građansko procesno pravo - q&a

of 51/51
1. Pojam, predmet i metod građanskog procesnog prava POJAM GPP Građansko procesno pravo je GRANA pravnog sistema koja reguliše GR. SUDSKI POSTUPAK. GPP se od ostalih grana prava razlikuje po svom Predmetu i Metodu. PREDMET GPP Obuhvata pravna pravila po kojima postupaju svi subjekti procesnih odnosa: - Oni koji traže pravnu zaštitu; - Oni prema kojima se ova zaštita pruža; - Kao i svi oni koji na različite načine učestvuju u postupku pružanja ove zaštite. Regulisanjem institucija građanskog sudskog postupka, GPP omogućava zaštitu građanskih subjektivnih prava. Predmet GPP je pravo gr. sudskog postupka: - Parničnog; - Vanparničnog; - Izvršnog; i - Stečajnog postupka. METOD GPP Metod regulisanja GPP uslovljen je samim predmetom ove grane prava. Metod regulisanja razlikuje se od metode regulisanja drugih grana materijalnog i procesnog prava, jer se po pravilima civilne procedure štite i ostvaruju građanska subjektivna prava i sâm gr.pr. poredak. Metod regulisanja civilne procedure treba da omogući da se PRAVNA ZAŠTITA ostvari: - Zakonito; - Pravilno; - Efikasno; - Ekonomično; i - U razumnom Roku.

Post on 30-Sep-2015

34 views

Category:

Documents

10 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Pitanja i odgovori

TRANSCRIPT

Gr.Proc.Pr Q&A

1. Pojam, predmet i metod graanskog procesnog prava

POJAM GPP

Graansko procesno pravo je GRANA pravnog sistema koja regulie GR. SUDSKI POSTUPAK.

GPP se od ostalih grana prava razlikuje po svom Predmetu i Metodu.

PREDMET GPP

Obuhvata pravna pravila po kojima postupaju svi subjekti procesnih odnosa:

Oni koji trae pravnu zatitu;

Oni prema kojima se ova zatita prua;

Kao i svi oni koji na razliite naine uestvuju u postupku pruanja ove zatite.

Regulisanjem institucija graanskog sudskog postupka, GPP omoguava zatitu graanskih subjektivnih prava.

Predmet GPP je pravo gr. sudskog postupka:

Parninog;

Vanparninog;

Izvrnog; i

Steajnog

postupka.

METOD GPP

Metod regulisanja GPP uslovljen je samim predmetom ove grane prava.

Metod regulisanja razlikuje se od metode regulisanja drugih grana materijalnog i procesnog prava, jer se po pravilima civilne procedure tite i ostvaruju graanska subjektivna prava i sm gr.pr. poredak.

Metod regulisanja civilne procedure treba da omogui da se PRAVNA ZATITA ostvari:

Zakonito;

Pravilno;

Efikasno;

Ekonomino; i

U razumnom Roku.

Metod regulisanja GPP KARAKTERIU:

1) Specifian POLOAJ (STATUS) procesnih SUBJEKATA;

2) Specifina SADRINA procesnih ODNOSA (specifina PRAVA i OBAVEZE procesnih subjekata);

3) Specifine SANKCIJE i specifine RADNjE koje procesni subjekti preduzimaju

po:

SADRINI;

FORMI; i

DEJSTVU.

2. Graanski postupak i postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava je stalni sud ustanovljen Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950.

RS je ratifikovala Konvenciju (ona je i lan Saveta Evrope)

i koja vai kao deo internog prava tako da je obezbeena zatita graanskih subjektivnih prava i pred ovim nadnacionalnim pravosudnim organom.

Evropski sud je nadlean da reava pojedinane sporove samo ako su povrede (stvarne ili hipotetike) nastale poto je Evropska konvencija stupila na snagu.

Sud moe odluivati o pojedinanima u sporu samo ako su iscrpljena sva raspoloiva domaa pravna sredstva u skladu sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava u roku od 6 meseci od dana kad je doneta konana odluka.

Da bi Evropski sud mogao da reava pojedinani predmet potrebno je da budu ispunjene odreene procesne pretpostavke od kojih zavisi doputenost postupka, a koje se tiu stranaka i sporne stvari ije postojanje ispituju organi suda. Sud reava pojedinanu pravnu stvar po pravilima procedure pred Evropskim sudom.

Spor se moe reiti na 2 naina:

Na MIRAN nain prijateljskim reenjem spora i

SUDSKOM ODLUKOM.

Odluke Evropskog suda imaju obaveznu snagu i drave su dune da ih izvre.

Sud ima pravo da povreenoj stranci dosudi pravednu naknadu, ako utvrdi da je dolo do povrede Evropske konvencije i da nacionalno pravo drave, koja je bila stranka u postupku, omoguava deliminu odtetu podnosiocu zahteva.

Drava koja je lanica Saveta Evrope duna je da svojim zakonima regulie mogunost eventualnog preispitivanja i eventualne izmene odluke domaeg suda ukoliko je Evropski sud utvrdio da su bila povreena osnovna ljudska prava garantovana Evropskom konvencijom i u kom postupku.

3. Spor (pojam, graanskopravni spor, predmet)

POJAM

SPOR NESLAGANjE izmeu subjekata u 1 ivotnom odnosu, od kojih 1 neto tvrdi, a drugi nastoji da njegovo tvrenje opovrgne.

Spor je jedna nova ivotna situacija u razvoju 1 odnosa u kojoj strane u tom odnosu nisu u stanju da se saglase o neemu.

Sporovi mogu da budu razliiti, jer su razliiti i odnosi u kojima oni nastaju.

Sm spor, kao ivotna situacija, nije regulisan pravom.

U obinom ivotu, sporovi se reavaju najee verbalno, u skladu sa pravilima pristojnosti, mada nisu retke situacije da se sporovi reavaju i fizikim obraunavanjem.

Sporovi nastaju i u pravnim odnosima.

U pravu, spor moe da bude:

1) Graansko-pravni kad se nesaglasnost tie graanskih subjektivnih prava;

2) Krivino-pravni kad postoji sumnja da je uinjeno k.d.;

3) Upravni ili administrativni, ako je upravnim aktom povreeno neko pravo ili zakonom zatieni interes jednog pravnog subjekta na podruju upravnopravnih odnosa.

GRAANSKOPRAVNI SPOR

Graanskopravni spor nastaje u sluaju kad u razvoju 1 graanskopravnog odnosa doe do neslaganja strana u tom odnosu u pogledu tog:

graanskopravnog odnosa;

graanskog subjektivnog prava; ili

graanskopravnog zahteva.

Gr.pr. spor nastaje tako to se 2 subjekta ne slau o postojanju ili nepostojanju nekog gr.pr. odnosa, gr. subj. prava ili gr. proc. Zahteva, kad jedna strana iznosi tvrenje, a druga strana ga negira ili ga osporava, u celosti ili delimino.

S druge strane, spor predstavlja i sukob intresa izmeu:

- Titulara prava (poverioca) i

- Nosioca pravne obaveze (dunika).

Svaka strana u sporu titi i brani svoje individualne interese, a oni su suprotni i meusobno se iskljuuju.

Titular subjektivnog prava nastoji da ostvari svoje pravo, dok dunik nastoji da se ovlaenja titulara prava ne ostvare.

PREDMET GR.PR. SPORA

Je neko:

- Faktiko pitanje (injenino pitanje),

- Pr. pitanje; ili

- I faktiko i pravno pitanje.

Predmet spora je neko FAKTIKO pitanje kad je meu stranama u sporu sporna neka injenica (npr. da li je dug dospeo, zastareo, isplaen, itd.).

U tom sluaju, postoji spor o injenicama.

PRAVNO pitanje je predmet spora kad neslaganje izaziva to to svaka strana u sporu, o ijem se postojanju slau, vezuje razliita dejstva ili kad postoji neslaganje o posledicama koje objektivno pravo vezuje za neku injenicu (npr. da li je zakljuen ugovor, da li je zasnovan radni odnos i sl.).

4. Reavanje graanskopravnog spora

1) ODRICANjE

2) ISPUNjENjE

3) SAMOZATITA

4) MEDIJACIJA

5) SUD

Svaki spor predstavlja patoloko stanje u pravnim odnosima.

Svaki spor unosi nesigurnost u pravne odnose i, sve dok spor postoji i traje,

neizvesno je i

ostvarenje subjektivnog prava, a, samim tim, i

ostvarenje materijalnopravnog poretka.

Zbog toga spor treba da bude reen da bi se definitivno uklonila neizvesnost u pravnim odnosima i nesigurnost u pogledu postojanja prava i njegovog obima.

Jedan gr.pr. odnos moe da bude reen na razliite naine.

On moe da bude reen:

VANSUDSKIM putem i

SUDSKIM putem.

1) Pre svega, spor moe da bude reen kad titular subjektivnog prava napusti svoj zahtev za ostvarenje subjektivnog prava, ako ga se ODREKNE.

U tom sluaju, prestaje da postoji neslaganje i sukob interesa izmeu strana u sporu i spor je reen definitivno.

2) Spor moe da bude reen i tako to e nosilac pr. obaveze pristati da ISPUNI svoju pravnu dunost.

Ispunjenjem dunosti, nosilac obaveza je priznao postojanje subjektivnog prava titulara prava i dobrovoljno pristao da otkloni stanje koje je sm izazvao svojim protivpravnim ponaanjem.

3) Spor moe da bude reen i tako to e titular prava, ije je pravo povreeno, sm sebi pribaviti zatitu sopstvenom snagom i tako sm, korienjem SAMOZATITE, uspostaviti i ostvariti povreeno pravno pravo.

4) Strane u sporu mogu se obratiti i nekom nepristrasnom 3. licu, u koga obe imaju poverenje i od njega zatraiti da im, kao posrednik (MEDIJATOR) pomogne u reavanju spora ili da im spor rei.

Na taj nain, raniji spor bie reen vansudskim putem.

5) Konano, kad strane u sporu ne mogu same da ree nastali spor, ili se spor uopte ne moe reiti na neki drugi nain, spor se reava i tako to e se strane u sporu obratiti SUDU, dravnom pravosudnom organu, specijalizovanom za pruanje pravne zatite, i od njega zatraiti da nastali spor rei u postupku za reavanje gr.pr. sporova.

U tom sluaju pokree se parnini postupak i spor se reava u parnici, po pravilima parnine procedure.

5. Parnica

je redovni nain ili metod za reavanje gr.pr. sporova koji se nisu mogli reiti ili koji se ne mogu reavati na drugi nain.

Parnica je samo 1 od naina za reavanje 1 gr.pr. spora.

Spor se reava u parnici tako to se na nesumnjiv i autoritativan nain utvruje postojanje izvesnog subjektivnog prava i tako otklanja neizvesnost i nesaglasnost oko njegovog postojanja koje spreava da se ono ostvari, a ukoliko je to potrebno, duniku se izrie zapovest na inidbu u skladu sa materijalnopravnim ovlaenjima titulara ili se vri eljena pravna promena.

Spor i parnica nisu sinonimi.

SPOR je situacija do koje dolazi u jednom mat.pr. odnosu (u konkretnom drutvenom odnosu dolo je do spora, odnosno nesaglasnosti u vezi sa odreenim pravnorelevantnim pitanjima); PARNICA je jedan od naina za reavanje nastalog spora.

(def.)

Parnica je specifian pravni odnos razliit od gr.pr. odnosa.

Parnini odnos nastaje izmeu parninog suda i parninih stranaka i regulisan je procesnim pravom.

Sadrinu parnice kao naina za reavanje spora ini postupanje parninih subjekata po odreenim pravilima (po pravilima ZPP).

Parnica se sastoji od naroite delatnosti parninih subjekata, od njihovih radnji koje su meusobno prepletene i meusobno povezane na odreeni nain, a usmerene su ka jedinstvenom cilju donoenju sudske odluke, kojom se reava spor.

Po pravilu, parnici prethodi spor, jer se spor i reava u parnici.

Meutim, ponekad parnici ne prethodi spor.

Npr., kad se suprunici sporazumeju da njihov brak prestane razvodom, onda meu njima nema spora oko postojanja prava na razvod braka i prestanka njihovog braka.

Iako, u tom sluaju nema brakorazvodnog spora, suprunici ne mogu sami, svojim izjavama volje da ishode prestanak svog braka.

Mada meu suprunicima nema spora, ipak se pokree parnini postupak i vodi brakorazvodna parnica, jer je to jedini pravom predvieni nain da se ostvari pravo na razvod braka.

Mogue je i da parnici stvarno prethodi spor, ali da on u toku parnice prestane da postoji.

U tom sluaju, spor je prestao da postoji u faktikim ivotnim odnosima, jer vie nema neslaganja izmeu parniara, niti postoji sukob njihovih interesa.

Mada nema vie spora meu parniarima, jer je on naknadno likvidiran, parnica se i dalje vodi i okonava presudom.

U sluaju da u faktikim ivotnim odnosima spora nema ili da je spor fingiran, strane u 1 odnosu, u elji da postignu odreeno pravno dejstvo, koje je mogue samo preko sudske odluke, obraaju se sudu traei da sud donese presudu.

U tom sluaju, pokree se postupak i parnica se vodi da bi se reio spor.

Meutim, za razliku od spora koji je fingiran, parnica je stvarna.

U literaturi se ove parnice parnice koje se vode o fiktivnom sporu nazivaju FIKTIVNIM ili PRIVIDNIM PARNICAMA.

Razumljivo je da se u ovakvom sluaju uopte ne radi o fiktivnim parnicama, jer je, ustvari, fiktivan sm spor.

6. Postupak

PARNINI POSTUPAK ZAKONOM ureeno POSTUPANjE Suda i Stranaka.

SADRINU postupka ine RADNjE koje se preduzimaju pod odreenim USLOVIMA, po izvesnom REDU i u unapred utvrenim OBLICIMA, sa ciljem da se nastali spor rei.

POSTUPAK RADNjE:

USLOVI

REDOSLED

OBLICI

CILj REAVANjE SPORA

Postupak se sastoji od niza radnji procesnih subjekata.

Po pravilima ovog postupka, parnini subjekti i drugi uesnici u postupku preduzimaju i obavljaju procesne radnje.

,,PARNICA i ,,PARNINI POSTUPAK nisu sinonimi.

PARNICA/PARNINI POSTUPAK - RAZLIITO

To su 2 razliita TEHNIKA TERMINA parnino-procesnog prava.

PARNICA nain za reavanje spora.

I to samo 1 od moguih naina za reavanje spora.

POSTUPAK skup pr. pravila po kojim se postupa kad se reava spor, jer ova pravila reguliu delatnost parninih subjekata radi reavanja spora.

Spor se reava u parnici po pravilima parninog postupka.

PARNICA obuhvata itavu delatnost parninih subjekata radi reenja spora.

PARNINI POSTUPAK SKUP PRAVILA za PARNINE SUBJEKTE radi REAVANjA SPORA

PARNICA:

1 / VIE POSTUPAKA

ili

1 + 2 POSTUPAK

Jedna parnica u kojoj se reava neki spor, moe da se sastoji od 1 ili od vie uzastopnih postupaka, dok 2. parnica moe da se sastoji od 1 i od 2 postupka.

I sm 1 POSTUPAK u 1 parnici moe da bude SLOEN.

U 1 POSTUPAK, u kome se reava odreeni spor, moe da se umetne i neki

- INCIDENTNI postupak (UMETNUTO) (npr. postupak za reavanje nekog prethodnog pitanja) ili da se uz njega pridrueno vodi neki

- ADHEZIONI postupak (PRIDRUENO) (npr. postupak za izuzee, postupak za odreivanje privremene mere, itd.).

Parnica i parnini postupak se RAZLIKUJU i po TRENUTKU NASTANKA.

Parnini postupak se, po pravilu, pokree tubom, a parnica otpoinje tek kad tuba bude dostavljena tuenom.

POETAK:

PARNINI POSTUPAK TUBOM (podnoenje tube parninom sudu sudu koji je mesno nadlean po mestu prebivalita tuenog?)

PARNICA DOSTAVLjANjEM TUBE TUENOM

Meutim, i PRE no to zapone PARNICA, moguno je da se pokrene 1 PARNINI POSTUPAK u kome se NE REAVA SPOR Postupak za OBEZBEENjE DOKAZA.

PRE PARNICE moe PARNINI POSTUPAK gde se NE REAVA SPOR Postupak OBEZBEENjA DOKAZA

Isto tako, mogue je da PARNINI POSTUPAK bude POKRENUT i da ak bude OBUSTAVLjEN, iako parnica nije ni nastala, jer je sud odluio da ODBACI TUBU.

POKRETANjE/OBUSTAVLjANjE PARNINOG POSTUPKA BEZ PARNICE SUD Odlukom ODBACI TUBU

Iz toga se oigledno vidi da Parnica i Parnini postupak nisu istovetni pojmovi.

7. Uobiajena ema parnice

TOK i Razvojne FAZE PARNICE regulisani su ZAKONOM.

ZAKON:

TOK

FAZE

Parnice

Zakonom je odreena FORMALNA SADRINA Parnice, kao NAINA za REAVANjE Spora, jer je propisan REDOSLED po kome se preduzimaju pojedine Parnine RADNjE u parnici i u kojim se FAZAMA postupka odreene radnje mogu preduzeti.

ZAKON:

FORMALNA SADRINA Parnice

(NAINA REAVANjA Spora)

Odnosno

REDOSLED RADNjI po FAZAMA

SADRINA Parnice:

FORMALNA (APSTRAKTNO) Procesna pravila

MATERIJALNA (KONKRETNO) Tok i Sadrina Parnice

TOK i SADRINA svake konkretne parnice zavise od NIZA razliitih INILACA i zato u praksi

NE POSTOJE IDENTINE PARNICE.

MATERIJALNU SADRINU svake konkretne parnice ODREUJU sami Parnini SUBJEKTI.

TOK i SADRINA svake konkretne parnice zavisi od

VRSTE SPORA koji se reava;

VRSTE ZAHTEVA za PRUANjE PRAVNE ZATITE koji je postavljen;

od toga koje se PARNINE RADNjE preduzimaju;

od STANjA i OBIMA SPORA koji se reava;

od PARNINIH SKLONOSTI STRANAKA;

od SPOSOBNOSTI, ZNANjA i ISKUSTVA SUDIJE, itd.

PARNICA:

TOK

SADRINA

INIOCI / FAKTORI:

1) VRSTA SPORA

2) VRSTA ZAHTEVA za PRAVNU ZATITU

3) STANjE i OBIM SPORA

4) PARNINE SKLONOSTI STRANAKA

5) SPOSOBNOSTI, ZNANjE i ISKUSTVO SUDIJE

Parnini postupak pokree zainteresovana strana u sporu, koja iznosi spor pred sud na reavanje.

PARNINI POSTUPAK

POKRETANjE ZAINTERESOVANA STRANA PARNINA STRANKA TUILAC

Zainteresovana strana u sporu, koja pokree postupak za reavanje spora, u Postupku PRAVNE ZATITE postaje PARNINA STRANKA TUILAC.

Tuilac veruje i tvrdi da je neko njegovo pravo povreeno / ugroeno i poto eli da ostvari svoje pravo, on poziva u pomo sudsku vlast radi zatite svog prava.

On se obraa sudu tubom i njome trai od suda pravnu zatitu odreene sadrine.

TUBA AKT kojim se TUILAC obraa SUDU i ona je zbog toga PRVA, POETNA, INICIJALNA PARNINA RADNjA.

TUBA PRVA PARNINA RADNjA

Tuba je upuena sudu.

SUD ADRESAT Tube.

Tuba mora da bude sainjena u Propisanoj FORMI i treba da ima odreenu SADRINU.

Tuba mora da bude PISMENO PODNESAK.

Tuilac u tubi, koju je UPERIO protiv TUENOG druge strane u sporu, navodi INjENICE na kojima se zasniva njegovo SUBJEKTIVNO PRAVO (STVARNO/HIPOTETIKO) i nudi

DOKAZE o svom tvrenju, da bi uverio sud u istinitost onoga to iznosi i tvrdi, tako to OZNAAVA DOKAZNA SREDSTVA, i na taj nain upoznaje sud sa sutinom samog spora.

Tuilac u tubi postavlja i svoj

ZAHTEV za PRESUDU, tako to saoptava sudu kakvu bi presudu sud trebalo da donese da bi se spor reio.

Na taj nain, tuilac u tubi ZAHTEVA od suda da mu sud prui PRAVNU ZATITU odreene sadrine i to njegovo traenje, sadrano u tubi predstavlja njegov TUBENI ZAHTEV.

Tuba je upuena Sudu, jer on treba da prui

POSTULARNU PRAVNU ZATITU, ali je uperena protiv druge strane u spornom odnosu i zbog toga, da bi se spor reio i 2. strana u sporu treba da uzme uee u postupku.

Ta 2. strana u sporu, u parnici postaje PARNINA STRANKA TUENI.

Kad Tuilac uputi Tubu nadlenom Sudu, on je pokrenuo parnini postupak.

Parnini postupak pokree se Tubom.

Kad Sud PRIMI TUBU, koju je uputio Tuilac, zasnovan je PROCESNI ODNOS samo izmeu TUIOCA i SUDA i taj odnos je 2-STRAN.

Parnini Sud koji je primio Tubu najpre ispituje njenu FORMALNU ISPRAVNOST i proverava da li su ispunjeni svi USLOVI za PUNOVANO VOENjE PARNICE (PROCESNE PRETPOSTAVKE) i preduzima odreene MERE da se EVENTUALNI NEDOSTACI OTKLONE.

Ako u tom nastojanju ne uspe, sud donosi ODLUKU (REENjE) i TUBU ODBACUJE, jer pruanje PRAVNE ZATITE NIJE bilo DOPUTENO.

Ukoliko Sud utvrdi da

NEMA PROCESNIH SMETNjI i da su

ISPUNjENI SVI USLOVI za VOENjE PARNICE, on u tom sluaju

OTVARA POSTUPAK za REAVANjE SPORA.

PARNINE STRANKE kao subjekti prava u drutvu uivaju

JEDNAKO PRAVO na PRAVNU ZATITU.

Sud ne moe da rei nastali spor, samo na osnovu tvrenja i zahteva jedne parnine stranke.

On mora da prui

MOGUNOST i TUENOM da se i on IZJASNI u sporu, ije se reavanje trai.

Zato SUD treba da

OBAVESTI TUENOG da je protiv njega pokrenut parnini postupak za reavanje konkretnog spora.

SUD obavetava Tuenog da je pokrenut parnini postupak za reavanje konkretnog spora, tako to mu

DOSTAVLjA TUBU i

NALAE mu da na tubu ODGOVORI da se IZJASNI o njoj.

SUD:

OBAVETAVA TUENOG o podnetoj Tubi

NALAE mu da ODGOVORI

DA se IZJASNI o TUBI

Dostavljanjem Tube Tuenom, zasniva se PROCESNI ODNOS izmeu

TUENOG i

SUDA i taj odnos je 2-STRAN.

ISTOVREMENO:

DOSTAVLjANjEM TUBE Tuenom zasniva se ODNOS izmeu

TUIOCA i

TUENOG i to

PREKO SUDA i od tog trenutka svi potrebni subjekti sudeluju u postupku.

Dostavljanjem tube tuenom, zasnovan je

KOMPLETAN PROCESNI ODNOS i od tog trenutka

NASTAJE PARNICA.

PARNICA poinje da TEE nastaje LITISPENDENCIJA.

TUENI se od tube BRANI tako to ODGOVARA na TUBU.

TUENI moe da se BRANI na:

PROCESNOM i na

MATERIJALNOPRAVNOM

TERENU.

Svojom PROCESNOM ODBRANOM Tueni nastoji da SUD ODBACI TUBU.

Kad se TUENI

IZJANjAVA o samom Sporu i

OSPORAVA Tuioeve NAVODE i ZAHTEVE, on se uputa

RASPRAVLjANjE, odnosno uputa se u PARNICU.

TUENI se BRANI od tube tako to TRAI da Sud ODBIJE TUBENI ZAHTEV, jer je taj zahtev NEOSNOVAN.

Tueni moe, pored

ODGOVORA na tubu, i sm da

POSTAVI svoj ZAHTEV za PRESUDU, ako i on ima potrebu da se neko njegovo SUBJEKTIVNO PRAVO ZATITI, te u tom sluaju podie

PROTIVTUBU.

PROTIVTUBOM on IZNOSI na reavanje DRUGI SPOR koji postoji izmeu njega i tuioca i trai da se OBA SPORA REE ISTOVREMENO.

Kad TUENI ODGOVORI na Tubu u ROKU, pred Sudom se nalaze

2 ZAHTEVA za PRESUDU.

PARNIARI trae da se spor rei i zato stavljaju sudu svoje zahteve na presudu:

Tuilac trai da Sud USVOJI njegov TUBENI ZAHTEV, a

Tueni trai da sud ODBIJE Tuioev ZAHTEV kao NEOSNOVAN.

Parnine STRANKE tim svojim ZAHTEVIMA ODREUJU o EMU Sud treba da ODLUI presudom.

Sud ZAKAZUJE:

- PRIPREMNO ROITE ili

- ROITE za GLAVNU RASPRAVU i tako

OMOGUAVA strankama da o svom sporu

RASPRAVLjAJU PRED SUDOM.

ROITA

PRIPREMNO ROITE ili

ROITE za GLAVNU RASPRAVU

GLAVNA RASPRAVA CENTRALNI DEO PARNICE.

RASPRAVA se

- PRIPREMA RADNjAMA procesnih subjekata, a protie u

- USMENOM RASPRAVLjANjU Stranaka pred Sudom, na 1/Vie Roita.

SUD RUKOVODI RASPRAVOM i nastoji da u potpunosti SAZNA PRAVO STANjE STVARI.

U tom cilju, Sud vri

- IZVIANjE i

- IZVODI DOKAZE.

Kad STVAR SAZRI za ODLUKU, Sud ZAKLjUUJE GLAVNU RASPRAVU i DONOSI ODLUKU (Presudu) kojom USVAJA ili ODBIJA Tubeni Zahtev.

SUD

ZAKLjUUJE GLAVNU RASPRAVU i

DONOSI ODLUKU (PRESUDU)

ODLUKA (PRESUDA)

USVAJA ili

ODBIJA

Tubeni Zahtev

Kad ODLUKA bude DONETA, ZAVREN je 1-ni POSTUPAK.

ODLUKA DONETA => ZAVREN 1-ni POSTUPAK.

Protiv 1-ne ODLUKE mogu se Uloiti

REDOVNI PRAVNI LEKOVI kojima se od ViEG SUDA trai da ISPITA ZAKONITOST 1-ne ODLUKE (Presude) i da je, zavisno od rezultata ispitivanja:

UKINE ili

PREINAI.

VII SUD (Apelacioni) moe da:

POTVRDI;

UKINE; ili

PREINAI;

Odluku 1-nog Suda.

Ako se

PRAVNI LEK NE IZJAVI ili se protiv Odluke VIE

NE MOE IZJAVITI REDOVNI PRAVNI LEK, PRESUDA postaje PRAVOSNANA i PARNICA se DEFINITIVNO OKONAVA, jer je i SPOR DEFINITIVNO REEN.

REDOVNI PRAVNI LEK:

NE IZJAVI

VIE NE MOE IZJAVITI

PRESUDA PRAVOSNANA

PARNICA DEFINITIVNO OKONANA

Jedna SPORNA STVAR postala je PRESUENA STVAR (res iudicata) i PRAVNA ZATITA je tako, na AUTORITATIVAN nain, pruena, a SPOR je REEN.

SPORNA STVAR => PRESUENA STVAR (res iudicata)

PROTIV PRAVOSNANE ODLUKE mogu se samo POD ODREENIM USLOVIMA izjaviti VANREDNI PRAVNI LEKOVI.

PRAVOSNANA ODLUKA