graĐansko procesno pravo - poslovnibiro.rsposlovnibiro.rs/files/file/sudksa_praksa/3.2.1... ·...

of 459 /459
PARNI Č NI POSTUPAK - 1 - G G R R A A Đ Đ A A N N S S K K O O P P R R O O C C E E S S N N O O P P R R A A V V O O P P A A R R N N I I Č Č N N I I P P O O S S T T U U P P A A K K

Author: truongtuong

Post on 01-Feb-2018

240 views

Category:

Documents


1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • PARNINI POSTUPAK

    - 1 -

    GGRRAAAANNSSKKOO PPRROOCCEESSNNOO PPRRAAVVOO

    PPAARRNNIINNII PPOOSSTTUUPPAAKK

  • PARNINI POSTUPAK

    - 2 -

    NAELO PRAVINOSTI

    - PRAVO NA PRAVINO SUENJE (lan 2. Zakona o parninom postupku)

    11.. Sud je duan da preduzme sve potrebne radnje radi pravilnog utvrenja bitnih i odlunih

    injenica jer je obavezan da se stara o zakonitoj, jednakoj i pravinoj zatiti prava stranaka.

    Iz obrazloenja: Tuilac je, prema stanju u spisima, tubom traio isplatu naznaenog iznosa na ime naknade za

    ustupljeno pravo emitovanja muzikih dela koja spadaju u repertoar tuioca i to po navedenom rau-nu od 26.05.2008. godine i po raunu od 16.05.2007. godine. U toku postupka tueni nije uinio spornim ni osnov ni visinu tuioevog potraivanja, opredeljenog prilikom podnoenja tube. U toku postupka dostavio je dokaze da je dana 12.05.2009. godine uplatio jedan, a dana 21.04.2009. godine druga dva iznosa na raun tuioca. Visinu tuioevog potraivanja osporio je isticanjem injenice da je izvrio plaanje u veem iznosu od onoga koji mu tuilac priznaje posle uplate navedenog iznosa dana 08.04.2009. godine, a na roitu odranom 01.10.2009. godine punomonik tuenog je naveo da je u meuvremenu na raun tuioca uplaena jo jedna svota. U vezi sa tim navodima osporio je konano opredeljeni zahtev tuioca. Iako je stanje stvari takvo, prvostepeni sud je izveo zakljuak da je zahtev tuioca opredeljen na roitu od 01.10.2009. godine na ukupan iznos od 251.262,81 dinara osnovan, i - primenom lana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - obavezao tuenog na is-platu navedenog iznosa. Meutim, ovakav zakljuak prvostepenog suda suprotan je stanju u spisima i priloenim dokazima. Dajui razloge za svoju odluku, prvostepeni sud je naveo da je iz priloenih dokaza utvrdio da je tueni nakon podnoenja tube platio ukupno 60.000,00 dinara, te da ostatak duga prema tuiocu iznosi 251.262,81 dinara, i to po raunu od 16.05.2007. godine 104.262,81 dina-ra, a po raunu od 26.05.2008. godine 147.000,00 dinara, te da je iznos od 40.872,99 dinara tueni uplatio na sopstveni raun. Pri tome, ne daje razloge zbog kojih nije prihvatio navode tuenog da je 31.08.2009. godine i 21.09.2009. godine na raun tuioca uplaen ukupan iznos od 30.000,00 dinara, niti se tuilac u toku postupka o tim injeninim navodima tuenog izjasnio. Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, pre svega, u konkretnom sluaju trebalo da ceni navode tuenog u po-gledu visine izmirenog dela potraivanja po ispostavljenim raunima od strane tuioca, imajui u vi-du da tueni u toku postupka osnov i visinu naknade koja je iskazana ispostavljenim raunima nije sporio, te da je pokazao dobru volju da dug prema tuiocu izmiri. Ovo posebno jer je prvostepeni sud prilikom donoenja svoje odluke morao da se rukovodi lanom 2. stav 1. Zakona o parninom postupku - stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava - i da u tom cilju pristupi pravilnom utvrenju injenice o visini tuioevog potraivanja prilikom donoenja konane odluke. Osim toga, prvostepeni sud nije dao razloge za svoju odluku u delu koji se odnosi na navod tuenog da je, do roita koje je odrano 01.10.2009. godine, pored iznosa za koji je sud utvrdio da je uplaen na raun tuioca, uplatio i iznos od 30.000,00 dinara.

    (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 4374/10 od 27.01.2011. godine)

  • PARNINI POSTUPAK

    - 3 -

    ODLUIVANJE U GRANICAMA ZAHTEVA (lan 3. stav 1. Zakona o parninom postupku)

    22.. Sud odluuje u granicama tubenog zahteva i onda kada tuilac propusti da preinai tubu

    poveanjem zahteva u skladu sa nalazom vetaka.

    Iz obrazloenja: albom tuilje se neosnovano osporava pravilnost utvrene visine naknade tete na ime promenjene

    trine vrednosti stana, s obzirom da tuilja svojim podneskom, kojim je navela da nema primedbi na dopunski nalaz vetaka, nije zahtevala promenu iznosa u odnosu na utvreni. Naime, tuilji je na raspo-laganju bila mogunost da, nakon vetaenja, postavi tubeni zahtev na vii iznos (preinai tubu), to ona nije uinila, a kako se sud moe kretati jedino u granicama postavljenog tubenog zahteva, nije po-stojao osnov za drugaije presuenje.

    (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 6042/2011 od 25.05.2012. godine)

    33.. Navodi tuenog o postojanju protivpotraivanja moraju biti izneti u formi kompenzacio-

    nog prigovora ili kompenzacione protivtube da bi sud imao obavezu da o tim navodima ras-pravlja i odluuje, a u protivnom samo pozivanje tuenog na postojanje protivpotraivanja bez znaaja je za presuenje.

    Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tuioev zahtev da se tueni obavee na izmirenje nov-

    ane obaveze na ime neplaene cene uglja koju je tuilac tuenom isporuio. U toku postupka tueni je osporavao da je navedeni ugalj ija se naplata cene tubom trai primio od tuioca. Prvostepeni sud je navedene sporne injenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrivao sa-sluanjem svedoka, pa je utvrdio da je tuilac tuenom isporuio ugalj iju naplatu cene trai, ime je tuilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tueni je ospora-vao i visinu tuioevog potraivanja, navodei i ukazujui da on ima protivpotraivanje prema tuio-cu i to u veem iznosu od onoga koji je tuilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraiva-nje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube opredeljeno ista-kao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odlui. Naime, sud shodno lanu 3. stav 1. Za-kona o parninom postupku odluuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga samo ako tueni svoje potraivanje prema tuiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompen-zacioni prigovor ili kompenzacionu protivtubu, sud ima obavezu da u smislu lana 342. stav 3. Za-kona o parninom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiu glavne stvari i sporednih trabina donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja. Kako u kon-

  • PARNINI POSTUPAK

    - 4 -

    kretnoj parnici tueni pored navoda da ima protivpotraivanje prema tuiocu, nije isto istakao u for-mi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtube, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi albeni navodi tuenog neosnovani.

    (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

    NAELO DISPOZICIJE I NEDOZVOLJENA RASPOLAGANJA

    (lan 3. st. 2. i 3. Zakona o parninom postupku)

    44.. Pravna lica duna su da uredno vode svoje knjigovodstvo, a mogunost drugaijeg ugova-

    ranja naina poslovanja zakonom nije predviena.

    Iz obrazloenja: Pravna lica duna su da uredno vode svoje knjigovodstvo, a mogunost drugaijeg ugovaranja

    naina poslovanja zakonom nije predviena. Zbog toga se ne moe prihvatiti pozivanje tuenog na neuobiajeni nain meusobnog poslovanja, u kome bi on i tuilac vanknjigovodstveno gasili me-usobne obaveze. Imajui to u vidu, prvostepeni sud je pravilno obavezao tuenog na plaanje izno-sa prema sravnjenom IOS obrascu, koji je potpisan i za tuenog, jer tueni u toku parninog postup-ka nije dostavio dokaze da je navedeno dugovanje izmirio, a teret dokazivanja tih injenica je na tu-enom.

    (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 6835/2011 od 15.03.2012. godine)

    55.. Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu lana 3. stav 3. novog Zakona o parninom po-

    stupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog lana (nae-lo dispozicije, kao procesno naelo), ili se ovo ogranienje odnosi i na raspolaganja po odred-bama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poret-kom i pravilima morala?

    Sud po slubenoj dunosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, jav-

    nom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud nee doneti presudu na osnovu priznanja, proputanja ili odricanja, nee zakljuiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedo-zvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju injenice da bi ostvarile ne-dozvoljeno raspolaganje zahtevom, moe narediti da se dokazuju injenice koje izmeu stranaka ni-su sporne. Prema lanu 7. stav 3. Zakona o parninom postupku sud je ovlaen da utvrdi i injenice

  • PARNINI POSTUPAK

    - 5 -

    koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predloile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ogranie-nje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava.

    (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25. 10. i 7. i 14. 11.2006. godine)

    NAELO NEPOSREDNOSTI

    (lan 4. Zakona o parninom postupku)

    66.. Dokaz koji je izveden u nekom drugom sudskom postupku mogue je koristiti samo uz sa-

    glasnost obe parnine stranke, a njegova ocena vri se u skladu sa lanom 8. Zakona o parni-nom postupku, odnosno u sklopu svih drugih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celo-kupnog postupka.

    Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku bila je sporna bitna injenica - da li je Aneks ugovora od 17.10.2001.

    godine zaista i potpisan, a to predstavlja prethodno pitanje u odnosu na odluku o zahtevu tuioca u prvostepenom postupku. Prema sadrini priloenog Aneksa ugovora je utvreno da je on sainjen iz-meu istih stranaka dana 22.08.2001. godine te da tueni prihvata nastale trokove za produkciju u iznosu od 200.000,00 DEM inkluzivno sa naknadnim danima snimanja do 24.10.2001. godine, te da tuilac sa etvrtom ratom po osnovnom ugovoru i naknadnim danima snimanja (esta nedelja) dobija iznos od 384.000,00 DEM a da su rokovi za plaanje odreeni zakljuno sa 26.10.2001. godine. Ka-ko je o isplati etvrte rate na ime snimanja po zakljuenom ugovoru pravnosnano presueno presu-dom Vieg trgovinskog suda od 16.02.2005. godine, to je ostalo sporno pitanje o naknadi za 6. nede-lju snimanja, koja - konvertovana u EUR iznosi 77.034,05. S obzirom da je tueni osporio potpis na Aneksu ugovora, prvostepeni sud je pristupio utvrenju bitne injenice, a to je da li je sporni Aneks ugovora zaista i potpisan od strane ovlaenog lica tuenog. Utvrujui tu spornu injenicu prvoste-peni sud je imao na raspolaganju dva nalaza sudskih vetaka grafoloke struke, i to jedan koji je pri-loio sam tueni od 30.05.2002. godine, a koja je u svom nalazu konstatovala da na Aneksu nije pot-pis ovlaenog lica tuenog, i nalaz i miljenje imenovanog sudskog vetaka grafoloke struke dat u postupku pred Okrunim sudom u B..., a koji je u svom nalazu konstatovao da je uveren da je sporni potpis na Aneksu upravo potpis ovoga. Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je prihvatio nalaz vetaka dat u postupku pred Okrunim sudom u B..., nalazei da je isti struan i u svemu sainjen u skladu sa pravilima struke, a i pored toga to nije data saglasnost tuenog da se on koristi kao dokaz u ovom postupku. Privredni apelacioni sud nalazi da se ovakav stav i zakljuak prvostepenog suda ne moe prihvatiti, jer ni jedan od nalaza i miljenja sudskih vetaka koji su priloeni u spisima pred-meta nije uraen u ovom postupku. ak i da jeste - neophodno bi bilo izvesti dokaz supervetae-njem, imajui u vidu oprene stavove u pogledu spornog potpisa, a koji je kljuna bitna injenica za dalje raspravljanje o postavljenom tubenom zahtevu.

    (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 6383/11 od 07.12.2011. godine)

  • PARNINI POSTUPAK

    - 6 -

    77.. Vetaenje iz drugog postupka moe se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz

    izriitu saglasnost stranaka.

    Iz obrazloenja: Prema odredbama Zakona o parninom postupku i njegovim optim naelima, sud je duan da u

    postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinano kao i sve zajedno, ali se iz same i-njenice da se postupak vodi izmeu tano opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog postupka samo ako su parnine stranke izriito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonominosti po-stupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogreio je prvostepeni sud, inei apsolutno bitnu povredu iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku kada je prihvatio kao tanu i utvrenu injenicu iz nalaza komisije vetaka odreenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razreenje odnosa meu parninim strankama u ovom sporu, reavajui time prethodno pitanje na navedeni nain. Sud je ovlaen da prethodno pitanje samostalno rei sa dejstvom navede-nog reenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrenje odreenih injenica, za utvrenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvri njihovu ocenu. Do-kazi iz drugog postupka, u konkretnom sluaju nalaz komisije vetaka mogu se ceniti samo uz izrii-tu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici.

    (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 11521/05 od 23.02.2006. godine)

    NAELO OBOSTRANOG SASLUANJA NAELO KONTRADIKTORNOSTI

    AUDIATUR ET ALTERA PARS (lan 5. Zakona o parninom postupku)

    88.. Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati

    kao prilog istog, uskraena joj je mogunost raspravljanja pred sudom, ime je povreeno na-elo obostranog sasluanja (naelo kontradiktornosti), i nainjena apsolutno bitna povreda po-stupka iz lan 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku.

    Iz obrazloenja: Na reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tuioca, pre-

    ma stanju u spisima tueni je podneo prigovor kojim je isto reenje osporio u celosti, dostavljajui u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvrenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tuiocu uz poziv za roite dostavljeno reenje i prigovor, a u spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tui-lac navodi da mu je proputanjem dostave navedenih priloga uskraena mogunost da se o istima izjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom peatu za prigovor tuenog - izvrnog dunika nazna-

  • PARNINI POSTUPAK

    - 7 -

    eno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigovor ima znatno vei broj zdruenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iz-netom tuiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tueni za svoje navode iz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tubenog zahteva, a sud je navedene dokaze ce-nio u toku prvostepenog postupka i pri donoenju pobijane presude, to su osnovani albeni navodi da je tuiocu uskraena mogunost raspravljanja proputanjem suda pri dostavi dokaza tuenog, i-me je povreeno i raspravno naelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku.

    (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

    UPOTREBA JEZIKA I PISMA

    (lan 6. Zakona o parninom postupku)

    99.. Da bi se svim uesnicima omoguilo razumevanje i ravnopravno uestvovanje u postupku,

    sud je duan da obezbedi prevod podnesaka, dokaznih sredstava i dr. stranci iji jezik nije u slubenoj upotrebi u sudu.

    Iz obrazloenja: Tueni u albi osnovano istie da je tuilac dostavio Reenje o otvaranju steaja na makedon-

    skom jeziku, ali ne i njegov prevod na srpski jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu u Republici Srbiji (shodno lanu 6. stav 1. Zakona o parninom postupku). Ovaj prevod, koji bi tuenom omoguio razumevanje dokaza koji u albi i osporava, sud je duan da obezbedi shodno lanu 95. stav 2. Zakona o parninom postupku.

    Prvostepeni sud e prilikom odluivanja o osnovanosti kompenzacionog prigovora, imati u vidu prirodu predmeta zahteva tuenog koji je naslovljen kao "kompenzacioni prigovor" odn. is-pitae da li je re o zahtevu za snienje cene, u kom sluaju tueni nema protivpotraivanje koje se moe staviti u preboj sa potraivanjem iz tube ili istie postojanje protivpotraivanja po ne-kom drugom osnovu i zahteva prebijanje sa potraivanjem tuioca.

    Prvostepeni sud e u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku, imajui u vidu navedene primedbe.

    Pre svega utvrdie merodavno pravo za sporove povodom meunarodne prodaje robe. Kada to utvrdi, prvostepeni sud e prevashodno obezbediti prevod sa makedonskog jezika svih

    pisanih i ostalih dokaza, potujui pre svega lan 6. stav 1. i lan 95. stav 2. Zakona o parninom po-stupku.

    Zatim e u ponovnom postupku ispitati da li zahtev tuenog naslovljen kao "kompenzacioni prigo-vor" ima karakter kompenzacionog prigovora ili je re o zahtevu za snienje cene. Nakon toga, donee odluku o glavnoj stvari i trokovima parninog postupka uz pravilnu primenu materijalnog prava.

    (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 6729/2013(1) od 18.09.2013. godine)

  • PARNINI POSTUPAK

    - 8 -

    1100.. Prilikom preduzimanja procesnih radnji, samo je sud obavezan da koristi jezik i pismo u

    slubenoj upotrebi (srpski jezik i irilino pismo), a strankama je u postupku ostavljeno pravo da se slue svojim jezikom i pismom.

    Iz obrazloenja: Postupajui po albi tuenog, Vii sud je potvrdio oalbenu presudu. Naao je da su neosnovani

    navodi iz albe tuenog (da je prvostepeni sud nainio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 8. Zakona o parninom postupku). Naime, iako je predlog za izvrenje sa-injen na latininom pismu, zapisnici o glavnoj raspravi, presuda i ostali podnesci su odtampani na irilinom pismu, pa ne moe biti govora o povredi odredaba parninog postupka iz navedenog la-na. Ovo utoliko pre jer je tueni uz albu dostavio i citirani podnesak, odtampan na latininom pi-smu, a koje pismo, dakle, tueni razume. Na taj nain je jasno da je tuenom u postupku omogueno da upotrebljava svoj jezik i pismo, pa ne stoji apsolutno bitna povreda odredaba parninog postupka na koju alilac u albi ukazuje.

    (Iz presude Vieg suda u Poarevcu, G. 230/2013(2009) od 02.04.2013. godine)

    RASPRAVNO NAELO I OGRANIENJE NAELA MATERIJALNE

    ISTINE I ISTRANOG NAELA (lan 7. Zakona o parninom postupku)

    1111.. Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku po-

    stupka, a nije ovlaen da strankama nalae koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrenja spornih relevantnih injenica.

    Iz obrazloenja: Nisu osnovani albeni navodi tuenog - da je sud bio duan da mu naloi da dostavi dokaze o

    svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donoenju pobijane odluke. Svaka stran-ka koja iznosi odreene navode u parninom postupku duna je da sudu predloi ili dostavi doka-ze za te svoje navode - lan 220. i 223. Zakona o parninom postupku. Stranke su dune da izne-su sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe sve dokaze kojima se utvruju te injenice - lan 7. stav 1. Zakona o parninom postupku. Sud utvruje relevantne injenice is-kljuivo na osnovu predloenih i izvedenih dokaza - lan 7. stav 2. Zakona o parninom postup-ku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlaen da nalae strankama dostavljanje odreenog do-kaza, ve je to obaveza samih stranaka.

    (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

  • PARNINI POSTUPAK

    - 9 -

    1122.. Sud ne moe, bez predloga stranaka, po slubenoj dunosti odrediti izvoenje nekog doka-

    za, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je po-sebnim propisima to predvieno, a u odsustvu relevantnih dokaza o postojanju spornih inje-nica zakljuie primenom pravila o teretu dokazivanja.

    Iz obrazloenja: Pravilno je takoe stanovite prvostepenog suda, da je u situaciji u kojoj je tueni protivtubu

    podneo, prema stanju u spisima i navodima samog tuenog, sa zahtevom za naknadu tete prouzro-kovane upravo isporukom robe po raunu br. 1245 u odnosu na koga je tuba povuena od strane tu-ioca, zahtev protivtube nije u direktnoj vezi sa tubenim zahtevom (posle povlaenja dela tube koji se odnosio na sporni raun 1245), te da stoga s obzirom da nije ni koneksan, niti je tuba podne-ta kao kompenzaciona, nije nuno jednovremeno raspravljanje, pa je po protivtubi formiran posebni predmet. Prema iznetom kako je prvostepeni sud pravilno naao da zahtev iz protivtube nije u vezi sa tubenim zahtevom, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu lana 192. Zakona o parninom po-stupku odbio istovremeno raspravljanje, po protivtubi, jer bi to znaajno produilo okonanje ovog postupka. U toku postupka osim navoda o izvrenoj reklamaciji primljene robe, tueni nije imao dru-ge navode kojima osporava tubeni zahtev. Navodi u pogledu osporavanja rauna br. 1245 su otklo-njeni povlaenjem tube u odnosu na isti. U vezi reklamacije robe po drugim raunima dostavljeni su samo zapisnici komisije tuenog pri prijemu robe, ali tueni ne dostavlja istovremeno i dokaz da su navedeni zapisnici kao reklamacija kvaliteta dostavljeni tuiocu ili da je reklamacija u zakonskom roku upuena izvrena tuiocu na drugi nain a u skladu sa l. 481. i 482. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga je pravilno prvostepeni sud primenio pravila o teretu dokazivanja tako to je naao da teret dokazivanja navedenih reklamacija bio na tuenom a tueni isti nije dokazao i doneo odluku, kojom se tubeni zahtev usvaja i tueni obavezuje na plaanje.

    (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 10865/06 od 23.01.2007. godine)

    1133.. Radi utvrivanja bitnih injenica sud se kree u granicama predloenih dokaza, i izvodi

    samo dokaze koje su predloile stranke, jer nema obavezu da utvruje materijalnu istinu. Sa-mo ako posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka sud e izvoditi i dokaze koje same stranke nisu predloile.

    Iz obrazloenja: Neosnovano se u albi navodi da je sud bio duan da utvruje i injenice koje su sporne, a koje

    stranke nisu iznele, niti su predloile dokaze za utvrivanje istih, jer je prema lanu 7. Zakona o par-ninom postupku sud duan da izvodi dokaze koje stranke nisu predloile, samo ako iz rezultata ras-pravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smi-slu lana 3. stav 3. istog zakona ili kad je to posebnim propisima predvieno. Kako se u konkretnom sluaju ne radi o navedenim situacijama, to neosnovano u albi navodi tueni da je sud morao izvo-

  • PARNINI POSTUPAK

    - 10 -

    diti i dokaze koje on nije predloio. Odredbama lana 7. Zakona o parninom postupku koji je stupio na snagu 23. 02.2005. godine naputeno je naelo materijalne istine u kome je sud sve injenice mo-rao da utvruje izvoenjem svih dokaza, bez obzira na to koje su dokaze stranke predloile, a iz raz-loga potpunog i pravilnog utvrivanja injeninog stanja.

    (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

    1144.. Da li je parnini sud ovlaen, imajui u vidu odredbe iz lana 7. novog Zakona o parninom

    postupku, da izvodi dokaze po slubenoj dunosti, van izuzetka iz stava 3. ovog lana (koji se od-nosi samo na nedozvoljena raspolaganja) tj. da li je ovlaen izvede i dokaze koje stranke nisu predloile ako su ti dokazi od znaaja za odluivanje, kako je to bilo propisano u lanu 7. stav 3. ranijeg zakona, te ukoliko jeste na kojoj zakonskoj normi bi se takvo ovlaenje zasnivalo (s ob-zirom da je novi zakon brisao izriitu normu na kojoj se temeljilo ovlaenje za primenu istranog naela, iz lana 7. stav 3. ranijeg zakona)?

    Odredbom lana 7. stav 1. Zakona o parninom postupku, propisano je da su stranke dune da

    iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te i-njenice, a stavom 2. istog lana je predvieno da sud utvruje sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Stav 1. navedenog lana 7. Zakona o parninom postupku direktno ukazuje na prednost naela dispozicije stranaka, ali na uspostavljanje dunosti stranke da se angauje u postup-ku, da iznese injenice i predloi dokaze koji idu u prilog njenim tvrdnjama. Sud i dalje ima oba-vezu da utvrdi sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ali ta obaveza suda vi-e nije propisana kao njegova dunost. Bitne injenice za odluku o osnovanosti zahteva utvruje sam sud i to imajui u vidu materijalno-pravne odredbe koje mu ukazuju koje su to injenice neo-phodne za utvrenje da bi se pravilno odluilo o osnovanosti postavljenog zahteva. Pri tom uvek se polazi od dunosti stranaka da iznesu i same sve injenice i predloe dokaze na kojima zasni-vaju svoj zahtev. Sud e shodno lanu 299. Zakona o parninom postupku, postavljanjem pitanja i na drugi celishodan nain da se stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne injenice, da se do-pune nepotpuni navodi stranaka o vanim injenicama, da se dopune oznaena dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka i uopte da se prue sva razjanjenja potrebna da bi se utvrdilo injenino stanje vano za odluku. Odredba lana 299. Zakona o parninom postupku, dovodi se u vezu sa stavom 2. lana 7. istog Zakona. Sud moe shodno lanu 245. stav 3. Zakona o parni-nom postupku izvesti dokaz suoenjem svedoka iji se iskazi razlikuju o bitnim injenicama. Sud e odreene injenice i odreene dokaze utvrivati po slubenoj dunosti samo ako sumnja da strane zloupotrebljavaju pravo odnosno da raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu lana 3. stav 3. Zakona o parninom postupku, jer je uloga suda upravo da sprei ovakvo raspolaganje. Druga situacija u kojoj e sud moi da postupa takoe po slubenoj dunosti je si-tuacija kada je posebnim propisima to predvieno, ali onda su posebni propisi upravo osnov i iz-vor njegovih ovlaenja i razloga takvog postupanja.

    (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25. 10. i 7. i 14.11.2006. godine)

  • PARNINI POSTUPAK

    - 11 -

    1155.. Sud je u dokaznom postupku ogranien na izvoenje dokaza koje su same stranke predloile i

    sam po slubenoj dunosti ne odreuje izvoenje dokaza koji nisu predloeni radi utvrivanja materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka.

    Iz obrazloenja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parninom postupku (23. 02.2005. godine) spor na-

    stavljen po odredbama novog Zakona o parninom postupku, to je shodno izmenama koje u parnini po-stupak unosi novi zakon, na strankama iskljuivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parninog po-stupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno izvesti u toku postupka. Sud vie nije duan po slubenoj dunosti da utvruje materijalnu istinu odreujui izvoenje i dokaza koje stran-ke nisu predloile, a koje sam smatra za potrebne za utvrivanje injeninog stanja odnosno potpune materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji e se izvesti kree u okviru predloenih doka-za od strane stranaka, pa je stoga imajui u vidu nastavak ovog postupka po oznaenim odredbama no-vog Zakona o parninom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeeno izvoe-nje novog vetaenja na sve sporne okolnosti, a sam punomonik tuioca je izjavio da je injenino sta-nje dovoljno utvreno i da predlae donoenje odluke na osnovu utvrenog injeninog stanja, navedeno postupanje punomonika tretirao kao odustajanje od ranije predloenih dokaza izvoenja novog vetae-nja i odluku doneo ocenom raspoloivih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neo-snovani su svi albeni navodi tuioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupka nesprovoenjem novog vetaenja na sporne okolnosti.

    (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 8228/05 od 20.10.2005. godine)

    SLOBODNO SUDIJSKO UVERENJE U OCENI DOKAZA (lan 8. Zakona o parninom postupku)

    1166.. Pisani dokaz predstavlja akt trine inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovane

    sumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine, koji parnini sud ocenjuje slo-bodno, samostalno i suvereno, kao i druge izvedene dokaze.

    Iz obrazloenja: Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze

    kojima se utvruju te injenice - lan 7. Zakona o parninom postupku. Saglasno tome, tuilac je predloio da sud odredi privremenu meru, a kao dokaz je priloio odluku trine inspekcije donetu u vrenju njenih ovlaenja primenom odredbi Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine. Nije predloio druge dokaze radi utvrivanja injenica bitnih za utvri-vanje ispunjenosti uslova za odreivanje privremene mere. Isti stav - da je za odreivanje privreme-ne mere dovoljan uslov to to je trina inspekcija izvrila iskljuenje proizvoda iz prometa zbog

  • PARNINI POSTUPAK

    - 12 -

    osnovane sumnje da se radi o povredi prava, ponavlja i u albi. Privredni apelacioni sud prihvata sta-novite prvostepenog suda da izneto ne predstavlja dovoljan dokaz o ispunjenosti uslova da se u ovoj fazi postupka odredi privremena mera iskljuenjem navedenih proizvoda iz prometa. Tano je da su odredbama Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine pojedi-na ovlaenja u vezi sa zatitom ovih prava data i organima uprave, pa i Ministarstvu trgovine i uslu-ga - Odeljenju trine inspekcije. Inspekcija ima ovlaenje da, kada ima osnovanu sumnju da je iz-vrena povreda prava, izvri oduzimanje predmeta, da o tome obavesti nosioca prava, kao i lice od koga je roba oduzeta, te da dalje sa robom postupa u zavisnosti od dispozicije stranaka odn. odluke suda. Meutim, iz navedenog ne proizlazi da odluka i akt inspekcije obavezuje sud da na osnovu ta-kvog akta obavezno donese privremenu meru i ne suava njegova ovlaenja kao organa koji je po zakonu ovlaen da postupa u predmetima graanskopravne zatite prava na industrijski dizajn, ukljuujui i odluivanje o privremenim merama, da odluuje suvereno i samostalno, na osnovu i-njeninog stanja utvrenog na predlog stranaka, te da donese odluku o takvom predlogu. U sutini, kada bi sud bio duan da na osnovu akta bilo kog organa uprave istovremeno donese odluku, to bi znailo da to odluivanje i nije u nadlenosti suda, ve organa uprave.

    (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 14767/10 od 10.01.2011. godine)

    ZABRANA ZLOUPOTREBE PRAVA I NEPOTOVANJE

    PROCESNE DISCIPLINE (lan 9. Zakona o parninom postupku)

    1177.. Nepostupanje po nalogu suda za dostavljanje dokaza ne predstavlja zloupotrebu procesnih

    ovlaenja, jer je sud ovlaen da o postojanju spornog potraivanja odluuje primenom pra-vila o teretu dokazivanja, bez odlaganja roita.

    Iz obrazloenja: Punomonik tuioca je podneskom od 03.11.2009. godine preinaio tubeni zahtev njegovim

    poveanjem, ali dva puta nije postupio po nalogu suda da dostavi dokaze (obraun kamata i naknade tete) na osnovu kojih je to uinio. To je, prema stavu suda, imalo za posledicu odlaganje roita i odugovlaenje postupka. Oalbenim reenjem prvostepeni sud kanjava punomonika tuioca u smi-slu lana 181. u vezi sa lanom 9. Zakona o parninom postupku uz obrazloenje da je ovakvim po-stupanjem tj. nepostupanjem zloupotrebio procesna ovlaenja i pokazao nepotovanje procesne di-scipline. Meutim, ne moe se prihvatiti ovakav pravni zakljuak prvostepenog suda. Naime, mera novanog kanjavanja iz lana 181. stav 1. Zakona o parninom postupku slui iskljuivo obezbee-nju procesne discipline u svrhu nesmetanog voenja postupka i izrie se onda kada nesumnjivo po-stoji zloupotreba procesnih ovlaenja koju je svesno preduzeo odreeni uesnik u postupku i kada se na drugi nain ne mogu spreiti njene tetne posledice po sam postupak ili su one ve nastupile. U tom smislu, da bi se navedena odredba primenila na konkretan sluaj trebalo je da nepostupanje pu-nomonika tuioca nuno vodi odlaganju roita i da ne postoji procesno ovlaenje suda kojim bi se

  • PARNINI POSTUPAK

    - 13 -

    isti cilj postigao bez novanog kanjavanja. Ovde navedeni uslovi nisu bili ispunjeni. Kada stranka ne dostavi dokaze koje je rekla da e dostaviti, sud zbog toga ne mora odlagati roita ve prilikom donoenja odluke ima primeniti pravila o teretu dokazivanja u smislu l. 220 i 223 Zakona o parni-nom postupku. U konkretnom sluaju sud je - umesto da je zakljuio raspravu i doneo odluku na osnovu stanja u spisima - pogreno primenio odredbu lana 9 Zakona o parninom postupku - odla-gao je roita, a trajanje postupka je bespotrebno produio i ponovnim nalogom punomoniku tuio-ca da dostavi dokaze na osnovu kojih je preinaio tubeni zahtev kao i donoenjem pobijanog ree-nja. Imajui to u vidu, punomonik tuioca nije nepostupanjem po nalogu suda zloupotrebio proce-sna ovlaenja i pokazao nepotovanje procesne discipline, ve je tako - u smislu odredbe lana 223. stav 1. Zakona o parninom postupku - dao sudu ovlaenja da o postojanju spornog potraivanja koje se zbog nedostataka dokaza sa sigurnou ne moe utvrditi, zakljuuje primenom pravila o tere-tu dokazivanja.

    (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 7252/10 od 18.03.2010. godine)

    NAELO EKONOMINOSTI

    POSTUPKA (lan 10. Zakona o parninom postupku)

    1188..

    Razuman rok je optimalno vreme da se odlui o nekom pravu stranke koje je sporno da bi se otklonila neizvesnost i stranka imala saznanje o tome da li joj to pravo pripada ili ne, ime se postie pravna sigurnost.

    Iz obrazloenja: Predlaga je podneo zahtev u formi ustavne albe da se utvrdi da mu je u radnom sporu koji vodi

    povreeno pravo na suenje u razumnom roku, propisano lanom 32. stav 1. Ustava Republike Srbi-je, i da mu se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne tete.

    U prilog podnetog zahteva navedeno je da je tuba podneta 5. jula 2002. godine, to znai da po-stupak u ovoj parnici traje vie od 12 godina.

    Po oceni Apelacionog suda, zahtev predlagaa je delimino osnovan. Prema lanu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo na nezavisan, nepristrastan,

    zakonom ve ustanovljen sud, koji e u pravinom postupku i u razumnom roku javno raspraviti i odluiti o njegovim pravima i obavezama i tako otkloniti sumnju koja je bila razlog za pokretanje postupka.

    Odredbom lana 10. Zakona o parninom postupku propisano je da stranka ima pravo da sud od-lui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da se postupak sprovede bez odugovlaenja, u skladu sa prethodno odreenim vremenskim okvirom za preuzimanje parninih radnji, i sa to ma-nje trokova. To je bilo propisano i odredbom lana 10 ranije vaeeg Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik PC", broj 125/2004).

  • PARNINI POSTUPAK

    - 14 -

    Ocenjujui period suenja u ovoj parninoj stvari, ovaj sud zakljuuje da, kada je re o duini trajanja postupka koji jo uvek traje, ve sama injenica da je tuba podneta 5. jula 2002. godine i da je do sada protekao rok od vie od 12 godina, sama je po sebi dovoljna za zakljuak da je povreeno pravo tuilje na suenje u razumnom roku u postupku u ovoj parninoj stvari.

    Tome su doprineli ovi razlozi: - nedelotvorna rasprava na odranim roitima (nije raspravljano o predmetu spora, ve su samo

    uzimani navodi stranaka); - vei broj odloenih rasprava bez odreivanja novog termina odravanja roita (odlaganje ras-

    prave na neodreeno vreme); - vei broj neodranih roita, pri emu naznaeni sudovi nisu preuzeli odgovarajue mere da se

    postupak okona u razumnom roku; - nezakazivanje nove rasprave posle ukidanja presude Prvog osnovnog suda u B. od 23. decem-

    bra 2010. godine. Na osnovu reenog, Apelacioni sud je utvrdio da je dolo do povrede prava na suenje u razum-

    nom roku i naloio mere da se postupak to pre okona, utoliko pre to se ne radi o sloenom pred-metu spora.

    Reenje Apelacionog suda u Beogradu, R4 r 383/ 2014 od 30.09.2014. godine

    1199.. Ovlaenje suda da usvoji dokazne predloge stranaka radi utvrivanja injenica bitnih za

    presuenje i njihovo izvoenje, ne predstavlja povredu naela ekonominosti postupka.

    Iz obrazloenja: albeni navodi da je prvostepeni sud postupao suprotno lanu 10. Zakona o parninom postupku

    tako to je usvojio predlog za vetaenje preko vetaka grafoloke struke radi utvrivanja verodo-stojnosti potpisa na spornim ugovorima, "iako je znao da e tubeni zahtev iz drugih razloga odbiti", neosnovani su i bez uticaja. Izvoenje dokaza je sutina parninog postupka i proces koji traje. Stranke su ovlaene da dokaze predloe, a sud je ovlaen da o ovim predlozima odlui - koji e se od predloenih dokaza izvesti, a koji nee. Ocenu izvedenih dokaza sud vri po okonanju dokaznog postupka, ocenom svakog dokaza pojedinano i svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokup-nog postupka. Kada bi bilo koji sud odmah po prijemu tube imao konaan stav o osnovanosti, od-nosno neosnovanosti tubenog zahteva (na osnovu dokaza koji su uz tubu ili uz odgovor na tubu priloeni, a mogu biti priloeni samo pisani dokazi), onda bi to znailo da se glavna rasprava ni ne mora zakazivati. To bi predstavljalo povredu raspravnog naela i prejudiciranje odluke o tubenom zahtevu. Upravo zato to u tom momentu nisu utvrene sve injenice koje su relevantne za pravilnu primenu materijalnog prava, sud i odluuje o dokaznim predlozima stranaka tako to sve predloge ili neke od njih usvaja, kao i tako to neke predloge odbija. Kada dokazne predloge stranaka usvoji, sud pristupa izvoenju dokaza na glavnoj raspravi i vri njihovu ocenu. Na osnovu toga utvruje inje-nino stanje, injeninu podlogu bitnu za pravilnu primenu materijalnog prava. Ovakvo postupanje suda se zato ne moe tretirati kao povreda naela efikasnosti, jer efikasnost ne sme ugroziti postupak utvrivanja injeninog stanja i pravilne primene materijalnog prava, te donoenje zakonite i pravil-

  • PARNINI POSTUPAK

    - 15 -

    ne odluke, niti pravo stranaka na zakonitu zatitu. Naela iz l. 2. i 4. Zakona o parninom postupku moraju imati primat u odnosu na naelo efikasnosti, a obaveza suda da postupak sprovede bez odu-govlaenja i sa to manje trokova se ne sme tumaiti niti primeniti na tetu naela iz l. 4, 7. i 8. istog zakona.

    (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 14301/10 od 23.12.2010. godine)

    PRETHODNO PITANJE

    (lan 12. Zakona o parninom postupku)

    2200.. Ukoliko sud prethodno nije utvrdio da su u pitanju identini stanovi kako u postupku radi

    predaje tako i u postupku radi utvrenja prava svojine, nema uslova da se ispita pravilnost odlu-ke o odreivanju prekida postupka po tubi za njihovu predaju dok se ne donese odluka u parnici po tubi za utvrenje prava svojine na njima.

    Iz obrazloenja: Prethodno pitanje u vezi sa tubenim zahtevom koji se odnosi na predaju nepokretnosti predsta-

    vlja utvrivanje prava svojine na njima. Prvostepeni sud u konkretnom sluaju nije dao razloge da li tueni u naznaenom postupku trae

    da se utvrdi pravo svojine na stanovima i lokalima, iju predaju tuilac trai. Naime, samo u tom slu-aju bi odluivanje u tom postupku predstavljalo prethodno pitanje, shodno l. 12. Zakona o parni-nom postupku a zbog koga bi sud mogao da odredi prekid postupka u ovoj parnici, ukoliko o pravu svojine nee sam odluivati.

    Meutim, kako se iz obrazloenja prvostepenog reenja ne moe utvrditi da li se radi o identi-nim stanovima i lokalima u obe parnice, stekli su se uslovi za ukidanje prvostepene presude i vraa-nje predmeta prvostepenom sudu na ponovno odluivanje.

    (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 6218/2013 od 23.01.2014. godine)

    2211.. Ukoliko je upravni akt konaan i pravosnaan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i

    parnini sud mora to uzeti u obzir pri donoenju odluke o tubenom zahtevu.

    Iz obrazloenja: injenica je da je Agencija za privatizaciju, posle otvaranja steajnog postupka nad tuiocem do-

    nela reenje kojim je ponitila spornu odluku tuioca od 27. januara 2005. godine. To reenje Agencije po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt, o ijoj se pravnoj valjanosti u pogledu sadrine i

  • PARNINI POSTUPAK

    - 16 -

    nadlenosti odreenog organa za njegovo donoenje kao i u pogledu zakonitosti istog, ne moe raspra-vljati u parninom postupku, ve iskljuivo u upravnom sporu pokrenutom pred Vrhovnim sudom. Stoga prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji morao utvrditi da li je navedeno reenje Agencije za privatizaciju kojim je ponitena odluka tuioca od 27. januara 2005. godine konano i pravosnano, a ne sam ceniti u parninom postupku pravilnost navedenog reenja. Ukoliko je upravni akt konaan i pravosnaan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnini sud mora to uzeti u obzir pri donoe-nju odluke o tubenom zahtevu. Stoga ako je pravosnano navedenim reenjem ponitena odluka tui-oca o prodaji spornih nepokretnosti, onda se to mora uzeti u obzir, bez mogunosti preispitivanja pra-vilnosti iste od strane parninog suda. To bi znailo da je otuenje imovine koje je predmet rasprave izvreno zakljuenjem ugovora bez odgovarajue odluke nadlenih organa, predviene lanom 398a. stav 2. Zakona o preduzeima.

    (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13222/05 od 16.01.2006. godine)

    2222.. Odluivanje suda o zahtevu za utvrenje prava svojine tuioca sa seditem na teritoriji

    bive republike - lanice SFRJ, proceduralno je uslovljeno zakljuenjem bilateralnog sporazu-ma izmeu nae zemlje i odnosne drave, kojim e se regulisati procedura reavanja zahteva i ustanoviti dravna tela koja e po takvim zahtevima postupati, dakle odluujui o zahtevima za utvrenje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica, primenom odredaba Spo-razuma o pitanjima sukcesije ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", br. 6/2002), to predstavlja prethodno pitanje i osnov za prekid parninog postupka iz lana 215. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku.

    Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva je utvrenje tuioevog prava vlasnitva

    na poslovnom prostoru u kome se nalazi sedite tuenog i koji je prilikom osnivanja tuenog unet kao osnivaki ulog tuenog preduzea. Tuilac je strano pravno lice sa seditem na teritoriji jed-ne od republike - bive lanice SFRJ, a tueni je kao pravno lice osnovano od bive poslovne je-dinice pravnog prethodnika tuioca sa seditem u Republici S... Vii trgovinski sud je reenjem P. 6029/04 od 29. decembra 2004. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je tubeni zahtev bio usvojen, navodei da je sporni odnos potrebno reiti primenom Sporazuma o pitanjima sukce-sije zakljuenim izmeu bivih republika SFRJ kao drava sukcesora. U navedenom reenju uka-zano je da prema stanovitu Vieg trgovinskog suda sudska nadlenost nije iskljuena, ve je uslovljena sprovoenjem postupka u skladu sa zakljuenim bilateralnim sporazumom, a sve shodno lanu 4. istog Sporazuma o pitanjima sukcesije i dat je nalog za postupanje. U ponovnom postupku sud je utvrivao relevantne injenice za reenje spora, a to su da li je dolo do zakljue-nja bilateralnog sporazuma i koja je procedura odluivanja po zahtevima predviena navedenim sporazumom, koja su tela drave nadlena, da li je tuilac podneo takav zahtev nadlenim telima i da li je po istom sprovedena procedura, kao i koji je ishod navedene procedure, odnosno koja je odluka navedenih tela po zahtevu tuioca. Samo ukoliko bi navedeno telo koje je zakljuenim bi-

  • PARNINI POSTUPAK

    - 17 -

    lateralnim sporazumom ustanovljeno kao nadleno za odluivanje po zahtevu pravnih lica, ospo-rilo zahtev tuioca, stekli bi se proceduralni uslovi za odluivanje suda po spornom zahtevu. Pra-vilno postupajui, prvostepeni sud je u smislu odredaba Zakona o parninom postupku po nalozi-ma Vieg trgovinskog suda, utvrdio sve navedene sporne i relevantne injenice, utvrujui da je tuilac podneo zahtev za vraanje imovine Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava, shodno uputstvu o sprovoenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije koje je donelo Save-zno ministarstvo pravde dana 2. septembra 2002. godine i da pri navedenom ministarstvu jo uvek nije formirano radno telo koje bi reavalo po navedenim zahtevima, niti je navedeno mini-starstvo odredilo izvrne organe ili druge za sprovoenje svojih odluka. Pravilno je prvostepeni sud, imajui u vidu navedene utvrene injenice, kao i injenicu da o zahtevu tuioca koji je pod-net Savetu ministara SCG u vezi realizacije spornog prava koje je predmet ove tube nije doneta odgovarajua odluka, odnosno da se njegov zahtev nalazi u proceduri odluivanja od strane nad-lenih tela, naao da se nisu stekli uslovi za donoenje odluke od strane suda povodom zahteva tuioca u ovoj parnici. Navedeno iz razloga to tek ukoliko bi zahtev tuioca bio osporen, stekli bi se uslovi da se postupak nastavi i u pogledu zahteva tuioca donese odgovarajua odluka, to sve ukazuje da je zakljuenje bilateralnog sporazuma i sprovoenje postupka po istom prethodno proceduralno pitanje od koga zavisi dalje postupanje suda po zahtevu za utvrenje prava svojine, pa je stoga pravilno prvostepeni sud na osnovu lana 215. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku prekinuo postupak do okonanja postupka odnosno procedure po zahtevu tuioca Save-tu ministara SCG. Neosnovani su albeni navodi da je sud morao odbaciti tubu i da tuilac nema pravni interes za podnoenje tube za utvrenje sa navedenom sadrinom kao i o preuranjenosti iste, jer se iz navedenih razloga okonanje postupka po proceduri pred Savetom ministara SCG postavlja kao prethodno pitanje proceduralnog karaktera, od koga e zavisiti dalji tok ovog po-stupka, pa je stoga pravilno prvostepeni sud prekinuo isti do okonanja navedenog postupka.

    (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 8799/05 od 7.11.2005. godine)

    2233.. Parnini sud nema ovlaenja da prethodno pitanje sam reava ako je o njemu pravnosna-

    no odluio redovni sud u upravnom sporu.

    Iz obrazloenja:

    "Prema utvrenom injeninom stanju tuiocu je otkazan ugovor o radu zato to je izborno vee M... fakulteta na sednici od 26.6.2002. godine donelo odluku o neizboru tuioca u zvanje re-dovnog profesora. Tu odluku povodom izjavljenog prigovora, potvruje Savet fakulteta svojom odlukom od 14.7.2003. godine. Pravosnanom presudom Okrunog suda u B... U. 1041/2003 od 7.4.2004. godine ponitena je odluka Saveta fakulteta. Na tako utvreno injenino stanje pravil-no je primenjeno materijalno pravo kada je poniten otkaz ugovora o radu i kada je tuilac reinte-grisan u radni odnos, zato to je otpao osnov za davanje otkaza. Pravni osnov za davanje otkaza predstavljala je konana odluka izbornog vea M... fakulteta od 28.6.2002. godine. Ta odluka (upravni akt) od prejudicijelnog znaaja eliminisana je iz pravnog poretka pravosnanom presu-

  • PARNINI POSTUPAK

    - 18 -

    dom Okrunog suda u B... u postupku sudske kontrole zakonitosti upravnog akta, ime je odluka izbornog vea izgubila svojstvo konanosti. Odlukom suda iz upravnog spora parnini sud je ve-zan. Vezanost parninog suda proizlazi iz lana 11. ranije vaeeg Zakona o parninom postupku (sada lan 12.) na osnovu tumaenja a contrario (parnini sud je ovlaen da reava prethodno pi-tanje u kome ne postoji odluka suda ili drugog nadlenog organa). U ovom sluaju parnini sud nema ovlaenje da prethodno pitanje sam (drukije) reava, s obzirom da odluka od prejudicijel-nog znaaja ve postoji i da kao pravosnana ima snagu zakonske istine. Imajui u vidu izloeno, bez uticaja su navodi u reviziji da treba praviti razliku izmeu sudske odluke u upravnom sporu koja je doneta "punom jurisdikcijom" i odluke kojom je samo poniten upravni akt. Istaknuto raz-likovanje u pogledu odluka povodom kontrole zakonitosti upravnog akta nije od znaaja za par-nini sud (koji kao to je istaknuto ne moe da ocenjuje valjanost razloga odluke donete u uprav-nom sporu).

    (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 619/05 od 20. 10. 2005. godine)

    PRAVNOSNANA OSUUJUA PRESUDA KRIVINOG SUDA - VEZANOST PARNINOG SUDA

    (lan 13. Zakona o parninom postupku)

    2244.. Poto za vreme trajanja krivinog postupka vai prezumpcija nevinosti to pokretanje kri-

    vinog postupka nije razlog za otkaz ugovora o radu - ve za udaljenje.

    Iz obrazloenja: Prema odredbama Zakona o radu, poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za

    to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i po-trebe poslodavca, i to - izmeu ostalog - ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa ra-dom.

    Relevantne odredbe: U parninom postupku sud je u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uini-

    oca vezan za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim - lan 13. Zakona o parninom postupku.

    U konkretnom sluaju, a imajui u vidu navedene zakonske odredbe kao i rezultate izvedenih dokaza, po miljenju drugostepenog suda a suprotno navodima albe tuene, prvostepeni sud je pra-vilno postupio usvojivi tubeni zahtev tuioca i ponitivi kao nezakonito naznaeno sporno reenje o otkazu od 18.02.2010. godine uz nalog tuenoj da tuioca vrati na rad.

    Naime, ponitenim reenjem tuiocu je otkazan ugovor o radu zbog pokretanja krivinog postup-ka pred Posebnim odeljenjem Okrunog suda zbog izvrenog krivinog dela Zloinako udruivanje i Zloupotreba slubenog poloaja. Pokretanje krivinog postupka nije razlog za otkaz ve za udalje-nje, jer za vreme trajanja krivinog postupka vai prezumpcija nevinosti. Zbog toga, navedene inje-

  • PARNINI POSTUPAK

    - 19 -

    nice nisu mogle biti upotrebljene kao razlog za otkaz. To moe biti osuujua krivina presuda, ali je ona u konkretnom sluaju izostala.

    Imajui to u vidu, pobijano reenje tuene o otkazu ugovora o radu tuiocu od 18.02.2010. godi-ne je nepravilno, a tuioev zahtev da se isto poniti kao nezakonito je osnovan.

    Zbog toga je prvostepena odluka u ovom delu potvrena. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G.1 3046/2013 od 03.12.2014. godine)

    2255.. Krivinopravna odgovornost jednog od tetnika, utvrena pravnosnanom krivinom pre-

    sudom, ne oslobaa graanskopravne odgovornosti lica koja su zajedno sa njim uzrokovala tetu ili doprinela njenom nastanku.

    Iz obrazloenja:

    Krivina odgovornost osiguranika tuenog je utvrena pravnosnanom presudom krivinog suda (oglaen je krivim za teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja iz lana 297. stav 2. u vezi sa lanom 289. stav 1. Krivinog zakonika).

    U parninom postupku, sud je vezan u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovor-nosti uinioca za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim, sa-glasno lanu 13. Zakona o parninom postupku. Uzrona veza radnje preticanja koju je osigura-nik tuenog preduzeo sa nastupelom posledicom naglaena je u svim nalazima i miljenjima ve-taka datim u prvostepenom postupku. Prvostepeni sud je pravilno cenio sve okolnosti u kojim je osiguranik tuenog preduzeo uzronu radnju nebezbednog preticanja vozila i pravilno utvrdio njegovu odgovornost u procentu od 70%.

    Pravilna je i ocena o postojanju delimine odgovornosti u nastanku tete osiguranika tuioca. Odgovornost u smislu pravila graanskog prava nije jednaka krivinopravnoj odgovornosti i

    utvrena krivinopravna odgovornost jednog od tetnika ne oslobaa graanskopravne odgovor-nosti lica koja su zajedno sa tetnikom ija je odgovornost utvrena pravnosnanom krivinom presudom uzrokovala tetu ili doprinela nastanku tete.

    Zbog toga su neosnovani albeni navodi tuioca (pravilnost razloga prvostepene presude u pogledu utvrene podeljene odgovornosti na strani osiguranika tuioca pobijaju se navodima da je pravnosnanom presudom krivinog suda osiguranik tuenog oglaen iskljuivo krivim za kri-vino delo koje je za posledicu imalo tetu nanetu treim licima u saobraajnom udesu motornih vozila osiguranih kod tuioca i tuenog).

    (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 7856/2012(1) od 19.06.2013. godine)

    ZADRAVANJE NADLENOSTI

    PERPETUATIO FORI (lan 15. Zakona o parninom postupku)

  • PARNINI POSTUPAK

    - 20 -

    2266.. Ako je spor izmeu tuioca - pravnog lica i tuenih obinih prostih suparniara, od kojih

    je jedan pravno lice, a drugi fiziko lice, pravnosnano okonan samo u odnosu na pravno li-ce, prestao je i odnos suparniarstva na kome je bila zasnovana stvarna nadlenost trgovin-skog suda za fiziko lice, to dovodi do nemogunosti zadravanja stvarne nadlenosti trgovin-skog suda za fiziko lice.

    Iz obrazloenja: Presudom drugostepenog suda odbijena je alba prvotuenog i potvrena presuda Trgovinskog

    suda u N... u prvom i treem stavu izreke kojom je odlueno o tubenom zahtevu u odnosu na prvo-tuenog i o zahtevu po protivtubi prvotuenog u odnosu na tuioca. Time je pravosnano presuen navedeni spor u odnosu na prvotuenog i to kako po zahtevu tuioca koji se odnosi na prvotuenog, tako i po protivtubi prvotuenog. Po pravosnanom okonanju navedenog spora izmeu oznaenih stranaka koje su pravna lica, kao nereen je ostao spor po tubi tuioca u odnosu na drugotuenog koji je fiziko lice, a po osnovu ugovora o jemstvu za ispunjenje obaveza prvotuenog. Kako je u ponovnom postupku, po ukidanju dela odluke koja se odnosi na drugotuenog presudom Vieg trgo-vinskog suda, postupak nastavljen samo u odnosu na drugotuenog koji je fiziko lice, a pravosna-no je okonan u odnosu na prvotuenog, te stoga navedeno fiziko lice koje vie nije u odnosu su-parniarstva sa pravnim licem (po kom osnovu bi se mogla zasnivati nadlenost trgovinskog suda), to je pravilno prvostepeni sud naao da za reenje navedenog spora po tubi tuioca protiv tuenog fizikog lica trgovinski sud nije nadlean, jer se ne radi o sporu iz lana 15. Zakona o sudovima, pa se stoga pobijanim reenjem oglasio stvarno nenadlenim za postupanje u navedenoj parnici i spise predmeta po pravosnanosti reenja o oglaavanju nenadlenim ustupio Optinskom sudu u N... kao stvarno i mesno nadlenom za reavanje ovog spora.

    (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 9098/05 od 23.12.2005. godine)

    SUDSKA (APSOLUTNA) NADLENOST

    (lan 16. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku)

    2277..

    Na postupak za zatitu prava na suenje u razumnom roku, prema lanu 8v Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ureenju sudova, shodno se primenjuju odredbe Zakona o vanparninom postupku. lanom 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku predviena je primena Zakona o parninom postupku u onim oblastima koje nisu regulisane tim Zako-nom.

    Iz obrazloenja: Zahtev za zatitu prava na suenje u razumnom roku moe se podneti na osnovu odredbe lana

    8a - 8v Zakona o ureenju sudova.

  • PARNINI POSTUPAK

    - 21 -

    Zbog toga se Vii sud u Beogradu oglasio apsolutno nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odbacio zahtev predlagaa, shodnom primenom lana 16. stav 2. i lana 294. stav 1. taka 1. u vezi lana 1. na osnovu ovlaenja iz lana 292. Zakona o parninom postupku ("Sl. glasnik RS", broj 72/2011 i 55/2014), na osnovu lana 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku u vezi lana 8. Zakona o ureenju sudova.

    (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, R.4 II 81/2014(2) od 10.09.2014. godine)

    2288.. Kada stranka podnese tubu, sud je duan prvo da utvrdi da li pravna stvar iz tube po

    svojoj prirodi spada u nadlenost suda ili organa uprave.

    Iz obrazloenja: Po albi tuioca, Vii sud je ukinuo prvostepenu presudu, nalazei da je poinjena bitna povreda

    odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 2. Zakona o parninom postupku, na koju drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti. Ista se ogleda u tome da je sud odluio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost, u smislu lana 16. Zakona o parninom postupku. Naime, nakon pod-noenja tube, sud je duan da prvo utvrdi da li pravna stvar po svojoj prirodi spada u nadlenost su-da (graanski spor - lan 1. istog zakona) ili organa uprave (upravna stvar - lan 1. Zakona o optem upravnom postupku) a odgovor na ovo pitanje zavisi od toga u koju materijalnopravnu oblast spada sporni odnos. Da bi se sud upustio u raspravljanje i odluivanje o predmetu spora, potrebno je ispu-njenje neophodnih uslova - procesnih pretpostavki, od kojih neke imaju za cilj da obezbede potova-nje principa raspodele poslova izmeu organa upravne i sudske funkcije, kao i izmeu samih sudova. Jedna od tih procesnih pretpostavki je nadlenost suda da o sporu odlui u parnici i da za spor nije nadlean sud u nekom drugom postupku ili upravni organ. Poto se u ovoj pravnoj stvari radi o zah-tevu tuioca za naknadu tete nastale u pretkrivinom postupku, koji predstavlja posebnu vrstu admi-nistrativnog postupka, a ne krivini postupak, ovakav zahtev se po stavu Vieg suda mora reavati u upravnom postupku tj. sud opte nadlenosti je stvarno nenadlean za postupanje po ovom zahtevu, u smislu lana 16. stav 1. Zakona o parninom postupku. Budui da se ne moe doneti odluka na te-tu stranke koja se alila (ako je samo ona izjavila albu - zabrana "reformatio in peius"), to je Vii sud prvostepenu presudu ukinuo i odluio kao u izreci reenja.

    (Iz reenja Vieg suda u Poarevcu, G. 167/2013(2011) od 07.03.2013. godine)

    2299.. U sporu radi ruenja bespravno sagraene ograde i predaje zemljita u dravinu postoji

    nadlenost suda, jer je sutina tube u predaji u posed zemljita, to je imovinskopravni odnos.

    Iz obrazloenja: Predlog punomonika tuenika da se sud oglasi stvarno nenadlenim za postupanje u ovoj prav-

    noj stvari odbijen je reenjem nadlenog osnovnog suda od 09.09.2013. godine kao neosnovan. U

  • PARNINI POSTUPAK

    - 22 -

    konkretnom sluaju podneta je tuba za predaju u dravinu nepokretnosti - zemljita i ruenje ograde, to je po svojoj prirodi imovinskopravni spor. Zbog toga i postoji apsolutna nadlenost suda za postupanje, bez obzira na injenicu to je zid ije se ruenje trai sagraen bez graevin-ske dozvole. Sutina tube je u predaji u posed zemljita poto se sa istog uklone ostaci poruene ograde.

    (Iz reenja Vieg suda u Poarevcu, G. 1006/2013(2012) od 23.10.2013. godine)

    3300.. Sud tokom celog postupka, po slubenoj dunosti, pazi da li reavanje spora spada u sud-

    sku nadlenost. Kada u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud, nego neki drugi domai organ, oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i od-bacie tubu.

    Iz obrazloenja: Prvostepeni sud se reenjem oglasio apsolutno nenadlenim za postupanje u sporu po tubi tui-

    oca protiv tuenog nadlenog Odeljenja Republikog geodetskog zavoda, istim ukinuo sve sprove-dene radnje a tuba je odbaena. alba tuioca je neosnovana jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je za reavanje po tubenom zahtevu nadlean upravni organ u upravnom postupku, a ne sud - sa-glasno odredbama Zakona o dravnom premeru i katastru. Naime, pazei po slubenoj dunosti (u smislu lana 16. Zakona o parninom postupku) i razmatrajui da li reavanje predmetnog spora spa-da u sudsku nadlenost, prvostepeni sud je utvrdio da je za reavanje o tubenom zahtevu nadlean da postupa upravni organ u upravnom postupku, a ne sud. Pomenutim Zakonom predvieno je da Republiki geodetski zavod, kao dravni organ, u vrenju javnih ovlaenja u upravnim poslovima dravnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti reava u upravnom postupku u prvom stepenu. Prvostepeni sud je stoga pravilno odluio pobijanim reenjem, koje je doneto uz pravilnu primenu odredaba lana 279. stav 1. taka 1. i lan 280. Zakona o parninom postupku. Izjavljenom albom tuioca se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud bio duan da ispita zato je Sluba za katastar nepokretnosti odbila da postupi po zahtevu tuioca za omeavanje njegove parcele, pa on nije imao drugu alternativu sem da se obrati sudu te da je obaveza suda bila da obavee drugi nadle-ni organ da izvri svoju zakonsku dunost i obavezu. Naime, shodno lanu 1. Zakona o parninom postupku, ureuju se pravila postupka za pruanje sudske zatite po kojima se i odluuje prilikom re-avanja graanskopravnih sporova iz linih, porodinih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i dru-gih graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka. Sud tokom celog postupka, po slubenoj dunosti, pazi da li reavanje spora spada u sud-sku nadlenost. Kada u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud, nego neki dru-gi domai organ, oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbacie tubu. U konkretnom sluaju, tubenim zahtevom se ne trai inidba na koju sud moe da obavee tuenog, ve omeavanje katastarske parcele uz potovanje povrine iz lista nepokretnosti i oblika iz skice, pa predmet ovog spora ne spada u sudsku nadlenost, ve u nadlenost upravnog organa, a o tome se odluuje u upravnom postupku.

    (Iz reenja Vieg suda u Uicu, G. 555/2010 od 13.04.2010. godine)

  • PARNINI POSTUPAK

    - 23 -

    3311.. Proputanje nadlene filijale Narodne banke da, u vrenju poverenih javnih ovlaenja,

    odlui o zahtevu za povraaj carine i drugih uvoznih dabina u postupku ostvarenja prava na izvozne stimulacije, ne moe dovesti do promene zakonom ustanovljene nadlenosti na-vedenog organa, jer da proputanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim javnim ovlaenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadlenosti u parninom po-stupku, ve daje pravo podnosiocu zahteva da zatitu ostvari u upravnom postupku podno-enjem albe zbog "utanja administracije" drugostepenom organu ili pak pokretanjem upravnog spora.

    Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem Trgovinski sud u B... oglasio se apsolutno nenadlenim za postupanje u

    ovom sporu, pa je ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tubu. Iz spisa predmeta kao i navoda a-lioca, nesumnjivo proizlazi da osnov postavljenog tubenog zahteva za isplatu iznosa od 876.500,78 dinara, predstavlja zahtev za vraanje 1% vrednosti izvrenog spoljnotrgovinskog posla, po ugovori-ma o spoljnotrgovinskom poslu, koje je tuilac ostvario tokom 2002. i 2003. godine, a na osnovu prava na podsticaj izvoza, propisan Odlukom o povraaju carinskih i drugih uvoznih dabina i o dru-gim merama za podsticaj izvoza. Iz sadrine postavljenog tubenog zahteva proizlazi da se u kon-kretnom sluaju radi o sporu iz imovinsko-pravnih odnosa, ije je reavanje na zakonu zasnovanom odlukom stavljeno u nadlenost ne suda nego drugog domaeg organa. Stoga je prvostepeni sud na osnovu pravilne primene odredbe lana 16. stav 2. Zakona o parninom postupku, naao da nije nad-lean za odluivanje u ovome sporu, to je za posledicu imalo i pravilnu odluku o odbacivanju tube. Naime, iz sadrine Odluke o povraaju carinskih i drugih uvoznih dabina i o drugim merama za podsticaj izvoza proizlazi da je ista doneta na osnovu ovlaenja iz lana 61. Zakona o spoljnotrgo-vinskom poslovanju, te da je istom ustanovljeno pravo preduzea i drugih pravnih lica koja obavljaju poslove spoljnotrgovinskog poslovanja, na ostvarivanje prava na povraaj carine i drugih uvoznih dabina kao i na druge mere podsticaja izvoza, pod uslovima propisanim tom odlukom. Osim usta-novljavanja samog prava na povraaj carine i drugih uvoznih dabina, navedenom odlukom propisan je i postupak u kome se navedena prava ostvaruju, pa je u lanu 11. propisano da se zahtev za ostva-rivanje prava iz odluke podnosi Filijali NBJ nadlenoj prema seditu podnosioca zahteva, dok je u lanu 12. stav 2. propisano da e nadlena Filijala NBJ reenjem odbiti zahtev ukoliko na osnovu podnesene dokumentacije utvrdi da preduzee ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ove odlu-ke. Istovremeno u stavu 3. navedenog lana, propisano je da se protiv reenja iz stava 2. moe izjavi-ti alba Narodnoj banci Jugoslavije. Iz sadrine navedenog propisa proizlazi dakle da je pomenutom odlukom Narodnoj banci Jugoslavije povereno vrenje odreenih javnih ovlaenja, iz ega dalje proizlazi da je u vrenju istih ona bila duna da u smislu odredbe lana 2. Zakona o optem uprav-nom postupku, postupa u skladu sa odredbama navedenog zakona. Neosnovan je navod alioca da iz injenice to Narodna banka Jugoslavije nije dravni organ, proizlazi kao logina posledica da ista u svom radu ne donosi upravne akte i ne postupa po pravilima Zakona o optem upravnom postupku. Nasuprot albenim navodima, stvarna nadlenost Narodne banke za odluivanje o ovoj vrsti tuioe-vih prava ustanovljena je saglasno lanu 17. Zakona o optem upravnom postupku, pomenutom od-

  • PARNINI POSTUPAK

    - 24 -

    lukom koja svoju snagu crpi i iz odredaba Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Stoga je u vre-nju ovlaenja poverenih navedenom odlukom, Narodna banka Jugoslavije bila duna da postupa po pravilima Zakona o optem upravnom postupku, a to znai da i tuilac, kao podnosilac zahteva za ostvarenje odreenih izvoznih stimulacija ima sva prava koja mu iz navedenog zakona proizilaze. Iz navedenog proizlazi dakle, da je u konkretnom sluaju, proputanje drugotuenog da po zahtevu tu-ioca donese pozitivno ili negativno reenje, imalo za posledicu tuioevo pravo da u smislu odredbe lana 208. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku izjavi albu drugostepenom organu iz lana 12. stav 3. Odluke o povraaju carinskih i drugih uvoznih dabina i o drugim merama za podsticaj izvoza. injenica na koju se albom ukazuje, da je drugotueni propustio da donese bilo kakvo ree-nje po podnetom zahtevu, te da je tuiocu uz dopis vratio podnetu dokumentaciju, ne moe dovesti do promene zakonom ustanovljene nadlenosti odreenog organa a u pogledu odluivanja o nekom pitanju. Dakle, proputanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim mu javnim ovlaenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadlenosti u parninom postupku, nego naprotiv daje pravo podnosiocu zahteva da zatitu ostvari u upravnom postupku ili pak pokretanjem upravnog spora u situaciji kada nije ustanovljena dvostepenost.

    (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 1763/05 od 24.03.2005. godine)

    3322.. Trgovinski sud nije nadlean da u parninom postupku odluuje o zahtevu za plaanje na-

    knade za odvodnjavanje, tj. da utvruje postojanje i visinu ove obaveze, ve je za to nadlean drugi organ - javno vodoprivredno preduzee u okviru javnih ovlaenja koja su mu poverena zakonom, a reenje tog preduzea kao upravni akt kojim se utvruje obaveza plaanja nakna-de za odvodnjavanje, predstavlja izvrnu ispravu za ije izvrenje je stvarno nadlean sud op-te nadlenosti.

    Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem Trgovinski sud u Z... oglasio se apsolutno nenadlenim za postupanje u

    ovoj pravnoj stvari, pa je tubu odbacio kao nedozvoljenu i ukinuo sve sprovedene radnje. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet tubenog zahteva isplata godinjeg iznosa naknade za odvodnjava-nje za 2003. godinu, a po osnovu reenja tuioca broj 02072008 od 10. 03. 2003. godine. itanjem navedenog reenja utvruje se da je isto doneto na osnovu lana 5. stav 1. Odluke o visini naknade za odvodnjavanje u 2003. godini, a u skladu sa lanom 99. stav 3, l. 100, 101. i 107. Zakona o vo-dama. Navedeno reenje tuilac je doneo u vrenju svojih zakonom mu poverenih javnih ovlaenja, te stoga isto po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt iz lana 96. Zakona o vodama, a sagla-sno lanu 18. Zakona o optem upravnom postupku. Naime, u konkretnom sluaju radi se o naplati naknade kao obavezne dabine, a ne o naknadi koja se plaa za izvrenu uslugu. Ovo stoga to je lanom 99. Zakona o vodama propisano da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeuju iz vie vrsta naknada od kojih neke predstavljaju javni prihod, a neke predstavljaju pri-hod javnog vodoprivrednog preduzea ovde tuioca. Iz navedenog proizlazi da za utvrivanje kako postojanja same obaveze plaanja naknade za odvodnjavanje, tako i njene visine, nije nadlean sud u smislu odredaba lanova 12. Zakona o sudovima (odnosno lana 21. Zakona o ureenju sudova), te lana 15. Zakona o sudovima (koji je i dalje na snazi u smislu lana 84. Zakona o ureenju sudova).

  • PARNINI POSTUPAK

    - 25 -

    Naprotiv, radi se o pravnoj stvari za ije je utvrivanje nadlean subjekt odreen posebnim zako-nom, a u smislu lana 18. Zakona o optem upravnom postupku u vezi lana 96. Zakona o vodama. Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom sluaju prvostepeni sud pravilno zakljuio da za reava-nje spornog odnosa nije nadlean sud nego drugi domai organ, te da je na osnovu pravilne primene odredbe lana 16. stav 2. Zakona o parninom postupku u svemu doneo pravilnu odluku. Na pravil-nost pobijane odluke nije od uticaja injenica to je po osnovu tuioevog predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave doneto reenje Iv. broj 832/04 od 20.04.2004. godine, te reenje pod istim brojem od 7. juna 2004. godine, kojim je konstatovano da e se postupak nastaviti kao povo-dom prigovora protiv platnog naloga. Ovo stoga to pogrean uput suda ne moe menjati apsolutnu nadlenost suda. Kako iz gore navedenog proizlazi da u konkretnom sluaju za utvrivanje obaveze plaanja naknade za odvodnjavanje i njene visine nije nadlean sud, nego drugi organ odnosno javno preduzee u obimu poverenih mu javnih ovlaenja, to nije bilo mesta donoenju gore navedenih re-enja. Sud je cenio albene navode o tome da je poev od 2001. godine Uprava prihoda prestala sa prinudnom naplatom neisplaenih dugovanja po osnovu naknade za odvodnjavanje, iz ega bi proiz-lazilo da tuilac ukazuje da je za sprovoenje prinudne naplate nadlean sud. Iako u ovom konkret-nom sporu nije sporno pitanje nadlenosti suda za sprovoenje izvrenja nego nadlenosti suda za me-ritorno presuenje u parninom postupku, radi pravne pouke tuioca, a u cilju olakavanja ostvarenja nje-govih prava, ovaj sud kao drugostepeni dae sledee pravno miljenje. Po nalaenju ovog suda reenje tu-ioca broj 02072008 od 10. 03. 2003. godine predstavlja izvrnu ispravu u smislu lana 16. stav 2. taka 2. Zakona o izvrnom postupku, ije se izvrenje sprovodi prema odredbama l. 261, 264. stav 1, l. 265. i 266. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku. Stoga je tuilac imao mogunost da navedeno ree-nje snabde klauzulom izvrnosti i potom dostavi nadlenom sudu na izvrenje. Za sprovoenje navede-nog izvrenja bio bi nadlean sud opte nadlenosti jer njegova nadlenost proizlazi iz lana 21. stav 2. Zakona o ureenju sudova. Ovo stoga to za ovu vrstu izvrenja nije propisana nadlenost trgovinskog suda, niti u lanu 15. Zakona o sudovima (koja je odredba i dalje na snazi u smislu propisa iz lana 84. Za-kona o ureenju sudova), kao ni lanom 24. Zakona o ureenju sudova. Kako navedeno reenje u sebi sa-dri naplatu dela javnih prihoda, isto bi se moglo prinudno naplatiti i preko Poreske uprave, a u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali nema nikakve smetnje da se isto prinudno naplati i preko suda (na gore opisani nain) jer je u navedenoj naknadi sadrana i naknada koja predstavlja prihod tuioca, pri emu bi postojala obaveza tuioca da deo javnih prihoda prenese na za to posebno odreeni raun.

    (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 8468/04 od 16.11.2005. godine)

    3333.. Postojanje osporenog potraivanja za neizmirenu poresku obavezu ustanovljenu izvrnim

    reenjem upravnog organa, utvruje se u sudskom postupku pred mesno nadlenim trgovin-skim sudom, a ne u upravnom postupku pred nadlenim upravnim organom.

    Iz obrazloenja:

    U konkretnom sluaju pogreilo je steajno vee kada je na parnicu uputilo tuioca kao steaj-nog poverioca koji je za prijavljeno potraivanje imao izvrnu ispravu. U situaciji kada je steajni upravnik osporio prijavljeno potraivanje steajnog poverioca zasnovano na izvrnoj ispravi, tada je steajno vee moralo da shodno odredbi lana 127. stav 2. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji uputi na parnicu steajnog dunika radi utvrenja da ne postoji prijavljeno potraivanje

  • PARNINI POSTUPAK

    - 26 -

    steajnog poverioca zasnovano na izvrnoj ispravi. Pri tome, prvostepeni sud nije imao u vidu da tu-ilac poseduje izvrnu ispravu, te da tueni osporavanje utuenog potraivanja moe zasnovati samo na razlozima iz lana 51. stav 1. taka 4. i 8. Zakona o izvrnom postupku. Meutim, kada je ve ste-ajno vee dalo pogreno uputstvo i kada je prvostepeni sud utvrdio prijavljeno potraivanje tuioca kao steajnog poverioca prema tuenom kao steajnom duniku, tada nije bilo mesta da Vii trgovin-ski sud nae da reavanje predmetnog spora ne spada u sudsku nadlenost, ve u nadlenost uprav-nog organa. Tano je da je predmet prijavljenog potraivanja neplaena poreska obaveza i zatezna kamata zbog docnje u isplati ove poreske obaveze i da je postupak u kome se utvruje i naplauje porez poseban upravni postupak u smislu odredaba l. 11, 33, 34 i 54. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Vii trgovinski sud je meutim prevideo da je poreska obaveza tuenog prema tuiocu utvrena na osnovu izvrenog reenja tuioca. Izvrno reenje tuioca doneto u uprav-nom postupku predstavlja izvrnu ispravu. Stoga se vie ne radi o postupku utvrivanja i naplate po-reza, ve o postupku u kome se utvruje da li i dalje postoji prijavljeno potraivanje tuioca prema tuenom, odnosno da li je tueni izmirio utvreno potraivanje iz poreskog reenja ili je to poresko reenje poniteno, preinaeno ili na drugi nain stavljeno van snage. Ove okolnosti mogu se utvri-vati samo u sudskom postupku."

    (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 258/2005 od 7. 07.2005. godine)

    3344.. Odredbe Zakona o preduzeima o proceni uloga u stvarima i pravima od strane ovlae-

    nog procenjivaa, odnosno osnivaa drutva s ogranienom odgovornou, ne iskljuuju sud-sku nadlenost kada je u pitanju spor osnivaa o visini osnivakih udela.

    Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem P. 147/04 od 8.03.2005. godine prvostepeni sud je u izreci pod I odbio pri-

    govor apsolutne nenadlenosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. U izreci pod II odbio je pri-govor da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparninog postupka, i u izreci pod III odbio je prigovor da je tuba za utvrenje nedozvoljena. Drugotueni u albi ukazuje da nije bilo mesta do-noenju oalbenog reenja, te da prvostepeni sud pogreno tumai tubeni zahtev sa ciljem da oprav-da osnovanost voenja parnice u ovoj pravnoj stvari. Daljim navodima albe ukazuje da se oigled-no moe utvrditi da je predmet tubenog zahteva visina uloga lanova drutva. Sporno pitanje izme-u istih je pre svega visina nenovanog uloga drugotuenog. Tuioci osporavaju visinu istog uloga, ne priznajui reenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.09.2002. godine, kojim je utvrena vrednost uloga u mainama i opremi drugotuenog, kao ni izvetaj ovla-enog procenjivaa iz juna 2003 godine. Daljim albenim navodima tueni drugog reda ukazuje da sud ne moe da odluuje o spornom pitanju visine uloga lanova, jer predmet nisu pravna, ve fak-tika pitanja, tj. visina uloga. Po daljim navodima alioca, stranke to mogu da utvrde sporazumno, ili ovlaeni procenjivai, te da prvostepeni sud pogreno zakljuuje da odredbe lana 339. u vezi lana 200. Zakona o preduzeima ne iskljuuju sudsku nadlenost. Osim toga, tueni drugog reda ukazuje da reenje o obezbeenju dokaza ne moe biti usvojeno od strane suda kao dokazno sredstvo za utvr-ivanje injenice visine duga, kako to pogreno zakljuuje prvostepeni sud kada svoje stanovite za-sniva na reenju donetom u obezbeenju dokaza R. 717/03 od 20.11.2003 godine, uz navoenje da je

  • PARNINI POSTUPAK

    - 27 -

    navedenim reenjem, odnosno procenom vetaka, kao sastavnim delom, istog utvrena visina nenov-anog uloga, a da bi i pored toga, u parninom postupku odredio izvoenje dokaza putem nalaza i miljenja vetaka sa predmetnom utvrivanja visine uloga stranaka. Dalje ukazuje na pogrenu odlu-ku prvostepenog suda donetu u izreci pod III. Predloio je da se oalbeno reenje preinai saglasno navodima albe, tako to bi se usvojili procesni prigovori i Trgovinski sud u B... oglasio apsolutno nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Vii trgovinski sud je naao da alba nije osnova-na. Iz stanja u spisima proizlazi da su tuioci tubom te deklarativno postavljenim tubenim zahte-vom traili da se utvrdi suvlasniki udeo u Preduzeu za proizvodnju i trgovinu "E..." DOO u B.., ta-ko to bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzea iznosi 378.699.17 USD, a pojedinani ulozi osnivaa i lanova iznose: tuioca prvog reda - D.D. iz B.., iznos od 102.000,00 USD, to pred-stavlja 26,94% suvlasnikog udela; tuioca drugog reda - D.V. iz B.., iznos od 25.500,00 USD, to predstavlja 6,73% suvlasnikog udela; tuenog drugog reda inostranog preduzea, iznos od 251.199,17 USD, to predstavlja 66,33% suvlasnikog udela. Tubeni zahtev zasniva se na sledeim injenicama: Tuioci i drugotueni su osnivai pomenutog preduzea. Na bazi odluke o poveanju kapitala drugotueni se obavezao da e osnovani kapital preduzea poveati za 327.882,56 USD i da e isti staviti na raspolaganje u roku od est meseci, to nije uinio, poto je maine i opremu za fa-briku tj. ulog u stvarima pokuao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. Pokuao je da pre-varom unese polovne i neupotrebljive maine, kao nove i da predstavi da iste vrede 327.882,56 USD, iako je njihova vrednost 251.199,17 USD, te da na taj nain prevari i oteti tuioce. Na ovaj nain bi drugotueni upisom nerealnog osnivakog udela stekao 75% vrednosti osnivakog udela i po statutu preduzea smenio prvotuioca D.D, direktora i osnivaa, i tako imao pravo odluivanja. Kao dokaz priloili su: ugovor o osnivanju preduzea "E..." DOO u B... od 11.6.2001. godine, ree-nje Trgovinskog suda u B... Fi. br. 5393/01 od 15.6.2001. godine, odluku o poveanju kapitala od 20.7.2002 godine, ugovor o izmeni ugovora o osnivanju preduzea "E..." DOO u B... od 1.8.2002.. godine, odluku o poveanju kapitala preduzea "E..." DOO u B..., od 27.2.2003. godine, ugovor o ustupanju osnivakog uloga od 27.3.2003 godine, reenje Trgovinskog suda u B... V Fi. br. 10830/03 od 12.11.2003. godine, albe na reenje Trgovinskog suda u B... FI. br. 10830/03 od 12.11.2003. go-dine, dopunu albe na reenje Trgovinskog suda u B... V Fi.br. 10830/03 od 12.11.2003. godine, kri-vinu prijavu, nalaz i miljenje procenitelja "I..." od 25.6.2003. godine. Drugotueni je istakao pro-cesne prigovore, o kojima je sud odluio ovim reenjem. Saglasno iznetom, a imajui u vidu navode tuenog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka, a posebno sada cenei i date albene razloge, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo oal-beno reenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuenog drugog reda, dajui razloge, koje pri-hvata i ovaj sud i alioca na iste upuuje. Prvostepeni sud svoju odluku u delu kojim je odbio prigo-vor apsolutne nenadlenosti pravilno zasniva na odredbi lana 16. stav 1. Zakona o parninom po-stupku (Slubeni glasnik RS, br. 125/04), nalazei utemeljenje za takvo stanovite u odredbama la-na 200. Zakona o preduzeima ("Slubeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02) pod naslovom "Izvetaj o ulozima u stvarima i pravima" koji propisuje : "(1) Ako se za osni-vanje akcionarskog drutva obezbeuju ulozi u stvarima i pravima, akcionari, pre prijave za upis u registar, sainjavaju i potpisuju izvetaj o ulozima u stvarima i pravima. (2) U izvetaju se posebno navode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvrio ovlaeni pro-cenjiva, odnosno osnivai, kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje drutvu. (3) Ako se u akcionarsko drutvo kao ulog unosi preduzee, uz izvetaj iz stava 1. ovog lana prilae se

  • PARNINI POSTUPAK

    - 28 -

    bilans preduzea za poslednje dve poslovne godine, kao i isprava o proceni vrednosti preduzea. U lanu 339. Zakona o preduzeima propisano je da se "na izvetaj o ulozima u stvarima i pravima drutva s ogranienom odgovornou shodno se primenjuju odredbe lana 200. ovog zakona". Iz iz-loenog proizlazi da prvostepeni sud pravilno zakljuuje da citirane odredbe Zakona o preduzeima ne iskljuuju sudsku nadlenost kada je u pitanju spor o visini osnivakih udela, kako to pogreno navodi tueni drugog reda u albi. Po nalaenju ovoga suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u albi tuenog drugog reda, jer se na reenje ove pravne stvari imaju primeniti odred-be Zakona o preduzeima ("Slubeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02) koji je vaio u vreme nastanka spornog odnosa, a ne Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni gla-snik RS", br. 125/2004), jer u lanu 457. Zakona o privrednim drutvima nije predviena njegova re-troaktivna primena na sporove koji su nastali pre stupanja na snagu. Pozivanje tuenog drugog reda u albi da prvostepeni sud pogreno tumai tubeni zahtev, bez uticaja je na drugojaije odluivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. Ovo zbog toga to iz sta-nja u spisima, te i obrazloenja oalbenog reenja, proizlazi da tuioci podnoenjem tube u sutini trae utvrenje pravnog odnosa - utvrenje suvlasnikih udela u odreenom procentu - odreenoj srazmeri, a ne trae procenu vrednosti nenovanih uloga o emu je odlueno u postupku obezbee-nja dokaza u predmetu R-717/03, zbog ega je pravilno odbijen prigovor tuenog drugog reda, da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parninog postupka. Saglasno iznetom, pravilno pr-vostepeni sud zakljuuje da u ovoj pravnoj stvari nema mesta obustavi parninog postupka po lanu 19. stav 1. Zakona o parninom postupku. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u al-bi tuenog drugog reda, posebno da je tubeni zahtev za utvrenje visine uloga osnivaa u suprotno-sti sa odredbom lana 187. Zakona o parninom postupku, te da se tubom za utvrenje ne moe tra-iti utvrenje postojanja odreenih injenica. Ovo zbog toga, to iz tube, te postavljenog tubenog zahteva, proizlazi da ovde tuioci ne trae procenu vrednosti nenovanih uloga, ve u sutini trae utvrenje pravnog odnosa utvrenje suvlasnikih udela u odreenom procentu, srazmeri (26,94% prema 6,73% prema 66,33%), a na osnovu procene vrednosti nenovanih uloga, koja je ve izvrena u postupku obezbeenja dokaza. Stoga, pravilno prvostepeni sud zakljuuje da se u konkretnom slu-aju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu, kao pravnom odnosu, a ne o vrednosti nenovanog uloga, kao pravnoj injenici.

    (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 4660/05 od 17.07.2005. godine)

    3355.. Odluivanje o zahtevu da se obavee tueni da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u

    Republiki fond za penzijsko invalidsko osiguranje, ne spada u sudsku nadlenost, ve se radi o upravnoj stvari iz nadlenosti Ministarstva privrede, koje obavlja poslove koji se odnose na priva-tizaciju, a u okviru toga i da, vrei nadzor nad primenom odredaba Zakona o privatizaciji, utvr-uje da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije koriena za finansi-ranje republikog fonda nadlenog za penzijsko invalidsko osiguranje.

    Iz obrazloenja: Iz navoda tube proizlazi da je dana 31. decembra 2003. godine zakljuen Ugovor o prodaji dru-

    tvenog kapitala UDTP "C.G." i to metodom javne aukcije izmeu Agencije za privatizaciju i direk-

  • PARNINI POSTUPAK

    - 29 -

    tora tuioca, pri emu je kupac platio odjednom kupoprodajnu cenu. Meutim, sredstva ostvarena od privatizacije nisu u skladu sa lanom 60. Zakona o privatizaciji, uplaena Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radnika. Tuilac je istakao da privatizovano preduzee ima 104 radnika, od kojih bi polovina koristila naknadu kod Trita rada ili bi otila u penziju. Kako kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nije iz sredstava ostvarenih privatizacijom, uplaen do-prinos za radni sta ostvaren u preduzeu, to radnici istog ne mogu ostvariti navedena prava. S obzi-rom na iznete razloge tuilac je predloio da sud donese presudu kojom e obavezati tuenog da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republiki fond za penzijsko invalidsko osiguranje. Pra-vilno pri ovakvom stanju stvari prvostepeni sud nalazi da u smislu lana 16. stav 1. Zakona o parni-nom postupku odluivanje o zahtevu tuioca ne spada u sudsku nadlenost, ve se u konkretnom slu-aju radi o upravnoj stvari. lanom 41b. stav 1. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplauju na raun Agencije za privatizaciju. Stavom 2. istog lana propisano je da se sredstva iz stava 1. lana 41b. posle izmirivanja trokova prodaje u postupku privatizacije, uplauju na uplatni raun budeta Republike Srbije. lanom 60. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva iz lana 41b. stav 2. koriste, izmeu ostalog, i za finansiranje republikog fonda nadlenog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. lanom 62. Zakona o privatizaciji propisano je da nadzor nad primenom odredaba zakona i propisa donetih na osnovu Zakona o privatizaciji vri Ministarstvo nadleno za poslove privatizacije. Dakle, Zako-nom o privatizaciji propisana je nadlenost upravnog organa i to ministarstva nadlenog za poslove privatizacije da vri nadzor nad primenom zakona pa i odredbe lana 60. Zakona o privatizaciji. lan 62. stav 2. Zakona propisuje da kontrolu rada ministarstva nadlenog za poslove privatizacije u spro-voenju postupka privatizacije vri nadzorni odbor Narodne skuptine Republike Srbije. Dakle, pri ovakvom stanju stvari pravilno prvostepeni sud zakljuuje da ministarstvo nadleno za poslove pri-vatizacije moe utvrivati, u konkretnom sluaju, po pravilima upravnog postupka da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije koriena za finansiranje republikog fonda nadlenog za penzijsko invalidsko osiguranje.

    (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 2943/05 od 21.04.2005. godine)

    NADLENOST DOMAEG SUDA ZA SPOROVE SA

    MEUNARODNIM ELEMENTOM (lan 16. stav 3. Zakona o parninom postupku)

    3366.. Trgovinski sud, kao sud Republike Srbije (domai sud) nadlean je za reavanje u sporu

    izmeu dva strana pravna lica po tubi zbog povrede iga koja sadri imovinskopravni zahtev, saglasno lanu 54. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, jer se zah-tevi za unitenje proizvoda kojima je izvrena povreda prava i za utvrenje povrede, odnosno za zabranu povrede, mogu smatrati imovinskim zahtevima u irem smislu.

    Obrazloenje: Spor zbog povrede iga izmeu dva strana pravna lica je spor sa meunarodnim elementom, pa

    se imaju primeniti odredbe Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Za

  • PARNINI POSTUPAK

    - 30 -

    zasnivanje nadlenosti domaeg suda nije ispunjen uslov iz lana 46. navedenog zakona, jer tueni nema prebivalite, odnosno sedite na teritoriji Republike Srbije. Domai sud ne moe biti nadlean ni na osnovu sporazuma stranaka, jer je odredbom lana 49. stav 2. navedenog zakona propisano da se stranke mogu sporazumeti o nadlenosti suda Republike Srbije, ako je bar jedna stranka pravno li-ce sa seditem na teritoriji Republike Srbije. Nisu ispunjeni ni uslovi iz lana 53. istog zakona, jer se ne radi o sporu o vanugovornoj odgovornosti za tetu nastalu na teritoriji Republike Srbije, ako tuba ne sadri zahtev za naknadu tete. Meutim, prema lanu 54. ovog zakona, u sporovima o imovin-skopravnim zahtevima nadlenost domaeg suda postoji ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuenog ili predmet koji se tubom trai. Kako i zahtev za utvrenje povrede, odnosno za-branu iste i zahtev za unitenje predmeta kojima je povreda uinjena, u irem smislu imaju karakter imovinskopravnih zahteva, a tuba je upravljena prema predmetima, imovini tuenog koja se nala-zi na teritoriji Republike Srbije, zaplenjenoj od strane domaih carinskih organa, to se i nadlenost trgovinskog suda, kao domaeg suda zasniva na navedenoj odredbi. Stoga se sud, po prijemu tube, nee oglasiti apsolutno nenadlenim, ve e tubu dostaviti tuenom na odgovor prema odredbama Zakona o parninom postupku.

    (Pravno shvatanje Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 26.3.2007. godine)

    3377.. Norme o mesnoj nadlenosti mogu se shodno primeniti na utvrivanje meunarodne

    nadlenosti u svakom sluaju kada ne bi bilo mogue uspostavljanje nadlenosti u nekom sporu po normama o meunarodnoj nadlenosti, ali bi bilo mogue na osnovu normi o me-snoj nadlenosti, zbog nepoklapanja kriterijuma nadlenosti usvojenih u ovim dvema vrsta-ma normi.

    Iz obrazloenja: Tueni je u podnesku istakao prigovor koji je naslovio kao "prigovor mesne nenadlenosti", ali

    iz njegove sadrine je jasno da je u pitanju prigovor meunarodne nenadlenosti prvostepenog su-da. Glavninu normi o meunarodnoj nadlenosti u naem pravnom sistemu sadri Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (trea glava, l. 46 - 75). Dakle, pored kolizionih normi za statusne, porodine i imovinske odnose sa meunarodnim elementom, ovaj zakon sadri i pravila o nadlenosti sudova i drugih organa Republike Srbije za raspravljanje takvih odnosa. Manji broj odredaba o meunarodnoj nadlenosti naeg pravosua nalazi se u drugim zakonima i meunarod-nim ugovorima (u starijim dvostranim ugovorima o pravnoj pomoi i nekim viestranim meunarod-nim sporazumima). Zakon o parninom postupku (lan 27), predvia dva sluaja kada je domai sud meunarodno nadlean: - kada je njegova nadlenost izriito odreena zakonom ili meuna