Meunarodno procesno pravo

Meunarodno procesno pravo

1. punomonik za primanje pismena (domicil notifikacije)2. vrste meunarodne nadlenosti meunarodna nadlenost, Direktna me. nadlenost/Indirektna me. nadlenost, vrste me. nadlenosti, iskljuiva/ konkurentna, opta, posebna i retorzina, kriterijumi za odreivanje opte nadlenosti, sporazum o meunarodnoj nadlenosti, prorogaciona nadlenost3. retorziona nadlenost4. meunarodna litispendencija5. meunarodna pravna pomo i dostavljanje u inostranstvu6. zakonska i ugovorna legalizacija javnih isprava isprave kao dokazna sredstva i njihova legalizacija legalizacija isprava7. trenutak znaajan za ocenu meunarodne nadlenosti suda nije poetak postupka kao u GPP, ve poetak parnice je relevantan momenat ocene nadlenosti u MGPP (vezano je za pitanje 8)8. ustaljivanje nadlenosti9. aktorska kaucija (obezbeenje parninih trokova)10. pravo stranaca na osloboenje od trokova (siromako pravo stranaca)11. pojam strane sudske odluke i dejstvo priznanja strane sudske odluke

12. teret dokazivanja i naelo oficijelnosti u postupku priznanja stranih sudskih odluka

13. pretpostavke za priznanja stranih sudskih odluka

14. pojam strane arbitrane odluke i dejstvo priznanja strane arbitrane odluke

15. pretpostavke za priznanje stranih arbitranih odluka po ZMPP

16. pretpostavke za priznanje stranih arbitranih odluka po Njujorkoj konvenciji o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka ---fali17. postupak priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka (egzekvatura)

18. sudska kontrola arbtranih odluka, ponitaj odluka19. + jurisdikcioni/sudski i izvrni imunitet stranih drava Punomonik za prijem pismena (domicil notifikacije)Nezavisno od toga koji nain dostavljanja u inostranstvo se primenjuje dostavljanje traje dugo. Iz razloga ekonominosti i efikasnosti postupka, procesno zakonodavstvo (141 ZMPP) predvia u tim sluajevima ustanovu punomonika za prijem pismena.Sud je ovlaen da stranku ili njenog zakonskog zastupnika, koji se nalaze u inostranstvu a nemaju punomonika u domaoj zemlji, pozove da u primerenom roku postave punomonika za prijem pismena.Ako stranka ili njen zakonski zastupnik to ne uine, sud e postaviti privremenog punomonika za prijem pismena, na troak stranke, i o tome e obavestiti nju ili njenog zakonskog zastupnika.Uslovi pod kojima sud stranci u postupku moe sam postaviti punomonika za prijem pismena:

1. da je inicijali akt (akt kojim se zapoinje postupak, npr. tuba, tuba sa predlogom za izdavanje platnog naloga, predlog za izvrenje) uredno dostavljen tuenom, jer je time zadovoljen princip potovanja prava odbrane;

2. da je sud u aktu kojim vri dostavljanje pozvao tuenog da postavi punomonika, a ovaj to nije uinio.

Punomonik za prijem pismena moe biti svako lice koje ima poslovnu sposobnost i ima prebivalite ili sedite u Srbiji.Punomoniku se mogu dostavljati svi akti suda i stranaka, sa posledicom da se dostavljanje smatra izvrenim kada je uinjeno punomoniku za prijem pismena. Od toga momenta teku rokovi za ulaganje redovnih i vanrednih pravnih lekova i drugi zakonski rokovi.

Stranka koja se nalazi u inostranstvu moe u svako doba imenovati lice koje e biti njen punomonik za prijem pismena umesto privremenog punomonika postavljenog od strane suda.

Sporazum o adresi dostavljanja

Stranke se u postupku mogu dogovoriti (sporazumeti) da im se pismena dostavljaju na odreenu adresu ili preko odreenog lica u Republici Srbiji (143 ZPP). Dostavljanje se smatra izvrenim kada je pismeno dostavljeno licu oznaenom u njihovom sporazumu. Ako se dostavljanje u skladu sa sporazumom ne moe izvriti, sud e odrediti da se dostavljanje vri isticanjem pismena na oglasnoj tabli suda.Meunarodna nadlenost*

Vrste meunarodne nadlenosti, Direktna i indirektna, iskljuiva ili konkurentna, opta posebna i retorzina, kriterijumi za odreivanje opte nadlenosti, sporazum o meunarodnoj nadlenosti, prorogaciona nadlenost

Meunarodna nadlenostU sporu sa elemtnom inostranosti postavlja se pitanjemeunarodne nadlenosti, tj. odreivanja iji sud (sud ije drave?) e biti nadlean da rei spor. Svaka drava donosi sopstvena pravila o meunarodnoj nadlenosti.

Pravilla o meunarodnoj nadlenosti su slina pravilima o mesnoj nadlenosti suda, po tome to i jedna i druga pravila primenjuju iste kriterijume za odreivanje nadlenosti. Ti kriterijumi vezuju spor za odreenu teritoriju, u sluaju meunarodne nadlenosti teritoriju odreene drave, a u sluaju mesne nadlenosti mesnu teritoriju suda. To ak ima za posledicu da pojedine drave primenjuju ista pravila za odreivanje meunarodne i mesne nadlenosti. Slino je bilo i kod nas, do donoenja ZMPP '82 do kada su se primenjivala pravila ZPP.

Ali pravila o meunarodnoj i mesnoj nadlenosti ne treba poistoveivati.

U sporu sa stranim elementom pravila o meunarodnoj nadlenosti se prva primenjuju, kako bi se utvrdilo da li se postupak moe voditi pred sudovima odnosne drave. Ukoliko je odgovor potvrdan primenjuju se unutranja pravila o mesnoj nadlenosti koja daju odgovor na pitanje koji od vie sudova te drave sa istom stvarnom nadlenou treba da rei spor.ZPP ureuje meunarodnu nadlenost sudova u l. 26.: ,,domai sud je nadlean za suenje ako je njegova nadlenost za spor sa meunarodnim elementom izriito predviena zakonom ili meunarodnim ugovorom.'' ,,ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za odreenu vrstu sporova, domai sud je nadlean za suenje u toj vrsti sporova i kad njegova nadlenost proizlazi iz odredaba ZPP o mesnoj nadlenosti domaeg suda.''

Kako svaka drava ima sopstvena pravila o meunarodnoj nadlenosti, koja se mogu razlikovati (zato to drave primenjuju razliite kriterijume za utvrivanje meunarodne nadlenosti), u pogledu meunarodne nadlenosti moe doi do slinih spornih situacija kao i kod unutranje nadlenosti da se sudovi dve ili vie drava oglase nadlenim da reavaju spor (pozitivni sukob nadlenosti), ili da se oglase nenadelnim (negativni sukob nadlenosti).

Za razliku od mesne nadlenosti, kod koje vai pravilo da se prigovor mesne nenadlenosti moe postaviti samo pre uputanja u raspravu o glavnoj stvari, sudovi su tokom celog postupka duni da vode rauna o svojoj meunarodnoj nadlenosti. Kad sud u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud Republike Srbije, po slubenoj dunosti oglasie se nenadlenim, ukinuti sprovedene radnje u postupku i odbaciti tubu, osim kad nadlenost domaeg suda zavisi od pristanka tuenog, a tueni je dao svoj pristanak (ZPP).Direktna meunarodna nadlenost* javlja se kada se pred sudom pokrene spor sa meunarodnim elementom, sud primenjuje pravila o meunarodnoj nadlenosti, kako bi utvrdio da li je nadlean da odluuje u tom sporu, pa ako utvrdi da jeste zasnovae svoju me. nadlenost.

Indirektna meunarodna nadlenost* - javlja se kada se pred sudom pokrene postupak za priznanje i izvrenje strane sudske odluke, kada e sud utvrivati da li je sud drave porekla odluke ije se priznanje i izvrenje zahteva bio nadlean da reava spor, pa ako utvrdi da jeste zasnovae svoju indirektnu me. nadlenost.

Vrste meunarodne nadlenosti

1. Iskljuiva nadlenost

2. Konkurentna nadlenost

3. Opta nadlenost

4. Posebna nadlenost

5. Prorogaciona nadlenost

Iskljuiva nadlenost* sudova jedne drave postoji kada su u skladu sa pravnim pravilima o meunarodnoj nadlenosti sudovi te drave jedino nadleni da reavaju odreeni spor. Iskljuiva nadlenost se predvia po pravilu kada je spor sa elementom inostranosti vrsto povezan sa odreenom dravom. Za takve sporove se redovno kao merodavno pravo odreuje pravo drave suda (iako to nije uvek pravilo). ZMPP (47) propisuje da iskljuiva nadlenost suda Srbije postoji kada je to izriito odreeno odredbama ZMPP ili nekog drugog zakona. Prema odredbama ZMPP-a iskljuiva nadlenost sudova i drugih dravnih organa Srbije postoji:

u sporovima koji imaju za predmet nepokretne stvari,

u pojedinim branim i porodinim sporovima i

u sporovima u oblasti linih stanja domaeg dravljanina

Posledice nepotovanja pravila o iskljuivoj mesnoj nadlenosti domaih sudova:1) nee se priznati niti izvriti odluka stranog suda u naoj zemlji u stvarima u kojima je predviena iskljuiva nadlenost domaeg suda

2) nee se priznati prigovor litispendencije u sporu pokrenutom pred naim sudom ako se u drugoj dravi ve vodi postupak u stvari za koju je propisana iskljuiva nadlenost domaeg suda3) ne moe se ugovoriti nadlenost stranog suda ili arbitrae u stvarima u kojima je propisana iskljuiva nadlenost domaeg suda

stvari za koje se vezuje iskljuiva nadlenost domaeg suda:

1. sporovi o stvarnim pravima na nekretninama i drugim sporovima koji imaju za predmet nekretninu (sporovi o pravu svojine, o drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, zbog smetanja poseda na nepokretnosti, iz zakupnih i najamnih odnosa u pogledu nepokretnosti ako se nepokretnost nalazi na teritoriji Srbije), kao i sporovi o nepokretnoj zaostavtini dravljana Srbije, stranih dravljana i lica bez dravljanstva ili ije se dravljanstvo ne moe utvrditi, ili izbeglih lica, ako se ta nepokretna zaostavtina nalazi u Srbiji. MP je pravo drave iji je dravljnin bio ostavilac u vreme smrti ali je isklj. nadlean na sud.

2. brani i porodini sporovi (sporovi o razvodu braka, ponitaju braka i utvrivanju postojanja ili nepostojanja braka, u kojima je brani drug dravljanin Srbije koji ima prebivalite u Srbiji), kao i

sporovi o utvrivanju i osporavanju oinstva ili materinstva, ako je tuba podneta protiv deteta koje je dravljanin Srbije i ima prebivalite, odnosno boravite u Srbiji (radi zatite interesa deteta koje je dravljanin Srbije i ivi u Srbiji pretpostavka je da e domai sud najbolje zatititi interes deteta), kao i

sporovi o uvanju, podizanju i vaspitanju dece koja su pod roditeljskim staranjem (domai sudovi su iskljuivo nadleni da reavaju sporove izmeu roditelja deteta o poveravanju deteta na uvanje, podizanje i vaspitanje, ako su tueni roditelj i dete dravljani Srbije i oboje imaju prebivalite u Srbiji.3. postupci koji imaju za predmet lina stanja lica domaeg dravljanstva (davanje dozvole za stupanje u brak, kada je maloletnik koji trai dozvolu dravljanin Srbije, odnosno kada su oba lica koja ele da sklope brak dravljani Srbije, a brak se zakljuuje u inostranstvu);

domai organi starateljstva su iskljuivo nadleni da vode postupak odluivanja o usvojenju ili prestanku usvojenja lica koje ima dravljanstvo Srbije i prebivalite u Srbiji, kao i da odluuju u stvarima starateljstva dravljana Srbije, bez obzira na to gde ima prebivalite;

Domai sud je iskljuivo nadlean da vodi postupak za proglaenje nestalog dravljanina Srbije umrlim, bez obzira na to gde je imao prebivalite.4. plovidbeni sporovi (prema Zakonu o pomorskoj i unutranjoj plovidbi predviena je iskljuiva nadlenost domaih sudova kod ovih sporova) i sporovi o nagradi za spasavanje ratnih brodova i javnih brodova Srbije i sporovi o naknadi tete nastale zbog sudara brodova od kojih he hedan ratni brod ili javni brod Srbije.5. u sporovima radi zatite prava intelektualne svojine koja su registrovana u naoj zemlji (zatita se ostvaruje u postupku pred domaim sudom) (sporovi o zatiti iga ako od registracije iga nije prolo vie od 5 godina).Konkurentna nadlenost*

Konkurentna meunarodna nadlenost postoji kada se prema domaim pravilima o me. nadlenosti domai organi smatraju nadlenim da reavaju u odreenim vrstama sporova, ali se dozvoljava da u istoj stvari postupak vode i organi druge drave na osnovu njenih pravila o meunarodnoj nadlenosti.Strane sudske odluke donete u tim stvarima mogu se priznati i izvriti u naoj zemlji (za razliku od odluka donetih krenjem odredaba naih propisa o iskljuivoj nadlenosti domaeg suda)

Ako se postupak pokrene pred naim sudom, a ve je u toku postupak pred stranim sudom, usvojie se prigovor litispendencije.

Pod odreenim okolnostima u takvim stvarima je doputeno ugovoriti nadlenost stranog suda ili arbitrae.Opta nadlenost

Opta meunarodna nadlenost je izvedena iz odgovarajuih pravila unutranjeg procesnog prava: - za tubu je nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite, odnosno sedite (fiziko/pravno lice).

Naziv opta nadlenost (jer se navedeno pravilo primenjuje u razliitim vrstama sporova).

Meunarodna nadlenost suda moe se zasnovati na osnovu pravila o optoj nadlenosti suda u svim vrstama sporova, osim onih za koje je predviena iskljuiva nadlenost.

Ako su predmet spora za podelu zajednike tekovine imovine branih drugova nekretnine koje se nalaze na teritoriji Srbije, domai sud e biti iskljuivo nadlean, ali ako se neketnine nalaze u drugoj dravi domai sud e se oglasiti nenadlenimZMPP predvia pravila o optoj meunarodnoj nadlenosti u l. 46 ZMPP:1) Opta me. nadlenost zasniva se na osnovu prebivalita/sedita tuenog.

Nadlenost suda Srbije postoji ako tueni ima prebivalite/sedite u Srbiji. Ako u parnici ima vie tuenih sa svojstvom materijalnih suparniara, nadlenost suda Srbije postoji i kad jedan od tuenih ima prebivalite/sedite u Srbiji. Shodno vai i za vanpranini postupak (lice prema kome se podnosi zahtev u VP mora da ima prebivalite/sedite u Srbiji).

2) Opta meunarodna nadlenost se moe zasnovati i na osnovu boravita tuenog. Ako tueni nema prebivalite u Srbiji niti u nekoj drugoj dravi, nadlenost suda Srbije postoji ako tueni ima boravite u Srbiji. Ako su parnine stranke dravljani Srbije, nadlenost suda Srbije postoji i kad tueni ima boravite u Srbiji.

Nadlenost prema dravljanstvu i nadlenost suda Srbije za lice bez dravljanstvaZMPP propisuje nadlenost domaih sudova prema dravljanstvu parninih stranaka (koje traba da je srpsko) kao kategoriju opte nadlenosti.

Ako su obe parnine stranke dravljani Srbije, nadlenost suda Srbije postoji i kada tueni nema prebivalite ve samo boravite u Srbiji (46.3 ZMPP).

Dravljanstvo Srbije je osnov zasnivanja nadlenosti domaih sudova u branim i porodinim sporovima i sporovima o zakonskom izdravnju dece. Ako su obe parnine stranke dravljani Srbije, postoji nadlenost suda Srbije bez obzira na to gde imaju prebivalite.Dravljanstvo Srbije, kumulirano sa prebivalitem u Srbiji, je osnov iskljuive nadlenosti sudova Srbije, o emu je ve bilo rei.

Navedena pravila primenjuju se i na odreivanje nadlenosti za lice bez dravljanstva koje ima prebivalite u Srbiji.

U svim sluajevima kada je pravilima ZMPP injenica dravljanstva Srbije propisana kao osnov zasnivanja nadlenosti sudova Srbije, moe se zasnovati nadlenost sudova Srbije i ako lice u pitanju nema dravljanstvo, ali ima prebivalite na teritoriji Srbije. Retorziona nadlenost (u vezi sa konkurentnom nadlenou)

Retorzija u meunarodnom pravu je uvek akt drave kojim ona reaguje, uzvraa na postupke druge drave koji nisu u skladu sa njenim interesima. (akt odmazde jedne drave prema drugoj ako druga sporovi postupke koji nisu u skladu sa interesima odnosne drave koja je primenjuje).Cilj retorzije je da se druga drava natera da promeni svoje ponaanje, odnosno da se postigne satisfakcija.

Retorzina nadlenost* omoguuje da se domai sud oglasi nadlenim i u sluajevima kada u skladu sa pravilima domaeg prava ne bi bio nadlean, na osnovu injenice da se sudovi strane drave oglaavaju nadlenim u odgovarajuim sporovima koji se vode protiv lica domae nacionalnosti.

Nadlenost se u takvim sluajevima zasniva ne na osnovu pravila domaeg prava, ve na osnovu pravila stranog prava o odreivanju nadlenosti. Domaa drava dobija zadovoljenje, jer tretira strane dravljane na isti nain kao to strana drava tretira njene dravljane.ZMPP u l. 48 propisuje da e se kriterijumi na osnovu kojih postoji nadlenost stranog suda u sporovima protiv dravljana Srbije biti merodavni za postojanje nadlenosti suda Srbije u sporovima u kojima je tueni dravljanin te drave.Znai da ZMPP prilikom odreivanja retorzione nadlenosti uzima u obzir samo pravila na osnovu kojih se zasniva nadlenost stranih sudova u sporovima koji se vode protiv dravljana Srbije (ne i domaa pravila o utvrivanju nadlenosti).

ZPP u l. 61 propisuje: ,,ako u stranoj dravi dravljanin R.Srbije moe da bude tuen pred sudom koji po odredbama ZPP ne bi bio mesno nadlean za suenje u toj graanskopravnoj stvari, ista nadlenost e da vai i za suenje dravljaninu te strane drave pred domaim sudom.''Retorziona nadlenost je jedna vrsta opte nadlenosti, jer se moe primeniti u svim vrstama sporova.Posebna nadlenost*Posebna meunarodna nadlenostZMPP (pored pravila o optoj nadlenosti koja se primenjuju za sve vrste sporova) predvia i posebna pravila o nadlenosti sudova Srbije za pojedine vrste sporova. U tim sporovima, postupak pred sudom Srbije se moe pokrenuti alternativno, kada su ispunjeni kriterijumi za primenu nekog od pravila o optoj nadlenosti ili kada su ispunjeni kriterijumi za primenu nekog od pravila o posebnoj nadlenosti.Prilikom odreivanja pravila o posebnoj nadlenosti zakonodavac se rukovodio sledeim kriterijumima:

dravljanstvom (domaim) jedne ili obeju strana u sporu;

prebivalitem u Srbiji

injenicom da se u Srbiji nalazi imovina koja je predmet spora ili iz koje bi se tuilac, u sluaju uspeha u sporu, mogao naplatiti,

mestom izvrenja delikta (za sporove o vanugovornoj odgovornosti za tetu)

pristankom tuenog (da se spor vodi pred sudom Srbije)

Moe se konstatovati da je zakonodavac, sa jedne strane vodio rauna da domaim licima u to veoj meri omogui da se spor vodi pred sudom Srbije, ali i da se, sa druge strane, uvae interesi strane drave. To je oito u pojedinim reenjima gde se zasnivanje nadlenosti domaeg suda uslovljava injenicom da se i strani sud u odgovarajuoj situaciji oglaava nadlenim, odnosno da u konkretnoj situaciji strani sud nije nadlean.

1. Nadlenost za sporove o vanugovornoj odgovornosti za tetu nadlenost suda Srbije postoji ako je teta nastala na teritoriji RS (pravilo je preuzeto iz procesnog prava, koje olakava poloaj oteenog, jer se dokazi o teti najlake mogu prikupiti na mestu gde je teta nastala).

2. Nadlenost za imovinsko-pravne sporove (sporovi iz ugovora i jednostranih pravnih poslova) kriterijumi za zasnivanje nadlenosti suda Srbije:a. Ako se imovina tuenog ili predmet koji se tubom trai nalazi na teritoriji Srbije (olakava poloaj tuioca jer mu omoguuje da trai izvrenje presude u Srbiji;

b. u sporovima zbog obaveza nastalih za vreme boravka tuenog u Srbiji (nadlenost zasnovana po mestu zakljuenja ugovora). Ova nadlenost omoguava domeem tuiocu voenje spora pred sudom Srbije, ali je od malog praktinog znaaja ako tueni nema imovine u Srbiji iz koje bi se tuilac mogao naplatiti, jer ako tuilac uspe u sporu mora da trai priznanje i izvrenje presude domaeg suda u inostranstvu;

c. u sporovima zbog obaveza koje su nastale u Srbiji ili se moraju izvriti na teritoriji Srbije, prema seditu predstavnitva ili zastupnitva stranog fizikog ili pravnog lica. Ova nadlenost omoguava voenje spora pred sudom Srbije od strane domaeg tuioca;

d. u meninim i ekovnim sporovima koje imalac menice ili eka vodi protiv potpisnika menice, nadlenost suda Srbije se moe zasnovati ako se mesto plaanja nalazi na teritoriji Srbije.

3. Nadlenost za sporove o smetanju poseda na pokretnim stvarima (ako je na teritoriji Srbije nastalo smetanje. (slino sporovima zbog prouzrokovanje tete, ova nadlenost se opravdava injenicom da je prikupljanje dokaza olakano na teritoriji drave gde je smetanje uinjeno.4. Nadlenost za sporove o stvarnim pravima na osnovnim sredstvima prevoza (sporovi o pravu svojine, zalonom pravu i dr. pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutranje plovidbe, kao i o zakupnim odnosima u pogledu vazduhoplova i broda, nadlenost suda Srbije postoji i kad se na teritoriji Srbije vodi registar u koji je sredstvo prevoza upisano). (u sporovima o smetanju poseda na brodu ili vazduhopovu nadlenost se odreuje prema mestu gde se vodi registar ili prema mestu gde je smetanje nastalo). 5. Nadlenost u branim sporovima (radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, ponitaja ili razvoda braka) postojae nadlenost domaeg suda ako:a. su oba brana druga dravljani Srbije, bez obzira na to gde im je prebivalite;

b. tuilac dravljanin srbije i ima prebivalite u Srbiji

c. poslednje zajedniko prebivalite branih drugova u Srbiji, a tuilac u vreme podnoenja tube ima prebivalite ili boravite u Srbiji (kriterium se moe primeniti samo ako je tueni dravljanin Srbije koji nema prebivalite u Srbiji, a tuilac je strani dravljanin koji ima prebivalite ili boravite u Srbiji)

d. ako su oba brana druga strani dravljani ali su imali poslednje zajedniko prebivalite u Srbiji i ako je po propisima drave iji su dravljani doputena ta nadlenost.(ako pravo drave iji bi sud imae bio nadlean ne predvia ustavnou razvoda braka, nadlenost domaeg suda se moe zasnovati na osnovu injenice da tuilac ima dravljanstvo Srbije).6. Nadlenost za sporove o imovinskim odnosima branih drugova u pogledu imovine koja se nalazi u Srbiji postoji i kada tueni nema prebivalite u Srbiji, ako tuilac u vreme podnoenja tube ima prebivalite ili boravite u Srbiji.7. Nadlenost za sporove za utvrivanje ili osporavanje oinstva ili materinstva kada tueni nema prebivalite u Srbiji ako:a. su tuilac i tueni dravljani Srbije bez obzira na to gde ima je prebivaliteb. tuilac dravljanin Srbije i ima prebivlite u Srbijic. tuilac i tueni strani dravljani, pod uslovom da tuilac ili makar jedan od tuilaca ima prebivalite u Srbiji, a tueni pristaje da sudi sud Srbije i ako je propisima drave iji je on dravljanin ta nadlenost doputena8. Nadlenost za sporove o uvanju, podizanju i vaspitanju dece pod roditeljskim staranjem ako su oba roditelja dravljani Srbije, bez obzira na to to tueni nema prebivalite u Srbiji nadlean je sud Srbije ili organ starateljstva9. Nadlenost za sporove o zakonskom izdravanju dece kada tueni nema prebivalite u Srbiji, ako:a. Dete podnosi tubu i ima prebivalite u Srbiji

b. Tuilac i tueni dravljani Srbije, bez obzira na prebivalite

c. Tuilac maloletno dete i dravljanin Srbije, bez obzira na to gde ima prebivalite

d. Tueni ima imovinu na teritoriji Srbije iz koje se moe naplatiti izdravanje10. Nadlenost za sporove o zakonskom izdravanju izmeu branih drugova kada tueni nema prebivalite u Srbiji, ako su brani drugovi imali poslednje zajedniko prebivalite u Srbiji a tuilac u vreme suenja i dalje ima prebivalite u Srbiji. Drugi kriterijum u ovim sporovima je i postojanje imovine tuenog na teritoriji Srbije iz koje se izdavanje moe naplatiti.11. Nadlenost za ostale sporove o zakonskom izdravanju kada tueni nema prebivalite u Srbiji, ako je tuilac dravljanin Srbije i ima prebivalite u Srbiji.12. Nadlenost za sporove o raspravljnju pokretne zaostavtine nadlenost suda Srbije se odreuje primenom pravila o optoj nadlenosti i sledeih pravila:a. ako se pokretna zaostavtina dravljanina Srbije nalazi na teritoriji Srbije, ili ako organ drave u kojoj se nalazi pokretnost nije nadlean, odn. odbija da raspravlja zaostavtinu;b. ako se pokretna zaostavtina stranog dravljanina nalazi u Srbiji, osim ako u dravi ostavioca sud nije nadlean za raspravljanje pokretne imovine dravljanina Srbije. U ovom sluaju sud e se oglasiti nadlenim samo ako bi se u odgovarajuoj situaciji, kada se pokretna imovina draljanina Srije nalazi u stranoj dravi, sud te drave oglasio nadlenim;c. za raspravljanje pokretne zaostavtine lica bez dravljanstva, lica ije se dravljanstvo ne moe utvrditi, ili lica koje ima status izbeglice, ako se pokretnosti nalaze u Srbije ili ako je ostavilac u vreme smrti imao prebivalite u Srbiji.

13. Nadlenost za odluivanje o usvojenju organ Srbije je nadlean da odluuje o usvojenju i prestanku usvojenja, ako je usvojilac dravljanin Srbije koji ima prebivalite u Srbiji. Ako brani drugovi zajedno usvajaju dovoljno je da jedan od njih dravljanin Srbije koji ima prebivalite u Srbiji.14. Nadlenost za proglaenje nestalog lica za umrlo (dokazivanje smrti) pred sudom u Srbiji moe se dokazivati smrt stranog dravljanina koji je (ako je) umro na teritoriji Srbije.Prorogaciona nadlenost* (sporazumno odreena nadlenost, sporazum o meunarodnoj nadlenosti, ugovaranje nadlenosti suda Srbije i stranog suda)

Autonomija volje stranaka u graanskom postupku ogleda se i u tome to se stranke mogu sporazumeti oko nadlenosti suda (prorogatio fori).Kad je re o sporovima sa meunarodnim elementom, stranke se mogu sporazumeti o meunarodnij nadlenosti. To su svi sporovi za koje zakonom nije predviena iskljuiva nadlenost.ZMPP (l. 49) predvia da se stranke mogu sporazumeti, osim u branim, statusnim i porodinim sporovima (sporovima ija je nadlenost odreena 61-70 ZMPP), i to o: (sporazum o) nadlenosti stranog suda, pod uslovom da je jedna od njih strani dravljanin ili pravno lice sa seditem u inostranstvu, a nije u pitanju spor za koji postoji iskljuiva nadlenost sudova Srbije;

(sporazum o) nadlenosti domaeg suda, ako je bar jedna od stranaka dravljanin Srbije ili pravno lice sa seditem u Srbiji.

Sporazum o meunarodnoj nadlenosti suda moe biti izriit i preutan.

Izriit sporazum se sainjava u pismenoj formi, bilo kao poseban sporazum, bilo kao klauzula u ugovoru povodom koga se spor vodi (ei sluaj);

Preutni sporazum sastoji se u konkludentnim radnjama i najee se ispoljava uputanjem tuenog u spor bez isticanja prigovora nenadlenosti. ZMPP ne sadri pravila o formi prorogacionog sporazuma.

ZMPP u l. 50 odreuje da e se smatrati da je tueni dao pristanak da sudi sud R. Srbije, ako je podneo odgovor na tubu, odnosno prigovor na platni nalog, a nije osporio nadlenost, ili ako se upustio u raspravljanje.Posledica sporazuma stranaka o nadlenosti suda je da se drugi sudovi oglaavaju nenadlenim kada se pred njima pokrene spor na koji se odnosi sporazum.Iz injenice da je mogue preutno ugovoriti meunarodnu nadlenost proizlazi da sud ne pazi na postojanje sporazuma po slubenoj dunosti (ex offo), ve samo po prigovoru stranaka. Ako se pretpostavlja da su se stranke preutno sporazumele o nadlenosti ako jedna od njih podnese tubu, a druga se upusti u spor o glavnoj stvari, argumentum a contrario (zakljuivanjem po suprotnosti) e se pretpostaviti da su stranke odustale od ranije sainjenog sporazuma o nadlenosti ako jedna od njih podnese tubu sudu ija nadlenost nije ugovorena, a druga stranka ne uputi sudu prigovor nenadlenosti.Navedeno tumaenje je dovedeno u pitanje odredbama novog ZPP u l. 65.st.3: ,,sporazum o mesnoj nadlenosti proizvodi pravno dejstvo (vai) samo ako je sastavljen u pisanom obliku i ako se odnosi na odreeni spor ili vie sporova koji proistiu iz odreenog pravnog odnosa.''

Postavlja se pitanje odnosa pravila iz ZMPP (l. 50) po kome je mogu preutni sporazum o prorogaciji nadlenosti i pravila iz ZPP (65.3) po kome vai samo pismeni (izriiti) sporazum.

Primenom principa lex posterior deroga legi priori moe se braniti stanovite da je novi ZPP derogirao odredbu l. 50 ZMPP.S druge strane ZMPP predstvlja poseban zakon, koji ureuje graanskopravni postupak sa meunarodnim elementom, pa se moe zastupati sta da je pravilo ZMPP-a izuzetak u odnosu na opte pravilo o formi prorogacionog sporazuma sadrano u l. 65.3 ZPP.Sporazum o nadlenosti se mora odnositi na konkretan spor ili na budue sporove koji mogu nastati iz konkretnog odnosa.

Dispozitivna nadlenost*To je nadlenost koja se primenjuje u odsustvu sporazuma stranaka o nadlenosti suda.ZMPP izdvaja sporove kod kojih se stranke mogu sporazumeti o nadlenosti. To su svi sporovi za koje zakonom nije predviena iskljuiva nadlenost i koji nisu sporovi iz branih, statusnih i porodinih odnosa.Pozitivno odreeno radi se o sporovima koji za predmet imaju imovinskopravne odnose (sporovi iz ugovora, sporovi o vanugovornoj odgovornosti za tetu, sporovi o imovinskim odnosima branih drugova) i naslednopravne odnose.

U odsustvu sporazuma o nadlenosti primenie se odredbe o optoj nadlenosti ZMPP-a i o posebnoj nadlenosti ZMPP-a ili nekog drugog zakona za ove vrste sporova.

Fakultativna nadlenost*Postoji kod sporova za koje zakonodavac ne doputa ugovaranje nadlenosti, ali predvia alternativne kriterijume za odreivanje nadlenosti.Npr.

ZMPP ne doputa sporazum o nadlenosti izmeu ostalih i u branim sporovima (a ne doputa ih u sporovima iz branih, statusnih i porodinih odnosa i sporovima u kojima je predviena iskljuiva nadlenost domaeg suda),

Ali predvia nadlenost suda R. Srbije, ako je alternativno ispunjen neki od sledeih kriterijuma:

da su oba brana druga dravljani Srbije, bez obzira gde im je prebivalite

da je tuilac dravljanin Srbije koji ima prebivalite u Srbiji da su oba brana druga imali poslednje zajedniko prebivalite u Srbiji, ili

da tuilac u vreme podnoenja tube ima prebivalite ili boravite u Srbiji.

U ovim sporovima mogue je primeniti jo i optu nadlenost (nadlenost prema prebivalitu/seditu tuenog, eventualno boravitu) i retorzionu nadlenost.

Meunarodna litispendencija* to je pitanje vezano za konkurentnu nadlenost sudova

to je pojava koja nastaje usled pozitivnog sukoba nadlenosti (kada se sudski organi u dve ili vie drava oglase stvarno nadlenim i ponu da postupaju u istoj pravnoj stvari)

zbog postojanja konkurencije nadlenosti sudovi vie drava mogu da se oglase direktno meunarodno nadlenim u istoj pravnoj stvari.

Otuda se postavlja pitanje koji e od tih sudova na kraju da donese meritornu odluku?

Potreba reavanja dvostruke meunarodne litispendencije naroito postoji u branim sporovima naih dravljana iji je domicil u inostranstvu.

Pr.

Gde su A I B brani drugovi, dravljani RS sa domicilom u D.

A podnese tubu za razvod braka sudu u D (28.aprila).

B podnese tubu za razvod braka sudu u RS (26.aprila).

Nemaki (D) sud dostavi tubu B (14. maja), a sud RS dostavi tubu A (20.maja)

Poetak toka parnice (litispendencije) se utvruje prema nemakom procesnom pravu za tubu A protiv B, a prema srpskom pravu za tubu B protiv A.

Kako je parnica pre poela da tee u Nemakoj (tubu je na odgovor prvo primio B iako je ranije podneo svoju tubu protiv A) doi e do prekida postupka u RS, u smislu l. 80 ZMPP.Na ZMPP pravi razliku izmeu poetka parninog postupka (momentom podnoenja tube sudu) i poetka toka parnice (dostavljanjem tubenog zahteva tuenom).Dostavljanje tube na odgovor je obavezna radnja suda u fazi pripremanja glavne rasprave, kojom se tueni uvlai u postupak i time se zasniva parnica kao trostrani odnos (sud-tuilac-tueni). To je momenat kada je o tubenom zahtevu u toku postupka obavetena druga strana.Procesnopravno dejstvo dostavljanja tube tuenom je da od tog momenta nastupa zabrana dvostruke litispendencije, tj. zabrana podnoenja tube izmeu istih pravnih stranaka u istoj pravnoj strani u okviru istog pravosua.Pravilo je da je druga parnica nedoputena ako jedna ve tee.

Ako se ipak dogodi da najee druga strana podnese tubu sudu i pored toga to izmeu nje i tuioca ve tee parnica o istoj pravnoj stvari sud je duan da ex officio odbaci tubu kao nedoputenu.

(sud prekida postupak, ukida sprovedene radnje u postupku i odbacuje tubu kao nedoputenu, po slubenoj dunosti ako se radi o unutranjoj litispendenciji, ili po prigovoru ili intervenciji stranke najee tuioca ako je re o me. litispendenciji)Slinosti i razlike Dvostrana unutranja litispendencija i dvostrana meunarodna litispendencija obe predstavljanju voenje paralelnih postupaka izmeu istih stranaka i u istoj pravnoj stvari; samo to kod unutranje se postupci vode pred 2 suda jedne drave, a kod meunarodne se paralelni postupci vode pred 2 suda razlitih drava.

Kod obe litispendencije sud za postojanje dvostruke litispendencije saznaje tek po prigovoru stranke (procesni prigovor litispendencije), s tim to je razlika u tome to je kod unutranje litispendencije sud duan da po slubenoj dunosti pazi da li postupak ve tee izmeu stranaka, dok je kod meunarodne litispendendencije domai sud nije duan i ne moe da pazi po slubenoj dunosti (da utvrdi) da li postupak ve tee u stranoj dravi. Tu je presudna intervencija stranke, najee tuioca da se parnica koja tee pred domaim sudom prekine. Uslovi za prekid postupka (4)Sud je duan da prekine postupak (odbaci tubu kao nedoputenu) po zahtevu stranke

1. ako postoji ista pravna stvar2. ako je vremenski parnica (ne postupak) prvo poela da tee pred stranim sudom (kad je litispendencija zasnovana pred stranim sudom ceni se po merdavnom stranom procesnom pravu, a kad je pred domaim poela parnica ceni se po lex fori -ZPP)3. da ne postoji iskljuiva nadlenost suda RS (jedino u tom sluaju se postupak pred domaim sudom nee prekinuti, ve e domai sud biti direktno me. Nadlean da postupa u konkretnj pravnoj stvari)

4. da postoji reciprocitet (koji se ograniava na ispitivanje da li sudovi strane drave u kojoj je navodno parnica ranije poela uvaavaju zabranu dvostruke litispendencije u situaciji kada je parnica ranije poela da tee u RS)Pozitivni i negativni sukob nadlenosti*Pozitivan sukob nadlenosti javlja se zbog postojanja pravila o konkurentnoj nadlenosti i na unutranjem i na meunarodnom planu, kada izmeu istih lica bude pokrenuto 2 ili vie postupaka o istoj pravnoj stvari pred razliitim sudovima.Izmeu prigovora interne litispendencije (ZPP) koji je prisutan u stvarima koje ne sadre strani element, i meunarodne litispendencije (80 ZMPP) postoje slinosti i razlike.

Osnovne slinosti su:

1. u cilju, svrsi, tj. funkciji

2. izbegava se dvostuko suenje o istom izmeu istih stranaka, pri emu je nebitna njihova procesna uloga: tuilac u prvom sporu moe biti tueni u drugom3. za procenu identiteta spora (da li je spor o istom) merodavno je srpsko procesno pravo, bez obzira na eventualnu pojavu stranog elementaOsnovne razlike su:

1. Dok se na unutranju litispendenciju pazi ex offo, na meunarodnu sud pazi samo na zahtev (prigovor) bilo koje stranke

2. momenat meunarodne litispendencije vezuje se za trenutak pokretanja postupka (pa e domai sud prekinuti postupak samo ako je postupak pred njim pokrenut posle onog pokrenutog u inostranstvu, dok se unutranja litispendencija vezuje za otpoinjanje parnice (dostavljanje tube tuenom).3. posledica interne litispendencije je u odbacivanju tube od strane suda, a posledica meunarodne litispendencije je u prekidu postupka.Ako domai sud uvai prigovor i prekine postupak, njegova sudbina zavisi od pravne sudbine odluke kojom se okonava postupak u inostranstvu. Ako je odluka stranog suda procesna, nastavie se postupak pred domaim sudom jer se procesne odluke stranih sudova ne mogu priznati kod nas.

Ako je odluka stranog suda meritorna, domai postupak bie prekinut do okonanja postupka priznanja strane odluke koja je dovela do njegovog prekida. Ako ona bude priznata stranci stoji na raspolaganju prigovor presuene stvari, a ako se njeno priznanje odbije, domai postupak se nastavlja.

Postoje jo 2 dodatna uslova za usvajanje prigovora meunarodne litispendencije koji se ne pojavljuju na unutranjem planu:

1. da se ne radi o sporu za koji postoji iskljuiva nadlenost domaeg suda (jer ako ona postoji, unapred se zna da se strana odluka nee priznati, pa nema opasnosti od dupliranja odluka)

2. da izmeu Srbije i zemlje odluke postoji reciprocitet, u 2 domena:a. u domenu litispendencije to znai da e domai sud utvrivati da li bi sud zemlje odluke prekinuo postupak, ili ak i odbacio tubu, po principu ko moe vie moe i manje, da je pred srpskim sudom pokrenuta parnica ranije ib. u domenu priznanja srpskih odluka. Teret dokazivanja i reciprociteta i postojanja dvostruke parnice je na stranci koja podnosi prigovor.Prigovor litispendencije moe se uloiti najkasnije na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu, pre uputanja u spor, a ako se to ne uini smatra se da se stranka odrekla prava na prigovo. Ako se za postojanje litispendencije sazna kasnije, u toku postupka, stranci bi trebalo dopustiti da prigovor uloi odmah po momentu saznanja. Reenje suda je konstitutivno, postupak se okonava njegovim donoenjem, a ne ex lege.

Negativan sukob nadlenosti javlja se u situaciji u kojoj tuilac ne moe da pronae zemlju koja bi prihvatila da njegov spor reava.Smatra se da odbijanje sudova svih zemalja da odluuju po neijoj tubi predstavlja povredu prava na pristup sudu, tj. prava na pravino suenje. Kako je to pojava koja se ne moe tolerisati, kod nas je predvien institut nadlenost za sluaj nude (ZPP forum ordinatum). Sud koji bi bio odreen odlukom Vrhovnog kasacionog suda Srbije mogao bi se smatrati sudom za sluaj mude.Nadlenost za sluaj nude proizlazi iz prava na slobodan pristup sudu (kao ljudskog prava dostupnog svim subjektima, pa i strancima, a u skraivanje tog prava predstavlja povredu tog prava.) ovo pravo pripada:

stranim dravljanima apatridima pravnim licima (privatnog i javnog prava) nepriznatim dravamaPutem ovog instituta odreuje se nadleni sud za spor stranca kome sudovi raznih zemalja ne prihvataju nadlenost za konkretan spor.

Ustaljivanje nadlenosti*Perpetuatio iurisdictionis (perpetuation fori)Trenutak znaajan za ocenu meunarodne nadlenosti suda (poetak parnice)

Rezimirano

injenice na kojima se zasniva dir. me. nadlenost suda RS

po GPP treba da postoje u momentu podnoenja tube sudu (da bi se govorilo o ustaljivanju nadlenosti)

po MPP treba da postoje u momentu dostavljanja tube tuenom

l. 15 ZPP regulie ustaljivanje nadlenosti u GPP

Sud ocenjuje svoju nadlenost po slubenoj dunosti, odmah po prijemu tube, da li je nadlean i u kom sastavu, na osnovu injenica navedenih u tubi i injenica koje su mu poznate.Ako u momentu podnoenja tube sudu postoje stvarna i mesna nadlenost, kasnija promena injenica tj. promene okolnosti na kojima je zasnovana nadlenost suda u toku postupka nema uticaja na ve uspostavljenu nadlenost sudova.Razlozi za ustaljivanje nadlenosti obezbeenje funkcionalnosti pravosudnog sistema (da se sudovi u okviru istog pravnog sistema ne bi dvostruko optereivali)

zatita tuioca od manipuliuih procesnih radnji tuenog (izmetanje domicile i sedita) U MPP je ovaj interes tuioca jo izraeniji jer tueni zloupotrebom procesnih ovlaenja praktino osujeuje tuioevo pravo na tubu.

Ako je uspostavljen forum imovine, tueni bi mogao da prenese svoje potraivanje prema duniku sa seditem/prebivalitem u domaoj zemlji na tree lice i na taj nain stvori sitauciju da mu se imovina vie ne nalazi u dravi gde je tuba podneta.

ZMPP (zakon) ne sadri pravila o ustaljivanju direktne meunarodne nadlenosti naih sudova.

l. 81 ZMPP (za razliku od l.15 ZPP) govori samo o momentu u kome e sud RS da ceni da li postoje injenice koje opravdavaju zasnivanje direktne meunarodne nadlenosti suda.

To je momenat poetka toka parnice, a ne momenat poetka toka postupka kao to je sluaj u ZPP.

Znai, ako u momentu poetka toka parnice postoje injenice na kojima je domai sud zasnovao svoju direktnu meunarodnu nadlenost ona se ustaljuje.Naknadna promena injenica (npr. promena domicile tuenog) ne utie na jednom zasnovanu direktnu meunarodnu nadlenost.Tumaenje odredbe l. 81 ZMPP odudara od sarine odredbe l. 16 ZPP koja nalae da sud po slubenoj dunosti pazi na postojanje direktne meunarodne nadlenosti sve do pravnosnanog okonanja postupka. Shodno tome, sud bi bio duan da ako u bilo kom momentu utvrdi da ne postoji direktna meunarodna nadlenost suda u RS se oglasi nenadlenim (ukine sprovedene radnje u postupku) i odbaci tubu.Takvo reenje nije razumno za MPP, pa odredbu l. 16.3 ZPP o odbacivanju tube nakon ustaljivanja nadlenosti (otpoinjanja parnice) ne bi trebalo primenjivati u meunarodnom graanskom procesnom pravu.

Odredba l. 81 ZMPP je lex specijalis (poseban propis) u odnosu na l. 15 ZPP koji odreuje momenat u kome se vri ispitivanje nadlenosti (pa se direktna meunarodna nadlenost ustaljuje u momentu otpoinjanja parnice (dostavljanja tube tuenom na odgovor), a ne u momentu otpoinjanja postupka (podnoenja tube) ).Poto l. 81 ZMPP ne ureuje izriito pravila o ustaljivanju nadlenosti, javlja se pravna praznina koja se popunjava optim principima MPP-a. Jedan od njih je ustaljivanje nadlenosti u graanskom sudskom postupku sa elementom inostranosti. (pravna praznina sl. Ako neki problem MPP-a nije regulisan izvorima MPP-a l. 2 ZMPP predvia da se ta praznina popunjava/reava shodnom primenom: 1) odredaba i naela ZMPP-a; 2) naela pravnog poretka Srbije; 3) naela MPP (meu ovim reenjima problema praznina u MPP ne postoji hijerarhija) )

Aktorska kaucija*(Obezbeenje parninih trokova*)

Samo kad je tuilac stranac, pravni sistem dozvoljava tuenom da sumnja u iskrenost tuioevih namera, pa da pretpostavi da je tuba podneta iz obesti, a ne da bi se zatitilo pravo, pa se tueni protiv toga bori zahtevom za podnoenje aktorske tuilake kaucije.(redovno bi tuilac mogao da tui bez obzira na dravljanstvo kad smatra da mu je povreeno ili ugroeno neko subjektivno graansko pravo).Tubu iz obesti moe podneti i domai dravljanin, ali u odnosu na njega tueni nema opisano pravno sredstvo.

Ovo procesno pravno sredstvo na strani tuenog je predvieno zbog pretpostavke da stranac nema imovinu iz koje bi se trokovi naknadili u Srbiji. (tueni je tangiran trokovima koje ima prema svom punomoniku i ostalim eventualnim trokovima oko dokazivanja putem vetaenja ili trokova za svedoke koje sam mora da pokriva sukcesivno tokom postupka, pa u sluaju da uspe u sporu nema drugi nain da podmiri te trokove, ako tuilac izbegne da ih dobrovoljno isplati).Trokovi se znai predujmljuju u toku postupka, da bi sud tek u presudi odluio ko snosi sudske trokove, a to je onaj ko izgubi, u meri svoj poraza.

Presuda uiva zatitu u izvrnom postupku, ali ako se imovina stranca tuioca iz koje se mogu naknaditi trokovi ne nalazi u Srbiji, tueni koji je uspeo u sporu mora traiti priznanje i izvrenje srpske presude u zemlji u kojoj tuilac ima imovinu, to trai dodatno vreme i novac na strani tuenog.

Zato, kao instrument zatite tuenog on moe podneti zahtev za plaanje aktorske tuilake kaucije, iz koje se tueni moe nakon okonanja postupka i donoenja pravnosnane odluke naknaditi, tj. kompenzovati bar za trokove koje imao .Pravila za aktorsku kauciju (82 i 83 ZMPP): da bi sud usvojio zahtev za polaganje aktorske kaucije, potrebno je:

1. da je tuilac strano fiziko lice, apatrid koji nema prebivalite kod nas ili strano pravno lice; (u sluaju aktivnog, obinog ili jedinstvenog suparniarstva, kaucija se moe traiti samo od tuilaca od kojih bi se mogla traiti i da su samostalni tuioci)

2. tueni koji podnosi ovaj zahtev moe biti svako lice bez obzira na dravljanstvo; umeai takoe mogu traiti kauciju3. postojanje zahteva (pismenog ili usmenog datog na zapisnik) koji se mora podneti na pripremnom, odn. na prvom roitu glavne rasprave, pre uputanja tuenog u meritum. Kasnije se zahtev moe podneti samo ako je tueni kasnije saznao za okolnost da je npr. tuilac stranac; u svakom sluaju kaucija se moe dobiti samo na osnovu zahteva podnetog do okonanja prvostepenog postupka. Zahtev nije mogu protiv protivtube.4. o zahtevu za polaganje kaucije odluuje sud reenjem; ako ga usvoji sud odreuje rok za deponovanje kaucije i njenu visinu; kaucija se polae u novcu ili drugim vrednostima. Sud je vezan visinom predloene kaucije, ne moe ii preko traene sume.

Posle podnoenja zahteva a do donoenja reenja tueni ne mora nastaviti postupak. Ako se zahtev usvoji tueni ne mora nastaviti postupak sve dok tuilac ne uplati kauciju u deposit suda, odnosno dok rok za uplati ne istekne. Rok je sudski i njegovim protekom bez uplate nastupa pretpostavka da je tuilac povukao tubu, odnosno da je odustao od pravnog leka.5. ogranienje ratione personae (prema nekim licima) zahtev se ne moe usvojiti prema tuiocima koji pripadaju dravama koje u odnosu prema Srbiji imaju faktiki reciprocitet, te licima koja kod nas uivaju pravo azila iz politikih razloga (ogranienje rationae personae) (zemlje koje su ratifikovale HK o gra sudskom postupku 905 I 54 I HK o olakanju meunarodnog pristupa sudovima 88)6. ogranienje ratione materiae (prema predmetu spora) zahtev se nee usvojiti ako je podnet u branim sporovima, u paterinskim i materinskim; u sporovima povodom zakonskog izdravanja; u sporovima povodom potraivanja tuioca iz radnog odnosa; i u tubi za izdavanje platnog naloga, te meninoj i ekovnoj tubi.

Pravo stranaca na osloboenje od trokova*Siromako pravo*

Licima loeg imovnog stanja ZPP otvara mogunost voenja postupka bez predujmljivanja materijalnih trokova tokom postupka.Siromako pravo je pravo stranke da bude osloboeno od predujma, ako bi njihovim predujmljivanjem prouzrokovala nenadoknadivu tetu svom izdravanju, ili nunom izdravanju svoje porodice.

Postoje 2 vida oslobaanja:

1. potpuno oslobaanje, koje znai oslobaanje predujmljivanja svih trokova;

2. delimino oslobaanje, koje znai oslobaanje od predujmljivanja sudskih taksi.

Osim domaih dravljana siromako pravo mogu uivati pod istim uslovima i stranci i apatridi koji imaju prebivalite u Srbiji. Samo stranci I apatridi bez srpskog prebivalita uslovljeni su faktikim reciprocitetom za uivanje siromakog prava. Pravna lica ne uivaju ovo pravo.

Uverenje o imovnom stanju stranca izdaju organi drave stranevog prebivalita, slui kao dokaz slabog imovnog stanja domaim sudovima. Kako su granice siromatva razliite, domai sud nije vezan stavom organa koji izdaje potvrdu.Zakonska i ugovorna legalizacija javnih isprava* isprave kao dokazna sredstva i njihova legalizacija* legalizacija isprava*spada u Pitanje dokaza i dokazivanja*Pri izvoenju dokaza sud koristi isprave: javne, privatne, domae i strane.Isprave su pismena na kojima je neto zabeleeno.Javne isprave su one koje izdaje neko dravno telo (organ) ili osoba u vrenju javne funkcije. Ostale isprave su privatne isprave.Ako postoji dilema da li je neka isprava javna ili privatna, odgovor treba traiti u pravu zemlje ija je isprava, po pravilu lex loci actus (locus regit actum). Jer iz pravnog sistema zemlje njenog izdavanja proizlazi i njen status.

S druge strane, strane isprave su one koje je izdalo strano dravno telo, ili drugo strano lice, bez obzira na mesto i jezik njegovog sastavljanja. Ostale su domae. Da li je isprava strana ili domaa odluuje srpski sud primenom srpskog procesnog prava.

Isprave po pravilu podnose stranke, tj. ona koja se na nju poziva. One se podnose u izvorniku ili prepisu, a ukoliko je isprava izdata na stranom jeziku, mora se podneti i njen overen prevod.Isprave kao dokazno sredstvo*

Dokazna snaga stranih isprava prosuuje se (ceni se) po lex fori. Za srpsko pravo isti stav proizlazi iz ZPP-a, prema kome, da bi se priznala dokazna snaga stranih isprava potrebno je: (1) da su one legalizovane i (2) da postoji reciprocitet. Treba smatrati da je dovoljan faktiki reciprocitet.Legalizacija je potvrda autentinosti isprave. Legalizacijom mogu biti obuhvaeni: potpis, svojstvo organa koji ju je izdao, peat, nadlenost izdavanja i sadrina. Uobiajeno je, pa i kod nas da su legalizacijom obuhvaeni potpis i peat. Postoji svetski trend ka ukidanju zahteva za legalizaciju, ali za sada veina drava zahteva legalizaciju stranih isprava da bi im priznala dokaznu snagu.Legalizacija moe biti interna i meunarodna.

Internu legalizaciju vre organi zemlje njenog izdavanja (prvu overu optinski sud, nadoveru vri Ministarstvo pravde i konanu overu Ministarstvo inostranih poslova l. 105 ZMPP); najee je interna legalizacija dovoljna da bi se u inostranstvu priznala dokazna snaga.

Ali ako se to trai u zemlji u kojoj se isprava upotrebljava, onda i organi te drave uestvuju u daljoj legalizaciji tako to se interno legalizovana isprava upuuje DKP-u (diplomatsko-konzularnom-predstavnitvu) te zemlje u zemlji izdavanja koji je, po prijemu legalizuju. Meunarodna legalizacija - Prema HK o ukidanju zahteva za legalizaciju stranih isprava, u uzajamnom pravnom saobraaju izmeu zemalja potpisnica ne bi se mogla traiti legalizacija isprava da bi im se priznala dokazna snaga. HK smatra internu legalizaciju dovoljnim uslovom priznanja dokazne snage stranih isprava.Posebno je pitanje da li izvodi iz trgovakih knjiga imaju svojstvo privatne ili javne isprave. Za zauzimanje stava o tome da li je jedna trgovaka knjiga uredno voena ocenu treba davati prema pravnom shvatanju zemlje nacionalne pripadnosti preduzea, kao lex loci actus.. s druge strane njena upotreba tj. procena dokazne snage potpada pod lex fori.Zakonska i ugovorna legalizacija javnih isprava (za upotrebu isprava u Srbiji*)Javne isprave izdate u inostranstvu mogu se upotrebiti u Srbiji samo ako su overene na propisan nain. Zakon o legalizaciji isprava u meunarodnom prometu predvia 2 sistema legalizacije:1. Zakonska legalizacija*Kad strana javna isprava potie iz drave sa kojom Srbija ima zakljuene ugovore o meunarodnoj pravnoj pomoi, graanskom sudskom postupku i slino, primenjuje se redovan postupak legalizacije predvien tim zakonom. Javne isprave izdate u inostranstvu mogu se upotrebiti u Srbiji samo ako ih je overilo Ministarstvo za inostrane poslove RS, odnosno diplomatsko ili konzularno predstavnitvo Srbije u inostranstvu. Po pravilu, stranu javnu ispravu overie DKP Srbije u zemlji iji je organ izdao ispravu. Prethodno ta isprava mora biti overena u postupku predvienom unutranjim propisima odnosne zemlje u kojoj se isprava izdaje.

Strane javne isprave ne podleu overavanju ako po osnovu uzajamnosti, ni javne isprave Srbije ne podleu overavanju u dravi ija je isprava u pitanju.Takav je sluaj, npr. u pravnom saobraaju sa Grkom (priznaju se samo isprave koje je overio domai sud ili centralni organ uprave), sa Francuskom i Belgijom (priznaju se izvodi iz knjiga graanskih stanja i isprave koje izdaje sud ili drugi nadleni organ);

Ako organ kome je strana javna isprava podneta posumnja u njenu verodostojnost, moe zatraiti od MIP-a da proveri da li je ispravu izdao organ koji je u njoj oznaen. Zahtev se upuuje preko republikog organa uprave nadlenog za poslove pravosua.2. Ugovorna legalizacija* (reim HK o ukidanju potrebe legalizacije stranih isprava)HK pojednostavljuje postupak legalizacije. Potrebno je samo da ovlaeni organ drave izdanja stavi poseban peat (aposti apostille) koji sadri podatke na francuskom jeziku o zemlji i organu koji je izdao, odnosno overio ispravu.HK se odnosi na sledee vrste isprava:

isprave koje je izdao organ pravosua (sud)

administrativne isprave

isprave koje je izdao ili overio javni belenik (notar)

slubene isprave (izvodi iz javnih knjiga, overa tanosti datuma, overa potpisa kad su stavljeni na privatne isprave.

HK se ne primenjuje na isprave koje izdaju diplomatsko-konzularni predstavnici i administrativne isprave koje se odnose na carinske i trgovake poslove. Za njih je posebnim konvencijama predvien postupak legalizacije, odnosno oslobaanje od nje (npr. konzularnim konvencijama sa Austrijom, Bugarskom, Maarskom, Poljskom, Rumunijom, Italijom).Overa javnih isprava izdatih u Srbiji za upotrebu isprava u inostranstvu*Ovakve isprave izdate u SRbiji za upotrebu u inostranstvu overie se samo ako zakon drave u kojoj e se isprava upotrebiti zahteva overavanje.

Ukoliko isprava treba da bude upotrebljena u zemlji sa kojom Srbija nema konvencijski reim, postupak overe je sloeniji. Isprave izdate od strane lokalnih organa uprave i organizacija koja vre javna ovlaenja najpre overava osnovni sud na ijem podruju se nalazi njegovo sedite. Peat i potpies predsednika suda, odnosno sudije koga on odredi, overava republiki organ uprave nadlean za poslove pravde. Tako overene isprave se podnose na konanu overu ministarstvu nadlenom za inostrane poslove. (Overa u sudu po seditu organa izdavanja; nadovera Min pravde; konana overa Min. inostranih poslova). Ukoliko isprava treba da bude upotrebljena u dravama koje su lanice HK (jednostavnija overa hakim apostilom) overu apostilom vre osnovni sud ili republiki organ uprave nadlean za poslove pravde (Min.pravde).

Osnovni sud moe overiti samo isprave koje su izdali organi i organizacije koje imaju sedite na podruju tog suda.

Republiko ministrarstvo pravde moe overiti isprave ma kog organa i organizacije koji imaju sedite na teritoriji Republike.

Jurisdikcioni/sudski i izvrni imunitet stranih drava*(Ovo je pitanje meunarodnog javnog prava)

Iskljuenje ili ogranienje meunarodne nadlenostiUprkos tenji ka izjednaavanju stranaca i domaih lica u postupcima zatite prava, pravne norme nekad ili hendikepiraju strance (aktorska kaucija) ili ih privileguju u odnosu na domae subjekte.Danas se pria o privilegijama stranih lica (fizikih i pravnih) svodi na 2 vrste imuniteta:1. jurisdikcioni imunitet koji bez iskljuenja stranake i parnine sposobnosti pojedinaca, spreava voenje postupka iniciranog protiv njih, ali ne i onog postupka koji su oni inicirali;

2. izvrni imunitet koji spreava sprovoenje izvrenja na imovini istih. Ovo znai da je, posebnim normama javnog prava iskljuena meunarodna nadlenost sudova za takva lica kada su oni tueni (ZPP), ime im je data mogunost da se brane pred sudovima sopstvene zemlje, i da je spreeno izvrenje na njihovoj imovini koja se nalazi u zemlji domainu.

Korisnici ove privilegije su:

1) drave

2) meunarodne javne organizacijeU okviru prvih mogue je razlikovati sledee potkorisnike imuniteta:

drave kao pravna lica efovi drava

stalni diplomatski predstavnici

ad hoc diplomatski predstavnici

diplomatski predstavnici pri meunarodnim javnim organizacijama

konzularni funkcioneri

zaposleni u administrativnim i prateim slubama DKP-a

lanovi njihovih porodica

u okviru drugih imunitetom su zatieni:

organizacije

njihovi funkcioneri

Norme meunarodnog javnog prava razlikuju se u sadrini (obimu) jurisdikcionog imuniteta za svaku od privilegovanih kategorija. U MJP postoje pojedina ogranienja najvanijih subjekata koji se mogu pozivati na imunitet.1. drave pravni osnov za iskljuenje meunarodne nadlenosti sudova jedne drave, za sporove protiv druge drave lei u principu da jednak jednakom ne moe suditi. (istorijski ovaj oblik privilegije bio je rezervisan za dravu kao apsolutni imunitet: sudovi jedne drave nikada nisu mogli suditi drugoj kada je ona u ulozi tuenog.Meutim, ulazak drava u poslovnu zonu imalo je za posledicu da se za drave rezervisan apsolutni imunitet, polako ogoli i da se pojavi funkcionalni ili restriktivni imunitet drave (ogranieni imunitet) koji je titio dravu samo u poslovima u kojima se ona javlja kao nosilac suverene vlasti. Tako su se diferencirali i ,,dravni poslovi koje drava sprovodi kao nosilac suverene vlasti (ex iure imperii) od ,,dravnih poslova koje drava sprovodi kao trgovac (ex iure gestionis). Kriterijumi su sledei: ne smatraju se privilegovanim lica koja imaju samostalnu pravnu linost, odvojenu od drave i obrnuto (razlika prema nosiocu posla);

nema privilegija ni za dravne ni za nedravne subjekte ako se radi o privatnopravnim poslovima (razlika s obzirom na prirodu posla); dodue u nekim se sluajevima kriterijum prirode posla dopunjuje kriterijumom cilja, svrhe posla, koji po pravilu iri krug transakcija pokrivenih imunitetom.

Npr.

Kad bi neka drava kupovala radarski sistem od nekog proizvoaa, a po kriterijumu pravne prirode, takav posao ne bi bio pokriven imunitetom jer je privatnopravni, pa bi i drava mogla biti tuena od strane prodavca, a pred sudovima druge drave. Ali, ako se ovom kriterijumu doda kriterijum cilja, pa tuena drava dokae da je sistem kupila da bi zatitila svoj vaduni prostor, to bi moglo voditi usvajanju prigovora imuniteta.Sloboda je sudeeg suda da se, uzimajui u obzir sve okolnosti sluaja, opredeli da li e u konkretnom sluaju da prizna ili ne prizna tuenoj dravi ovu privilegiju, vodei rauna o cilju instituta i obzirima MJP.Odricanje od imuniteta (izriito ili preutno)Drava se moe odrei od imuniteta:

izriito

preutno

Izriito izjavom njenog pravnog zastupnika datom na zapisnik.

Preutno odricanje od imuniteta postie se:

1) uputanjem u spor bez isticanja prigovora imuniteta, tj. prigovora meunarodne nenadlenosti; ili

2) podnoenjek tube, u kom sluaju se ima smatrati da se odrekla od imuniteta u pogledu eventualne protivtube.

2. lica na diplomatskoj listiova lica poseduju imunitet od graanskog sudstva i u pogledu privatnih akata, osim:1. za stvarnopravne tube, koje se odnose na privatne nepokretnosti, osim ukoliko diplomata tu nepokretnost poseduje za raun drave koju predstavlja, a za potrebe misije;

2. u naslednom postupku u kojima se diplomata pojavljuje po privatnoj osnovi kao naslednik, legatar ili izvrilac testamenta3. u sporovima iz profesionalne ili trgovake delatnosti diplomate koju on obavlja van svoje dravne slube 3. konzularni slubeniciposeduju imunitet ogranienog kapaciteta (obima) jer se on odnosi samo za poslove nastale u obavljanju konzularnih funkcija. Tako konzularni slubenici ne mogu da se pozivaju na imunitet u sporovima nastalim iz ugovora koje su zakljuili van svoje slubene dunosti, za naknadu tete nastale iz saobraajnih nezgoda i u postupcima nastalim povodom njihovih privatnih zanimanja lukrativne prirode.Prema tome MJP namee 3 vrste ogranienja vrenju pravosudne funkcije:

1) imunitet strane drave od domaeg pravosua (u poslovima koje se vre ex iure imperii)

2) izuzee od jurisdikcije personalno po funkciji (vai za diplomate i konzularne slubenike strane drave uz ogranienja) 3) eksteritorijalnost

Imunitet strane drave zasniva se na principu suverene jednakosti i nezavisnosti drava kao osnovu imuniteta.

Imunitet drave ogleda se u 3 aspekta:1. legislativni imunitet (zakoni jedne drave ne vae na teritoriji druge drave);

2. sudski imunitet (strana drava ne moe da bude podvrgnuta domaem pravosuu);

3. izvrni imunitet (nad imovinom strane drave ne moe da se vodi izvrni postupak)

(teroija o apsolutnom imunitetu str. drave vladala je do okonanja II sv. rata, a teorija o relativnom imunitetu str. drave danas je vladajua). Po njoj stranoj dravi se priznaje imunitet samo u sluajevima kada ona preduzima pravne radnje / poslove ex iure imperii (radnje koje spadaju u suverene funkcije drave).

Imunitet se ne priznaje kad se radi o pravnim poslovima koje drava preduzima kao subjekt privatnog prava.Problem razgranienja ovih akata drave ne vri se u skladu sa ciljem zbog kojeg se pravni posao zakljuuje. Za razgranienje je odluujue da li drava u pravnom prometu nastupa kao privatnopravni subjekt ili kao subjekt javnog prava.

Izvrni imunitet je apsolutan, za razliku od jurisdikcionog imuniteta (izuzee od pravosua) koji je relativan.Kod nas treba smatrati da se na imovini strane drave koja se nalazi na domaoj teritoriji ne moe odrediti mera izvrenja ili obezbeenja, sem u sluaju 2 uska izuzetka (l. 22 ZIO):Na imovini strane drave ili meunarodne organizacije koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije ne moe se odrediti izvrenje, odnosno obezbeenje, bez prethodne pismene saglasnosti nadlenog organa, osim ako je strana drava ili meunarodna organizacija izriito pristala na izvrenje, odnosno obezbeenje.

1. izuzetak potreban je izriit pristanak odnosne drave da bi se odredilo izvreenje; ili

2. izuzetak potrebna je saglasnost Ministarstva pravde za konkretnu ranju izvrenja ili obezbeenja (kao mera retorzije prema stranoj dravi)(nad imovinom strane drave ne moe se odrediti izvrenje ili mere obezbeenja izuzev u ova 2 izuzetna sluaja)Meunarodna pravna pomo*Sudski postupak koji sadri strani element moe se proiriti i van granica domae jurisdikcije postupajueg suda ukoliko neku radnju vezanu za taj konkretan postupak treba izvriti van tih granica. Zato pojedine radnje suda, da bi bile obavljene, zahtevaju saradnju suda postupka sa nekim drugim sudom, lokalnim, tj. stranim koji ima izvriti pojedine radnje u, za njega stranom postupku. Radnja se moe sastojati u:

dostavljanju sudskih poziva i drugih pismena (tj. sudskih i vansudskih akata)

dostavljanju isprava (isprave o graanskim stanjima iz raznih registara matine knjige, npr)

izvoenju nekog dokaza

sasluanju svedoka, vetaka ili stranaka

vetaenju, uviaju, popisu imovine

pribavljanju podataka o stanju stranog prava, spisa relevantih za postupak

saradnja sudova razliitih zemalja u obavljanju ovih radnji naziva se meunarodna pravna pomo. Ona se obavlja na osnovu zamolnice koju sud molilac upuuje zamoljenom sudu.

Osim unutranjih izvora (ZPP osnovni izvor) i meunarodni izvori reguliu istu materiju: HK o graanskom sudskom postupku, HK o dostavljanju u inostranstvo sudskih i vansudskih akata, HK o izvoenju dokaza u inostranstvu u graanskim i trgovakim stvarima.Da bi domai sudovi pruali pravnu pomo inostranim potrebno je da su ispunjeni odreeni uslovi:

1. koji se tiu zamolnice (sastoje se u formalnim zahtevima ZPP predvia da optenje sa stranim sudom mora biti diplomatsko, a zamolnica i prilozi moraju biti sastavljeni na srpskom ili ih mora pratiti njihov overen prevod; ako je na sud molilac zamolica i prilozi moraju biti na jeziku zamoljene drave ili moraju biti praeni overenim prevodom na taj jezik).2. koji se tiu postojanja reciprociteta. Zahteva se faktiki i formalni reciprocitet, uz pretpostavku njegovog postojanja. Ukoliko postoji sumnja, objanjenje daje Ministarstvo pravde.

3. koji se tiu javnog poretka. Konanu odluku o zahtevu koji bi mogao vreati javni poredak donosi Vrhovni kasacioni sud Srbije.

4. koji se tiu procedure po kojoj domai sud obavlja radnje za koje je zamoljen. Te radnje se po pravilu obavljaju po postupku predvienom u domaim propisima, a ako to nije protivno javnom poretku moe se udovoljiti zahtevu stranog suda da se procedura sprovede po stranom pravu (ZPP).

Od svih naina optenja izmeu sudova:

direktni put (domai sud strani sud)

diplomatski put (preko MSP)

konzularni put

preko Ministarstva pravde

preko posebno formiranih otpremnih i prijemnih organa

na ZPP se opredelio za diplomatski put koji je zahtevan i dugotrajan, ali siguran. U pojedinim sluajevima mogue je dostavljanje preko naih konzularnih organa ili pravnih lica registrovanih za poslove dostavljanja, ali samo ako lice kome se dostava vri pristaje da primi dopis.

Posebni poznati vid dostavljanja je preko punomonika za prijem pismena, koga postavlja strani uesnik u postupku ili domai sud (u ovom sluaju dostava e biti uredna, samo ako je stranka uredno obavetena o postavljanju ovakvog punomonika).U pogledu trokova izazvanih zamolnicom, mogua su 2 reenja.

- po prvom, njih predujmljuje zamoljena drava, koja se potom kompenzuje od molioca;

- po drugom, oni konano padaju na teret zamoljene drave, sem ukoliko se radi o vetaenju koje se naknauje (kod nas vai ovo drugo reenje). Dostavljanje u inostranstvuKada se akti suda, stranaka ili drugih uesnika u postupku dostavljaju stranci koja boravi u stranoj dravi, potrebno je da domai pravosudni organi sarauju sa organima drave u kojoj se vri dostavljanje. Nain dostavljanja razlikuje se zavisno od kategorije lica kome se vri dostavljanje i meunarodnih i unutranjih propisa koji se primenjuju na odnosni sluaj. Ako dostavljanje nije izvreno po pravilima predvienim za meunarodno dostavljanje, ,,dostava e se smatrati neurednom i to moe biti razlog za odbijanje priznanja i izvrenja strane sudske odluke kod nas, odnosno odluke sudova Srbije u inostranstvu. dostavljanje strancima koji uivaju imunitet (stranim licima koja su na diplomatsko-konzularnoj listi, stranim dravama i meunarodnim organizacijama obavlja se diplomatskim putem, posredstvom Min.Spoljnih Poslova koje pismeno dostavlja putem protokola. (ali ako lice koje uiva diplomatski imunitet primi pismeno koje mu je dostavljeno redovnim putem bez primedaba, smatrae se da je dostava uredno izvrena);

dostavljanje dravljanima Srbije u inostranstvu (kad se dostavljanje vri dravljaninu Srbije koji se nalazi u inostranstvu, mogue je izbei saradnju sa stranim pravosudnim organima, tako to e se dostavljanje obaviti: 1) posredstvom diplomatsko-konzularnog predstavnitva Srbije u odnosnoj dravi, ili 2) preko pravnog lica meunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja (130.2 ZPP).Dostavljanje je punovano ako se lice kome se vri saglasi sa takvim nainom dostavljanja, odnosno ako primi pismeno.

redovan (zakonski, ZPP) reim dostavljanja u inostranstvu (kad izmeu Srbije i strane drave ne postoji meunarodni ugovor kojim se olakava dostavljanje i kad nisu ispunjeni uslovi za dostavljanje domaem dravljaninu u inostranstvu, primenjuje se zakonski reim dostavljanja, propisan ZPP.ZPP ureuje reim dostavljanja stranci koja se nalazi u inostranstvu, a primila je tubu ili drugi akt kojom se zapoinje postupak. Sud moe pozvati takvu stranku ili njenog zakonskog zastupnika da u primerenom roku postave punomonika za prijem pismena.ZPP ne ureuje dostavljanje inicijalnog akta stranci koja se nalazi u inostranstvu, a nema svog punomonika u Srbiji.

U skladu sa l. 136.1 ZPP, tuba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i reenje protiv koga je dozvoljena alba moraju se dostaviti lino stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku ili punomoniku. Navedena odredba vai i kada se dostavljanje vri stranci koja se nalazi u inostranstvu. U tom sluaju dostavljanje se vri u postupku me. pravne pomoi. Kad se nai sudovi obraaju stranim sudovima za pravnu pomo (pomo u dostavljanju ovde) duni su da molbe za pravnu pomo upuuju diplomatskim putem. (sud pismeno koje se dostavlja sa zamolnicom dostavlja dipl-konzul predstavnitvu Srbije u odnosnoj dravi, koje se obraa tamonjem ministarstvu inostranih poslova. Ovo opet preko nadlenih organa drave vri dostavljanje adresatu).

Dostavljanje pravnom licu koje ima sedite u inostranstvu, a predstavnitvo na teritoriji Srbije, punovano je ako je izvreno njegovom predstavnitvu (ZPP). ugovorni reim dostavljanja u inostranstvu (ureen je konvencijama o sudskom postupku i bilateralnim meunarodnim ugovorima o pravnoj pomoi.HK o graanskom sudskom postupku predviaju dostavljanje preko ovlaenog konzula drave u kojoj treba da se izvri dostava i nadlenih organa drave prijema. Ovakav nain dostavljanja primenjuje se, npr. u odnosima sa Velikom Britanijom.

HK o olakavanju meunarodnog pristupa sudovima obavezuje drave lanice da odrede centralni organ zaduen za prijem zamolnica. Ti organi opte meu sobom, tj. sud koji vri dostavljanje alje zamolnicu centralnom organu svoje drave, a ovaj dalje centralnom organu drave u kojoj se vri dostavljanje.

HK o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u graanskim i trgovakim stvarima primenjuje se u svim sluajevima, u graanskim ili trgovakim stvarima, povodom dostavljanja sudskih ili vansudakih akata radi uruenja u inostranstvu. Akti koji se trebaju uruiti dostavljaju se uz popunjen obrazac koji propisuje Konvencija, preko posebnih censtralnih organa koje odreuje svaka drava ( u RS to je Prvi osnovni sud u Beogradu)Srbija je iskljuila iz primene odredbe Konvencije (l. 10) kojima je predviena dostava domaim licima iz inostranstva putem pote i putem privatnog dostavljanja.

Dvostrani ugovori o pravnoj pomoi izmeu Srbije i drugih drava predviaju po pravilu dostavljanje posredstvom pravosudnih organa. Domai sud dostavlja zamolnicu i pismeno republikom ministarstvu nadlenom za poslove pravde, koji dalje vre dostavljanje ministarstvu nadlenom za poslove pravde odnosne drave. Ovakav reim dostavljanja predvien je za Austriju, Bugarsku, Italiju, Maarsku i za novonastale drave SFRJ.Drugi reim dostavljanja predvien dvostranim ugovorima je diplomatski domai sud upuuje zamolnicu stranom sudu preko domaeg konzularnog predstavnitva u odnosnoj dravi i njenog ministarstva inostranih poslova.

Izuzetno, pojedinim ugovorima je predvieno neposredno dostavljanje od strane domaeg suda sudu strane drave.

Zamolnica po pravilu treba da bude sastvaljena na jeziku zamoljene drave. Pismeno koje se dostavlja u inostranstvo takoe treba da bude prevedeno na jezik zamoljene drave. Izuzetno se prihvataju zamolnice i pismena na jeziku drave molilje (ako to predvia meunarodni ugovor ili ako se u praksi takve zamolnice prihvataju).Ugovorni reim dostavljanja u inostranstvo primenjuje se i na dostavljanje pismena iz inostranstva licima u Srbiji. punomonik za prijem pismena (domicil notifikacije - obraen je kao posebno pitanje) sporazum o adresi dostavljanja (stranke u postupku se sporazumeju da im se pismena dostavljaju na odreenu adresu ili preko odreenog lica u RS. Dostavljanje se smatra izvrenim kad je pismeno dostavljeno licu oznaenom u njihovom sporazumu. Ako se dostavljanje ne moe izvriti u skladu sa sporazumom, sud e odrediti da se dostavljanje vri isticanjem pismena na oglasnoj tabli.Eksteritorijalno dejstvo stranih odluka priznanje i izvrenje pojam strane sudske odluke i dejstvo priznanja strane sudske odluke

teret dokazivanja i naelo oficijelnosti u postupku priznanja stranih sudskih odluka

pretpostavke za priznanja stranih sudskih odluka

pojam strane arbitrane odluke i dejstvo priznanja strane arbitrane odluke

pretpostavke za priznanje stranih arbitranih odluka po ZMPP

pretpostavke za priznanje stranih arbitranih odluka po Njujorkoj konvenciji o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka

postupak priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka (egzekvatura)

sudska kontrola arbtranih odluka, ponitaj odluka

Pojam strane sudske odlukeSudska odluka je javnopravni akt kojim se odluuje o pojedinanim pravima i obavezama stranaka u postupku. Javnopravni akt ima dejstvo na teritoriji drave iji je organ doneo akt.

Ukoliko odluke organa strane drave treba da proizvedu dejstvo na domaoj teritoriji (npr. da se na osnovu njih upie promena u knjigama graanskih stanja, ili da se sprovede izvrenje na imovini dunika), neophodno je da budu priznate od strane domae drave.Uslove i postupak priznanja stranih sudskih odluka u naoj zemlji propisuje ZMPP (86-96 i 101).

Strana sudska odluka je odluka doneta od strane suda ili drugog organa strane drave. ZMPP propisuje da se stranom sudskom odlukom smatra i odluka drugog organa koja je u dravi u kojoj je donesena izjednaena sa sudskom odlukom, ako se njome reguliu statusni, porodini i imovinski odnosi. Re je o kvalifikaciji lex causae odnosno preputeno je pravu drave porekla odluke da odredi da li je re o odluci koja je po svom dejstvu izjednaena sa stranom sudskom odlukom.Za odreenje pojma strane sudske odluke bitno je da se:

radi o odluci koju je doneo organ stranog suvereniteta, nezavisno od toga da li ju je doneo na teritoriji strane drave ili ne;

npr. DKP strane drave moe biti ovlaeno da donosi pojedine odluke koje se tiu statusnih stvari dravljana te drave. Te odluke donete su od strane organa stranog suvereniteta.

odluka u pitanju u dravi porekla izjednauje se po svom dejstvu sa sudskom odlukom, nezavisno od toga da li ju je doneo sud ili drugi organ. Znai da odluka u pitanju moe biti osnov za promenu statusa fizikih ili pravnih lica ili za izvrenje na imovini tih lica.

Npr. u nekim dravama registar pravnih lica, u koji se unose sve injenice vezane za osnivanje, promene i prestanak pravnih lica vodi upravni organ, a ne sud. Upis ima konstitutivno dejstvo, kao kada ga vri sud, to znai da je momenat upisa u registar relevantan za odreivanje momenta sticanja, odnosno prestanka pravne i poslovne sposobnosti pravnog lica.

odlukom reava o pravnom odnosu koji ureuje ZMPP statusni, porodini ili imovinski odnos. Re je o tome da za reavanje pojedinih vrsta navedenih odnosa u drugim dravama nisu nadleni sudovi, ve drugi organi, i obrnuto;

Ako o odreenom pitanju u drugoj dravi odluuje drugi organ, a kod nas je za odluivanje o istom pitanju nadlean sud, odluka e morati proi postupak priznanja pred domaim sudom.

Npr. odluka o razvodu braka koju je u stranoj dravi doneo crkveni organ mora proi postupak priznanja prd domaim sudom, kako bi se po svom dejstvu izjednaila sa odlukom domaeg suda o razvodu braka.

Stranom sudskom odlukom smatra se i poravnanje zakljueno pred sudom, pod uslovom da se u zemlji porekla izjednauje sa sudskom odlukom.Sistemi priznanja i izvrenja stranih sudskih odlukaU uporednom pravu postoji vie sistema priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka (svi su teorijske prirode, dok se u praksi veine zemalja primenjuju sistemi koji imaju odlike 2 ili vie navedenih sistema):1. sistem ograniene kontrole (kod nas) prihvata i nae pravo, i prihvaen u svetu, a sastoji se u ispitivanju ispunjenosti procesnih pretpostavki i eventualne suprotstavljenosti odluke domaem javnog poretku. Sud koji sprovodi postupak priznanja ne ulazi u meritum odluke, ve je priznaje takvu kakva je;

2. sistem neograniene kontrole (prihvaen u naem pravu kod priznanja i izvrenja statusnih odluka) podrazumeva da se organ koji vri priznanje ne zaustavlja na ispitivanju procesnih pretostavki, ve se uputa i u ispitivanje merituma odluke injeninog stanja i primene materijalnog prava.

Sud nije ovlaen da izmeni dispozitiv odluke, ve je priznaje ili odbija njeno priznavanje. 3. sistem revizije iz osnova osim ispitivanja merituma strane odluke, doputa i njeno preinaenje. (naputen sistem)4. sistem prima facie evidens ogleda se u tome da se u zemlji priznanja vodi novi postupak u kome strana odluka ima tretman prima facie dokaza dokaza na prvi pogled, oiglednog dokaza koji iskljuuje potrebu daljeg raspravljanja i izvoenja drugih dokaza. Na snazi je u anglosaksonskim zemljama. U njima se sud ograniava na ispitivanje formalnih pretpostavki za priznanje strane odluke, koje su predviene domaim pravom, kao i saobraznosti odluke domaem javnom poretku. Sud donosi novu odluku u koju inkorporie odluku stranog suda.5. sistem nepriznavanja postoji u zemljama koje u naelu ne priznaju i ne izvravaju strane odluke, osim kada je to predvieno posebnim meunarodnim ugovorima.Pretpostavke za priznanje stranih sudskih odluka*Uslovi za priznanje* (ZMPP propisuje negativne uslove i pozitivne uslove za priznanje stranih sudskih odluka. Negativni uslovi su u stvari smetnje za priznanje. Ako postoje u konkretnom sluaju strana odluka se nee priznati.Negativne pretpostavke priznanja*Negativni uslovi su u stvari smetnje za priznanje. Ukoliko postoje u konkretnom sluaju strana odluka se nee priznati. To su sledei uslovi/pretpostavke:1. Uskraeno pravo odbrane (po prigovoru stranke) lice protiv koga je odluka donesena nije moglo uestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku, to se ceni, pre svega, na osnovu ispravnosti dostavljanja inicijalnog akta (tube) i poziva na prvo roitte; sud vodi rauna o ovoj pretpostakvi samo po prigovoru stranke2. Iskljuiva nadlenost suda ili drugog organa Republike SrbijeIzuzetak su odluke donete u branim sporovima. Ako tueni trai priznanje strane sudske odluke donete u branom sporu ili tuilac trai priznanje, a tueni se tome ne protivi, priznae se strana odluka iako je po pravilima ZMPP-a bila predviena iskljuiva nadlenost domaeg suda. Time se olakava priznanje odluka donetih u stvarima koje se tiu linih odnosa branih drugova. Posledice priznanja pogaaju samo brane drugove, pa ako se oni ne protive priznanju, nema razloga da domai sud odbije priznanje.

Pr. priznae se odluka stranog suda o razvodu braka izmeu suprunika dravljana Srbije, iako je tueni suprunik imao prebivalite u Srbiji.3. Povreda naela ne bis in idem* res iudicata* (sud pazi ex officio) ako je u istoj stvari sud ili drugi organ Srbije doneo pravnosnanu odluku ili je priznata neka druga strana sudska odluka doneta u istoj stvari, domai sud e odbiti da prizna stranu odluku. Specifina je situacija kad pred domaim sudom tee ranije pokrenuta parnica u istoj stvari, koja jo nije okonana pravnosnanom presudom. U tom sluaju sud e zastati sa postupkom priznanja, ali ga nee obustaviti, dok se ne okona parnica koja se vodi pred domaim sudom. Ako se eventualno ta parnica ne okona pravnosnanom presudom, moe se nastaviti postupak priznanja. Na ovu povredu sud pazi po slubenoj dunosti.

4. Povreda javnog poretka* (sud pazi ex officio) ovaj uslov dozvoljava ogranieno preispitivanje merituma odluke. Nee se priznati strana sudska odluka ako je u suprotnosti sa ustavom utvrenim osnovama drutvenog ureenja. O ovom uslovu sud vodi rauna po slubenoj dunosti.Pr. ZMPP dozvoljava priznanje strane sudske odluke kada je nadlenost stranog suda zasnovana na injenicama koje nae pravo ne poznaje kao osnov zasnivanja nadlenosti, pa ak i kada se takvo zasnivanje nadlenosti suprotstavlja opteprihvaenim meunarodnim principima. Ukoliko za predmetni spor nije bila predviena iskljuiva nadlenost domaeg suda, ne bi se moglo odbiti priznanje takve odluke, osim pozivanjem na ustanovu javnog poretka. 5. Nepostojanje uzajamnosti*Reciprocitet se u postupku priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka pretpostavlja, na osnovu izriite odredbe ZMPP (92.3). U sluaju sumnje, objanjenje daje Ministrastvo pravde.Ako nema podataka o postojanju uzajamnosti (da strana drava priznaje odluke naih sudova) sudska praksa zauzima stav da to nije dovoljan dokaz da obori pretpostavku uzajamnosti, pa e se smatati da uzajamnost postoji.

U pogledu sadrine, zahteva se materijalni reciprocitet. Potrebno je da se odluke sudova Srbije u zemlji porekla strane odluke tretiraju na isti nain kao i strane odluke u Srbiji. To znai da nije dovoljno samo da se odluke sudova Srbije priznaju, ve i da uslovi priznanja nisu bitno tei od uslova kod nas. U pogledu naina nastanka dovoljan je faktiki reciprocitet.

Diplomatski reciprocitet postoji sa dravama koje su potpisnice:

Njujorke konvencije o ostvarivanju alimentacionih zahteva,

HK o graanskom sudskom postupku, Konvencije o eleznikom prevozu putnika, prtljaga i robe, Konvencije o meunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljagaUzajamnost nije uslov za priznanje stranih sudskih odluka donetih u branim sporovima, sporovima radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva, kao i ako priznanje ili izvrenje strane odluke trai dravljanin Srbije.Pozitivne pretpostavke priznanja* (potvrda o pravnosnanosti strane sudske odluke i potvrda o izvrnosti strane sudske odluke) Pravnosnanost i izvrnost strane odluke podnosilac zahteva za priznanje duan je da podnese potvrdu o pravnosnanosti strane sudske odluke nadlenog suda, odnosno drugog organa po pravu drave u kojoj je donesena. Ako se zahteva i izvrenje strane odluke, pored potvrde o pravnosnanosti treba da podnese i potvrdu o izvrnosti. Uslovi za priznanje stranih odluka u statusnim stvarima fizikih lica*Pretpostavke za priznanje stranih odluka u statusnim stvarima*

Priznanje stranih statusnih odluka*ZMPP propisuje posebne uslove za priznanje odluka koje se tiu statusa domaih i stranih dravljana:

1. Odluke o statusu dravljana Srbije priznae se kada je prilikom odluivanja primenjeno strano pravo, iako je u skladu sa ZMPP trebalo primeniti pravo Srbije, ako ta odluka ne odstupa bitno od prava Srbije. Time se doputa da se u postupku priznanja stranih sudskih odluka donetih u statusnim stvarima dravljana Srbije vri ispitivanje merituma odluke, njene osnovanosti sa stanovita primenjenog prava (to spada u sistem neograniene kontrole). Ipak, meritorna kontrola stranih odluka vri se uz uvaavanje meunarodnih principa obzira i utivosti, pa se dozvoljava priznanje iako je primenjeno strano pravo, uz uslov da rezultat primene stranog prava ne odstupa bitno od rezultata koji bi se dobio primenom domaeg prava. 2. Odluke stranih sudova koje se odnose na status dravljanina drave ija je odluka u pitanju priznaju se bez preispitivanja uslova nadlenosti, javnog poretka i uzajamnosti. Re je o odlukama ija su dejstva vezana za strani suverenitet. U statusnim stvarima stranih dravljana nema iskljuive nadlenosti suda Srbije, niti domai javni poredak moe biti ugroen. Priznanjem stranih statusnih odluka izlazi se prvenstveno u susret ostvarivanju linih prava pojedinaca, pa nema razloga da se zahteva uzajamnost kao uslov za priznanje takvih odluka. Ako se takvom odlukom istovremeno reava i o statusu domaag dravljanina, ne primenjuje se povlaeni, ve redovan reim priznanja.

Ako se strana sudska odluka odnosi na status stranca koji nije dravljanin drave koja je donela tu odluku, odluka e se priznati samo ako ispunjava uslove za priznanje u dravi iji su dravljani odnosna lica. Opet je re o odluci ije je dejstvo vezano za starni suverenitet, ali ovaj put ne onaj suverenitet iji je organ doneo odluku. Stoga je ispravno voditi rauna o uslovima priznanja stranih odluka u dravi gde e ta odluka proizvoditi efekat.Teret dokazivanja u postupku priznanja i izvrenja (predlaga priznanja/izvrenja dokazuje postojanje pozitivnih uslova za priznanje (pravnosnanosti i izvrnosti strane) sudske odluke; protivnik predlagaa dokazuje postojanje negativnih uslova uz odreene negativne uslove na koje sud mora sam da pazi ex offo iako e saznanja da oni postoje dobiti najpre od stranke protivnika pradlagaa) I

Kad je re o negativnim pretpostavkama (uslovima) priznanja, nain formulisanja ovih pretpostavki ukazuje da je teret dokazivanja na strani koje je protivnik predlagaa, dakle strana kojoj je interes da se odluka ne prizna i ne izvri u Srbiji. Ta strana:

dokazuje da nije potovano pravo odbrane (tj. da joj je uskraeno pravo odbrane) i poziva se na iskljuivu nadlenost domaeg suda, poziva se na postojanje pravnosnane presude u istoj stvari (res judicata),

poziva se na suprotnost odluke domaem javnom poretku (povredu javnog poretka), ili poziva se na nepostojanje uzajamnosti sa zemljom porekla odluke. Sud po slubenoj dunosti pazi na ispunjenost uslova nepostojanja iskljuive nadlenosti, litipendencije i suprotnosti sa javnim poretkom, iako e u praksi i na te nedostatke biti upozoren od stranke koja se protivi priznanju.

II

to se tie uslova pravnosnanosti i izvrnosti koji je pozitivan uslov za priznanje, lice (tj.stranka) koja zahteva priznanje (predlga) dokazuje da je odluka u zemlji porekla postala pravnosnana (i izvrna) tako to uz zahtev za priznanje podnosei potvrdu o tome (potvrda moe biti i u formi peata na samoj odluci ije se priznanje trai).

Dejstvo priznate strane sudske odluke* (dejstvo priznanja strane odluke)Priznata strana sudska odluka izjednauje se sa odlukom suda Srbije i proizvodi pravno dejstvo u Srbiji.Efekti strane sudske odluke cene se po domaem pravu (tako je odredio na zakonodavac), tako da priznata strana sudska odluka ima ista dejstva kao i svaka domaa odluka, a njeni efekti se ogledaju u sledeem:

1. Stvar na koju se odnosi priznata sudska odluka se smatra presuenom (res judicata)

2. Pravnosnanou je obuhvaena samo izreka priznate strane odluke, a ne i obrazloenje strane sudske odluke3. Priznata strana odluka je osnov za upis promena u knjigama graanskih stanja, registrima, kao i osnov za pokretanje postupka izvrenja na imovini dunika itd.

Postupak priznanja i izvrenja strane sudske odlukeO priznanju i izvrenju strane sudske odluke moe se odluivati:1. u samostalnom postupku kad je priznanje glavna stvar (vanparninom)

2. kao o prethodnom pitanju u postupku po nekoj drugoj stvari (u izvrnom postupku)1..

Samostalan postupak priznanja i izvrenja je vanparnini postupak. Prilikom odluivanja, sud se ograniava na ispitivanje uslova za priznanje i izvrenje navedenih u ZMPP.

Stvarno nadleni su Vii sudovi, odnosno Privredni sudovi.

Mesno nadlean je svaki sud na ijoj bi se teritoriji odluka mogla koristiti (npr. podneti predlog za prinudno izvrenje).

Odluka se donosi u formi reenja (kojim doputa ili odbija priznanje strane odluke), na koje stranke mogu uloiti albu u roku od 15 dana.

- usvaja se kao osnovan / odbija se kao neosnovan (predlog za priznanje strane sudske odluke)

2..Kad strana sudska odluka nije bila predmet posebnog postupka priznanja, o njoj moe odluivati svaki sud kao o prethodnom pitanju (npr. u postupku povodom predloga za izvrenje). U tom sluaju, odluka o priznanju ima dejstvo samo za postupak u kome je doneta.

Priznanje i izvrenje strane arbitrane odluke* (eksteritorijalnost)

Pojam i vrste arbitraa

Arbitrani sporazum

Uslovi za punovanost arbitranog sporazuma

Postupak pred arbitraom i nain donoenja odluka

Priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka

Priznanje prema Njujorkoj konvenciji ----faliPriznanje arbitranih odluka u Srbiji (uslovi za priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka)

Postupak priznanja i izvrenja

Ponitaj (domae) arbitrane odluke

Pojam arbitraa i vrste arbitraaArbitrae ustanove privatnopravnog karaktera kojima stranke ugovorom poveravaju reavanje meusobnih sporova (u odnosu na sudski spor, arbitrani postupak je jeftiniji, efikasniji i diskecioni jer obezbeuje tajnost).

Stranke mogu same formulisati pravila postupka i imenovati arbitre koji e odluivati o sporu.

Postupak pred arbitraom je po pravilu jednostepen (pa je otuda i odluka konana samim donoem od strane arbitrae, to doprinosi brem reavanju sporova).

Meunarodna unifikacija pravila o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka je doprinela da se ove odluke u veini drava priznaju i izvravajuPrema nainu organizovanja arbitrae se dele na povremene (ad hoc), stalne i institucionalne.

ad hoc povremene formiraju se radi reavanja jednog odreenog spora tako to stranke ugovorom odreuju sastav arbitrae, pravila postupanja, mesto zasedanja i druga pitanja.

Stalne postoje po pravilu u okviru privatnih institucija trgovakog karaktera (nacionalnih ili meunarodnih udruenja trgovaca, trgovinskih komora, berzi i sl.); imaju prednost u odnosu na privremene arbitrae jer imaju svoje arbitre, utvrena pravila postupka i pratei administrativni aparat koji strankama pojednostavljuje organizovanje arbitrae i voenje arbitranog postupka (pr. pri Me. trg. Komori u Parizu, Londonski me. arb. Sud. Me. arbitraa pri trg. Komori u Cirihu, Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori Srbije).

Prema nainu reavanja sporova, razlikuju se:

Pravne arbitrae reavaju sporove primenom pravnih pravila koje izaberu stranke.

Faktike arbitrae reavaju spor po pravinosti. Izborom arbitara u koje imaju poverenja stranke im istovremeno daju ovlaenje da spor ree kak osmatraju sa je najpravednije.

Opte (reavaju sve vrste sporova) i specijalizovanje (reavaju samo odreene vrste sporova)

Otvorene i zatvorene (zavisno od toga da li otvorene i za sporove treih lica ili samo za sporove svojih lanova)Arbitrani sporazumDa bi se zasnovala nadlenost arbitrae potrebno je da se stranke o tome sporazumeju. To ine na 2 naina: zakljuenjem posebnog ugovora (kompromis)

unoenjem klauzule o arbitrai u ugovor iz njihovog meusobnog pravnog posla (kompromisorna klauzula)

Preutno zasnivanje nadlenosti arbitrae mogue je samo u sluaju institucionalnih arbitraa.

Davanje saglasnosti u odgovoru na tubu da se prihvati nadlenost arbitrae je opet dato u pismenoj formi pa nije preutno.

O punovanosti arbitranog sporazuma odluuje arbitraa kojoj se tim sporazumom poverava nadlenost za reavanje spora. To je princip autonomije arbitranog sporazuma. (ak i kada ugovor u kome je sadrana arbitrana klauzula nije punovaan, arbitrana klauzula jeste punovana. Arbitraa je takoe nadlena da odluuje o svojoj sopstvenoj nadlenosti.

Uslovi za punovanost arbitranog sporazuma (u pravu Srbije)ZPP propisuje da u sporovima sa meunarodnim elementom stranke mogu ugovoriti nadlenost domaeg ili stranog izabranog suda:

1) ako se radi o pravima kojima stranke slobodno raspolau da je spor arbitrabilan. Ovaj uslov je ispunjen ako se radi o sporovima u kojima se stranke mogu poravnati.2) Ako za te sporove nije predviena iskljuiva nadlenost domaeg suda (suda Srbije) to se ceni konsultovanjem ZMPP, ZPUP, ZOSPOVS idr.

3) Ako je jedna od stranaka fiziko ili pravno lice sa prebivalitem ili seditem u inostranstvu meunarodni element mora biti izraen u subjektu;

4) Ako je Arbitrani sporazum sainjen u pismenoj formi (taj je uslov ispunjen i kad je saglanost stanaka data u 2 odvojena pismena (razmena pisama, faksova i sl.)

Konstituisanje arbitrae

to se tie sastava arbitrae strankama je doputena velika sloboda, pogotovu ako su se opredelile da spor reava ad hoc arbitraa. Tada stranke potpuno slobodno odreuju broj arbitara i nain njihovog izbora.

Po pravilu se bira neparan broj arbitara. (svaka stanka imenuje jednak broj arbitara, a ovi zatim predsednika arbitrae.) Postupak pred arbitraom i nain donoenja odluka pred arbitraom

Autonomija volje stranaka dolazi do izraaja i prilikom odreivanja pravila postupka. Stranke mogu arbitranim sporazumom odrediti pravila po kojima e arbitraa postupati. U odsustvu takvog odreenja, ili kada stranke propuste da pojedina procesna pitanja urede ugovorom, primenjuju se pravila sadrana u statutu, odnosno pravilniku institucionalne arbitrae i pravila GPP drave u kojoj arbitraa zaseda.

Redovno stranke u ugovoru iz osnovnog posla ili u arbitranom ugovoru odreuju pravna pravila na osnovu kojih e arbitraa reiti spor (merodavno pravo za meritum spora).

Po pravilu arbitraa odluuje veinom glasova (otuda i pravilo o neparnom broju lanova).

Priznanje i izvrenje stranih arbitranih odlukaArbitrane odluke koje stranke ne izvre dobrovoljno moraju proi postupak priznanja u dravi u kojoj treba da se sprovede prinudno izvrenje najee tamo gde dunik ima neku imovinu na kojoj bi se moglo sprovesti izvrenje.Priznanjem arbitrana odluka zadobija dejstvo pravnosnane sudske o