građansko procesno pravo

Download Građansko procesno pravo

Post on 31-Oct-2015

244 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • ZAKON O PARNINOM POSTUPKU Sl.Glasnik RS 72/11

  • Graansko procesno pravoSkup pravnih normi koje reguliu sudske postupke parnini, vanparnini i izvrni.Reguliu se odnosi izmeu suda i stranka i izmeu samih stranaka u postupku.Slui realizaciji i zatiti graanskih subjektivnih prava, pa i prinudnom izvrenju.Princip autonomije volje ima svoj korelat u gpp u naelu dispozicije stranaka.

  • Parnini i vanparnini postupak1. Parnini postupak se nikada ne pokree po slubenoj dunosti, za razliku od vanparninog2. Parnini ne moe bez dve stranke, dok je u vanparnici dovoljna i jedna3. U parninom dominira naelo diposzicije u odnosu na istrano koje je u vanparnici4. tuba predlog, uesnici5. spor za zatita ugroenih i povreenih graanskih subj.prava/ odluivanje o linim i imovinskim stvarima bez spora

  • Spor parnica - postupakSpor kategorija materijalnog prava, ivotni odnos u kome jedan pravni subjekt tvrdi da mu u odnosu prema drugom subjektu pripada odreeno subjektivno pravo, a drugi mu to osporava i postojanje samog subjektivnog prava ili ovlaenje da se to pravo vri.Spor se reava u parnici. Parnica je procesnopravni odnos suda i stranaka,pre svega tuioca i suda, nastaje predajom tube sudu.Parnini postupak nastaje dostavljanjem tube tuenom na odgovor, sud i obe stranke u odnosu.

  • PRIMENA ZPPZakonom o parninom postupku ureuju se pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima se postupa i odluuje u parnicama za reavanje sporova nastalih povodom povrede prava linosti i sporova iz porodinih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

  • ZAHTEVI STRANAKAStranke mogu slobodno da raspolau zahtevima koje su postavile u toku postupka. Mogu da se odreknu svog zahteva, priznaju zahtev protivne stranke i da se poravnaju.Sud nee dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim obiajima.

  • ODLUIVANJESud u parninom postupku odluuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku.Sud odluuje o tubenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja. Javnost moe da iskljui samo u sluajevima propisanim zakonom.Sud ne moe svoju odluku da zasnuje na injenicama o kojima stranakama nije pruena mogunost da se izjasne.Sud e svakoj stranci pruiti mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke. Naelo kontradiktornosti.

  • NAELO DISPOZICIJEStranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice.Sud e da utvrdi samo injenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predloile.Sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje one nisu predloile, ako iz rezultata raspravljanja proizilazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati.

  • SUENJE U RAZUMNOM ROKUStranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, u skladu sa prethodno odreenim vremenskim okvirom za preduzimanje parninih radnji i sa to manje trokova.Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog postupka.

  • PRINCIP PRIKUPLJANJA PROCESNE GRAEDunost stranaka da iznesu procesni materijalDa se potpuno izjasne o svim injenicama koje su od znaaja za reenje sporaObavezan odgovor na tubuStaranje suda da se stanje stvari pravilno utvrdiDa sud nije vezan za dispozitivne parnine radnje stranakaDa sud postavlja pitanja

  • NADLENOST Delokrug poslova odreenog sudaOdmah po prijemu tube sud ocenjuje po slubenoj dunosti da li je nadlean i kom sastavu, na osnovu navoda u tubi.Kasnija promena okolnosti na kojima je zasnovana nadlenost, nema uticaja.Sud u toku celog postupka pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost. Sud e ex officio da se oglasi nenadlenim, ukinuti sprovedene radnje i odbaciti tubu ako za reavanje spora nije nadlean sud, nego drugi organ.

  • NadlenostiApsolutna nadlenost sud mora biti apsolutno nadlean, odnosno da nije nadlean strani sud ili drugi organ i da nije nadlean drugi dravni organ u RS.Relativna nadlenost koji e sud s obzirom na vrstu i stepen, podruje za koje je osnovan postupati u konkretnoj pravnoj stvari (stvarna, mesna, funcionalna)

  • Pojam stvarna, mesna, funcionalna nadlenostStvarna nadlenost kriterujum po kom se odreuje stvarna nadlenost moe biti vrsta predmeta spora, svojstvo subjekata, vrednost predmeta spora, a u krivinim stvarima s obzirom na teinu kr.dela, visinu zapreene kazne...Mesna regulisana procesnim zakonima ZPP, ZKP, ZPFunkcionalna odreuje se koji e sudovi postupati u odreenim stadijumima postupka u istoj pravnoj stvari povodom pravnih lekova, preduzimanja odreenih parninih radnji ili reavanja odreenih pitanja koja se javljaju tokom postupka.

  • NenadlenostStvarna-Ako se tuba ne dostavlja tuenom na odgovor, tueni moe da istakne prigovor nenadlenosti najkasnije pre poetka pripremnog roita, a ako se ono ne odrava, pre otvaranja glavne rasprave.Mesna-Ako se tube ne dostavlja na odgovor tuenom, sud e da se oglasi mesno nenadlenim u roku od 8 dana od prijema tube. Po prigovoru tuenog, sud se moe oglasiti nenadlenim u roku od 8 dana od prijema odgovora na tubu.

  • Stvarna nadlenostAko je za utvrivanje stvarne nadlenosti merodavna vrednost predmeta spora, uzima se vrednost glavnog zahteva.Budua davanja koja se ponavljaju-vrednost prema zbiru za vreme od 5 godinaNepokretnosti- trina vrednostZakup-vrednost jednogodinje zakupnineAko se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je vrednost koju je tuilac odredio u tubi.Najkasnije na pripremnom/glavnoj raspravi pre raspravljanja, sud proverava tanost vrednosti.

  • Sastav suda

    U parninom postupku sudi vee ili sudija pojedinacSudija pojedinac ima ovlaenja predsednika vea.U prvom stepenu sporove sudi sudija pojedinac, ako zakonom nije propisano veeAko sudi vee u prvom stepenu-predsednik vea je sudija pojedinac, ostale sudije porotniciU drugom stepenu uvek vee-troje sudijaPorodini odnosi- prvi stepen-sudija pojedinac, drugi stepen-vee, znanja iz oblasti prava deteta

  • Mesna nadlenostTuba se podnosi sudu koji je opte mesno nadlean, osim ako zakonom nije drukije propisano.Opta mesna nadlenost-prebivalite/ boravite tuenog.Suenje u sporovima protiv RS, AP, JLS- prema seditu njene skuptineSporovi protiv dravljana RS- sud njegovog poslednjeg prebivalita

  • Posebna mesna nadlenostAko je jednom tubom tueno vie tuenih, a za njih ne postoji mesna nadlenost istog suda, mesno je nadlean sud za jednog od njih.Sporovi o izdravanju-prebivalite tuiocaVanugovorna odgovornost za tetu-mesto gde je tetna radnja izvrena/nastupila tetna posledicaSporovi za zatitu potroaa-prebivalite potroaaSporovi zbog povrede prava linosti-gde je tetna radnja izvrena odnosno gde tuilac ima prebivalite

  • Posebna mesna nadlenostBrani sporovi- poslednje zajedniko prebivalite suprunikaUtvrdjivanje/osporavanje oinstva-materinstva-prebivalite detetaSporovi prava svojine na nepokretnosti-iskljuivo sud gde se nalazi nepokretnostSporovi u vezi sa stvarnim pravima na brodu/vazduhoplovu-sud na ijem se podruju vodi upisnik.

  • Sporazum o mesnoj nadlenostiAko zakonom nije propisana iskljuiva mesna nadlenost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadlean, pod uslovom da je stvarno nadlean.Sporazum mora biti u pisanom obliku, a ispravu o sporazumu tuilac je duan priloiti uz tubu odnosno tueni uz prigovor nenadlenosti.

  • Sudska vlast u RS - nadlenostiSudovi opte nadlenosti : osnovni sudovi, vii sudovi, apelacioni, Vrhovni kasacioniSudovi posebne nadlenosti: privredni sudovi, Privredni apelacioni, prekrajni sudovi, vii prekajni sud, Upravni sudPrivredni apelacioni, Vii prekrajni, Upravni sud zasnovani sa seditem u Bgd, kao i Vrhovni kasacioni kao najvii.

  • Nadlenost osnovnog sudaPrvi stepen: stambeni sporovi, sporovi povodom zasnivanja, prestanka i postojanja radnog odnosa, pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, naknada tete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.Graanskopravni sporovi ako za pojedine nije nadlean drugi sud, i vodi izvrne i vanparnine postupke za koje nije nadlean drugi sud.

  • Nadlenost vieg sudaSudi u graanskopravnim sporovima kada vrednost predmeta spora omoguuje izjavljivanje revizije, sporovi o osporavanju ili utvrivanju oinstva/materinstva, autorska ili srodna prava, zatita i upotreba pronalazaka, modela, uzoraka, igova i oznaka geog.porekla, sporovi o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju, zbog povrede zabrane govora mrnje, zatite prava na privatan ivot, odnosno prava na lini zapis.Vii sud odluuje o albama na reenja u graanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti, u izvrnim i vanparninim postupcima.

  • Apelacioni i Vrhovni sud

    Apelacioni sud odluuje o albama na odluke viih sudova, na presude osnovnih sudova u graanskopavnim sporovima, ako nije nadlean vii sud.Vrhovni kasacioni sud odluuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova RS i u drugim sluajevima po zakonu. Reava sukob nadlenosti izmeu sudova.Utvuje naelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava.

  • STRANKEStranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice. Javni tuilac samo u sluajevima propisanim zakonom.Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama da preduzima radnje u postupku-parnina sposobnost.Stranku koja nema parninu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.Zastupnik pravnog lica je lice koje je upisano u odgovarajui registar, a odreeno je posebnim propisom, optim i pojedinanim aktom pravnog lica ili odlukom suda.

  • Zakonski zastupnikZakonski zastupnik moe u ime stranke da preduzima sve radnje u postupku.Duan je da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokae svoje svojstvo.Ako stranka nema zakonskog zastupnika ili on nema posebno ovlaenje kad je potrebno, sud e zatraiti od organa starateljstva da postavi staratelja parnino nesposobnom licu.

  • Privremeni zastupnikUkoliko se u toku parninog postupka utvrdi da bi postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuenom trajao dugo, a zbog toga bi mogle nastati tetne posledice po stranku, sud e tuenom postaviti privremenog zastupnika po redosledu sa spiska advokata, a naroito ako: tueni nije parnino sposoban, a nema zak.zastupnika, postoje suprotni interesi tuenog i z.z., obe stranke imaju istog zak.zastupnika, ako je prebivalite tuenog nepoznato a nema punomonika, ako je tueni u inostranstvu, a dostavljanje nije mogue.

  • Privremeni zastupnikSud odluuje reenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje bez odlaganja dostavlja organu starateljstva.Privremeni zastupnik u postupku ima sva prava i dunosti zakonskog zastupnika i on preduzima sve radnje dok se stranka, njen zak.zastupnik, punomonik ne pojavi pred sudom ili organ ne postavi staratelja.

  • PUNOMONICIStranke mogu u postupku da preduzimaju radnje lino ili preko punomonika koji mora da bude advokat. Punomonik pravnog lica moe biti diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu.U postupku po vanrednim pravnim lekovima stranku mora zastupati advokat, osim ako je sama advokat.Stranka koja ima punomonika uvek moe da pristupi sudu, sama preduzima radnje i daje izjave i pored njega.

  • PunomoniciRadnje koje preduzima punomonik u granicama punomoja, imaju isto dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.Obim punomoja odreuje stranka.Stranka moe da izmeni ili opozove radnju svog punomonika. U svako doba stranka moe da opozove punomoje, odnosno punomonik da otkae punomo.Punomonika moe da zamenjuje advokatski pripravnik, ako je stranka tako odredila u punomoju.

  • Punomonik i zastupnik za prijem pismenaStranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomonika u RS, sud e da pozove da u roku 30 dana od dana dostavljanja poziva odrede punomonika za primanje pismena u RS. Ako ga ne odrede, sud e stranci na njen troak da odredi privremenog zastupnika za prijem pismena.

  • PODNESCITuba, odgovor na tubu, protivtuba, pravni lekovi.Sadrina: oznaenje suda, ime i prezime, poslovno ime, prebivalite/boravite, sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika/punomonika, predmet spora, sadrina izjave, potpis podnosiocaAko izjava sadri zahtev: injenice i dokazi15 dana van roita pre odravanja roita

  • PREDAJA PODNESKA SUDUU dovoljnom broju primeraka za sud i suprotnu stranuU pismenoj formi, telegramom ili elektronskim putem (novina ZPP, Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskom potpisu)Nerazumljiv podnesak odnosno podnesak po kom se ne moe postupiti sud vraa na ispravku osim ako je podnet putem advokata

  • Jezik u postupkuStranke imaju pravo da u toku postupku preduzimaju radnje na svom jeziku.U slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo. U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina u slubenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma.Sud e obezbediti prevoenje i besplatnog tumaa.Pozivi, odluke i druga pismena sud upuuje na srpskom jeziku/jeziku nac.manjine.

  • TUBAPODNESAKINICIJALNI AKT KOJIM SE POKREE PARNINI POSTUPAKPROCESNA RADNJA KOJOM TUILAC TRAI ZATITU SVOG PRAVA

  • SASTAV TUBEZAHTEV- u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima stranka zasniva svoj zahtev, Dokazi kojima potvrdjuje te injenice, Vrednost predmeta spora i sve to podnesak treba da sadriPravni osnov nije bitan elemenat tubePunomonik za prijem pismena-obavezan ukoliko je tuilac sa prebivalitem u ino

  • PRETHODNO ISPITIVANJE TUBESud e odbaciti tubu reenjem ukoliko:Odluivanje ne spada u sudsku nadlenost; ako je neblagovremena; ako je posebnim propisima propisan rok za podnoenje; o istom zahtevu tee parnica; da je stvar pravnosnano presuena; da je u istoj stvari zakljueno sudsko poravnanje; da ne postoji pravni interes tuioca za podnoenje tube; da je tuba nerazumljiva/nepotpuna

  • PARNICADostavljanjem tube tuenom na odgovor nastaje parnica.Sud je duan u roku od 15 dana od dostavljanja tube da dostavi istu tuenom na odgovor, koji je duan da podnese odgovor na tubu u roku od 30 dana od dana dostavljanja pod pretnjom zakonskih posledicaDok tee parnica o istoj stvari izmeu istih stranaka se ne moe voditi druga parnica, u suprotnom sud e tubu odbaciti.

  • PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVEPrethodno ispitivanje tubeDostavljanje tube tuenom na odgovorOdravanje pripremnog roitaZakazivanje glavne raspravePodnesci stranakaOdluke suda: presuda na osnovu priznanja, sudsko poravnanje, presuda zbog proputanja

  • VRSTE TUBIDeklarativna- tuba kojom se trai da se utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava/povrede prava linosti ili istinitost/neistinitost neke isprave.Kondemnatorna- tuba kojom se trai dosuda na ispunjenje inidbeKonstitutivna- promena stanja-razvod braka

  • Dravinske/posesorne tubeTuba za smetanje poseda-retinende possessionisTuba za povraaj stvari-recuperande possesionisRok 30 dana od dana saznanja odnosno 1 godina od nastalog smetanja. Prekluzivnost rokova. U ovom sporu sud raspravlja samo faktika pitanja, ne pravna.Sud odluuje Reenjem.

  • Svojinske/petitorne tubeZatita vlasnikih prava radi vraanja stvari ili zbog uznemiravanja.Reivindikaciona- tuba vlasnika za povraaj stvari od nevlasnika draoca. Dokazuje osnov sticanja. Za pokretne stvari-tuilac mora da dokae sticanje svojine na originaran nain svog prethodnika/ njegovog prethodnika -probatio diabolica. Otuda Publicijanska tuba-kojom tuilac trai da se trai vraanje stvari od lica koji stvar dri po slabijem pravnom osnovu. U sporu uspeva onaj ko ima jai pravni osnov za dravinu stvari punovaan osnov, zakonit, teretan pravni posao, posed stvari.

  • Svojinske tubeNegatorna- petitorna tuba tuioca kao vlasnika stvari koju podnosi protiv lica koji ga uznemirava/smeta u vrenju svog pravaUznemiravanje treba da bude protivpravno, neosnovano i ako uznemiravanje postoji u vreme podnoenja tube. Tuilac ne mora da dokazuje da je vlasnik, dovoljno da dokae da je dralac stvari i da dokae da ga tueni uznemirava neosnovano. Odnosno tueni dokazuje da ima pravo na smetanje, da vri uznemiravanje.Tubom se zahteva prestanak uznemiravanja za ubudue i povraaj u preanje stanje, moe traiti naknadu tete ako je ona nastala uznemiravanjem.

  • Konfesorna tubaKonfesorna tuba je petitorna tuba za zatitu prava svojine. Cilj tube je osuda tuenika da dopusti vrenje prava slubenosti u punom obimu, ili zabrana smetanja, odnosno onemoguavanja. Tueni moe biti kako vlasnik poslunog dobra, tako i tree lice koje spreava, odnosno ometa vrenje slubenosti. Da bi uspeo u sporu, tuilac mora dokazati postojanje prava stvarne slubenosti.

  • SuparniarstvoIli procesna stranaka zajednica kada se na tuilakoj (aktivno) ili na tuenikoj (pasivno) ili na obe strane javi vie lica sa svojstvom parnine stranke i na taj nain tee vie parnica u okviru jednog parninog postupka izmeu svih suparniaraFakultativno je, moe se zasnovati prilikom podnoenja tube, sve do zakljuenja glavne raspraveObavezan prema 256 PZSZajedniki punomonikParnina sposobnost stranke, sudska nadlenost, vrsta postupka, procesna ekonomija, pravna sigurnost, jedinstvenost sudskih odluka... Razlikovati od spajanja postupakaU tubi, pristupanje tokom parnice, sukcesija, zakon

  • VrsteMaterijalno suparniarstvo-vie lica moe da tui ili je tueno ako se u pogledu predmeta spora nalaze u pravnoj zajednici ili ako njihova prava i obaveze proistiu iz istog injeninog i pravnog osnova.Materijalnopravna zajednica (predmet spora) postoji kod susvojine, zajednike svojine, naslednike zajednice, ortakluka, solidarnih obaveza, sudravini..Identini injenini i materijalnopravni osnov postoji kod ugovora( vie dunika ili poverilaca), kod lica koja su pretpela tetu u udesu..Mora postojati stvarna nadlenost za sve, mesna samo za jednog dok za ostale nastupa atrakcija nadlenosti.Formalno-ista stvarna i mesna nadlenost za sve, a tubeni zahtev se zasniva na bitno istovrsnom injeninom ili pravnom osnovu, razlozi procesne ekonomije. Formalno je uvek prosto suparniarstvo.

  • Prosto suparniarstvoProsto-svaki suparniar je nezavisan u postupku, istupa samostalno, njegova radnja se ograniava na na njegov odnos prema drugoj strani. Rokovi istiu posebno za svakog, prekid za jednog ne povlai prekid postupka za sve, moe sud doneti deliminu presudu, presudu zbog proputanja za neke, pobija albom presudu samo u delu koji se na njega odnosi, pravnosnanost nastupa prema onome ko nije uloio pravni lek..Poloaj suparniara kao da su posebno utueni..

  • Jedinstveno suparniarstvoSpor se moe reiti samo na jednak nain prema svim suparniarima, to proistie iz samog zakona ili zbog prirode pravnog odnosa.Suparniari se smatraju jednom strankom u postupku, ne moe se doneti razliita presuda za svakog.Zakon: proglaenje braka nitavim podnet od javnog tuioca, utvrivanje da je utvreno ili osporeno oinstvo/materinstvo...Priroda pravnog odnosa: osporen testament jednako deluje prema svim test.naslednicima, ponitaj ugovora..Spreavanje razliitih presuda prema pojedinim suparniarima koje bi se iskljuivale.Proirenje pravnosnanosti i na lica koja nisu bila stranke u postupku-da se spor rei jedinstveno prema svima.

  • Nuno jedinstveno suparniarstvoDa bi voenje parnice bilo doputeno na tuilakoj odnosno na tuenikoj strani moraju uestvovati zakonom odreena lica.Tubom moraju biti obuhvaena kao tueni svi uesnici spornog odnosa (tuba za utvrdjivanje oinstva/materinstva..)Ako nije zasnovano nuno suparniarstvo, sud e odbiti tubeni zahtev kao neosnovan zbog nedostatka stvarne legitimacije, o njemu se vodi rauna ex officio. Po PZS tuba se odbacuje kao nedoputena.

  • Pravila postupka Spor se reava jednom presudom koja se odnosi podjednako na sve suparniare.Zakonska fikcija-svi su jedna parnina strankaUkoliko se svi ne slau, teorija smatra da treba uzeti onu radnju koja je najpovoljnijaNegativne radnje nee proizvoditi dejstvo ako se svi jedinstveni suparniari ne preduzmuRadnje aktivnih suparniara deluju i prema onima koji su izostali ili propustili rokPrema svima nastupa prekid postupka, nema donoenja presude zbog proputanja ako je samo za jednog dostava neuredna, ne moe biti sasluan kao svedok, rok se rauna od dana kada je poslednji zaprimio podnesak...

  • Naknadno suparniarstvoNakon podnoenja tube, voljom parninih stranaka, ili nezavisno od njihove volje.Voljom stranaka-proirenjem tube na novog tuenog uz njegov pristanak, pristupanjem novog tuioca, subjektivnim preinaenjem tube, novi tueni pored postojeih uz pristanak svih. Vanprocesni dogaaj-smrt , prestanak pravnog lica, univerzalna sukcesija..

  • Glavno meanje-tuba 3 licaTree lice moe podneti tubu protiv stranaka koje vode parnicu, koje tvrdi da sporno pravo pripada njemu u celini ili delimino, ime pokree novi parnini postupak protiv tuioca i tuenog (suparniara). Tubu moe podneti do zakljuenja glavne rasprave, nadlean prvostepeni sud koji vodi postupak, raspravljanje e biti spojeno i donosi se zajednika presuda ili e sud zastati sa prvom parnicom i raspravljati o tubi treeg licaAko se usvoji tuba glavnog umeaa, sud e odbiti prvi tubeni zahtev iz ranije parniceStranke postaju jedinstveni suparniari po tubi.

  • Glavni dunik i jemacGlavni dunik i jemac mogu biti zajedniki tueni, osim ako se jemac obavezao ugovorom da ispuni obavezu tek poto je glavni dunik pravnosnano obavezan da je ispuni i prinudno izvrenje ostane bez uspeha.Supsidijerno jemstvo- prvo se pismeno poziva glavni dunik za ispunjenje obaveze, a zatim se obojica tue istom tubom.Isti sluaj sa solidarnim jemstvom-jemac platac.

  • Suparniarstvo sa eventualnom tubomTuilac moe jednom tubom obuhvatiti dvoje ili vie tuenih tako to e predloiti da tubeni zahtev prema drugom bude usvojen, u sluaju da pravnosnano bude odbijen prema prvome.Redosled tuenih mora biti odreen tubom i sud je vezan istim.Uslovi: da prema svakom od tuenih mora biti istaknut isti tubeni zahtev, ili da su u meusobnoj vezi, isti sud stvarno i mesno nadlean, ista vrsta postupkaDejstvo litispendencije prema drugom tuenom je pod odlonim uslovom

  • suparniariSuparniarstvo zaposlenog i poslodavca- za tetu koju na radu ili u vezi sa radom zaposledni prouzrokuje treem licu odgovara poslodavac. Ukoliko postoji namera, oteeni moe tuiti i zaposlenog i poslodavca.Suparniarstvo vlasnika vozila i osiguravaa- oteeni podnosi tubu i protiv osiguravaa i protiv vlasnika vozila, solidarno odgovorni.

  • Intervencija-meanje u parniciUmea je tree lice koje se u parnici koja je u toku pridruuje jednoj od stranaka da bi joj pomagao ili je kontrolisao u toku spora, ima pravni interes da jedna stranka uspe u sporu.ZPP- lice koje ima pravni interes da u parnici koja tee meu drugim licima jedna od stranaka uspe, moe se pridruiti toj stranci. Obini umea nije stranka u naem pravu, on je samo pomonik stranke, nastoji svojim radnjama da potpogne jednoj stranci a istovremeno je kontrolie.Pravni interes umeaa-uticaj odluke-u sluaju neuspeha stranke ima pravo regresa, ako se pravnosnanost proiruje na njega

  • UmeaRadnje umeaa ne vezuju ni sud, ni stranke, ne moe preduzimati dispozitivne parnine radnje (povlaenje tube i sl.), duan da primi parnicu u stanju u kom se nalazi,moe da stupi u parnicu sve do pravnosnanog okonanja, ne moe biti salsuan kao stranka ali moe kao svedok, moe u svako doba da istupi iz parnice, presuda ne glasi na njega, u sluaju uspeha stranke kojoj pomae ima pravo na naknadu trokova, moe uz saglasnost stranaka stupiti na mesto stranke, sud moe odbiti umeaa ako utvrdi da nema pravni interes, sadrina presude ga vezuje...

  • Dejstvo presudeIntervencijsko dejstvo presude-on ne moe da osporava utvreno injenino stanje kao i pravne kvalifikacije sadrane u obrazloenju pravnosnane presudeUmea ima pravo na prigovor da je stranka kojoj se pridruio pogreno vodila parnicu ili da je sud propustio da mu dostavlja pozive, odluke, podneske..Presuda ima intervencijsko dejstvo samo na odnos potpomognute stranke i umeaa-obinog.

  • Obavetenje o parniciRadnja kojom stranka stavlja do znanja treem licu da tee spor, kako bi joj se tree lice pridruilo kao umea ili da bi stupio u parnicu umesto nje ili da bi nastalo odreeno pravno dejstvo.Pretpostavka za uee 3 lica: stranka poziva tree lice, kada e ona imati odreeno regresno pravo prema treem ukoliko se spor po nju nepovoljno okona, iako to pravo ne gubi iako ga nije obavestila.Obavetenje ima za posledicu intervencijsko dejstvo presude.Ovo je izuzetno obaveza suda, kada poziva javnog tuioca, pravobranioca i sl.

  • Imenovanje prethodnikaPravo draoca tue stvari da se od svojinskog zahteva postavljenog tubom brani tako to e imenovati onog u ije ime on stvar dri.Tueni moe prethodnika imenovati u odgovoru na tubu, pozvati ga da preuzme njegovu procesnu ulogu. Ukoliko se ovaj saglasi, stupa na mesto tuenog, a ukoliko ne tueni zadrava svoj procesni status. Ako prethodnik stupi u parnicu, pravnosnanost presude deluje i na prvobitnog tuenog.

  • intervenijentiJavni tuilac- intervenijent u javnom interesu, niej stranka niti zastupnik, njegove radnje neposredno deluju prema strankama, moe da odlae roita, predlae izvoenje dokaza.Organ starateljstva kao intervenijent u interesu deteta, kao stranka koja mora uivati posebnu zatitu pa deluje u javnom interesu

  • Parnine radnje stranakaPodnesci i prilozi, jezik, pismo i slubena upotreba jezikaRokovi- prekluzivni i instrukcioni, peremptorni i dilatorni, , objektivni i subjektivni, zakonski i sudski , raunanje rokovaproputanje tuenog da pismeno odgovori na tubu dovodi do presude zbog proputanja, proputanjem roka za albu presuda postaje pravnosnana..izostanak tuioca sa roita moe dovesti do presude zbog izostanka

  • Vraanje u preanje stanjeStranka koja propusti odreenu parninu radnju gubi pravo da preduzme proputenu radnju (nastaje prekluzija). Npr.proputanje roka za albu presuda postaje pravnosnana.Da bi se dozvolio povraaj u preanje stanje:Proputanje mora imati za posledicu prekluziju, razlog za proputanje mora biti opravdan (nepredvidljiv i netklonjiv dogaaj), i predlog za povraaj mora biti blagovremeno podnet (8 dana subjektivni odnosno 60 dana objektivni rok). Proputanje roita za raspravljanje o predlogu razlog da se ne usvoji predlog za povraaj u pre.stanje.Protiv reenja kojim se usvaja predlog, nema mesta albi, i parnica se vraa u ono stanje u kom se nalazila pre proputanja, ukidaju se odluke koje su donete na bazi proputanja.

  • Parnine radnje suda -donoenje odluke, upravljanje parnicom, dostavljanje, sainjavanje zapisnika, izvoenje dokazaDve vrste odluka: presude i reenjaPresudom meritornom odlukom sud tubeni zahtev usvaja ili odbija, i to kako u glavnoj stvari tako i u sporednim traenjima, podloga je usmeno raspravljanje, podobna za formalnu i materijalnu pravnosnanost.Reenje-mandatni postupak (izdavanje platnog naloga i smetanje poseda (zatita poslednjeg faktikog stanja).Prirodu reenja ima i odluka o trokovima postupka.

  • Upravljanje parnicomFormalno upravljanje- zakazivanje i odlaganje roita, upuivanje poziva, odreivanje sudskih rokova, prekid, zastoj,..Materijalno upravljanje-radnje koncenatracije procesne grae (spajanje parnica, odvojeno raspravranje..., radnje ogranienja na pojedina pitanja (meupresuda, delimina presuda), radnje pripremanja gl.rasprave (ispitivanje postojanja procesnih pretpostavki, ispitivanje tube,..) radnje dokazivanja (izvoenje dokaza, sasluanje, rasvetljavanje injenica)...Radnje upravljanja najee imaju oblik reenja, protiv koga nije dozvoljena posebna alba.

  • DostavljanjeDa bi dostavljanje proizvelo svoje dejstvo, potrebno je da bude izvreno u skladu sa zakonom, uredno. Ima za svrhu da se lice kome se dostavlja (adresat) upozna sa njegovom sadrinom, i ako je uredno ima procesnopravno dejstvo,npr. poinju tei rokovi..Novi zakon, uvoenje elktronske dostave ima za cilj ubzanje postupkaZio-fizikim licima dostavljanje se vri na adresu oznaenoj u tubi, odnosno na adresi koja je upisana kod organa uprave. Za pravna adresa upisana u registar. Mesto-stan ili radno mesto adresata, sud po pozivu,--odraslom lanu domainstva kada adresata nema, pribijanjem na vrata prostorija...Lina dostava-za tubu, reenje o platnom nalogu, presuda, reenje protiv koga je dozvoljena posebna alba, pravni lek..

  • ZapisniciZapisnik sudska konstatacija o radnjama suda i stranaka koje su preduzete na roitu, sastavlja se izradom pisanog teksta na osnovu glasnog diktata sudije. U zapisnik se posebno unose: naziv i sastav suda, mesto gde se vri radnja, dan i as radnje, naznaenje predmeta spora, imena prisutnih stranaka ili treih lica, zak.zastupnika, punomonika, da li je rasprava javna ili ne, sadrinu izjava stranaka..u zapisniku ne sme nita da se brie, dodaje ili menja nakon to ga sudija i stranke overe..Zapisnik je dokaz o sadrini i redosledu radnji preduzetim na roitu. Ima snagu javne isprave.Zapisnik o veanju i glasanju se stavlja u poseban omot, ima pravo da ga razgleda samo vii sud kad odluuje o albi.

  • Preinaenje tubeObjektivno preinaenje-promena istovetnosti zahteva (pravo preinaenje, novi predmet raspravljanja), poveanje postojeeg zahteva ili isticanje drugog zahteva uz postojei (nepravo preinaenje u vidu modifikacije poveanjem ili dodavanjem novog zahteva).Isticanje incidentnog zahteva, kao i smanjenje tubenog zahteva (ovo je delimino povlaenje bez pristanka tuenog ili delimino odricanje od tu.zahteva) ne smatra se preinaenjem.

  • Subjektivno preinaenjeTuilac moe sve do zakljuenja glavne rasprave svoju tubu preinaiti tako to e umesto prvobitno tuenog, tuiti drugo lice. Promena u oznaenju tuenog ne predstavlja preinaenje tube (ispravljanje oznaenja).Za subjektivno preinaenje potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu umesto tuenog (novi tueni), u suprotnom sud nastavlja postupak prema prvom tuenom.

  • Povlaenje tubePovlaenje tube dozvoljeno je do pravnosnanog okonanja postupka. Tubu tuilac moe povui u celini ili delimino. Tuilac je tada tuenom duan trokove postupka, osim kada je povlaenje preduzeo odmah posle ispunjenja zahteva od tuenog.Nakon povuene tube, tuilac moe kasnije pokrenuti novi postupak, sa istim tubenim zahtevom. Razlika u odnosu na odricanje od tubenog zahteva.Od momenta kada se tueni upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, sa povlaenjem tube se mora saglasiti tueni.

  • Odbrana tuenoguzdravanje tuenog od izjanjenja- dovodi do donoenja presude zbog izostankaPriznanje tubenog zahteva-presuda na osnovu priznanjaProcesna odbrana-ukazuje na nedoputenost tube, procesni nedostatak-to moe voditi odbacivanju tubeMeritorna odbrana-osporavanje osnovanosti tubenog zahteva- uspenost dovodi do odbijanja tubenog zahtevaTueni se brani i isticanjem materijalno pravnih prigovora, prigovorom prebijanja, odgovorom na tubu, protivtubomPeremptorni prigovor-kojim se inidba uskrauje trajno-prigovor zastarelostiDilatorni prigovor-kojim se inidba spreava privremeno-neispunjenje obaveze tuioca, preuranjenost

  • Prigovor radi prebijanjaParnina radnja kojom tueni istie da prema tuiocu ima protivpotraivanje koje ispunjava uslove za prebijanje i trai od suda da prebijanje izvri sudskom presudom. Opti uslovi prema ZOO-da postoji uzajamnost potraivanja, istovrsnost potraivanja, uzajamna dospelost potraivanja, prebijanje se vri izjavom koja dovodi do uzajamnog gaenja potraivanja.Prebijanje van parnice- sud odbija tubeni zahtev, prestanak obaveze deluje ex tunc, im su se stekli uslovi za prebijanje. Prebijanje u parnici- postoji parnina radnja tuenog-izjava kojom trai prebijanje potraivanja iz tube sa svojim potraivanjem prema tuiocu-ova izjava dovodi do uzjamnog gaenja obaveza tek po pravnosnanosti presude.

  • Odluka o protipotraivanjuIzreka presude kojom sud odluuje o protivpotraivanju sadri tri stava:U prvom stavu se utvruje da potraivanje istaknuto tubenim zahtevom postojiAko je prigovor kompenzacije osnovan, u drugom stavu se utvruje da postoji protivpotraivanjeU treem stavu sud prvo vri prebijanje potraivanja i protivpotraivanja, a potom odbija tubeni zahtev (potpuno ako je protivpotraivanjem dostignuto tuioevo potraivanje, ili delimino ako je protivpotraivanje tuenog manje).Ako sud ne usvoji kompenzacion prigovor, u drugm stavu izreke konstatuje da ono ne postoji, i u treem usvaja tubeni zahtev.

  • Prigovor zastarelostiMaterijalnopravni prigovor kojim se istie neku injenicu ili injeninu tvrdnju, za razliku od kompenzacionog prigovora kojim tueni ne iznosi samo injenicu, ve i pravo protivpotraivanje prema tuiocu koje ispunjava uslove za prebijanje. Odluka o ovom prigovoru ne unosi se u izreku presude, o njemu ne tee parnica, nije zahvaen materijalnom pravnosnanou, o njemu se ne donosi posebna odluka.Prigovor se uzima u obzir samo ako se stranka na njega poziva izriito. Sud o zastarelosti ne vodi rauna po slubenoj dunosti. Zastarelost nastupa kada protekne zakonom odreeno vreme kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze., njome se gasi pravo poverioca da trai ispunjenje obaveze.

  • Prethodno pitanjePostojanje ili nepostojanje pravnog odnosa, koji ne predstavlja tubeni zahtev, od ijeg reavanja zavisi odluka o tubenom zahtevu, a o istom nije pravnosnano presueno sudskom odnosno odlukom dravnog organa.Prethodno pitanje je ono koje je podobno da se kao samostalno glavno pitanje bude predmet drugog postupka. Od njegovog reavanja zavisi odluka o tubi, o njemu reava postupajui sud. Ukoliko o pitanju reava drugi sud ili organ, postupajui sud moe zastati sa postupkom ili ga prekinuti do okonanja ovog, ili sam reavati prethodno pitanje. Ukoliko je pravnosnano reeno o prethodnom pitanju, sud je vezan takvom odlukom.O prethodnom pitanju se ne donosi posebna odluka, ne unosi se u izreku ve u obrazloenje presude, nije obuhvaeno pravnosnanou /samo u sluaju incidentog zahteva ili protivtube/ Stav Vrhovnog kasacionog o nekom pitanju takoe vezuje sud.

  • Protivtuba Tuba tuenog protiv tuioca podneta parninom sudu u postupku po tubi tuioca.Koneksna protivtuba-ako izmeu tube i protivtube postoji odreena materijalno pravna veza (brakorazvodna protiv/tuba)Prejudicijelna- u situaciji kada se postavlja prethodno pravno pitanje, deklarativne prirode, protivtuba za utvrenjeKompenzaciona protivtuba-parnica e tei i ako tuilac povue tubu, za razliku od kom.prigovora, moe se zahtevati potraivanje koje je vee od tuioevog, dok prigovorom ne moe, o protivtubi sud moe doneti deliminu presudu, o prigovoru ne. U oba sluaja dolazi do pravnosnanosti odluke o ne/postojanju potraivanja.

  • Dejstva litispendencijePoinje da tee od momenta dostavljanja tube tuenom.1. ukoliko postoji parnica, izmeu istih stranaka nije doputena druga sa istim predmetom spora.2. tuilac ne moe izmeniti mesnu nadlenost koju je izabrao podnoenjem tube3. tuilac ne moe objektivno preinaiti tubu bez pristanka tuenog4. od momenta dostavljanje tube tuenom, mogua je protivtuba ili tuba glavnog meanja5. dostavljanjem tube dunik pada u docnju6. od prijema tube tueni savesni dralac odgovara kao nesavesni ako izgubi spor7. u sluaju aktivne solidarnosti, tueni dunik se ovom radnjom vezuje za onog poverioca koji je podneo tubu

  • Dokazna sredstvaDokazna sredstva su lica ili stvari koja omoguavaju sudu da sazna injenice koje su znaajne za reavanje o glavnoj stvari. To su vetaci, svedoci, tumai, stranke, isprave i predmeti uviaja.Dokazna sredstva predlau stranke sve do zakljuenja glavne rasprave, tuilac je duan da predloi dokaze kojima potkrepljuje svoje navode iz tube, sud ceni koji dokazi su relevantni i koja dokazna sredstva e se izvoditi, o svakom izvodjenju dokaza sud donosi reenje.

  • UviajUviaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim ulnim opaanjem utvruje odreene injenice ili razjanjava okolnosti.Uviaj je jedino, pravo neposredno dokazno sredstvo-velika dokazna vrednost.Izvoenjem dokaza uviajem sud utvruje sporne injenice meu strankama koje postoje u sadanjosti. Pregled i sasluanje audio-video zapisa se smatra uviajem.Uviaj se vri u sudu ili van njega. Stranke su dune da omogue vrenje uviaja (dunost edicije isprava), dok trea lica nisu, osim ako po zakonu nisu duna.

  • IspravaIsprava je predmet na kome su pisanim znacima zabeleni odreeni podaci. Pouzdano dokazno sredstvo, nema subjektivnosti.Javna isprava je izdata u propisanom obliku od strane dravnog organa u granicama svoje nadlenosti, ili od strane privrednog drutva ili druge organizacije u vrenju javnog ovlaenja koja su im poverena zakonom.Sve druge isprave koje nisu javne, smatraju se privatnim ispravama ne samo isprave koje su izdate od pojedinaca ve i od dravnih organa van granica svojih javnih ovlaenja. Postoje i privatne overene isprave-koje overavaju sudovi ili notari na zahtev draoca privatne isprave.Legalizacija isprave-overa privatne isprave kojom se potvruje da su stranke svojeruno potpisale ispravuSolemnizacija isprave-overom privatne isprave daje se pravna snaga javne isprave, odnosno potvruje se sadrina te isprave (notari)

  • IspraveS obzirom na sadrinu dispozitivne i dokazne.Dispozitivne isprave sadre neki pravni posao, ugovor, testament , menica i sl. Dispozitivne javne isprave su odluke (presude, reenja..) koje dravni organi donose u okviru svoje nadlenosti.Dokazna isprava je ona kojom se potvruje da je u prolosti zakljuen usmeno jedan posao ili neka druga pravno znaajna injenica ne sadre nikakav pravni akt ve samo obavetenje o injenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta (priznanica, lekarsko uverenje, izvod iz mkr...)

  • Dunost edicijeDunost stranke i treih lica da podnesu ispravu sudu. Ukoliko se isprava nalzi kod stranke koja se na nju poziva, po zakonu je duna da je dostavi (uz podnesak). Ukoliko se jedna stranka poziva na ispravu tvdei da je ista kod suprotne strane, sud e naloiti stranci da preda ispravu u roku, ali moe da odbije predaju ukoliko se i sama stranka na ispravu pozvala, ako se radi o ispravi koju su po zakonu duni predati i ako se isprava smatra zajednikom za obe strane (ugovor).Ako se isprava nalazi kod treeg lica, ono nije duno ispravu predati, osim u sluaju da za treeg postoji materijalno pravna obaveza da ispravu pokae ili podnese, i da je isprava po svojoj sadrini zajednika za tree lice i stranku koja se na nju poziva.Ako se isprava na koju se stranka poziva kod nekog dravnog organa, sud je pribavlja po slubenoj dunosti.

  • Istinitost ispraveIsprava moe imati dokaznu snagu ukoliko je istinita, odnosno da potie od onoga ko je na njoj oznaen kao izdavalac. Autentinost javnih isprava se pretpostavlja ali se moe obarati. Autentinost privatnih isprava se ne pretpostavlja, tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnji i dokazivanja.Autentinost se odnosi na tekst koji se nalazi iznad potpisa.Isprava je istinita ako odgovara realnim injenicama. Ako je naknadno izmenjen njen sadraj , suprotno volji izdavaoca, smatra se lanom.Pretpostavlja se da je sadraj javne isprave istinit.

  • SvedokSvedok-lice koje pred sudom daje iskaz o svom opaanju injenica iz prolosti. Svedok se razlikuje od vetaka poto ne daje svoje miljenje o injenicama, ve samo iznosi svoje subjektivno opaanje.Najee i najnepoeljnije dokazno sredstvoSposobnost za svedoenje: lice mora da bude sposobno da svojim ulima opazi injenice koje se dokazuju i da bude sposobno da ih reprodukuje pred sudom.Svedok ne moe biti stranka u postupku.Duan je da se odazove pozivu i da svedoi (prinudno dovoenje, novana kazna), duan da kazuje istinu, duan da kazuje sve to mu je poznato o injenicama o kojima svedoi, duan da odgovara na pitanja suda i stranaka.

  • SvedokSasluava se usmeno, pred sudom, pojedinano, suoavanje svedokaSvedok moe da uskrati svedoenje ako e iskaz da ga izloi tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenjuZabrana sasluanja svedoka za lica koja imaju dunost uvanja vojne ili dravne tajne; pravo na uskraivanje svedoenja: verski ispovednici, lekari, advokati, notariSvedoci nakon sasluanja imaju pravo na naknadu trokova, posle toga ne.Sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju.

  • VetakVetak je lice koje raspolae odreenim strunim znanjima (van oblasti prava) i daje svoj nalaz i miljenje o injenicama u postupku koje su predmet vetaenja.Vetak je za razliku od svedoka zamenljiv. Vetak moe biti svako lice koje poseduje struna znanja i na listi stalnih sudskih vetaka. Duan da govori istinu, lani nalaz je krivino delo. Sud reenjem odreuje predmet i obim vetaenja.Nalaz i miljenje vetaka moraju biti pismeni i obrazloeni, u skladu sa pravilima struke, dostavljaju se 15 dana pre roita, sasluanje, duan da se izjasni na primedbe stranaka, ima pravo na naknadu trokova i nagradu. Iskljuenje i izuzee vetaka ista pravila kao za sudije.Mogunost oslobodjenja od dunosti vetaenja su isti kao kod svedoka, kao i iz opravdanih razloga.

  • Sasluanje stranakaDokazno sredstvo putem kog se stranke izjanjavaju o bitnim injenicama za postupak, sasluavaju se kao i svedoci.Najnepouzdanije sredstvo, samo kada nema dokaza se izvodi. Razlikovati od informativnog sasluanja koje nije dokazno sredstvo, slui razjanjenu predloga sudu.Sud odluuje o sasluanju, obino obe stranke, jednu sasluava ako sasluanje druge nije mogue, ili ako se sud uverio da drugoj stranci sporna injenica nije poznata, ako se ne odazove pozivu.Za razliku od svedoka koji je duan da svedoi, stranka nije duna da se iskazuje.

  • Okonanje postupkaOsim sudskom odlukom, parnica se moe zavriti povlaenjem tube, priznanjem tubenog zahteva, sudsko poravnanje, odricanjem ili odustankom od pravnog leka.Sudsko poravnanje ugovor kojim stranke pred sudom sporazumno reavaju spor uzajamnim poputanjem, ima snagu izvrne isprave.Presuda odluka kojom sud meritorno odluuje o glavnom zahtevu i ostalim traenjima stranaka. Presuda na osnovu priznanja, na osnovu proputanja, na osnovu odricanja, delimina, potpuna, meupresuda, kondemnatorna, deklaratorna i konstitutivna....

  • Vrste presudaKondemnatorna-nalae se tuenom da izvri neku inidbu, ili ga obavezuje na neinjenje, davanje, trpljenje. Podobna za prinudno izvrenje. Uvek deluje inter partes. Moe da se donese ako je inidba dospela do glavne rasprave. Mora da sadri paricioni rok, 15 dana, odlae nastupanje izvrnosti-Deklaratorna-utvruje da pravo/pravni odnos postoji ili ne, nema svojstvo izvrnosti,-Konstitutivne-menjaju, stvaraju ili okonavaju neki pravni odnos/pravno stanje. Nema svojstvo izvrnosti, deluje erga omnes.

  • Vrste presudaPotpuna-kada sud oceni da je predmet raspravljen u celosti, donee presudu o svim postavljenim zahtevima.Delimina-moe sud doneti kada se u toku parnice utvrdi da je samo jedan zahtev od vie postavljenih ili samo deo postavljenog zahteva sazreo za odluivanje. Ona se procesno osamostaljuje u odnosu na druge zahteve, samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i izvrenja. Diskreciona ocena suda, donosi se zbog naela suenja u razumnom roku, trokovi postupka se obraunavaju naknadno.Uslovi: deljivost tubenog zahteva

  • Meupresuda/konana presudaVrsta delimine presude, jer se njome ne odluuje o celokupnom tubenom zahtevu. Ovde se tubeni zahtev deli kvalitativno, i to na njegov pravni osnov i visinu.Sud moe iz razloga celishodnosti doneti meupresudu ako: je tubeni zahtev osporen i po osnovu i po visini, ako je tubeni zahtev upravljen na davanje u novcu ili zamenljivim stvarima, da je podela na osnov i visinu tubenog zahteva smislena i mogua, da je stvar u pogledu osnova sazrela za odluivanje.Meupresuda je samostalna moe se pobijati svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima, deklaratorna je jer sud odluuje o (ne)postojanju prava/pravnog odnosa i ima dejstvo samo u postupku u kom je doneta.Sud kada odlui osnovu, zastaje sa postupkom dok prva odluka ne stekne pravnosnanost a onda eventualno odluuje o visini. Podobna za formalnu pravnosnanost, ali ne i za materijalnu, s obzirom da ne odluuje o tubenom zahtevu u celosti.

  • Presuda na osnovu priznanja/odricanjaPresudom na osnovu priznanja sud usvaja tubeno zahtev ako tueni taj zahtev prizna, tueni izjavljuje da je tubeni zahtev osnovan.Presudom na osnovu odricanja-tuilac izjavljuje da tubeni zahtev nije osnovan, nije potreban pristanak tuenog. Nema odricanja od tubenog zahteva u branim sporovima.Priznanje je bez dejstva ako je tubeno zahtev suprotan javnom poretku, prinudnim propisima i dobrim obiajima. alba mogua i ako postoje mane volje prilikom priznanja.Priznanje odnosno odricanje mora biti bezuslovno.Ove presude ne mogu se pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja, niti zbog pogrene primene mater.prava, ve samo zbog bitnih povreda ZPP odnosno zbog mana volje. Revizija samo zbog bitnih povreda ZPP.

  • Presuda zbog izostankaSud donosi presudu zbog izostanka zato to uredno pozvani tueni nije pristupio na zakonom odreeno roite, kao vrstu sankcije za njegov nedolazak. Po starom ZPP bila predviena samo u sporovima male vrednosti, sada opti institut.Sud donosi ovu presudu samo ako je tuba doputena, ako je tueni uredno pozvan na pripremno roite ili roite na glavnu raspravu, ako mu je uredno dostavljena tuba sa svim prilozima sa pozivom na roite uz upozorenje na posledice izostanka, i ako osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi, ako injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili su optepoznate, ako ne postoje optepoznate okolnosti zbog kojih tueni nije mogao da doe na roite.alba na ovu presudu ne moe se izjaviti pozivanjem na pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje.

  • Presuda zbog proputanja kontumaciona presudaSud donosi ovu presudu ukoliko tueni kome je uredno dostavljena tuba ne odgovori na tubu u zakonskom roku od 30 dana. Postoji pretpostavka preutnog priznanja injenica iznesenih u tubi. Njome se usvaja tubeni zahtev tuioca.Moe se doneti samo ako je tuba doputena, potrebno je da iz injenica na kojima se zasniva tuba proizlazi osnovanost tubenog zahteva, ako su protivureni sud e odbiti tubeni zahtev.Nije doputena u branim i roditeljskim sporovima, kao i u parnicama gde stranke ne raspolau predmetom spora.Ne moe se izjaviti alba zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja.

  • Dopunska presudaSud moe da donese ovakvu presudu samo ako previdom nije odluio u celosti ili o delu tubenog zahteva ili ako je propustio da odlui o trokovima postupka.Sud ne odluuje ex officio, ve po zahtevu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema presude je stranka duna da zahteva od suda dopunu presude kojom nije odlueno o svim ili o delu tubenog zahteva.Dopunska presuda je u odnosu na glavnu konana, samostalna. Sud moe da odbije ili odbaci predlog za dopunu presude, moe zakazati roite, doneti je.Stranka ima pravo da trai dopunu presude ili da izjavi albu kojom e da zahteva isto (bitna povreda) koja e se smatrati predlogom za dopunu presude.

  • Donoenje i objavljlivanje presudePresuda postaje dostupna treim licima i obavezujua za sud od momenta kada je objavljena. Presuda se donosi po zakljuenju glavne rasprave odnosno u roku od 8 dana, ili 15 dana u sloenijim stvarima. Presuda na osnovu proputanja, zbog izostanka, priznanja, odustanka donose se na pripremnom ili tokom pripremanja glavne rasprave, donosi ih sudija pojedinac.Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.Prema strankama presuda proizvodi pravno dejstvo od momenta kada je dostavljena strankama.Od momenta objavljivanja presude ona postaje perfektan pravni akt, vie ne moe da se izmeni i sud je njome vezan.

  • Sadrina presudePismeni otpravak presude sastoji se od Uvoda, Izreke i Obrazloenja.U izreku se unosi: odluka o usvajanju ili odbijanju tubenog zahteva, odluka o prigovoru kompenzacije, odluka o prejudicijelnom zahtevu za utvrenje,reenje o trokovima postupka i reenja o odbijanju procesnopravnih prigovora.Obrazloenje: zahtevi stranaka koji su izneti tokom postupka, injenine navode, izvedene dokaze, ocenu dokaza, iznoenje razloga zbog ega se sud uverio u istinitost tvrdnji, odluke o svim prigovorima, podvoenje injenica pod materijalnopravnu normu.

  • Pravnosnanost presudeFormalna pravnosnanost postie se pravna izvesnost i sigurnost. Znai da se presuda ne moe pobijati vie redovnim pravnim lekovima.Formalnu pravnosnanost stiu sve presude i reenja kojima se meritorno okonava spor, reenja o trokovima postupka, kao i sva reenja kojima se okonava postupak(reenje o odbacivanju tube), reenje o prekidu postupka...Reenja kojima se upravlja parnicom nikad ne postaju pravnosnana.Nastupa: kada protiv presude nije dozvoljena alba, istekom roka za pravni lek ako alba nije uloena, odricanjem prava na albu, povlaenjem albe.

  • Materijalna pravnosnanostZnai vezanost svih sudova na teritoriji jedne drave sadrinom presude koja je postala formalno pravnosnana. Znai da se konano i autoritativno , pojedinanim pravim aktom odluuje ta je pravo u konkretnoj situaciji (znai da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tanost presude). Formalna pravnosnanost je uslov za nastupanje materijalne.Materijalnu pravnosnanost proizvode odluke kojima je meritorno odlueno o tubenom zahtevu, kao i reenja kojima se spor meritorno reava.Meupresuda nema svojstvo mat.prav. zato to se njome ne reava konano o tubenom zahtevu.

  • Materijalna pravnosnanostPrema koncepciji koju je prihvatilo nae pravo u dejstvu materijalne pravnosnanosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za raspravljanje o istoj stvari (ne bis in idem). Sud ex officio pazi na pravilo, odbacie tubu ako bude podneta u istoj stvari. Ako sud ne potuje pravilo ne bis in idem, presuda je apsolutno nitava.Dejstvo: 1. prigovor res iudicata u istoj pravnoj stvari se ne moe ponovo raspravljati (ne bis in idem) 2.obavezujue dejstvo presude u drugom postupku-pozitivno dejstvo-u drugoj parnici sud ne moe odluiti drugaije o pitanju o kome je kao o predmetu spora odlueno u prethodnoj parnici koje se pojavi kao prejudicijelno pitanje.

  • Dejstva presudeinjenino dejstvo-nastaje ex lege, pravnosnanou presude se ostvaruje injenica iz materijalno pravne norme.Intervencijsko dejstvo-nastupa nakon to presuda postane formalno pravnosnana, znai da umea u novom sporu koji je stranka na ijoj se strani meao pokrenula protiv njega, ne moe osporavati zakonitost presude donete u prethodnom sporu.Dejstvo izvrnosti-Nakon to je presuda postala formalno pravnosnana i nakon to je protekao paricioni rok proizvodi i dejstvo izvrnosti (samo presude i reenja koja glase na inidbu).Konstitutivne presude proizvode preobraajno dejstvo-deluje erga omnes, menja se pravni odnos stranaka. Materijalna pravnosnanost deuje samo inter partes.

  • Objektivne granice pravnosnanostiOdreuje se koji su delovi presude obuhvaeni pravnom snagom : odluka suda o tubenom zahtevu, zahtevu iz protivtube koji su u izreci presude. Obrazloenje presude nije obuhvaeno pravnom snagom.Pravnom snagom presude nisu obuhvaeni razlozi presude: odluke suda o prejudicijelnim pitanjima, utvrenje suda o injenicama na kojima se zahtevi zasnivaju, odluke suda o materijalnim prigovorima tuenog, pravna shvatanja suda.

  • Subjektivne granice Pravnosnana presuda deluje samo izmeu stranaka. Zakon predvia da presuda deluje i prema treim licima zbog prirode spornog odnosa ili prava, prirode prava ili odnosa koji postoji prema treim licima, kada je to zakonom predvieno izriito.Erga omnes deluju preobraajne presude, a trea lica ne mogu osporavati tanost konstituisanja prava u presudi.

  • Vremenske granice Postavljene su na onom injeninom stanju koje je utvreno do zakljuenja glavne rasprave, tako da stranke mogu zasnovati novu tubu na injenicama koje postoje nakon ovog momenta.Pretpostavka je da su stranke prekludirane da se u nekom kasnijem postupku pozivaju na injenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljuenja glavne rasprave.

  • Sudsko poravnanjeZakljueno sudsko poravnanje je izjednaeno sa pravnosnanom sudskom presudom, izmeu stranaka prestaje da tee parnica, negativna procesna pretpostavka za voenje parninog postupka, ima svojstvo izvrne isprave i na osnovu njega se protekom paricionog roka moe doneti reenje o izvrenju.Vansudsko poravnanje-materijalno pravni ugovor, ne proizvodi dejstvo pravnosnanosti, nema svojstvo izvrne isprave.

  • Pravni lekoviRedovni pravni lekovi-parnina radnja stranke kojom se pobija nepravnosnana sudska odluka. Meritorne drugostepene odluke su pravnosnane. Postoje: alba protiv presude, alba na reenje i prigovor protiv izdatog platnog naloga.Suspenzivno dejstvo-odlau nastupanje pravnosnanosti presude.Devolutivnost-o albi odluuje neposredno vii sudRemostrativnost-isti sud koji je doneo presudu odluuje i o albi (kod prigovora protiv naloga).Vanredni pravni lekovi se ulau protiv pravnosnanih sudskih odluka.

  • Redovni pravni lekovialba protiv presudealba protiv reenjaPrigovor protiv platnog nalogaRevizija protiv presudeRevizija protiv reenjaVanredni pravni lek je predlog za ponavljanje postupka.Predlog za povraaj u preanje stanje nije pravni lek, odnosi se na otklanjanje prekluzije a ne na ispitivanje tanosti sudske odluke.

  • Ulaganje pravnih lekovaPravnim lekom se pobija izreka presude. Sud ispituje presudu samo u delu koji se pobija pravnim lekom. Rokovi za ulaganje pravnih lekova su prekluzivni.Sud ne moe da izmeni sudsku odluku na tetu lica koje pobija presudu pravnim lekom. Presuda postaje pravnosnana u delu koji se ne pobija. Ova zabrana reformatio in peius ne vai ako se alila i druga strana, niti kada sud ispituje odluku po slubenoj dunosti.

  • alba protiv presudeRedovan pravni lek protiv presude u prvom stepenu.alba mora da sadri: oznaenje presude, izjavu da li se presuda pobija u celini ili delimino, razloge albe i potpis podnosioca albe. albeni predlog nije obavezan.alba mora biti blagovremena, podneta u roku. alba mora biti dozvoljena, podneta od strane lica koje je procesno legitimisano i koje ima pravni interes.Beneficio novorum-iznoenje novih injenica u albi je mogue samo ukoliko stranka nije znala za neku vanu injenicu da postoji, da je sud manjkavim voenjem postupka spreio stranku da iznese takvu injenicu, ili ako je njegov zahtev odbijen zbog nepredujmljenih trokova za izvoenje takvog dokaza a postoje opravdani razlozi za to.

  • albeni razloziBitne povrede parninog postupka-ako sud nije primenio ili je pogreno primenio ZPP. Apsolutno bitne povrede ZPP-radi se o tekim povredama ZPP na koja je sud duan da vodi ex officio rauna tokom celog postupka, njihovo postojanje ini presudu nitavom, u tom sluaju se presuda ukida i vraa 1 stepenom organu na ponovno odluivanje.To su:nepropisan sastav suda, apsolutna nenadlenost, povreda stvarne nadlenosti, nepostojanje stranke, nedostatak parnine sposobnosti, nepropisno zastupanje, prekoraenje ovlaenja zak.zast.ili punomonika, res iudikata, povreda naela javnosti, kontradiktornosti, jezika, nepristrasnosti u suenju, povreda pravila javnog poretka, izreka presude je netazumljiva, nije obrazloena...

  • Relativno bitne povrede ZPPKada sud nije primenio neku procesnu normu ili je pogreno primenio, a to je moglo biti od uticaja na donoenje zakonite i pravilne presude, to podnosila albe je duan da uini makar verovatnim u obrazloenju albe.Na ove povrede sud ne pazi po slubenoj dunosti.Najee su u pitanju povrede pravila o dokazivanju tokom postupka...

  • Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanjePostoji kada sud u toku postupka nije utvrdio neku bitnu injenicu ili je pogreno utvrdio.Pogreno utvreno injenino stanje postoji kada je sud stekao uverenje da neka injenica postoji, odnosno ne postoji to je suprotno sa stvarnim stanjem.Nepotpuno utvreno injenino stanje-kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke injenice od kojih zavisi odluka otubenom zahtevu.Pogrena primena pravila o oceni dokaza ili netane primene sopstvenih stavova.

  • Pogrena primena materijalnog pravaPostoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava ili je pogreno primenio.Radi se o pogrenom reenju nekog pravnog pitanja. Ukoliko je sud pogreno ili nepotpuno utvrdio injenino stanje, samim tim je i pravo pogreno primenjeno.Moe biti greka u kvalifikaciji norme, pogreno tumaenje materijalnopravne norme, podvoenje injica pod pogrenu materijalnopravnu formu.Po slubenoj dunosti sud pazi na primenu materijalnog prava.

  • Postupak po albialba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo odluku, koji odluuje o formalnim uslovima- moe da je odbaci kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili nepotpunu. Ako je doputena upuuje se drugoj strani na odgovor, i sve zajedno se prosleuje drugostepenom sudu. Sudija izvestilac sainjava izvetaj radi razmatranja predloga. Drugostepeni sud odluuje o albi bez rasprave.Ako je presuda dva puta ukinuta, drugostepeni mora da zakae raspravu i odlui o svim zahtevma stranaka. Sud je potpuno vezan razlozima albe, vezan injeninim stanjem koje je prvostepeni sud utvrdio.

  • Odluke po albiReenjem drugostepeni sud moe:Da odbaci albu kao nedoputenuDa ukine presudu i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno odluivanjeDa ukine presudu i odbaci tubuPresudom moe:Da preinai prvostepenu presudu i odlui o zahtevima stranakaDa odbije albu kao neosnovanu i da potvrdi prvostepenu presuduDa usvoji albu, otkloni povrede, utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i odlui o zahtevima stranaka.

  • Revizija protiv presudeRedovan, devolutivan, (ne)suspenzivan pravni lek protiv presude donete u 2 stepenu.Presuda ne moe da se pobija revizijom ako je postala pravnosnana u prvom stepenu.U imovinskopravnim sporovima ako vrednost pobijanog dela presude prelazi 500.000 dinara. Nije doputena na odluku o trokovima postupka, niti kada tuilac nije odredio vrednost spora.

  • Razlozi za reviziju1.Bitna povreda pravila parninog postupka zbog kojih se moe izjaviti i alba, zbog prekoraenja tubenog zahteva samo u drugostepenom postupku. I ako su uinjene relativno bitne povrede u 2 stepenom postupku.2.Pogrena primena materijalnog prava bez ogranienja3.injenino stanje-revizija se ne moe izjaviti zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja, samo pravna pitanja, moe da je ukine reenjem i vrati na ponovno suenje.

  • Postupak po revizijiPodnosi se prvostepenom sudu koji prosleuje drugostepenom u roku od 3 dana, a ovaj VKS u roku od 3 dana.O doputenosti odluuje VKS u roku od 15 dana od dana prijema, nedosputenu odbacuje reenjem. Nedoputena je : ako je izjavljena od lica koje nije ovlaeno na podnoenje, od lica koje nije advokat, koje je odustalo od revizije, od lica koje nema pravni interes, izjavljena protiv presude protiv koje nije dozvoljena revizija.

  • Odluke po revizijiVKS moe da: odbije reviziju kao neosnovanu, da ukine u celini ili delimino presudu drugostepenog i prvostepenog suda, da ukine u celini ili delimino presudu drugostepenog suda (moe da odbaci tubu zbog nenadlenosti, res iudicata i zabrane litispendencije), da usvoji reviziju i preinai presudu i odlui o svim zahtevima stranaka.

  • Direktna revizijaZPP 2005. alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanjeUslovi: da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija dozvoljena, da je u albi izjavljen predlog da o njoj odluuje VKS, da se saglasi i druga strana sa ovim pravnim lekom, da VKS odlui da je o ovom pitanju potrebno odluiti zbog potrebe za ujednaavanjem sudske prakse o nekom spornom pravnom pitanju, da je pravni lek blagovremen, da stranku zastupa advokat.Pogrena primena mat.prava i povrede postupka.

    **