GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU Sl.Glasnik RS 72/11

Građansko procesno pravo

Skup pravnih normi koje regulišu sudske postupke – parnični, vanparnični i izvršni.

Regulišu se odnosi između suda i stranka i između samih stranaka u postupku.

Služi realizaciji i zaštiti građanskih subjektivnih prava, pa i prinudnom izvršenju.

Princip autonomije volje ima svoj korelat u gpp u načelu dispozicije stranaka.

Parnični i vanparnični postupak

1. Parnični postupak se nikada ne pokreće po službenoj dužnosti, za razliku od vanparničnog

2. Parnični ne može bez dve stranke, dok je u vanparnici dovoljna i jedna

3. U parničnom dominira načelo diposzicije u odnosu na istražno koje je u vanparnici

4. tužba – predlog, učesnici

5. spor za zaštita ugroženih i povređenih građanskih subj.prava/ odlučivanje o ličnim i imovinskim stvarima bez spora

Spor – parnica - postupak

Spor – kategorija materijalnog prava, životni odnos u kome jedan pravni subjekt tvrdi da mu u odnosu prema drugom subjektu pripada određeno subjektivno pravo, a drugi mu to osporava i postojanje samog subjektivnog prava ili ovlašćenje da se to pravo vrši.

Spor se rešava u parnici. Parnica je procesnopravni odnos suda i stranaka,pre svega tužioca i suda, nastaje predajom tužbe sudu.

Parnični postupak nastaje dostavljanjem tužbe tuženom na odgovor, sud i obe stranke u odnosu.

PRIMENA ZPP

Zakonom o parničnom postupku uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

ZAHTEVI STRANAKA

Stranke mogu slobodno da raspolažu zahtevima koje su postavile u toku postupka. Mogu da se odreknu svog zahteva, priznaju zahtev protivne stranke i da se poravnaju.

Sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima.

ODLUČIVANJE

Sud u parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku.

Sud odlučuje o tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja. Javnost može da isključi samo u slučajevima propisanim zakonom.

Sud ne može svoju odluku da zasnuje na činjenicama o kojima stranakama nije pružena mogućnost da se izjasne.

Sud će svakoj stranci pružiti mogućnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke. Načelo kontradiktornosti.

NAČELO DISPOZICIJE

Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice.

Sud će da utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predložile.

Sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje one nisu predložile, ako iz rezultata raspravljanja proizilazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati.

SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU

Stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova.

Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog postupka.

PRINCIP PRIKUPLJANJA PROCESNE GRAĐE Dužnost stranaka da iznesu procesni materijal

Da se potpuno izjasne o svim činjenicama koje su od značaja za rešenje spora

Obavezan odgovor na tužbu

Staranje suda da se stanje stvari pravilno utvrdi

Da sud nije vezan za dispozitivne parnične radnje stranaka

Da sud postavlja pitanja

NADLEŽNOST – Delokrug poslova određenog suda Odmah po prijemu tužbe sud ocenjuje po

službenoj dužnosti da li je nadležan i kom sastavu, na osnovu navoda u tužbi.

Kasnija promena okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost, nema uticaja.

Sud u toku celog postupka pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. Sud će ex officio da se oglasi nenadležnim, ukinuti sprovedene radnje i odbaciti tužbu ako za rešavanje spora nije nadležan sud, nego drugi organ.

Nadležnosti

Apsolutna nadležnost – sud mora biti apsolutno nadležan, odnosno da nije nadležan strani sud ili drugi organ i da nije nadležan drugi državni organ u RS.

Relativna nadležnost – koji će sud s obzirom na vrstu i stepen, područje za koje je osnovan postupati u konkretnoj pravnoj stvari (stvarna, mesna, funcionalna)

Pojam stvarna, mesna, funcionalna nadležnost Stvarna nadležnost – kriterujum po kom se određuje

stvarna nadležnost može biti vrsta predmeta spora, svojstvo subjekata, vrednost predmeta spora, a u krivičnim stvarima s obzirom na težinu kr.dela, visinu zaprećene kazne...

Mesna – regulisana procesnim zakonima ZPP, ZKP, ZP

Funkcionalna – određuje se koji će sudovi postupati u određenim stadijumima postupka u istoj pravnoj stvari povodom pravnih lekova, preduzimanja određenih parničnih radnji ili rešavanja određenih pitanja koja se javljaju tokom postupka.

Nenadležnost

Stvarna-Ako se tužba ne dostavlja tuženom na odgovor, tuženi može da istakne prigovor nenadležnosti najkasnije pre početka pripremnog ročišta, a ako se ono ne održava, pre otvaranja glavne rasprave.

Mesna-Ako se tužbe ne dostavlja na odgovor tuženom, sud će da se oglasi mesno nenadležnim u roku od 8 dana od prijema tužbe. Po prigovoru tuženog, sud se može oglasiti nenadležnim u roku od 8 dana od prijema odgovora na tužbu.

Stvarna nadležnost

Ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti merodavna vrednost predmeta spora, uzima se vrednost glavnog zahteva.

Buduća davanja koja se ponavljaju-vrednost prema zbiru za vreme od 5 godina

Nepokretnosti- tržišna vrednost Zakup-vrednost jednogodišnje zakupnine Ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos,

merodavna je vrednost koju je tužilac odredio u tužbi.

Najkasnije na pripremnom/glavnoj raspravi pre raspravljanja, sud proverava tačnost vrednosti.

Sastav suda U parničnom postupku sudi veće ili sudija

pojedinac Sudija pojedinac ima ovlašćenja predsednika

veća. U prvom stepenu sporove sudi sudija pojedinac,

ako zakonom nije propisano veće Ako sudi veće u prvom stepenu-predsednik veća

je sudija pojedinac, ostale sudije porotnici U drugom stepenu uvek veće-troje sudija Porodični odnosi- prvi stepen-sudija pojedinac,

drugi stepen-veće, znanja iz oblasti prava deteta

Mesna nadležnost

Tužba se podnosi sudu koji je opšte mesno nadležan, osim ako zakonom nije drukčije propisano.

Opšta mesna nadležnost-prebivalište/ boravište tuženog.

Suđenje u sporovima protiv RS, AP, JLS- prema sedištu njene skupštine

Sporovi protiv državljana RS- sud njegovog poslednjeg prebivališta

Posebna mesna nadležnost

Ako je jednom tužbom tuženo više tuženih, a za njih ne postoji mesna nadležnost istog suda, mesno je nadležan sud za jednog od njih.

Sporovi o izdržavanju-prebivalište tužioca Vanugovorna odgovornost za štetu-mesto gde je

štetna radnja izvršena/nastupila štetna posledica Sporovi za zaštitu potrošača-prebivalište

potrošača Sporovi zbog povrede prava ličnosti-gde je

štetna radnja izvršena odnosno gde tužilac ima prebivalište

Posebna mesna nadležnost

Bračni sporovi- poslednje zajedničko prebivalište supružnika

Utvrdjivanje/osporavanje očinstva-materinstva-prebivalište deteta

Sporovi prava svojine na nepokretnosti-isključivo sud gde se nalazi nepokretnost

Sporovi u vezi sa stvarnim pravima na brodu/vazduhoplovu-sud na čijem se području vodi upisnik.

Sporazum o mesnoj nadležnosti Ako zakonom nije propisana isključiva mesna

nadležnost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je stvarno nadležan.

Sporazum mora biti u pisanom obliku, a ispravu o sporazumu tužilac je dužan priložiti uz tužbu odnosno tuženi uz prigovor nenadležnosti.

Sudska vlast u RS - nadležnosti Sudovi opšte nadležnosti : osnovni sudovi,

viši sudovi, apelacioni, Vrhovni kasacioni

Sudovi posebne nadležnosti: privredni sudovi, Privredni apelacioni, prekršajni sudovi, viši prekšajni sud, Upravni sud

Privredni apelacioni, Viši prekršajni, Upravni sud zasnovani sa sedištem u Bgd, kao i Vrhovni kasacioni kao najviši.

Nadležnost osnovnog suda

Prvi stepen: stambeni sporovi, sporovi povodom zasnivanja, prestanka i postojanja radnog odnosa, pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, naknada štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.

Građanskopravni sporovi ako za pojedine nije nadležan drugi sud, i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan drugi sud.

Nadležnost višeg suda

Sudi u građanskopravnim sporovima kada vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije, sporovi o osporavanju ili utvrđivanju očinstva/materinstva, autorska ili srodna prava, zaštita i upotreba pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geog.porekla, sporovi o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju, zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatan život, odnosno prava na lični zapis.

Viši sud odlučuje o žalbama na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti, u izvršnim i vanparničnim postupcima.

Apelacioni i Vrhovni sud Apelacioni sud odlučuje o žalbama na odluke

viših sudova, na presude osnovnih sudova u građanskopavnim sporovima, ako nije nadležan viši sud.

Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova RS i u drugim slučajevima po zakonu. Rešava sukob nadležnosti između sudova.

Utvđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava.

STRANKE

Stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. Javni tužilac samo u slučajevima propisanim zakonom.

Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama da preduzima radnje u postupku-parnična sposobnost.

Stranku koja nema parničnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.

Zastupnik pravnog lica je lice koje je upisano u odgovarajući registar, a određeno je posebnim propisom, opštim i pojedinačnim aktom pravnog lica ili odlukom suda.

Zakonski zastupnik

Zakonski zastupnik može u ime stranke da preduzima sve radnje u postupku.

Dužan je da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje svojstvo.

Ako stranka nema zakonskog zastupnika ili on nema posebno ovlašćenje kad je potrebno, sud će zatražiti od organa starateljstva da postavi staratelja parnično nesposobnom licu.

Privremeni zastupnik

Ukoliko se u toku parničnog postupka utvrdi da bi postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuženom trajao dugo, a zbog toga bi mogle nastati štetne posledice po stranku, sud će tuženom postaviti privremenog zastupnika po redosledu sa spiska advokata, a naročito ako: tuženi nije parnično sposoban, a nema zak.zastupnika, postoje suprotni interesi tuženog i z.z., obe stranke imaju istog zak.zastupnika, ako je prebivalište tuženog nepoznato a nema punomoćnika, ako je tuženi u inostranstvu, a dostavljanje nije moguće.

Privremeni zastupnik

Sud odlučuje rešenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje bez odlaganja dostavlja organu starateljstva.

Privremeni zastupnik u postupku ima sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika i on preduzima sve radnje dok se stranka, njen zak.zastupnik, punomoćnik ne pojavi pred sudom ili organ ne postavi staratelja.

PUNOMOĆNICI

Stranke mogu u postupku da preduzimaju radnje lično ili preko punomoćnika koji mora da bude advokat. Punomoćnik pravnog lica može biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu.

U postupku po vanrednim pravnim lekovima stranku mora zastupati advokat, osim ako je sama advokat.

Stranka koja ima punomoćnika uvek može da pristupi sudu, sama preduzima radnje i daje izjave i pored njega.

Punomoćnici

Radnje koje preduzima punomoćnik u granicama punomoćja, imaju isto dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.

Obim punomoćja određuje stranka.Stranka može da izmeni ili opozove radnju svog punomoćnika. U svako doba stranka može da opozove punomoćje, odnosno punomoćnik da otkaže punomoć.

Punomoćnika može da zamenjuje advokatski pripravnik, ako je stranka tako odredila u punomoćju.

Punomoćnik i zastupnik za prijem pismena Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji

se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomoćnika u RS, sud će da pozove da u roku 30 dana od dana dostavljanja poziva odrede punomoćnika za primanje pismena u RS. Ako ga ne odrede, sud će stranci na njen trošak da odredi privremenog zastupnika za prijem pismena.

PODNESCI

Tužba, odgovor na tužbu, protivtužba, pravni lekovi.

Sadržina: označenje suda, ime i prezime, poslovno ime, prebivalište/boravište, sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika/punomoćnika, predmet spora, sadržina izjave, potpis podnosioca

Ako izjava sadrži zahtev: činjenice i dokazi

15 dana van ročišta pre održavanja ročišta

PREDAJA PODNESKA SUDU

U dovoljnom broju primeraka za sud i suprotnu stranu

U pismenoj formi, telegramom ili elektronskim putem (novina ZPP, Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskom potpisu)

Nerazumljiv podnesak odnosno podnesak po kom se ne može postupiti sud vraća na ispravku osim ako je podnet putem advokata

Jezik u postupku

Stranke imaju pravo da u toku postupku preduzimaju radnje na svom jeziku.

U službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo. U sudovima na čijim područjima žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma.

Sud će obezbediti prevođenje i besplatnog tumača.

Pozivi, odluke i druga pismena sud upućuje na srpskom jeziku/jeziku nac.manjine.

TUŽBA

PODNESAK

INICIJALNI AKT KOJIM SE POKREĆE PARNIČNI POSTUPAK

PROCESNA RADNJA KOJOM TUŽILAC TRAŽI ZAŠTITU SVOG PRAVA

SASTAV TUŽBE

ZAHTEV- u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, Činjenice na kojima stranka zasniva svoj zahtev, Dokazi kojima potvrdjuje te činjenice, Vrednost predmeta spora i sve što podnesak treba da sadrži

Pravni osnov nije bitan elemenat tužbe

Punomoćnik za prijem pismena-obavezan ukoliko je tužilac sa prebivalištem u ino

PRETHODNO ISPITIVANJE TUŽBE

Sud će odbaciti tužbu rešenjem ukoliko:

Odlučivanje ne spada u sudsku nadležnost; ako je neblagovremena; ako je posebnim propisima propisan rok za podnošenje; o istom zahtevu teče parnica; da je stvar pravnosnažno presuđena; da je u istoj stvari zaključeno sudsko poravnanje; da ne postoji pravni interes tužioca za podnošenje tužbe; da je tužba nerazumljiva/nepotpuna

PARNICA

Dostavljanjem tužbe tuženom na odgovor nastaje parnica.

Sud je dužan u roku od 15 dana od dostavljanja tužbe da dostavi istu tuženom na odgovor, koji je dužan da podnese odgovor na tužbu u roku od 30 dana od dana dostavljanja pod pretnjom zakonskih posledica

Dok teče parnica o istoj stvari između istih stranaka se ne može voditi druga parnica, u suprotnom sud će tužbu odbaciti.

PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE

Prethodno ispitivanje tužbe

Dostavljanje tužbe tuženom na odgovor

Održavanje pripremnog ročišta

Zakazivanje glavne rasprave

Podnesci stranaka

Odluke suda: presuda na osnovu priznanja, sudsko poravnanje, presuda zbog propuštanja

VRSTE TUŽBI

Deklarativna- tužba kojom se traži da se utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava/povrede prava ličnosti ili istinitost/neistinitost neke isprave.

Kondemnatorna- tužba kojom se traži dosuda na ispunjenje činidbe

Konstitutivna- promena stanja-razvod braka

Državinske/posesorne tužbe

Tužba za smetanje poseda-retinende possessionis

Tužba za povraćaj stvari-recuperande possesionis

Rok 30 dana od dana saznanja odnosno 1 godina od nastalog smetanja. Prekluzivnost rokova. U ovom sporu sud raspravlja samo faktička pitanja, ne pravna.

Sud odlučuje Rešenjem.

Svojinske/petitorne tužbe

Zaštita vlasničkih prava radi vraćanja stvari ili zbog uznemiravanja.

Reivindikaciona- tužba vlasnika za povraćaj stvari od nevlasnika držaoca. Dokazuje osnov sticanja. Za pokretne stvari-tužilac mora da dokaže sticanje svojine na originaran način svog prethodnika/ njegovog prethodnika -probatio diabolica. Otuda Publicijanska tužba-kojom tužilac traži da se traži vraćanje stvari od lica koji stvar drži po slabijem pravnom osnovu. U sporu uspeva onaj ko ima jači pravni osnov za državinu stvari –punovažan osnov, zakonit, teretan pravni posao, posed stvari.

Svojinske tužbe

Negatorna- petitorna tužba tužioca kao vlasnika stvari koju podnosi protiv lica koji ga uznemirava/smeta u vršenju svog prava

Uznemiravanje treba da bude protivpravno, neosnovano i ako uznemiravanje postoji u vreme podnošenja tužbe. Tužilac ne mora da dokazuje da je vlasnik, dovoljno da dokaže da je držalac stvari i da dokaže da ga tuženi uznemirava neosnovano. Odnosno tuženi dokazuje da ima pravo na smetanje, da vrši uznemiravanje.

Tužbom se zahteva prestanak uznemiravanja za ubuduće i povraćaj u pređašnje stanje, može tražiti naknadu štete ako je ona nastala uznemiravanjem.

Konfesorna tužba

Konfesorna tužba je petitorna tužba za zaštitu prava svojine. Cilj tužbe je osuda tuženika da dopusti vršenje prava službenosti u punom obimu, ili zabrana smetanja, odnosno onemogućavanja. Tuženi može biti kako vlasnik poslužnog dobra, tako i treće lice koje sprečava, odnosno ometa vršenje službenosti. Da bi uspeo u sporu, tužilac mora dokazati postojanje prava stvarne službenosti.

Suparničarstvo

Ili procesna stranačka zajednica kada se na tužilačkoj (aktivno) ili na tuženičkoj (pasivno) ili na obe strane javi više lica sa svojstvom parnične stranke i na taj način teče više parnica u okviru jednog parničnog postupka između svih suparničara

Fakultativno je, može se zasnovati prilikom podnošenja tužbe, sve do zaključenja glavne rasprave

Obavezan prema 256 PZS

Zajednički punomoćnik

Parnična sposobnost stranke, sudska nadležnost, vrsta postupka, procesna ekonomija, pravna sigurnost, jedinstvenost sudskih odluka... Razlikovati od spajanja postupaka

U tužbi, pristupanje tokom parnice, sukcesija, zakon

Vrste

Materijalno suparničarstvo-više lica može da tuži ili je tuženo ako se u pogledu predmeta spora nalaze u pravnoj zajednici ili ako njihova prava i obaveze proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova.

Materijalnopravna zajednica (predmet spora) postoji kod susvojine, zajedničke svojine, nasledničke zajednice, ortakluka, solidarnih obaveza, sudržavini..

Identični činjenični i materijalnopravni osnov postoji kod ugovora( više dužnika ili poverilaca), kod lica koja su pretpela štetu u udesu..

Mora postojati stvarna nadležnost za sve, mesna samo za jednog dok za ostale nastupa atrakcija nadležnosti.

Formalno-ista stvarna i mesna nadležnost za sve, a tužbeni zahtev se zasniva na bitno istovrsnom činjeničnom ili pravnom osnovu, razlozi procesne ekonomije. Formalno je uvek prosto suparničarstvo.

Prosto suparničarstvo

Prosto-svaki suparničar je nezavisan u postupku, istupa samostalno, njegova radnja se ograničava na na njegov odnos prema drugoj strani. Rokovi ističu posebno za svakog, prekid za jednog ne povlači prekid postupka za sve, može sud doneti delimičnu presudu, presudu zbog propuštanja za neke, pobija žalbom presudu samo u delu koji se na njega odnosi, pravnosnažnost nastupa prema onome ko nije uložio pravni lek..

Položaj suparničara kao da su posebno utuženi..

Jedinstveno suparničarstvo

Spor se može rešiti samo na jednak način prema svim suparničarima, što proističe iz samog zakona ili zbog prirode pravnog odnosa.

Suparničari se smatraju jednom strankom u postupku, ne može se doneti različita presuda za svakog.

Zakon: proglašenje braka ništavim podnet od javnog tužioca, utvrđivanje da je utvrđeno ili osporeno očinstvo/materinstvo...

Priroda pravnog odnosa: osporen testament jednako deluje prema svim test.naslednicima, poništaj ugovora..

Sprečavanje različitih presuda prema pojedinim suparničarima koje bi se isključivale.

Proširenje pravnosnažnosti i na lica koja nisu bila stranke u postupku-da se spor reši jedinstveno prema svima.

Nužno jedinstveno suparničarstvo Da bi vođenje parnice bilo dopušteno na

tužilačkoj odnosno na tuženičkoj strani moraju učestvovati zakonom određena lica.

Tužbom moraju biti obuhvaćena kao tuženi svi učesnici spornog odnosa (tužba za utvrdjivanje očinstva/materinstva..)

Ako nije zasnovano nužno suparničarstvo, sud će odbiti tužbeni zahtev kao neosnovan zbog nedostatka stvarne legitimacije, o njemu se vodi računa ex officio. Po PZS tužba se odbacuje kao nedopuštena.

Pravila postupka

Spor se rešava jednom presudom koja se odnosi podjednako na sve suparničare.

Zakonska fikcija-svi su jedna parnična stranka

Ukoliko se svi ne slažu, teorija smatra da treba uzeti onu radnju koja je najpovoljnija

Negativne radnje neće proizvoditi dejstvo ako se svi jedinstveni suparničari ne preduzmu

Radnje aktivnih suparničara deluju i prema onima koji su izostali ili propustili rok

Prema svima nastupa prekid postupka, nema donošenja presude zbog propuštanja ako je samo za jednog dostava neuredna, ne može biti saslušan kao svedok, rok se računa od dana kada je poslednji zaprimio podnesak...

Naknadno suparničarstvo

Nakon podnošenja tužbe, voljom parničnih stranaka, ili nezavisno od njihove volje.

Voljom stranaka-proširenjem tužbe na novog tuženog uz njegov pristanak, pristupanjem novog tužioca, subjektivnim preinačenjem tužbe, novi tuženi pored postojećih uz pristanak svih.

Vanprocesni događaj-smrt , prestanak pravnog lica, univerzalna sukcesija..

Glavno mešanje-tužba 3 lica

Treće lice može podneti tužbu protiv stranaka koje vode parnicu, koje tvrdi da sporno pravo pripada njemu u celini ili delimično, čime pokreće novi parnični postupak protiv tužioca i tuženog (suparničara).

Tužbu može podneti do zaključenja glavne rasprave, nadležan prvostepeni sud koji vodi postupak, raspravljanje će biti spojeno i donosi se zajednička presuda ili će sud zastati sa prvom parnicom i raspravljati o tužbi trećeg lica

Ako se usvoji tužba glavnog umešača, sud će odbiti prvi tužbeni zahtev iz ranije parnice

Stranke postaju jedinstveni suparničari po tužbi.

Glavni dužnik i jemac

Glavni dužnik i jemac mogu biti zajednički tuženi, osim ako se jemac obavezao ugovorom da ispuni obavezu tek pošto je glavni dužnik pravnosnažno obavezan da je ispuni i prinudno izvršenje ostane bez uspeha.

Supsidijerno jemstvo- prvo se pismeno poziva glavni dužnik za ispunjenje obaveze, a zatim se obojica tuže istom tužbom.

Isti slučaj sa solidarnim jemstvom-jemac platac.

Suparničarstvo sa eventualnom tužbom Tužilac može jednom tužbom obuhvatiti dvoje ili

više tuženih tako što će predložiti da tužbeni zahtev prema drugom bude usvojen, u slučaju da pravnosnažno bude odbijen prema prvome.

Redosled tuženih mora biti određen tužbom i sud je vezan istim.

Uslovi: da prema svakom od tuženih mora biti istaknut isti tužbeni zahtev, ili da su u međusobnoj vezi, isti sud stvarno i mesno nadležan, ista vrsta postupka

Dejstvo litispendencije prema drugom tuženom je pod odložnim uslovom

suparničari

Suparničarstvo zaposlenog i poslodavca- za štetu koju na radu ili u vezi sa radom zaposledni prouzrokuje trećem licu odgovara poslodavac. Ukoliko postoji namera, oštećeni može tužiti i zaposlenog i poslodavca.

Suparničarstvo vlasnika vozila i osiguravača- oštećeni podnosi tužbu i protiv osiguravača i protiv vlasnika vozila, solidarno odgovorni.

Intervencija-mešanje u parnici Umešač je treće lice koje se u parnici koja je u toku

pridružuje jednoj od stranaka da bi joj pomagao ili je kontrolisao u toku spora, ima pravni interes da jedna stranka uspe u sporu.

ZPP- lice koje ima pravni interes da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe, može se pridružiti toj stranci. Obični umešač nije stranka u našem pravu, on je samo pomoćnik stranke, nastoji svojim radnjama da potpogne jednoj stranci a istovremeno je kontroliše.

Pravni interes umešača-uticaj odluke-u slučaju neuspeha stranke ima pravo regresa, ako se pravnosnažnost proširuje na njega

Umešač

Radnje umešača ne vezuju ni sud, ni stranke, ne može preduzimati dispozitivne parnične radnje (povlačenje tužbe i sl.), dužan da primi parnicu u stanju u kom se nalazi,može da stupi u parnicu sve do pravnosnažnog okončanja, ne može biti salsušan kao stranka ali može kao svedok, može u svako doba da istupi iz parnice, presuda ne glasi na njega, u slučaju uspeha stranke kojoj pomaže ima pravo na naknadu troškova, može uz saglasnost stranaka stupiti na mesto stranke, sud može odbiti umešača ako utvrdi da nema pravni interes, sadržina presude ga vezuje...

Dejstvo presude

Intervencijsko dejstvo presude-on ne može da osporava utvrđeno činjenično stanje kao i pravne kvalifikacije sadržane u obrazloženju pravnosnažne presude

Umešač ima pravo na prigovor da je stranka kojoj se pridružio pogrešno vodila parnicu ili da je sud propustio da mu dostavlja pozive, odluke, podneske..

Presuda ima intervencijsko dejstvo samo na odnos potpomognute stranke i umešača-običnog.

Obaveštenje o parnici

Radnja kojom stranka stavlja do znanja trećem licu da teče spor, kako bi joj se treće lice pridružilo kao umešač ili da bi stupio u parnicu umesto nje ili da bi nastalo određeno pravno dejstvo.

Pretpostavka za učešće 3 lica: stranka poziva treće lice, kada će ona imati određeno regresno pravo prema trećem ukoliko se spor po nju nepovoljno okonča, iako to pravo ne gubi iako ga nije obavestila.

Obaveštenje ima za posledicu intervencijsko dejstvo presude.

Ovo je izuzetno obaveza suda, kada poziva javnog tužioca, pravobranioca i sl.

Imenovanje prethodnika

Pravo držaoca tuđe stvari da se od svojinskog zahteva postavljenog tužbom brani tako što će imenovati onog u čije ime on stvar drži.

Tuženi može prethodnika imenovati u odgovoru na tužbu, pozvati ga da preuzme njegovu procesnu ulogu. Ukoliko se ovaj saglasi, stupa na mesto tuženog, a ukoliko ne tuženi zadržava svoj procesni status. Ako prethodnik stupi u parnicu, pravnosnažnost presude deluje i na prvobitnog tuženog.

intervenijenti

Javni tužilac- intervenijent u javnom interesu, niej stranka niti zastupnik, njegove radnje neposredno deluju prema strankama, može da odlaže ročišta, predlaže izvođenje dokaza.

Organ starateljstva kao intervenijent u interesu deteta, kao stranka koja mora uživati posebnu zaštitu pa deluje u javnom interesu

Parnične radnje stranaka

Podnesci i prilozi, jezik, pismo i službena upotreba jezika

Rokovi- prekluzivni i instrukcioni, peremptorni i dilatorni, , objektivni i subjektivni, zakonski i sudski , računanje rokova

propuštanje tuženog da pismeno odgovori na tužbu dovodi do presude zbog propuštanja, propuštanjem roka za žalbu presuda postaje pravnosnažna..izostanak tužioca sa ročišta može dovesti do presude zbog izostanka

Vraćanje u pređašnje stanje

Stranka koja propusti određenu parničnu radnju gubi pravo da preduzme propuštenu radnju (nastaje prekluzija). Npr.propuštanje roka za žalbu presuda postaje pravnosnažna.

Da bi se dozvolio povraćaj u pređašnje stanje:

Propuštanje mora imati za posledicu prekluziju, razlog za propuštanje mora biti opravdan (nepredvidljiv i netklonjiv događaj), i predlog za povraćaj mora biti blagovremeno podnet (8 dana subjektivni odnosno 60 dana objektivni rok). Propuštanje ročišta za raspravljanje o predlogu razlog da se ne usvoji predlog za povraćaj u pređ.stanje.

Protiv rešenja kojim se usvaja predlog, nema mesta žalbi, i parnica se vraća u ono stanje u kom se nalazila pre propuštanja, ukidaju se odluke koje su donete na bazi propuštanja.

Parnične radnje suda

-donošenje odluke, upravljanje parnicom, dostavljanje, sačinjavanje zapisnika, izvođenje dokaza

Dve vrste odluka: presude i rešenja Presudom –meritornom odlukom sud tužbeni zahtev

usvaja ili odbija, i to kako u glavnoj stvari tako i u sporednim traženjima, podloga je usmeno raspravljanje, podobna za formalnu i materijalnu pravnosnažnost.

Rešenje-mandatni postupak (izdavanje platnog naloga i smetanje poseda (zaštita poslednjeg faktičkog stanja).

Prirodu rešenja ima i odluka o troškovima postupka.

Upravljanje parnicom

Formalno upravljanje- zakazivanje i odlaganje ročišta, upućivanje poziva, određivanje sudskih rokova, prekid, zastoj,..

Materijalno upravljanje-radnje koncenatracije procesne građe (spajanje parnica, odvojeno raspravranje..., radnje ograničenja na pojedina pitanja (međupresuda, delimična presuda), radnje pripremanja gl.rasprave (ispitivanje postojanja procesnih pretpostavki, ispitivanje tužbe,..) radnje dokazivanja (izvođenje dokaza, saslušanje, rasvetljavanje činjenica)...

Radnje upravljanja najčešće imaju oblik rešenja, protiv koga nije dozvoljena posebna žalba.

Dostavljanje

Da bi dostavljanje proizvelo svoje dejstvo, potrebno je da bude izvršeno u skladu sa zakonom, uredno. Ima za svrhu da se lice kome se dostavlja (adresat) upozna sa njegovom sadržinom, i ako je uredno ima procesnopravno dejstvo,npr. počinju teći rokovi..

Novi zakon, uvođenje elktronske dostave ima za cilj ubzanje postupka

Zio-fizičkim licima dostavljanje se vrši na adresu označenoj u tužbi, odnosno na adresi koja je upisana kod organa uprave. Za pravna –adresa upisana u registar.

Mesto-stan ili radno mesto adresata, sud po pozivu,--odraslom članu domaćinstva kada adresata nema, pribijanjem na vrata prostorija...Lična dostava-za tužbu, rešenje o platnom nalogu, presuda, rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba, pravni lek..

Zapisnici

Zapisnik sudska konstatacija o radnjama suda i stranaka koje su preduzete na ročištu, sastavlja se izradom pisanog teksta na osnovu glasnog diktata sudije. U zapisnik se posebno unose: naziv i sastav suda, mesto gde se vrši radnja, dan i čas radnje, naznačenje predmeta spora, imena prisutnih stranaka ili trećih lica, zak.zastupnika, punomoćnika, da li je rasprava javna ili ne, sadržinu izjava stranaka..u zapisniku ne sme nita da se briše, dodaje ili menja nakon što ga sudija i stranke overe..

Zapisnik je dokaz o sadržini i redosledu radnji preduzetim na ročištu. Ima snagu javne isprave.

Zapisnik o većanju i glasanju se stavlja u poseban omot, ima pravo da ga razgleda samo viši sud kad odlučuje o žalbi.

Preinačenje tužbe

Objektivno preinačenje-promena istovetnosti zahteva (pravo preinačenje, novi predmet raspravljanja), povećanje postojećeg zahteva ili isticanje drugog zahteva uz postojeći (nepravo preinačenje u vidu modifikacije povećanjem ili dodavanjem novog zahteva).

Isticanje incidentnog zahteva, kao i smanjenje tužbenog zahteva (ovo je delimično povlačenje bez pristanka tuženog ili delimično odricanje od tuž.zahteva) ne smatra se preinačenjem.

Subjektivno preinačenje

Tužilac može sve do zaključenja glavne rasprave svoju tužbu preinačiti tako što će umesto prvobitno tuženog, tužiti drugo lice. Promena u označenju tuženog ne predstavlja preinačenje tužbe (ispravljanje označenja).

Za subjektivno preinačenje potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu umesto tuženog (novi tuženi), u suprotnom sud nastavlja postupak prema prvom tuženom.

Povlačenje tužbe

Povlačenje tužbe dozvoljeno je do pravnosnažnog okončanja postupka. Tužbu tužilac može povući u celini ili delimično. Tužilac je tada tuženom dužan troškove postupka, osim kada je povlačenje preduzeo odmah posle ispunjenja zahteva od tuženog.

Nakon povučene tužbe, tužilac može kasnije pokrenuti novi postupak, sa istim tužbenim zahtevom. Razlika u odnosu na odricanje od tužbenog zahteva.

Od momenta kada se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, sa povlačenjem tužbe se mora saglasiti tuženi.

Odbrana tuženog

uzdržavanje tuženog od izjašnjenja- dovodi do donošenja presude zbog izostanka

Priznanje tužbenog zahteva-presuda na osnovu priznanja

Procesna odbrana-ukazuje na nedopuštenost tužbe, procesni nedostatak-što može voditi odbacivanju tužbe

Meritorna odbrana-osporavanje osnovanosti tužbenog zahteva- uspešnost dovodi do odbijanja tužbenog zahteva

Tuženi se brani i isticanjem materijalno pravnih prigovora, prigovorom prebijanja, odgovorom na tužbu, protivtužbom

Peremptorni prigovor-kojim se činidba uskraćuje trajno-prigovor zastarelosti

Dilatorni prigovor-kojim se činidba sprečava privremeno-neispunjenje obaveze tužioca, preuranjenost

Prigovor radi prebijanja

Parnična radnja kojom tuženi ističe da prema tužiocu ima protivpotraživanje koje ispunjava uslove za prebijanje i traži od suda da prebijanje izvrši sudskom presudom. Opšti uslovi prema ZOO-da postoji uzajamnost potraživanja, istovrsnost potraživanja, uzajamna dospelost potraživanja, prebijanje se vrši izjavom koja dovodi do uzajamnog gašenja potraživanja.

Prebijanje van parnice- sud odbija tužbeni zahtev, prestanak obaveze deluje ex tunc, čim su se stekli uslovi za prebijanje. Prebijanje u parnici- postoji parnična radnja tuženog-izjava kojom traži prebijanje potraživanja iz tužbe sa svojim potraživanjem prema tužiocu-ova izjava dovodi do uzjamnog gašenja obaveza tek po pravnosnažnosti presude.

Odluka o protipotraživanju

Izreka presude kojom sud odlučuje o protivpotraživanju sadrži tri stava:

U prvom stavu se utvrđuje da potraživanje istaknuto tužbenim zahtevom postoji

Ako je prigovor kompenzacije osnovan, u drugom stavu se utvrđuje da postoji protivpotraživanje

U trećem stavu sud prvo vrši prebijanje potraživanja i protivpotraživanja, a potom odbija tužbeni zahtev (potpuno ako je protivpotraživanjem dostignuto tužiočevo potraživanje, ili delimično ako je protivpotraživanje tuženog manje).

Ako sud ne usvoji kompenzacion prigovor, u drugm stavu izreke konstatuje da ono ne postoji, i u trećem usvaja tužbeni zahtev.

Prigovor zastarelosti

Materijalnopravni prigovor kojim se ističe neku činjenicu ili činjeničnu tvrdnju, za razliku od kompenzacionog prigovora kojim tuženi ne iznosi samo činjenicu, već i pravo protivpotraživanje prema tužiocu koje ispunjava uslove za prebijanje. Odluka o ovom prigovoru ne unosi se u izreku presude, o njemu ne teče parnica, nije zahvaćen materijalnom pravnosnažnošću, o njemu se ne donosi posebna odluka.

Prigovor se uzima u obzir samo ako se stranka na njega poziva izričito. Sud o zastarelosti ne vodi računa po službenoj dužnosti. Zastarelost nastupa kada protekne zakonom određeno vreme kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze., njome se gasi pravo poverioca da traži ispunjenje obaveze.

Prethodno pitanje

Postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa, koji ne predstavlja tužbeni zahtev, od čijeg rešavanja zavisi odluka o tužbenom zahtevu, a o istom nije pravnosnažno presuđeno sudskom odnosno odlukom državnog organa.

Prethodno pitanje je ono koje je podobno da se kao samostalno glavno pitanje bude predmet drugog postupka. Od njegovog rešavanja zavisi odluka o tužbi, o njemu rešava postupajući sud. Ukoliko o pitanju rešava drugi sud ili organ, postupajući sud može zastati sa postupkom ili ga prekinuti do okončanja ovog, ili sam rešavati prethodno pitanje. Ukoliko je pravnosnažno rešeno o prethodnom pitanju, sud je vezan takvom odlukom.

O prethodnom pitanju se ne donosi posebna odluka, ne unosi se u izreku već u obrazloženje presude, nije obuhvaćeno pravnosnažnošču /samo u slučaju incidentog zahteva ili protivtužbe/

Stav Vrhovnog kasacionog o nekom pitanju takođe vezuje sud.

Protivtužba

Tužba tuženog protiv tužioca podneta parničnom sudu u postupku po tužbi tužioca.

Koneksna protivtužba-ako između tužbe i protivtužbe postoji određena materijalno pravna veza (brakorazvodna protiv/tužba)

Prejudicijelna- u situaciji kada se postavlja prethodno pravno pitanje, deklarativne prirode, protivtužba za utvrđenje

Kompenzaciona protivtužba-parnica će teći i ako tužilac povuče tužbu, za razliku od kom.prigovora, može se zahtevati potraživanje koje je veće od tužiočevog, dok prigovorom ne može, o protivtužbi sud može doneti delimičnu presudu, o prigovoru ne. U oba slučaja dolazi do pravnosnažnosti odluke o ne/postojanju potraživanja.

Dejstva litispendencije

Počinje da teče od momenta dostavljanja tužbe tuženom.

1. ukoliko postoji parnica, između istih stranaka nije dopuštena druga sa istim predmetom spora.

2. tužilac ne može izmeniti mesnu nadležnost koju je izabrao podnošenjem tužbe

3. tužilac ne može objektivno preinačiti tužbu bez pristanka tuženog

4. od momenta dostavljanje tužbe tuženom, moguža je protivtužba ili tužba glavnog mešanja

5. dostavljanjem tužbe dužnik pada u docnju

6. od prijema tužbe tuženi savesni držalac odgovara kao nesavesni ako izgubi spor

7. u slučaju aktivne solidarnosti, tuženi dužnik se ovom radnjom vezuje za onog poverioca koji je podneo tužbu

Dokazna sredstva

Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogućavaju sudu da sazna činjenice koje su značajne za rešavanje o glavnoj stvari. To su veštaci, svedoci, tumači, stranke, isprave i predmeti uviđaja.

Dokazna sredstva predlažu stranke sve do zaključenja glavne rasprave, tužilac je dužan da predloži dokaze kojima potkrepljuje svoje navode iz tužbe, sud ceni koji dokazi su relevantni i koja dokazna sredstva će se izvoditi, o svakom izvodjenju dokaza sud donosi rešenje.

Uviđaj

Uviđaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim čulnim opažanjem utvrđuje određene činjenice ili razjašnjava okolnosti.

Uviđaj je jedino, pravo neposredno dokazno sredstvo-velika dokazna vrednost.

Izvođenjem dokaza uviđajem sud utvrđuje sporne činjenice među strankama koje postoje u sadašnjosti. Pregled i saslušanje audio-video zapisa se smatra uviđajem.

Uviđaj se vrši u sudu ili van njega. Stranke su dužne da omoguće vršenje uviđaja (dužnost edicije isprava), dok treća lica nisu, osim ako po zakonu nisu dužna.

Isprava

Isprava je predmet na kome su pisanim znacima zabeležni određeni podaci. Pouzdano dokazno sredstvo, nema subjektivnosti.

Javna isprava je izdata u propisanom obliku od strane državnog organa u granicama svoje nadležnosti, ili od strane privrednog društva ili druge organizacije u vršenju javnog ovlašćenja koja su im poverena zakonom.

Sve druge isprave koje nisu javne, smatraju se privatnim ispravama ne samo isprave koje su izdate od pojedinaca već i od državnih organa van granica svojih javnih ovlašćenja.

Postoje i privatne overene isprave-koje overavaju sudovi ili notari na zahtev držaoca privatne isprave.

Legalizacija isprave-overa privatne isprave kojom se potvrđuje da su stranke svojeručno potpisale ispravu

Solemnizacija isprave-overom privatne isprave daje se pravna snaga javne isprave, odnosno potvrđuje se sadržina te isprave (notari)

Isprave

S obzirom na sadržinu dispozitivne i dokazne. Dispozitivne isprave sadrže neki pravni posao,

ugovor, testament , menica i sl. Dispozitivne javne isprave su odluke (presude,

rešenja..) koje državni organi donose u okviru svoje nadležnosti.

Dokazna isprava je ona kojom se potvrđuje da je u prošlosti zaključen usmeno jedan posao ili neka druga pravno značajna činjenica – ne sadrže nikakav pravni akt već samo obaveštenje o činjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta (priznanica, lekarsko uverenje, izvod iz mkr...)

Dužnost edicije

Dužnost stranke i trećih lica da podnesu ispravu sudu. Ukoliko se isprava nalzi kod stranke koja se na nju poziva, po zakonu je dužna da je dostavi (uz podnesak). Ukoliko se jedna stranka poziva na ispravu tvdeći da je ista kod suprotne strane, sud će naložiti stranci da preda ispravu u roku, ali može da odbije predaju ukoliko se i sama stranka na ispravu pozvala, ako se radi o ispravi koju su po zakonu dužni predati i ako se isprava smatra zajedničkom za obe strane (ugovor).

Ako se isprava nalazi kod trećeg lica, ono nije dužno ispravu predati, osim u slučaju da za trećeg postoji materijalno pravna obaveza da ispravu pokaže ili podnese, i da je isprava po svojoj sadržini zajednička za treće lice i stranku koja se na nju poziva.

Ako se isprava na koju se stranka poziva kod nekog državnog organa, sud je pribavlja po službenoj dužnosti.

Istinitost isprave

Isprava može imati dokaznu snagu ukoliko je istinita, odnosno da potiče od onoga ko je na njoj označen kao izdavalac. Autentičnost javnih isprava se pretpostavlja ali se može obarati. Autentičnost privatnih isprava se ne pretpostavlja, tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnji i dokazivanja.

Autentičnost se odnosi na tekst koji se nalazi iznad potpisa.

Isprava je istinita ako odgovara realnim činjenicama. Ako je naknadno izmenjen njen sadržaj , suprotno volji izdavaoca, smatra se lažnom.

Pretpostavlja se da je sadržaj javne isprave istinit.

Svedok

Svedok-lice koje pred sudom daje iskaz o svom opažanju činjenica iz prošlosti.

Svedok se razlikuje od veštaka pošto ne daje svoje mišljenje o činjenicama, već samo iznosi svoje subjektivno opažanje.

Najčešće i najnepoželjnije dokazno sredstvo

Sposobnost za svedočenje: lice mora da bude sposobno da svojim čulima opazi činjenice koje se dokazuju i da bude sposobno da ih reprodukuje pred sudom.

Svedok ne može biti stranka u postupku.

Dužan je da se odazove pozivu i da svedoči (prinudno dovođenje, novčana kazna), dužan da kazuje istinu, dužan da kazuje sve što mu je poznato o činjenicama o kojima svedoči, dužan da odgovara na pitanja suda i stranaka.

Svedok

Saslušava se usmeno, pred sudom, pojedinačno, suočavanje svedoka

Svedok može da uskrati svedočenje ako će iskaz da ga izloži teškoj sramoti, znatnoj imovinskoj šteti ili krivičnom gonjenju

Zabrana saslušanja svedoka za lica koja imaju dužnost čuvanja vojne ili državne tajne; pravo na uskraćivanje svedočenja: verski ispovednici, lekari, advokati, notari

Svedoci nakon saslušanja imaju pravo na naknadu troškova, posle toga ne.

Sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju.

Veštak

Veštak je lice koje raspolaže određenim stručnim znanjima (van oblasti prava) i daje svoj nalaz i mišljenje o činjenicama u postupku koje su predmet veštačenja.

Veštak je za razliku od svedoka zamenljiv. Veštak može biti svako lice koje poseduje stručna znanja i na listi stalnih sudskih veštaka. Dužan da govori istinu, lažni nalaz je krivično delo.

Sud rešenjem određuje predmet i obim veštačenja.

Nalaz i mišljenje veštaka moraju biti pismeni i obrazloženi, u skladu sa pravilima struke, dostavljaju se 15 dana pre ročišta, saslušanje, dužan da se izjasni na primedbe stranaka, ima pravo na naknadu troškova i nagradu.

Isključenje i izuzeće veštaka ista pravila kao za sudije.

Mogućnost oslobodjenja od dužnosti veštačenja su isti kao kod svedoka, kao i iz opravdanih razloga.

Saslušanje stranaka

Dokazno sredstvo putem kog se stranke izjašnjavaju o bitnim činjenicama za postupak, saslušavaju se kao i svedoci.

Najnepouzdanije sredstvo, samo kada nema dokaza se izvodi. Razlikovati od informativnog saslušanja koje nije dokazno sredstvo, služi razjašnjenu predloga sudu.

Sud odlučuje o saslušanju, obično obe stranke, jednu saslušava ako saslušanje druge nije moguće, ili ako se sud uverio da drugoj stranci sporna činjenica nije poznata, ako se ne odazove pozivu.

Za razliku od svedoka koji je dužan da svedoči, stranka nije dužna da se iskazuje.

Okončanje postupka

Osim sudskom odlukom, parnica se može završiti povlačenjem tužbe, priznanjem tužbenog zahteva, sudsko poravnanje, odricanjem ili odustankom od pravnog leka.

Sudsko poravnanje ugovor kojim stranke pred sudom sporazumno rešavaju spor uzajamnim popuštanjem, ima snagu izvršne isprave.

Presuda odluka kojom sud meritorno odlučuje o glavnom zahtevu i ostalim traženjima stranaka. Presuda na osnovu priznanja, na osnovu propuštanja, na osnovu odricanja, delimična, potpuna, međupresuda, kondemnatorna, deklaratorna i konstitutivna....

Vrste presuda

Kondemnatorna-nalaže se tuženom da izvrši neku činidbu, ili ga obavezuje na nečinjenje, davanje, trpljenje. Podobna za prinudno izvršenje. Uvek deluje inter partes. Može da se donese ako je činidba dospela do glavne rasprave. Mora da sadrži paricioni rok, 15 dana, odlaže nastupanje izvršnosti-

Deklaratorna-utvrđuje da pravo/pravni odnos postoji ili ne, nema svojstvo izvršnosti,-

Konstitutivne-menjaju, stvaraju ili okončavaju neki pravni odnos/pravno stanje. Nema svojstvo izvršnosti, deluje erga omnes.

Vrste presuda

Potpuna-kada sud oceni da je predmet raspravljen u celosti, doneće presudu o svim postavljenim zahtevima.

Delimična-može sud doneti kada se u toku parnice utvrdi da je samo jedan zahtev od više postavljenih ili samo deo postavljenog zahteva sazreo za odlučivanje. Ona se procesno osamostaljuje u odnosu na druge zahteve, samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i izvršenja. Diskreciona ocena suda, donosi se zbog načela suđenja u razumnom roku, troškovi postupka se obračunavaju naknadno.

Uslovi: deljivost tužbenog zahteva

Međupresuda/konačna presuda

Vrsta delimične presude, jer se njome ne odlučuje o celokupnom tužbenom zahtevu. Ovde se tužbeni zahtev deli kvalitativno, i to na njegov pravni osnov i visinu.

Sud može iz razloga celishodnosti doneti međupresudu ako: je tužbeni zahtev osporen i po osnovu i po visini, ako je tužbeni zahtev upravljen na davanje u novcu ili zamenljivim stvarima, da je podela na osnov i visinu tužbenog zahteva smislena i moguća, da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlučivanje.

Međupresuda je samostalna može se pobijati svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima, deklaratorna je jer sud odlučuje o (ne)postojanju prava/pravnog odnosa i ima dejstvo samo u postupku u kom je doneta.

Sud kada odluči osnovu, zastaje sa postupkom dok prva odluka ne stekne pravnosnažnost a onda eventualno odlučuje o visini. Podobna za formalnu pravnosnažnost, ali ne i za materijalnu, s obzirom da ne odlučuje o tužbenom zahtevu u celosti.

Presuda na osnovu priznanja/odricanja Presudom na osnovu priznanja sud usvaja tužbeno zahtev ako

tuženi taj zahtev prizna, tuženi izjavljuje da je tužbeni zahtev osnovan.

Presudom na osnovu odricanja-tužilac izjavljuje da tužbeni zahtev nije osnovan, nije potreban pristanak tuženog. Nema odricanja od tužbenog zahteva u bračnim sporovima.

Priznanje je bez dejstva ako je tužbeno zahtev suprotan javnom poretku, prinudnim propisima i dobrim običajima. Žalba moguća i ako postoje mane volje prilikom priznanja.

Priznanje odnosno odricanje mora biti bezuslovno.

Ove presude ne mogu se pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, niti zbog pogrešne primene mater.prava, već samo zbog bitnih povreda ZPP odnosno zbog mana volje. Revizija samo zbog bitnih povreda ZPP.

Presuda zbog izostanka

Sud donosi presudu zbog izostanka zato što uredno pozvani tuženi nije pristupio na zakonom određeno ročište, kao vrstu sankcije za njegov nedolazak. Po starom ZPP bila predviđena samo u sporovima male vrednosti, sada opšti institut.

Sud donosi ovu presudu samo ako je tužba dopuštena, ako je tuženi uredno pozvan na pripremno ročište ili ročište na glavnu raspravu, ako mu je uredno dostavljena tužba sa svim prilozima sa pozivom na ročište uz upozorenje na posledice izostanka, i ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi, ako činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili su opštepoznate, ako ne postoje opštepoznate okolnosti zbog kojih tuženi nije mogao da dođe na ročište.

Žalba na ovu presudu ne može se izjaviti pozivanjem na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Presuda zbog propuštanja kontumaciona presuda Sud donosi ovu presudu ukoliko tuženi kome je uredno

dostavljena tužba ne odgovori na tužbu u zakonskom roku od 30 dana. Postoji pretpostavka prećutnog priznanja činjenica iznesenih u tužbi. Njome se usvaja tužbeni zahtev tužioca.

Može se doneti samo ako je tužba dopuštena, potrebno je da iz činjenica na kojima se zasniva tužba proizlazi osnovanost tužbenog zahteva, ako su protivurečni sud će odbiti tužbeni zahtev.

Nije dopuštena u bračnim i roditeljskim sporovima, kao i u parnicama gde stranke ne raspolažu predmetom spora.

Ne može se izjaviti žalba zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Dopunska presuda

Sud može da donese ovakvu presudu samo ako previdom nije odlučio u celosti ili o delu tužbenog zahteva ili ako je propustio da odluči o troškovima postupka.

Sud ne odlučuje ex officio, več po zahtevu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema presude je stranka dužna da zahteva od suda dopunu presude kojom nije odlučeno o svim ili o delu tužbenog zahteva.

Dopunska presuda je u odnosu na glavnu konačna, samostalna. Sud može da odbije ili odbaci predlog za dopunu presude, može zakazati ročište, doneti je.

Stranka ima pravo da traži dopunu presude ili da izjavi žalbu kojom će da zahteva isto (bitna povreda) koja će se smatrati predlogom za dopunu presude.

Donošenje i objavljlivanje presude Presuda postaje dostupna trećim licima i obavezujuća za

sud od momenta kada je objavljena. Presuda se donosi po zaključenju glavne rasprave odnosno u roku od 8 dana, ili 15 dana u složenijim stvarima. Presuda na osnovu propuštanja, zbog izostanka, priznanja, odustanka donose se na pripremnom ili tokom pripremanja glavne rasprave, donosi ih sudija pojedinac.

Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.

Prema strankama presuda proizvodi pravno dejstvo od momenta kada je dostavljena strankama.

Od momenta objavljivanja presude ona postaje perfektan pravni akt, više ne može da se izmeni i sud je njome vezan.

Sadržina presude

Pismeni otpravak presude sastoji se od Uvoda, Izreke i Obrazloženja.

U izreku se unosi: odluka o usvajanju ili odbijanju tužbenog zahteva, odluka o prigovoru kompenzacije, odluka o prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje,rešenje o troškovima postupka i rešenja o odbijanju procesnopravnih prigovora.

Obrazloženje: zahtevi stranaka koji su izneti tokom postupka, činjenične navode, izvedene dokaze, ocenu dokaza, iznošenje razloga zbog čega se sud uverio u istinitost tvrdnji, odluke o svim prigovorima, podvođenje činjenica pod materijalnopravnu normu.

Pravnosnažnost presude

Formalna pravnosnažnost – postiže se pravna izvesnost i sigurnost. Znači da se presuda ne može pobijati više redovnim pravnim lekovima.

Formalnu pravnosnažnost stiču sve presude i rešenja kojima se meritorno okončava spor, rešenja o troškovima postupka, kao i sva rešenja kojima se okončava postupak(rešenje o odbacivanju tužbe), rešenje o prekidu postupka...Rešenja kojima se upravlja parnicom nikad ne postaju pravnosnažna.

Nastupa: kada protiv presude nije dozvoljena žalba, istekom roka za pravni lek ako žalba nije uložena, odricanjem prava na žalbu, povlačenjem žalbe.

Materijalna pravnosnažnost

Znači vezanost svih sudova na teritoriji jedne države sadržinom presude koja je postala formalno pravnosnažna. Znači da se konačno i autoritativno , pojedinačnim pravim aktom odlučuje šta je pravo u konkretnoj situaciji (znači da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tačnost presude). Formalna pravnosnažnost je uslov za nastupanje materijalne.

Materijalnu pravnosnažnost proizvode odluke kojima je meritorno odlučeno o tužbenom zahtevu, kao i rešenja kojima se spor meritorno rešava.

Međupresuda nema svojstvo mat.prav. zato što se njome ne rešava konačno o tužbenom zahtevu.

Materijalna pravnosnažnost

Prema koncepciji koju je prihvatilo naše pravo u dejstvu materijalne pravnosnažnosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za raspravljanje o istoj stvari (ne bis in idem). Sud ex officio pazi na pravilo, odbaciće tužbu ako bude podneta u istoj stvari. Ako sud ne poštuje pravilo ne bis in idem, presuda je apsolutno ništava.

Dejstvo: 1. prigovor res iudicata –u istoj pravnoj stvari se ne može ponovo raspravljati (ne bis in idem) 2.obavezujuće dejstvo presude u drugom postupku-pozitivno dejstvo-u drugoj parnici sud ne može odlučiti drugačije o pitanju o kome je kao o predmetu spora odlučeno u prethodnoj parnici koje se pojavi kao prejudicijelno pitanje.

Dejstva presude

Činjenično dejstvo-nastaje ex lege, pravnosnažnošću presude se ostvaruje činjenica iz materijalno pravne norme.

Intervencijsko dejstvo-nastupa nakon što presuda postane formalno pravnosnažna, znači da umešač u novom sporu koji je stranka na čijoj se strani mešao pokrenula protiv njega, ne može osporavati zakonitost presude donete u prethodnom sporu.

Dejstvo izvršnosti-Nakon što je presuda postala formalno pravnosnažna i nakon što je protekao paricioni rok proizvodi i dejstvo izvršnosti (samo presude i rešenja koja glase na činidbu).

Konstitutivne presude proizvode preobražajno dejstvo-deluje erga omnes, menja se pravni odnos stranaka. Materijalna pravnosnažnost deuje samo inter partes.

Objektivne granice pravnosnažnosti Određuje se koji su delovi presude obuhvaćeni

pravnom snagom : odluka suda o tužbenom zahtevu, zahtevu iz protivtužbe koji su u izreci presude. Obrazloženje presude nije obuhvaćeno pravnom snagom.

Pravnom snagom presude nisu obuhvaćeni razlozi presude: odluke suda o prejudicijelnim pitanjima, utvrđenje suda o činjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju, odluke suda o materijalnim prigovorima tuženog, pravna shvatanja suda.

Subjektivne granice

Pravnosnažna presuda deluje samo između stranaka. Zakon predviđa da presuda deluje i prema trećim licima zbog prirode spornog odnosa ili prava, prirode prava ili odnosa koji postoji prema trećim licima, kada je to zakonom predviđeno izričito.

Erga omnes deluju preobražajne presude, a treća lica ne mogu osporavati tačnost konstituisanja prava u presudi.

Vremenske granice

Postavljene su na onom činjeničnom stanju koje je utvrđeno do zaključenja glavne rasprave, tako da stranke mogu zasnovati novu tužbu na činjenicama koje postoje nakon ovog momenta.

Pretpostavka je da su stranke prekludirane da se u nekom kasnijem postupku pozivaju na činjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zaključenja glavne rasprave.

Sudsko poravnanje

Zaključeno sudsko poravnanje je izjednačeno sa pravnosnažnom sudskom presudom, između stranaka prestaje da teče parnica, negativna procesna pretpostavka za vođenje parničnog postupka, ima svojstvo izvršne isprave i na osnovu njega se protekom paricionog roka može doneti rešenje o izvršenju.

Vansudsko poravnanje-materijalno pravni ugovor, ne proizvodi dejstvo pravnosnažnosti, nema svojstvo izvršne isprave.

Pravni lekovi

Redovni pravni lekovi-parnična radnja stranke kojom se pobija nepravnosnažna sudska odluka. Meritorne drugostepene odluke su pravnosnažne. Postoje: žalba protiv presude, žalba na rešenje i prigovor protiv izdatog platnog naloga.

Suspenzivno dejstvo-odlažu nastupanje pravnosnažnosti presude.

Devolutivnost-o žalbi odlučuje neposredno viši sud Remostrativnost-isti sud koji je doneo presudu

odlučuje i o žalbi (kod prigovora protiv naloga). Vanredni pravni lekovi se ulažu protiv pravnosnažnih

sudskih odluka.

Redovni pravni lekovi

Žalba protiv presude

Žalba protiv rešenja

Prigovor protiv platnog naloga

Revizija protiv presude

Revizija protiv rešenja

Vanredni pravni lek je predlog za ponavljanje postupka.

Predlog za povraćaj u pređašnje stanje nije pravni lek, odnosi se na otklanjanje prekluzije a ne na ispitivanje tačnosti sudske odluke.

Ulaganje pravnih lekova

Pravnim lekom se pobija izreka presude. Sud ispituje presudu samo u delu koji se pobija pravnim lekom.

Rokovi za ulaganje pravnih lekova su prekluzivni.

Sud ne može da izmeni sudsku odluku na štetu lica koje pobija presudu pravnim lekom. Presuda postaje pravnosnažna u delu koji se ne pobija. Ova zabrana reformatio in peius ne važi ako se žalila i druga strana, niti kada sud ispituje odluku po službenoj dužnosti.

Žalba protiv presude

Redovan pravni lek protiv presude u prvom stepenu.

Žalba mora da sadrži: označenje presude, izjavu da li se presuda pobija u celini ili delimično, razloge žalbe i potpis podnosioca žalbe. Žalbeni predlog nije obavezan.

Žalba mora biti blagovremena, podneta u roku. Žalba mora biti dozvoljena, podneta od strane lica koje je procesno legitimisano i koje ima pravni interes.

Beneficio novorum-iznošenje novih činjenica u žalbi je moguće samo ukoliko stranka nije znala za neku važnu činjenicu da postoji, da je sud manjkavim vođenjem postupka sprečio stranku da iznese takvu činjenicu, ili ako je njegov zahtev odbijen zbog nepredujmljenih troškova za izvođenje takvog dokaza a postoje opravdani razlozi za to.

Žalbeni razlozi

Bitne povrede parničnog postupka-ako sud nije primenio ili je pogrešno primenio ZPP.

Apsolutno bitne povrede ZPP-radi se o teškim povredama ZPP na koja je sud dužan da vodi ex officio računa tokom celog postupka, njihovo postojanje čini presudu ništavom, u tom slučaju se presuda ukida i vraća 1 stepenom organu na ponovno odlučivanje.

To su:nepropisan sastav suda, apsolutna nenadležnost, povreda stvarne nadležnosti, nepostojanje stranke, nedostatak parnične sposobnosti, nepropisno zastupanje, prekoračenje ovlašćenja zak.zast.ili punomoćnika, res iudikata, povreda načela javnosti, kontradiktornosti, jezika, nepristrasnosti u suđenju, povreda pravila javnog poretka, izreka presude je netazumljiva, nije obrazložena...

Relativno bitne povrede ZPP

Kada sud nije primenio neku procesnu normu ili je pogrešno primenio, a to je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, što podnosila žalbe je dužan da učini makar verovatnim u obrazloženju žalbe.

Na ove povrede sud ne pazi po službenoj dužnosti.

Najčešće su u pitanju povrede pravila o dokazivanju tokom postupka...

Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje Postoji kada sud u toku postupka nije utvrdio

neku bitnu činjenicu ili je pogrešno utvrdio. Pogrešno utvrđeno činjenično stanje postoji kada

je sud stekao uverenje da neka činjenica postoji, odnosno ne postoji što je suprotno sa stvarnim stanjem.

Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje-kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke činjenice od kojih zavisi odluka otužbenom zahtevu.

Pogrešna primena pravila o oceni dokaza ili netačne primene sopstvenih stavova.

Pogrešna primena materijalnog prava Postoji kada sud nije primenio odredbu

materijalnog prava ili je pogrešno primenio. Radi se o pogrešnom rešenju nekog pravnog

pitanja. Ukoliko je sud pogrešno ili nepotpuno utvrdio činjenično stanje, samim tim je i pravo pogrešno primenjeno.

Može biti greška u kvalifikaciji norme, pogrešno tumačenje materijalnopravne norme, podvođenje činjica pod pogrešnu materijalnopravnu formu.

Po službenoj dužnosti sud pazi na primenu materijalnog prava.

Postupak po žalbi

Žalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo odluku, koji odlučuje o formalnim uslovima- može da je odbaci kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili nepotpunu. Ako je dopuštena upućuje se drugoj strani na odgovor, i sve zajedno se prosleđuje drugostepenom sudu. Sudija izvestilac sačinjava izveštaj radi razmatranja predloga. Drugostepeni sud odlučuje o žalbi bez rasprave.

Ako je presuda dva puta ukinuta, drugostepeni mora da zakaže raspravu i odluči o svim zahtevma stranaka. Sud je potpuno vezan razlozima žalbe, vezan činjeničnim stanjem koje je prvostepeni sud utvrdio.

Odluke po žalbi

Rešenjem drugostepeni sud može:

Da odbaci žalbu kao nedopuštenu

Da ukine presudu i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje

Da ukine presudu i odbaci tužbu

Presudom može:

Da preinači prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka

Da odbije žalbu kao neosnovanu i da potvrdi prvostepenu presudu

Da usvoji žalbu, otkloni povrede, utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i odluči o zahtevima stranaka.

Revizija protiv presude

Redovan, devolutivan, (ne)suspenzivan pravni lek protiv presude donete u 2 stepenu.

Presuda ne može da se pobija revizijom ako je postala pravnosnažna u prvom stepenu.

U imovinskopravnim sporovima ako vrednost pobijanog dela presude prelazi 500.000 dinara. Nije dopuštena na odluku o troškovima postupka, niti kada tužilac nije odredio vrednost spora.

Razlozi za reviziju

1.Bitna povreda pravila parničnog postupka –zbog kojih se može izjaviti i žalba, zbog prekoračenja tužbenog zahteva samo u drugostepenom postupku. I ako su učinjene relativno bitne povrede u 2 stepenom postupku.

2.Pogrešna primena materijalnog prava – bez ograničenja

3.Činjenično stanje-revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, samo pravna pitanja, može da je ukine rešenjem i vrati na ponovno suđenje.

Postupak po reviziji

Podnosi se prvostepenom sudu koji prosleđuje drugostepenom u roku od 3 dana, a ovaj VKS u roku od 3 dana.

O dopuštenosti odlučuje VKS u roku od 15 dana od dana prijema, nedospuštenu odbacuje rešenjem. Nedopuštena je : ako je izjavljena od lica koje nije ovlašćeno na podnošenje, od lica koje nije advokat, koje je odustalo od revizije, od lica koje nema pravni interes, izjavljena protiv presude protiv koje nije dozvoljena revizija.

Odluke po reviziji

VKS može da: odbije reviziju kao neosnovanu, da ukine u celini ili delimično presudu drugostepenog i prvostepenog suda, da ukine u celini ili delimično presudu drugostepenog suda (može da odbaci tužbu zbog nenadležnosti, res iudicata i zabrane litispendencije), da usvoji reviziju i preinači presudu i odluči o svim zahtevima stranaka.

Direktna revizija

ZPP 2005. –žalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlučivanje

Uslovi: da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija dozvoljena, da je u žalbi izjavljen predlog da o njoj odlučuje VKS, da se saglasi i druga strana sa ovim pravnim lekom, da VKS odluči da je o ovom pitanju potrebno odlučiti zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse o nekom spornom pravnom pitanju, da je pravni lek blagovremen, da stranku zastupa advokat.

Pogrešna primena mat.prava i povrede postupka.