bilten minority news br 5

Download Bilten minority news br 5

Post on 30-Mar-2016

225 views

Category:

Documents

6 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Bilten minority news br 5

TRANSCRIPT

  • besplatan meseni bilten o ivotu manjinskih zajednica u Srbiji

    Broj 5 | OKTOBAR 2013

    Minority NewsKakav Zakon o Nacionalnim

    savetima nacionalnih manjina je potreban Srbiji?

    STAVSerijal tekstova

    prof dr Zorana Ivoevia

    AKTUELNO

    Minority REPORT

    Kratak pregled manjinskih prava 2

    www.minoritynews.rs

    Program stairanja za mlade pripadnike manjina udravnim institucijama

    u Srbiji

    Festival jevrejske kulture u Beogradu

    Koncert za Grke u svetu

    GRKA ZAJEDNICA BUGARSKA ZAJEDNICAJEVREJSKA ZAJEDNICA

    NEZAUSTAVLJIVI PROCES OSTVARIVANJA PRAVASANDAKIH BONJAKA U REPUBLICI SRBIJI

    10 GODINA BONJAKOG NACIONALNOG VIJEA

    PredstvniciDimitrovgrd

    n srpsko-bugrskom forumu

  • Reenje za medije, na alost, nije jednostavnoPoslednjih meseci se esto i sve glasnije u naem drutvu govori o medijima i o tome da konano treba regulisati tu vanu oblast, kojasprovodi Ustavom garantovano pravo graana na informisanje.

    Govorilo se o medijima i ranije, pre svega o slobodi i nezavisnosti medijaod politike, zatim o nansijskoj odrivosti, da bi se konano govorilo omedijskoj strategiji koja treba da prui jasne smernice kuda e se medijikretati u narednom periodu.

    Da je problem neregulisanosti medijske sfere vie pogodio nacionalnemanjine, pitanje je na koje se ne moe dati jednostavan odgovor, posebnoukoliko smo svesni da svaki odgovorni i profesionalni medij kao presuduisekuje odgovor drave na trenutno stanje, koje je za mnoge postaloneizdrivo.

    Opti zakljuak bi mogao biti da je vreme za medije loe i nepovoljno, aliono to posebno pogaa medije na jezicima nacionalnih manjina ili onemedije koji se bave nacionalnim manjinama jeste neizvesnost i strah dadrava ponovo nee imati oseaja za posebne potrebe pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. Primer za Radio televizijom Vojvodineukazuje i na tu mogunost.

    Prostor izmeu namere drave da strateki rei pitanje medija u Srbiji iposebnih potreba nacionalnih manjina u Srbiji jeste prostor u kome trebapromai reenje koje je odrivo. Isto tako i prostor izmeu komercijalnogposlovanja, zakonske obaveze i zatite prava nacionalnih manjina jetakoe prostor u okviru kog treba osmisliti model kako bi strategija bilasprovodiva i odriva na dui rok.

    Naravno, sve bi bilo jednostavnije kada bi bilo mogue primeniti uniformno reenje i jedinstven model, ali realnost i kompleksnost drutvau Srbiji zahteva posebnu kreativnost i posveenost nosilaca javnih funkcijai predstavnika nacionalnih manjina. Pronalaenje takvog modela je proces i zahteva vreme, ali vie od svega zahteva otvoren i kontinuirandijalog. Moda su upravo mediji najrelevantniji uesnici tog dijaloga, alisvakako su najadekvatniji kanal za informisanje o tom dijalogu. Sve jespremno, eka se samo poetak dijaloga.

    eki otvoreni muziki internacionalni festival

    Odran osmi Hosanafest

    Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine preuzimapredsedavanje KoordinacijomNacionalnih saveta manjina u Srbiji

    Iz hrvatske zajednice

    Iz bugarske zajednice

    Drutva koja neguju ukrajinskukulturu nastupila u Ukrajini

    Iz ukrajinske zajednice

    kola u Ruskom Krsturu uvarnacionalnog identiteta

    Iz rusinske zajednice

    Izdvajamo iz manjinskih

    zajednica

    U Srbiji ive pripadnici 30 razliitih nacionalnih zajednica!

    Iz eke zajednice

  • Aktuelno

    ZAKON O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA PRED USTAVNIM SUDOM

    stavnom sudu Srbije je podneto devet inicijativa za ocenu Ustavnosti vie odredabaZakona o nacionalnim savetima nacionalnih

    manjina. Na sednici tog suda 17. januara 2013. godine doneto jereenje I 882/2010, kojim je odlueno:

    1) da se pokrene postupak za utvrivanje neustavnosti: lana 2. stav 2, lana 10. ta: 6, 10, 11, 12, 13. i 15, lana 11. stav 3, stava 12, lana 13. taka 3, lana 14, lana 15. taka 7, lana 19. stav 2 i lana 20. ta 1 do 4, l. 23 do 27;

    2) da se odbace inicijative za ocenu ustavnosti: lana 5, lana 15. ta. 5 i 6, lana 16. stav 3, lana 17, lana 18, lana 19. stav 1, lana 21, lana 22. taka 1, ana 29, lana 31, lana 32, lana 33, lana 41. stav 2 taka 7, lana 44. st. 1. i 2, lana 47, lana 48, lana 52, lana 54, lana 56. stav 1, lana 57, lana 115, lana 134; lana 137.

    Ovde e biti rei samo o odredbama povodom kojih jeUstavni sud pokrenuo postupak za ocenu neustavnosti.

    lan 2. Stav 2. ovog lana otvara pitanje da li nacionalnisavet moe osnovati privredna drutva, ustanove ilidruge orgnaizacije u domenu njhovog rada, po svomnahoenju ili u skladu sa odgovarajuim sistemskim za-konima. Poto zakoni koji ureuju obrazovanje i kulturu,uopte pa i u odnosu na pripadnike nacionalnih manjina,predviaju da u tim oblastima deluju ustanove, ostajeda se oceni da li nacionalni savet moe biti osnivaprivrednih drutava i drugih organizacija.

    lan 10. Povodom ovog lana otvoreno je jednonaelno pitanje i vie supstancionih pitanja.Naelno pitanje je da li termin nadlenost oznaavasamo prava i obaveze organa drave, autonomne pokra-jine i jedinice lokalne samouprave ili i prava i obaveze or-gana i organizacija koje vre javna ovlaenja? S obzirom

    U

    Naelno pitanje je da li termin nadlenost oznaava samo prava i obaveze organa drave, autonomnepokrajine i jedinice lokalne samouprave ili i prava i obaveze organa i organizacija koje vre javna ovlaenja?

    3 Minority News

    Prof dr Zoran Ivoeviredovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union

  • Aktuelno

    da se taj termin koristi i u Zakonu o nacionalnim save-tima nacionalnih manjina, Ustavni sud hoe da oceni joi da li je zakonodavac ustanovljenjem nadlenosti na-cionalnih saveta izaao iz ustavnih okvira ili je re o ter-minolokoj greci. Smatramo da termin nadlenostnije rezervisan samo za organe drave, autonomnepokrajine i jedinice lokalne samouprave. Njega Ustav izakoni koriste u irem znaenju. Evo primera: Vojska Sr-bije nije organ ve oruana sila, a Ustav njena prava idunosti podvodi pod termin nadlenost (naslov lana139). Visoki Savet sudstva je nezavisan i samostalanorgan (bez preksa dravni, za razliku od Zatitnikagraana, koji je nezavisni organ sa preksom dravni),a Ustav njegova prava i dunosti podvodi pod terminnadlenost (lan 153. stav 1). Republika radiodifuznaagencija je samostalna i nezavisna organizacija koja vrijavna ovlaenja, a Zakon o radiodifuziji njena prava idunosti podvodi pod termin nadlenost (lan 6).Komisija za zatitu konkurencije je samostalna i nezav-isna organizacija koja vri javna ovlaenja, a Zakon o za-titi konkurencije njena prava i dunosti podvodi podtermin nadlenost (lan 35). Savet visokokolske us-tanove je organ upravljanja ustanove a Zakon o visokomobrazovanju njegova prava i dunosti podvodi pod ter-min nadlenost (lan 53). Upravni odbor ustanove kul-ture je organ upravljanja ustanove, a lan 44. Zakona okulturi njegova prava i obaveze podvodi pod terminnadlenost (lan 44). Arbitraa nije dravni organ, aZakon o arbitrai njegova prava i obaveze podvodi podtermin nadlenost (l. 27 do 31). I tako dalje.

    Supstanciona pitanja tiu se ta. 6, 10, 11, 12, 13. i 15.lana 10. Taka 6. iziskuje da se oceni da li osnivakaprava nacionalnog saveta koja se odnose na drugeoblasti od znaaja za ouvanje identiteta manjine iskauiz okvira lana 79. Ustava, koji oblasti njegovog delovanjaodreuje striktno (numerus clausus). Ta. 10 i 11.iziskuju da se ispita da li uee nacionalnog saveta upredlaganju i pripremi propisa iskae iz okvira lana 107.Ustava, koji striktno odreuje ko ima pravo predlaganjazakona i drugih propisa, kao i iz okvira lana 19. stav 9.Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kojipredvia pravo obraanja nacionalnog saveta nadlenimorganima u vezi sa pitanjima od znaaja za nacionalnemanjine, a ne i pravo uea u pripremi propisa. Ta.12. i 13. iziskuje da se oceni da li ovlaenje nacionalnogsaveta da pokree postupak pred Ustavnim sudom kadsu ugroena prava pripadnika nacionalne manjine, iskaeiz okvira lana 168. stav 1. Ustava, koji predvia da pos-tupak pred tim sudom mogu pokrenuti samo dravni or-gani, organi autonomne pokrajine, organi jedinicelokalne samouprave, skupina od najmanje 25 narodnihposlanika kao i sm sud. Taka 15. iziskuje da se ocenida li nacionalni savet moe da odluuje i o pitanjima kojasu mu poverena aktima autonomne pokrajine ili jedinicelokalne samouoprave, ako je lanom 137. stav 2. Ustavapredvieno da se javna ovlaenja mogu poveravati

    samo zakonom.

    lan 11. Stav 3. ovog lana otvara pitanje, moe li Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalnesamouprave preneti, u celini ili delimino, na nacionalnisavet osnivaka prava nad ustanovama vaspitanja, obrazovanja uenikog i studentskog standarda, sobzirom da lan 79. stav 1. Ustava, pri nabrajanju pravana ouvanje posebnosti pripadnika nacionalne manjine,ne navodi vrenje osnivakih prava na pomenutim us-tanovama u javnoj svojini, ve samo na privatnim obrazovnim ustanovama.

    lan 12. Ovaj lan otvara pitanje moe li nacionalnisavet uestvovati u upravljanju ustanovama predkol-skog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, ustanovama visokog obrazovanja i ustanovamauenikog i studentskog standarda, u kojima se obra-zovni i vaspitni rad ne izvodi na jeziku nacionalne man-jine, s obzirom da se u tim ustanovama ne ostvarujusamo prava pripadnika nacionalne manjine, ve svihgraana, a oni su, po lanu 21. stav 1. Ustava, jednaki ipred Ustavom i pred zakonom. Povreda ove odredbeugrozila bi jedinstvo pravnog poretka zajemeno stavom4. lan 1. Ustava.

    lan 13. Ovaj lan u stavu 3. predvia da nacionalnisavet daje miljenje Nacionalnom prosvetnom savetu nanastavne programe srpskog jezika kao nematernjeg. Us-tavni sud treba da oceni da li ova nadlenost nacionalnogsaveta prekorauje prava pripadnika nacionalne manjineda uestvuju u odluivanju o pitanjima njihove kulture,obrazovanja, informisanja i slubene upotrebe jezika ipisma, kako je to predvieno lanom 75. stav 2. Ustava.