Bilten minority news br 5

Download Bilten minority news br 5

Post on 30-Mar-2016

219 views

Category:

Documents

6 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Bilten minority news br 5

TRANSCRIPT

<ul><li><p>besplatan meseni bilten o ivotu manjinskih zajednica u Srbiji</p><p>Broj 5 | OKTOBAR 2013</p><p>Minority NewsKakav Zakon o Nacionalnim </p><p>savetima nacionalnih manjina je potreban Srbiji?</p><p>STAVSerijal tekstova </p><p>prof dr Zorana Ivoevia</p><p>AKTUELNO</p><p>Minority REPORT</p><p>Kratak pregled manjinskih prava 2</p><p>www.minoritynews.rs</p><p>Program stairanja za mlade pripadnike manjina udravnim institucijama </p><p>u Srbiji</p><p>Festival jevrejske kulture u Beogradu</p><p>Koncert za Grke u svetu</p><p>GRKA ZAJEDNICA BUGARSKA ZAJEDNICAJEVREJSKA ZAJEDNICA</p><p>NEZAUSTAVLJIVI PROCES OSTVARIVANJA PRAVASANDAKIH BONJAKA U REPUBLICI SRBIJI</p><p>10 GODINA BONJAKOG NACIONALNOG VIJEA</p><p>PredstvniciDimitrovgrd </p><p>n srpsko-bugrskom forumu</p></li><li><p>Reenje za medije, na alost, nije jednostavnoPoslednjih meseci se esto i sve glasnije u naem drutvu govori o medijima i o tome da konano treba regulisati tu vanu oblast, kojasprovodi Ustavom garantovano pravo graana na informisanje.</p><p>Govorilo se o medijima i ranije, pre svega o slobodi i nezavisnosti medijaod politike, zatim o nansijskoj odrivosti, da bi se konano govorilo omedijskoj strategiji koja treba da prui jasne smernice kuda e se medijikretati u narednom periodu. </p><p>Da je problem neregulisanosti medijske sfere vie pogodio nacionalnemanjine, pitanje je na koje se ne moe dati jednostavan odgovor, posebnoukoliko smo svesni da svaki odgovorni i profesionalni medij kao presuduisekuje odgovor drave na trenutno stanje, koje je za mnoge postaloneizdrivo. </p><p>Opti zakljuak bi mogao biti da je vreme za medije loe i nepovoljno, aliono to posebno pogaa medije na jezicima nacionalnih manjina ili onemedije koji se bave nacionalnim manjinama jeste neizvesnost i strah dadrava ponovo nee imati oseaja za posebne potrebe pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. Primer za Radio televizijom Vojvodineukazuje i na tu mogunost.</p><p>Prostor izmeu namere drave da strateki rei pitanje medija u Srbiji iposebnih potreba nacionalnih manjina u Srbiji jeste prostor u kome trebapromai reenje koje je odrivo. Isto tako i prostor izmeu komercijalnogposlovanja, zakonske obaveze i zatite prava nacionalnih manjina jetakoe prostor u okviru kog treba osmisliti model kako bi strategija bilasprovodiva i odriva na dui rok. </p><p>Naravno, sve bi bilo jednostavnije kada bi bilo mogue primeniti uniformno reenje i jedinstven model, ali realnost i kompleksnost drutvau Srbiji zahteva posebnu kreativnost i posveenost nosilaca javnih funkcijai predstavnika nacionalnih manjina. Pronalaenje takvog modela je proces i zahteva vreme, ali vie od svega zahteva otvoren i kontinuirandijalog. Moda su upravo mediji najrelevantniji uesnici tog dijaloga, alisvakako su najadekvatniji kanal za informisanje o tom dijalogu. Sve jespremno, eka se samo poetak dijaloga.</p><p>eki otvoreni muziki internacionalni festival</p><p>Odran osmi Hosanafest</p><p>Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine preuzimapredsedavanje KoordinacijomNacionalnih saveta manjina u Srbiji</p><p>Iz hrvatske zajednice</p><p>Iz bugarske zajednice</p><p>Drutva koja neguju ukrajinskukulturu nastupila u Ukrajini</p><p>Iz ukrajinske zajednice</p><p>kola u Ruskom Krsturu uvarnacionalnog identiteta</p><p>Iz rusinske zajednice</p><p>Izdvajamo iz manjinskih </p><p>zajednica</p><p>U Srbiji ive pripadnici 30 razliitih nacionalnih zajednica!</p><p>Iz eke zajednice</p></li><li><p>Aktuelno</p><p>ZAKON O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA PRED USTAVNIM SUDOM </p><p>stavnom sudu Srbije je podneto devet inicijativa za ocenu Ustavnosti vie odredabaZakona o nacionalnim savetima nacionalnih</p><p>manjina. Na sednici tog suda 17. januara 2013. godine doneto jereenje I 882/2010, kojim je odlueno: </p><p>1) da se pokrene postupak za utvrivanje neustavnosti: lana 2. stav 2, lana 10. ta: 6, 10, 11, 12, 13. i 15, lana 11. stav 3, stava 12, lana 13. taka 3, lana 14, lana 15. taka 7, lana 19. stav 2 i lana 20. ta 1 do 4, l. 23 do 27;</p><p>2) da se odbace inicijative za ocenu ustavnosti: lana 5, lana 15. ta. 5 i 6, lana 16. stav 3, lana 17, lana 18, lana 19. stav 1, lana 21, lana 22. taka 1, ana 29, lana 31, lana 32, lana 33, lana 41. stav 2 taka 7, lana 44. st. 1. i 2, lana 47, lana 48, lana 52, lana 54, lana 56. stav 1, lana 57, lana 115, lana 134; lana 137. </p><p>Ovde e biti rei samo o odredbama povodom kojih jeUstavni sud pokrenuo postupak za ocenu neustavnosti. </p><p>lan 2. Stav 2. ovog lana otvara pitanje da li nacionalnisavet moe osnovati privredna drutva, ustanove ilidruge orgnaizacije u domenu njhovog rada, po svomnahoenju ili u skladu sa odgovarajuim sistemskim za-konima. Poto zakoni koji ureuju obrazovanje i kulturu,uopte pa i u odnosu na pripadnike nacionalnih manjina,predviaju da u tim oblastima deluju ustanove, ostajeda se oceni da li nacionalni savet moe biti osnivaprivrednih drutava i drugih organizacija. </p><p>lan 10. Povodom ovog lana otvoreno je jednonaelno pitanje i vie supstancionih pitanja.Naelno pitanje je da li termin nadlenost oznaavasamo prava i obaveze organa drave, autonomne pokra-jine i jedinice lokalne samouprave ili i prava i obaveze or-gana i organizacija koje vre javna ovlaenja? S obzirom</p><p>U</p><p>Naelno pitanje je da li termin nadlenost oznaava samo prava i obaveze organa drave, autonomnepokrajine i jedinice lokalne samouprave ili i prava i obaveze organa i organizacija koje vre javna ovlaenja?</p><p>3 Minority News </p><p>Prof dr Zoran Ivoeviredovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union</p></li><li><p>Aktuelno</p><p>da se taj termin koristi i u Zakonu o nacionalnim save-tima nacionalnih manjina, Ustavni sud hoe da oceni joi da li je zakonodavac ustanovljenjem nadlenosti na-cionalnih saveta izaao iz ustavnih okvira ili je re o ter-minolokoj greci. Smatramo da termin nadlenostnije rezervisan samo za organe drave, autonomnepokrajine i jedinice lokalne samouprave. Njega Ustav izakoni koriste u irem znaenju. Evo primera: Vojska Sr-bije nije organ ve oruana sila, a Ustav njena prava idunosti podvodi pod termin nadlenost (naslov lana139). Visoki Savet sudstva je nezavisan i samostalanorgan (bez preksa dravni, za razliku od Zatitnikagraana, koji je nezavisni organ sa preksom dravni),a Ustav njegova prava i dunosti podvodi pod terminnadlenost (lan 153. stav 1). Republika radiodifuznaagencija je samostalna i nezavisna organizacija koja vrijavna ovlaenja, a Zakon o radiodifuziji njena prava idunosti podvodi pod termin nadlenost (lan 6).Komisija za zatitu konkurencije je samostalna i nezav-isna organizacija koja vri javna ovlaenja, a Zakon o za-titi konkurencije njena prava i dunosti podvodi podtermin nadlenost (lan 35). Savet visokokolske us-tanove je organ upravljanja ustanove a Zakon o visokomobrazovanju njegova prava i dunosti podvodi pod ter-min nadlenost (lan 53). Upravni odbor ustanove kul-ture je organ upravljanja ustanove, a lan 44. Zakona okulturi njegova prava i obaveze podvodi pod terminnadlenost (lan 44). Arbitraa nije dravni organ, aZakon o arbitrai njegova prava i obaveze podvodi podtermin nadlenost (l. 27 do 31). I tako dalje. </p><p>Supstanciona pitanja tiu se ta. 6, 10, 11, 12, 13. i 15.lana 10. Taka 6. iziskuje da se oceni da li osnivakaprava nacionalnog saveta koja se odnose na drugeoblasti od znaaja za ouvanje identiteta manjine iskauiz okvira lana 79. Ustava, koji oblasti njegovog delovanjaodreuje striktno (numerus clausus). Ta. 10 i 11.iziskuju da se ispita da li uee nacionalnog saveta upredlaganju i pripremi propisa iskae iz okvira lana 107.Ustava, koji striktno odreuje ko ima pravo predlaganjazakona i drugih propisa, kao i iz okvira lana 19. stav 9.Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kojipredvia pravo obraanja nacionalnog saveta nadlenimorganima u vezi sa pitanjima od znaaja za nacionalnemanjine, a ne i pravo uea u pripremi propisa. Ta.12. i 13. iziskuje da se oceni da li ovlaenje nacionalnogsaveta da pokree postupak pred Ustavnim sudom kadsu ugroena prava pripadnika nacionalne manjine, iskaeiz okvira lana 168. stav 1. Ustava, koji predvia da pos-tupak pred tim sudom mogu pokrenuti samo dravni or-gani, organi autonomne pokrajine, organi jedinicelokalne samouprave, skupina od najmanje 25 narodnihposlanika kao i sm sud. Taka 15. iziskuje da se ocenida li nacionalni savet moe da odluuje i o pitanjima kojasu mu poverena aktima autonomne pokrajine ili jedinicelokalne samouoprave, ako je lanom 137. stav 2. Ustavapredvieno da se javna ovlaenja mogu poveravati</p><p>samo zakonom.</p><p>lan 11. Stav 3. ovog lana otvara pitanje, moe li Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalnesamouprave preneti, u celini ili delimino, na nacionalnisavet osnivaka prava nad ustanovama vaspitanja, obrazovanja uenikog i studentskog standarda, sobzirom da lan 79. stav 1. Ustava, pri nabrajanju pravana ouvanje posebnosti pripadnika nacionalne manjine,ne navodi vrenje osnivakih prava na pomenutim us-tanovama u javnoj svojini, ve samo na privatnim obrazovnim ustanovama.</p><p>lan 12. Ovaj lan otvara pitanje moe li nacionalnisavet uestvovati u upravljanju ustanovama predkol-skog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, ustanovama visokog obrazovanja i ustanovamauenikog i studentskog standarda, u kojima se obra-zovni i vaspitni rad ne izvodi na jeziku nacionalne man-jine, s obzirom da se u tim ustanovama ne ostvarujusamo prava pripadnika nacionalne manjine, ve svihgraana, a oni su, po lanu 21. stav 1. Ustava, jednaki ipred Ustavom i pred zakonom. Povreda ove odredbeugrozila bi jedinstvo pravnog poretka zajemeno stavom4. lan 1. Ustava.</p><p>lan 13. Ovaj lan u stavu 3. predvia da nacionalnisavet daje miljenje Nacionalnom prosvetnom savetu nanastavne programe srpskog jezika kao nematernjeg. Us-tavni sud treba da oceni da li ova nadlenost nacionalnogsaveta prekorauje prava pripadnika nacionalne manjineda uestvuju u odluivanju o pitanjima njihove kulture,obrazovanja, informisanja i slubene upotrebe jezika ipisma, kako je to predvieno lanom 75. stav 2. Ustava.</p><p>lan 14. Ovaj lan odreuje da Nacionalni prosvetnisavet predlae resornom ministru davanje odobrenja zakorienje udbenika i nastavnih sredstava koji izraavajuposebnosti nacionalne manjine uz prethodnu saglas-nost nacionalnog sveta (stav 1), a da resorni ministardaje odobrenje za korienje domaih ili uvezenihudbenika na jeziku nacionalne manjine u obrazovno-vaspitnom radu na predlog nacionalnog saveta (stav2). Ustavni sud treba da oceni da li ovaj lan menjapostupak odobravanja udbenika, koji je ureen Za-konom o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima, aon predvia da je u oba sluaja potrebno da nacionalnisavet d samo pozitivno miljenje (lan 19)</p><p>lan 19. Stav 2. ovog lana predvia da Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprava,kao osniva javnih preduzea i ustanova u oblasti javnog informisanja koje u celini ili preteno informiu na jezikunacionalne manjine, mogu sporazumom sa nacionalnimsavetom preneti, u celini ili delimino, osnivaka pravana nacionalni savet. Pitanje da li vaei pravni poredakdoputa da drava bude osniva radio i televizijske stan-</p><p>4 Minority News </p></li><li><p>Aktuelno</p><p>ice izuzev javnog servisa koji je osnovan zakonom, ve jeotvoreno u predmetu I 27/2011 koji se odnosi naocenu ustavnosti lana 17. Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina. To pitanje ini aktuelnim iodredba lana 17. stav 3. Zakona o javnom informisanju,po kojoj Republika i autonomna pokrajina ne mogu bitiosnivai tampanih javnih glasila, a onaj ko osnivakaprava ne moe imati ne bi mogao ni da ih prenese. </p><p>lan 20. Po st. 1. do 4. ovog lana, nacionalni savet:daje miljenje u postupku imenovanja lanova upravnogodbora, programskog odbora i generalnog direktora Ra-diodifuzne ustanove Srbije i Vojvodine, ako te ustanoveemituju program na jeziku nacionalne manjine; utvrujekriterijume za izbor odgovornog urednika programa najeziku nacionalne manjine u ustanovi javnog servisa;predlae upravnom odboru radiodifuzne ustanoveimenovanje odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine iz reda kandidata koji se prijave i ispunjavaju kriterijume. Poto su radiodifuzne us-tanove Zakonom o radiodifuziji osnovane radi ostvari-vanja opteg interesa u javnom informisanju putemradija i televizije, pomenute odredbe iziskuju da se ocenida li pripadnici nacionalnim manjina, s pozivom na lan75. stav 2. Ustava, mogu imati vea prava od ostalihgraana u postupku izbora, odnosno imenovanja ogranai urednika u ustanovama javnog radiodifuznog servisa,kao i da li se Zakonom o nacionalnim savetima nacional-nih manjina moe menjati postupak izbora i imenovanja organa i urednika ureen Zakonom o radiodifuziji.</p><p>lan 23. Ovaj lan predvia da su odreenipojedinani akti nadlenih organa doneti bezodgovarajueg predloga ili miljenja nacionalnog savetaprotivzakoniti, odnosno nitavi (stav 1), ali da su puno-vani ako nacionalni savet ne dostavi predlog ili miljenjeu roku od 30 dana od uredno dostavljenog zahteva (stav2). Ovaj lan iziskuje da se ispita da li ograniava izvrnuvlast i imaoce javnih ovlaenja pri odluivanju u up-ravnom postupku, a ukoliko ih ne ograniava, da li rok zaanuliranje tog ogranienja treba da bude isti kao i rok zaokonanje itavog prvostepenog upravnog postupka,pogotovu to je u nekim zakonima taj rok samo 15 dana.</p><p>lan 24. Ovaj lan ureuje prenoenje osnivakih pravaRepublike, autonomne pokrajine i jedinice lokalnesamouprave nad ustanovama koje se bave obrazovno-vaspitnim radom, informisanjem iskljuivo na jeziku nacionalne manjine i ouvanjem i razvijanjem kulturenacionalne manjine, ali tako da ono zavisi iskljuivo odvolje (inicijative) nacionalnog saveta. Navedenoiziskuje da se oceni da li volja nacionalnog saveta uvekmoe biti dovoljna za prenoenje osnivakih prava, daklei onda kad se ne tiu samo pripadnika nacionalne </p><p>manjine ve svih graana.</p><p>lan 25. Ovaj lan predvia da nacionalni savet moepodneti Narodnoj skuptini, Vladi i drugim dravnim organima i posebnim organizacijama predloge, inicijativei miljenja o pitanjima iz svoje nadlenosti, a ako to neuini pomenuti organi i organizacije su duni da preodluivanja sami zatrae miljenje od nacionalnih saveta,pri emu zbog nepostupanja po ovoj obavezi nacionalnisavet moe traiti od Vlade da stavi van snage doneteakte. Ovakav odnos prema Narodnoj skuptini i Vladiotvara pitanje meanja nacionalnog saveta u vrenje zakonodavne i izvrne vlast, ali i meanja u rad drugihdravnih organa i posebnih organizacija, to bi mogloda znai i u rad sudova, javnih tuilatva, Ustavnog suda, organa uprave i drugih organa koji su nezavisni, odnosnosamostalni u radu. </p><p>lan 26. Ovaj lan ima istu matricu kao i prethodni,samo se odnosi na organe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouoprave. Reeno za lan 25. vai iovde, s napomenom da ovi organi ne vre zakonodavnuvlast ve normativnu funkciju u pitanjima njihove izvornenadlenosti.</p><p>lan 27. Ovaj lan predvia da nacionalni savetsarauje sa meunarodnim i regionalnim organizaci-jama, sa dravnim organima, organizacijama i us-tanovama matinih drava, sa nacionalnim savetimadrugih drava, kao i da njegovi predstavnici uestvuju upregovorima ili se konsultuju povodom pregovora o bilateralnim sporazumima sa matinim dravama u pitanjima iz sfere prava nacionalnih manjina. Ovaodredba iziskuje da se oceni da li nacionalni savetuestvuje u utvrivanju i voenju spoljne politike, to jepo lanu 123. Ustava u nadlenosti Vlade, kao i da lisaradnja sa sunarodnicima u mati...</p></li></ul>