bilten br 10

Download Bilten br 10

Post on 06-Apr-2016

215 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

 

TRANSCRIPT

  • Internet portal POLJOPRIVREDNE SAVETODAVNE I STRUNE SLUBE LESKOVAC

    psssle.com

    INFORMACIJE I SAVETI U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

    BILTEN10

    GOD. VIII BR.10tampano 28.10.2014500 prmeraka

  • STR TEMA Opis Napisao/la3 Poveana bro-

    jnost glodara na Podruju leskovca

    Preporuka proizvodjaima je obavezan zdravst-veni pregled parcela

    mr Gordana Jobanovi

    3-4 uticaj mikotoksina u ishrani domaih ivotinja - opasnost koja vreba iz plesni

    Plesni proizvode ove otrove tokom svog boravka u hrani namenjenoj ivotinjama

    dipl. ing. Slavko Mladenovi

    5 NA PRAGU JESENJE SETVE 2014

    Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake uspene proizvodnje strnih ita

    dipl. ing. Boban Stankovi

    5 BerBa kukuruza na podruju jo

    este kie i viak vlage u zemljitu odloile su i prilino omele berbu kukuruza

    mast. ing. Jelena Stojiljkovi

    6 HeLjda Heljda je tipino planinska biljka kratkog vegeta-cionog perioda

    dipl. ing. Mirjana Petrovi

    7 bakteriozno izumiranje kotiavog voa

    Pseudomonas syringae je ekonomski tetna bak-terija, iroko rasprotranjen patogen koji napada brojne

    dipl. ing. Bojana Karapandi

    8 RADOVI NA PELINJAKU NOVEMBRA MESECA

    Pelinja drutva u ovom mesecu povremeno ko-municiraju sa prirodom

    dipl. ing. Nenad Stefanovi

    8 SETVA PENICE Izbor sorte kao nosioca prinosa je veoma vaan element u proizvodnji penice.

    dr Mijodrag orevi

  • STR TEMA Opis Napisao/la3 Poveana bro-

    jnost glodara na Podruju leskovca

    Preporuka proizvodjaima je obavezan zdravst-veni pregled parcela

    mr Gordana Jobanovi

    3-4 uticaj mikotoksina u ishrani domaih ivotinja - opasnost koja vreba iz plesni

    Plesni proizvode ove otrove tokom svog boravka u hrani namenjenoj ivotinjama

    dipl. ing. Slavko Mladenovi

    5 NA PRAGU JESENJE SETVE 2014

    Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake uspene proizvodnje strnih ita

    dipl. ing. Boban Stankovi

    5 BerBa kukuruza na podruju jo

    este kie i viak vlage u zemljitu odloile su i prilino omele berbu kukuruza

    mast. ing. Jelena Stojiljkovi

    6 HeLjda Heljda je tipino planinska biljka kratkog vegeta-cionog perioda

    dipl. ing. Mirjana Petrovi

    7 bakteriozno izumiranje kotiavog voa

    Pseudomonas syringae je ekonomski tetna bak-terija, iroko rasprotranjen patogen koji napada brojne

    dipl. ing. Bojana Karapandi

    8 RADOVI NA PELINJAKU NOVEMBRA MESECA

    Pelinja drutva u ovom mesecu povremeno ko-municiraju sa prirodom

    dipl. ing. Nenad Stefanovi

    8 SETVA PENICE Izbor sorte kao nosioca prinosa je veoma vaan element u proizvodnji penice.

    dr Mijodrag orevi

    Poveana brojnost glodara na podruju Leskovca

    Na teritoriji RC Leskovac, vizuelnim pregledom parcela pod leguminozama, kao i zasada dugogodinjih vonih vrsta, registrovana je poveana brojnost glodara - poljske voluharice (Microtus arvalis) i poljskog mia (Apodemus sylvaticus).

    Preporuka proizvodjaima je obavezan zdravstveni pregled parcela, i ukoliko se utvrdi poveana brojnost - vie od 10 aktivnih rupa /ha potrebno je primeniti mamke na bazi cink-fosfida.

    Zatitu sprovesti ubacivanjem gotovih mamaka u aktivne rupe koje su nastanjenje glodarima.Nakon nji-hovog postavljanja potrebno je zatvoriti rupe kako ne bi dolo do trovanja divljai. Mamke primenjivati po uputstvu i preporuci proizvodjaa.

    Od preparata mogu se primeniti:

    Cinkfosfid mamak (5-10 gr po aktivnoj rupi),

    Brodilon blok (10-20 gr po aktivnoj rupi),

    Brodilon Mamak (10-20 gr. po aktivnoj rupi),

    Mamak-B (10-20 gr po aktivnoj rupi),

    Gardentop (10-20 gr. po aktivnoj rupi),

    Galibrom-AB (10-20 gr.po aktivnoj rupi),

    Hemus mamak AB ( 10-20 gr. po aktivnoj rupi) i dr.

    Savetodavac za zatitu biljamr Gordana Jovanovi

    Uticaj mikotoksina u ishrani domaih ivotinja - opasnost koja vreba iz plesni

    Mikotoksini (od gr. rei mykes - gljiva i toxikon - otrov) su sekundarni produkti ili poluprodukti nastali u procesu metabolizma plesni. Otrovni su i imaju negativne bioloke posledice na ivotinje. Plesni proizvode ove otrove tokom svog boravka u hrani namenjenoj ivotinjama. Razmnoavaju se u uslovima njima najpo-voljnije temperature i vlage. to je vea vlanost, razvoj plesni je bri.tetni uinci hrane s plesnima otkriveni su jo u Kini, pre najmanje pet hiljada godina. Meutim, nije svaka plesan otrovna, jer mikotoksine ne proizvode sve plesni. Zasad se zna da stotinak vrsta plesni proizvodi ove otrovne produkte, a poznato je vie od trista vrsta mikotoksina razliitih nivoa tetnosti. Toksini gljivica poeli su se ozbiljno prouavati tek pre pedesetak godina, nakon to je 1960. godine u Engleskoj zabeleena smrt velikog broja uraka. Otkriveno je da se u smesi hrane od kikirikija kojom je ivina hranjena nastanila gljivica koja proizvodi hemijski spoj kasnije nazvan aflatoksin, koji je danas najpoznatiji od svih mikotok-sina.

    Akutne i hronine mikotoksikozeMikotoksini mogu imati karcinogena, mutagena, imunotoksina i teratogena svojstva. ivotinje su najee izloene mikotoksinima putem kontaminirane hrane. Bolesti uzrokovane mikotoksinima javljaju se u akut-nom ili hroninom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Akutne mikotoksikoze ispoljavaju se jasno izraenim simptomima trovanja, ak i smru. Hronine kontaminiraju organizam na due razdoblje uzrokujui bolesti kao to su karcinomi, teki poremeaji hormonskog sistema, problemi imunolokog sistema, ciroza jetre i oteenja bubrega. Takoe je mogue da izazovu pobaaj. Mikotoksini se mogu godinama nagomilavati u

  • organizmu u masnom tkivu, mlenim lezdama, miiima i kostima.Vrste mikotoksinaPlesni koje proizvode ove otrove najee se javljaju u itaricama i stonoj hrani.

    AflatoksiniDele se na vie podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se meu itaricama i oraastim plo-dovima. Preko stone hrane, mogu doi u mleko i mlene proizvode. Uzrokuju bezvoljnost, mravljenje, smanjenu elastinost krvnih sudova i unutranja krvarenja, neuroloke poremeaje, ozbiljne promene probavnog sistema - proliv, povraanje, greve; crevna krvarenja; unutranje edeme; krvarenja bubrega; oteenja i karcinom jetre.

    Okratoksin A - Javlja se u itaricama uzrokuje probleme u urinarnom sistemu i oteenja bubrega, a i ima kancerogeno delovanje.

    Trihoteceni - Obuhvataju mnogo podvrsta, a najee se otkrivaju u penici, kukuruzu, zobu i jemu. Uz-rokuju negativne promene u celom telu, na primer osipe na koi; stvaraju ozbiljne potekoe s disanjem i krvarenje iz plua; napadaju nervni sistem, manifestuju se drhtavicom, slabom koordinacijom pokreta. Zearalenon - Najee je prisutan u kukuruzu, ali i u penici, rii, soji, jemu i prosu. Izaziva probleme re-produktivnih organa, ukljuujui neplodnost. Kako dospevaju u ivotinjski organizam

    ivotinja unosi toksine gljivica u telo preko biljnih hraniva (itarice). Smatra se da je oko 30 posto svetske proizvodnje itarica vie ili manje zagaeno mikotoksinima. Stona hrana takoe moe sadrati ove otrove.Kako se odbraniti od mikotoksina

    Mikotoksini mogu nastati u svim fazama - pre etve, tokom etve, za vreme skladitenja ili prerade. U proce-su proizvodnje hrane njihov se razvoj moe spreiti raznim metodama, no nijedan postupak nije delotvoran za unitavanje ve nastale plesni. Nije je mogue uspeno uklanjati vodom, odnosno pranjem, a otporna je i na termiku obradu hrane. Ipak, postoji reenje za eliminaciju toksina. Za tu svrhu koriste se sredstva zvana adsorbensi, koji privlae molekule mikotoksina i uklanjaju ih iz organizma. Ovaj proces mogue je postii jedino u probavnom tj.digestivnom traktu. Na taj se nain spreava resorpcija u krvotok te se velika koliina mikotoksina izmetom eliminie iz organizma ivotinje. Najpoznatiji adsorbensi su zelena glina i zeolit. Ad-sorbensi ili takozvani puferi u hranivima su od izuzetnog znaaja, kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz tela ivotinje putem izmeta.

    Savetodavac za stoarstvodipl. ing. Slavko Mladenovi

  • NA PRAGU JESENJE SETVE 2014 - Kvalitetno seme za jesenju setvu

    Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake uspene proizvodnje strnih ita. Pravilan izbor sorte i upotre-ba deklarisanog semena, predstavlja preduslov za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Seme penice i drugih ita treba da bude propisno deklarisano, dezinfikovano i ispitano. Prilikom setve potrebno je voditi rauna o izboru sorte, kvalitetu semena, optimalnom roku setve, koliini semena, nainu i dubini setve. Odabrana sorta treba da je visoko prinosna, otporna na niske temperature, poleganje i biljne bolesti. Seme treba da je zdravo, krupno, isto i sortno isto. Klijavost semena treba da je 93-95 %, a sortna istoa semena treba da je 99 %. Najbolje je kupiti originalno seme i koristiti ga do II reprodukcije, a nakon toga ponovo poeti sa originalom. Penica dobro koristi produeno delovanje duboke obrade pa se moe primeniti redukovana osnovna obrada plitko oranje i tanjiranje,zavisno od mase etvenih ostataka. Optimalana gustina setve kree se od 500-600 klijavih zrna po kvadratnom metru. Kod veine sorti to iznosi 220 260 kilograma semena po hektaru. Ko-rekciju koliine semena treba obaviti zbog zakanjenja u setvi, ali i ako je ona nekvalitetna, pa seme ostaje na povrini. Za svaki dan zakanjenja posle optimalnog roka, norma treba da se uvea za 0,5 1%, zavisno od kvaliteta setve. Dubina setve treba da je 4 5 cm sa meurednim rastijanjem od 10-12 cm (uskoredna stva), brzina kretanja sejalice 7 9 kilometara na as ( pratilac brzim hodom moe da sustie agregat ).

    Setvu psenice i ostalih zita treba po mogucnosti obaviti u optimalnom roku tj. od 5. do 25.