Bilten br. 5 PSSS Leskovac

Download Bilten br. 5 PSSS Leskovac

Post on 10-Mar-2016

219 views

Category:

Documents

4 download

DESCRIPTION

Bilten Poljoprivredne savetodavne i strune slube Leskovac

TRANSCRIPT

  • BILTEN5INFORMACIJE I SAVETI U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

    GOD. VIII BR.5tampano 28.05.2014500 prmeraka

    Internet portal POLJOPRIVREDNE SAVETODAVNE I STRUNE SLUBE LESKOVAC

    psssle.com

  • STR TEMA Opis Napisao/la3 ORGANSKA

    PROIZVODNJA U STOARSTVU

    Organska proizvodnja podrazumeva proces odrivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloivim resursima

    dipl. ing. Slavko Mladenovi

    3 OSNIVANJe ZemlJORADNIKe ZADRUGe

    Zemljoradniku zadrugu moe osnivati najmanje deset zemljoradnika i drugih fizikih lica koji imaju u svojini

    mr Gordana Jobanovi

    4 RAZlOZI ZA PReSTANAK RADA ZADRUGe

    odluka skuptine o prestanku rada zadruge, pripajanju drugoj zadruzi, spajanju s drugom zadrugom

    mast. ing. polj. Jelena Stojiljkovi

    4-5 UPRAVlJANJe ZADRUGAmA

    Zadrugom upravljaju zadrugari. U upravljanju zadrugom, lanovi zadruge imaju jednako pravo glasa (princip jedan lan jedan glas).

    dipl. ing. Bojana Karapandi

    5-6 UDRUIVANJem DO POVeANJA KONKUReNTNOSTI

    zadruga pravno lice koje stie dobit dok je udruenje neprofitna organizacija

    dipl. ing. Boban Stankovi

    6-7 STIcANJe STATUSA ZADRUGARA

    Fizika lica - osnivai zadruge stiu status zadrugara osnivanjem zadrug

    dipl. ing. Igor Risti

    7-8 ZADRUGA KAO DObROVOlJNO URDUeNJe

    Zadruga je dobrovoljno udruenje zadrugara u kojem svaki lan uestvuje neposredno

    dipl. ing. MirjanaPetrovi

    8 ZADRUNI SAVeZ SRbIJe Zadruni savez Srbije je asocijacija zemljoradnikih zadruga Srbije

    dipl. ing.Nenad Stefanovi

    9 PRAVNA AKTA ZADRUGe Zadruga je oblik organizovanja fizikih lica

    dipl. ing. Duko Jovanovi

    10 UPIS U VINOGRADARSKI ReGISTAR

    Obavetavamo proizvoae groa da je Zakonom o vinu

    dipl. ing Nenad Stefanovi

    11-12 STIPS - Sistem trinih informacija poljo-privrede Srbije

    AGROPONUDA.COM

  • ORGANSKA PROIZVODNJA U STOARSTVU

    Organska proizvodnja podrazumeva pro-ces odrivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloivim resursima, tradicijom, biodiver-zitetom i predstavlja zaokruenu farmsku ratar-sku i stoarsku proizvodnju, ime je obuhvaeno i ouvanje i obnova prirodnih resursa, kao i pov-ratak tradicionalnim vrednostima i znanjima.Organsko stoarstvo po definiciji oznaava raz-voj ove privredne grane bez naruavanja odnosa u prirodnim zajednicama, bez uvoza egzotinih ivotinja uz ogranienu primenu proizvoda koji prate animalnu proizvodnju ukljuujui i tera-peutska sredstva.Naravno, ovakav nain proizvod-nje nemoemo okarakterisati kao ekstenzivan iako po opisu tako izgleda, nego je intenzivan sa prih-vatljivim ogranienjima koja postavljaju stanita, uz ogranienje zagaenja u samom stanitu ime se obezbeuje ouvanje celokupne bioloke zajednice. Savremeni sistemi upravljanja organskom proizvod-njom u stoarstvu je regulisan zakonskim aktima. Zakonska regulativa definie kontrolu proizvod-nih procesa koje imaju cilj proizvodnju adekvatne koliine, hemijski i bioloki nezagaene, hrane na nain koji je ekoloki opravdan, ekonomski ko-ristan i zadovoljava etike kriterijume o humanom postupanju sa ivotinjama. ta ustvari ovo znai? Tehnike upravljanja koje koristi organsko stoarstvo moraju da budu regulisane psiholokim i osnovnim etiolokim potrebama stoke, to u principu podra-zumeva i posebne uslove. Naime, kada je re o primeni i korienju tehnika u proizvodnim nivo-ima i brzini prirasta, one moraju da budu usme-rene ka dobrom zdravlju ivotinja, i obezbeenju razumnog ponaanja prema ivotinjamaCiljevi u oblasti gajenja ivotinja treba da budu razumni proizvodni nivoi (optimalna prizvod-nja, neforsirana), ali da budu prilagoeni uslovima dugovenosti i kvaliteta ivotinjskih proizvoda. Zato je potrebno odabrati rase koje su lako prilagodljive lokalnim uslovima nege i dranja. Takoe je pri iz-boru rase za gajenje, potrebno razmotriti znaaj genetske raznovrsnosti, kako bi se maksimalno izbe-gla genetska erozija. S druge strane, na farmi ne bi trebalo primenjivati one metode koje funkcionisan-je na farmi ine zavisnim od visoke tehnologije za koju su potrebna velika sredstva, a iji se dugorini rezultati ne mogu proceniti. To znai da tehnike transfera embriona i neke druge nisu dozvoljene.Savetodavac za stoarstvo Dipl. in .Slavko Mladenovi

    OSNIVANJE ZEMLJORADNIKE ZADRUGE

    Zemljoradniku zadrugu moe osnivati najmanje deset zemljoradnika i drugih fizikih lica koji imaju u svojini ili po drugom osnovu koriste zemljite, ob-jekte ili sredstva za rad u poljoprivredi. Osnivaki akt zadruge je ugovor o osnivanju koji potpisuju svi osnivai i overavaju svoj potpis. Ugovor obavezno sadri poslovno ime zadruge, sedite, pretenu de-latnost, podatke o osnivaima, iznos udela i rok up-late, odgovornost zadruge i zadrugara za obaveze, nain i rok sazivanja osnivake skuptine. Osnivaku skuptinu zadruge ine sva fizika lica koja su izrazila volju da osnuju zadrugu. Na osnivakoj skuptini se moe potpisati ugovor o osnivanju i uplatiti udeli, ako to nije uinjeno prethodno, a obavezno se usvajaju zadruna pravila. Za registraciju zadruge u Registru privrednih subjekata kod Agencije za privredne regis-tre podnosi se u jednom primerku:

    1. zahtev za registraciju osnivanja,2. overeni potpis lica ovlaenog za zastupanje na OP obrascu,3. ugovor o osnivanju sa potpisima svih osnivaa overenim u sudu,4. fotokopije linih karata svih osnivaa,5. zapisnik sa osnivake skuptine (sa neove-renim potpisima predsednika skuptine zadruge i zapisniara),6. potvrda banke o uplati osnivakih udela na privremeni raun (ako su ulozi novani, a potvrda ovlaenog skladita ako su udeli nenovani tj. robni),7. potvrda o uplati takse za registraciju.Zadruga se smatra osnovanom danom donoenjem reenja o registraciji. Savetodavac za zatitu biljamr Gordana Jovanovi

  • RAZLOZI ZA PRESTANAK RADA ZADRUGE odlukaskuptineoprestankuradazadruge,pripajanjudrugojzadruzi,spajanjusdrugomzadrugomipodeli na vie novih zadruga, Odlukasudakojomseodreujeukidanjezadrugeilibrisanjezadrugeizsudskogregistraposlubenojdunosti, nedostavljanjegodinjihfinancijskihizvetajanadlenomlicuuskladusaposebnimpropisima, poslovanjezadrugeneprekidnoestmesecisbrojemlanovaispodbrojapropisanogovimZakonom, postupanjesuprotnoovomZakonuidrugimpropisimakaoizadrunimnaelima drugisluajevipredvieniovimZakonomiliposebnimpropisima..Na postupak pripajanja, spajanja, podele, ili likvidacije zadruge na odgovarajui nain se primenjuju odredbe propisa kojima se ureuje postupak pripajanja, spajanja i podele, likvidacije deonikog drutva.U sluaju da doe do likvidacije zadruge, skuptina zadruge ne moe odluiti o prestanku zadruge, ako se odreeni broj lanova zadruge koji ne moe biti manji od broja potrebnog za osnivanje zadruge, pisanim putem izjasni da zadruga ne prestaje sa radom.U sluaju likvidacije, odnosno steaja zadruge, nakon izmirenja obveza i povratka imovine lanovima zadruge, preostala imovina zadruge prenosi se jedinicama lokalne samouprave na ijem podruju je zadruga. Ukoliko se u roku od jedne godine raunajui od dana prenoenja u vlasnitvo jedinici lokalne samouprave, imovina ne prenese u vlasnitvo postojeoj ili novoosnovanoj zadruzi iste delatnosti na tom podruju, jedinica lokalne samouprave duna je da je upotrebi za razvoj zadrugarstva.

    Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvoMast. ing. polj. Jelena Stojiljkovi

    UPRAVLJANJE ZADRUGAMA

    Zadrugom upravljaju zadrugari. U upravljanju zadrugom, lanovi zadruge imaju jednako pravo glasa (princip jedan lan jedan glas).Organi zadruge su: skuptina, upravni odbor, nad-zorni odbor i direktor. Predsednik i lanovi upravnog odbora, nadzor-nog odbora i direktor, biraju se na vreme odreeno zadrunim pravilima, koji ne moe biti due od pet godina , uz mogunost ponovnog izbora. U zadruzi koja ima manje od 20 zadrugara, zadrunim pravili-ma moe da se odredi da funkciju upravnog odbora i nadzornog odbora vri skuptina zadruge.Skuptina zadruge, upravni odbor i nadzorni odbor, mogu punovano da odluuju ako su njihove sednice uredno sazvane i ako je prisutno vie od polovine ukupnog broja njihovih lanova. Da bi se smatralo da je skuptina zadruge, upravni odbor ili nadzorni odbor uredno sazvan, potrebno je da se pozivi nji-hovim lanovima dostave najkasnije 15 dana pre dana odravanja sednice.Skuptinu zadruge ine svi zadrugari. Skuptina zadruge je najvii organ u zadruzi i donosi osnivaki

    skt, zadruna pravila, usvaja izmene i dopune osnivakog akta i zadrunih pravila, usvaja plan rada, finansijski plan i program razvoja, usvaja finansijske izvetaje, odluuje o raspolaganju imovinom, itd. Skuptina zadruge zaseda najmanje jednom godinje. Godinja skuptina zadruge odrava se najkasnije u roku od dva meseca od zavretka poslovne godine, radi usvajanja finansijskih izvetaja i odluivanja o raspodeli dobiti.O toku sednice skuptine zsdruge vodi se zapisnik u koji se unose podaci o datumu i mestu odravanja sednice, dnevnom redu, prigovoru zadrugara, itd., spisak prisutnih zadrugara.Upravni odbor sastoji se od najmanje tri lana, a broj lanova i nain popunjavanja sastava upravnog odbora odreuje se zadrunim pravilima. lanovi upravnog odbora biraju se iz redova zadrugara i ima predsednika koga biraju lanovi upravnog odbora, veinom od ukupnog broja lanova.Upravni odbor predlae i sprovodi poslovnu politiku i priprema izvetaje o sprovoenju poslovne poli-tike, razmatra i predlae plan rada, finansijski plan i program razvoja, izvetaj o poslovanju, finansijski izvetaj, o sticanju i prestanku statusa zadrugara,

  • predlae raspodelu dobiti, itd.Nadzorni odbor sastoji se od najmanje tri lana. lanove nadzornog odbora bira skuptina zadruge iz reda zadrugara. Nadzorni odbor ima predsednika, koga biraju lanovi nadzornog odbora, veinom od ukupnog broja lanova. Vri nadzor nad radom up-ravnog odbora i direktora, pregleda finansijske i druge izvetaje o poslovanju, kontrolie usklaenost poslo-vanja zadruge sa zakonom i zadrunim pravilima i principima, itd. Upravni odbor i direktor zadruge, duni su da nadzornom odboru daju sva obavetenja i podatke o poslovanju zadruge, kao i da mu omogue uvid u dokumentaciju zadruge i nesmetan rad.Direktor zastupa zadrugu, organizuje rad i vodi poslo-vanje zadruge, stara se o zakonitosti i odgovara za za-konitost rada zadruge, priprema plan rada i program razvoja, izvetaj o poslovanju, finansijske izvetaje, izvrava odluke skuptine, upravnog odbora i nad-zornog odbora. Direktor zadruge snosi i materijalnu odgovornost za odluke koje je doneo, a kojima je

    zadruzi naneta materijalna teta.Predsednik i lanovi upravnog odbora, nadzornog odbora i direktor zadruge, predsednik skuptine i zaposleni u zadruzi ne mogu, za svoj ili tu raun, da obavljaju poslove iz okvira delatnosti zadruge, niti mogu da budu zadrugari, zaposleni ili lica koja imaju ugovorna ovlaenja da upravljaju poslovima druge zadruge ili sline delatnosti, odnosno ne mogu imati vie od 20% udela u vlasnitvu u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje obavlja istu ili slinu delatnost kao zadruga, osim ako su vlasnika prava stekli po osnovu besplatne podele akcija u skladu sa zakonom kojim se ureuje privatizacija.Savetodavac za zatitu biljadipl. ing. Bojana Karapandi

    UDRUIVANJEM DO POVEANJA KONKURENTNOSTI Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Lesk-ovac kao pokreta razvoja poljoprivrede na podruju Jablanikog okruga, smatra da je jedan od veoma bitnih elemenata za unapreenje poljoprivredne proizvodnje i poboljanje ivota na selu, udruivanje poljoprivrednih proizvoaa. Podruje Jablanikog okruga karakterie usitnjenosti poseda tako da tran-zicioni procesi u poljoprivredi juga Srbije nailaze na velike potekoe. Udruivanjem poljoprivrednici mogu znaajno da ublae ove oteavajue okolnosti. Zahvaljujui zajednikom radu, obezbedjuje se lake obavljanje poslova i vea profitabilnost. Proizvoai dobijaju veu pregovaraku mo, smanjuju trokove nabavke inputa, mogu da ponude znaajnije koliine svojih proizvoda ujednaenog kvaliteta i da postignu bolju cenu svojih proizvoda. Udrueni poljoprivredn-ici jesu znaajni i vani partneri u osmiljavanju raz-vojnih projekata i

    imaju mnogo vee anse da dobiju znaajna sredstva za realizaciju tih projekata. Poljoprivredno zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju. Razliiti tipovi zadruga zasnovanim na medjunarodnim zadrunim principima, odigrali su znaajnu ulogu u ravoju agrarnog sektora. Vremenom su se, medjutim, poljoprivredne zadruge udaljile od sutine zadrune ideje. Kao rezultat tog procesa, zapoetog posle drugog svetskog rata, a prisutnog i danas, uoljivo je nepoverenje veine poljoprivred-nika u zadrune institucije. Sutinska razlika izmedju udruenja i zadruge!!! - zadruga pravno lice koje stie dobit dok je - udruenje neprofitna organizacija koja ne moe da sklapa komercijalne poslove, ve prvenstveno slui da svojim lanovima prui potrebnu strunu podrku, pravnu pomo, informacije koje su potrebne (kredi-ti, grantovi, nove tehnologije proizvodnje, programi usavravanja i sl.), kao i da permanentno radi na edu-kaciji svojih lanova kroz seminare, posete specijalizo-vanim sajmovima i organizacijom strunih ekskuzrija u zemlji i inostranstvu.

  • Osnovni principi zadrugarstva:

    Dobrovoljno i otvoreno lanstvo, Demokratska kontrola od strane lanova zadruge, Ekonomska participacija lanova zadruga, Autonomija i nezavisnost, Obrazovanje, obuka i informisanje, Medjunarodna saradnja,

    Potovanje zadrunih principa i vrednosti jedan su od bitnih preduslova za uspeno funkcionisanje zadruge. Medjutim, u naoj praksi postoje bitna odstu-panja, posebno kada se govori o principu otvorenosti islobodnog lanstva i principu demokratinosti. Ot-vorenost zadruga za prijem novih lanova, naroito kada se radi o novoosnovanim poljoprirednim zadrugama, princip je koji se ne potuje u praksi. Ve-liki broj zadruga koje su osnovane u poslednje vreme, a koje su formirane udruivanjem lanova nekoliko

    porodica nisu zainteresovane za prijem novih lanova, ali ima i sluajeva da zadruge ne ele nove lanove zbog straha da ne izgube prava upravljanja i rukovod-jenja. Ovo su tzv. privatne zadruge koje posluju kao privatna preduzea, bez potovanja zadrunih naela. Drugi tip zadruge dravne zadruge njima upravljaju zaposleni, dok poljoprivrednici, kao lanovi zadruge nemaju nikakva prava.

    Trenutno najznaajniji problemi zadruga u Srbiji!!!

    Neaktivnost velikog broja postojeih zadruga, Nemogunost obezbedjanja realnih izvora fi-nansiranja, kao i Nepotovanje pojedinih medjunarodno priznatih zadrunih principa. (neki od problema su delimino reeni, do se neki jo uvek nisu nali na listi prioriteta u strategiji stabi-lizacije i razvoja naeg agrarnog sektora)

    Nedoumice proizvodjaa oko formiranja zadruga???

    Stalno razmiljanje o iskustvima starih zadru-ga

    Potpuno nepoznavanje trinih zakonitosti i osnovnih principa trineekonomije Nepoverenje u sve i svakog: komije, rodbinu,konsultante, banku, dravu.Objektivni problemi!!! Zakonodavna politika sporost i neaurnost Bankarski sistem neadekvatni kreditni sis-tem Nepostojanje sistema obezbedjenja garancija Nesredjeni vlasniki odnosi nemogunost obezbedjenja sopstvenih garancija Korupcija,monopol

    Posle...