uloga bubrega

Click here to load reader

Post on 05-Apr-2017

46 views

Category:

Health & Medicine

4 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • ULOGA BUBREGA

  • ULOGA BUBREGA U REGULACIJI VOLUMENA I SASTAVA TELESNIH TENOSTI HORMONI BUBREGABubrena regulacija volumena telesnih tenostiBubrena regulacija koncentracijeKaljumaKalcijumaFosfataMagnezijuma

    Sinteza, sekrecija i efekti:Renin -Angiotenzin -AldosteronEikosanoidni sistemKinin-kalikrein sistemEritropoetinAktivna forma Vitamina D

  • Kontrola zapremine ECTZapreminu ekstracelularne tenosti odredjuje

    ravnotea izmedju unosa i izluivanja vode i soli.

    Budui da unos u velikoj meri zavisi od navike, glavni teret regulacije zapremine ECT pada

    na bubrege

  • Receptori za volumen ECTCentralni vaskularni senzoriNizak pritisakPretkomore srcaPluni krvni sudoviVisok pritisakKarotidni sinusAortni lukJukstaglomerulski aparat (aferentne arteriole)

    Senzori u CNS (znaaj mali)Senzori u jetri (znaaj mali)

    Regulacija volumena plazme (ECT) = regulacija Na+ i vode3

  • Na izluivanje vode i natrijuma utiu dva faktora:Veliina filtracijeVeliina reapsorpcije

    a ovi su regulisani brojnim mehanizmima:

    Glomerulo-tubulska ravnoteaTubulo-glomerulska ravnotea (macula densa - autoregulacija)Promene krvnog pritiska (promena zapremine krvi)pritisak natriurezapritisak diurezaNervni faktori (simpatikus)Hormonski faktori (angiotenzin II, aldosteron, ADH ,

    atrijalni natriuretski peptid ANP)

  • RENIN-ANGITENZIN- ALDOSTERON SISTEMA (RAAS)RENIN Proteolitiki enzim. Sintetie se u jukstaglomerulskimelijama bubrega JG (modifikovane glatke miine elije).

  • Renin-angiotenzin-aldosteronGlavni faktor koji kontrolie nivo Ang II je oslobaanje renina.Smanjenje zapremine plazme stimulie oslobaanje renina /na nivou JGA/ putem:Smanjenog krvnog pritiska (sy.efekti na JGA).Smanjenog [NaCl] - macula densa (NaCl sensor)Smanjenog perfuzionog pritiska (renal baroreceptor)

  • Renin se oslobaa:Usled smanjenog istezanja JG elija(TA)Direktna simpatika stimulacija JG elija

    Dejstvo angiotenzina IISmanjenje protoka i koncentracije Na+ u tubulskoj tenosti u nivou makule denze

    Poveanje protoka tubulske tenostiu predelu makule denze posredno uzrokuje inhibiciju oslobaanja renina.

  • Uticaj arterijskog pritiska na GFR i feedback mehanizampreko maculae densaeArterijski pritisakHidrostatski pritisak u glomeruluGFRNaCl reapsorpcijaNaCl Macula densaReninAngiotenzin IIOtpor eferentne arterioleOtpor aferentne arteriole

  • stimulacija sekrecije aldosteronareapsorpcija Na+ i vodevazokonstrikcija generalizovanapoboljava tubuloglomerulski feedback ini makulu densu senzitivnijomstimulacija sekrecije ADH iz neurohipofizestimulue centar za epojaava efekte simpatikusa

    ANGIOTENSIN II fizioloka dejstva:

  • 10AldosteronStimulie Na+ reapsorp. i K+ sekreciju (DT/SC)uva Na+ i voduSpreava oscilacije u nivou K+.

  • Aldosteron (stimulus sekrecije i efekat)

    Kalijuma u plazmi

    ACTH u plazmi

    Sekrecija ALDOSTERONA

    AII u plazmi(hipovolemija)Kora nadbubrene lezde zona glomeruloza

    Tubul. reapsorpcija Na+

  • Mesto sinteze i sekrecije ADH

  • Stimulacija sekrecije ADHSignali stiu izosmoreceptora u hipotalamusu volumenskih receptora KVS

  • UTICAJ ADH NA REAPSORPCIJU VODE

  • Pijenje vodeNeuropeptid u mozgu

    Glad za solima

    ANP

    Aldosteron

    VazokonstrikcijaHormon na perifriji

    Angiotenzin II

    ANP

    Angiotenzin II

    Dejstva atrijalnog natriuretskog peptida (ANP)

  • Atrijalni natriuretiki peptid

  • 17SMANJEN VOLUMEN ECT POKREE 4 PARALELNA EFEKTORSKA MEHANIZMA KOJI SVOJE EFEKTE OSTVARUJU NA NIVOU BUBREGARENIN ANGIOTENZIN- ALDOSTERONSIMPATIKI NERVNI SISTEMANTIDIURETSKI HORMON (NEUROHIPOFIZA)ATRIJALNI NATRIURETSKI PEPTID

  • Regulacija elektrolitnog sastava ECTKaljum Kalcijum Fosfat Magnezijum

  • Homeostaza kalijumakoncentracija K+ u ECT je oko 4.2 mmol/L (oko 2%)koncentracija K+ u eliji je oko 140 mmol/L(oko 98%)unos K+ je oko 100 mmol/danfecesom se izlui oko 5-10% (8 mmol/dan)bubrezima se izlui oko 90-95% (92 mmol/dan)

    Kod hiperkalijemije:-viak K+ se preliva u elije = prva linija odbrane (aktiv.Na+-K+-ATPaze)-poveano izluivanje K+ bubrezimasrane aritmije fibrilacijaprestanak rada srca.Kod hipokalijemije:- elije slue kao izvor K+ (prva linija odbrane)- manje K+ se izluuje bubrezimapovremene paralizemiia zbog oteanogirenja akcionih poten. kroz nervna vlakna

  • Reapsorpcija i sekrecija K+ u pojedinim delovima nefrona

    756 mmol/dan(180 L/dan x 4,2 mmol/L)65%4%(31 mmol/dan)(491 mmol/dan)

    27%(204 mmol)/dan12%(92 mmol/dan)

    Najznaajnije mesto za regulaciju izluivanja K+ je distalni tubul i kortikalni sabirni tubulK+

  • Transport kalijuma du nefrona u sluaju smanjenog i poveanog unosa (% od filtriranog)

  • Mehanizam sekrecije K+ u glavnim elijama distalnih i sabirnih tubula (dvofazni proces)

    ATP

    Na+ K+0 mV-70 mV-50 mVintersticijumGlavne elijetubulski lumen

    Na+ K+

    Na+K+

  • Faktori koji utiu na distribuciju K+ u ICT i ECTFaktori koji premetaju K+ u elije (smanjuju ekstracelularni K+)

    InsulinAldosteronBeta adrenerg. stimul.alkaloza

    Faktori koji premetaju K+ van elije (poveavaju ekstracelularni K+)

    Nedostatak insulinaNedostatak aldosteronaBeta adrenerg. blokadaAcidozaLiza elijeFizika aktivnost

  • Faktori koji reguliu sekreciju K+Koncentracija K+ u plazmi

    (Na+-K+- ATPaza,aldosteron)Aldosteron (Na+-K+-ATPaza,Veliina tubulskog protokaVodonikovi joni

    perm.lum.mem. za K+)

  • Hiperkalemija - stimulacija sekrecije K+K+ unos

    K+ u plazmi

    (aktiv. Na+-Ka+-ATPaze )sekrecija K+ (kortikalni sabirni tubuli)

    K+ izluivanje

    Aldosteron

    (aktiv. Na+-K+-ATPaze i perm. lum. memb. za K+ )

    indirektno dejstvo

  • Transport natrijuma du nefrona(% od filtriranog)

  • Reapsorpcija Ca2+ u bubrenim tubulima

    Feces(900 mg/dan)

    Unos Ca2+(1000 mg/dan)Crevaapsorpcija(350 mg/dan)

    sekrecija(250 mg/dan)Bubrezi

    Filtracija (9980 mg/dan)Reapsorpcija(9880 mg/dan=99%)

    Mokraa(100 mg /dan = 1%)Aktivacija vitamona DProksimalni tubuli 65%Henleova petlja 25% Dist. i sabir. tubuli 9% Izluivanje1%

    1,25 dihidroholekacliferol uestvuje u odravanju homeostaze kalcijuma, magnezijuma i fosfata.

  • Transport kalcijuma du nefrona(% od filtrovanog)

  • Izluivanje fosfata bubrezimakoncentracija fosfata u ECT je oko 1 mmol/Ltransportni maksimum u bubrezima je oko 0.1 mmol/minizluivanje fosfata bubrezima = mehanizam prelivanjaPTH sniava transportni maksimum za fosfatePTH poveava gubitak fosfata mokraom

  • Transport PO43-du nefrona(% od filtriranog)

  • Izluivanje Mg2+ putem bubregaKoncentracija Mg2+ u plazmi je oko 0.9 mmol/L (koncentracija jonizovanog Mg2+ je oko 0.4 mmol/L, polovina Mg2+ je vezana za proteine plazme)dnevni unos Mg2+ je oko 300 mg (oko 50% se apsorbuje u GIT, to se izlui bubrezima)

  • Reapsorpcija Mg2+ u bubrezima:

    proksimalni tubuli25%

    Henleova petlja65%

    distalni i sabirni tubuli manje od 5%

  • HORMONIBUBREGA

  • EIKOSANOIDIFamilija signalnih molekula nastalih oksigenacijom esencijalnih masnih kiselina.

    Uestvuju u sloenim reakcijama vezanim za inflamatorni i imunski odgovor organizam.

    Uestvuju u prenosu signala u CNS-u.

  • Prostaglandini su derivati arahidonske kiseline, koju iz fosfolipida elijske membrane oslobaa enzim fosfolipaza A2.

    Prostaglandini

  • ProstaglandiniDejstvom enzima ciklooksigenaze arahidonska kiselina se konvertuje u hidrokside PGG2 i PGH2.U bubrezima iz PGG2 i PGH2 nastaju prostaciklin PGI2 I PGE2.

  • Efekti prostaciklinaLokalni regulator vaskularnog tonusaVazodilatatorInhibitor agregacije trombocitaAntagonista tromboksana A2Pretpostavlja se da prostaciklin ima i ulogu u kontroli rasta glatkih miinih elija vaskularnog zida.

  • Kalikrein kinin sistemSistem fizioloki i farmakoloki aktivnih peptida.Najznaajniji predstavnik BradikininUestvuje u regulaciji homeostaze krvnog pritiska.VazodilatatornoNatriuretski

  • ERITROPOETIN - EPOGlikoproteinski hormon

    Sintetise se u peritubularnim intersticijumskim celijama bubrega 90%

    U jetri 10%(Kuppferove elije)

  • ERITROPOETINCiljno tkivo kostna sr.EPO stimulie eritrocitopoezu:DiferencijacijuProliferacijuMaturacijuLiberalizaciju iz kostne sri

  • Mehanizam sekrecije EPO se odvija po principu negativne povratne sprege.

    DisbalansSmanjen nivo O2 u krviErithropoetin stimulie crvenu kostnu srPodstie eritropoezu i poveava broj eritrocitaFizioloki nivo kiseonika u krvi

    Stimulus: Smanjena oksigenacija tkiva(mali volumen krvi, anemija, smanjena dostupnost O2 u krvi / nizak hemoglobin, poveane potrebe tkiva za O2, plune bolesti )DisbalansStartBubreg (i jetra u manjoj meri) oslobaaju erithropoetinPoveana sposobnost krvi za transport O2