”bolesti bubrega i gojaznost – zdravi stilovi života … br.44.pdf · 6 7 april 2017 april...

Click here to load reader

Post on 06-Feb-2018

242 views

Category:

Documents

10 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • Broj 44/godina XIX/april 2017./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.orgBroj 44/godina XIX/april 2017./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org

    BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST zdravi stilovi ivota za zdrave bubrege

    Sremski Karlovci

  • 5.

    6.

    11.

    12.

    14.16.

    17.

    18.21.

    24.

    GOJAZNOST ZNAAJNOUGROAVA ZDRAVLJE

    HIPERKALIEMIJA

    SREMSKOMITROVANI OBELEILISVETSKI DAN BUBREGA

    ULOGA I ZNAAJ TERAPIJSKE ISHRANEI INTERVENCIJA U DIJETAMAKOD PACIJENATA NA HEMODIJALIZI

    BUDUNOST JE U SVAKOM DETETU

    SUBOTIANI OBELEILISVETSKI DAN BUBREGA

    KALCIFIKACIJE - VELIKI I NEPREPOZNATIDIJALIZNI PROBLEM

    "BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST- ZDRAVI STILOVI IVOTAZA ZDRAVE BUBREGE

    TRIBINA POVODOM SVETSKOG DANABUBREGA U NOVOM SADU

    Broj 44/april 2017.

    PRIJATELJI SAVEZA:

    Ministarstvo za rad,

    zapoljavanje,boraka i soci-jalna pitanja

    Ministarstvo kulture

    i informisanja

    Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

    SAVEZ BUBRENIHINVALIDA VOJVODINE

    21000 Novi Sad, Bulevar osloboenja 6-8Tel/faks: 021/[email protected] raun: 340-2437-88

    Projekt menader: Zoran Mikovi

    Sekretar saveza bubrenih invalidaVojvodine i koordinator projekta:Radoslav Jovii

    Za izdavaa:Radoslav Jovii i Zoran Mikovi

    Glavna urednica:Dr Boana Peregie-mail: [email protected]

    Struni saradnici:Prof. dr Duan epanovi,Puk. prof. dr Zoran Kovaevi,As. dr Saa Borovi mr. sc.,Kardiohirurg institutaza kardiovaskularne bolesti "Dedinje"Dr Ivan uri,internista, kardiolog,nefrolog, FMC Novi SadDr Zorica Draga,specijalista socijalne medicine,Zavod za javno zdravlje Subotica,Centar za promociju zdravlja,Dr. sc. med. Stevan Pavlovi,internista-nefrolog, DirektorSpecijalne bolnice za hemodijalizuFresenius Medical Care Beograd,Dipl. pharm. Jasmina Vuka- Apoteka Subotica

    Foto-video prilozi: Tomek Bela

    Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. osloboenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866

    Tira 2.500 primeraka

    Prelom i dizajn:Rade [email protected]

    Lektor: dipl. pravnik Nada Abramovi

    tampa:tamparija MAXIMA GRAF,Petrovaradin, Vladana Desnice 13

    List izlazi etiri puta godinje.

    BESPLATAN PRIMERAK

    Rukopisi i fotografije se ne vraaju.

    List je upisan u registar Ministarstva za pravosue i lokalnu samoupravu podbrojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.

    Podatci o katalogizaciji:UDK broj: 061:612.38(497.113)ISSN broj: 1452-3272COBISS broj: 176096775Izdato od strane: Narodna biblioteka Srbije

    "Stavovi izneti u podranom medijskomprojektu nuno ne izraavaju stavoveorgana koji je dodelio sredstva"

    BAKA TOPOLA

    INDUSTRIJA MESA

    ZNAAJ PREVENTIVNIH PREGLEDAI RANOG OTKRIVANJA BOLESTI BUBREGA

    Dobrojutro

    Srbijo!Dragi prijatelji,

    Puno pozdrava iz sunanog Novog Sada. ekajui dan izbora i divne uskrnje pra-znike, svima elim puno sree i lepih trenutaka tokom ove godine.

    Pohvalio bih aktivnosti vezane za obnovu aparata za hemodijalizu koje su u toku u mnogim centrima. Oekujemo vidno poboljanje kvaliteta dijaliza.

    Naalost moramo ukazati naprobleme koji su i dalje aktuelni:

    dijalize u tri smene. Svi nadleni zaboravljaju na nacionalnu strate-giju od 2011 - 2020

    IZIZ sistem koji ne funkcionie na sekundarnom i tercijalnom nivou, ime su dodatno ugroeni pacijen-ti na dijalizi, naroito za kardiolo-ke i endokrinolokr preglede

    ta je sa novim zakonom o tran-splantaciji

    kolika je smrtnost na dijalizi i koliko je transplantiranih a koliko ivih transplantiranih lica i gde se vode ti podatci?

    Ovo su samo neka od pitanja kojima emo se baviti i insistirati na brim i efi-kasnijim odgovorima dravnih organa.

    Puno toplih pozdrava i dug i kvalitetan ivot eli Vam Predsednik Saveza bubre-nih invalida Vojvodiene

    Dipl. ecc Zoran Mikovi

    Zoran Mikovi,PredsednikSaveza bubrenih invalida Vojvodine

    Sremski Karlovci

  • 5

    APRIL 2017

    4

    APRIL 2017

    069/712 547: 069/712 557: 069/712 535

    Smatrajui da jasna i razumljiva informacija predstav-lja veliku pomo u prevazilaenju teke i stresne situa-

    cije kada je potrebno krenuti na program Hemodija-lize, ovom prilikom elimo da ukaemo na osnovna

    obeleja hronine bubrene slabosti. Jer, to je je-dan od naina da se sami pacijenti, ali i lanovi njihovih porodica lake prilagode novonastaloj situaciji.

    Na ovaj nain elimo da utiemo i na celu drutvenu zajednicu da se o ovoj tekoj, podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogledno vreme da se uvede i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.

    Ureivakiodbor

    www.ns-nefro.org

    IVOTNI RULET SA SVIH STRANA

    Suncenad Srbijom

    Pokrenimo sebe promenimo svest

    Dragi prijatelji, Pred kraj 2016. godine sa velikim optimizmom i nadom da

    e napokon sunce ogrejati stotine tekih bolesnika, koji ekaju da im transplantacija promeni kvalitet ivota, sada Vam se obraam sa dozom skepse i pesimizma. Oekivali smo da e se nakon javne rasprave Zakon o presaivanju ljudskih organa u svrhu leenja brzo nai pred nadlenim organima na usvajanje, te da e se doneti i podzakonski akti kojima e se, ne samo ubrzati motivacija kod graana, ve da e to predstavljati jaanje kapaciteta celog zdravstvenog sistema i biti nada da emo 2018. godine moda postati i stalna lanica Eurotransplanta.

    Sa aljenjem konstatujemo da prolazi ve i mart mesec, a da nemamo nikakvu povoljnu informaciju o tome u kojoj je fazi donoenje i implementacija novog Zakona. Nije u pitanju samo donoenje Zakona ve i veoma ozbiljan nivo prateih uputsta-va i akata koje treba da donese Ministarstvo zdravlja. Takoe je potreban i veoma ozbiljan pristup izradi i auriranje infor-macionog sistema sa realnim i revidiranim centralozovanim listama ekanja i listama prioriteta. Plaimo se da e i 2017. godina protei u beznadenom optimizmu.

    Takoe, imamo velike primedbe na nain medijske podrke, naroito na RTS 1, dravnoj nacionalnoj televiziji, jer prilozi u trajanju od 1 do 3 minuta u nedeljnom Dnevniku koji treba da afirmiu kampanju Produi ivot, na alost, deluju monotono, anemino, a prilozi su reprizirana- repriza-reprize.

    Smatramo da je potpuno izostala komunikacija i re podrke grupacije najugroenijih, a to su oko pet hiljada bubrenih bolesnika sa dijalize na teritoriji Republike Srbije i desetine bolesnika koji ekaju na srce, jetru, itd.

    Kako moemo oekivati napredak u ovoj oblasti kada do danas nemamo: jedinstvenu listu, jedinstveni nacionalni infor-macioni sistem! Neverovatna je neinformisanost zdravstvenog osoblja, a to se nas bubenih invalida-bolesnika sa hemodija-lize i transplantiranih tie, da nam nije podrke projektima i aktivnostima od strane Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja, ne bismo ni postojali niti bi se igde i ikada ula naa re i poziv na humanost.

    Zoran Mikovi, predsednik Saveza

    ta je H

    BI?Moja

    fistula

    Vetaki bu

    bregVrste dijal

    iza

    ta je dnevna bolnica?

    Bubrena dijeta

    Znaaj uine tokom dijalize

    iji je moj meseni nalaz krvi?

    Pravo na invalidsku penziju

    Pravo na tuu negu i pomo

    Pravo na socijalni dodatak

    Zavetanje organa i donorstvota nakon transplantacije?

    Specifini vidovi diskriminacije

    Ja i s

    port

    ske a

    ktiv

    nost

    iKa

    ko do

    kun

    e dija

    lize?

    Hepa

    titis

    Dijab

    etes i

    ja

    Kako

    do do

    norsk

    e kart

    ice?

    Participa

    cija i ue

    e

    Subvencija na p

    retplatu za TV

    Energetski zatieni kupac

    Lista lekovaBesplatno parkiranje

    elim na more... Kako?

    Pravo na rehabilitacijuPravo na ivot

    Lista za

    kadave

    rinu tr

    anspla

    ntaciju

    JA

    V OLIM SRBIJU

    Gojaznost (Obesitas, lat.) je abnormalno ili ti prekomerno nagomilavanje masnoa u organizmu koje moe ugroziti zdravlje.

    To je hronina bolest.Svako poveanje telesne teine za 10 i

    vise odsto od idealne smatra se gojaznou.Za klasifikovanje gojaznosti koristi se

    indeks telesne mase ili Body mass index (BMI).

    BMI se dobija po formuli teina u kg podeljena sa visinom u kvadratnim metrima. Nakon toga je mogua klasifika-cija:

    NEUHRANJENI - BMI manji od 18,5%NORMALNA TT - BMI 18,5% -24,9%POVEANA TEINA - BMI 25% - 29,9%GOJAZNI - BMI preko 30%

    Sprovoenje zdrave ishrane je od nepro-cenjivog znaaja, pri emu treba koristiti to vie voa, povra, zrnevlja i nisko ka-lorine hrane.

    Smanjenje gojaznosti za samo jedanj odsto znaajno e uticati na smanjenje broja obolelih od Diabetes mellitus-a i kardiovaskularnih bolesti.

    Gojaznost znaajno ugroava zdravlje

    Pie: FO SPS Vesna

    Dragojerac

    Gojaznost dobija razmere epidemije i u stalnom je porastu u celom svetu. Meu vodeim bolestima je u savremenoj civili-zaciji, a u ovom momentu smatra se da 30% stanovnitva planete ima ovaj problem.

    Problemi ne samo to su oigledni estet-ski, nego mogu nastati i ozbiljni zdravstve-ni problemi.

    Gojaznost u mnogome utie na kvalitet ivota osobe te osobe.

    Treba napomenuti da je 2000. godine broj osoba sa prekomernom telesnom teinom preao broj pothranjenih osoba.

    Gojaznost je najee posledica kombi-nacije prekomernog unoenja kombinaci-je energetski hranljivih materija, genetske sklonosti, nedovoljne fizike aktivnosti, a na neke sluajeve utiu i poremeaj endo-krinog sistema, psihijatriski poremeaji i korienje odreenih lekova.

    Gojazne osobe troe mnogo vie ener-gije od negojaznih jer je vie energije po-trebno za odravanje velike telesne mase.

    Epidemija gojaznosti je globalni problem i pogaa sve segmente populacije (najvie pripadnice crne rase i panjolke).

    Gojaznost dovodi do tekih i brojnih komplikacija na mnogim organima i si-stemima organa. Deluje i indirektno, efekat agravacije uzrokuje bolest ali je i jako veliki faktor rizika za nastanak

    mnogih bolesti kardiovaskularnog sistema (infarkt, log); diabetesa tipa 2, astme, povienog nivoa lipida, opstruktivne apneje pri spavanju, reproduktivnih organa, malignih bolesti.

    to se tie Srbije - moe se rei da je svaka peta osoba gojazna i da polovina smrtnih ishoda povezana sa gojaznou, da je gojazno 45% mukaraca i 50% ena.

    Normalnu telesnu teinu ima 40% sta-novnitva, 3,2% populacije je pothranjeno, 35% pripada predgojaznima, a 21% su gojazni.

    Prevalenca gojaznosti je najnia u Beo-gradu, a najvea u junoj Srbiji.

    Epidemija gojaznosti jo nije dostigla svoj vrhunac, drastian porast se oekuje 2050. godine.

    Vrlo je vano je rei da je i gojaznost kod dece u porastu. Uestalost se poveala pet puta, a tome doprinosi fizika neaktivnost i nepravilna ishrana dece.

    Smatra se da e ak 30% dece imati problem gojaznosti i kad porastu.

    94% dece ve imaju ozbiljne deformite-te na kostima. Zbog toga se smatra da treba uvesti svakodnevne asove fiskulture u kolama, zdrave obroke i ne koristiti brzu hranu.

    Vano je raditi na prevenciji gojaznosti. Tome moe pomoi recimo umerena do intenzivna fizika aktivnost (150/300m svakodnevno brzi hod ili plivanje)

    to se tie Srbije - moe se rei da je svaka peta osoba gojazna i dapolovina smrtnihishoda povezana sagojaznou, da jegojazno 45%mukaracai 50% ena

  • 6 7

    APRIL 2017 APRIL 2017

    Slogan ovogodinjeg Svetskog dana bubrega, koji glasi, Bolesti bubrega i go-jaznost zdravi stilovi ivota za zdrave bubrege - ima za cilj da istakne injenicu da je poveanjem znanja i svesnosti o fak-torima rizika za nastanak bolesti bubrega, kao i promocijom zdravog naina ivota mogue u znaajnoj meri doprineti spre-avanju nastanka ovih bolesti. U okviru zdravog naina ivota, pre svega ostalog, treba istai znaaj pravilne ishrane i fizike aktivnosti, uz iskljuivanje svih, po zdrav-lje tetnih, navika. Milioni ljudi irom sveta mogu biti u riziku nastanka bolesti bubrega i urinarnog sistema, ukljuujui i decu od najranijeg uzrasta. Ove bolesti su este i esto poinju neosetno i bezbolno. Po-trebno je, zbog toga, naglaavati da se rutinskim pregledom uzoraka mokrae, krvi i merenjem krvnog pritiska mogu otkriti rani znaci bubrene bolesti i da je ve samo to dovoljno za poetak pravo-vremene dijagnostike, iza koje e uslediti leenje. Rano otkrivanje i pravilno leenje omoguavaju povoljan ishod bolesti.

    Bolesti bubrega ine veliku grupu obo-ljenja razliitog uzroka, toka, klinike slike i prognoze. Ova oboljenja su najee izazvana infekcijama, metabolikim pore-meajima, toksinima, povredama kao i drugim uzrocima i bolestima, a manife-stuju se kao upale bubrega (glomerulone-fritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronina smanjenja

    oboljevanja od bubrenih bolesti imaju osobe sa oboljenjem bubrenih arterija i vena, urolokim oboljenjem, osobe koje imaju prekomernu telesnu masu, malokrv-ni, kao i one sa pozitivnom porodinom anamnezom o bolestima bubrega. Ukoliko se bubrena bolest razvije i bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti, da spree komplikacije i da pobolj-aju kvalitet ivota.

    Hronina bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje zbog znaajnih trokova leenja, kao i loijeg kvaliteta ivota, skra-enog radnog i ivotnog veka obolelih, predstavlja znaajan javnozdravstveni problem. Skoro treina bolniki leenih osoba boluje od hronine bolesti bubrega, koja je uzrok ak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. U stadijumu termi-nalne bubrene insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza (hemo i peritonealna dijaliza) ili se tran-splantira bubreg.

    Transplantacija bubregaTransplantacija bubrega zasniva se na

    presaivanju organa bubrega, koji se moe dobiti od ivih ili umrlih osoba. Koji nain transplantacije e biti odabran zavisi od hitnosti pronalaenja odgovarajueg odnosno kompatibilnog organa. Kod pri-blino 1015% bolesnika davaoci / donori mogu biti krvni srodnici (lanovi porodice) ili bioloki nesrodni donori (brani partne-ri, prijatelji). Za ostale bolesnike trae se podudarni davaoci kod osoba sa dijagno-stikovanom modanom smru, kadaveri-ni davaoci. Radi svakog oveka u terminal-noj bubrenoj insuficijenciji potrebno je u naoj zemlji poveati broj kadaverinih transplantacija. U tom smislu neophodno je vie informisati graane o znaaju do-nacije organa, a od novog zakona o trna-splantaciji oekuju se znaajne pozitivne promene.

    Doniranje organa je uvek znak humano-sti, solidarnosti i plemenitosti kojim jedna osoba iskazuje svoju elju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presaivanja, odnosno transplantacije, kako bi se pomoglo tekim bolesnicima, da bi im se darovala ansa za novi ivot. Ovakvom, duboko humanom inu ne protive se najznaajnije i najvee svetske religije.

    KALENDAR: Svetski dan bubrega

    BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST zdravi stilovi ivota za zdrave bubrege

    Pie:dr Zorica

    Draga, specijalista

    socijalnemedicine

    Svetski dan bubrega obeleava se na inicijativu Meunarodnog drutva za nefrologiju i Internacionalnog udruenja Fondacija za bubreg u preko 100 zemalja irom sveta. Od 2006. godine obeleava se drugog etvrtka u martu mesecu

    funkcija bubrega (bubrena insuficijencija). Hronina bubrena insuficijencija nekoliko puta poveava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, eerne bolesti, po-vienog krvnog pritiska, zavrnog stadiju-ma bubrene bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine ivota). U proseku jedna od 10 osoba ima neki stepen hro-nine bubrene insuficijencije. Ova bolest se moe razviti u bilo kom uzrastu, ali rizik se poveava sa poveanjem godina staro-sti. Naime, posle 40. godine jaina glome-rularne filtracije poinje da opada za oko 1% godinje. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut (IZJZS) procenjuje se da u naoj zemlji bubrenu insuficijenciju, u nekom stepenu, ima jedan od pet mukaraca i jedna od etiri ene starosne dobi od 65 do 74 godine, kao i polovina populacije od 75 ili vie godina. Starije osobe ee boluju od neke druge hronine bolesti, koja moe biti faktor rizika za oteenje bubrega, ukljuujui eernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca. Poveani rizik

    U Srbiji se transplantacije bubrega obav-ljaju u pet zdravstvenih ustanova. Prema podacima IZJZS Batut, a prema fakturi-sanoj realizaciji zdravstvenih usluga, tokom 2014. godine, uraeno je 68 transplanta-cija bubrega. Na osnovu svih prethodno iznetih injenica i podataka sasvim je jasno zbog ega je potrebno naglaavati: dija-gnostika bolesti bubrega je jednostavna i dostupna, a mogue ju je na vreme sprovesti.

    Gojaznost kao faktor rizikaGojaznost je potencijalni faktor rizika za

    razvoj bolesti bubrega. Naime, gojaznost poveava rizik za razvoj glavnih faktora rizika hronine bubrene insuficijencije, a to su eerna bolest tip 2 i povien TA. Takoe, gojaznost sama po sebi dovodi do razvoja hronine bubrene insuficijencije, kao i terminalne bubrene insuficijencije zbog toga to kod gojaznih osoba bubrezi rade vie, i filtriraju veu koliinu krvi nego to je to fizioloki, odnosno - vie nego to je normalno kako bi odgovorili na pove-ane metabolike zahteve, koje ispostavlja poveana telesna masa. Podaci iz literatu-re govore da gojazne osobe imaju dva do sedam puta veu ansu za razvoj terminal-ne bubrene insuficijencije u odnosu na osobe normalne telesne mase, kao i da se napadi akutnog oteenja bubrega ee javljaju kod gojaznih osoba. Smanjenje telesne mase moe u znaajnoj meri uspo-riti progresiju, odnosno napredovanje hronine bubrene insuficijencije.

    Gojaznost (lat. obesitas) je hronina bolest (bolesno stanje), koja esto poinje jo u detinjstvu, a ispoljava se prekomernim naku-pljanjem masti u organiz-mu i poveanjem telesne teine. Smatra se savreme-nim oboljenjem zapadne ci-vilizacije. Ranije se definisalo da je svako poveanje telesne teine za 10% i vie od idealne ili poeljne - gojaznost.

    Telesna uhranjenost se danas sve ee procenjuje prema indeksu telesne mase BMI (lat. body mass index, BMI), koji se izraunava prema odreenoj formuli. Ova jedinica mere se dobija kada se telesna masa u kilogramima podeli kvadratom

    Porast broja bolesnika sa hroninom boleu bubrega, njen esto asimptomatski tok i kasno otkrivanje, kao i visok rizik od kardio-vaskularnih bolesti i smrtnog ishoda, us-merili su panju strune javnosti ka prevenciji i ranom otkrivanju boles-ti bubrega, kao i pokre-tanju javnozdravstvenih kampanja sa ciljem da se stanovnitvo informie o vanosti zdravog naina ivota i pravovremenog odlaska kod svog izabranog le-kara na preventivne i kontrolne preglede.

    U proseku jedna od 10 osoba ima neki stepen hronine bubrene insu-ficijencije. Ova bolest se moe razviti u bilo kom uzrastu, ali rizik se po-veava sa poveanjem godina starosti

    visine odreene osobe u metrima. Goja-znost se definie prema rezultatu indeksa telesne mase . BMI 25-30 oznaava se kao predgojaznost ili prekomerna telesna masa, a rezultat 30 i vie oznaava goja-znost, koja moe biti laka, umerena i teka. Prekomerna telesna masa (BMI = 25-30), goja-znost (BMI vei od 30), kao i nepovoljan odnos obima struka i obima kukova po-vezani su sa razliitim rizi-cima po zdravlje, pogotovo

    6

  • 8 9

    APRIL 2017 APRIL 2017 SA SVIH STRANA

    ukoliko se odravaju u duem vremenskom periodu. Obim struka osobe mukog pola ne bi trebao da bude vei od 94 cm, a osobe enskog pola ne vei od 80 cm. Ukoliko su izmerene vrednosti vee radi se o central-noj gojaznosti, a ona ukazuje da je pored nakupljanja masnih naslaga u potko-nom masnom tkivu dolo do nakupljanja i oko unu-tranjih organa, na primer srca.

    Analiza statisti-kih pokazatelja i medicinskih istraivanja koja povezuju gojaznost sa oboljevanjem i umiranjem stanovnitva, gde ni deca nisu poteena, ukazuje da je gojaznost postala jedan od najveih i naj-ozbiljnijih medicinskih i sociolokih pro-blema savremenog doba. Ona dovodi do brojnih i tekih komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, delujui istovremeno na organizam u celini.

    Epidemiologija gojaznostiPrvi put je 2000. godine broj osoba sa

    prekomernom telesnom teinom bio vei od broja pothranjenih osoba. Epidemija ovog oboljenja je irom sveta u stalnom porastu. Procenjuje se da e do 2025. godine 18% mukog i preko 21% enskog dela stanovnitva irom sveta biti gojazno. Ekstremno gojaznih e biti u svetu 6% osoba mukog i 9% enskog pola. U nekim zemljama gojaznost je ve prisutna kod vie od jedne treine odraslog stanovnitva i znaajno doprinosi oboljevanju i umira-nju od mnogih akutnih i hroninih bolesti, kao i visokim trokovima leenja na godi-njem nivou. Gojaznost u dejem uzrastu takoe je u porastu, svuda u svetu, pa tako i u naoj zemlji. Podjednako esto se javlja u svim ivotnim dobima. U dejem uzrastu ona je podjednako esta kod deaka i devojica, a posle puberteta je ea u

    genetski, metaboliki, fizioloki, psiholoki, kulturoloki i socioloki. Najee je goja-znost prouzrokovana kombinacijom pre-komernog unosa energetski koncentrovanih materija, nedostatka fizike aktivnosti i genetske osetljivosti, mada su na neke slu-ajeve uticali prvenstveno geni, poremea-ji endokrinog sistema, lekovi ili psihijatrijska bolest. Tokom istorije ljudske civilizacije bilo je perioda kada je gojaznost nairoko bila smatrana simbolom bogatstva i plod-nosti, to i danas jeste sluaj u nekim delo-vima sveta. Ipak, u veem delu modernog sveta (naroito na Zapadu) gojazne osobe se esto oseaju diskriminisano. Prouava-nja pojave sve uestalije gojaznosti kod odraslih ali naalost i kod dece svuda u svetu mogu nam dozvoliti zakljuak da je ovaj poremeaj uhranjenosti stanovnitva nastao upravo zbog naina ivota i odre-enih navika koje se formiraju, posebno u gradovima, ali ne samo zbog toga.

    U tom smislu dva fenomena su najzna-ajnija: nutritivna tranzicija i neprestano smanjivanje fizike aktivnosti. Nutritivna tranzicija je promena naina ishrane veine ljudi, koja je u kratkom vremenskom periodu nastala. Prelo se na ishranu pre-teno zasnovanu na namirnicama ivotinj-skog porekla, dok su ranije preteno bile zastupljene namirnice biljnog porekla. U ishrani se koriste namirnice visoke ener-getske vrednosti (gustine), uz drastino poveanu potronju eera. Drugi fenomen dananjice je neprestano smanjivanje fizike aktivnosti u svim oblastima ivota, odnosno predominantan sedei nain ivota. Saeto kazano: savremeni ovek sa jedne strane svakodnevno poveava svoj

    dice. Povlai za sobom mnoge poremea-je zdravlja i predstavlja znaajan faktor rizika za nastanak mnogih bolesti. Pored gojaznosti osoba veoma esto ima: povien holesterol, poviene trigliceride, povien eer u krvi, nastaju poremeaji funkcije jetre i bubrega, ubrzavanje ateroskleroti-nog procesa, pojavljuje se povremena hi-pertenzija (povien krvni pritisak), zatim smanjenje plodnosti (hormonalni pore-meaj), nastaju mentalni poremeaji i drugo. Uzrono posledina veza deluje,

    sija) i tako dalje. Ukratko reeno: vreme-nom e sve to je navedeno dovesti do naruavanja kvaliteta ivota i esto do skraenja ivotnog veka, a ovi procesi na-preduju individualno razliito. Istraivanja i podaci IZJZS pokazuju da je 45% smrtnih ishoda kod osoba mukog i 50% smrtnih ishoda kod enskog pola povezano sa go-jaznou.

    Kada povezujemo gojaznost i eernu bolest tipa 2 naglaava se da je polovina dijabetiara na poetku bolesti bila

    Bolesti bubrega - morbiditet i mortalitet u Severnobakom okruguPrema izvetajima hospitalizacije iz

    Opte Bolnice Subotica za 2016. godinu - od bolesti bubrega je leeno 409 osoba (201 mukog i 208 osoba enskog pola). Najuestalije dijagnoze u morbiditetu, odnosno najvei broj osoba je leen zbog: hronine bubrene insuficijencije (103 osobe), zatim zbog nefrolitijaze ili kamena

    u bubregu (98 osoba) i zbog akutnog tu-bulointersticijalnog nefritisa ili upale (53 osobe).

    Tokom 2016. godine u Severnobakom okrugu je od bolesti bubrega, kao osnovnog uzroka smrti, umrlo ukupno 29 osoba, 15 mukog i 14 enskog pola (mortalitet). Uestalost umiranja znaajno raste posle

    60. godine ivota, i to bez obzira na pol. Akutna bubrena insuficijencija je osnovni uzrok 4 smrtna ishoda (3 osobe mukog pola) a hronina bubrena insuficijencija je osnovni uzrok 22 smrtna ishoda (12 osoba mukog i 10 enskog pola). Bolesti bubrega su bile neposredni uzrok smrti kod 8 osoba, i to 3 mukog i 5 enskog pola.

    enskom delu stanovnitva. Na osnovu prethodno iznetih podataka, moe se za-kljuiti: gojaznost, koja pripada grupi ma-sovnih hroninih nezaraznih bolesti, predstavlja jedan od vodeih uzroka smrt-nosti i onesposobljenosti stanovnitva u svetu, a i kod nas. Struna javnost smatra da u ovom vremenskom periodu zdravlje ljudi znaajnije ugroava gojaznost nego

    pothranjenost, upravo zbog masovnosti pojave i brojnih posledica koje prouzro-kuje. Vano je naglasiti da je gojaznost u savremenom svetu jedan od vodeih uzroka smrtnosti koji se moe spreiti. Zbog svega navedenog potrebno je kon-

    tinuirano sagledavati znaaj preven-tivnih i kontrolnih pregleda kod

    svog lekara i iz ovog ugla, ugla pre-vencije !

    U Srbiji je svaka peta osoba gojazna, pokazala su istrai-

    vanja Instituta za javno zdravlje Srbije Batut, tako da i kod nas vlada epidemi-ja gojaznosti. Prema istim istraivanjima 40 odsto osoba u Srbiji ima normalnu telesnu teinu, pothranjeno je 3,2 odsto, predgojazno 35 odsto i gojazno 21 odsto stanovnitva. Prema obimu struka, u Srbiji je 57 odsto mukaraca gojazno i 68 odsto ena i to najvie u junoj i istonoj Srbiji. Prevalencija gojaznosti najnia je u Beo-gradu, najvia u junoj Srbiji. Uestalost gojaznosti kod dece poveana je pet puta i procenjuje se da e 30 odsto gojazne predkolske dece biti gojazno i kada odrastu, te da je tome u najveoj meri doprinela fizika neaktivnost i nepravilna ishrana. Procenjuje se i da epidemija go-jaznosti u Srbiji jo nije dostigla vrhunac, da se drastian porast oekuje do 2050. godine. Takoe, procenjuje se da bi se smanjenjem gojaznosti samo za jedan odsto znaajno smanjio broj obolelih od dijabetesa, ali i kardiovaskularnih bolesti.

    Etiologija gojaznosti Oboljenje nastaje kao posledica interak-

    cije genotipa (naslea) i fenotipa (line osobine u kombinaciji sa faktorima spolja-nje sredine). Etiologija je multifaktorska (vie uzroka deluje udrueno i istovreme-no), a meu najznaajnije faktore spadaju:

    ukoliko se gojaznost odrava i agraviraju-i efekat se ispoljava. Poveava se rizik razvoja i drugih kardiovaskularanih bolesti, dijabetesa (tip 2), razliitih tumora (dojke, debelog i zavrnog creva), zatim bolesti jetre i bubrega (masna jetra / steatoza hepatis), bolesti lokomotornog sistema (kostiju, zglobova ubrzano starenje i troenje: artroza, spondiloza), zatim respi-ratornih bolesti (ukljuujui astmu i nonu apneu - prestanak disanja u snu), psihija-trijskih bolesti (anksiozne neuroze, depre-

    gojazna, i da je gojaznost uzrok nedovolj-nog iskoriavanja glukoze u tkivima.

    Kada povezujemo gojaznost i malignu bolest istie se znaaj studije kojom su jo u drugoj polovini 20. veka istraivai Arm-strong i Dol dokazali pozitivnu korelaciju odnosno povezanost izmeu poveanog unosa mesa (pogotovo crvenog) i masti (pogotovo ivotinjskog porekla) sa razvo-jem raka debelog i zavrnog creva. Takoe su dokazali i jednu negativnu korelaciju, utvreno je da osobe koje u svojoj ishrani

    Ove bolesti su este i esto poinjuneosetno i bezbolno

    energetski unos, a sa druge strane smanju-je potronju.

    Gojaznost komorbiditet,posledice

    U razmiljanjima veine ljudi gojaznost najpre skree panju na izgled, meutim gojaznost pored oiglednih estetskih, moe da stvori i ozbiljne zdravstvene probleme i da na taj nain nepovoljno utie na kva-litet ivota. Zbog toga postaje veoma sloen zdravstveni problem osobe i poro-

    8

  • 10 11

    APRIL 2017 APRIL 2017

    unose vie voa, povra i cerealija daleko ree oboljevaju od raka debelog i zavrnog creva. Gojaznost i povien nivo holestero-la i masti u krvi predstavljaju faktor rizika i za nastanak raka dojke. Postoje dijetetske mere prevencije raka, a na prvo mesto se obino stavlja preporuka: ograniiti i sma-njivati unos masti naroito onih ivotinj-skog porekla na 25-30% ukupnih dnevnih energetskih potreba, uz odravanje odgo-varajue telesne teine.

    Kada povezujemo gojaznost i bolesti srca i krvnih sudova na prvo mesto stav-ljamo povien krvni pritisak, koji je hro-nina bolest i istovremeno znaajan faktor rizika razvoja drugih akutnih i hroninih bolesti, pre svega modanog i sranog udara. Proces ateroskleroze podstiu i ubrzavaju poviene vrednosti holesterola i masnoa u krvi, to sa svoje strane nepo-voljno utie na ukupno zdravstveno stanje. Znaajne posledice gojaznosti su proire-nje vena i optereenje sranog miia, koje moe da dovede do hronine srane sla-bosti.

    Leenje gojaznostiUzroci gojaznosti su vrlo kompleksni i

    dokazana je povezanost sa genetskim, psiholokim, kulturolokim, socijalnim i mnogim drugim faktorima. Upravo zbog takve kompleksnosti i leenje je sloeno i dugotrajno, naroito za osobe hronino gojazne. Kontrolisana, pravilna ishrana i fizika aktivnost su glavni aspekti leenja gojaznosti. Kvalitet ishrane se moe una-prediti smanjivanjem konzumacije hrane bogate energijom, kao to je ona sa visokim sadrajem masti i eera, kao i poveanjem

    konzumacije dijetetskih vlakana. Drugi naini leenja se ukljuuju prema utvre-nim uzrocima bolesti. Najbolje rezultate daje timski rad, koji esto ukljuuje psiho-terapeuta. U saradnji sa njim stvara se okruenje koje e doprineti promeni i-votnog stila i navika, i obezbediti uslove za postizanje cilja: normalizaciju telesne mase i istovremeno iskljuivanje brojnih rizika za zdravlje. Ne treba posmatrati samo

    Protiv gojaznosti se moramo boriti, i to tako to emo za sebe odabrati i for-mirati zdrav nain ivota, uz navike koje su u korist zdravlja. Pre svega moramo svakodnevno potovati principe pravilne ishrane i pravilne nadoknade tenosti, kao i odravanje fizike aktivnosti naravno sve odreeno i izbalansirano prema osobi: godinama starosti, polu, zanimanju, trenutnom kao i ukupnom

    estetsku komponentu, koja se najee prva zapaa, problem je potrebno reava-ti odmah da bi se uspeno prevenirali (spreili) mnogi poremeaji zdravlja, kasnije i bolesti koje gojaznost donosi sa sobom.

    Moemo li se boritiprotiv gojaznosti ili emo je prihvatiti kao proizvod savremenog naina ivota?

    zdravstvenom stanju. Nepravilna ishrana znai: nepravilan izbor namirnica, neod-govarajui odnos grupa namirnica u obroku, nepravilnu obradu i pripremu, a znai i neredovnost uzimanja obroka (preskakanje doruka, kasni i preobilni veernji obrok).

    Prilika je da se istakne uloga i znaaj porodice za zdravlje osobe, jer mnoge bolesti se ne nasleuju direktno genetski, ali nastaju kao rezultat navika koje stvara odreena porodica i koje preuzimaju deca. Navike steene u najranijem detinjstvu se najtee menjaju i najdue se odravaju. To

    se odnosi, pre svega na nain ishrane, na fiziku aktivnost, kao i na sticanje tetnih navika, kao to su upotreba duvana, droga i zloupotreba alkohola i lekova.

    Zdrav nain ivota podrazumeva pona-anje i navike koji su u korist zdravlja i vi-talnosti osobe, te zbog toga sabira: pravil-nu ishranu i pravilnu nadoknadu tenosti, individualno primerenu fiziku aktivnost, dovoljno odmora i nonog sna, kontrolu stresa, razvijenu emocionalnu inteligenci-ju i odgovarajuu socijalnu mreu. Zdrav nain ivota iskljuuje duvanski dim, droge, anabolike i zloupotrebu lekova, a alkohol i kafu dozvoljava u okviru dnevne strogo ograniene koliine.

    Oko 40 odsto osoba u Srbiji ima normalnu telesnu teinu, pothranjeno je 3,2 odsto, predgojazno35 odsto i gojazno 21 odsto stanovnitva

    Hronina bolest bubrega (HBB) je zdrav-stveni problem koji se javlja irom sveta i povezana je sa visokim kardiovaskularnim komorbiditetom i smrtnou. Neprepo-znata i neleena HBB vodi hroninoj bu-brenoj slabosti (HBS) i terminalnoj bu-brenoj slabosti (TBS) ija je incidencija eksponencijalno rasla tokom prethodne dve decenije.

    U svetu se trenutno preko dva miliona bolesnika lei nekom od tri metode za zamenu funkcije bubrega (hemodijaliza, peritoneumska dijaliza, transplantacija bubrega). Ovaj veliki porast broja bolesni-ka sa TBS posledica je eksponencijalnog porasta broja bolesnika ija je slabost bubrega posledica hipertenzije i dijabete-sa, kao i porasta broja starih sa TBS. Meutim, daleko je vei broj bolesnika u ranim stadijumima hronine bolesti bubrega, pa se procenjuje da u tim stadi-jumima ima 30 do 150 puta vie bolesni-ka nego u stadijumu TBS. Stoga je od kljunog znaaja na vreme otkriti HBB, jer je to jedini nain prevenci-je HBS. Veina bolesti bubrega protie asimptomatski i ostaje neotkrivena do odmaklih stadi-juma bolesti. HBB je znaajna i zbog toga to uslovljava razvoj progresivne i teke ateroskleroze, ishemijske vaskularne bolesti i esto kardiovaskularnu smrt . Zbog toga vie od 50% bolesnika sa HBB umire zbog kardiovaskularnih bolesti i pre zapoinjanja leenja. Nepre-kidni porast broja bolesnika sa HBB, asimp-tomatski tok i kasno otkrivanje kao i visok rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrti usmerili su panju ka prevenciji i ranom otkrivanju oboljenja.

    Najee se kao grupe sa rizikom navode: bolesnici sa hipertenzijom, dijabetesom, osobe starije od 60 godina i osobe sa po-zitivnom porodinom anamnezom o bolestima bubrega. Kod ovih osoba koje se obrate zdravstvenoj slubi treba prove-riti da li postoji neki od rizika za HBB :

    Dijabetes Hipertenzija Osobe starije od 60 godina Multisistemske bolesti

    Korienje nefrotoksinih lekova Poro-dina anamneza o bubrenim bolestima Postojanje rizika za opstruktivnu nefro-patiju Kardiovaskularne bolesti (srana insuficijencija, ishemijska bolest srca)

    Osobe kod kojih se otkrije rizik za HBB treba da se podvrgnu daljem ispitivanju u kom e se proveriti prisustvo markera oteenja bubrega.

    Poetno ispitivanje osoba sa povea-nim rizikom za hroninu bubrenu bolest:

    1. Merenje krvnog pritiska2. Pregled urina test trakama (proteini,

    glukoza, krv, leukociti i kad god je mogue albuminurija)

    3. Merenje koncentracije kreatinina u serumu i izraunavanje JGF (JAINA GLOMERULARNE FILTRACIJE)

    Ovakva redovna ispitivanje omogua-vaju otkrivanje bolesti bubrega u ranim stadijumima i pravovremeno preduzima-nje mera za usporavanje progresije bolesti i bubrene slabosti.

    Simptomi i znaci hroninebubrene bolesti/slabosti

    Poremeaji mokrenja: poliurija, oligu-rija, dizurija, nono mokrenje, retenci-ja urina

    Promene u sastavu mokrae: bakteri-urija, leukociturija, hematurija, prote-inurija, lipidurija, kristalurija

    Bol: tup, otar, povremen, kontinuiran, tipa kolike

    Edemi: testati, generalizovani Hipertenzija bubrenog porekla Opti aspekt: zamor, slabost Koa i sluznice: bledo-uta (boja bele

    kafe), modrice, svrab i ekskorijacije. Respiratorni: nedostatak vazduha,

    guenje, kaalj Kardiovaskularni: dispneja pri naporu,

    retrosternalni bol, hipertenzija, edemi, uveanje srca

    Gastrointestinalni: anoreksija, nelagod-nost u epigastrijumu, munina, povra-anje, tucanje

    Genitourinarni: Nnkturija, poliurija potom oligoanurija, izostenurija, im-potencija, izostanak ili neregularni

    menstrualni ciklusi Neuroloki sindrom nemirnih nogu, grevi i utrnulost ekstremi-teta, tipian tremor (asteriksis), hiperrefleksija, periferna neuro-patija Poremeaj mentalnog statusa, poremeaj sna, oteana koncetra-cija, konfuzija, sopor, koma

    Mere prevencije hroninebubrene bolesti to ranije otkrivanje osoba sa povea-

    nim rizikom za hroninu bolest bubrega

    Kontrola i uporno leenje hipertenzi-je (ciljni krvni pritisak 130/80 mmHg)

    Striktno regulisanje i kontrola glikemi-je (glikemija nate 5,1-6,5 mmol/l; HbA1c: ~6,5%)

    Leenje dislipidemije Ogranien unos soli Prestanak puenja Redovna fizika aktivnost Odravanje normalne telesne teine Izbegavanje nefrotoksinih sredstava Redovne godinje kontrole funkcije

    bubrega i pregled urina.

    Znaaj preventivnih pregledai ranog otkrivanja bolesti bubrega

    Pie: MajaBjelobrk

    DZ Subotica

    APRIL 2017

    11

  • 12 13

    APRIL 2017 APRIL 2017

    Okupljanje od 10:00 do 10:30 u prostorijama hotela Vojvodina;Od 10:30 do 10,45 pozdravna re Predsednika Saveza bubrenih invalida

    Vojvodine Mikovi Zorana;Od 10:45 do 11:10 uvodno izlaganje na temu:Gojaznost Ii preterana

    teina predava Vesna Dragojerac FO SPS;Od 11:10 do 12:10 debate na teme: Zdravi stilovi ivota stanovnitva

    i Nutricionistiki aspekti pothranjenosti pacijenata na dijalizi;Od 12:10 do 12:30 pauza i zajedniko fotografisanje za asopis Nefro;Od 12:30 do 13:30 zajedniki ruak i druenje.

    Projekat podran od strane Ministarstva za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja.

    Predsednik Saveza bubrenih invalida Vojvodine Zoran Mikovi

    Savez bubrenih invalida Vojvodine organizovao je tribinu povodom Svetskog dana bubrega , 12.03.2017. godine u Hotelu Vojvodine Novi Sad

    PROTOKOL SUSRETA

    BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST zdravi stilovi ivota za zdrave bubrege

    9. mart 2017.SVETSKI DAN BUBREGA

  • 14 15

    APRIL 2017 APRIL 2017

    Kalijum je glavni intracelularni katjon u koncentraciji 160 mmol/L, (98% od ukupnog K+ u organizmu se nalazi intra-celularno), odnosno 40 puta vie nego ekstracelularno (koncentracija oko 4 mmol/L).

    Koncentracijski gradijent se odrava uz pomo Na+/K+ pumpe. Upravo ta razlika u koncentraciji kalijuma intracelularno i ekstracelularno bitno utie na odravanje membranskog potencijala. Poto je koncen-tracija kalijuma u ekstracelularnoj tenosti mala u odnosu na koncentraciju u intracelu-larnoj tenosti, i male promene koncentracije kalijuma u ekstraelijskoj tenosti mogu da dovedu do poremeaja u ivotnoj funkciji.

    Neophodan je za: elektrinu aktivnost elija: odravanje

    mirovnog membranskog potencijala i sprovoenje akcionih potencijala (sprovoenje nervnih impulsa, odravanja sranog ritma, kontrakciju skeletnih i glatkih miinih elija)

    osmotsku ravnoteu izmeu ECT i ICT i elektroneutralnost u odnosu na Na+ i H+

    deponovanje glikogena u elijama jetre i skeletnih miia

    U uslovima fizioloke koncentracije K+ u organizmu, na njegovu raspodelu izmeu ICT i ECT, utiu:

    insulin: pojaava rad Na+/K+ pumpe i ulaz K+ u eliju na smanjenje koncen-tracije K+ u ECT. Postoji povratna veza izmeu serumske koncentracije kali-juma i insulinemije, insulin je prva linija odbrane od hiperkalijemije, a hipoka-lijemija moe dovesti do smanjenog luenja insulina.

    kateholamini: stimulacija beta2-recep-tora poveava ulaz K+ u eliju (hipo-kalijemija), dok stimulacija alfa-recep-tora smanjuje ulaz K+ u eliju (hiperkalijemija).

    pH krvi: u acidozi, H+ ulazi u eliju, a K+ izlazi iz nje (hiperkalijemija). U al-kalozi kretanje jona se odvija u su-protnom pravcu, odnosno dolazi do hipokalijemije.

    osmolalnost: hiperosmolalnost ECT dovodi do osmotskog izlaenja vode iz elije, pri emu se menja i koncen-tracijski gradijent za K+, tj. njegova koncentracija u eliji raste, zbog ega dolazi do izlaenja K+ iz elije u ECT (hiperkalijemija)

    - viak H+ ulazi u eliju, a K+ izlazi iz nje, da bi se ouvala elektroneutralnost.

    Koncentracija K+ u ECT je u fiziolokim granicama, ili poveana, ali se njegova ukupna koliina u organizmu smanjuje, jer se K+ koji je napustio elije, ekskretuje urinom.

    Ukoliko se u takvim stanjima radi leenja osnovnog poremeaja primeni samo insulin, bez nadoknade K+, razvie se teka hipokalijemija, jer insulin dovodi do prelaenja K+ iz ECT u unutranjost elije i deficit ukupnog K+ tada postaje mani-festan.

    Sa normalnom koliinomkalijuma u organizmu(posledica preraspodeleK+ izmeu ICT i ECT)

    oteenje elija: kra povrede, opeko-tine, hemoliza eritrocita, nekroza tkiva i sl.

    acidoza nedostatak insulina hiperosmolarnost ECT hipoksino oteenje elija koje remeti

    funkciju Na+/K+ pumpe i onemoguava ulaz K+ u eliju, nasu-prot koncentracionom gradijentu i on pasivno izlazi iz elije

    intoksikacija digitalisom koji blokira rad Na+/K+ pumpe

    Sa poveanom koliinomkalijuma u organizmu

    povean unos kalijuma hranom smanjena ekskrecija putem bubrega:

    bubrena insuficijencija, insuficijencija nadbubrenih lezda (primarna Adisonova bolest, sekundarna po-sledica oka, MODS-a, krvarenja u nadbubrene lezde i sl.)

    hipoplazija ili aplazija nadbubrenih lezda

    diuretici koji tede kalijum: spirono-lakton, triamteren, amilorid

    Hiperkalijemija posledicePoremeaj neuromiine razdraljivosti

    Hiperkalijemija je ree stanje od hipo-kalijemije, ali sa mnogo ozbiljnijim posle-dicama.

    Osnovni poremeaj koji se javlja u hip-erkalijemiji je poveana neuromuskularna razdraljivost ili potpuni gubitak neuromiine podraljivosti u teim hip-erkalijemijama.

    Ovi poremeaji su posledica smanjenja koncentracionog gradijenta K+ (poveanje EC K+, dok IC K+ ostaje nepromenjen) i poveanja mirovnog membranskog po-tencijala.

    Poremeaj neuromiine razdraljivostiSRCE: neuobiajna zamorenost, guenje,

    promene u radu srca, usporeno provoenje impulsa i oteana kontrakcija.

    Karakteristine promene na EKG-u. Razliiti poremeaji ritma. Veoma visoke koncentracije K+ mogu uzrokovati opasne ventrikularne aritmije (ventrikularnu fibri-laciju ili asistoliju srani zastoj).

    Poremeaj neuromiine razdraljivostiMIII: umerena hiperkalijemija oseaj

    trnjenja usana i prstiju, grevi glatke i skel-etne muskulature, tako da bolesnik kae da nikuda ne moe ni rukama, ni nogama. Tea hiperkalijemiija hipotonija, flak-cidna paraliza miia

    Poremeaj neuromiine razdraljivostiOSTALO: poveano luenje aldosterona,

    insulina, kateholamina (mehanizmom negativne povratne sprege), da bi se povealo povlaenje K+ iz ekstracelularnog prostora u elije i njegova ekskrecija putem bubrega. Povean influks K+ u elije, dovodi do poveanog izlaenja H+ u ekstracelularni prostor i acidoze, koja pogorava efekte hiperkalijemije na srce.

    U sluajevima ekstremne hiperkali-

    jemije neophodna je hitna medicinska pomo usled rizika od potencijalno fatal-nih abnormalnih sranih ritmova (arit-mija).

    Simptomi se javljaju obino kada kon-centracija kalijuma dostigne 7 mmol/L, a mogu biti parestezije (trnjenje), pareze, bradikardija, (promene u EKG-u), munina i povraanje, bol u trbuhu...

    Hiperkalijemija se oekuje kod oligurine faze bubrene insuficijencije.

    U leenju hemodijalizom, kalijum raste u periodima izmeu sprovoenja tret-mana, a opada nakon dijalize. Bubrezi su glavni organ koji regulie izluivanje kali-juma, a glavnu ulogu imaju distalni tubuli ije elije sekretuju kalijum u tubulsku tenost. Osim bubrezima, manja koliina kalijuma se ekskretuje u distalnom delu tankog creva i u kolenu.

    Kalijum je lako rastvorljiv u vodi i zato se dosta gubi ispiranjem i kuvanjem namir-nica (pogotovo ako se baca voda kojom se namirnice ispiraju ili u kojoj se kuvaju).

    Kalijuma ima dosta u belanevinama, kafi, a nema ga uopte u eerima. Hrana koja sadri vee koliine kalijuma je:

    Voe (banane, lubenice, ljive, kajsije) Povre (paradajz, krompir, blitva,

    spana) Meso (proizvodi od mesa i morski

    plodovi) Oraasti plodovi (orah, lenik, badem) okolada, kakao, kafa. Dijetetski unos kalijuma moe biti

    smanjen korienjem jonoizmenjivakih smola (Resonium i slino), koji spreavaju prelazak kalijuma iz hrane u creva pa u krv. Dijaliza nije lek za bubrenu bolest, ona predstavlja proces za odravanje ivota, a ne zamenjuje sve funkcije bubrega i zato se mora voditi rauna o unosu kalijuma koji moe biti i ektrolit ubica.

    Dobro edukovana medicinska sestra e blagovremeno registrovati sve pojave vezane za hiperkalijemiju i nauiti bole-snika kako da i on sam prepozna hiperka-lijemiju, da obavesti lekara i da zajedno sa njim sprovede sve potrebne terapijske mere, ukljuujui i dijalizu kao najefikas-niju meru u korekciji hiperkalijemije i matabolike acidoze, a na taj nain e se preduprediti mnogobrojne mogue kom-plikacije.

    Najvanije je prepoznavanje i leenje osnovnog poremeaja!

    HiperkaliemijaPie: Helena Milovanovi

    Via medicinska sestraOB Stefan Visoki Smederevska Palanka

    H+

    H+K+

    Mg++

    K+Mg++

    ACIDOZA

    ALKALOZA

    V1

    V2

    V3

    V4

    V5

    V6

    Niski ili neprimetni P talasi

    iljati, visoki T talasi

    HIPERKALIJEMIJA

    Koliina kalijuma u organizmu zavisi od njegovog unosa sa jedne, i izluivanja sa druge strane.

    Ne postoji fizioloki mehanizam za regulaciju unosa kalijuma (ne postoji oseaj gladi za kalijumom), a koncen-tracija K+ se odrava u fiziolokim okviri-ma iskljuivo regulacijom njegove elimi-nacije iz organizma.

    Znai, kalijum je elektrolit koji ima elektrini naboj i pri tome regulie komu-nikaciju izmeu nerava, miinog tkiva i sranog miia. Kako bubrena bolest napreduje, naruava se ravnotea kalijuma u organizmu i zato su neophodne redovne laboratorijske kontrole, najbolji parametri u praenju nivoa kalijuma.

    Poremeaji metabolizma kalijuma:Hipokalijemija: koncentracijaK+ < 3, 5mmol/LHiperkalijemija: koncentracijaK+ > 5,5mmol/L. Uz karakteristine EKG promene i klinike poremeaje (vasku-larni, gastrointestinalni i miini).

    esto urgentno stanje u nefrologiji, posebno kod bolesnika sa bubrenom slabou na dijalizi.

    Sa smanjenom koliinom kalijuma u organizmu(lana hiperkalijemija)

    U metabolikoj acidozi (npr. dijabetesna ketoacidoza), dolazi do razmene K+ i H+

  • 16 17

    APRIL 2017 APRIL 2017SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA

    Jedan od malobrojnih gradova u Srbiji u kojem je obeleen Svetski dan bubrega, bila je Sremska Mitrovica. Udruenje bu-brenih invalida iz ovog sremskog grada 09.03.2017. okupilo je svoje lanove i prijatelje Udruenja u sali Optine grada. Oku-pljenima se prvo obratila Slaana Mireta, koja je pozdravila prisutne ispred Optine grada. Zahvalila se na dosadanjoj, us-penoj, saradnji i dodala da e grad uvek biti spreman i voljan da pomogne invalidskim organizacijama u ostvarivanju njihovih prava i ciljeva.

    Potom se skupu obratio predsednik Udruenja Vladimir Sr-bljanin. Posle pozdravne rei osvrnuo se na dosadanji rad Udru-enja i predoio ta je planirano da se uradi u ovoj godini. Na-glasio je da je obeleavanje Svetskog dana bubrega - tradicija koju e i ubudue potovati. Dr Anica Cvetianin je pripremila izuzetno zanimljivo i korisno predavanje o gojaznosti kod bole-snika sa bubrenom slabou. Na jednostavnim primerima je objasnila uticaj gojaznosti na osobe sa bubrenom slabou. Na kraju se osvrnula na temu donorstva i transplantacije. Govorila je o neophodnosti usvajanja novog zakona, ali i o podizanju svesti graana o ovoj temi. Na kraju se sa nekoliko rei obratio

    gost iz Novog Sada Radoslav Jovii, koji je pradstavljao Savez bubrenih invalida Vojvodine. U prvom delu govorio je o Euro-transplantu, uslovima koje traba Srbija da ostvari za punoprav-no lanstvo i o listama ekanja. Na kraju je dodao nekoliko op-timistinih reenica kako bi podrao sve koji ekaju na transplantaciju. Predavanje je zavrila Violeta Srbljanin koja je zahvalila svima koji su podrali ovaj skup i iskazala veru u povean broj transplantacija.

    Sremskomitrovani obeleili svetski dan bubrega

    U Optoj bolnici Subotica Udruenje bubrenih invalida iz ovog grada obeleilo je ovogodinji Svetski dan bubrega.

    Povodom ovog znaajnog dana odrana je konfernecija za tampu.

    Pozdravnu re i otvaranje konferencije za novinare imala je Dr Branka Milisavljevi, pomonik direktora za medicinska pitanja bolnice u Subotici.

    Potom se obratila dr Zorica V. Draga iz Centara za promociju zdravlja, govorei o

    znaaju promocije zdravog naina ivota i prevenciji gojaznosti, u okviru preven-cije bolesti bubrega,

    Vana je bila i tema o statistici oboljevan-ja i umiranja stanovnitva od bolesti bubrega u SBO - ZJZS.

    Veoma bitna tema je i znaaj preven-tivnih pregleda i ranog otkrivanja bolesti bubrega, o kojoj je govorila ispred Preven-tivnog centara Doma zdravlja Subotice Maja Bjelobrk.

    Sledea tema bila je aspekt prevencije i terapije bubrenih bolesti iz ugla farma-ceuta, koju je obradila mr. phr Jasmina Vuka.

    Okupljenima se, u ime Udruenja bubrenih invalida Subotica obratio predsednik Udruenja dipl. ecc. Zoran Mikovi, koji je govorio na temu Mesto, uloga i aktivnosti organizacija bubrenih invalida u Srbiji - Udruenja bubrenih invalida Subotica i Saveza bubrenih in-valida Vojvodine.

    Subotiani obeleili Svetski dan bubrega

  • 18 19

    APRIL 2017 APRIL 2017

    ini mi se kao da celog svog ivota i radnog veka, a ukupno je 18 godina, radim u koli Milan Petrovi u Novom Sadu. Kao da se neto vano nije ni dogaalo pre toga, jer je ivot sa ovom decom i pored njih u potpunosti obuzeo moje dane, organizovao moje aktivnosti, uinio ih mojim linim stilom ivljenja.

    Pre 13 godina bio sam inicija-tor osnivanja inkluzivnog hora u naoj koli. Trebalo je da bude deo jedne predstave koju smo pripremali. Pokuavali smo, a i

    danas to radimo, da promenom naina razmiljanja osoba sa invaliditetom, smanjivanjem njihove izolovanosti od ostalog dela drutvene zajednice, utiemo na smanjenje njihove povuenosti, da ih uinimo sre-nijim i radosnijim, da se osete korisnijim lanovima drutva. Naa pria bi trebalo da bude transparentna, da ivot i suivot osoba sa invaliditetom sa ostalim pripadnicima zajednice bude to aktivniji i ispunjeniji.

    Ovaj hor treba da bude most ka ostalim grupama i lanovima

    drutva, da pomou njega poveemo sa svima ovu decu i mlade ljudi koji imaju itekako ta da kau i pokau. Ime hora je ISON. To je osnovni ton, voica, to se najee i ne zna. U crkvenoslovenskoj, vizantijskoj kulturi, ison predstavlja jedan ton vie pevaa. Zamisao mi je da vie pevaa, u ovom sluaju, bude vie pevaa sa invaliditetom i da oni daju taj osnovni ton na koji e se mnogi osloniti, kako bi se napravio jedan harmonian ton, harmoni-ja, kojoj je potrebna podrka sa svih strana. Voica ison uvek je negde u sredini, a lepeza tonova ide gore i dole... Tako i mi elimo da budemo u sredini, ni od koga bolji, ni od koga loiji. Oko nas je mnogo

    ljudi, prijatelja, komija, dobrih drugara, a mi smo neko ko svojim radom eli da pokae da nije zanemarljiv, nebitan, da nije marginalizovan pre svega od sebe samog.

    Ne moraju nas voleti ali nasmoraju primetiti i uvaiti

    S druge strane, ne razmiljamo o tome da li e nas neko prihvatiti ili ne, da li nas neko voli ili ne... elimo svojim trudom da doemo do drugih, do potovanja.

    Kad je 2004. godine formiran ISON, bila je to moja lina elja, moda ak i egzibi-cija. To je bila i elja dece iz ove kole koja nisu bila primljena u redovni kolski hor. Bila je to ona poznata pria: Evo, ne znamo da pevamo, ali volimo to da radimo, a ti si neko ko peva pa da pokuamo...

    Ja sam upravo od te i takve dece napra-vio jednu interesantnu dramsku grupu i hor. Sve dalje je posle izatkano. Osnovni ton celoj ovoj prii, dakle, daju deca sa invaliditetom.

    Ono to je posebno, drugaije, jeste da su ova deca sa invaliditetom, u stvari, deca

    bez sluha. Njima su, tom osnovnom tonu, prili i drugi ljudi. To su kolege i prijatelji, mame, tate, braa, sestre, razni volonteri koji su doli neto da pomognu i urade, pa su tu i ostali. Za ovih 13 godina kroz hor je prolo preko 2000 ljudi. Nekima od njih je bilo teko, pa su emotivno popustili i otili, neki su traili neka nova otkrovenja i mogunosti za svoje due. S druge strane, u hor su doli i drugi ljudi koji su osetili potrebu da pokau i iskau deo sebe i svoje humanosti, a to mi graani Srbije u velikoj meri posedujemo. Kroz hor, koji je poeo da se pokazuje kao jedan oblik novosad-skog udruenja, prolo je koje je mnogo ljudi, razliitih profesija lekara, profeso-ra, raznih volontera, milicajaca, medicin-skih radnika, vaspitaa, majstora i raznih drugih zanimanja. Upravo ta lepeza je otvorila neke nove vidike i puteve, pa smo shvatili da je pria o ISONU mnogo ira, da nije potrebno da to bude zatvorena pria jedne grupacije, tipa bubrenih ili nekih drugih bolesnika koji imaju svoja, strogo definisana udruenja. Mi smo, jed-nostavno, otvorili vrata svima koji ele i mogu da uestvuju u ovoj horskoj prii.

    Posle 13 godina i preko 1400 nastupa i drugi su nas prihvatili kao ozbiljan hor, po godinama i konceptu, koji se drznuo da ue u ovo drutvo na mala vrata, a sada stoji na pragu grada Novog Sada, evropske prestonice mladih i grada kulture. Pozvani smo da o svemu tome damo i svoje milje-nje, da budemo deo predstavljanja Novog Sada.

    Mi nismo projekat, mi smo udruenje dece i roditelja, kolega i svih graana, koji

    svoje vreme posveuju ovoj deci. U po-slednje vreme smo prepoznati i kao brend grada Novog Sada, ak i od onih ljudi koji su bili poprilino skeptini u prvim godi-nama naeg postojanja. Oni su oekivali priu kratkog daha. Meutim, zamah koji se desio i kod dece i kod mene je nastavljen u kontinuitetu. Dva puta nedeljno odra-vaju se probe, a imamo i po 5-6 nastupa meseno. Koristimo priliku da to vie budemo vidljivi.

    Gde god nastupamo pozivamo udru-enja invalida iz okolnih gradova i sela. Bili smo uesnici mnogih humanitarnih akcija, kao to su Sigurna enska kua, Sigurna deja kua, a sad i Sigurna muka kua, ali i raznih drugih manifestacija i festivala, u naoj zemlji i u inostranstvu. Hor ISON je nastavio da se razvija u nekom svom pravcu i mi smo sad nacionalna pria, od izuzetnog znaaja za grad Novi Sad, za Pokrajinu Vojvodinu, pa i za Republiku. Dobili smo i blagoslov Njegove svetosti patrijarha Pavla, a sad i gospodina Irineja. Posebno izdvajamo blagoslov iz manastira Hilandara. To su sve tanane, zlatne niti koje tkaju veoma jaku osnovu za sadanjost i budunost ovog hora.

    Duboko verujem da sve moe da opstane, ali i da nestane, samo ako nestane vere u ono zbog ega radimo. Pre hora nastao je Teatar dobrih vibracija. Velika je radost i srea svih onih, poevi od medi-cinskog osoblja koje se bavi ovom decomod njihovog roenja, do roditelja i svih nas

    zalo se kao nemogua misija koju smo u nekoliko navrata savladali.

    Imamo i druge organizacijeelim da spomenem i Fondaciju Filipus

    koja radi na novim aktivnostima za osobe sa invaliditetom, kao to su sportske ak-tivnosti. Traili smo neto to ne rade kole i druge nevladine organizacije. Iz toga se rodio Konjiki klub Filipus. Prijavljen je pre tri godine, a pre toga smo eksperimen-talno radili pet godina. Danas Klub ima deset konja, a 500 dece dolazi i besplatno se lei jahanjem. Vlasnik ovog kluba je Udruenje Vera, ljubav, nada koje je osno-vano 2010. godine.

    Podrka i velika pomo svim ovim ak-tivnostima oduvek je bila, a i danas je, gospoa Slavica Markovi, direktorka kole Milan Petrovi.

    elim da napomenem da je hor ISON u Budimpeti2010. godine postao jedan od nosilaca najstarijeg inkluzivnog muzikog dogaajaHearts in Harmony (2006). Mi

    ovde, kad vidimo koliko ova deca mogu napredovati kad se sa njima radi na ade-kvatan nain, u oblastima kakve su muzika i umetnost uopte. A u ovome oni zaista imaju ta da pokau i prue svima nama.

    Taj neki tanak put koji je nae dete iza-bralo, kojim ide i napreduje, naa je satis-fakcija za sav uloen trud i napor. U svakom sluaju se treba truditi i deci dati pravu ansu, mogunost. Takmienje ovog hora sa decom koja idu u redovne kole poka-

    HUMANOST KAO STIL IVLJENJA

    Budunost je u svakom detetuKada ljudi vide da deca sa invaliditetom i potrebama koje, osim uobiajenih bivaju i zahtevnije, prva pruaju ruke pomirenja, moda e se i odrasli posle lake rukovati, miriti se i onda kada to ne bi ba jednostavno uinili. Prosto elimo da normalnou pokaemo da je naa budunost i u ovoj, kao i u svoj drugoj deci

    Pie: MiodragMia Blizanackola za osnovno

    i srednjeobrazovanje

    Milan Petrovi, Novi Sad

    Jedan od mojih kljunih i istovre-meno veoma linih motiva za pokre-tanje cele ove ideje jeste moj roeni brat koji je, takoe,osoba sa invali-ditetom.

    eleo sam da mu pomognem da se oseti vrednim i vanim, da shvati da nije nikom na teretu, da dosta toga moe sam. To sam i postigao. On danas radi u sodari, jae konje, brine o ivotinjama, drui se, putuje... Srean je i prihvaen, ne samou svom okruenju iod osoba koje su sline njemu- prihvaen je u drutvu, ravnopravnije ga posmatraju.

  • 20 21

    APRIL 2017 APRIL 2017

    Kalcifikacije su veliki i neprepoznati problem svih dijaliznih pacijenata.

    Najmanje dva razloga imamo za tu tvrdnju. Prvo, treba imati na umu da su bolesti srca i krvnih sudova (kardiovasku-larnog sistema), vodei uzrok smrtnosti pacijenata na dijalizi. Drugo, ono to dovodi do bolesti srca i krvnih sudova su vrlo esto: ba kalcifikacije.

    O ovom problemu se malo zna, takoe iz dva razloga: prvo, mlitava nefroloka nauka, koja je uglavnom sva pod kontro-lom farmakoindustrije, nije stvorila jo nijedan preparat koji bi propagirala i pri-menjivala u svrhu leenja kalcifikacija, a drugo, pria o ovom problemu bi mogla dovesti i do pada prodaje nekih ve po-stojeih dijaliznih preparata, to farmako-industrija nee dozvoliti, jer je njoj prima-ran profit, a ne raspravljanje o nuspojavama preparata na kojima dobro zarauje.

    ta su to kalcifikacije?Kalcifikacije su taloenja kalcijuma u

    krvnim sudovima ili u drugim mekim tkivima, pa otuda podela na vaskularne kalcifikacije (krvnih sudova) i vanskeletne kalcifikacije (mekih tkiva).

    Pojednostavljeno, moglo bi se rei da su kalcifikacije proces okotavanja mekih tkiva ili krvnih sudova.

    Uestalost kalcifikacijaU hroninoj bubrenoj insuficijenciji

    kalcifikacije su redovna pojava. Sa pove-anjem stepena bubrene slabosti pove-ava se i izraenost kalcifikacija. U petom stepenu HBI, odnosno na dijalizi, manje ili vie izraene kalcifikacije ima preko 90% pacijenata!

    ta ini kalcifikat?Kalcifikacije su po hemijskom sastavu

    jedinjenja kalcijuma i fosfora: kalcijum-fosfat ili hidroksiapatit, a koga interesuju i te hemijske formule, one izgledaju ovako: Ca5(PO4)3OH, (CaMg3)(PO4)2 i (CaHPO4 x 2H2O).

    Uzroci kalcifikacijaMnogo je faktora koji doprinose pojavi

    kalcifikacija u dijaliznih bolesnika. To su sledei faktori:

    1) Povean unos kalcijuma(Dijalizni pacijenti najvie kalcijuma

    unose uzimajui tablete kalcijum-karbo-nata. Doktori propisuju dijaliznim pacijen-tima tablete kalcijum-karbonata jer ove tablete u elucu vezuju fosfor unet hranom, ime se spreava pojava visokog fosfora u krvi dijaliznog pacijenta. Kalcijum-karbo-nat dakle jeste jeftin i koristan veziva fosfata, ali ono to mnogi pacijenti ne znaju jeste da ga se ne bi dnevno smelo uzimati vie od 3 i po tablete! Tablete su od jednog grama. Ako sa uzimanjem 3,5 tableta dnevno (u toku obroka) pacijent ne moe normalizovati fosfor u krvi, onda mora ili smanjiti koliinu hrane ili uzimati i druge (jae) tablete za vezivanje fosfata, a koje ne sadre kalcijum. Takve tablete su na primer, tablete Fosrenola, ali je farma-kobiznis odmah nanjuio zaradu i digao im cenu na preko 200 dolara za jedno pakovanje.

    Drugi uzrok poveanom kalcijumu u organizmu dijaliznog pacijenta je naalost, sama dijaliza. Bilo da je hemodijaliza ili peritonealna dijaliza, obe su kod nas pune kalcijuma. Puna je zapravo dijalizna tenost, ali tokom tretmana kalcijum iz takve dijalizne tenosti ulazi u krv pacijen-ta. Veina naih dijaliznih centara koristi koncentrovane rastvore za dijalizu, a to su oni crveni kanisteri, u kojima stoji da stva-raju 1,75 mmol/L jonskog kalcijuma u dijaliznoj tenosti. Da biste znali kakva je veza jonskog kalcijuma i ukupnog kalciju-ma, najlake vam je da zapamtite da je to 50%. To jest, onaj ukupni kalcijum u krvi kojeg nam meseno odreuju laboratorij-ski, je duplo vei od jonskog kalcijuma, tj. normalan ukupni kalcijum u krvi je 2,25-2,65 mmol/L, a normalan jonski Ca je 1,12 do 1,32 mmol/L. Postavlja se pitanje, zato su doktori na hemodijalizi pravili dijaliznu

    tenost sa 1,75 jonskog kalcijuma koja moe dati ak 3,5 mmol/L ukupni kalcijum u krvi!? Vrlo jednostavno: doktori su hteli smanjiti sebi posao, odnosno probleme na dijalizi. Proverom su utvrdili da paci-jentima najmanje pada pritisak i najmanje greva imaju kada se koristi dijalizna tenost sa visokim kalcijumom. Neki su proizvoai (npr. Pliva, Zagreb) pravili i koncentrate koji daju 1,85 mmol/L jonskog kalcijuma.

    To to su od tolikog kalcijuma pacijen-tima okotale sve arterije, to im je uzna-predovala arteroskleroza, to su postali senilni i dementni, to je doktorima izgle-dalo kao manji problem. Naalost, i mnogi pacijenti su to prihvatili. Jer, koga su jednom razdirali grevi, i koga su jednom povraali hladnom vodom iz besvesnog crnila dijaliznog kolapsa, taj je sav srean prihvatao najvei mogui kalcijum, ak donosio i dodatne ampule kalcijuma, samo da ne prolazi ponovo kroz ta stanja. Rekosmo li, stanja?

    Tamo gde su doktori pokazivali veu brigu za pacijente, pa im birali koncentra-te koji e dati manje kalcijuma u dijaliznoj tenosti, a to su recimo koncentrati sa 1,25 mmol/L kalcijuma, tamo su morali vie vremena da provedu u sali i da spreavaju ili reavaju redovne dijalizne komplikacije:

    smo njegova pretpria, u okviru Europa-Cantat-a.

    U 2012. Godini, kada se odravao Hearts in Harmony, uspeli smo da sastavimo in-kluzivni hor od 2000 pevaa. Zvanino je to bio najvei inkluzivni festival i do tada i od tada.

    Uradili smo jo nekoliko projekata. Jedan od njih je skupljanje starih instrumenata, koje prilagoavamo posebnom tehnikom potrebama invalidnih osoba. U toku ove velike akcije, skupili smo oko pedesetak instrumenata. Mnoga deca su elela da sviraju iako su imala velike fizike nedo-statke. Trudili amo se da te instrumente prilagodimo njihovim mogunostima. Ta akcija i dalje traje.

    sluha iz Liverpula, a elja mi je da tokom cele godine, kroz taj festival dovodimo zanimljive goste iz raznih zemalja.

    Za prolee sledee godine najavljujemo dolazak hora Srbadija, zatim dolazak hora iz Afrike itd. Radimo na tom tzv. invalid-nom kampusu, gde e uestvovati deca i osobe sa invaliditetom, kao i mnoge druge znaajne i poznate osobe iz sveta kulture i umetnosti, kao to je, na primerveliki peva Boeli.

    Naravno da emo i mi putovati u druge zemlje i predstavljati nau domovinu.

    U okviru svih ovih deavanja imamo decu koja,kada zavrave kole i kada bi trebalo negde da se zaposle i sami sebe izdravaju, esto nailaze na ozbiljne pro-

    Druga akcija: sve nae aktivnosti odvija-ju se na trgovima, a ne samo po kolama i drugim zatvorenim prostorima. Da sve bude javno i vidljivo, da svako nae dete bude sa svojim imenom i prezimenom, da se vidi svaiji trud pojedinano, bez gru-pisanja i prikrivanja grupom. Time bismo izali iz prosenosti i navijakog tipa ivota.

    Festival Harts in Harmony je na meu-narodnom kalendaru festivala Evrope, iako sama Srbija nije u Evropi.

    Priznanja iz inostranstvaZahvaljujui svemu ovome, lan sam

    Ruske akademije nauka za pitanja dece sa invaliditetom, to me zaista ini ponosnim, a lan sam i najveeg svetskog horskog udruenjaEuropa Cantat. Ovo sve daje mogunost jo jaeg razvijanja osnovne ideje.

    U planu nam je da 2018. godine dove-demo u Novi Sad hor osoba oteenog

    bleme. Zaposlenje za ove mlade ljude koji zavre kolovanje zvui gotovo nestvarno.

    U naem prostoru u ajkau, gde su smeteni konji i KKFilipus koji vodi divan ovek koji veoma voli decu i ivotinje, bivi kaskader Dragan Jankovi, prolo je obuku oko 300 dece koja su zanatski osposoblje-na i nalaze se na tritu rada. To isto se dogaa i u Moorinu, urevu, ablju, Gospoincima. Za sada smo u Bakoj, ali nee biti problem da se, kad se steknu uslovi, proirimo i na Banat, a i dalje. elja mi je da deca sa invaliditetom to vie izau iz osame, a da istovremeno i naa sela oivimo i ponovo pokrenemo stare zanate. Konkurisali smo i za sprovonje jednog sjajnogprojekta okrenutog sportu i omladin. U pitanju sodadijski zanat i fabrika vode.

    Obuili smo celo udruenje, a dvadese-tak mladih je ovde nalo posao i mogu-nost zarade. Uveli smo modernu nemaku

    tehnologiju sa reverzibilnom osmozom. Trite se sve vie otvara, a nama fale flae, ambalaa... Treba nam pomo sponzora i nadamo se da e ljudi velikog srca tu pronai sebe i pomoi nam da kupimo dvadesetak hiljada flaa, kako bismo bili stabilni i vidljivi, prisutni bar na novosad-skom tritu. Imamo nekoliko proizvoda, u manjim i veim flaama, a planiramo da uemo i u proizvodnju starinskih sokova.

    Moemo se pohvaliti naim sponzorisa-njem nekih manifestacija u gradu, kakvi su Dani pesnitva i sportskih igara, koarke, na primer. Zakon o socijalnom preduzet-nitvu nije gotov i jo uvek nismo spako-vani kao socijalno preduzee, a moramo biti i pod zatitom drave.

    Srce svega su druenja lanova razliitih invalidskih udruenja, njihov izlazak iz usamljenosti i emernog ivota.

    Gledano sa strane, pokuavamo da u priu uvedemo sve one ljude koji su pozi-tivni, otvoreni za saradnju. Nije uvek lako objasniti iroj populaciji da posebne potrebe ne znae bolest, posebno nisu zarazna bolest. To je stanje u kojem neki ljudi ive i koje kao takvo moramo i mi prihvatiti.

    Odluili smo da naa pria ima moto tiha voda breg roni, da svojim kontinui-ranim i odgovornim radom zasluimo potovanje i svoje mesto u drutvu.

    Krenuemo i u nove projekte sa stakle-nicima, plastenicima... elimo da uredimo selo, da napravimo neto dobro i za sve metane u ajkau.

    Uveren sam da osobe sa invaliditetom mogu mnogo toga dobrog da urade samo ako se dobro organizuju, a javni servisi ne bi ba morali da daju statistike podatke o invalidima.

    Vano je da se neto deava oko njih, da se iskoriste svi njihovi raspoloivi kapaci-teti, bez obzira na to o kojem obliku inva-liditeta je re.

    Na kraju, pomenuo bih i akciju koja nosi naziv Mi smo jednaki, zar ne zahvaljuju-i kojoj ulazimo u sve institucije kole, firme, starake domove odravamo koncerte. Bili smo i na Kosovu, na mosto-vima pomirenja. Ako ljudi vide da ove osobe prve pruaju ruke pomirenja, moda e i oni to lake uiniti i izmiriti se.

    Prosto elimo da normalnou pokae-mo da je budunost u svoj naoj deci, u svakom detetu pojedinano.

    KALCIFIKACIJE veliki i neprepoznati dijalizni problem

    Histoloki presek kroznormalnu arteriju

    Presek kroz kalcifikovanu arteriju

  • 22 23

    APRIL 2017 APRIL 2017

    greve i padove krvnog pritiska. (Da ne pominjemo da takvi koncentrati izazivaju negativan bilans kalcijuma u krvi i podsti-u luenje parathormona).

    Trei uzrok poveanog kalcijuma u krvi dijaliznih pacijenata, jeste primena vita-mina D. Doktori propisuju vitamin D di-jaliznim pacijentima, kao iz najbolje namere, a retko koji ima vremena da upozori pacijente ili da im kae, koje su nuspojave uzimanja vitamina D. A one su naalost, brojne. Prvo da kaemo zato se propisuje vitamin D pacijentima na dijali-zi. Uglavnom, radi jaanja kostiju i radi smanjivanja parathormona. to je esto potrebno, istovremeno. I to je u redu. Ali, ono to doktori ne kau, a pacijenti ne znaju: da bi izbegli prelom kosti ili opera-ciju paratiroidne lezde, ta terapija im oteuje srce i krvne sudove!! Primena vi-tamina D direktno povisuje i kalcijum i fosfor u krvi, zatim stvara kalcifikacije na krvnim sudovima, na sranim zaliscima i na sranim arterijama. Tako nefrolozi le-enjem kostiju i sitnih paratiroidnih lezda, upropatavaju pacijentima srce i krvne sudove, a sve u najboljoj nameri (da li ba svi?!). I da se odmah razumemo: svi, apso-lutno svi preparati vitamina D, izazivaju porast kalcijuma u krvi, izazivaju kalcifika-cije, a sve druge prie, kako je ovaj ili onaj preparat selektivan, a ovi ostali nisu, sve su to marketinke lai. Ne postoji vitamin D koji ne stvara porast kalcijuma i fosfora u krvi, jer to mu je osnovna radnja, bez toga ne bi ni bio vitamin D).

    2) Povean unos fosforaVe smo u ranijim postovima pisali o

    znaaju bubrega za metabolizam fosfora.

    Kad bubreg ne funkcionie, onda nema ni glavnog puta uklanjanja fosfora iz or-ganizma. Tako da dijaliznim pacijentima hrana bogata fosforom (a to je ogroman broj namirnica: meso, mleko, jaja, sir, riba, kola-pia, aditivi, itd) predstavlja veliki problem. Varenjem hrane u elucu pri-prema se ulazak fosfora u krvnu cirkula-ciju (resorpcija), i to se deava u tankom crevu. Jednom kada ue u cirkulaciju dijaliznog bolesnika fosfor vie nema gde da izae, ako bubrezi ne funkcioniu. Kada se zadovolje normalne potrebe za ovim elementom (normalan nivo fosfora u krvi je 0,8 do 1,45 mmol/L), sav viak fosfora se istaloi sa kalcijumom i biva negde odloen! To negde, najee znai u meka tkiva, ili u zid krvnog suda. Svaka, pa esto i minimalna hiperfosfatemija posle obroka, izazove spajanje tog fosfora sa kalcijumom, zatim pad kalcijuma u krvi izazove luenje parathormona, koji razaranjem kosti popravi nivo kalcijuma, ali je talog kalcijum-fosfata u meuvre-menu ve negde rasejan i odloen. Nekada je to u krvnim sudovima, nekada u mekim tkivima, miiima, vezivu, zglob-nim kapsulama, sranim zaliscima, sve-jedno. Kao to je ve reeno za vitamin

    D, njegova primena povisuje i fosfor i kalcijum u krvi i direktno podstie na-stanak kalcifikacija.

    Treba rei i da nefroloka nauka, kao ni medicina u celini, jo ne zna zasigurno kako se sve to odvija i od ega sve zavisi veliina i proirenost kalcifikacija, ali se to za sada ovako tumai. Pouzdano se zna da povien fosfor u krvi garantuje veu smrtnost pa-cijenata na dijalizi, a koji su sve inioci ukljueni u nastanak i ispoljavanje kardi-ovaskularnih komplikacija, to se jo istra-uje.

    3) Povean unos vitamina DO ovome smo ve govorili u poglavlju

    o uzrocima hiperkalcemije (vidi gore). Vitamin D se moe uzimati i nenamerno, u sklopu ishrane sa multivitaminskim pro-izvodima, mlekom, margarinom i slinim namirnicama, gde proizvoai sami dodaju izvesne koliine D vitamina.

    4) Alkalni pH krviNormalna kiselost krvi, koja se na osnovu

    koncentracije jona vodonika (H) izraava u tzv. pH jedinicima iznosi: 7,35 do 7,45. Ako je vodonik osnovni nosilac kiselosti u ljudskom organizmu, onda je bikarbonat-

    ni jon osnovni nosilac bazinosti ili alkal-nosti krvi. Normalan nivo bikarbonata u krvi je 22 do 28 mmol/L. U odravanju te acidobazne ravnotee veoma vanu ulogu ima upravo bubreg. Kada bubreg ne radi u organizmu dolazi do nagomilavanja ki-selina, a nivo bikarbonata se smanjuje na 12-14 mmol/L. Zato je dijaliza i napravlje-na da nadoknadi pacijentu i te nedostaju-e bikarbonate, pa bikarbonata u dijaliznoj tenosti ima iznad normalnog nivoa. Ima ih 32-34 mmol/L, standardno, a po potrebi mogu se jo poveavati ili smanjivati obinim pritiskom na taster kojim se re-gulie dotok iz kapsule sa bikarbonatnim, alkalnim koncentratom. Bikarbonati su standardno u suviku, da bi se to bolje iskorigovao njihov nedostatak u krvi, pa ak i da neto preostane u viku za naredne dane. Znai, dijalizni pacijent na kraju he-modijalize ima oko 30 mmol/L bikarbona-ta u krvi. Sve ovo navodimo samo da bismo doli do kljune reenice: alkalni pH obara kalcijum, tj. u viku bikarbonata, u alkalnoj sredini, dolazi do taloenja kalcijuma i bikarbonata, pa nastaje kalcijum-karbonat. Kalcijum-karbonat je supstanca od koje se pravi kreda, za kolske table. (A od iste supstance se prave i tablete za vezivanje fosfora u elucu). Zato i tokom dijalize sa visokim sadrajem jonskog kalcijuma (npr. 1,75 mmol/L) nikada se u krvi pacijenta na kraju dijalize ne izmeri jonski kalcijum od 1,75 mmol/L, iako bi se po zakonu di-fuzije, koncentracije kalcijuma trebale lako izjednaiti, iz krvi u dijaliznu tenost. Ko god je od dijaliznih pacijenata proveravao jonski kalcijum u krvi posle dijalize sa 1,75 jonskim kalcijumom, mogao je utvrditi da mu nivo Ca++ nije 1,75 nego neto oko 1,38 (odnosno 2,8 mmol/L ako je merio ukupni

    kalcijum). Zato se kalcijum nije izjednaio? Pa zato to se spojio sa negativnim jonima iz krvi (bikarbonatom ili fosfatom) i odloio se kao kalcijum-karbonat ili kalcijum-fos-fat u mekim tkivima. Dakle, ispostavlja se po ko zna koji put, da je ceo postupak leenja zasnovan na principu: jedno po-pravljamo drugo otetimo. to narod kae: seci ui, krpi dupe. Idealno bi bilo da dija-liza ne bude previe alkalna, tj. da koncen-tracija bikarbonata u dijaliznoj tenosti ne prelazi gornju granicu normale: 28 mmol/L. Ali, to bi onda znailo da dijalizu treba vriti svaki dan, a to niti moe drava da plaa, niti pacijenti ele da budu prikova-ni za aparat svaki boiji dan.

    5) Starija ivotna dob i vei dijalizni staDa, starost. Nesretna starost, bilo opta,

    bilo dijalizna, sve kvari. Tako kae medi-cinska nauka. ak i da nije na dijalizi stariji ovek ima izraene kalcifikacije krvnih sudova, zakrenje arterija, tzv. ateroskle-rozu, sa svim loim posledicama koje iz te skleroze proizilaze. Nali smo u knjigama interesantan podatak. Neki (duhovitiji) medicinar je napisao da proces kalcifika-cija poinje roenjem (?!). Pa dalje, polako napreduje. Dok u starosti ne doivi punu rairenost. Hronina bubrena slabost i dijaliza, samo ubrzavaju ili pogoravaju, tu neminovnu pojavu. Navode se i dokazi. Kau, i u dijaliznim poecima, kad se uopte nisu koristili kalcijumski vezivai fosfata (nego aluminijumski), pacijenti su opet imali kalcifikacije. Osim starosti, i drugi nepovoljni medicinski faktori pod-stiu nastanak kalcifikacija, npr. dijabetes, povien krvni pritisak, upalni procesi, itd. ene su sklonije kalcifikacijama nego mu-karci.

    6) Primena vitamina CPod obrazloenjem da se pacijentima

    vrate vitamini koji su hemodijalizom uklo-njeni iz krvi, mnogi doktori daju pacijen-tima jednu ampulu C-vitamina na kraju hemodijalize. U toj ampuli ima 500 mg vitamina C. To je otprilike pet puta vie od dnevnih potreba za vitaminom C. A danas je praktino nemogue imati manjak C vitamina u organizmu. S obzirom da vita-mina C ima u brojnim namirnicama, to u originalu, to kao dodatak, lekari ne pamte da su nekada videli skorbut ili sline manifestacije nedostatka C vitamina u organizmu. Ipak, skoro svi dijalizni paci-jenti su se primili na priu da je neophod-no vratiti ono korisno to im je dijalizom oteto, a to su vitamini B i C. Za vitamine B grupe, manje-vie, nije tako sporna situ-acija: za njih nema teih nuspojava ni kada su u suviku. Ali, za C vitamin ima! Vitamin C (pogaate ve) podstie kalcifikacije. Da ne ulazimo u to kako i zato, shvatite ovo kao proverenu injenicu. Idealno bi bilo, ako neko ve eli preciznu nadoknadu C vitamina posle dijalize, da dobije jednu ampulu od 75 mg tog vitamina. Naalost, na naem tritu, takvih ampula nema, a poto i ove od 500 mg nisu mnogo skupe, medicinari nam ih rado propisuju, a mi ih jo rae primamo. Sad nam neto pade na pamet: zato na televizijama onako brzo izgovaraju ono O indikacijama, merama opreza i neeljenim reakcijama na lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farma-ceutom. ovee, urade to brzinom sve-tlosti. Samo da otaljaju, zakonsku obavezu. A prava poruka takvog odnosa (koju svi mi prepoznajemo) je: ta god da ti bude, mi s tem nemamo nita.

    (nastavak u sledeem broju)

    Type 2 lesion

    Macrophagefoam cells Fibrous

    thickening

    CAC

    CACCore of

    extracellularlipid

    Small pools ofextrecellular

    lipid

    Group 1

    ? ?

    Incident CAC Calcified Nonprogressors

    Calcifiedprogressors

    Group 2 Group 3

    No plaqueCAC score = 0

    INCRASING CARDIAC MORTALITY

    "Noncalcified"soft plaque

    CAC score = 0

    "Mixed" plaquePositive CAC

    score > 0 > 100

    "Calcified"plaque

    CAC > 100

    Soft plaque regression

    Type 3 (preatheroma) Type 4 (atheroma) Type 5 (fibroatheroma) Type 6 (complicated leson)ThrombusFissure and

    hematoma

    Pojednostavljeno, moglo bi se rei da su kalcifikacije proces okotavanja mekih tkiva ili krvnih sudova

  • 24 25

    APRIL 2017 APRIL 2017

    Nada Abramovi

    Dipl. pravnica

    DIJETA U BUBRENOJ SLABOSTIHranljivematerije ienergija

    Bubrenainsuficijencija Hemodijaliza

    Peritonealna dijaliza Transplantacija

    Proteini0,6 - 0,8 g/kg/dan

    > 50% - 60% VBV1; 0,8 ' 1,0g/kg/ u unefrotskom sindromu

    1,2 - 1,4 g/kg/dan50 % - 60% VBV

    1,2 - 1,5 g/kg/dan > 50 % - 60% VBV

    1,3 - 1,5 g/kg/dan nakon hiruke intervencije; 1,0 g/kg/

    dan u uslovima stabilnog post-operativnog perioda

    30 - 35 kCal/kg/dan za odravanje eljene telesne

    mase

    Energija 30 - 35 kCal/kg/dan 30 - 35Kcal/kg/dan23 - 35

    Kcal/kg/dan

    Natrijum2,0 - 4,0 g/dan,

    potreba varira u zavisnosti od etiologije oboljenja

    2,0 g/dan 2,0 - 4,0 g/dan

    2,0 - 4,0 g/dan posle hirurke intervencije; 3,0 - 4,0 g/dan u

    uslovima stabilnog postopera-tivnog perioda

    KalijumBez potrebe za ograniavanjem

    koliine unosa K+ sve dok je VGF2 o 10 ml/min

    2,0 - 3,0 g/dan 3,0 - 4,0 g/dan Bez potrebe za ograniavanjem unosa K+

    Fosfor 10 - 12 mg/g proteina 12 - 15 mg/g proteina12 - 15 mg/g

    proteinaNema potrebe za

    ograniavanjem unosa fosfora

    Kalcijum 1,0 - 1,5 g/dan 1,0 - 1,5 g/dan 1,0 - 1,5 g/dan 1,0 - 1,5 g/dan

    Tenost Bez ogranienja do smanjenja koliine mokrae

    Nadoknada izluene mokrae

    + 1000 ml/dan

  • 26 27

    APRIL 2017 APRIL 2017

    Osim proteinsko-energetske pothranje-nosti bolesnici sa hroninom bubreznom insuficijencijom mogu imati manjak mi-nerala (posebno minerala u tragovima) i vitamina.

    Ishrana osoba sa dijabetesomkoji se lee hemodijalizom

    Dijabetes je u razvijenim zemljama naj-ei uzronik hroninog zatajenja bubrega, a kombinacija dijabetesa i hro-ninog zatajenja bubrega dovodi do itavog niza poremeaja intermedijernog metabolizma. Glavna intervencija u dijeti kod osobe obolele od dijabetesa, koja zapoinju leenje dijalizom je poveanje unosa proteina. To je neophodno zbog negativne ravnotee azota uzrokovane hemodijalizom. Preporuuje se unos od barem 1.2 g proteina po kilogramu telesne teine dnevno. Potreba za proteinima se poveava tokom poveanog katabolizma prisutnog kod infekcija, dijabetike acidoze i gastrointestinalnog krvarenja. Preporu-uje se da 50 do 60% ukupnog energetskog unosa ine ugljeni hidrati bogati vlaknima. Kod dijabetiara je kljuno odravati dobru kontrolu glikemije i radi izbegavanja po-veanog interdijalizinog unosa tenosti koji je povezan sa hiperglikemijom. Hiper-tonicitet koji je posledica hiperglikemije podstie oseaj ei, poveava se unos tenosti i razvija se zapreminom-uzroko-vana hipertenzija sa svim svojim negativ-nim posledicama. Kontrolom hiperglike-mije izbegava se i rizik hiperkalijemije zbog pomaka kalijuma iz intraelijskog u ekstra-elijski prostor. Potreba za insulinom se nakon zapoinjanja leenja dijalizom menja, tako da je neophodna individuali-zacija terapije. Potreba za insulinom se moe smanjiti zbog poboljane osetljivosti na insulin usled deliminog ispravljanja uremije.

    Vana dijetalna smernica kod dijabeti-ara mora biti i izbegavanje hipoglikemije.

    Evropski vodi dobre klinike prakse u hemodijalizi (European Best Practice Gu-idelines on Haemodialysis-EBPG) daje pre-poruke za ishranu.

    Terapijska dijeta bubrenih bolesnika ima za cilj da se:

    povea unos (korisnih) materija koje se gube iz organizma zbog smanjene

    bubrene funkcije smanji unos (tetnih) materija koje se

    nakupljaju u organizmu zbog smanje-ne bubrene funkcije

    koriguju metaboliki parametri koji imaju uticaj na funkcionalno stanje bubrega

    Poremeaji nutritivnog statusa uzrokovani bolestima bubregai njihovim leenjem

    a. poremeaji metabolizma proteina i ugljenih hidrata

    b. hiperlipidemija tip IV, kod hronine bubrene slabosti se javlja poseban oblik poremeaja lipidnog statusa koji se zove hiperlipidemija tip IV - povea-nje triglicerida (VLDL lipoproteini) u krvi uz odranje normalne koncentra-cije holesterola terapijski tretman hiperlipidemije

    tipa IV podrazumeva dijetu sa sma-njenim dnevnim unosom eera, umerenim unosom nezasienih masnih kiselina i velikim udelom namirnica bogatih vlaknima. Oe-kivani deficit vitamina D, kao i drugih vitamina, se nadoknauje primenom suplemenata.

    c. renalna osteodistrofija je grupa obo-ljenja kotanog sistema (osteomalacija razmekavanje kostiju i osteoporoza smanjenje vrstine kostiju), koja nastaje usled poveanja serumske kon-centracije fosfata, smanjenja serumske koncentracije kalcijuma i posledinog poveanja produkcije parathormona za nutritivnu terapiju renalne oste-

    odistrofije preporuuje se dijeta koja ima za cilj da koriguje nivo pomenutih parametara u krvi.

    d. anemija koja nastaje kod hronine bubrene slabosti posledica je smanje-nog stvaranja eritropoetina u bubrezi-ma. Davanje eritropoetina omoguava bolesnicima u ovoj fazi bolesti reava-nje problema smanjenog stvaranja eritrocita i (kod pacijenata koji ne boluju od eerne bolesti) dovodi do usporavanja napredovanja bubrene slabosti u leenju ovog tipa anemije moe

    biti korisna i nadoknada L-karnitina. Deficit karnitina nastaje iz dva razloga: smanjenja koliine faktora

    neophodnih za njegovu sintezu (aminokiseline lizin i metionin, vitamin C, vitamin D, niacin, gvoe) i smanjenja opte metabolike ak-tivnosti bubrega udruene sa pove-anim gubitkom karnitina tokom same dijalize. Nadoknadom L-kar-nitina postie se poboljanje funk-cije skeletnih miia kod dijaliziranih pacijenata.

    Intervencije u dijetama kodpacijenata sa hroninomrenalnom insuficijencijijom

    dnevni unos proteina se utvruje indi-vidualno na osnovu laboratorijskih analiza (generalno se preporuuje dnevni unos od 0.8 g proteina po kilo-gramu telesne mase)

    ukupan dnevni energetski unos potre-ban za odravanje telesne mase se postie poveanim unosom masti i ugljenih hidrata (treba imati u vidu i dijabetes, hiperholesterolemiju i hiper-tenziju)

    dnevni unos kalijuma se ograniava na 1.5-2g, a fosfora na 0.6-1.2g

    dnevni unos vode je ogranien na 500-1000ml (ako nema mokrenja) ili 500-1000ml plus dnevna koliina mokrae (rauna se i voda koja se izgubi na druge naine povraanje, proliv, znojenje...)

    Bolesnicima sa hroninom bubrenom insuficijencijom koji se lee nekom od

    metoda dijalize treba nadoknaivati vitamine rastvorne u vodi.

    Preporuuje se 10 mg vit B6, do 90 mg vit C i 1 mg folne kiseline dnevno. Vi-tamine rastvorne u mastima nije po-trebno nadoknaivati (vitamini A, E i K), dok se vitamini D i B12 nadokna-uju prema preporuci lekara.

    Fizika aktivnost kao dopunaintervencijama u dijetama kodpacijenata na hemodijalizi

    Gojaznost je jedan od osnovnih faktora rizika za nastanak dijabetesa, hipertenzije i bubrene insuficijencije, tako da se kod zdrave populacije preporuuje: voenje rauna o pravilnoj ishrani, izbegavanju alkohola, preporuuje se prestanak puenja i fizika aktivnost.

    Zakljuak

    Zapoinjanjem hemodijalize nain ishrane se bitno menja, te ona postaje vaan deo leenja. Pravilna ishrana utie preventivno na nastanak brojnih ranih i kasnih komplikacija, kao to su pothranje-nost, hiperkalijemija, promene na kostima nastale zbog povienog nivoa fosfata u krvi (renalna osteodistrofija), srana dekom-penzacija, zbog stalne i povremene hiper-volemije i dr.

    Da bi lake savetovali pacijente, najbolje je planirati Vodi za pravilnu ishranu, a to podrazumeva konsultovanje multidisci-plinarnog tima: lekara, farmaceuta, medi-cinskih tehniara i dijetetiara nutricioni-sta.

    Obrazovani i edukovani zdravstveni profesionalci imaju zadatak da savetuju

    Postoji visoki stepen povezanosti izmeu hipoalbuminemije i kardiovaskularnih bolesti uremiara. Upala je verovatno veza izmeu proteinsko-energetske pothranje-nosti i kardiovaskularnih bolesti. Poveano otputanje ili aktiviranje protivupalnih citokina poput interleukina-6 (IL-6) i tu-morskog faktora nekroze alfa (TFN-a), moe smanjiti apetit, uzrokovati proteoli-zu miia, hipoalbuminemiju i doprineti nastanku ateroskleroze. Do poveanja koncentracije citokina u hroninom zata-jenju bubrega dolazi zbog oteene funk-cije bubrega, hipervolemije, oksidativnog stresa, smanjene koncentracije antioksi-dansa, infekcije i pridruenih bolesti koje kod bolesnika sa smanjenom funkcijom bubrega mogu dovesti do upale.

    U hemodijaliziranih bolesnika dodatni izvor upale predstavljaju izlaganje nebi-okompatibilnim membranama dijaliza-tora i sistemima za vantelesnu cirkulaci-ju, slab kvalitet vode za dijalizu i/ili dijalizata i povratna filtracija. Nije poznato u kojem je obimu proteinsko-energetska pothranjenost dijaliziranih bolesnika posledica upale, ali je poznato da su ta dva stanja usko povezana i da deluju u istom smeru odnosno nastanku sindroma pothranjenosti-upale i ateroskleroze. Sindrom pothranjenosti-upale i atero-skleroze kod dijaliziranih bolesnika naj-ee se oituje niskim koncentracijama kreatinina, proteina, holesterola i homo-cisteina u serumu koji su povezani sa loim ishodom bolesti. S druge strane, izgleda da dobra uhranjenost i hiperko-lesterolemija u dijaliziranih bolesnika mogu imati zatitni efekat.

    (Kalantar-Zadeh K, Kopple JD, Kilpatrick RD, McAllister CJ,.:Association of morbid obesity and weight change over time with cardiovascular survival in hemodialysis population.Am J Kidney Dis46: 489500, 2005[PubMed])

    Osim proteinsko-energetske pothranje-nosti (PEP) hronini bubreni bolesnici esto imaju manjak minerala (ukljuujui i minerale u tragovima) (npr. gvoe, kal-cijum, cink) i vitamina (naroito vitamina C, D, B6 i folata). Do danas je viekratno i nedvojbeno utvreno da kod hroninih bubrenih bolesnika, a posebno onih koji se lee dijalizom postoji jasna veza izmeu pothranjenosti i visoke stope obolevanja i smrti.

    Gojaznost je jedan od osnovnih faktora rizika za nastanak dijabetesa, hipertenzije i bubrene insuficijencije, tako da se kod zdravepopulacije preporuuje: voenje rauna opravilnoj ishrani,izbegavanju alkohola, preporuuje seprestanak puenjai fizika aktivnost

    Ukoliko je hronina bolest bubrega ve nastupila fizika aktivnost se mora defini-sati (intenzitet i uestalost) od strane lekara i prilagoditi trenutnom stanju kar-diovaskularnog sistema bolesnika.

    Pacijentima na hemodijalizi potrebno je da se opisani reim ishrane primenjuje paralelno sa odgovarajuom fizikom ak-tivnou kako bi se postigli zadovoljava-jui rezultati. Fizika aktivnost predstavlja znaajnu komponentu u regulisanju i odravanju odgovarajue telesne mase. Adekvatna fizika aktivnost dovodi do popravljanja biohemijskih parametara u krvi (korekcija lipidnog statusa).

    Fizika aktivnost koja se preporuuje pacijentima na hemodijalizi je etnja koja nije naporna i blage vebe istezanja. Pri obavljanju fizike aktivnosti kao i fizikog rada mora se naglasiti da se pri tom mora paziti na ruku na kojoj je fistula kako ne bi dolo do povreivanja.

    pacijente i njihove porodice o pravilnoj ishrani, zdravstveno prosveuju i edukuju bolesnike, te preventivno utiu na sprea-vanje brojnih komplikacija. Na taj nain aktivno utiu na uspeno leenje i pobolj-anje kvaliteta ivota pacijenata koji se nalaze na hroninom programu hemodi-jalize

    Energetske potrebe bolesnika sa hroni-nim zatajenjem bubrega odgovaraju po-trebama zdravog oveka. Ipak, smanjiva-njem glomerularne filtracije ispod 25 ml/min bolesnici obino smanjuju unos ener-gije Pothranjenost je est nalaz kod bole-snika sa hroninim progresivnim bolestima bubrega, posebno kod pacijenata koji se zbog uremijskog sindroma lee hemodija-lizom (HD). Prevalenca pothranjenosti hroninih bubrenih bolesnika je razliita, ali veina istraivanja utvrdila je, da oko 40% bolesnika koji su leeni dijalizom imaju odreeni stepen pothranjenosti.

  • SAVEZ BUBRENIH INVALIDA VOJVODINEe-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org

    Pokrenimo sebe - promenimo svest