fiziologija bubrega

Click here to load reader

Post on 31-Jan-2016

299 views

Category:

Documents

17 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

...

TRANSCRIPT

FIZIOLOGIJA BUBREGA

FIZIOLOGIJA BUBREGAUrinarni sistem

Urinarni sistem se sastoji od dva bubrega, dva uretera, mokracne besike i uretre.Ureteri-transportuju mokracu iz bubrega u mokracnu besiku.Mokracna besika-skladisti mokracuUretra-transportuje mokracu iz tela refleksom mokrenja (refleks mikcije).

Uloge bubregaBubrezi imaju brojne uloge u organizmu. Osnovna uloga bubrega je da stvara mokracu, dok ostali deo urinarnog sistema je odgovoran za eliminaciju mokrace.Glavna uloga bubrega je regulacija zapremine , sastava i osmolarnosti telesnih tecnosti.Regulacija krvnog pritiska.Regulacija kolicine i koncetracije znacajnih neorganskih jona u organizmu, npr jona (K+, Na+, H+, Ca+2, HCO3-, Cl-, PO4-3)

Bubrezi ucestvuju takodje u regulaciji acido-bazne ravnoteze. Mnogobrojne metabolicke funkcije u telu su osetljive na pH. pH se odrzava u rasponu od 7,38+-0,02.Metabolicka uloga bubrega sastoji se u sintezi glukoze iz aminokiselina.Bubrezi imaju ulogu u uklanjanju zavrsnih metabolickih proizvoda i hormona koji vise nisu potrebni organizmu.Pored toga uklanjaju lekove i toksicne supstance.Bubrezi su znacajan endokrini organ, koji proizvodi i luci renin, kalcitriol i eritropoetin.

ANATOMIJA BUBREGABubreg ima oblik pasulja velicine oko 12cm,tezine oko 150g.Na unutrasnjoj strani bubrega se nalazi udubljenje koje se zove hilus. Kroz hilus ulaze: bubrezna arterija, bubrezna vena, limfni sudovi, nervi i ureter.Bubreg se sastoji iz dva dela: korteksa i medule.Uloge bubreznog korteksa su autoregulacija bubreznog protoka krvi, glomerulska filtracija i sinteza eritropoetina.Uloga bubrezne medule je koncetrovanje mokrace.

ANATOMIJA BUBREGAANATOMIJA NEFRONANefron-predstavlja osnovnu funkcionalnu i morfolosku jedinicu bubrega.Nefron se sastoji iz dva dela: bubreznog telasca i tubula.Bubrezno telasce se sastoji iz: glomerulusa i Boumenove kapsule.Tubul se sastoji iz: proksimalnog tubula,henleove petlje,distalnog tubula,kortikalnog sabirnog tubula i medularnog sabirnog kanalica.Postoje dve vrste nefrona: kortikalni i jukstamedularni.

STVARANJE MOKRACEStvaranje mokrace u telu odvija se u dve faze: glomerulska filtracija i tubulska obrada glomerulskog filtrata. Prva faza u stvaranju mokrace je filtracija plazme kroz zidove glomerulskih kapilara. Svi sastojci prolaze sem proteina.Tubulska obrada glomerulskog filtrata se sastoji od reapsorpcije i sekrecije.

Oba bubrega filtriraju oko 180L/dan plazme. Ta kolicina se naziva Velicina glomerulske filtracije (VGF).Velicina glomerulske filtracije zavisi od filtracione povrsine pa su vrednosti kod zene 10% manje nego kod muskarca.Normalna diureza u toku 24h je 1,5L, a filtracija 180L/dan.Frakcija filtracije-je procenat plazme koji se profiltrira kroz glomerulske kapilare u minutu. Npr. Ako je VGF 125mL/min, protok plazme kroz bubrege 650mL/min onda je frakcija filtracije: 125mL/min: 650mL/min = 0.19 = 19% 20%Filtraciona membrana se satoji iz tri sloja:Endotel gromelulskih kapilara- sadrzi hiljade otvora fenestri dijametara 8nm.Bazalna membrana- se nalazi izmedju kapilarnog endotela i epitelnih celija viscelarnog sloja Boumenove kapsule i sastoji se od mreze glikoproteina i kolagenih vlakana.Viscelarni sloj Boumenove kapsule se sastoji od podocita celija koje leze na bazalnoj membrani.Glomerulska filtracija je jednaka proizvodu neto filtracionog pritiska i koeficijentu filtracije.VGF = neto filtracioni pritisak x koeficijent filtracije.Kf- indikator permeabiliteta bubrezne filtracione membrane.Kf - se izracunava deljenjem VGF sa filtracionom pritiskom 125mL/min : 10mmHg = 12,5mL/min/mmHgAko se Kf poveca, poveca se i VGF.Filtraciju podsticu kapilarni pritisak,kome se suprostavljaju koloidno-osmotski pritisak plazme i hidrostatski pritisak Boumenovog prostoraNeto filtracioni pritisak = PG (PB + KOP)PG u glomerulskim kapilarima je 60mmHgPB u Boumenovom prostoru oko 18mmHgNeto filtracioni pritisak = 60 (18 + 32) = 60 50 = 10mmHgFaktori koji uticu na velicinu glomerulske filtracije:Koeficijent filtracijeRenalni perfuzioni pritisakKoloidno-osmotski pritisakHidrostatski pritisak glomerulskih kapilaraTubuloglomerulska povratna spregaBUBREZNI KRVOTOKProtok krvi kroz oba bubrega je visok i iznosi oko 1200mL/min ili 22% minutnog volumena srca.Kolicina krvi koja prolazi kroz oba bubrega u jednoj minuti nazivamo renalna frakcija.Krv ulazi u bubreg renalnom arterijom direktnom granom abdominalne arterije. Renalna arterija se grana na interlobarne arterije,one prolaze izmedju dve piramide i granaju se na arterije arkuate koje prolaze izmedju korteksa i medule bubrega.Arterije arcuate se granaju na interlobularne arterije koje prolaze kroz korteks i granaju se na aferentne arteriole,zatim se one granaju u glomerulske kapilare koji se prazne u eferentne artertiole.Eferentne arteriole se granaju u peritubulske kapilare koje okruzuju tubule kortikalnih,ali ne jukstamedularnih nefrona.Na kraju krv se iz peritubulskih kapilara skuplja u manje, zatim u vece vene i konacno izlazi iz bubrega renalnom venom.Od ukupnog bubreznog protoka 90% krvi odlazi u korteks, 10% u medulu.Bubrezi imaju tri kapilarne mreze:Kapilarna mreza visokog pritiska- glomerulski kapilari koji samo filtriraju u njima nema reapsorpcije jer je hidrostatski pritisak visok i nikada ne pada ispod koloidno-osmotskog.Kapilarna mreza niskog pritiska- peritubulski kapilari koji samo reapsorbuju i sekretuju supstance,jer je hidrostatski pritisak nizak 13mmHg.Veza rekta- koja ima ulogu u protivstrujnog izmenjivaca u protivstrujnom mehanizmu. BUBREZNI KRVOTOK

Regulacija bubreznog protoka krvi je trojaka:AutoregulacijaHormonska iNervnaAutoregulacija- znaci da organ ima sposobnost da odrzava konstantan protok krvi uprkos promenama arterijskog pritiska.Autoregulacija moze biti tubuloglomerulskom povratnom spregom i glomerulotubulskom ravnotezom.

Jukstaglomerulska hipoteza:Osnovna funkcija tubuloglomerulske povratne sprege je jukstaglomerulski aparat.Jukstaglomerulski aparat se sastoji iz tri dela:Makula denzaJukstaglomerulske celijeMezangijumske celijeHORMONI I AUTAKOIDINoradrenalin,adrenalin i endotelin uzrokuju vazokonstrikciju krvnih sudova bubrega i smanjuju glomerulsku filtraciju.Angiotenzin II je vazokonstriktor ili autakoid. Utice samo na eferentnu,a ne na aferentnu arteriolu. Odgovoran je za regulaciju krvnog pritiska, sistem renin-angiotenzin-aldosteron.AUTAKOIDI:Autokoid je svaka supstanca koju sintetise lokalno grupa celija, a utice na aktivnost druge celije u istom podrucju. Oslobadjaju se pod uticajem raznovrsnih stimulusa i uzrokuju mnogobrojne fizioloske promene.Bradikinin- sintetise se i skladisti u distalnim tubulima. Uzrokuje vazodilataciju krvnih sudova bubrega i sekreciju prostaglandina E2. On smanjuje vazokonstrikcijsko i antidiurezno dejstvo angiotenzina II.Prostaglandin E2- izaziva vazodilataciju i povecava protok krvi kroz bubrezni korteks a smanjuje kroz medulu bubrega. Dopamin- se sintetise u bubrezima i uzrokuje vazodilataciju i natriurezu.Azot-monoksid- autokoid koga sintetisu i oslobadjaju sve celije. On izaziva vazodilataciju smanjuje vaskularni otpor u krvnim sudovima bubrega i omogucava izlucivanje Na i vode bubrezima.NERVNA REGULACIJA:Krvni sudovi bubrega su inervisani simpatickim nervnim sistemom.Snazna stimulacija simpatickih noradrenergickih nerava uzrokuje vazokonstrikciju. Ovaj odgovor je stimulisan 1 , a u manjoj meri 2 adrenergickim receptorima.Renalni nervi povecavaju lucenje renina dejstvom noradrenalina na 1 adrenergicke receptore na jukstaglomerulskim celijama.