vidovi interdisciplinarnih pristupa umetnosti - beleke sa predavanja

Download Vidovi interdisciplinarnih pristupa umetnosti - Beleke sa predavanja

Post on 27-Oct-2015

87 views

Category:

Documents

18 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Vidovi interdisciplinarnih pristupa umetnosti - Beleške sa predavanja

TRANSCRIPT

1

.Okvir znaenja pojma interdisciplinarno i pojam interpretacije (prema teoriji interpretacije)

2. Ontoloki status umetnikog objekta interpretacije u uslovima singularizma i pluralizma (multipliciteta)

Odnos izmeu inter. Okvir pojma interdisciplinarnosti: najmanje dve ili vie disciplina u interakciji u pristupu jednom problemu. injenina razmena i razmena metodolokih nivoa, pri emu discipline nisu hijerarhizovane.Interdisciplinarni odnos disciplina interferencija disciplina. Jedna moe biti injenina, druga moe biti metodoloka, ili se mogu primenjivati izjednaeno, kada njihov identitet kao pojedinanih disciplina prestaje da bude bitan. Zavisi od naunog stila i od prirode samih objekata prouavanja.Mi ovde govorimo o teoriji naune interpretacije. Odgovaramo na pitanje naune interpretacije, kako naunik interpretira jednu disciplinu. Teorijom interpretacija moe se osvetliti ovo polje interdisciplinarnih pristupa.

Po teoriji Majkla Krausa (teorija interpretacije) postoje dve vrste tumaenja:

1. Globalistika interpretacijaFormiranje optog naela koroz koje je mogue posmatrati bilo koji objekat. Bliska je pojmu singularizma, koje ide ka jednoj teoriji kojom se moe interpretirati svako delo. Sa druge strane, ideja da svako delo ima crtu koja ga oblikuje i po njoj treba graditi teoriju o tom delu hermeneutika.2. Partikularistika interpretacijaFormulisanje razliitih teorija, vie razliitih interpretativnih naela za pojedinane sluajeve. Multiplicitet je blizak partikularnosti, podrazumeva mogunost multipliciranih vienja jednog dela, jer je delo sazdano iz vie aspekata, pa je mogue za razliite aspekte primeniti viestruka tumaenja. Zadrava se prepoznatljivost razliitih disciplina koje se koriste, dok ih singularnost ponitava da bi doao do jednog tumaenja, istinitog za delo.

Multiplicitet je tolerancija prema multidimenzionalnim, vieugaonim pozicijama i tumaenjima. Ovakvom uverenju potporu daje stav da je svako delo sastavljeno iz vie dimenzija. Umetniko delo se stalno rekonstruie. Sa promenom drutvenog sistema menja se i funkcija umetnikog dela.

Dok partikularista smatra relevantnim i podjednako ceni svaku naunu siciplinu, sigularista traga za jednim karakteristinim reenjem.7. Postmoderna (terminoloka-ortografska odreenja); Globalni pregled teorija postmoderne

Postmoderna je omoguila da multiplicitet postane dominantan pristup umetnikom delu. Kako?

Postmoderna je pojam relacionog karaktera, pojava koja se definie u odnosu na neto. I to kao posmoderna: doba u odnosu na modernizam ,bilo da se posmatra kao epoha, nastavak modernizma ili kao doba antimodernizma.Moderna / modernizam: moderna je itavo jedno doba, itava jedna kultura a umetnost te epohe oznaena kao modernizam. Moderna je od sredine 18. veka do dananjih dana. Modernizam u uskom smislu rei je visoki modernizam iliti avangarda. Visoki modernizam je buroasko doba industrijalizacije.Postmoderna: dva shvatanja

1. hronolokog tipa. To je sve ono to sledi nakon moderne; post-modernizam moe da obuhvati postmodernizam, neoklasicizam i ostale pravce koji pripdaju hronoloki dobu nakon moderne.

2. postmoderna kao poseban, specifian pravac, u odnosu na ono to je postojalo, i u odnosu na druge pravce koji paralelno egzistiraju. Znaenje stilskog smisla.

Ova dva tipa su ortografski je razliita (post-moderna i postmoderna) i ovu razliku uvaava muzikologija.

Postoji distinkcija moderna je epoha, velika kultura, doba. Vremenska diferencijacija je diskutabilna moe se rei da moderna poinje od sredine 18. veka do dananjih dana. Kada kaemo modernizam, mislimo na umetnost moderne, kao epohe, velikog kulturnog doba. U odnosu na takvo odreenje postmoderna bila bi epoha, a postmodernizam umetnost tog doba sa svim svojim estetskim karakteristikama.

Kada poinje to doba posle modernizma? Nakon visokog modernizma, ija je ekcesna situacija i najvii stupanj avangarda. Sledee pitanje je, kada poinje avangarda? Avangarda je svaka umetnost koja predvodi, ide napred. Iz toga bi svaka umetnost bila avangarda! Zato treba praviti razliku izmeu prirodne novine u umetnosti i avangardne, novine u umetnosti. Avangardne pojave su ekcesne, buntovnike, protiv su institucija. Krajem 19. veka javlja se impresionizam (1874. godine) koji takoe moemo smatrati avangardom. O poecima avangarde ima vie miljenja da poinje 19. veka, neki kau od kraja 19. veka, dok drugi nakon Prvog svetskog rata. I traju sve to do sredine 60-ih godina. Najprikladnije je miljenje da avangarda ima iskre sredinom 19. veka a da se eksplozija avangardnih pokreta odvijaju od poetka 20. veka. To su pokreti negiranja, radikalni, opremljeni programima, manifestima. Teoretiar Peter Birger ih naziva istorijskim avangardama. Kroz njih je izvrena samokritika umetnosti, a brisanje granice izmeu ivota i umetnosti je najradikalnija promena. Postmoderna poinje zavretkom istorijskih avangardi. Tada poinju neoavangarde, koje bi razraivale elemente avangardi. Na scenu stupa jedna nova estetika, estetika postmoderne kao reakcije na avangardu. Moemo rei da postmoderna poinje krajem 60-ih godina. Krajem 60-ih baena atomska bomba, umire i Adorno, godine 1968. se dogaaju studentske demonstacije kao bunt protiv logocentrizma. Dolazi do razlabavljenja jedinstvenog centra moi, preraspodela sile. Tada se vidi da je u svim umetnostima dolo do odreenih promena.

Moderna / kapitalizam = postmoderna / postkapitalizam (vie centara raspodele moi, sile i novca.

Postmodernistika umetnost nije jedinstvena pojava. Termin je prvi put primenjen tokom 70-ih godina. Upotrebio ga je istoriar arhitekture arls Dens razmatrajui modernistiku arhitekturu (Bauhaus, Gropijus, Korbizije). Postavio je osnovne odlike postmoderne: eklektinost (citati, kolai, montae)

fragmentarnost

pluralizam, kao jedna globalna odlika doba, stanja duha i umetnosti. Globalni pluralizam u umetnosti treba razlikovati od termina koji se koristi u politici. Globalizam podrazumeva pluralnost. Fokus se prebacuje na lokalno, individualno, koje biva istaknuto u prvi plan zahvaljujui medijima i multimedijalnim arhivima. Ima toliko posmodernizama koliko ima dela.Postmoderna nije jedinstveni projekat ona je pre globlaostiki pluralizam , odnos izmeu singularnosti i multipliciteta. Globalistiki, globalni pluralizam, to znai da se postie pluralnou , razliitou, nije po sredi jedinstvo diskursa ve pluralnost.Koliko nije jedinstveni projekat, govori nam to da u teoriji postmoderne postoje globalno 3 vrste postmoderne:

(1) zapadno evropskog tipa okrenuta regionalnom, u smislu neostilova , anahronizam

(2) anglosaksonski model koji je vie uzglobljen u portoako-tehnoloko drutvo, vezan za medije, informaciju i komunikaciju

(3) model postsocijalistikih drutva sa elementima socijalistike prakse, socijalistikog naslea

Postoje etiri teorijska usmerenja koja govore o postmodernoj:1. Teorije koje imaju kritiki karakter kritike teorije (potiu iz analitike estetike frankfurtskog kruga, pitanje nastajanja istorije u jeziku, kroz jezik, graenje istorije kroz jezik)2. Hedonistike teorije (sve je mogue, sve moe da bude prihvatiljivo, visokoestetike su i relativistike teorije : Ihab Hasan, Liotar )3. Poststrukturalistike teorije (dekonstrukcija Derida, teorija moi, simulacionizam Bodrijar, teorija rizoma Gatari/Delez, teorija teksta Kristeva. Rizom nam je vaan jer se sve tretira kao podjednako vano).4.Teorije koje su vezane za postsocijalistika drutva. Ima mnogo iskljuivosti, netolerantnosti. Nazivaju se i retrogradnim teorijama. Neke od pojedinanih teorija:

Ovde ja imam zabeleeno o avangardi iz koje se javlja postmodernizam pa idu pojedinane teorije. Dakle:

Avangarda nije stil ona je nadstilska pojava, ne zasniva se na kontinuitetu nego na diskontinuitetu. Ona je radikalna zato to se agresivno radikalno negatorski odnosi prema prolosti. Ona je ekcesna tumai se kao situacija modernizma, ezoterina jer je zatvorena u svet strukturalnosti, desubjektivizma ali tei da prevazie tu zatvorenost time to nastoji da srui granicu izmeu umetnikog stvaranja i svakdonevnog ivota. Birger daje pojam avangarde za avangarde posle II svetskog rata i to je isto to i avangarda samo to nema elemenat negatorskog i agresivnog. I s kraja 60-ih godina postavangarda koja se uklapa u postmodernizam, metodoloki se poklapa sa postmodernizmom. To je taj tvrdi modernizam na koji postmodernizam referira.- Milan Damnjanovi, filozof, estetiar smara da se posmoderna odnosi prema moderni kao i moderna prema tradiciji koja joj je predhodila, postmoderna predstavlja tradiciju raskida sa tradicijom.

- Hajnrih Kloc razmatra odnos moderne postmoderne, druge moderne sa stanovita arhitekture i likovnih umetnosti. Polazi od Birgerove teorije i smatra da postmoderna pokuava da vrati na scenu instituciju moderne umetnosti, da napravi granicu izmeu ivota i umetnosti time to e umetnost uiniti fikcijom. Uinie umetnost fikcijom ako je vrati na predmetnost, ali da postoji estetika bez normativne, sredinje estetike kao to je to bilo u modernizmu.8. Afirmativno-kompromisna (samo) kritika moderne; Negatorsko-radikalna (samo) kritika moderne

9. Opte odlike postmoderneRazlika: moderna postmoderna razvoj / statinost (teorija o smrti, kraju umetnosti),

dijahronija / sinhronija

razliitost /simultanost aingularitet / eklekticizam.

Karakteristike postmoderne:

eklekticizam fragmentarnost

fragmentarne tehnike (kolairanje, montaa, citatnost) globalni pluralizam i u egzistencijalnom i u medolokom smislu razliita teorijska usmerenja na takvo polje interdisciplinarni pristupi umetnikom delu, multiplicitet koizistencija simultanosti, nema razvoja od jedne do druge take, ve sinhronija Kako i gde se pojavljuje postmoderna umetnost?

- U delima vodeih predstavnika moderne i avangarde. Kada su se suoili sa mogunou daljeg avangardnog delovanj