analiza finansijskih izve taja beleke uz finansijske izvetaje preduze†a

Download ANALIZA FINANSIJSKIH IZVE TAJA Beleke uz finansijske izvetaje preduze‡a

Post on 17-Jan-2016

63 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Beleške uz finansijske izveštaje preduzeća. Prof. dr Jovica Lazić Drinka Peković, asistent Željko Račić, asistent Predavanje 8. OTKUDA POTREBA ZA BELEŠKAMA UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE?. Od finansijskih izveštaja se očekuje da budu razumljivi. - PowerPoint PPT Presentation

TRANSCRIPT

  • ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJABeleke uz finansijske izvetaje preduzeaProf. dr Jovica LaziDrinka Pekovi, asistenteljko Rai, asistentPredavanje 8

  • OTKUDA POTREBA ZA BELEKAMA UZ FINANSIJSKE IZVETAJE?Od finansijskih izvetaja se oekuje da budu razumljivi.Razumljivost pretpostavlja preglednost, to znai da bilansne eme finansijskih izvetaja ne smeju sadrati veliki broj bilansnih pozicija.

  • Finansijski izvetaji treba da sadre sve vane informacije. Ako bi sve vane informacije bile prezentirane u samim izvetajima oni ne bi bili pregledni. Da li je mogue pomiriti ove zahteve?

  • Ne, ako bi se to elelo ostvariti putem finansijskih izvetaja. Izvetaji koji bi sadrali sve vane informacije ne bi bili pregledni, jer je broj vanih informacija veliki.Beleke uz finansijske izvetaje se stoga pojavljuju kao instrument za dobijanje jasnih finansijskih izvetaja koji uz to pruaju sve vane informacije.

  • To je i razlog to MRS-1 Prezentacija finansijskih izveaja zahteva korienje skraenih bilansnih ema. Da bi se osigurala jednostavnost finansijskog izvetavanja u okruenju u kome veinu ine mala i srednja preduzea Da bi se ohrabrila iroka primena transparentnosti u finansijskom izvetavanju.

  • Koje informacije treba da prue beleke?Beleke treba da prue sve informacije koje korisnici finansijskih izvetaja ne mogu dokuiti iz stavki ili salda sadranih u finansijskim izvetajima.

  • Kako se povezuju beleke sa finansijskim izvetajima?

    Povezivanje beleki i finansijskih izvetaja vri se tako to se u obrascu finansijskog izvetaja pored pozicije stavke na koju se beleka odnosi navede broj beleke.

  • Da li se beleke povezuju sa brojevima AOP-a i kontima?Vezivanje beleaka za odreenu bilansnu poziciju znai praktino i povezivanje sa odreenim AOP-om, jer svaka pozicija nosi ovu oznaku, ali takoe i sa kontima glavne knjige, jer pozicije u bilansu i nisu nita drugo do zbirni rauni pozicija iz glavne knjige.

  • Gde je mesto beleaka u setu finansijskih izvetaja godinjem obraunu?Belke note se prezntiraju saglasno pargrafu 7 Raunovdstvenog standarda 1 prezntacija finasijskih izvetaj, nakon Izvetaj o novanim tokvima.

  • Da li raunovodstvene politike predstavljaju deo sadrine beleaka?Raunovodstveni standard 1 nudi dve mogunosti kada je re o objavljivanju raunovodstvenih politika:- objavljuju se odvojeno ili- se objavljuju u okviru beleaka.U praksi se koriste oba pristupa.

  • Ukoliko se raunovodstvene politike objavljuju zasebno, tada se obino iza Izvetaja o novanim tokovima prezentiraju raunovodstvne politike, a potom beleke oznaene brojevima koji su navedeni i u bilansnoj emi.Ukoliko se objavljivanje vri zajedno i tada se u okviru beleaka prvo navedu primenjene raunovodstvene politike.

  • Ukoliko se raunovodstvene politike objavljuju zasebno, tada se obino iza Izvetaja o novanim tokovima prezentiraju raunovodstvne politike, a potom beleke oznaene brojevima koji su navedeni i u bilansnoj emi.Ukoliko se objavljivanje vri zajedno i tada se u okviru beleaka prvo navedu primenjene raunovodstvene politike.

  • Polazei od reenja da raunovodstvene politike predstavljaju deo beleki sadrina beleki bi bila:

    1. Utemljenj preduzea i njegova delatnost 2. Raunovdstven politike 3. Belke

  • Osnivanje preduzea i izvrene statusne promenePrva beleka je rezervisana za iskazivanje informacija o tome kada je preduzee osnovano, kao i informacijama o izvrenim statusnim promenama od dana osnivanja do dana izvetavanja:

    Primer:

    Preduzee je osnovano 1959. godine, kao drutveno preduzee, od avgusta 2001. godine predzee posluje kao akcionarsko drutvo. Prodajom dravnog dela akcija u 2002. godini potpuno je zavren proces privatizacije preduzea.

  • 2. Osnova prezentiranja finansijskih izvetaja i komparativni prikaz

  • 1. Da li su pri izradi finansijskih izvetaja potovani Meunarodni raunovodstveni standardi.Koja je osnovica za procenjivanje usvojena.Primer: Finansijski izvetaji su pripremljeni i u svim materijalnim aspektima usaglaeni sa sa MRS uz obraun po istorijskim trokovima.

  • 2. Kako se postupilo ako su nacionalni propisi zahtevali drugaije postupke u odnosu na MRS?

    Primer: Preduzee sastavlja finansijske izvetaje i vodi knjige saglasno Raunovodstvenim standardima Republike Srbije.

  • 3. Da li je u toku izvetajnog perioda dolo do po prvi puta primene odreenog MRS i da li je izvreno usaglaavanje sa ranijim izvetajima, da bi se ouvala uporedivost?

    Ukoliko usaglaavanje nije izvreno istai razloge i efekte neusaglaavanja na uporedivost finansijskih izvetaja.

  • 4. U kojoj valuti su iskazani tekui i podaci prethodnih perioda i kog stepena preciznosti.

    Primer: Tekui i komparativni podaci su iskazani u hiljadama din.

  • 5. Da li je preduzee steklo u obraunskom periodu uea u drugim preduzeima, koliko ona iznose i da li je sastavljen konsolidovani obraun za preduzee (grupu), ako nije koji su razlozi?

  • 2.2. Obraunska osnova1. Na kojoj obraunskoj osnovi su sastavljeni finansijski izvetaji?

    Primer: Finansijski izvetaji su sastavljeni uz potovanje istorijskog troka koji je modifikovan revalorizacijom opreme i postrojenja, kapitala i rezervi stopom godinje inflacije. Za revalorizaciju je korien zvanino objavljeni koeficijent.

  • Bilans stanja preduzea AD Akoji e biti osnova za ilustraciju izgleda:

  • Beleke note uz bilans stanjaBeleke uz pozicije aktive:

    Beleka 1 AOP 009

    Nekretnine, postrojenja oprema i druga materijalna sredstva

    A) Raunovodstvena politika

    Raunovodstvene politike za ovu bilansnu poziciju utvrene su u skladu sa Raunovostvenim standardom RS 16. Prema paragrafu 99 ovog Standarda neophodno je da raunovodstvenom politikom bude utvren:- nain utvrivanja visine otpisa,- kapitalizacija trokova kamata i drugih trokova,

  • - lizing i - primljene vladina pomo u obliku poklona Saglasno paragrafu 60 i 62 Raunovodstvenog standarda RS-16, vrednost nekretnina, opreme i postrojenja se utvruje kao razlika izmeu njihove nabavne vrednosti i akumulirane amortizacije.Visina amortizacije, za tekui period obraunava se:- za nekretnine graevinske objekte primenjuje se proporcionalnom metodom otpisivanja, procenjeni vek trajanja 50 godina;

  • Utrivanje visine amortizacije - za opremu - degresivna metoda otpisivanja zasnovana na zbiru cifara procenjenog veka trajanja tzv. digitalna metoda - za transportna sredstva funkcionalna metoda otpisivanja

  • Trokovi kamata koji nastaju neposredno u vezi sa nabavkom nepokretnosti, postrojenja i opreme se saglasno Raunovodstvenom standardu RS-23 kapitalizuju.Ulaganja u nepokretnosti, postrojenja i opremu koja zadovoljavaju kriterijume utvrene u paragrafima 24-27 Raunovodstvenog standarda RS 16, se aktiviraju odnosno ukljuuju u vrednost sredstava, budui da se oekuje da e po osnovu njih u budunosti priticati u preduzee ekonomske koristi koje su vee od prvobitnih.

  • Primer: Raunovodstvena politika preduzea A za utvrivanje otpisa nekretnine, postrojenja i opremeNekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti koja je umanjena za ispravku vrednosti (otpisanu vrednost) i gubitke nastale usled obezvreivanja (imparitetni gubici).

  • Za utvrivanje visine godinjeg otpisa koristi se pravolinijska metoda.Procenjeni vek trajanja za pojedine oblike imovine je sledei:022 Zgradeod 77 do 107 godina023 Maine i opremaod 5 do 20 godina Otpisivanje se ne primenjuje na osnovna sredstva koja se nalaze u pripremi.

    1

  • Otpisivanje stalne imovine se vri primenom linearne metode po sledeim minimalnim stopama:- zgrade1-4%- oprema15-20%- raunari25%- motorna vozila16%- nametaj i oprema6,7-20%- nematerijalna ulaganja 20%

  • Kada se sredstva koja su predmet amortizacije stavljaju van upotrebe ili se na neki drugi nain otuuju, njihova nabavna i otpisana vrednost se isknjiavaju sa odgovarajuih rauna.Prihodi i rashodi koji nastanu u vezi sa otuenjem stalnih sredstava se obuhvataju kao ostali prihodi i rashodi.

  • 1. Nepokretnosti, oprema i postrojenjaBeleka treba da odgovore na sledea pitanja:

    1. Kolika je nabavna vrednost osnovnih sredstava bila na poetku godine, po grupama?2. Kolika je vrednost novih nabavki u toku godine po grupama?3. Da li je bilo prodaja, koja su sredstva prodata, kolika je njihova nabavna a kolika otpisana vrednost?4. Da li je tokom godine bilo zavretka ranije zapoetih ulaganja u osnovna sredstva, kolika je vrednost u datoj godini zavrenih sredstava po grupama?5. Koliki su otpisi osnovnih sredstava na poetku godine i u tekuoj godini?6. Kolika je sadanja neotpisana vrednost osnovnih sredstava na kraju godine po grupama?

  • i:

    Gra. obj.Oprema Ostalaosn. sred.Inv. u tokuUkupnoNabavna/ procenjena vrednost 1.1. 2008.16.336.07210.115.74933.62318.186.864.44.672.308Nove nabavke u toku godine0 176.6800176.680Prodaja- 00 31.Decmbra 2008.16.336.07210.151.94733.62318.186.86444.708.506Ispravka vrednosti:1. Janur 2007. 4.681.5728.607.13119.284-13.307.987Amortizacija 260.185 129.992 2.173- 392.350Imparitetni gubitak--31.Decmbra 2008. 4.941.757 8.737.12321.457-13.700.337 Neto knjigov. Vred.11.394.3151.414.82412.16618.186.86431.008.169

  • AOP-016 Osnovna sredstva u pripremiVrednost osnovnih sredstava u pripremi od 18.186.864 EUR se odnosi na graevinski objekat u Novom Sadu. Ovaj objekat finansira B, id sredstvima namenjenim fondu za nerazvijena podruja. Iznos uloenih sredstava je oko 13.000.000 EUR, a razlika od 5.186.864 EUR je rezultat izvrene revalorizacije.

  • Na dan bilansa utvreno je postojanje imparitetnog gubitka u vrednosti linije za proizvodnju ija je knjigovodstvena vrednost 1.356.000 EUR,

Recommended

View more >