ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJABeleške uz finansijske izveštaje

preduzeća

Prof. dr Jovica Lazić

Drinka Peković, asistent

Željko Račić, asistent

Predavanje 8

OTKUDA POTREBA ZA BELEŠKAMA UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE?

Od finansijskih izveštaja se očekuje da budu razumljivi.

Razumljivost pretpostavlja preglednost, što znači da bilansne šeme finansijskih izveštaja ne smeju sadržati veliki broj bilansnih pozicija.

Finansijski izveštaji treba da sadrže sve važne informacije.

Ako bi sve važne informacije bile prezentirane u samim izveštajima oni ne bi bili pregledni.

Da li je moguće pomiriti ove zahteve?

Ne, ako bi se to želelo ostvariti putem finansijskih izveštaja.

Izveštaji koji bi sadržali sve važne informacije ne bi bili pregledni, jer je broj važnih informacija veliki.

Beleške uz finansijske izveštaje se stoga pojavljuju kao instrument za dobijanje jasnih finansijskih izveštaja koji uz to pružaju sve važne informacije.

To je i razlog što MRS-1 Prezentacija finansijskih izvešaja zahteva korišćenje skraćenih bilansnih šema.

Da bi se osigurala jednostavnost finansijskog izveštavanja u okruženju u kome većinu čine mala i srednja preduzeća

Da bi se ohrabrila široka primena transparentnosti u finansijskom izveštavanju.

Koje informacije treba da pruže beleške?

Beleške treba da pruže sve informacije koje korisnici finansijskih izveštaja ne mogu dokučiti iz stavki ili salda sadržanih u finansijskim izveštajima.

Kako se povezuju beleške sa finansijskim izveštajima?

Povezivanje beleški i finansijskih izveštaja vrši se tako što se u obrascu finansijskog izveštaja pored pozicije – stavke na koju se beleška odnosi navede broj beleške.

Da li se beleške povezuju sa brojevima AOP-a i kontima?

Vezivanje beležaka za određenu bilansnu poziciju znači praktično i povezivanje sa određenim AOP-om, jer svaka pozicija nosi ovu oznaku, ali takođe i sa kontima glavne knjige, jer pozicije u bilansu i nisu ništa drugo do zbirni računi pozicija iz glavne knjige.

Gde je mesto beležaka u setu finansijskih izveštaja – godišnjem obračunu?

Belеške – note se prezеntiraju saglasno parаgrafu 7 Računovоdstvenog standarda 1 – prezеntacija finaнsijskih izveštajа, nakon Izveštajа o novčanim tokоvima.

Da li računovodstvene politike predstavljaju deo sadržine beležaka?

Računovodstveni standard 1 nudi dve mogućnosti kada je reč o objavljivanju računovodstvenih politika:

- objavljuju se odvojeno ili- se objavljuju u okviru beležaka.U praksi se koriste oba pristupa.

Ukoliko se računovodstvene politike objavljuju zasebno, tada se obično iza Izveštaja o novčanim tokovima prezentiraju računovodstvne politike, a potom beleške označene brojevima koji su navedeni i u bilansnoj šemi.

Ukoliko se objavljivanje vrši zajedno i tada se u okviru beležaka prvo navedu primenjene računovodstvene politike.

Ukoliko se računovodstvene politike objavljuju zasebno, tada se obično iza Izveštaja o novčanim tokovima prezentiraju računovodstvne politike, a potom beleške označene brojevima koji su navedeni i u bilansnoj šemi.

Ukoliko se objavljivanje vrši zajedno i tada se u okviru beležaka prvo navedu primenjene računovodstvene politike.

Polazeći od rešenja da računovodstvene politike predstavljaju deo beleški sadržina beleški bi bila:

1. Utemеljenjе preduzeća i

njegova delatnost 2. Računovоdstvenе politike

3. Belеške

1. Osnivanje preduzeća i izvršene statusne promene

Prva beleška je rezervisana za iskazivanje informacija o tome kada je preduzeće osnovano, kao i informacijama o izvršenim statusnim promenama od dana osnivanja do dana izveštavanja:

Primer:

Preduzeće je osnovano 1959. godine, kao društveno preduzeće, od avgusta 2001. godine predzeće posluje kao akcionarsko društvo. Prodajom državnog dela akcija u 2002. godini potpuno je završen proces privatizacije preduzeća.

2. Osnova prezentiranja finansijskih izveštaja i komparativni prikaz

1. Da li su pri izradi finansijskih izveštaja poštovani Međunarodni računovodstveni standardi.

Koja je osnovica za procenjivanje usvojena.

Primer: Finansijski izveštaji su pripremljeni i u

svim materijalnim aspektima usaglašeni sa sa MRS uz obračun po istorijskim troškovima.

2. Kako se postupilo ako su nacionalni propisi zahtevali drugačije postupke u odnosu na MRS?

Primer: Preduzeće sastavlja finansijske izveštaje i vodi knjige saglasno Računovodstvenim standardima Republike Srbije.

3. Da li je u toku izveštajnog perioda došlo do po prvi puta primene određenog MRS i da li je izvršeno usaglašavanje sa ranijim izveštajima, da bi se očuvala uporedivost?

Ukoliko usaglašavanje nije izvršeno istaći razloge i efekte neusaglašavanja na uporedivost finansijskih izveštaja.

4. U kojoj valuti su iskazani tekući i podaci prethodnih perioda i kog stepena preciznosti.

Primer:

Tekući i komparativni podaci su iskazani u hiljadama din.

5. Da li je preduzeće steklo u obračunskom periodu učešća u drugim preduzećima, koliko ona iznose i da li je sastavljen konsolidovani obračun za preduzeće (grupu), ako nije koji su razlozi?

2.2. Obračunska osnova

1. Na kojoj obračunskoj osnovi su sastavljeni finansijski izveštaji?

Primer: Finansijski izveštaji su sastavljeni uz poštovanje istorijskog troška koji je modifikovan revalorizacijom opreme i postrojenja, kapitala i rezervi stopom godišnje inflacije. Za revalorizaciju je korišćen zvanično objavljeni koeficijent.

Bilans stanja preduzeća AD “A”koji će biti osnova za ilustraciju izgleda:

Beleške – note uz bilans stanja Beleške uz pozicije aktive:

Beleška 1 AOP 009

Nekretnine, postrojenja oprema i druga materijalna sredstva

A) Računovodstvena politika

Računovodstvene politike za ovu bilansnu poziciju utvrđene su u skladu sa Računovostvenim standardom RS – 16. Prema paragrafu 99 ovog Standarda neophodno je da računovodstvenom politikom bude utvrđen:

- način utvrđivanja visine otpisa, - kapitalizacija troškova kamata i drugih troškova,

- lizing i - primljene vladina pomoć u obliku poklona Saglasno paragrafu 60 i 62

Računovodstvenog standarda RS-16, vrednost nekretnina, opreme i postrojenja se utvrđuje kao razlika između njihove nabavne vrednosti i akumulirane amortizacije.

Visina amortizacije, za tekući period obračunava se:

- za nekretnine – građevinske objekte primenjuje se proporcionalnom metodom otpisivanja, procenjeni vek trajanja 50 godina;

Utrđivanje visine amortizacije

- za opremu - degresivna metoda otpisivanja zasnovana na zbiru cifara procenjenog veka trajanja tzv. digitalna metoda

- za transportna sredstva funkcionalna metoda otpisivanja

Troškovi kamata koji nastaju neposredno u vezi sa nabavkom nepokretnosti, postrojenja i opreme se saglasno Računovodstvenom standardu RS-23 kapitalizuju.

Ulaganja u nepokretnosti, postrojenja i opremu koja zadovoljavaju kriterijume utvrđene u paragrafima 24-27 Računovodstvenog standarda RS –16, se aktiviraju odnosno uključuju u vrednost sredstava, budući da se očekuje da će po osnovu njih u budućnosti priticati u preduzeće ekonomske koristi koje su veće od prvobitnih.

Primer: Računovodstvena politika preduzeća

“A”

za utvrđivanje otpisa nekretnine, postrojenja i opreme

Nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti koja je umanjena za ispravku vrednosti (otpisanu vrednost) i gubitke nastale usled obezvređivanja (imparitetni gubici).

1

Za utvrđivanje visine godišnjeg otpisa koristi se pravolinijska metoda.

Procenjeni vek trajanja za pojedine oblike imovine je sledeći:

022 Zgrade od 77 do 107 godina023 Mašine i oprema od 5 do 20 godina Otpisivanje se ne primenjuje na

osnovna sredstva koja se nalaze u pripremi.

Otpisivanje stalne imovine se vrši primenom linearne metode po sledećim minimalnim stopama:

- zgrade 1-4%- oprema 15-20%- računari 25%- motorna vozila 16%- nameštaj i oprema 6,7-20%- nematerijalna ulaganja 20%

Kada se sredstva koja su predmet amortizacije stavljaju van upotrebe ili se na neki drugi način otuđuju, njihova nabavna i otpisana vrednost se isknjižavaju sa odgovarajućih računa.

Prihodi i rashodi koji nastanu u vezi sa otuđenjem stalnih sredstava se obuhvataju kao ostali prihodi i rashodi.

1. Nepokretnosti, oprema i postrojenja Beleška treba da odgovore na sledeća pitanja:

1. Kolika je nabavna vrednost osnovnih sredstava bila na početku godine, po grupama?

2. Kolika je vrednost novih nabavki u toku godine – po grupama?

3. Da li je bilo prodaja, koja su sredstva prodata, kolika je njihova nabavna a kolika otpisana vrednost?

4. Da li je tokom godine bilo završetka ranije započetih ulaganja u osnovna sredstva, kolika je vrednost u datoj godini završenih sredstava – po grupama?

5. Koliki su otpisi osnovnih sredstava na početku godine i u tekućoj godini?

6. Kolika je sadašnja – neotpisana vrednost osnovnih sredstava na kraju godine – po grupama?

Прiмер:

Građ. obj. Oprema

Ostala

osn. sred.

Inv. u toku Ukupno

Nabavna/ procenjena vrednost 1.1. 2008.

16.336.072 10.115.749 33.623 18.186.864. 44.672.308

Nove nabavke u toku godine

0 176.680 0 176.680

Prodaja - 0 0

31.Decеmbra 2008. 16.336.072 10.151.947 33.623 18.186.864 44.708.506

Ispravka vrednosti:

1. Januаr 2007. 4.681.572 8.607.131 19.284 - 13.307.987

Amortizacija 260.185 129.992 2.173 - 392.350

Imparitetni gubitak - -

31.Decеmbra 2008. 4.941.757 8.737.123 21.457 - 13.700.337

Neto knjigov. Vred. 11.394.315 1.414.824 12.166 18.186.864 31.008.169

AOP-016 Osnovna sredstva u pripremiVrednost osnovnih sredstava u

pripremi od 18.186.864 EUR se odnosi na građevinski objekat u Novom Sadu. Ovaj objekat finansira “B”, Šid sredstvima namenjenim fondu za nerazvijena područja. Iznos uloženih sredstava je oko 13.000.000 EUR, a razlika od 5.186.864 EUR je rezultat izvršene revalorizacije.

Na dan bilansa utvrđeno je postojanje imparitetnog gubitka u vrednosti linije za proizvodnju čija je knjigovodstvena vrednost 1.356.000 EUR, a sadašnja vrednost utvrđena uz primenu diskontnog faktora 12% iznosi 1.300.000.-

Razlika od 56.000 EUR je uneta u bilans uspeha kao rashod.

Beleška u kojoj su prezentirani podaci o promenama nabavne, otpisane i sadašnje vrednosti nepokretnosti, postrojenja i opreme koristi se pri analizi imovinskog položaja za izvlačenje zaključaka o:

- stepenu otpisanosti po grupama i- intenzitetu nabavke sredstava.

LizingA) Računovodstvena politika Oprema i nepokretnosti uzete u finansijski lizing

bilansiraju se i procenjuju saglasno Računovodstvenom standardu 17 u okviru stalne imovine uz iskazivanje obaveze prema zakupodavcu.

b) Beleška - AOP 012 Oprema uzeta u lizing U okviru opreme nalazi se oprema uzeta u lizing

čija je neto knjigovodstvena vrednost 36.850.- EUR Po isteku ugovora o lizingu oprema postaje svojina preduzeća.

Računovodstvena politika za nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja kao što su patenti, licence i slična prava stečena kupovinom, se otpisuju primenom linearne metode otpisivanja tokom procenjenog veka trajanja.

Goodwill stečen kupovinom se aktivira i otpisuje se primenom linearne metode u periodu koji ne može biti duži od pet godina.

Troškovi istraživanja i razvoja smatraju se rashodom perioda u kome su nastali.

Preduzeće ne primenjuje Računovodstveni standard RS-38 Nematerijalna ulaganja, jer iskazuje ulaganja u troškove osnivanja kao imovinu što nije dopušteno po paragrafu 57 navedenog Standarda.

Primer:Nota: 2 AOP:003

Naziv sredstva bruto otpis neto

Osnivačka ulaganja 781,488 0 791,485

Druga nematerijalna ulaganja -

1.607.547 4250 1.611.797

Ukupno 2.399.035 4250 2399.035

Osnivačka ulaganja se odnose na investiciono-tehničku dokumentaciju građevinskog objekta u izgradnji. Iznos od 791.488 predstavlja revalorizovanu vrednost ove dokumentacije. Otpis nije obračunavan.

Druga nematerijalna ulaganja obuhvataju: trajno pravo korišćenja zemljišta čija je vrednost 1.594.797 i program za računare u vrednosti od 12.750. Otpis nematerijalnih ulaganja – programa za računare iznosi 4250 EUR.

Nota 3 AOP 017 A) Računovodstvena politika Dugoročni plasmani koji obuhvataju učešća u

drugim pravnim licima i finansijskih ulaganja sa rokom naplate dužim od godine dana.

Procena vrednosti učešća vrši se prema njihovoj nabavnoj vrednosti, uz uvažavanje principa niže vrednosti.

Procena plasmana vrši se po nabavnoj vrednosti, uz primenu načela niže vrednosti, ako postoji osnovana pretpostavka o gubitku usled njihove nenaplativosti. Procena gubitaka vrši se putem pojedinačnog procenjivanja.

B) Nota

Učešće u preduzeću “Javor” stečeno je kupovinom 1000 akcija po ceni od 46,8 EUR po akciji.

Učešće u kapitalu drugih pravnih lica

Vrednost na dan 31.12. 08

Vrednost na dan 31.12. 07

Preduzeće “ Dunav” 11.610 11.610

Preduzeće “Fruška gora”

46.800

Ukupno: 58.410 11.610

AOP-024Dugoročni finansijski plasmani

31.12. 2008. 31.12. 2007

Zajednički fond Novi Sad

3200 3.200

Televizija “RTV” 737 737

Ukupno: 3.937 3.937

AOP 020 Dugoročni krediti povezanim pravnim licima

Na odobrene kredite zaračunava se kamata po stopi od 6% godišnje.

NAZIV PREDUZEĆA Odobreni iznos kred.

Otplaćeni iznos Neotplaćeni iznos

Preduzeće “A”

Preduzeće “B”

Ukupno:

AOP 023 Preduzeće poseduje otkupljene sopstvene akcije

i to: 500 komada redovnih akcija otkupljenih 1.09.

2008. godine po ceni od 1 EUR. Nominalna vrednost otkupljenih sopstvenih akcija je 1,5 EUR. Akcije su otkupljene radi ponišenja saglasno odluci Skupštine akcionara od 25.07. 2009. godine

Nota 4Obrna imovina- ZaliheRačunovodstvena politikaZalihe materijala se obuhvataju po nabavnoj

vrednosti, a vrednost disponiranih zaliha obračunava se primenom prosečne nabavne cene.

Pri vrednovanju se poštuje načelo niže vrednosti, ako na dan bilansa tržišna vrednost padne ispod nabavne vrednosti.

Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se procenjuju po ceni koštanja.

Cena koštanja obuhvata: troškove direktnog materijala, troškove direktnog rada i opšte troškove izrade.

U slučaju da je na dan bilansa neto prodajna vrednost zaliha niža od cene koštanja procenjivanje se vrši po neto prodajnoj vrednosti.

Zalihe robe se procenjuju po nabavnoj vrednosti, odnosno neto prodajnoj vrednosti ako je ova na dan bilansa niža.

Dati avansi se procenjuju po nominalnoj /nabavnoj vrednosti/.

U toku godine nije bilo otpisivanja vrednosti zaliha po osnovu оbezvređenja.

Zalihe 31.12.2008. 31.12.2007. Promena

Materijal 870.241 1,026968 - 156.727

Gotovi proizvodi 1.148.551 994.965 +153.566

Roba 5.627 17.269 -11642

Dati avansi 62.727 7.173 +55.554

Ukupno 2.087.146 2.048.375 +38.771

АОП-027

Materijal 31.12.2008. 31.12.207. Učešće

u %

Sirovine 216.333 335.216 24,88

Ambalaža 496.278 542.862 57,02

Tehnički materijal 80.220 72.474 9,21

Gorivo i mazivo 47.512 38.635 5,46

Htz sredstva 6.881 11.018 0,79

Materijal u restor. 8.811 7.141 1,01

Ostalo 14.206 21.682 1,63

Ukupno 870.241 1.028.968 100

AOP-029 Zalihe gotovih proizvoda iznose na kraju godine

1.1.48.551 što je za 153.586 EUR (odnosno 15,43%) više u odnosu na kraj prethodne godine.

Prosečna cena koštanja zaliha iznosi 3,67 EUR. AOP-030 Trgovačka roba Zalihe robe su procenjene po prosečnoj nabavnoj

ceni i u odnosu na prošlu godinu smanjene su za 11.642, odnosno 76,4%

Nota 5 AOP 032Kratkoročna potraživanja i plasmani A. Računovodstvena politikaProcenjivanje kratkoročnih potraživanja vrši

se po njihovoj nominalnoj vrednosti, i uz primenu načela niže vrednosti, ako se pri pojedinačnoj proceni utvrdi da je očekivana naplata niža od visine potraživanja.

Otpisivanje se vrši preko ispravke vrednosti za sumnjiva i sporna potraživanja, odnosno direktno za zastarela potraživanja, na teret ostalih rashoda.

Potraživanja po osnovu prodaje

31.12.2008. 31.12. 2007 Otpisani iznos

Promena

Potraživanja od kupaca u zemlji

1.125.501 1.173.610 35.102 +48.109

Potraživanja od kupaca u inostranstvu

1.032.142 476.847 45.265 555.295

Potraživanja od konsignacione prodaje

39.886 45.497 5.004 - 5.611

Ukupno: 2.197.529 1.695.954 85.371 +501.575

Najveća pojedinačna potraživanja od kupaca su: 1. A Subotica 214.091 2. B Kikinda 173.937 3. V Zrenjanin 140.438 4. G Zrenjanin 136.618 5. D Novi Sad 77.362 6. E Irig 63.312 7. Ž Vršac 59.643 8. Z Pančevo 27.560 9. I Rima 26.849

Vanbilasno se vode pоtrаživаnjа оd kupаcа u вiсiнi од 505.552 EUR.

AOP Kratkoročni finansijski plasmaniObuhvataju:1. Obveznice vojske RS u vrednosti od

12.000 EUR. Ove obveznice potiču iz 2008. godine.

2. Nereralizovani bonovi zaposlenih u vrednosti od 5.164.

AOP Aktivna vremenska razgraničenjaA) Računovodstvena politikaIsplate koje predstavljaju troškove,

odnosno rashode budućih obračunskih perioda bilansiraju se u visini isplaćenih iznosa;

Nastali a nefakturisani i nenaplaćeni prihodi se obračunavaju u visini potraživanja.

B) BeleškaU okviru pozicije Aktivnih vremenskih

razgraničenja obuhvaćeno je:1. Unapred isplaćene premije osiguranja u

visini od 5.4272. Obračunate zarade zaposlenih koje se refundiraju 8.371

HVALA NA PAŽNJI