vidovi saobraćaja i transporta

Download Vidovi saobraćaja i transporta

Post on 30-Jan-2017

227 views

Category:

Documents

9 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • SADRAJ

    1.Uvod.......................................................................................................................2

    2.Vidovi transporta....................................................................................................32.1.Drumski transport......................................................................................32.2.elezniki transport...................................................................................52.3.Vodeni saobraaj.......................................................................................6

    2.3.1. Pomorski saobraaj.....................................................................62.3.2. Reni saobraaj...........................................................................8

    2.4.Vazduni prevoz........................................................................................92.5.Cevovodi.................................................................................................10

    3.Analiza konkurentskih prednosti i nedostataka....................................................113.1.Transportna sposobnost...........................................................................113.2.Brzina prevoza........................................................................................123.3.Bezbednost prevoza.................................................................................133.4.Urednost i tanost u obavljanju prevoza.................................................143.5.Elastinost...............................................................................................143.6.Ekonominost i eksterni efekti................................................................153.7.Sumarna analiza konkurentskih prednosti i nedostataka.........................16

    4. Konkurentska analiza vidova saobraaja u EU...................................................184.1.Opte karakteristike.................................................................................184.2.Karakteristike zaposlenih........................................................................204.3.Prevoz robe .............................................................................................224.4.Prevoz putnika.........................................................................................254.5.Trokovi..................................................................................................274.6.Produktivnost i profitabilnost..................................................................32

    5.Zakljuak..............................................................................................................35

  • 1.UVOD

    Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio vaan faktor za odravanje ekonomske kohezije, jo od doba starih carstva do modernih drava danas u svetu. Sa tehnolokim i ekonomskim razvojem, sredstva za postizanje tog cilja su znaajno evoluirala. Tako je i razvoj saobraaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema.

    Evropska Unija je ekonomska i politika zajednica koja se danas sastoji od 27 zemalja lanica. Unija svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane est evropskih drava. Od tada se Evropska zajednica proirila pridruivanjem novih drava-lanica i stekla veu mo. Ova zajednica je oformljena pod sadanjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji 1992. godine. Evropska unija predstavlja jedinstveno trite u kome se primenom sistema zakona u svim dravama lanica garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska Unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaem proizvodu u 2007. godini, to ukazuje na veliki znaaj i uticaj koji ova zajednica ima. Sve ove injenice ukazuju na potrebu za razvijenim tritem transportnih usluga. Olakavanje razmene izmeu drava lanica postie se velikim ulaganjem u transportni sektor. Zadacima transportovanja koji se javljaju u jednoj razvijenoj robnoj privredi ne moe da udovoljiti samo jedna saobraajna grana, jer nijedno saobraajno sredstvo nema sva preimustva koja bi iskljuila potrebu za drugim saobraajnim sredstvima. Otuda proistie nunost njihovog istovremenog postojanja i delovanja u sklopu jedinstvenog saobraajnog sistema zemlje.

    U drugom delu rada ukratko je opisan nastanak i razvoj pojedinih vidova transporta u svetu.

    U treem delu su prikazane osnovne ekonomsko-eksploatacione karakteristike kao to su: transportna sposobnost, brzina, elastinost dok su vidova transporta uporeeni po njima.

    U etvrtom delu je dat poseban osvt na stanje transportnog sektora u Evropskoj Uniji, poreenjem po karakteristikama kao to su broj preduzea, prevoz roba, prevoz putnika itd.

    2

  • 2. VIDOVI TRANSPORTA

    2.1. Drumski transport

    Osnovu razvoja drumskog saobraaja predstavlja pronalazak motora sa unutranjim sagorevanjem i njegova primena u proizvodnji prevoznih sredstava. Od 30-ih godina 20. veka kada zapoinje uvoenje ovog vida transporta zapoinje njegov intenzivan razvoj koji se danas ogleda u vodeoj poziciji u zadovoljavanju potreba prevoza, kako roba tako i putnika u odnosu na pojedine vidove transporta.

    Razvoj drumskog saobraaja se najbolje ogleda kroz sledeu tabelu.

    Tabela 1. Dinamika broja automobila u svetu u odabranim godinama1

    Godina Broj automobila u milionima

    1940 46,1

    1955 96

    1973 295

    1990 500

    2000 700 Ukoliko se nastavi ovakav tempo razvoja drumskog saobraaja predvianja su da e se za 20 godina broj automobila udvostruiti. Faktori koji su doprineli razvoju drumskog saobraaja su: niska cena pogonske energije (sve do 1973. godine), promena u strukturi privrede (razvoj preraivake industrije i rast potreba za prevozom male koliine proizvoda na vei broj odredita), podrka drave u razvoju automobilske industrije kao i njenoj brizi za razvoj putnike mree.

    Stepen razvijenosti drumskog saobraaja po pojedinim zemljama i regionima je u direktnoj vezi sa stepenom ukupne privredne razvijenosti. Upravo to je razlog znaajne neravnomernosti razmetaja kapaciteta drumskog saobraaja. U visoko razvijenim zemljama dostignut je stepen motorizacije od 2-4 stanovnika na jedan putniki automobil, u srednje razvijenim zemljama se kree od 4-12 stanovnika na jedan putniki automobil dok je kod nerazvijenih zemalja ovaj raspon znatno iri i kree se od nekoliko desetina do preko hiljadu stanovnika na jedan putniki automobil. Nivo saturacije se dostie pri stepenu motorizacije od 1,6-2 stanovnika na jedan automobil i veliki broj razvijenih zemalja se pribliio tom nivou. 1 Prikazano na bazi dva izvora: Boi V., Novakovi S.; Ekonomija saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 244; www.youthxchange.net

    3

  • Tabela 2. Stepen motorizacije po pojedinim zemljama u 2006. god.2

    Zemlja Broj stanovnika na 1 putniki automobilSAD 1,3Australija 1,61Italija 1,76Nemaka 2,45Meksiko 7,24Kolumbija 34,48Pakistan 125Etopija 1000

    Putna mrea je takoe dostigla razliiti stepen razvijenosti u pojedinim zemljama i regionima. Duina putne mree zavisi od veliine zemlje, gustine naseljenosti i stepena koncentracije stanovnitva i privrednih kapaciteta. Ona takoe predstavlja jedan od limitirajuih faktora efikasnijeg funkcionisanja drumskog transporta. Uprkos modernizaciji putne mree koja je uinjena u velikom broju zemalja, usled visokog nivoa motorizacije kapaciteti puteva nisu u mogunosti da obezbede normalno odvijanje saobraaja.

    Najbolji pokazatelj neravnomernog rasporeda kapaciteta drumskog saobraaja i putnike mree su Sjedinjene Amerike Drave i Evropa koje raspolau sa oko 2/3 ukupnih kapaciteta svih automobila u svetu, kao i sa 90% ukupne mree autoputeva u svetu.

    Drumski saobraaj u veini razvijenih zemalja nalazi se u zreloj fazi. Meutim, sa vodeom pozicijom koju ima u saobraajnom sistemu dolaze i razliiti problemi koji se ogledaju u finansiranju infrastrukture, energetskoj potronji kao i ekologiji. Sredstva za finansiranje razvoja puteva se sve manje obezbeuju iz dravnih fondova ve se preko poreza i taksi pribavljaju od vlasnika motornih vozila. Porast cena nafte i naftnih derivata je uticao na usavravanje motora i znaajnog smanjenja potronje goriva kako bi se reio problem velike energetske potronje u ovoj grani. Ekoloki problemi se ogledaju u zauzimanju zelenih povrina za izgradnju saobraajnica kao i velikom zagaenju ivotne sredine izduvnim gasovima i bukom.

    Trend kojem se tei je da ova grana treba da snosi sve trokove koji nastaju po osnovu njenog funkcionisanja. Podrka drave se sve vie smanjuje to usporava rast ove grane u razvijenijim zemljama dok se u nerazvijenim zemljama moe oekivati relativno bri razvoj ove grane. Sve ovo dovee do izmene postojee slike razvijenosti drumskog saobraaja u svetu.

    2Izvor: Izraunato na bazi podataka sa sajta www. wikipedia.org

    4

  • 2.2. elezniki transport

    Istorija eleznikog transporta zapoinje pre skoro 500 godina i ukljuuje sisteme sa ljudskom ili konjskom snagom i ine od drveta ili kamena. Prva moderna eleznica izgraena je u Engleskoj. Ova zemlja, koja se smatra kolevkom kapitalizma, je prva otkrila potrebu za ovim vidom transporta najvie zbog proizvodnje uglja i razvoja metalurgije koji su zahtevali prevozna sredstva veih kapaciteta a ujedno i kvalitetnu uslugu po niim prevoznim cenama. Prvu parnu lokomotivu izgradio je Dord Stivenson. 26. septembar 1825. godine smatra se roendanom eleznice jer je to i dan kad je prva lokomotiva putena u saobraaj. etiri godine kasnije Stivenson je postigao jo vei uspeh sa izgradnom Rockete i od tad eleznica postaje primarni vid transporta i