vidovi saobraćaja i transporta

Click here to load reader

Post on 30-Jan-2017

238 views

Category:

Documents

10 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • SADRAJ

    1.Uvod.......................................................................................................................2

    2.Vidovi transporta....................................................................................................32.1.Drumski transport......................................................................................32.2.elezniki transport...................................................................................52.3.Vodeni saobraaj.......................................................................................6

    2.3.1. Pomorski saobraaj.....................................................................62.3.2. Reni saobraaj...........................................................................8

    2.4.Vazduni prevoz........................................................................................92.5.Cevovodi.................................................................................................10

    3.Analiza konkurentskih prednosti i nedostataka....................................................113.1.Transportna sposobnost...........................................................................113.2.Brzina prevoza........................................................................................123.3.Bezbednost prevoza.................................................................................133.4.Urednost i tanost u obavljanju prevoza.................................................143.5.Elastinost...............................................................................................143.6.Ekonominost i eksterni efekti................................................................153.7.Sumarna analiza konkurentskih prednosti i nedostataka.........................16

    4. Konkurentska analiza vidova saobraaja u EU...................................................184.1.Opte karakteristike.................................................................................184.2.Karakteristike zaposlenih........................................................................204.3.Prevoz robe .............................................................................................224.4.Prevoz putnika.........................................................................................254.5.Trokovi..................................................................................................274.6.Produktivnost i profitabilnost..................................................................32

    5.Zakljuak..............................................................................................................35

  • 1.UVOD

    Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio vaan faktor za odravanje ekonomske kohezije, jo od doba starih carstva do modernih drava danas u svetu. Sa tehnolokim i ekonomskim razvojem, sredstva za postizanje tog cilja su znaajno evoluirala. Tako je i razvoj saobraaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema.

    Evropska Unija je ekonomska i politika zajednica koja se danas sastoji od 27 zemalja lanica. Unija svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane est evropskih drava. Od tada se Evropska zajednica proirila pridruivanjem novih drava-lanica i stekla veu mo. Ova zajednica je oformljena pod sadanjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji 1992. godine. Evropska unija predstavlja jedinstveno trite u kome se primenom sistema zakona u svim dravama lanica garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska Unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaem proizvodu u 2007. godini, to ukazuje na veliki znaaj i uticaj koji ova zajednica ima. Sve ove injenice ukazuju na potrebu za razvijenim tritem transportnih usluga. Olakavanje razmene izmeu drava lanica postie se velikim ulaganjem u transportni sektor. Zadacima transportovanja koji se javljaju u jednoj razvijenoj robnoj privredi ne moe da udovoljiti samo jedna saobraajna grana, jer nijedno saobraajno sredstvo nema sva preimustva koja bi iskljuila potrebu za drugim saobraajnim sredstvima. Otuda proistie nunost njihovog istovremenog postojanja i delovanja u sklopu jedinstvenog saobraajnog sistema zemlje.

    U drugom delu rada ukratko je opisan nastanak i razvoj pojedinih vidova transporta u svetu.

    U treem delu su prikazane osnovne ekonomsko-eksploatacione karakteristike kao to su: transportna sposobnost, brzina, elastinost dok su vidova transporta uporeeni po njima.

    U etvrtom delu je dat poseban osvt na stanje transportnog sektora u Evropskoj Uniji, poreenjem po karakteristikama kao to su broj preduzea, prevoz roba, prevoz putnika itd.

    2

  • 2. VIDOVI TRANSPORTA

    2.1. Drumski transport

    Osnovu razvoja drumskog saobraaja predstavlja pronalazak motora sa unutranjim sagorevanjem i njegova primena u proizvodnji prevoznih sredstava. Od 30-ih godina 20. veka kada zapoinje uvoenje ovog vida transporta zapoinje njegov intenzivan razvoj koji se danas ogleda u vodeoj poziciji u zadovoljavanju potreba prevoza, kako roba tako i putnika u odnosu na pojedine vidove transporta.

    Razvoj drumskog saobraaja se najbolje ogleda kroz sledeu tabelu.

    Tabela 1. Dinamika broja automobila u svetu u odabranim godinama1

    Godina Broj automobila u milionima

    1940 46,1

    1955 96

    1973 295

    1990 500

    2000 700 Ukoliko se nastavi ovakav tempo razvoja drumskog saobraaja predvianja su da e se za 20 godina broj automobila udvostruiti. Faktori koji su doprineli razvoju drumskog saobraaja su: niska cena pogonske energije (sve do 1973. godine), promena u strukturi privrede (razvoj preraivake industrije i rast potreba za prevozom male koliine proizvoda na vei broj odredita), podrka drave u razvoju automobilske industrije kao i njenoj brizi za razvoj putnike mree.

    Stepen razvijenosti drumskog saobraaja po pojedinim zemljama i regionima je u direktnoj vezi sa stepenom ukupne privredne razvijenosti. Upravo to je razlog znaajne neravnomernosti razmetaja kapaciteta drumskog saobraaja. U visoko razvijenim zemljama dostignut je stepen motorizacije od 2-4 stanovnika na jedan putniki automobil, u srednje razvijenim zemljama se kree od 4-12 stanovnika na jedan putniki automobil dok je kod nerazvijenih zemalja ovaj raspon znatno iri i kree se od nekoliko desetina do preko hiljadu stanovnika na jedan putniki automobil. Nivo saturacije se dostie pri stepenu motorizacije od 1,6-2 stanovnika na jedan automobil i veliki broj razvijenih zemalja se pribliio tom nivou. 1 Prikazano na bazi dva izvora: Boi V., Novakovi S.; Ekonomija saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 244; www.youthxchange.net

    3

  • Tabela 2. Stepen motorizacije po pojedinim zemljama u 2006. god.2

    Zemlja Broj stanovnika na 1 putniki automobilSAD 1,3Australija 1,61Italija 1,76Nemaka 2,45Meksiko 7,24Kolumbija 34,48Pakistan 125Etopija 1000

    Putna mrea je takoe dostigla razliiti stepen razvijenosti u pojedinim zemljama i regionima. Duina putne mree zavisi od veliine zemlje, gustine naseljenosti i stepena koncentracije stanovnitva i privrednih kapaciteta. Ona takoe predstavlja jedan od limitirajuih faktora efikasnijeg funkcionisanja drumskog transporta. Uprkos modernizaciji putne mree koja je uinjena u velikom broju zemalja, usled visokog nivoa motorizacije kapaciteti puteva nisu u mogunosti da obezbede normalno odvijanje saobraaja.

    Najbolji pokazatelj neravnomernog rasporeda kapaciteta drumskog saobraaja i putnike mree su Sjedinjene Amerike Drave i Evropa koje raspolau sa oko 2/3 ukupnih kapaciteta svih automobila u svetu, kao i sa 90% ukupne mree autoputeva u svetu.

    Drumski saobraaj u veini razvijenih zemalja nalazi se u zreloj fazi. Meutim, sa vodeom pozicijom koju ima u saobraajnom sistemu dolaze i razliiti problemi koji se ogledaju u finansiranju infrastrukture, energetskoj potronji kao i ekologiji. Sredstva za finansiranje razvoja puteva se sve manje obezbeuju iz dravnih fondova ve se preko poreza i taksi pribavljaju od vlasnika motornih vozila. Porast cena nafte i naftnih derivata je uticao na usavravanje motora i znaajnog smanjenja potronje goriva kako bi se reio problem velike energetske potronje u ovoj grani. Ekoloki problemi se ogledaju u zauzimanju zelenih povrina za izgradnju saobraajnica kao i velikom zagaenju ivotne sredine izduvnim gasovima i bukom.

    Trend kojem se tei je da ova grana treba da snosi sve trokove koji nastaju po osnovu njenog funkcionisanja. Podrka drave se sve vie smanjuje to usporava rast ove grane u razvijenijim zemljama dok se u nerazvijenim zemljama moe oekivati relativno bri razvoj ove grane. Sve ovo dovee do izmene postojee slike razvijenosti drumskog saobraaja u svetu.

    2Izvor: Izraunato na bazi podataka sa sajta www. wikipedia.org

    4

  • 2.2. elezniki transport

    Istorija eleznikog transporta zapoinje pre skoro 500 godina i ukljuuje sisteme sa ljudskom ili konjskom snagom i ine od drveta ili kamena. Prva moderna eleznica izgraena je u Engleskoj. Ova zemlja, koja se smatra kolevkom kapitalizma, je prva otkrila potrebu za ovim vidom transporta najvie zbog proizvodnje uglja i razvoja metalurgije koji su zahtevali prevozna sredstva veih kapaciteta a ujedno i kvalitetnu uslugu po niim prevoznim cenama. Prvu parnu lokomotivu izgradio je Dord Stivenson. 26. septembar 1825. godine smatra se roendanom eleznice jer je to i dan kad je prva lokomotiva putena u saobraaj. etiri godine kasnije Stivenson je postigao jo vei uspeh sa izgradnom Rockete i od tad eleznica postaje primarni vid transporta i suvereno vlada narednih 100 godina.

    Razvoj eleznice najvie je bio izraen u ekonomski razvijenijim zemljama, tako da je dugi niz godina Evropa prednjaila u duini eleznike pruge i njenom razvitku. U drugoj polovini 20. veka Amerika preuzima tu ulogu i zahvaljujui razvitku ovog vida transporta znaajno utie na razvitak proizvodnih snaga kao i na nagli privredni rast. Zbog velikih prostranstava kojim raspolae ova zemlja, iskoriavanje prirodnih bogatstava bi bilo nezamislivo bez eleznice.

    Razvitak eleznice je bio jedan od najboljih pokazatelja neravnomernog razvitka kapitalizma u svetu. etiri najrazvijenije zemlje: Engleska, Francuska, Nemaka i Sjedinjene Amerike Drave obuhvatale su ak etiri petine eleznike mree u svetu, dok je u drugim zemljama razvoj eleznice tek poinjao. Sa dolaskom imperijalizma sve se menja. Zemlje kao to su Sjedinjene Amerike Drave ve imaju razvijenu eleznicu i izgradnja pruga se smanjuje pa ak se i delovi eleznike mree demontiraju pod uticajem promena na tritu transportnih usluga kao i pod pritiskom razvoja drumskog motornog saobraaja. U nerazvijenim zemljama izgradnja eleznikih pruga je tek zapoinjala. Sledea tabela to najbolje ilustruje.

    Tabela 3. Gustina eleznike mree u prvoj polovini XX veka.3

    3 Izvor: Boi V., Novakovi S.; Ekonomija saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 237

    5

    Zemlja Gustina mree na 100 km2 povrineSAD 2,21Velika Britanija 17,37Zapadna Nemaka 11,06Francuska 6,32Italija 5,32Egipat 0,80Indonezija 0,60

  • Iz ove tabele se moe primetiti neravnomernost koja postoji u razmetaju eleznice koja je takoe jedan od pokazatelja neravnomernog razmetaja proizvodnih snaga u svetu. Trend daljeg razvoja eleznice u razvijenim zemljama se kree ka njenoj modernizaciji, usavravanju kapaciteta, poveanju propusne moi pruga i uopte poboljanjem eksploatacije. Jedan od naina za poboljanje konkurentske pozicije eleznice u odnosu na ostale vidove transporta je elektrifikacija eleznikih pruga. Ona se sprovodi na prugama sa velikom gustinom saobraaja u cilju snienja trokova eksploatacije. U ovom procesu prednjai vajcarska sa 99,5% elektrificirani pruga u ukupnoj eleznikoj mrei a za njom Holandija, Belgija i druge preteno evropske zemlje. Takoe, jedan od vidova poboljanja su i poboljanja u organizaciji prevoza. Ona se ogledaju u zatvaranju elezniki pruga za putniki saobraaj im se postie snienje troova eksploatacije.

    Pored neravnomernog razvoja eleznice po pojedinim regionima i zemljama, jo jedna karakteristika razvoja eleznikog saobraaja je neravnomernost u razvitku transportnih kapaciteta. Ona se ogleda u boljoj opremljenosti pruga, razvijenijim voznim sredstvima, veom propusnom moi itd. Veliki procenat transportnih sredstava skoncentrisan je u etiri zemlje: Sjedinjene Amerike Drave, Engleska, Nemaka i Francuska.

    Najbolji pokazatelj neravnomernog razvoja eleznice predstavlja obim prevoza robe eleznicom u svetu. Ako se posmatraju kontinenti, ak 80% prevoza obuhvata severnoamerika i evropska eleznica dok ostala etiri kontinenta (Azija, Afrika, Juna Amerika i Australija) obuhvataju tek 20%.

    Danas, eleznica je izgubila veliki deo svoje moi i prepustila ulogu glavnog transportera drumskom saobraaju. Njeno uee u transportu dobara i putnika u veini zemalja ne prelazi 30%. U razvijenim zemljama se vri izgradnja tzv. brzih pruga, koje su namenjene iskljuivo prevozu putnika. U srednje razvijenim zemljama istovremeno se odvijaju dva procesa: zatvaranje nerantabilnih pruga i izgradnja novih. Naglasak je na modernizaciji osnovnih magistralnih pravaca. Kod zemalja u razvoju radi se na izgradnji novih pruga kako bi se kompletirala eleznika mrea.

    2.3. Vodeni transport

    2.3.1. Pomorski saobraaj

    6

  • Razvoj vodenog saobraaja povezan je sa razvojem kapitalizma jer su gradovi na obalama mora ili velikih reka trgovali sa udaljenim regionima i na taj nain ostvarivali veu ekonomsku, politiku i kulturnu mo i vei uticaj nad okolnom teritorijom. On je omoguio i povezivanje manufakturnih i trgovakih centara na obalama Atlanskog okeana i Sredozemnog mora sa prekookeanskim zemljama i tako doprineo razvoju manufakture i robne proizvodnje. Prvobitno su korieni jedrenjaci, iji su glavni uslov i faktor plovidbe bili stalni vetrovi i kretanje morskih struja pa su tako i traganja za alternativnim pravcima bila znatno uslovljena ovim prirodnim faktorima. Ipak, Evropljani su krajem XV i tokom XVI i XVII veka uspeli da otkriju amerike kontinente, oplove Afriku, naprave krunu turu oko Zemljine kugle, otkriju Australiju, plove po Okeaniji, i na taj nain znatno proire granice i mogunosti pomorskih saobraajnih pravaca. U tom periodu smenjivalo se nekoliko velikih pomorskih sila: panija i Portugalija, Holandija, Engleska. Do kraja XVII veka najvei deo kolonija u svetu drali su Evropljani i zahvaljujui njima odvijala se intenzivan kolonijalna trgovina, korienjem pre svega pomorskog saobraaja. Nastankom industrijskog kapitalizma krajem 18. veka javlja se potreba za jaim, brim i jeftinijim prevoznim sredstvima na moru. Prvi parobrodi pojavljuju se poetkom 19. veka a kasnije i brodovi sa motornom vuom koji su u potpunosti potisnuli jedrenjake.

    Pomorski saobraaj se javlja kao glavni nosilac meunarodne trgovine usled razmetaja pojedinih kontinenata i njihove razdvojenosti morima i okeanima. Prekookeanska razmena ini oko 75% od ukupne trgovinske razmene i zato je razvoj pomorskog saobraaja najtenje povezan sa stanjem na svetskom tritu. Sve krize i kolebanja na svetskom tritu neposredno utiu na stanje trgovake mornarice.

    Razmetaj trgovake flote je izrazito neravnomeran. Sve do 1980-tih godina razvijene zemlje su posedovale peko 3/4 ukupnih svetskih kapaciteta iako je veliki deo tih kapaciteta bio registrovan pod zastavama zemalja tzv. jeftine zastave. To su uglavnom male i nerazvijene zemlje koje daju znaajne olakice pri registrovanju brodova pod njihovom zastavom kao to su manje rigorozni tehniki standardi i slaba radno pravna zatita zaposlenih na brodu. Ove zemlje pod svojom zastavom imale su skoro 1/3 od ukupne svetske folte mada su vlasnici ovih brodova najee bili iz razvijenih zemalja. Najpoznatije zemlje jeftine zastave su Liban, Panama, Kipar i Bahami.

    Tabela 4. Ukupan broj trgovakih brodova po zemljama u 2008. godini4

    Zemlja Ukupan broj trgovakih brodovaJapan 3757Nemaka 3380Kina 3247Grka 3162Rusija 1448Norveka 1412Turska 1199Juna Korea 1144

    4 Izvor: www.wikipedia.com

    7

  • SAD 1080Indonezija 1042

    Jedna od karakteristika pomorskog saobraaja je i visok stepen koncentracije kapitala. Trgovaka mornarica se najee nalazi u rukama malog broja monopola koji meusobno vode konkurentsku borbu za podelu transportnog trita. Ovakvo stanje je u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Engleskoj, Japanu, Grkoj i drugim zemljama.

    U strukturi razmene morskim putem najznaajnije uee od 40% imaju teni tereti kao to su nafta i naftni derivati. Sledea grupa po znaaju su suvi rasuti tereti kao su rude gvoa, itarice, ugalj, boksit sa glinicom i fosfati koji ine 25% ukupne prekomorske razmene. Ostatak se odnosi na generalne terete (gotove i polu gotove proizvode) kao i na ostale sirovine i repro-materijale.

    Pod prevozna sredstva pomorskog saobraaja spadaju tankeri, ija je nosivost oko 500.000t, specijalizovani brodovi za prevoz rasutih teret nosivosti oko 300.000t i linijski brodovi nosivosti oko 80.000t. Od ukupnih svetskih pomorskih kapaciteta 40% se odnosi na tankere, 33% na specijalizovane brodove za prevoz rasutih tereta a ostatak na brodove za prevoz generalnih tereta i brodove ostale namene.

    Pomorski saobraaj najrazvijeniji je izmeu zemalja Evrope i Severne Amerike, izmeu Severne Amerike i Dalekog Istoka kao i Evrope i Dalekog i Bliskog Istoka.

    2.3.2. Reni saobraaj

    Znaaj renog saobraaja za pojedine zemlje zavisi od prirodnog i geografskog poloaja reka, njihove veliine i sposobnosti za plovidbu.

    Najvea plovna reka na svetu je Amazon koja zajedno sa pritokama formira plovnu mreu od 44.000 kilometara. Ipak, intenzitet saobraaja na Amazonu je slab jer prolazi kroz privredno nerazvijene zemlje. U Severnoj Americi najvea plovna reka je Misisipi sa Misurijem na kojoj je razvijen saobraaj i vri se specijalizovanim brodovima sa plitkim gazom zbog specifinih karakteristika ove reke. Najznaajnije reke u Africi su Nil i Kongo, u Aziji Jancekjang, Huangho, Gang, Ob, Jenisej, doj je u Evropi najvea plovna reka je Volga a slede je Dunav, Rajna, Vezer, Laba, Dnjepar, Dnjestar, Don i Visla.

    Najgui saobraaj od svih plovnih reka se odvija na Rajni jer ona protie kroz industrijski najrazvijenije oblasti Evrope i povezuje njihove centre sa Atlanskim okeanom. Gustina saobraaja na Rajni dostie i 100 miliona tona godinje dok se na Dunavu kree oko 7 miliona tona.

    Razvitku renog saobraaja doprinela je i izgradnja kanala kao vetakih plovni puteva. Oni ne samo to dopunjuju plovnu mreu pojedinih zemalja ve i povezuju plovne mree pojedinih reka, jezera i mora. Mrea kanala unutranje plovidbe naroito je razvijena u Nemakoj, Francuskoj,

    8

  • Holandiji, Engleskoj, Rusiji, SAD i Kini. Neki od najznaajnijih kanala su kanal Rajna-Majna-Dunav, Centralni kanal u Nemakoj, kanal koji povezuje Senu sa Loarom, Rona-Rajna i Marselj-Rona u Francuskoj, kanal Volga-Moskva, Volga-Don u Rusiji i Belomorski kanal koji povezuje Baltiko sa Belim morem.

    Najvee uee u strukturi prevoza robe renim putem imaju kameni ugalj, koks, ruda, drvo, graevinski materijal, itarice i nafta.

    U razvijenim zemljama u kojima se javlja potreba za prevozom masovnih roba i dalje se posveuje panja razvitku renog saobraaja. Plovni objekti se modernizuju, poveava se njihova brzina a plovna mrea proiruje novim kanalima i osposobljava za saobraaj veih plovnih objekata. Zahvaljujui niskim transportnim trokovima i masovnosti reni saobraaj zauzima relativno stabilno i znaajno mesto u saobraajnom sistemu razvijenih zemalja.

    2.4. Vazduni prevoz

    Poetak XX veka oznaio je i pojavu jednog novog vida saobraaja avionskog. Nakon prvog leta balonom 1783. godine, prvi znanian let bio je let brae Rajt 1903. godine ime zapoinje era avionskog saobraaja. U poetku avionski saobraaj se koristio za transport putnika i pote, a tek od 1919. godine zapoinju prvi letovi za transport robe. Prvi komercijalni letovi u Evropi bili su na linijama Berlin-Vajmar, Pariz-Brisel, Pariz-London i London-Brisel.

    Ovaj vid transporta postigao je najdinaminiji razvoj od svih ostalih, pre svega zbog nauno-tehnikog progresa i primene postignutih rezultata na unapreenju performansi aviona u pogledu brzine, duine doleta i tovarne sposobnosti. Do 1960. godine koriste se takozvani klipni avioni sa brzinama od 250-450 km/as, kapaciteta do 50 putnika i maksimalnog doleta do 3000 km. Tih godina dolazi do pojave aviona na mlazni pogon koji postiu znaajno vee brzine i to od 800-900 km/as sa kapacitetom od 70-120 putnika. Sa pojavom irokotrupnih aviona poput B-747 postaje mogue dostizanje bilo koje take u interkontinentalnom prevozu. Ovi avioni postiu brzine od 800-1200 km/as a kapacitet im je oko 500 sedita. 1976. godine pojavljuje se i Konkord, prvi avion sa prosenom brzinom od 2000 km/as ali znaajno manjim kapacitetom i viim trokovima prevoza zbog ega je ogranien na manji broj linija i suen segment potroaa. Tri najvea svetska proizvoaa aviona su Boeing, McDonnell Douglas i Airbus Industrie.

    Tabela 5. Kretanje broja prevezenih putnika u odabranim godinama5

    5 Prikazano na bazi dva izvora: Boi V., Novakovi S.; Ekonomija saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 259; www.EUROPA.EU.int. Eurostat/Transport

    9

  • Broj prevezenih putnika znaajno se poveao sa pojavom aviona na mlazni pogon. Danas stopa rasta se kree oko 5,5 %. Prvobito je Evropa bila kontinent sa najveim obimom prevoza u redovnom meunarodnom saobraaju, zatim Severna Amerika i najzad Azija gde je u 2009. godini prevezeno 647 miliona putnika, za 9 miliona vie nego u Severnoj Americi. Najvei obim transportnog rada u domaem saobraaju se realizuje u Sjedinjenim Amerikim Dravama.

    Svoje konkurentske prednosti vazduni saobraaj je pre svega ispoljavao kod prevoza putnika a u poslednjih 40-ak godina se ukljuuje i u prevoz robe, najee visokovredne robe poput proizvoda elektronike, maina, opreme, proizvoda automobilske industrije, koji mogu da podnesu visoke trokove prevoza a neophodna je brza dostava.

    U razvoju vazdunog saobraaja je znaajno prisutna institucionalizacija i dravna regulativa koja se sprovodi preko razliitih organizacija i udruenja od kojih su najznaajnije IATA i ICAO. IATA je udruenje redovnih vazdunih prevozilica koja okuplja oko 140 kompanija-redovnih vazduni prevozilaca. IATA je nadlena za formiranje cena prevoza u redovnom vazdunom saobraaju i formirala je jedinstven sistem za obavljanje meunarodnog prevoza putnika i robe. ICAO je Meunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva koja preko zakonodavne, administrativne i sudske funkcije obezbeuje preduslove za nesmetano funkcionisanje vazdunog saobraaja u svetu. Postojanje ovih organizacija je uslovljeno time to svaka zemlja ima suverenitet nad svojim vazdunim prostorom i bez saglasnosti date drave korienje ovog prostora nije dozvoljeno.

    Ipak, postojanje ovih udruenja i konvencija koje one donose, uslovilo je imperfektnost ovog trita i nemogunost postojanja slobodne konkurencije. Tako da su u poslednjih 15-ak godina u svetu prisutni jaki pritisci za deregulaciju meunarodnog vazdunog prevoza pre svega od strane Sjedinjenih Amerikih Drava, Kanade i Australije. U ovim zemljama je sproveden odreen stepen deregulacije, meutim to ne menja injenicu o izuzetnoj imperfektnosti trita vazdunih prevoznih usluga.

    10

    Godina Broj prevezenih putnika u mil.1963. 1351982. 7751989 1.1002000 1.7002009 2.200

  • 2.5. Cevovodi

    Cevovodi su sloeni sistemi za transport fluida sastavljeni od strujnih cevi i cevne armature, koji mogu biti spojeni na razliite naine. Cevovodi mogu biti prosti i sloeni.

    Prvi cevovodi izgraeni su krajem 19. veka. Ovaj vid transporta je specijalizovan za prevoz energetskih sirovina u tenom i gasovitom stanju (prirodni gas, nafta i naftni derivati). Danas, upotreba cevovoda se proiruje na prevoz uglja, mlevenog u prainu sa vodom, za potrebe termoelektrana.

    3. ANALIZA KONKURENTSKIH PREDNOSTI I NEDOSTATAKA

    Poreenje vidova transporta po njihovim prednostima i nedostacima je arbitrarno jer su razliiti vidovi postigli razliiti stepen razvijenosti i stanja tehnike i tehnologije. Takoe, usmerenost proizvoda ka pojedinim vidovima transporta oteava njihovo poreenje. Ipak poreenja po odreenim karakteristikama su mogua i sam korisnik odabir odreenog transporta zasniva na konkurentskim prednostima kojima vidovi transporta raspolau. Ekonomsko-eksplotacione karakteristike kojima vidovi transporta raspolau su: transportna sposobnost, brzina, bezbednost, pouzdanost i tanost, elastinost kao i cena kotanja transportne usluge.

    3.1. Transportna sposobnost

    Kapaciteti prevoza pojedinih saobraajnih sredstava zavise pre svega od tehnikih osobina a zatim i od uslova i naina eksploatacije. Masovna robna proizvodnja koja daje milione tona uglja, elika, nafte i raznih artikala iroke potronje trai saobraajna sredstva kaja imaju ogromne prevozne kapacitete.

    Prevozni kapaciteti saobraajnih sredstava su razliiti. eleznica je vid transporta sa najveom transportnom sposobnou u kontinentalnom saobraajnom sistemu to je ujedno i najvea konkurentska prednost u odnosu na drumski transport. Posmatrajui kapacitete eleznikog transporta postoje dve vrste eleznice: ameriko-ruski tip i evropski tip eleznice. Ameriko-ruski tip eleznice ima vee vagone i jae lokomotive, kapaciteti pojedinih vagona su oko 50 tona a ukupni kapacitet kompozicije je oko 3000 tona. Kod evropskog tipa eleznice kapaciteti pojedinanih vagona se kreu oko 2040 tona a kompozicije 1500 tona. Najveu prednost eleznica ima kod prevoza masovnih roba, nie pojedinane vrednosti, koje dozvoljavaju formiranje direktnih vozova ili vagonskih poiljki koje je mogue prevesti od uputne do odredine take bez pretovara. Prema nekim analizama jednokolosena eleznika pruga ima prevoznu mo od oko 10 miliona tona robe u jednom pravcu. Dvokolosena pruga moe da

    11

  • postigne takve prevozne kapacitete koji su u stanju praktino da zadovolje potrebe i najrazvijenijih privreda. Najbolji primer odnosa kapaciteta eleznikog i drumskog transporta je organizacija prevoza 1000 tona robe. Da bi se prevezla ova koliina robe neophodna je jedna kompozicija voza koja bi imala izmeu 25-50 vagona nosivosti izmeu 20-40 tona i svega 5,6 ljudi, voznih slubenika. Da bi se ista koliina robe prevezla drumskim transportom neophodno bi bilo oko 200 kamiona nosivosti od 5 tona i oko 200 vozaa.

    Najveu transportnu sposobnost imaju sredstva pomorskog saobraaja. Nosivost transportnih jedinica u pomorskom saobraaju kree se od 500 000 tona koliko iznosi nosivost tankera, zatim 300 000 tona brodova za prevoz masovnih tereta i brodova za prevoz generalnih tereta do 80 000 tona. U renom saobraaju, sistemom tegljenja moe se prevesti do 10 000 tona i sistemom potiskivanja do 20 000 tona. Kapacitet prevoza znaajno je povean i u vazdunom saobraaju, pa je jednim avionom danas mogue prevesti i do 500 putnika.

    Dosadanje iskustvo u razvitku saobraaja pokazuje da u kopnenom saobraaju eleznice raspolau sa najveim transportnim kapacitetima. Kapaciteti renih i pomorskih brodova su vei i njihovo korienje je racionalnije za prevoz masovnih roba u svim onim pravcima gde je to mogue.

    3.2. Brzina prevoza

    Brzina prevoza je jedna od vrlo znaajnih tehnikih i eksploacionih osobina pojedinih saobraajnih sredstava. Brzina prevoza pre svega zavisi od tehnikih karakteristika saobraajnog sredstva. Brzina svih saobraajnih sredstava se neprekidno poveava, i ona naroito raste uporedo sa porastom kapaciteta pojedinih saobraajnih sredstava.

    Treba razlikovati nekoliko vrsta brzina: maksimalno moguu brzinu koju jedno sredstvo prema svojim tehnikim karakteristikama moe da dostigne, brzinu vonje tj. brzinu sa kojom se jedno saobraajno sredstvo proseno kree, komercijalnu brzinu tj. brzinu sa kojom se jedan putnik ili tona robe preveze od polaznog do uputnog mesta. Da bi se tehnike brzine pojedinih saobraajnih sredstava mogle da dou do izraaja potrebno je organizacijom prevoza obezbediti to povoljniji odnos maksimalne brzine i brzine vonje na jednoj strani kao i brzine vonje i komercijalne brzine na drugoj strani. Ukoliko je komercijalna brzina blia brzini vonje, utoliko vie dolaze do izraaja tehnike karakteristike i prednosti jednog saobraajnog sredstva nad drugim. Analize koje su vrene u velikom broju zemlja pokazuju da su odnosi brzina vrlo razliiti kod pojedinih saobraajnih grana.

    Tabela 6. Meusobni odnosi brzina pojediih trasportnih sredstava6

    Saobraajno sredstvo Vm/Vmax Vr/Vmax Vr/Vm6 Izvor: www.scribd.com

    Vm = brzina vonjeVr = komercijalna brzinaVmax = maksimalna brzina

    12

  • 1. elezniki saobraajputniki voz 0.60 0.45 0.75brzi voz 0.68 0.59 0.87brzoteretnivoz 0.67 0.50 0.752. Drumski saobraajputniki automobil 0.45 0.45 1.00kamion 0.50 0.50 1.003. Reni saobraajteretni brod 0.80 0.80 1.00putniki brod 0.83 0.70 0.844. Pomorski saobraajteretni brod 0.82 0.82 1.00putniki brod 0.80 0.80 1.00

    Na osnovu date tabele vidimo da postoje razliiti odnosi izmeu pojedinih brzina i da su najnepovoljniji kod eleznikog saobraaja, a najpovoljniji u drumskom saobraaju i to naroito odnosi izmeu komercijalne brzine i brzine vonje.

    Na komercijanu brzinu treba obratiti najvie panje jer od nje zavisi vreme provedeno na putu, prema tome brzina putovanja utie na stvarne gubitke vremena oko obavljanja putovanja odnosno oko obavljanja poslova koji su cilj putovanja. Dosadanji razvoj tehnike pokazuje da brzine saobraajnih sredstava neprekidno rastu.

    Tabela 7. Maksimalne brzine u periodu 1840-1940. godine (km/sat)7

    Saobraajno sredstvo

    1840 1860 1880 1900 1910 1930 1940

    eleznica 50 65 80 95 100 110 160Automobil - - - 50 70 85 100Pomorski brodovi 16 24 34 42 46 50 55Reni brodovi 8 10 13 16 16 18 18Avion - - - - 80 300 480

    Ovaj pregled kretanja brzina nije potpun bez podataka u zadnjih 70 godina. Brzine su naroito rasle u avionskom saobraaju, gde putniki avioni dostiu brzine od oko 800 do 1200 km na sat. Znaajni rezultati postignuti su i u poveanju brzine automobila koji danas postiu brzine od 180-200 km na sat dok su maksimalne od 400 do 500 km na sat. Zahvaljujui modernizaciji lokomotiva i uvoenjem elektrine vue poveane su i brzine u eleznikom saobraaju a najbolji rezultati postignuti su u Francuskoj, Nemakoj, Engleskoj, Sjedinjenim Amerikim Dravama i Japanu. Redovni vozovi za prevoz putnika ostvaruju brzinu od 180 km/sat dok se na tzv. brzim prugam odvija saobraaj od 250-300 km/sat.

    7 Izvor: www.scribd.com

    13

  • 3.3. Bezbednost prevoza

    Bezbednost prevoza robe i putnika je takoe jedna od najbitnijih ekonomsko-eksploatacionih karakteristika. Sam proces obavljanja prevoza mafestuje se u kretanju saobraajnog sredstava i prenoenju robe odnosno putnika sa jednog mesta na drugo pa je sa tim vezana i pojava izvesnih opasnosti. Ta opasnost se moe pojaviti u obliku oteenja ili unitenja robe, povrede ili smrti putnika. Zato je obezbeenje sigurnosti kako robe tako i putnika, jedan od osnovnih zadataka svakog prevozioca.

    Najbolji primer za postizanje visoke bezbednosti pri prevozu i pored porasta brzine pruaju eleznice. Vazduni transport je najbezbednijih vid prevoza kada se posmatra broj nesrea u odnosu na broj asova leta, dok je problem bezbednosti najsloeniji i najtei u automobilskom saobraaju. Ipak iz godine u godinu poveava se bezbednost prevoza kako putnika tako i robe. Izgradnjom posebnih transportnih sredstava roba se titi od oteenja, loma i kvara. Usavravanjem konstrukcije kola i uvoenjem specijalnih ureaja, saobraajne grane pruaju pored masovnosti i brzine vrlo visok stepen bezbednosti.

    3.4. Urednost i tanost u obavljanju prevoza

    Da bi jedno saobraajno sredstvo moglo da odgovori zahtevima privrede, ono mora biti sposobno da obavlja proces prevoza sa izvesnom urednou i tanou. Urednost podrazumeva obavljanje prevoza po unapred utvrenom redu vonje, tj. da korisnici transportnih usluga znaju kada su im transportna sredstva na raspolaganju i za koje vreme mogu biti obavljeni prevozi. Tanost podrazumeva obavljanje prevoza svakodnevno u tano odreeno vreme po redu vonje. Prema sadanjem stanju organizacije saobraaja i tehnikoj sposobnosti saobraajnih sredstava odravanje redovnog saobraaja nije mogue kod svih saobraajnih grana.

    eleznica je pouzdan i taan transporter jer njen prevoz ne moe biti ozbiljno ugroen nepovoljnim vremenskim uslovima. Tom svojom osobinom eleznice uivanju znatnu prednost nad ostalim saobraajnim sredstvima. Kod drugih saobraajnih grana prekidi u radu za vreme zimskih meseci su esta a kod nekih i redovna pojava. Ovo naroito vai za reni saobraaj koji prekida rad za vreme zime, negde na dui, a negde na krai vremenski period, to zavisi od klimatskih uslova. Na taj nain reni saobraaj ne moe da prui stalnost i redovitost u snabdevanju industrije sirovinama i gorivom i u prenosu gotovih proizvoda od proizvoaa do potroaa. Drumski motorni saobraaj je manje podloan uticaju i zavisnosti od vremenskih nepogoda nego reni saobraaj ali dosta vie od eleznice. To je uslovljeno saobraajnim putem i tehnikim karakteristikama vozila. Avionski saobraaj je najmanje uredan i taan prevozilac jer je on pod najveim uticajem nepovoljnih vremenskih prilika.

    3.5. Elastinost

    Na odreivanje poloaja jednog saobraajnog sredstva u ukupnom saobraajnom sistemu utie i mogunost prilagoavanja saobraajnim izvorima. Ta osobina dolazi do izraaja u mogunosti

    14

  • da se pojedina saobraajna sredstva to bolje prilagode zahtevima korisnika i da prema svojim kapacitetima, pokretljivosti i elastinosti prue zahtevanu uslugu.

    Najelastinije prevozno sredstvo je automobil, kako u putnikom tako i u teretnom saobraaju. S obzirom na veliinu eksploatacione jedinice, razgranatost putne mree, drumski motorni saobraaj moe da opsluuje najira podruja i da dopre do najudaljenijih korisnika. Takoe, drumski saobraaj sa svojim malim transportnim jedinicama automobilima moe da se prilagodi zahtevima za sitnim prevozima- da preveze male koliine robe. Svojom elastinou automobil omoguava i prevoz od vrata do vrata, to predstavlja znaajnu prednost u odnosu na druge vidove transporta. eleznice odlikuje mala elastinost prevoza koja je uslovljena relativno malom gustinom saobraajne mree i visokom transportnom sposobnou njenih prevoznih kapaciteta koji onemoguavaju prevoz manjih koliina roba na vei broj odredita. to se tie renog saobraaja tu je oigledana mala elastinost i mogunost prilagoavanja izvorima robe i putnika. Izgradnja kanala donekle ublaava nenelastinost i nemogunost prilagoavanja renog saobraaja potrebama korisnika. Pomorski saobraaj slino kao i reni ima svoj odreen domen delovanja. Avio saobraaj je zahvaljujui razvitaku infrastrukturne mree poslednjih godina znaajno poboljao elastinost.

    3.6. Ekonominost i eksterni efekti

    Ekonominost odnosno cena kotanja prevoznih usluga na pojedinim saobraajnim sredstvima igra znaajnu ulogu u njihovom razvitku i odreivanju njihovog mesta.

    Tabela 8. Istraivanje prosenog kotanja jedinice transportnog rada po vidovima transporta u 1984. godini8

    Vidovi saobraaja Cena kotanja u $ po jednoj tonskoj milji

    Saobraaj na vodi 1Cevovodi 1.22eleznica 3.16Drumski prevoz 14Vazduni transport 46.8

    Saobraaj na vodi samim tim to jednovremeno moe da preveze velike koliine robe ostvaruje ekonomiju obima i time obezbeuje niske prevozne cene kao i niske trokove transporta za korisnika. Mala ulaganja u infrastrukturu predstavljaju prednost ovog vida transporta, dok velika ulaganja u mobilne kapacitete predstavljaju nedostatak. Izuzetno visoki trokovi prevoza ine vazduni saobraaj inferiorniji u odnosu na druge vidove saobraaja. Ipak postoje grupe proizvoda koje mogu podneti visoke trokove transporta kao to su: proizvodi velike vrednosti, ogranienog trajanja, proizvodi kojima je neophodna hitna isporuka zbog kvarljivosti itd.

    8 Izvor: Boi V., Aimovi S.; Marketing logistika, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 353

    15

  • Razliiti vidovi transporta imaju razliitu potronju energije za obavljanje istog transportnog rada. Kao najvei potroa javlja se drumski transport na koji otpada 82% ukupne potronje energije u saobraaju, zatim slede vazduni sa 13%, elezniki sa 3% i reni sa 2%. Specifina potronja energije po tkm (KJ/tkm) se znaajno razlikuje za razliite vidove transporta to moemo zakljuiti na osnovu date tabele9:

    Reni transport 1,6 puta efikasniji od eleznikog transporta i skoro 7 puta od drumskog transporta. Naravno potronja energije u renom saobraaju je znaajno uslovljena brzinom rene struje, to je ona vea vie je energije potrebno utroiti za upravljanje plovnim objektom. Slina situacija je i sa drumskim saobraajem gde potronja

    energije zavisi od stanja puteva. Prednost eleznikog transporta u odnosu na drumski i reni ogleda se u korienju elektrine energije ali veliki trokovi koji su potrebni za izgradnju infrastrukture i elektrifikaciju mree u znaajnoj meri umanjuju koristi.

    Zatita ivotne sredine je jedna od najznaajnijih i najeih tema dananjeg savremenog drutva. Transport je znaajan izvor zagaenja kako u pogledu emisije izduvnih gasova tako i u pogledu buke. Utvreno je da teka teretna vozila stvaraju buku izmeu 88 i 92 dB, a laka teretna vozila izmeu 79 i 81 dB. Ako se ima u vidu da buka preko 60 dB tetna po ljudsko zdravlje, onda nije teko zakljuiti da po ovom osnovu drumska transportna sredstva predstavljaju najveeg uzronika negativnih uticaja na ivotno okruenje. Drumski saobraaj takoe znaajno uestvuje u zagaenju vazduha. Od ovog vida saobraaja potie: 86% ugljenmonoksida (CO), 33% ugljovodonika (CH), 42% azotnih oksida (NOx). Takoe, benzinski motori su glavni izvori zagaenja olovom dok dizel motori emituju izuzetno velike koliine ai i dima. Drugi vidovi transporta su takoe veliki zagaivai, ali zbog vee energetske efikasnosti njihovo uee u ukupnom zagaenju je znatno manje od uea drumskog saobraaja.

    3.7. Sumarna analiza konkurentskih prednosti i nedostataka

    Koristei do sad prikazane karakteristike pojedinih vidova transporta moe se napraviti tabela u kojima e se dati vidovi transporta meusobno porediti.

    Tabela 9. Rangiranje vidova transporta po odreenim ekonomsko-eksploatacionim karakteristikama10

    elezniki prevoz

    Drumski transport

    Avionski saobraaj

    Saobraaj na vodi

    Cevovodi

    Trokovi prevoza11 3 4 5 1 2Brzina prevoza 3 2 1 4 5Vreme isporuke12 3 2 1 5 49 Izvor: Radmilovi Z., Dragovi B.; Journal of Maritime Research,Vol. IV. No. 1, pp. 31-46, 200710 Izvor: Boi V., Aimovi S.; Marketing logistika, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 35711 najmanji trokovi u ton/milja

    16

    KJ/tkmVazduni 15839Drumski 2890elezniki 677Reni 423Cevovodi 168

  • Kapacitet 3 5 4 1 2Oteena, izgubljena roba13

    5 4 3 2 1

    Elastinost 3 1 2 4 5Urednost, tanost 2 3 5 4 1Bezbednost 2 5 3 4 1Frekventnost, kontinuelnost

    4 2 3 5 1

    Na osnovu date tabele moe se zakljuiti da elezniki saobraaj raspolae velikim kapacitetima, relativnim brzinama vonje, visokom stepenu urednosti i tanosti, to predstavlja njegove najvee prednosti u odnosu na druge vidove transporta. Meutim, nedovoljno je elastian i ne moe se na efikasan nain prilagoditi potrebama i zatevima korisnika. eleznikog transporta karakterie i visok stepen bezbednosti, energetska tedljivost kao i manje zagaivanje ivotne sredine za razliku od drumskog transporta. eleznica ima visoke poetno-zavrne trokove pa je iz tog razloga konkurentna samo na srednja i dua rastojanja (preko 200 km). elezniki prevoz je i manje fleksibilan to rezultira u manjoj frekventnosti prevoza kao i smanjivanju komercijanih brzina prevoza.

    Drumski saobraaj odlikuje najnii stepen bezbednosti, relativno slabi prevozni kapaciteti i velike brzine putovanja, odnosno prevoza. Jedan je od neurednijih vidova transporta ali ima veu mogunost prilagoavanja saobraajnim potrebama i izvorima robnih i putnikih tokova. Znaajno uee operativnih trokova utie na to da je drumski transport konkurentniji kod prevoza na krae udaljenosti (do 200 km). Drumski prevoz takoe karakterie niska bezbednost, kao i velika energetska potronja po jedinici prevoza.

    Vazduni saobraaj je najbri vid transporta. Na duim relacijama je neprikosnoven dok na srednjim relacijama njegova komparativna prednost ugroena eleznicom, zbog razvitka brzih vozova i drumskim saobraajem. Ima najkrae vreme isporuke i posle drumskog je najelastiniji. Vazduni transport je jedan od najbezbednijih vidova prevoza a odlikuje se i dobrom pouzdanou i frekventnou. Jedan je od najneurednijih vidova prevoza i karakteriu ga najvei trokovi kao i negativni eksterni efekti poput buke i zagaenja ivotne sredine i visoka potronja energije.

    Saobraaj na vodi se odlikuje velikim kapacitetima, niskim trokovima prevoza ali i malim brzinama. Mala ulaganja u infrastrukturu predstavljaju prednost ovog vida transporta, dok velika ulaganja u mobilne kapacitete predstavljaju nedostatak. Slaba elastinost prilagoavanja zahtevima korisnika kao i niska urednost, tanost i frekventnost su karakteristike vodenog transporta. Svoje prednosti najbolje ispoljava kod prevoza masovnih i jeftinih roba koje ne zahtevaju brz prevoz.

    12 od vrata do vrata13 najmanja koliina

    17

  • Cevovodi su kao vid transporta predvieni samo za odreenu kategoriju roba i odlikuju se najveom bezbednou, urednou, frekventnou, najmanjom koliinom izgubljene ili oteene robe. Raspolau sa velikim kapacitetima i niskim trokovima dok su im brzina i elastinost slabe strane.

    18

  • 4. KONKURENTSKA ANALIZA VIDOVA TRANSPORTA U EU

    4.1. Opte karakteristike

    Transportna politika Evropske Unije bazira se na nekoliko zakljuaka: svaki vid transporta treba biti optimiziran, svaki vid transporta treba da postane vie prijateljski naklonjen prirodi, zatim siguran i energetski efikasan, i svaki vid transporta treba da se koristi efikasno sam ili u kombinaciji sa nekim kako bi se postiglo optimalno korienje resursa.

    U 2004. godini u EU ukupno je funkcionisalo 1 120 000 preduzea u sektoru transporta sa oko 8,6 miliona zaposlenih to predstavlja 6.,9% od ukupnog broja zaposlenih u nefinansijskom sektoru privrede.

    Tabela 10. Broj preduzea i zaposlenih po vidovima transporta u 2004. godini 14

    Ukupan broj preduzea

    (u 000)

    % od ukupnog

    broja preduzea

    Ukupan broj zaposlenih

    (u 000)

    % od ukupnog

    broja zaposlenih

    Transporti sektor 1 120 100 8 600 100elezniki transport 0,6 0,1 900,9 11Drumski transport 900 80,4 4 299,3 52,2Pomorski transport 7,5 0,6 150 1,7Reni transport 8,6 0,7 50 0,6Vazduni transport 3,2 0,3 400 4,7Transport putem cevovoda 0,1 0,0 9,2 0,1

    Na osnovu podataka iz tabele vidi se znaajna dominacija drumskog saobraaja sa ak 900 000 preduzea registrovanih u ovoj oblasti i sa velikim uticajem na zaposlenost. Preko 50% ljudi zaposlenih u sektoru transporta bavi se drumskim saobraajem. Na drugom mestu po broju preduzea nalazi se vodeni transport a po broju zaposlenih elezniki transport. Procenat od ukupnog broja zaposlenih u oblasti vodenog i vazdunog saobraaja je ispod 5%. Najmanji uticaj oekivano ima transport putem cevovoda gde postoji manji broj preduzea i manji broj zaposlenih to je uslovljeno specifinim sirovinama koje se mogu prevoziti ovim vidom transporta. Prosena godinja stopa rasta zaposlenostu u vazdunom saobraaju je 0,5%, u drumskom i transportu putem cevovoda je oko 1%. Nasuprot tome, vodeni transport je jedini koji ima varirajue stope sa periodima rasta i pada i jedini je kod koga je registrovan pad zaposlenosti u 2006. godini.

    14 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    19

  • Tabela 11. Prihod i dodata vredost po vidovima transporta u 2004. godini15

    Prihod(u mil. EUR)

    % od ukupnog prihoda

    Dodata vrednost

    (u mil. EUR)

    % od ukupne

    dodate vr.Transporti sektor 1 030 000 100,0 360 000 100,0elezniki transport 60 000 5,8 34 000 9,4Drumski transport 320 000 31,1 135 000 37,5Pomorski transport 72 000 7 20 000 5,5Reni transport 5 000 0,4 1 800 0,5Vazduni transport 100 000 9,7 30 000 8,2Transport putem cevovoda 6 000 0,6 3 500 1,0

    Preduzea u sektoru transportnih usluga ukupno su realizovala 360 milijardi evra dodate vrednosti to predstavlja 7,1% od ukupne realizovane dodate vrednosti u nefinansijskom sektoru. Daljom analizom se moe zakljuiti da je polovina od ove vrednosti stvorena u drumskom i eleznikom saobraaju sa ukupnom vrednou od 169 milijardi evra. Drumski saobraaj je na prvom mestu sa 135 milijardi evra, na drugom elezniki sa 34 milijarde evra, a zatim slede vazduni sa 30 milijardi evra, pomorski sa 20 milijardi evra, transport putem cevovoda sa ukupnom dodatom vrednou od 3,5 milijardi evra i konano reni transport sa 1,8 milijardi evra.

    Tabela 12. Ranking prvih 5 drava lanica po zaposlenosti i dodatoj vrednosti u 2004. godini16

    Udeo u nefinasijskom sektoru privrede

    Rank Dodata vr.(u mil. EUR)

    Zaposlenost(u hiljadama)

    Dodata vrednost Zaposlenost

    1 Nemaka (66 764) Nemaka (1 238.0)

    Litvanija (11.4%) Letonija (11.1%)

    2 Engleska (64 937) Francuska (1 125.5)

    Letonija (11.0%) Litvanija (9.5%)

    3 Francuska (54 935) Engleska (1 091.9)

    Danska (11.0%) Luksemburg (9.4%)

    4 Italija (41 445) Italija (935.7) Estonija (10.8%) Finska (9.4%)5 panija (33 284) panija (820.2) Luksemburg(10.5%

    )Estonija (9.2%)

    15 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport16 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    20

  • Posmatrajui prvih 5 zemalja lanica Evropske Unije po dodatoj vrednosti i zaposlenosti u sektoru transporta izdvaja se Nemaka a prate je Engleska, Francuska, Italija i panija.

    Meutim, posmatrajui doprinos sektora transporta nefinansijskom sektoru privrede slika se menja. Litvanija je najspecijalizovanija lanica u kojoj transportne usluge ine 11,4% od ukupno ostvarene dodate vrednosti u nefinansijskom sektoru. Letonija, Danska i Luksemburg se takoe istiu sa doprinosima od oko 10%. I u pogledu doprinosa zaposlenosti u nefinansijskom sektoru nisu dominantne iste drave. Na prvom mestu je Letonija sa 11.1% a potom sa priblino istim procentima slede je Litvanija, Luksemburg, Finska i Estonija.

    Tabela 13. Udeo preduzea u dodatoj vrednosti po veliini u 2004. godini17

    Broj zaposlenih u preduzeu

    Nefinansijski sektor privrede

    Kopneni transport Vodeni transport

    1-9 21% 24% 20%10-49 17% 16% 18%50-249 22% 18% 17%250+ 40% 42% 45%

    Velika preduzea igraju vanu ulogu u transportnom sektoru. Mala i srednja preduzea zajedno obuhvataju malo preko 50% od dodate vrednosti generisane u transportnom sektoru. Uzrok ovome je dominacija nekoliko veih preduzea. U Nemakoj velika preduzea doprinose sa ak 90,6% dodate vrednosti u eleznikom transportu, dok je odgovarajui procenat u Engleskoj 96,5% a u Italiji 99,2%. U vazdunom saobraaju odgovarajui procenat doprinosa u veini zemalja Evropske Unije je preko 50%.

    4.2. Karakteristike zaposlenih

    Transportni sektor se znaajno razlikuje po pitanju zaposlenih lica u odnosu na druge sektore. U 2006. godini samo 20,8% od ukupnog broja zaposlenih lica inile su ene to je znaajno manje od 35% koliki je prosek u nefinansijskom sektoru. U drumskom i transportu putem cevovoda ovaj procenat je jo manji i kree se oko 13,7%, to predstavlja jedan od najniih proseka u nefinansijskom sektoru, vei samo od proseka u graevinskom sektoru i manjem broju industrijskih oblasti. Najvei procenat ena meu zaposlenima je u vazdunom transportu i iznosi 41,4%, vei ak i od proseka u nefinansijskom sektoru.

    17 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    21

  • Tabela 14. Zaposleni po radnom vremenu u 2006. godini18

    Vidovi transporta % zaposlenih sa punim radnim vremenom

    % zaposleni sa pola radnog vremena

    Transportni sektor 90,7 9,3Vodeni 94,0 6Drumski 92,5 7,5Cevovodi 92,5 7,5Vazduni 82,6 17,4

    Zaposleni sa pola radnog vremena predstavljaju takoe izuzetak u transportnom sektoru jer ak 90,7% su zaposleni sa punim radnim vremenom to je iznad proseka koji u nefinansijskom sektoru iznosi 85,6%. Ova pojava je izraena u svim sektorima a posebno u vodenom transportu gde je od ukupnog broja zaposlenih 94,0% njih sa punim radnim vremenom, zatim sledi drumski i transport putem cevovoda gde iznosi 92,5% i najnii je u vazdunom transportu 82,6% sa samo 3% nie od proseka u nefinansijskom sektoru.

    Tabela 15. Zaposleni po godinama starosti u 2006. godini19

    Godine starosti Transportni sektor Nefinansijski sektor 15-29 17,6% 24,2%30-49 57,3% 54,2%Preko 50 25,1% 21,6%

    Transportni sektor se razlikuje u odnosu na prosek nefinansijskog sektora i po godinama starosti svojih zaposlenih. Uee zaposlenih od 15 do 29 godina je 2006. godine iznosilo 17,6% to je za 6,6% ispod proseka u nefinansijskom sektoru. Uee zaposlenih od 30 do 49 je bilo 57,3% samo 3,1% vii od proseka, dok je uee osoba starijih od 50 godina 25,1% to je vie od proseka u nefinansijskom sektoru koji je iznosio 21,6%. Svi transportni sektori zabeleili su relativno nizak procenat mladih radnika ali ova pojava je najizraenija u drumskom i transportu putem cevovoda gde je ovaj procenat ak 14,2% i jedan je od najniih u nefinansijskom sektoru kao celini. Uee starijih radnika je najnie u vazdunom saobraaju gde iznosi 18,5% to je ispod proseka dok je najvii u vodenom saobraaju gde iznosi 28,3%.

    Procenat plaenih radnika u ukupnom broju zaposlenih (ukljuujui i vlasnike i lanove porodice) je u 2004. godini bio 88% to je malo vie od proseka u nefinansijskom sektoru koji je iznosio 86,2%. Skoro svi transportni sektori zabeleili su vei procenat plaenih radnika od

    18 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport19 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    22

  • proseka u nefinansijskom sektoru, jedini izuzetak je drumski saobraaj gde je procenat plaenih radnika iznosio 80%.

    4.3. Prevoz robe

    Odreene grane transporta su svojim tehniko-tehnolokim karakteristikama predodreene za prevoz odreenih kategorija proizvoda. Najbolji primer su cevovodi, koji se koriste iskljuivo za prevoz nafte i gasa, a u novije vreme i uglja u tenom stanju. Takoe, prevoz nafte i suvih rasutih tereta se najee vri u velikim koliinama i na velike udaljenosti to rezultira u tome da se 90% prevoza ove vrste robe obavlja vodenim putem. ak 2/3 brodova u svetu namenjeno je prevozu nafte i rasutih tereta. eleznica dobija primat u prevozu masovne robe na mestima gde ne postoje uslovi za izgranju cevovoda ili nema prilaza za saobraaj na vodi. Drumski transport je danas sposoban da preveze bilo koju vrstu robe na sve udaljenosti prevoza to je njegova kljuna konkurentska prednost u odnosu na svog glavnog konkurenta eleznicu.

    Slika 1. Indeks razvoja prometa robe ( u milijardama tona/km) u EU u periodu 1995-2005. god. (1995=100)20

    Tokom perioda od 1995. do 2005. godine drumski transport doiveo je stabilan i najbri rast u prevozu robe i poveanje za ak 38% u odosu na bazni period. Pomorski saobraaj je tokom ovog perioda beleio stabilne stope rasta to dovodi ovaj vid transporta na drugo mesto po prevezenoj koliini robe u EU. Transport robe avionom zabeleio je prilino stabilan rast sa manjom krizom 2002. godine ali kasnijim oporavkom i naglim rastom, to ga postavlja na tree mesto po prevozu roba u 2005. godini u EU. Najvee varijacije tokom ovog perioda imali su elezniki i reni transport. Druga najnia vrednost renog transporta je zabeleena 2003. godine nakon ega sledi njen oporavak i u 2005. godini poveanje u odnosu na baznu vrednost za 10%.

    20 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    23

  • elezniki transport ne belei visoke stope rasta sve do 2003. godine, i 2005. godine ostvaruje poveanje u odnosu na baznu godinu za 10%. Kod transport putem cevovoda nisu zabeleene neke znaajne varijacije i prevoz roba ovim vidom transporta nalazi se na etvrtom mestu u Evropskoj Uniji sa poveanjem u odnosu na 1995. godinu za 18%.

    Tabela 16. Promet robe po vidovima transporta u odabranim godinama (u % od milijardu tona/km)21

    Vidovi transporta 1995 2005Drumski transport 42.1% 44.2%Pomorski transport 38.1% 39.1%elezniki transport 12.1% 10%Reni i transport putem cevovoda 7.7% 6.7%

    Od 1995. godine korienje drumskog i pomorskog saobraaja se poveavalo ravnomerno tako da u 2005. godini oni zajedno obuhvataju 83% od ukupnog prevoza robe u tonima po kilometru. Procenat u ukupnom prevozu robe eleznikim, renim i transportom putem cevovoda je doiveo pad.

    Tabela 17. Transport odabranih robnih grupa unutar EU po vidovima prevoza u 1998. godini22

    Robne grupe/Vidovi

    transporta

    Drumski elezniki Reni Pomorski Cevovodi Ukupno

    Ukupno (mlrd.tkm) 1.150 220 110 1.070 85 2.635Ukupno (u %) 44 8 4 41 3 100Poljoprivredni proizvodi 32 12 10 ... 0 29

    Ugalj i ostala mineralna goriva 1 10 19 ... 0 29

    Nafta i naftni proizvodi 5 10 19 ... 100 6

    Gvoe, elik i drugi metali 7 20 8 ... 0 9

    Cement i drugo graevinski materijal

    21 12 34 ... 0 20

    Hemikalije i vetaka ubriva 8 10 9 ... 0 8

    Maine i pratea oprema 27 24 2 ... 0 26

    Ukupno 100 100 100 ... 100 100

    21 Izvor: www.EUROPA.EU.int. Eurostat/Transport22 Izvor: Boi V., Aimovi S.; Marketing logistika, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 339

    24

  • Iz date tabele se vidi da najvei obim transportnog rada unutar Evropske Unije obavlja drumski transport i to 44%. Prati ga pomorski sa 41% dok ostali vidovi transporta imaju znaajno manje uee: elezniki 8%, reni 4%, cevovodi 3%. Drumski prevoz se najvie koristi za transport poljoprivrednih proizvoda (32%), cementa i drugog graevinskog materijala (21%) kao i maina i pratee opreme (27%). Uee drugih robnih grupa nije tako izraeno. eleznicom se najvie prevoze metalni proizvodi (20%) i maine i pratea oprema (24%). Reni saobraaj se istie u prevozu graevinskog materijala (34%), uglja (19%) i nafte (19%). Cevovodima se u potpunosti prevozi nafta i naftni derivati, dok podaci za pomorski saobraaj nisu raspoloivi.

    Tabela 18. Uee vidova transporta u zemljama EU u 2006. god.23

    Zemlje Drumski elezniki Reni CevovodiLetonija 34 54 - 12Estonija 35 65 - -Litvanija 54 38 0 8Austrija 56 30 3 11Slovaka 59 26 0 15Holandija 61 4 31 4Poljska 62 26 0 12Nemaka 64 21 12 3vedska 64 36 - -Maarska 67 22 4 6Bugarska 68 27 4 2Belgija 69 14 41 3Rumunija 69 19 10 2EU-27 73 17 5 5Finska 73 27 0 -eka 74 23 0 3Francuska 75 14 3 8Danska 76 7 - 17Slovenija 78 22 - -Engleska 83 11 0 5Italija 86 9 0 4Luksemburg 91 5 4 -panija 92 4 - 4Portugal 95 5 - -Grka 98 2 - 0Irska 99 1 - -Kipar 100 - - -Malta 100 - - -

    23Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    25

  • U svim zemljama Evropske Unije, prevoz robe drumom je dominantan osim u Estoniji i Letoniji gde se roba vie prevozi eleznicom u procentima izraeno 65% i 54% respektivno. Litvanija i vedska su sledee dve drave koje su zabeleile veliki udeo eleznice u prevozu roba i to 38% i 36%. Najvei udeo drumskog saobraaja zabeleen je kod Kipra (100%), Malte (100%), Irske (99%) i Grke (98%).

    4.4. Prevoz putnika

    Obim prevoza putnika uslovljen je pre svega porastom dohotka i ivotnog standarda stanovnitva. Znaajan uticaj imaju i promene u teritorijalnom razmetaju stanovnitva, promene u procesima urbanizacije i koncentracije stanovnitva u gradskim naseljima.

    Slika 2. Indeks procenjenog razvoja transporta putnika u periodu 1995-2003. god. (milijardu putnika/ km) u EU (1995=100)24

    Najbri rast u prevozu putnika u periodu od 1995. do 2003. godine zabeleen je kod avionskog saobraaja. Najvei uticaj na ovaj trend imao je rast ivotnog dohodka kao i pojava "low cost" kompanija koje su omoguile putnicima znatno nie cene letova. Tri najvee "low cost" kompanije u Evropi u kategoriji putnici/km u 2005. godini bili su easyJet sa 26,2 milijarde putnika/km, zatim Ryanair sa 25,2 milijarde putnika/km i Air-Berlin sa 19,4 milijarde putnika/km. Prevoz putnikim automobilima, motorima, tramvajima i metroom je pokazao relativno stabilan rast tokom datog perioda. U prevozu putnika eleznicom je zabeleen rast sve do 2000. godine kada posle blagog pada nastupe period relativne stabilnosti. Pomorski saobraaj je doiveo znaajan pad po broju prevezenih putnika do 1999. godine od kada je ostao relativno stabilan.

    24 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    26

  • Tabela 19. Procenjeni udeo vidova transporta u prevozu putnika u odabranim godinama (u % od milijarde putnika/km)25

    Vidovi transporta 1995 2004Putniki automobili 73,6 73,5Autobus i metro 10,5 9,5Avion 6,3 8eleznica 6,3 5,8Brodovi i motori 3,4 3,2

    Putniki automobili su ostali dominantni vid prevoza putnika sa ueem koje se neznatno promenilo posle skoro 10 godina. Drugo mesto su zadrali autobus i metro sa s tim to se njihovo uee umanjilo za 1%. Avion je na treem mestu ali se njegovo uee u ukupnom obimu prevoza putnika uvealo za 1.7%. Uee eleznice se smanjilo za 0.5%, dok je pomorski saobraaj zadrao skoro isto uee koje je imao i 1995. godine.

    Tabela 20. Broj prevezenih putnika po pojedinim zemljama EU u odabranim godinama26

    Prema raspoloivim podacima najvei broj putnika u Evropskoj Uniji putuje eleznicom, koja je

    25 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport26 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    27

    Zemlje/vidovi transporta Vazduni (2007) Pomorski (2006) elezniki (2007)EU-27 792 700 448 397 550 000 7 629 859 000Belgija 20 805 314 891 000 206 458 000Bugarska 6 071 210 15 000 -eka 13 098 141 - 184 234 000Danska 24 041 619 48 145 000 164 328 000Nemaka 163 843 996 29 256 000 2 192 136 000Estonija 1 722 505 6 691 000 5 441 000Irska 29 840 020 3 207 000 45 363 000Grka 34 785 958 90 402 000 13 214 000panija 163 523 010 22 167 000 506 649 000Francuska 120 034 361 26 402 000 1 065 423 000Italija 106 294 205 85 984 000 557 870 000Kipar 7 004 127 182 000 -Letonija 3 155 771 217 000 27 420 000Litvanija 2 195 959 190 000 4 479 000Luksemburg 1 634 465 - 16 441 000Maarska 8 580 261 - 149 550 000Malta 2 971 368 218 000 -Holandija 50 500 592 2 127 000 347 502 000Austrija 22 926 104 - 199 600 000Poljska 17 120 015 1 737 000 261 787 000Portugal 24 324 372 686 000 156 716 000Rumunija 6 908 599 - 85 754 000Slovenija 1 504 446 30 000 16 124 000Slovaka 2 232 411 - 47 062 000Finska 14 464 575 16 739 000 67 160 000vedska 26 967 253 32 334 000 169 068 000Engleska 217 288 456 29 930 000 929 541 000

  • Slika 3. Indeks rasta transporta u EU u periodu 1985-1999. godine27

    Kao to se sa datog grafikona moe videti rast transporta robe je znaajno vei i od rasta prevoza putnika kao i od rasta GDP-a Evropske Unije tokom datog perioda posmatranja.

    4.5. Trokovi

    Transportna usluga predstavlja izraz premetanja roba i putnika izmeu razliitih prostornih taaka izvorita i odredita prevoza. U cilju organizovanja i realizovanja procesa proizvodnje prevoznih usluga, transportna preduzea angauju i troe potrebna sredstva za proizvodnju (sredstva za rad i predmete rada) i radnu snagu. Korienjem datih sredstava i radne snage nastaju trokovi poslovanja transportnih preduzea. Neki od ovih trokova su direktno vezani za proces proizvodnje transportnih usluga, dok su drugi indirektno vezani za taj proces i nastaju u vezi sa organizovanjem i upravljanjem ukupnim poslovanjem preduzea.

    Neki trokovi nisu podloni nikakvim promenama u vezi sa porastom ili smanjenjem stepena iskorienja kapaciteta, dok drugi zavise od tih promena. Na osnovu ovih zavisnosti sve grupe proizvodnih trokova dele se na fiksne i varijabilne.

    Tabela 21. Okvirna struktura i nivoi varijabilnih i fiksnih trokova u razliitim transportnim vidovima28

    Vid transporta % fiksnih trokova u ukupnim trokovima

    % varijabilnih trokova u ukupnim

    trokovima

    27 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport28 Izvor: Boi V., Aimovi S.; Marketing logistika, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 351

    28

  • Drumski prevoz 30-40 60-70eleznica 65-70 30-35

    Saobraaj na vodi 50-60 40-50Vazduni prevoz 65-70 30-35

    Cevovodi 80-85 15-20

    Posmatrajui uee fiksnih i varijabilnih trokova u ukupnim trokovima moe se zakljuiti da je najbolje rangiran drumski prevoz jer u njegovoj strukturi ne preovlauju fiksni trokovi ve varijabilni. Visoko uee fiksnih trokova u ostalim vidovima transporta utie na poveanje cene kotanja kao i poveanje osetljivosti na promenu nivoa obima prevoza.

    Sa aspekta transportera, transportni trokovi se sastoje iz dve grupe trokova i to: eksploatacioni trokovi koji nastaju u procesu proizvodnje transportnih usluga i trokovi infrastrukture. Transportni sektor zemalja Evropske Unije belei znaajan iznos ulaganja u infarastrukturu koji posmatrajui po pojedinim vidovima transporta nije tako velik ali ako se prosek koji iznosi 10,6% uporedi sa prosekom u nefinansijskom sektoru koji iznosi 4,9% uoava se da je ulaganje u infrastrukturu u transportnom sektoru ak dva puta vee nego u nefinansijskom sektoru.

    Tabela 22. Trokovi transportnog sektora u 2004. godini29

    Vrednost (u milionima EUR)Ukupni trokovi

    Trokovi infrastrukture

    Trokovi radne snage

    Trokovi materijala i usluga

    Transportni sektor 1 040 00 110 000 230 000 700 000elezniki transport 83 000 15 000 28 000 40 000Drumski transport 323 000 31 000 92 000 200 000Vodeni transport 72 200 9 000 7 200 56 000Vazduni transport 105 000 7 000 25 000 73 000Transport putem cevovoda 3 944 959 386 2 600

    Tabela 23. Uee pojedinih vrsta trokova u ukupnim trokovima u 2004. godini30

    Trokovi infrastrukture

    Trokovi radne snage Trokovi materijala i usluga

    Transportni sektor 10,6% 22,1% 67,3%elezniki transport 18,1% 33,7% 48,2%Drumski transport 9,6% 28,5% 61,9%Vodeni transport 12,5% 10% 77,6%Vazduni transport 6,7% 23,8% 69,5%

    29 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport30 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    29

  • Transport putem cevovoda 24,3% 9,8% 65,8%

    Posmatrajui trokove po pojedinim vidovima transporta moe se uoiti da je u svakom ulaganje u infrastrukturu znaajno iznad proseka u nefinansijskom sektoru, s tim to se izdvaja elezniki transport u kome trokovi infrastrukture predstavljaju 18,1% od ukupnih trokova. Ovo je prouzrokovano velikim ulaganjem u modernizaciju eleznike mree kao i u njenu elektrifikaciju. Trokovi radne snage su najnii kod transporta putem cevovoda i ine 9,8% od ukupnih trokova kao i kod vodenog transporta gde ine 10% od ukupnih trokova to i ne udi jer je najmanji broj zaposlenih upravo u ova dva sektora transporta. Najvei udeo trokova radne snage zabeleen je kod eleznikog i drumskog transporta. Prosek udela trokova radne snage od 22,1% je znaajno vei od proseka nefinansijskog sektora koji iznosi 16,4%. Ipak kod svih vidova transporta najvei udeo u ukupnim trokovima umaju trokovi materijala i usluga. Najvei udeo imaju kod vodenog transporta ak 77,6%, zatim kod vazdunog 69,5% dok se kod ostalih ovaj udeo kree ispod proseka transportnog sektora. Razlog znaajnom ueu ovih trokova moe se razjasniti manjim ulaganjem u infrastrukturu u odnosu na druge transportne sektore.

    Na nivou Evropske Unije najvei trokovi infrastrukture su kod kopnenog saobraaja zbog velikih ulaganja koja su potrebna za izgradnju saobraajnica, eleznike mree i cevovoda kao i njihovo odravanje. Trokovi radne snage su najvei kod kopnenog vida transporta to je i logino jer zaposleni u ovom sektoru ine preko 60% od ukupnog broja zaposlenih. Trokovi materijala i usluga najvei su kod kopnenog transporta i ak 3 puta vea nego kod vazdunog i 4 puta vea u odnosu na vodeni transport. Velika ulaganja u infrastrukturu kod kopnenog saobraaja izraena su u Francuskoj (6 294 mil. evra) i Italiji (6 290 mil. evra) , kod vodenog u Danskoj (2 215 mil. evra) i Italiji (1 688 mil. evra), dok kod vazdunoj u Francuskoj (1 672 mil. evra) i Nemakoj (1 396 mil. evra). Najvei trokovi radne snage zabeleeni su kod kopnenog transporta i to u Francuskoj (25 305 miliona evra) dok je druga zemlja sa znaajno niim trokovima Engleska (17 063 miliona evra). Znaajno nii trokovi zabeleeni su kod vodenog transporta u veini zemalja, dok su kod vazdunog transporta najvei trokovi radne snage zabeleeni u Engleskoj u iznosu od 4 846 miliona evra. Najvei trokovi materijala i usluga kod kopnenog transporta zabeleeni su u Italiji (35 067 miliona evra), Engleskoj (34 302 miliona evra) i Francuskoj (34 103 miliona evra), kod vodenog u Nemakoj (12 187 mil. evra) i Danskoj (10 250 mil. evra) i kod vazdunog u Engleskoj (15 573 mil. evra) i Nemakoj (12 751 mil. evra).

    Tabela 24. Transportni trokovi po zemljama Evropske Unije u 2004. godini31

    31 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    30

  • Tabela 25. Trokovi sektora transporta po stanovniku u 2004. godini32

    Trokovi drumskog transporta po stanovniku

    Trokovi vodenog transporta po stanovniku

    Trokovi vazdunog

    transporta po

    Ukupni trokovi transporta po stanovniku

    32 Izraunato na bazi podataka iz dva izvora: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport ; www.wikipedia.com

    31

    Trokovi infrastrukture (u mil. EUR)

    Trokovi radne snage(u mil. EUR)

    Trokovi materijala i usluga(u mil. EUR)

    Kopneni Vodeni Vazduni Kopneni Vodeni Vazduni Kopneni Vodeni VazduniEU-27 47 000 9 000 7 000 120 919 7 200 25 000 237 320 56 000 73 000Belgija 1 462 216 109 5 338 70 296 8 353 2 660 1 760Bugarska 201 28 29 223 24 9 1 493 150 227eka 844 1 31 1 724 5 101 5 749 19 586Danska 1 065 2 215 105 2 725 713 660 4 532 10 250 1 877Nemaka 5 842 716 1 396 16 737 1 102 3 579 32 270 12 187 12 751Estonija 79 16 1 133 15 11 596 335 86Irska 540 ... ... 900 ... ... 1 737 ... ...Grka ... ... ... ... ... ... ... ... ...panija 4 690 161 514 9 919 235 1 986 22 198 1 071 5 364Francuska 6 294 910 1 672 25 305 755 4 337 34 103 5 924 10 072Italija 6 290 1 688 336 13 876 1 062 1 453 35 067 6 164 7 271Kipar 15 5 3 73 78 124 66 104 290Litvanija 225 19 9 183 8 9 533 22 73Letonija 162 19 4 255 25 13 875 68 80Luksemburg 44 0 10 510 2 220 792 18 791Maarska 739 13 15 1 411 11 109 3 500 48 570Malta ... ... ... ... ... ... ... ... ...Holandija 1 417 813 ... 6 689 563 2 057 12 083 4 779 4 837Austrija 4 327 37 230 5 037 11 514 7 096 60 2 377Poljska 1 203 9 43 2 159 32 117 8 883 325 727Portugal 1 437 105 66 1 650 41 427 9 974 330 1 479Rumunija 1 339 ... ... 650 ... ... 2 756 ... ...Slovenija 67 23 5 389 4 29 1 131 29 95Slovaka 333 1 6 469 6 10 973 13 113Finska 890 370 101 2 075 356 392 3 372 1 640 1 557vedska 1 644 590 162 3 977 608 757 9 153 2 875 2 070Engleska 5 197 872 961 17 063 1 159 4 846 34 302 6 250 15 573

  • (u EUR) (u EUR) stanovniku (u EUR) (u EUR)EU-27 810,27 144,36 129,5 1164,58Belgija 1399,48 272,08 1,54 1871,52Bugarska 253,01 26,66 1,04 314,64eka 791,16 2,37 0,90 861,83Danska 1500,24 2375,66 1,76 4352,19Nemaka 670,87 171,29 26,42 1058,98Estonija 602,86 273,07 0,16 949,05Irska 713,79 713,79Grka panija 798,63 31,83 9,84 1001,10Francuska 1015,33 117,27 15,83 1381,12Italija 914,49 147,58 9,90 1212,08Kipar 192,05 233,21 2,17 945,31Litvanija 282,64 14,71 0,32 324,69Letonija 574,48 49,80 0,16 667,41Luksemburg 2680,16 39,82 0,38 4753,02Maarska 564,23 7,19 1,22 640,72Malta Holandija 1217,90 371,30 5,66 2005,09Austrija 1965,85 12,89 1,58 2351,50Poljska 320,85 9,59 2,76 353,68Portugal 1227,89 44,74 1,60 1458,03Rumunija 221,04 221,04Slovenija 772,59 27,26 0,16 862,65Slovaka 327,24 3,68 0,39 354,71Finska 1184,38 442,20 1,73 2009,72vedska 1580,46 435,71 1,89 2335,92Engleska 911,67 133,47 23,45 1389,75

    Zanimljivo je i pogledati trokove po stanovniku u zemljama Evropske Unije po vidovima transporta. Najvei trokovi po glavi stanovnika u Evropskoj Uniji odnose se na drumski transport i ak su 6 puta vei od izdataka za vazduni i 5,5 puta vei od izdataka za elezniki transport. Najvee trokove za drumski transport po glavi stanovnika imaju Luksemburg sa ak 2680,16 evra i Austrija sa 1965,85 evra. Razlog ovako visokim izdacima su znaajna ulaganje u infrastrukturu i u modenizaciju kako drumskog tako i eleznikog saobraaja. Danska je zemlja sa najveim izdacima u oblasti vodenog transporta koji iznose 2375,66 evra i znaajno su vii ak i od proseka na nivou svih zemalja Evropske Unije koji iznosi 1440,37 evra. Danska predstavlja glavnu vezu srednje Evrope i Skandinavije, takoe spada i u zemlje sa veoma dugom obalom naspram svoje veliine i predstavlja pravu pomorsku "raskrsnicu" evropskih pomorskih puteva u njenom severnom delu. Svi ovi faktori uslovili su znaajno ulaganje u razvitak kako kopnenog tako i vodenog saobraaja u ovoj zemlji kako bi se mnoge prirodne prepreke, poput rascepkanosti drave na brojna ostrva savladale. Na drugom i treem mestu po ulaganju u vodeni

    32

  • transport nalaze se Finska i vedska sa 442,20 i 435,71 evra po stanovniku. Ove zemlje su slinih karakteristika, velike i retko naseljene sa velikim brojem jezera i dugakom morskom obalom to i uslovljava razvitak vodenog transporta. Trokovi vazdunog transporta po stanovniku najvei su u Nemakoj i iznose 26,42 evra. Nemaka je zemlja sa velikim brojem aerodroma, najvei u zemlji i trei po prometu u Evropi je frankfurtski aerodrom, kao i velikim brojem avio kompanija, jedna od najpoznatijih avio kompanija je Lufthansa. Druga zemlja po ulaganju u vazduni transport je Engleska sa 23,45 evra po stanovniku. Za Englesku je karakteristinu da znaajno ulae kako u vazduni tako i u vodeni i kopneni transport. Najvee ukupne trokove po stanovniku belee Luksemburg i Danska to je prouzrokovano kako velikim ulaganjem u razvitak kopnenog i vodenog transporta (Danska) tako i manjim brojem stanovnika (Luksemburg) u odnosu na druge drave lanice Evropske Unije.

    4.6. Produktivnost i profitabilnost

    Tabela 26. Produktivnost i profitabilnost po vidovima transporta u 2004. godini33

    Dodata vrednost po radniku (u

    000 EUR)

    Proseni trokovi rada ( u 000 EUR)

    Prinos po radniku(%)

    Bruto operativna mara (%)

    Transportni sektor 42 30 140 13,3elezniki 38 30,7 124 11Drumski 30 26 120 13Vodeni 110 40,7 270 19,5Vazduni 70 60 120 4,4Cevovodi 374,8 42,1 890 52

    Veliki broj zaposlenih radnika sa punim radnim vremenom mogu delimino objasniti visoke prosene trokove rada u transportnom sektoru. Prosek transportnog sektora je 2004. godine iznosio 30 000 evra po zaposlenom to je znaajno vie od proseka zabeleenog u nefinansijskom sektoru privrede koji je iznosio 27 600 evra po zaposlenom. Najvii proseni trokovi rada zabeleeni su kod vazdunog transporta i iznosili su 60 000 evra po zaposlenom ak 2 puta vie od proseka nefinansijskog sektora. Kao to se i moglo oekivati za kapitalno intenzivni sektor dodata vrednost po radniku koja je iznosila 42 000 evra je via od prosene vrednosti nefinansijskog sektora koji je u datom trenutku bio 40 900 evra po zaposlenom. Ipak visoki proseni trokovi su uticali na prinos po radniku koji predstavlja racio dodate vrednosti po zaposlenom i trokova rada po zaposlenom. U Evropskoj Uniji u transportnom sektoru ovaj racio iznosio je 140% u 2004. godini to je ispod proseka zabeleenog u nefinansijskom sektoru koji je iznosio 148% . Daljom analizom se moe uoiti da postoje znaajne razlike u vrednostima ovog racija po pojedinim vidovima transporta. Izrazito visok racio zabeleen je kod transporta putem cevovoda ak 890% koji je prouzrokovan visokom dodatom vrednou po radniku. Znaajno nii ali iznad proseka kod vodenog transporta ovaj racio je iznosio 270%. Bruto 33 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    33

  • operativna mara je bila vea kod transportnog sektora (13.3%) u odnosu na prosek nefinansijskog sektora (11%). Visoka vrednost ovog parametra zabeleena je kod vodenog transporta 19,5% koja je opet znaajno nia od stope od 52% zabeleene kod transporta putem cevovoda koja je istovremeno i najvea stopa zabeleena u nefinansijskom sektoru privrede.

    Tabela 27. Pokazatelji produktivnosti i profitabilnosti po zemljama Evropske Unije u 2004. godini34

    Dodata vrednost po radniku ( u 000 EUR)

    Proseni trokovi rada (u 000 EUR)

    Prinos po radniku (%)

    Kopneni Vodeni Vazduni Kopneni Vodeni Vazduni Kopneni Vodeni VazduniEU-27 31,4 110 70 26,1 ,,, 60 120,4 270 ,,,Belgija 50,7 181,9 87,3 42,3 72,8 62,1 119,7 249,9 140,6Bugarska 4 10,5 8,4 3,1 3,9 4,3 127,5 268,3 194,6eka 12,5 7,7 39,7 8,9 7,2 19,3 141,1 106,8 206,2Danska 49,4 305 55,4 39 56,3 56,6 126,6 542,2 97,9Nemaka 38 219,5 -19,4 28,2 44,1 67,9 134,7 497,9 -28,6Estonija 10,4 -6,4 19,7 6 12,5 17,8 171,5 -51,2 110,2Irska 36,4 ... ... 33,8 ... ... 107,6 ... ...Grka ... ... ... ... ... ... ... ... ...panija 33,5 69,1 72,5 26 32,6 55 128,9 212,1 131,7Francuska 40,8 84,6 69,3 36,7 48,1 60,1 111,3 175,8 115,3Italija 40,3 107,1 60,4 35,6 46,7 59,8 113,2 229,3 101,1Kipar 16,4 43,3 36,4 28,8 22,2 49,1 56,7 194,7 74Litvanija 5,6 18,5 42,6 4,1 13,1 11,9 136,6 140,5 358,4Letonija 8,7 25,4 15,9 4,5 13,6 13,4 192,1 186,4 119,1Luksemburg 50,2 139,3 124,4 41,1 44,6 68 122,3 312,4 183,1Maarska 11 9,3 17,8 9,2 8,5 26,9 120,2 109,4 66,1Malta ... ... ... ... ... ... ... ... ...Holandija 46,3 ... ... 36,5 ... ... 126,8 ... ...Austrija 48,7 87,2 59,8 36,2 37,9 61,3 134,5 229,9 97,4Poljska 9,6 33,1 36,8 6,3 12,5 24,4 151,7 264,5 150,9Portugal 21,6 51,8 61,1 17,3 24,5 48,3 124,8 211,7 126,5Rumunija 5,9 ... ... 3 ... ... 197,6 ... ...Slovenija 17,1 39,6 68,5 15,6 24 47,6 109,4 164,8 143,8Slovaka 8,3 15,6 -16,5 7,2 7,3 15,5 115,8 213,1 -106,4Finska 46,6 72,4 61,6 37,2 44,2 53,2 125,2 163,9 115,8vedska 41,3 54,3 64,3 36,1 43,5 62,2 114,1 124,8 103,4Engleska 39,2 162,9 123,4 32,4 68,6 56,9 121 237,6 217

    Najvea dodata vrednost po radniku na nivou Evropske unije zabeleena je kod vodenog transporta i iznosi 110 000 evra. Zemlja sa najveom vrednou ovog parametra je Belgija a sledi je Engleska dok Estonija belei negativnu vrednost ovog parametra. Belgija pored znaajnog ulaganja u kopneni saobraaj ima i najveu dodatu vrednost po radniku u ovoj kategoriji. Kod vazdunog transporta najveu vrednost ima Luksemburg dok Nemaka najvie ulae ali rezultati izostaju to je prouzrokovalo negativnu vrednost ovo parametra. Proseni trokovi rada su

    34 Izvor: www.EUROPA.EU.int Eurostat/Transport

    34

  • oekivano najvii kod vazdunog transporta i Nemaka belei najvee prosene trokove rada u vazdunom saobraaju koji iznose 67 900 evra.

    Kod kopnenog transporta veliki broj zemalja ima prosene trokove rada oko 36 000 evra kao to su Finska, Francuska, Italija, Poljska, Austrija itd. Najvee prosene trokove rada u oblasti vodenog transporta imaju Belgija i Engleska. Prinos po radniku najvii je kod vodenog transporta mada ne raspolaemo podacima za vazduni sektor transporta. Ovaj parametar se kod kopnenog transporta kree u rasponu od 107% do 200% jedini izuzetak je Kipar sa samo 56,7%. Kod vodenog transporta ove vrednosti su znaajno vee. Najbolji primer je Danska koja belei prinos po radniku od ak 542,2%. Estonija je jedina lanica Evropske Unije koja ima negativnu vrenost ovog parametra od 51,2%. Iako ne raspolaemo sa podacima koliki je prinos po radniku u oblasti vazdunog saobraaja na nivou Evropske Unije, posmatrajui podatke lanica moe se zakljuiti da vrednosti znaajno variraju i ak dve zemlje belee negativnu vrednost a to su Slovaka (106,4%) i Nemaka (28,6%). Ovakav rezultat u Slovakoj moe se objasniti negativnom dodatom vrednou po radniku a u Nemakoj visokim prosenim trokovima rada. Najvei prinos po radniku u oblasti vazdunog transporta ostvaruje se u Litvaniji i iznosi 358,4%.

    5. ZAKLJUAK

    Konkurentska analiza prikazana u ovom radu pokazala je da u Evropskoj Uniji dominatnu ulogu imaju drumski i pomorski transport. I pored brojnih nedostataka koji su vezani za drumski saobraaj kao to su velika potronja energije i zagaenje ivotne sredine, on je uspeo da zadri vodeu ulogu i to pre svega zahvaljujui velikoj elastinosti. Sposobnost da moe da preveze bilo koju koliinu robe na bilo koju udaljenost i dopremi robu od vrata do vrata doprinelo je da

    35

  • stekne kljunu prednost u odnosu na ostale vidove transporta. Evropska Unija uvozi velike koliine nafte i sirovina koji zahtevaju prevozna sredstva velikih kapaciteta a najpodobnija za to su prevozna sredsta vodenog transporta. Pored velikih transportnih kapaciteta niski trokovi znaajno utiu na upotrebu ovih prevoznih kapaciteta. eleznica je izgubila znaaj koji je imala krajem 19. i poetkom 20. veka ali modernizacija eleznike mree i konstrukcija brzih vozova uticala je da se odri na relativno stabilnom nivou. Metro i tramvaj kao jedni od vidova eleznikog transporta, doivljavaju rast koji se ogleda u velikom broju prevezenih putnika, odmah ispod putnikih automobila. Avionski transport je najzastupljeniji po pitanju prevoza putnika i to zahvaljujui velikim brzinama kao i pojavi low cost kompanija koje su omoguile nie cene prevoza i tako pristup ovog vida transporta irem segmentu potroaa. Po pitanju prevoza roba jedan je od najskupljih ali prednosti brze isporuke koje su neophodne razliitim kategorijama roba omoguavaju da se nastavi rast avionskog saobraaja. Cevovodi su neprikosloveni po pitanju prevoza nafte i naftnih derivata to i utie na dalji razvoj ovog vida transporta. Najavljena je izgradnja 3 nova cevovoda koja e povezivati Rusiju i Kavkaz sa Evropom, od kojih bi jedan trebao da prelazi preko teritorije Republike Srbije.

    Dalji razvoj svetske trgovine i globalizacije moe uticati na jo veu upotrebu i razvoj vodenog transporta zbog njegovih karakteristika koje su najpodobnije za povezivanje i razmenu dobara izmeu prekomorskih zemalja i kontinenata. Drumski saobraaj se suoava sa velikim pritiskom zbog zagaivanja ivotne sredine to moe uticati dvostruko na dalji put ovog vida transporta. Jedan je izgradnja ekoloki privatljivih automobila kao to su novi hybrid modeli a drugi moda smanjenje upotrebe drumskog saobraaja i vee korienje eleznice i drugih vidova transporta. Jedan od faktora koji takoe moe uticati na vodeu poziciju drumskog saobraaja su visoki trokovi izgradnje i odravanja putnike mree koji sve vie padaju na korisnike i koji mogu prouzrokovati prelazak korisnika na druge vidove transporta. I pored krize sa kojom se trenutno suoava veliki broj kompanija u avionskom saobraaju, zahvaljujui brzini i elastinosti ovog vida transporta on e verovatno zadrati svoju poziciju.

    Iz svega do sada navedenog moe se zakljuiti da je trite transportnih usluga izuzetno razvijeno i da i pored imperfektnosti i prisustva dravne regulative postoji snana konkurencija pojedinih vidova transporta. Sa daljim razvojem i irenjem trita Evropske Unije nastavie se investiranje u celokupni transportni sektor jer je on neophodan za funkcionisanje i razvoj moderne evropske ekonomije.

    LITERATURA

    1. Beker I., Stanivukovi D.; Logistika, 2007.

    2. Boi V., Aimovi S.; Marketing logistika, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.

    3. Boi V., Novakovi S.; Ekonomija saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.

    36

  • 4. uriin D., Janoevi S.; Menadment i strategija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005.

    5. Ninhan Akyelken; Analysis of European Union enviromental and energy policies related to long distance freight, University of OXFORD, 2008.

    6. Radmilovi Z., Dragovi B.; Journal of Maritime Research, Vol. IV. No.1, pp.31-46, 2007

    7. Stef Prosst; Climate change, urban air problems and transport policy in the European Union, Baltzer Science Publishers BV

    8. European Commission - DG TREN EU Energy and transport in figures Statistical Pocketbook 2007/2007-2008

    9. Future transport of goods, Copenhagen institute for futures studies, 2002

    10. http://epp.eurostat.ec.europa.eu, oficijelni sajt evropske statistike

    11. www.wikipedia.org, on-line internet enciklopedija

    12. www.youthxchange.net

    13. www.scribd.com

    37