vidovi narodne kulture 4

Download Vidovi Narodne Kulture 4

Post on 15-Oct-2015

53 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

uciteljski fakultet u Beogradu

TRANSCRIPT

  • VIDOVI NARODNE KULTURE

    Srednjovekovna kultura je najvi5e cvetala u planinskim oblastima,gde sunajnepovoljniji uslovi zaLivot. Dve najsiroma5nije pokrajine,Crna Gora I Hercesovina,njenesuklasidnezemlje.odat leseSir ip. . ' ' 'ukul turnf f iseverozapadu i tako se susrela sa modernom gradjanskom kulturom.Na tom medjuprostoru pojavio se Vuk - pisana kultura : Mokraniac -sti I izacij a naro dne muzike i stvaral affieffi ke o rij entac ij e. M o kraiffi aE-uzi -dka geografija obuhvata skoro sve naSe krajeve,a najlep5i napevi potidu iz neepskih iperifernih oblasti,iz negotinske Krajine,Kosova i Stare Srbije,Makedonije,Primorji.Izmedju pojedinih krajeva postoje slidnosti i razlike u oblicima narodne kulture naosnovu kojih se moLe dati njena Eeo-antropolo5ka tipolosiia. Najpoznatija jeCvijideva tipologija.Izdvojio je detiri dominantna tipa : dinarski , centralni ,istoinobalkanski i panonski.

    l- Dinarski - zapadna Srbija,crna Gora,Hercegovina,Bosna,Dalmacija;KrajinaL Centralni - jugoistodna Srbij a,Kosovo,Makedohij?3, Istodnobalkanski - Bugarska't.' Panonski - Vojvodina,slavonija

    Dinarska zon - dinarski iovek - Cvijii desto prelazi u opisima iz neutralnog opisa uidealizaciju.GovoRl i o negativnim aspektima dinarskog mentaliteta,preteranoj'dastoljubivosti,impulsivnosti i sl. Za njih je karakteristidna visoka istorijska i nacionalna.svest ; poznaju glarme dogadjaje nacionalne istorije i ispunjeni su sve56u o nacionalnim.zadacima. Rodjeni su vojnici,energidni,impulsivni,te5ko podnose nepravdu.Nacionalnusudbinu doZivljavaju kao lidnu,seianja na slavnu pro5lost ispunjava ih dubokom tugomlDinarska tuga je istorijska, a mistika je nacionalna. Veliku darovitost pokazali sudinarski samouci : Karadiordje, Milo5, V.KaradZii Aiegoi .To je podrudje kulture gdeje Vuk dao klasidan izrazu svojim zbirkamanarodnih umotvorina, lingvistidkim, etnog-rafskim i istoriografskim opisima. S.Sremac u romanu Vukadin i mnogim pripovetkamadao satiru dinarskog mentaliteta.Na karakter narodne kulture delovali su i druStveni diniocisela,ali nije iskljudivo samo seoska. Obuhvata i selo i grad -staro selo.Poseban znadaj imaju tri druStv.oblika:-pleme, kima tradiciju ; obidno od jednog pretka- po pravilil ili polulegend. lidnosti; ima odredjenu teritoriju ; vladaju demokratski odnosi ; glavari nemaju apsolutnu vlastved su prvi medju jednakima. Postojala krvna osveta - obaveza dl.zajednice da zasvakog ubijenog dlana izwSi osvetu na nekom od pripadnika zajednice iz koje potideubica. (L.Lazarcvi6 -Na bunaru ; Skolska ikona )Narodna kultura obuhvata sve oblasti materijalnog i duhovnog Zivota : kultura stanova-nja, nar.likovn umetnost, vidovi primenjene umetnosti ,narodna muzika,narodnano5nja,nar.medicina.nar.obidaji,religija,mitologija...NajvaLnije su nalggqg rtvarqla5tvo !narodna relieiia.

    r'+'Narodno stvaralalfvo - narodna knjiZevnost, narodna umetnost i narodna muzika. Unarodnu knjEevnost spadaju lirske pesmejunadke pesme,balade,romanse,razliditeforme narodnog usmenog pripovedanja (od anegdote do bajke,poslovice,zagonetke idr.). U likovnom stvaranju,stvaralac je upotrebljavao prirodne materijale a poznaje i

    i

    - ona je primarno kulturaglavni prostor bilo je na5e

    -"!

  • punu plastiku,duboki i plitki reljef,pletenje,tkanje i druge tehnike. Narodno neimarstvoi graditeljstuo - uzimali u obzir klimatske prilike i prirodu tla.Obrazovao searhitektonski identitet odredjenog podrudja(brdski krajevi-kude od kamena u oblikupravougaonika i krovom u obliku trougla pokriven slamom ili kamenim plodama ;Sumski predeli kuie od drveta str visokim krovovima prekriveni dasdanom"Sindrom".U najvedem delu Srbije imamo kombinovani nadin gradjenja - skelet oddrveta ispunjen lak5im materijalom ili blatom - polubrvnara ili "bandrudara".posebantip u okviru te vrste predstavlja moravska kuia iti moravka - trem sa svetlim svodovimai lukovima u prostoru trema,zeleni prirodni ambijent.Panonska ku6a gradjena je ili odnaboja ili od prepedene cigle,derpiia.Unutra5nji prostor delio se na dva osnovna dela -kuia sa ognjiStem - dnevni Zivot porodice i sobu ( za spavanje ); okolo kuie pomo6ne iprivredne zgrade,stqe za stoku,ktde za sme5taj Zivotnih namirnica.U doba velikihkuinih zadruga uz glavnu kudu pravljene su male-vajati, za svaki bradni par. Posebnosu se oblikovala vrata,prozori,dimnjak,ulep5avala spolja5njost i uutra5njost bojama ioblicima. Narodnoj no5nji pripada jedno od najznadajnijih mesta.Najrasko5nije su seobladili oni koji su bili najsiroma5niji,ljudi i Lene u dinarskoj zoni.No5nja imajednostarme linije; za \,'unenu dinarsku odeiu znadajnu ulogu ima raznovrstan srebrninakit.Mu5ke "toke" za grudi,sastavljene su iz vi5e srebmih ploda ili pucadi,destopozlaiene- simbol juna5tva i uz njih je no5eno oruZje zadenuto u Siroki pojas(crnogorska,hercegovadka). U moravskoj zoni no5nje imaju stodarske i zemljoradnidkeelemente sa oduvanim tragovima grdke,srednjovekovne,starobalkanske

    ,

    vizantijska,srpske srednjovekovne i turskoorijentalne odevne kulture tkanineraznovrsne kao i boje,vezovi,narodito u Zenskoj odeii.Panonska no5nja u Vojvodini,se-vernoj Srbiji,Posavini pored domadih elemenata nosi tragove srednjovevropskih uticajai stilova ,posebno baroka.Odlikuje se lakoiom u odevanju i raznovrsno5du oblika,boja iukrasa a preovladavaju svetli tonovi. Primorje - mediteranski i ewopski elementi ukombinaciji sa elementima dinarske no5nje planinskog zaledja.Strani uticaji vi5eizraieni na gradskoj nego u seskoj. Gradska obidno izradjivana od skupocenih tkanina aseoska je bila proizvod domade i seoske radinosti kako u materijalu ,tako i u izradi -najvi5e se koristila vuna a u nekim krajevima konoplja i lan. U doma6oj,tekstilnojradinosti izdvaja se 6limarstvo. Postoji nekoliko dilimarskih oblasti-razlika po osnovnimstilskim obeleZjima,koloritu,o-rnamentici,ukrasima.Zajednidko im je Sto se 6ilimi tkajusa dva lica.Najznadajniji centar je Pirot-odlikuju se preinadenim orijentalnimuticajima.Kosovsko-metohijsko-arhaidni elementi.iilimarstvo panonske zone-preteZno geometrijska ornamentika (vezuje se za preislamsku orijentalnu ornamentikuili dak ornamentiku rimskih mozaika). Mladja frguralna ornamentika nastala poduticajem novih um.stilova narodito baroka,bidermajera,ampira - od sredine l9.veka.Posebna vrsta - rukotvorine :maske , ikone na staklu i nadgrobni spomenici. Maske-drvo,tikva...boje se pa dodaje ovdije krzno,tkanine,rogovi,praporci i sl.Koriste se uvreme poklada,proleinih obreda,svatova. Poznate su maske iz Vojvodine i jugoistodneSrbije- povezane sa starim paganskim ver-ovanjima u duhove prirode ili duhovepredaka. Ikone na staklu- 18.vek; kod Srba i Rumuna u Vojvodini-prilagodjenepoimanjima pravoslavne ikonografije; sadrZe elemente vizantijskih,zografskih i novijihbaroknih re3enja. Nadgrobni spomenici - bitni su "krajputa5i"- spomenici l9.veka-kamen,podizaniV,raj puta ili u dvori5tima okuinica blizu puteva(zapadna i jugozapadnaSrbija);zemljana boja,uklesani likovi pokojnika,raznoliki ornament. Muziiki folklor -

  • pesme se pevaju.Prve narodne melodije zabelei;io u 16.veku hvarski pesnik petarHektorovid-melodija srpskog nadina po kojem su se Sevale bugarStice. Muzidki folklorznadi dine pevanje,instrumentalna sv-irka i narodne igre.Pesme se obidno pevaju ujednom glasu,dva glasa,horski u veiim gr-upama ili kolu - prate ih gusle.Narodne-igreprate instrumenti :Zidani,duvadki,udaralj ke.Najde5ia formacija igre - kolo ili oro.Posebne su obredne igre kao ostatak magijskih o-breda i ceremonija.

    NARODNA RELIGIJA

    postoji opseZna literatura;posebno korisni rednici : Vukov Srpski rednik- znadajnimdelom je i mitoloski ; M.Nedeljkovii-ggdisnji obidaffii - Redniksrpskih narodnih verovanja o biljkama,1985. ;S-pEtrovie :Mitoloeiia Srba i dr.

    orije : verovanja [EAiTTtuilf a kad su upitanju paganske religije obidno se govori o mitu i ritualu.Mit - karakter pride ,kaoverodostojna ,natprirodne lidnosti-bogovi-heroji u natprirodnom svetu ; bajka- obidniljudi u svetu natprirodnih moiiNajpoznatij i mitolog- Veselin eajkanoviiNarodna religija se kao celina formirala na Balkanu pod uticajem verovanja balkanskihstarosedelaca i hriSdanstva-njegovim primanjem desile se velike promene-radja se novareligija.Formirala se na razrnedju dve razlidite ideologije i verske tradicije : paganske ihri5ianske.Hri5ianstvo preovladava u zvanidnom udenju crkve i u narodu -asimilirala mnogeelemente stare religije.Stari bogovi zaboravljeni ali kultovi,legende,mitovi nisu skroz iS-dezli. Sve je samo dobilo hdSiansku interpretaciju i vezivalo se za pojedine lidnosti izhri5ianskog kruga.eajkanovid zasnovao na tome glavnu mitoloSku studiju Srpskivrhovni bog. Zakljudio je da pride o Svetom Savi imaju davno pagansko poreklo-imaosve osobine davna5njeg vrhovnog boga. SVETI SAVA - DABOG - VUK( ZivotinjskoboZanstvo,totem Srba pre hri5ianstva). Cela srpska religija svodi se na kult predaka .Paganstvo -u svernu oko nas i u nama,u svim bidima i stvarima nevidljivo prisutna onadruga i drukdija stvarnost - verovanje se naziva animizam.Od prirodnih stihija najve6ipredmet kulta - voda (magidna moi) , kamen,vatra,zemlja.lz sveta kulture to su: ognji5-te( ne sme se dirati ni kad se kuia poru5i-sveto mesto), vodenica ( no6u nediste sile),og-ledalo(kad neko imre ,prekriva se),hamajlij e(za zaltitu).Svetinju predstavlja i ime kojenosi pojedinac-verovalo se u magidnu mo6 imena,kum daje ime i on je duhovni roditelj.Verovalo se i u moii nekih ljudi-urokljivci,ve5tice,more-devojke,zduhadi. Od paganskihbrtanaivainiie mesto u narodnim verovanjima imaju vile,zmajevi i vampiri.

    v.tHRISCANSKA BICA su prihvaiena iz zvanidne vere ali se doZivljavaju na osobennadin svojstven nadinu narodnog verovanja. BOG u narodnoj religiji je hri5ianski aliposeduje mnoga obeleZja paganskog.Lidi na velikog vladara na delu andjela i svetaca.Suprotnost mu je djavo. Najvi5i andjeo je sv.Arandjeo(Mihailo) -do Boga -pravedan.Prvi medju svecima je sv.Jovan Krstitelj-za5titnik kumstva,krstio