hilandarski kuvar

Download Hilandarski kuvar

Post on 26-Dec-2015

1.271 views

Category:

Documents

173 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Hilandarski kuvar

TRANSCRIPT

  • HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRRSSSSKKKKIIII KKKKUUUUVVVVAAAARRRR PPPPOOOOSSSSNNNNIIIIHHHH JJJJEEEELLLLAAAA

  • da se va{ manastir zove, kako bi oni koji se me|u vama odreknu svetskoga `ivotaposle vas na{li pristani{te spasewa...

    Kako je nasato Hilandar, stoji na Svetoj Gori, u Tipiku koji je svojom rukomispisao Rastko Nemawi}, ptowi Sveti Sava:

    K meni je do{ao tribla`eni nastavnik, otac na{ Simeon monah (ina~e,Veliki @upan, Stevan Nemawa), Carstvo svoga Ote~estva ostaviv{i i sve {to je nazemqi i, pobegav{i iz sveta koji zarobqava du{u, do|e u ovu pustiwu meseca novem-bra, u drugi dan, u godini 6706-oj, za`elev{i da za vas na|e, vama mesto i uze menegre{noga iz Vatopeda...

    Kako je nastao Hilandar, na dalekoj Gori Atonskoj, stoji zabele`eno i uhrisovuqi, zlatno - pe~atnom slovu, starom, evo, skoro osam stotina godina:

    Godine 6706 od stvarawa sveta, ili po dana{wem 1198, meseca junija,indiktiona prvog, Aleksije An|el, Vailevs Vizantije, Car sve Vaseqene, odobrio jeInocima Simeonu i Savi da podignu manastir u predelu Svete Gore Atonske, da budeSrbima - za poklon ve~ni...

    I, tako bi!Ako treba ovo vreme da poredimo sa vremenom u Evropi, evo: bilo je to

    vreme kada su Bogorodi~inoj crkvi u Parizu tek udareni temeqi. Zavr{ena je 1230,pedeset godina posle Studenice. Sveti Luj, neimar Francuske, preminuo je 1270, kadaje ve} sto godina postojala Srbija - Ra{ka.

    Podse}awa radi, Studenica je sazidana 1185, Hilandar - 1198, @i~a -1210, Sopo}ani oko 1260 godina... i tako daqe... i tako daqe...

    Po~etkom {esnaestog veka, napravqena je na Svetoj Gori, da ka`emo, rang -lista svih svetogorskih manastira. ^etiri prva i najstarija su: Velika Lavra, Vatoped,Iviron, pa - Hilandar. Nosili su i nose naziv Velikih Carskih Lavri, jer su osno-vane i bile pod direktnom vla{}u careva vizantijskih. Pored vizantijskog imena,ostalo je i stalo vizantijsko vreme. Otkucava i daqe nepostoje}i sat, nepostoje}evreme, davno i{~ezlog vizantijskog carstva. Vreme se meri molitvama!

    Nekada je hilandarsko bratstvo brojalo i osam stotina monaha. (Danas ih jesamo dvadeset petorica). I, uvek je bilo dovoqno plodova: iz ba{te, vinograda, sa`itnih poqa. Za wih i za goste. Katkada, me|utim, samo promisao Bo`ija pomoglaim je da pre`iva. Recimo, pred drugi svetski rat. Desilo se, naime, da ba{ kada jep{enica bila u mleku, udari vilas - vetar, spr`i sve i, od bujne p{enice, ostadesamo seno. Da ne bi ostali bez hrane, bratstvo se dogovori i sa jednim trgovcem daim proda dvanaest tona p{enice, {to bi bilo dovoqno za godinu dana. Na `alost,nai{li su na prekupca koji je ~ekao povoqnu priliku da `ito kupi jevtinije, kako bi{to vi{e zaradio. Prolazili su dani, pro{ao je davno i rok isporuke, a od prodavcani glasa. Sti`e oktobar, pretila je ve} i zima. Utom, nai|e drugi trgovac sa ponudom,cena umerena i manastir otkupi dvanaest tona.

    Eto, kupovina im je bila nametnuta, ali - na blagoslov. Bila je to promisaoBo`ija i Presvete Bogorodice.

    Hilandarci ka`u: Sveti Sava je to uradio!O trpezi i o ~inu kako treba da biva, u HILANDARSKOM TIPIKU pi{e:

    Vreme bi bilo, uostalom, da se setimo i trpeze, jela i ostalog {to tra`i telesnisastav. Jer, kao {to smo mi sastavqeni iz dvoga, to jest iz du{e i tela, tako i stvariu manastiru. Kao du{a wegova mogla bi se, naravno, razumeti cela bogolepna slu`bau pevawu, a kao telo sam manastir i ono {to je potrebno na{im telima.

    4

    SSSSVVVVEEEETTTTAAAA GGGGOOOORRRRAAAA AAAATTTTOOOONNNNSSSSKKKKAAAAIIII HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRR

    Sveta Gora se nalazi na najisto~nijem delu poluostrva Halkidiki, na sever-noj obali Jegejskog mora i pripada Gr~koj. Poluostrvo je dugo preko pedeset, a {irokone{to vi{e od deset kilometara. Od hilandarske arsane, do druge, suprotne obalesti`e se za tri - ~etiri sata br`eg hoda. Pri samom kraju poluostrva, uzdi`e seplanina Atos, visoka 2030 metara.

    Ovo mesto je ve} od 3. veka poznato onima koji `ive usamqeni~kim `ivo-tom. Pravoslavnu veru je dobilo od same Presvete Bogorodice, koja je, na putu za Krit,posetila Svetu Goru. Bogorodica je, naime, po{la Svetom Lazaru, poznatom kao^etvorodelni Lazar, tada{wem episkopu, koga je Hristos vaskrsao. Lazar je izJerusalima morao da pobegne, budu}i da je bio `ivi svedok jednog od Hristovih ~uda,pa se tako zaustavio na Kritu.

    Na svetoj Gori su podizani manastiri, najpre gr~ki, zatim gruzijski, pabugarski, ruski i srpski Hilandar.

    Ova Velika Srpska Lavra, nastala je, mo`e se re}i, iz neposlu{nosti sinaprema ocu. Naime, {esnaestogodi{wi srpski princ Rastko Nemawi} je pobegao sadvora svoga oca i oti{ao u monahe. Mona{ki podvig je primio u manastiru StariRusik. Potera, koju su organizovali wegovi roditeqi, vratila se sa pismom kojim ihRastko, sada monah Sava, obave{tava da je izabrao novi `ivotni put i poziva oca damu se pridru`i. I, zaista, Stevan Nemawa, potowi Sveti Simeon, dolazi i ovde }ewih dvojica, na temeqima jednog starog manastira, podi}i Hilandar. Bilo je to 1198godine, {to zna~i da smo u{li u posledwu dekadu osamstote godine wegovog posto-jawa.

    Sveta Gora Aronska, a na woj srpski manastir Hilandar, me|u tridesetakmanastira iz svih pravoslavnih zemaqa. Le`i na tre}em prstu gr~kog poluostrvaHalkidiki, na kr{evitom jezi~ku kopna, isturenom duboko u more, oduvek te{ko pris-tupa~nom, van svih glavnih puteva i suvozemnih i pomorskih.

    Na po~etku, planina Megali Vigla. Na kraju, strma kupa gorostasnog Atosa,na kojoj zna ~esto da se zabeli sneg i u julu. Gore, hiqadama godina, isto, plavo -vedro ili natu{teno nebo, ispod kojeg se, prozirno penu{avo, besno more propiweuza stene, zbog kojeg se, ni danas, nijedna mawa barka ne usu|uje da oplovi ju`ni rtAtosa kada je nevreme.

    Kako je nastao Hilandar, u starim spisima zvan Vilendar zbog lepote?Iz neposlu{nosti sina prema ocu! i jo{...Stara `itija, koja se me|u ostalim starim i vrednim poveqama, rukopisi-

    ma i zbornicima ~uvaju u riznicama manastira, kazuju kako je u Svetoj Gori neki starcsavetovao Savu:

    Isprosite zapusteli manastir, pa ga obnovite i utvrdite za svoje Ote~estvo

    3

  • va{eg zadovoqstva, kao {to rekoh, bra}o moja! Nego, poru~uju}i pobo`no i u ovomblago~ino vam, da ne bi otuda dobilo prostora uninije u mnogima i razbilo ceotrpezni red i da ne budemo kao oni koji ne razlikuju ono {to je nevaspitano inepobo`no, koji kada piju jedan drugom nazdravqaju pre pi}a i otpi}a. Ne samo ovo,nego presecano i izbor voqe, a uz to iskorewujemo i nesitost mnogih i u~imo vasda budete zadovoqni malim i potrebnim, a ujedno vam ptuda pletem venceuzdr`qivosti.

    Nego, odvra}amo vas i od tajnog tamnog dela i nepoznatog, da ne ka`em iukradenog. Zar nije tamno delo koje se ~ini sakriveno? Svakome je poznato, a ovo ibo`anstveno, jevan|eqe obja{wava, ovako govore}i: Svaki koji ~ini tajno, ne izlazina svetlost, da se ne obli~e od svetlosti i dela wegova lukava i Apostol: Sve {tose objavquje, svetlost je, kao {to re~ ukazuje, a naprotiv, ono {to se ne objavquje,tama je. Radi kakvoga dobra, brate moj, ostavqa{ delo svetlosti, a ~ini{ delo tamo?

    Bojim se - ka`e - mole}i, a naprotiv, ~ine}i zlo {to Bog mrzi, ne boji{se, a za dobro se boji{. Molim te - ti ne, ali znam mnoge koji to ~ine i gaze svojusavest i misle da su se sakrili, {to me dira u samo srce i ne prestajem da ihoplakujem, jer takvo zlo imaju}i ne ose}aju}i, te{ko meni, i ne otkrivaju strasti!Neka im bude Gospod milostiv i neka ih pou~i, kao onaj koji sve na korist usmera-va. A mi treba da idemo, odakle smo po{li.

    Po{to smo obedovali i obi~nu molitvu kazali i po{to smo ustali, treba pozakonu otpojati slu`bu sa molitvom i tako odlaziti ka svojim }elijama. A na ve~eru,ako ko hote}i ve~erati zakasni od molitve i on da potpadne pod sli~nu epitimiju,kao i onaj koji zakasni na obed, neka se pita nema li opravdano izviwewe. A komme|utim, zbog uzdr`avawa od jela ne do|e na ve~eru, nije kriv. Sam hleb postavi}ese vama koji ve~erate, i taj malo. A, ako ima malo i kakva vo}a, po mi{qewu Igumana,i toga treba uzeti sa blagodarno{}u. A pi}e, da}e se po zakonu uobi~ajenom krasovo-qom, Ako se slavi kakav praznik nekog od bratije, a to neka bude sa znawem Igumana,neka se ne ~uva na ve~eri ovo pravilo, nego kako ho}e slavqenik, tako ~inite. Nekaulazi pod ikonom na drugo slu`ewe jela i neka ispituje da li su neki trebali dajedu me|u prvima i ostali su sa drugima i radi ~ega su ostali. I, ako je izviweweopravdano, to su bez krivice, ako je bezrazlo`an, zapovedamo da se ne ostave da jedu.

    Ni ovo nije pohvalno: bez opravdanog uzroka izostajati od jela. A to, ako jei te{ko, treba da se, po mogu}stvu, sasvim i odstrani.

    CAR DU[AN U HILANDARU

    Na pola puta od arsane ka manastiru, malo po strani, bli`e poto~i}u kojileti obi~no presu{i, nalazi se Du{anova maslina. Znaju masline dugo da po`ive, ali650 godina...?!? Li~no je je i, {to bi se reklo, svojeru~no zasadio car Du{an kadaje 1348. Godine, be`e}i pred kugom koja je harala Srbijom prekr{io dva svetogorskapravila: uveo je `enu, caricu Jelenu, i jedanaestogodi{weg sina Uro{a, jo{ golo-bradog, {to, tako|e, nije bilo dozvoqeno.

    Veliki car Srbije i jo{ pola tada opoznatog sveta, silom prilika, zapravoneprilika, prekr{io je pravila, ali je bio spreman da odustane ukoliko hilandarskobratstvo to od wega zatra`i.

    Ustaj, Care, iz grobnice svoje, ustaj Silni, tebe narod zove!

    6

    Po{to smo ve} dovoqno s Bogom ovo rekli o wegovoj du{i, prili~i da uka`emo i oonom {to je najboqe za wegovo telo i da uzakonimo o na~inu hrane i o drugom, {toboqe udovoqava sastav manastira, da vam ta~no ka`emo, o ~emu treba mawe da mislionaj koji ho}e da umno`i svoj manastir.

    Da ka`em, dakle, i ovo i da ono {to treba predam mojim vazqubqenimocima i bra}i. Po{to je izvr{eno uobi~ajeno dijaklizmo u priprati, to jest po{to seuzelo malo anafore i ispilo vino, posle ve} savr{ene bo`anstvene liturgije, sbitamo sakupqeni sede, ~ekaju}i poziv za trpez