hilandarski kuvar

of 32 /32
H H I I L L A A N N D D A A R R S S K K I I K K U U V V A A R R P P O O S S N N I I H H J J E E L L A A

Author: dragan-bojicic

Post on 26-Dec-2015

1.672 views

Category:

Documents


307 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Hilandarski kuvar

TRANSCRIPT

  • HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRRSSSSKKKKIIII KKKKUUUUVVVVAAAARRRR PPPPOOOOSSSSNNNNIIIIHHHH JJJJEEEELLLLAAAA

  • da se va{ manastir zove, kako bi oni koji se me|u vama odreknu svetskoga `ivotaposle vas na{li pristani{te spasewa...

    Kako je nasato Hilandar, stoji na Svetoj Gori, u Tipiku koji je svojom rukomispisao Rastko Nemawi}, ptowi Sveti Sava:

    K meni je do{ao tribla`eni nastavnik, otac na{ Simeon monah (ina~e,Veliki @upan, Stevan Nemawa), Carstvo svoga Ote~estva ostaviv{i i sve {to je nazemqi i, pobegav{i iz sveta koji zarobqava du{u, do|e u ovu pustiwu meseca novem-bra, u drugi dan, u godini 6706-oj, za`elev{i da za vas na|e, vama mesto i uze menegre{noga iz Vatopeda...

    Kako je nastao Hilandar, na dalekoj Gori Atonskoj, stoji zabele`eno i uhrisovuqi, zlatno - pe~atnom slovu, starom, evo, skoro osam stotina godina:

    Godine 6706 od stvarawa sveta, ili po dana{wem 1198, meseca junija,indiktiona prvog, Aleksije An|el, Vailevs Vizantije, Car sve Vaseqene, odobrio jeInocima Simeonu i Savi da podignu manastir u predelu Svete Gore Atonske, da budeSrbima - za poklon ve~ni...

    I, tako bi!Ako treba ovo vreme da poredimo sa vremenom u Evropi, evo: bilo je to

    vreme kada su Bogorodi~inoj crkvi u Parizu tek udareni temeqi. Zavr{ena je 1230,pedeset godina posle Studenice. Sveti Luj, neimar Francuske, preminuo je 1270, kadaje ve} sto godina postojala Srbija - Ra{ka.

    Podse}awa radi, Studenica je sazidana 1185, Hilandar - 1198, @i~a -1210, Sopo}ani oko 1260 godina... i tako daqe... i tako daqe...

    Po~etkom {esnaestog veka, napravqena je na Svetoj Gori, da ka`emo, rang -lista svih svetogorskih manastira. ^etiri prva i najstarija su: Velika Lavra, Vatoped,Iviron, pa - Hilandar. Nosili su i nose naziv Velikih Carskih Lavri, jer su osno-vane i bile pod direktnom vla{}u careva vizantijskih. Pored vizantijskog imena,ostalo je i stalo vizantijsko vreme. Otkucava i daqe nepostoje}i sat, nepostoje}evreme, davno i{~ezlog vizantijskog carstva. Vreme se meri molitvama!

    Nekada je hilandarsko bratstvo brojalo i osam stotina monaha. (Danas ih jesamo dvadeset petorica). I, uvek je bilo dovoqno plodova: iz ba{te, vinograda, sa`itnih poqa. Za wih i za goste. Katkada, me|utim, samo promisao Bo`ija pomoglaim je da pre`iva. Recimo, pred drugi svetski rat. Desilo se, naime, da ba{ kada jep{enica bila u mleku, udari vilas - vetar, spr`i sve i, od bujne p{enice, ostadesamo seno. Da ne bi ostali bez hrane, bratstvo se dogovori i sa jednim trgovcem daim proda dvanaest tona p{enice, {to bi bilo dovoqno za godinu dana. Na `alost,nai{li su na prekupca koji je ~ekao povoqnu priliku da `ito kupi jevtinije, kako bi{to vi{e zaradio. Prolazili su dani, pro{ao je davno i rok isporuke, a od prodavcani glasa. Sti`e oktobar, pretila je ve} i zima. Utom, nai|e drugi trgovac sa ponudom,cena umerena i manastir otkupi dvanaest tona.

    Eto, kupovina im je bila nametnuta, ali - na blagoslov. Bila je to promisaoBo`ija i Presvete Bogorodice.

    Hilandarci ka`u: Sveti Sava je to uradio!O trpezi i o ~inu kako treba da biva, u HILANDARSKOM TIPIKU pi{e:

    Vreme bi bilo, uostalom, da se setimo i trpeze, jela i ostalog {to tra`i telesnisastav. Jer, kao {to smo mi sastavqeni iz dvoga, to jest iz du{e i tela, tako i stvariu manastiru. Kao du{a wegova mogla bi se, naravno, razumeti cela bogolepna slu`bau pevawu, a kao telo sam manastir i ono {to je potrebno na{im telima.

    4

    SSSSVVVVEEEETTTTAAAA GGGGOOOORRRRAAAA AAAATTTTOOOONNNNSSSSKKKKAAAAIIII HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRR

    Sveta Gora se nalazi na najisto~nijem delu poluostrva Halkidiki, na sever-noj obali Jegejskog mora i pripada Gr~koj. Poluostrvo je dugo preko pedeset, a {irokone{to vi{e od deset kilometara. Od hilandarske arsane, do druge, suprotne obalesti`e se za tri - ~etiri sata br`eg hoda. Pri samom kraju poluostrva, uzdi`e seplanina Atos, visoka 2030 metara.

    Ovo mesto je ve} od 3. veka poznato onima koji `ive usamqeni~kim `ivo-tom. Pravoslavnu veru je dobilo od same Presvete Bogorodice, koja je, na putu za Krit,posetila Svetu Goru. Bogorodica je, naime, po{la Svetom Lazaru, poznatom kao^etvorodelni Lazar, tada{wem episkopu, koga je Hristos vaskrsao. Lazar je izJerusalima morao da pobegne, budu}i da je bio `ivi svedok jednog od Hristovih ~uda,pa se tako zaustavio na Kritu.

    Na svetoj Gori su podizani manastiri, najpre gr~ki, zatim gruzijski, pabugarski, ruski i srpski Hilandar.

    Ova Velika Srpska Lavra, nastala je, mo`e se re}i, iz neposlu{nosti sinaprema ocu. Naime, {esnaestogodi{wi srpski princ Rastko Nemawi} je pobegao sadvora svoga oca i oti{ao u monahe. Mona{ki podvig je primio u manastiru StariRusik. Potera, koju su organizovali wegovi roditeqi, vratila se sa pismom kojim ihRastko, sada monah Sava, obave{tava da je izabrao novi `ivotni put i poziva oca damu se pridru`i. I, zaista, Stevan Nemawa, potowi Sveti Simeon, dolazi i ovde }ewih dvojica, na temeqima jednog starog manastira, podi}i Hilandar. Bilo je to 1198godine, {to zna~i da smo u{li u posledwu dekadu osamstote godine wegovog posto-jawa.

    Sveta Gora Aronska, a na woj srpski manastir Hilandar, me|u tridesetakmanastira iz svih pravoslavnih zemaqa. Le`i na tre}em prstu gr~kog poluostrvaHalkidiki, na kr{evitom jezi~ku kopna, isturenom duboko u more, oduvek te{ko pris-tupa~nom, van svih glavnih puteva i suvozemnih i pomorskih.

    Na po~etku, planina Megali Vigla. Na kraju, strma kupa gorostasnog Atosa,na kojoj zna ~esto da se zabeli sneg i u julu. Gore, hiqadama godina, isto, plavo -vedro ili natu{teno nebo, ispod kojeg se, prozirno penu{avo, besno more propiweuza stene, zbog kojeg se, ni danas, nijedna mawa barka ne usu|uje da oplovi ju`ni rtAtosa kada je nevreme.

    Kako je nastao Hilandar, u starim spisima zvan Vilendar zbog lepote?Iz neposlu{nosti sina prema ocu! i jo{...Stara `itija, koja se me|u ostalim starim i vrednim poveqama, rukopisi-

    ma i zbornicima ~uvaju u riznicama manastira, kazuju kako je u Svetoj Gori neki starcsavetovao Savu:

    Isprosite zapusteli manastir, pa ga obnovite i utvrdite za svoje Ote~estvo

    3

  • va{eg zadovoqstva, kao {to rekoh, bra}o moja! Nego, poru~uju}i pobo`no i u ovomblago~ino vam, da ne bi otuda dobilo prostora uninije u mnogima i razbilo ceotrpezni red i da ne budemo kao oni koji ne razlikuju ono {to je nevaspitano inepobo`no, koji kada piju jedan drugom nazdravqaju pre pi}a i otpi}a. Ne samo ovo,nego presecano i izbor voqe, a uz to iskorewujemo i nesitost mnogih i u~imo vasda budete zadovoqni malim i potrebnim, a ujedno vam ptuda pletem venceuzdr`qivosti.

    Nego, odvra}amo vas i od tajnog tamnog dela i nepoznatog, da ne ka`em iukradenog. Zar nije tamno delo koje se ~ini sakriveno? Svakome je poznato, a ovo ibo`anstveno, jevan|eqe obja{wava, ovako govore}i: Svaki koji ~ini tajno, ne izlazina svetlost, da se ne obli~e od svetlosti i dela wegova lukava i Apostol: Sve {tose objavquje, svetlost je, kao {to re~ ukazuje, a naprotiv, ono {to se ne objavquje,tama je. Radi kakvoga dobra, brate moj, ostavqa{ delo svetlosti, a ~ini{ delo tamo?

    Bojim se - ka`e - mole}i, a naprotiv, ~ine}i zlo {to Bog mrzi, ne boji{se, a za dobro se boji{. Molim te - ti ne, ali znam mnoge koji to ~ine i gaze svojusavest i misle da su se sakrili, {to me dira u samo srce i ne prestajem da ihoplakujem, jer takvo zlo imaju}i ne ose}aju}i, te{ko meni, i ne otkrivaju strasti!Neka im bude Gospod milostiv i neka ih pou~i, kao onaj koji sve na korist usmera-va. A mi treba da idemo, odakle smo po{li.

    Po{to smo obedovali i obi~nu molitvu kazali i po{to smo ustali, treba pozakonu otpojati slu`bu sa molitvom i tako odlaziti ka svojim }elijama. A na ve~eru,ako ko hote}i ve~erati zakasni od molitve i on da potpadne pod sli~nu epitimiju,kao i onaj koji zakasni na obed, neka se pita nema li opravdano izviwewe. A komme|utim, zbog uzdr`avawa od jela ne do|e na ve~eru, nije kriv. Sam hleb postavi}ese vama koji ve~erate, i taj malo. A, ako ima malo i kakva vo}a, po mi{qewu Igumana,i toga treba uzeti sa blagodarno{}u. A pi}e, da}e se po zakonu uobi~ajenom krasovo-qom, Ako se slavi kakav praznik nekog od bratije, a to neka bude sa znawem Igumana,neka se ne ~uva na ve~eri ovo pravilo, nego kako ho}e slavqenik, tako ~inite. Nekaulazi pod ikonom na drugo slu`ewe jela i neka ispituje da li su neki trebali dajedu me|u prvima i ostali su sa drugima i radi ~ega su ostali. I, ako je izviweweopravdano, to su bez krivice, ako je bezrazlo`an, zapovedamo da se ne ostave da jedu.

    Ni ovo nije pohvalno: bez opravdanog uzroka izostajati od jela. A to, ako jei te{ko, treba da se, po mogu}stvu, sasvim i odstrani.

    CAR DU[AN U HILANDARU

    Na pola puta od arsane ka manastiru, malo po strani, bli`e poto~i}u kojileti obi~no presu{i, nalazi se Du{anova maslina. Znaju masline dugo da po`ive, ali650 godina...?!? Li~no je je i, {to bi se reklo, svojeru~no zasadio car Du{an kadaje 1348. Godine, be`e}i pred kugom koja je harala Srbijom prekr{io dva svetogorskapravila: uveo je `enu, caricu Jelenu, i jedanaestogodi{weg sina Uro{a, jo{ golo-bradog, {to, tako|e, nije bilo dozvoqeno.

    Veliki car Srbije i jo{ pola tada opoznatog sveta, silom prilika, zapravoneprilika, prekr{io je pravila, ali je bio spreman da odustane ukoliko hilandarskobratstvo to od wega zatra`i.

    Ustaj, Care, iz grobnice svoje, ustaj Silni, tebe narod zove!

    6

    Po{to smo ve} dovoqno s Bogom ovo rekli o wegovoj du{i, prili~i da uka`emo i oonom {to je najboqe za wegovo telo i da uzakonimo o na~inu hrane i o drugom, {toboqe udovoqava sastav manastira, da vam ta~no ka`emo, o ~emu treba mawe da mislionaj koji ho}e da umno`i svoj manastir.

    Da ka`em, dakle, i ovo i da ono {to treba predam mojim vazqubqenimocima i bra}i. Po{to je izvr{eno uobi~ajeno dijaklizmo u priprati, to jest po{to seuzelo malo anafore i ispilo vino, posle ve} savr{ene bo`anstvene liturgije, sbitamo sakupqeni sede, ~ekaju}i poziv za trpezu, koji biva udarom trpeznog bila. Kadase udari u bilo, odmah izi{av{i zajedno sa jerejem koji je liturgisao, ~ine poklonIgumawu i tako po{to po~ne uobi~ajeni psalam radi slu{awa, ide sbm Iguman zatrpezu i svi neizostavno koji su ukazani da sede na prvom obedovawu u trpezariji.Tako, u{av{i u trpezariju i po{to se svr{i re~eni psalam sa malom molitvom, svisedaju po redu koji odredi Iguman i jedu {to je postavqeno sa pohvalom Bogu. I ovotreba da znate: ako ko zakasni na psalam i molitvu, neka javi trpezar Igumanu; da muka`e i uzrok zaka{wewa; i, ako bi izgledao opravdan, treba mu oprostiti, ina~e neka~ine metanije, koliko Iguman zapovedi.

    Treba, me|utim, da abiva i upbi~ajeno ~itawe na obedima, po obi~aju, nekaniko ne rop}e i ne mete se, niti da smu}uje onu korist svetskim razgovorima ipraznoslovqem, osim samoga Igumana, ako bi {to hteo, govore}i malo, a sli~no izapitani od wega sli~an odgovor neka daje, ako je mogu}e i kratko i sa`etim re~ima.Ako ko uznemiruje ili se uznemiruje, ko smu}uje ili se smu}uje i ko smeta ~itaweneumesnim i neprili~nim razgovorom, neka se u}utka, ve} nastavi da uznemiravabratiju pri~awcem, neka se silom ukloni od trpeze i neka se baci pod e pitimijunejedewa ili neka se smiri na drugi na~in, kako bude hteo Iguman. Radi sedewa, netrpimo nikako da se govori. Gospodu da bude ugodno, bratija da `ivi po Bogu i nikakoda se zavide zbog sedi{ta, kao {to to ~ine svetski qudi; i ovde sami sebe da neuzdi`emo iznad drugih, sami sebe ta{tinom da ne preuznosimo, jer to je, bojimo se,stvar sujetne slave, a Bogu mrska, jer, mrzak je Gospodu svaki koji se srcem uzvisu-je, - re~e bo`anstveno Pismo - i Gospod se protivi gordima, a smernima dajeblagodat! Neka ne bude, dakle, to me|u vama, neka ne bude! Jer, budu}i zreloga uma,nemojte nikada pretpostavqati da budete mrzost Gospodu, umesto da primate blago-dat od wega i da ga imate blizu vas, kao srcem smireni ili, da istinu ka`em, dabudete wegov dom vazqubqeni. Ako bi se neko od vas, jao, na{ao da se radi ovogaprepire, gube}i i malo vremena i snage i ne ~eka nare|ewe Igumanova i ne budezadovoqan odre|enim mu mestom, zapovedam u Gospodu da mu se odredi posledwemesto i da se nau~i svetske stvari ostavqati u svatu. A ako se, {to nije preporu~qivoniti pristojno, jo{ bo~i i prepire, i posle druge i tre}e opomene nepopravqiv isasvim, neisceqen ostane, takvoga treba izgnati iz manastira kao neku falagedonu,to jest kao `ivu ranu, odbaciti daleko od vas, da ne bi i ostalima od vas predaosvoje rane. Jer, mnogo je lak{e primiti zlo, nego dobro, kao {to re~e neki mudrac. A, kada vi jedete, ne treba jedan drugom da dajete kakvu hranu i pi}e, ni male kapqeda pome{a sa vinom, ve} kome bi ~esto ne{to trebalo od ovoga, ustav{i malo, veomau~tivo i sa pobo`no{}u i neka moli od Igumana, ovako govore}i: Blagoslovi O~e,treba mi ovo...! Ako on odobri, primi lepo ovo {ro se tra`ilo; ako li ne da, nekase opet umiri i neka sa }utawem sedi blagodare}i. A ovo ~inimo, ne radi neke{tedwe, kao {to neki misle, i radi {krtosti, nego da ne bude to me|u nama da se{tedi na ra~un mira bratije. Jer, radi koga `urimo da ovo steknemo, ako ne radi

    5

  • tav nemo}na wihova tela. Ovo im uostalom izgleda razumnim da i bratiju dr`i bez

    sablazni.

    DA NIKO NEMA U ]ELIJI JELA NI PI]A, NI VO]A INIJEDNOG NOV^I]A

    I koji sti~e neko imawe preko manastirske zapovesti, makar i jedan nov~i}ili vo}ku, bez znawa igumanova, neka padne pod epitimiju. Sli~no ovom, koji tajnojede i pije, ako se ne pokaje...

    O SVETIM POSTOVIMA, VELIKIM I O DVA MALA POSTA, SVETIH APOSTOLA I HRISTOVA RO|EWA

    Tako je sada u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako. Presvega, u prve velike poste, u prvi dan, to jest ponedeqak prve nedeqe, niti pojemoliturgije, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane iste nedeqe treba sebrinuti i za trpezu i za jelo, onima koji ho}e da okuse, to jest od so~iva kva{enavodom i nekog sirovog zeqa i vo}a, a pi}e je vru}a voda sme{ana s kiminom. Takodo petka. A u petak treba da jedete ka{u i vina po ~a{u, zbog praznika svetog ivelikog mu~enika Teodora. Ova prva sveta nedeqa velikih postova neka vam ovakoostane. A u subotu i nedequ ovih svetih postova, dva jela: varivo sa uqem i oktopode.A za pi}e treba davati uobi~ajeni veliki krasovoq. To neka biva vama. U utornike i~etvrtke neka vam se iznose druga dva jela, no ne oba sa uqem, nego samo jedno. Avina, mere}i male krasovoqe, {to je polovina velikoga. A u druge dane, to jest poned-eqak, sredu i petak, ne treba nikako jesti i variva, niti piti vina, ve} samo so~ivokva{eno i vo}a po malo, i ukrop vodeni sa kiminom. Ako se u jedan od ovih danadogodi praznik Obretewa glave Prete~e ili Svetih 40 mu~enika, osim prve nedeqecele i opet osim srede i petka, neka vam je razre{eno jesti hobotnice i dva jela sauqem i vino sa velikim krasovoqom. Ribe nikako ne jedemo. A kada nastane praznikBlagovesti, neka se praznuje svetlo po mogu}stvu, i ribe mo`ete jesti, osim srede ipetka, i piti vino sa velikim krasovoqem, ne jedanput, no i sutra, {to ostane odju~era{we trpeze treba da jedete i vino pijte; tako|e i ribe neka se ne izostavqa idva jela sa uqem, radi svr{etka praznika, kao i u ostale otpusne dane, a ribe jestina ovaj sveti praznik, kao {to je re~eno. Ako se dogodi petak, ili sreda, ili poned-eqak, ili velika nedeqa, tada jedemo oktopode, da se ipak utolimo zbog praznika, jertri dana ove nedeqe, to jest ponedeqak, sredu i petak, treba `iveti ta~no kao i prvenedeqe posta - neko kva{eno so~ivo i sirovo zeqe i, ako se na|e vo}e, buditezadovoqni i piju}i vodeni ukrop sa kiminom. Ako li pre re~eni praznik padne bilona Veliki ~etvrtak, ili Veliki petak ili na samu Veliku subotu, ro, kao i u otpusnedane, neka vam bude u jelu i vinu, a na Veliki petak ne jedete nikakva variva, negoso~ivo kva{eno i zeqe neko sirovo, i vo}e, a pi}e ukrop sa kiminom. A u svetu sub-otu, neka odstupa svaka briga oko skupqawa na jelo, nego da biva samo dijaklizmopred crkvom po obi~aju. Ovakav imajte na~in `ivota u svete velike postove, a zanemo}ne brigu nala`em igumanu po voqi.

    A post svetih Apostola izlo`i}emo ovde. Po svr{etku sve slu`be ~asova i

    8

    Stih jasno kazuje o mo}i ovoga vladara, jer da je car Du{an ostao `iv, Turcima bibili zbijeni rogovi u glavi - kako mi te~e proiguman hilandarsti, Otac Nikanor.Pogre{ili su oni koji su ga otrovali, jer u protivnom nikada ne bi do{lo doKosovske bitke, koja je, kako to obi~no biva, rezultat nesloge.

    Grci su, kao i mi, mrzeli Turke, ali nisu voleli da ih Srbi pobede!Pitao sam tada starca, {ta je car sa svojom porodicom jeo u Hilandaru, budu}i daju u manastiru proveo {est meseci.

    Isto {to i monasi.. {ta Tipik propisuje. Znamo ta~no kada je Du{an Silnibio na{ gost, pa bih mogao, takore}i iz dana u dan, da vam ispri~am jelovnik. I,sasvim sigurno, bio je zadovoqan i blagodaran. Uostalom, znate li onu pri~u o vizan-tijskom caru Teodosiju?

    Znam o~e - odgovorio sam - dobro znam...!^itao sam da se neki vizantijski car, jedne ve~eri, iz svoga dvora, zaputio

    u pustiwu. Nije po{ao u carskom ruhu, ve} obu~en kao obi~an vojnik, a ciq mu je bioda sretne kakvog pustiwaka i od wega potra`i pouku za du{u.

    I, zaista, u jednoj {umi, na ivici pustiwe, vide starog monaha kako sakupqadivqe vo}e i zeqe. Car ga pozdravi, a ovaj ga pozva u svoju }eliju, da ga ugosti kao{to je Avram ugostio tri an|ela.

    Monah, po smirewu svom, ne imav{i ni vatre ni mogu}nosti da ne{to oso-bito spremi, iznese zdelu na sto, sa ne{to suvog vo}a i ka{enog zeqa i malo suhara-ka i bistre vode sa izvora. I jede gost, i ne seti se da zablagodari doma}inu i izjavida nikada u `ivotu nije tako slatko jeo, pa ga zamoli da mu otkrije tajnu, usputrekav{i: Ja sam car Teodosije!

    Monah tada napravi metanije i obradova se {to ima gosta u liku car, aTeodosije ga zamoli da ustane, re~ima: U mome dvoru, hiqade kuvara i pomo}nika,a nikada mi ne skuva{e ovako slatko..!

    Monah - a be{e to na{ ~ovek, iz srca [umadije - otkri tajnu: Mimonasi smo, dok spremamo jelo, vazda u mislima srpskim, a glavna tajna je u tome{to se, spremaju}i, uvek molimo i glavni ukus jela jeste so duhovna, odnosno -molitva!

    IIIIZZZZ HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRRSSSSKKKKOOOOGGGG TTTTIIIIPPPPIIIIKKKKAAAA::::

    OTOME DA NIKO NE KUVA ZASEBNO NITI JEDE U ]ELIJI

    Posle ovoga, i ovo vam, pred Bogom i samom Vladi~icinom na{om, presve-tom Bogorodicom Nastavnicom, zapovedam vama:

    Neka vude svima vama isto jelo i pi}e, a zapovedamo vam ni kuvati poseb-no, ni tebi samom igumanu, ni ikonomu, ni eklisijarhu, niti kome drugome od brati-je, koja prebiva u na{em stadu. Ako li do|e gost manastiru, to treba iguman, ako linema igumana, onda ikonom, ili ko god bilo od prvih, da spremi gostu kako treba,jer radi toga jedinoga neka bivaju razli~na jela igumanu. Ovako kako je re~eno, trebadavati i onima koji su upali u bolest i radi toga trebaju boqeg jela i pi}a, na sas-

    7

  • kako bi mogao biti od koristi. Dogovara se sa bratstvom i tada - zasu~e rukave.Mnoga su wegova poslu{awa u manastiru;

    Recimo, sarkofag sa groba Svetog Simeona.Napravio ga je 1971 godine od ~istog srebra, a na wemu ugravirao scene iz

    `ivota Svetog Simeona, kao i Nemawine re~i, odnosno jedna pouka za nas Srbe, kojaglasi:

    Pri|ite, ~eda moja srpska, pod okriqe mojeSakupite se, kao {to sakupih pradedove va{e.Dajem vam pre|a{wu zapovest:Qubite druga svoga, ako i iza|e iz ovoga {to sam ozakonioGwav Bo`ji neka pro`dre i wega i potomstvo wegovo.

    Pod pre|a{wa zapovest misli se na Hristovu, koja je zapisana u SvetomPismu:

    Zapovest novu dajem vam da qubite jedni druge,kao {to ja vas qubim da i vi qubite jedni druge,po tome }e svi poznati da ste moji u~enici,ako budete imali qubav me|u sobom.

    U Jevan|equ po Jovanu.

    VREME RU^KA I VE^ERE

    U Hilandaru se jede dva puta dnevno~To je sasvim dovoqno da zadovoqi ~oveku potrebu za hranom; duhovna hrana

    je najva`nija. Uostalom, nikada ne treba jesti do sita, a o prejedawu i ne pomisli-ti!

    Ru~ak je u deset satu ujutru. Svakog dana - u isto vreme. Leti, zbog prom-ena vremena - u devet!

    Ve~era je posle Ve~erwe, a Ve~erwa zvoni u devet, po svetogorskom.. kadaza|e Sunce... to je oko tri, pola ~etiri, po na{em vremenu.

    Nije malo - ponovi}u - dva obroka dnevno!

    Ponekad od mla|ih isku{enika, ako ho}e, mo`e, izme|u ru~ka i ve~ere, dauzme koricu hleba, da popije kafu ili ~aj, da pojede koju smokvu ili malo suvoggr`\a.

    JELO SE NIKADA NE BACA

    U vreme Svetoga Save jedan kuvar je, po zavr{enom ru~ku, preostali bobbacio.

    Sveti Sava je to slu~ajno video, pokupio ba~eni bob, oprao, stavio u tavu, azatim pozvao kuvara da mu bude gost na ve~eri. Kuvar je do{ao, zajedno su jeli, alinikako nije mogao da sakrije iznena|ewe: Kako ti tako lepo kuva{?

    E, vidi{ - odfovorio je Sveti Sava - to je onaj bob {to si ti bacio!

    10

    bo`anstvene liturgije, kako sinaksar ukazuje, priziva vas trpeza po gore re~enomna~inu, kada nastane sedni ~as, u koji jedite dva jela sa uqem, osim srede i petka; au te dane ne ku{amo nikako uqe niti pijemo vino, a u utorak i ~etvrtak i hobotnicejedemo, a u subotu i nedequ ribu jedemo i pi}e sa velikim krasovoqem da pijete. Ana ve~eri da se postavqa malo hleba, a vina tako|e sa velikim krasovoqem, jer jeznojno i su{no vreme.

    A u post Ro|ewa Hristova, neka vam bude isto kao i u post Svetih Apostolau jelu i pi}u, kao {to onamo ukazasmo. A po svr{etku, kao {to je ukazano, sve slu`beu sinaksaru, ovo dvoje izmewujem: kada je post ne litugisati u sve dane; po{to sedan ne prote`e, budu}i kratak, ne treba jesti dvaput na dan, jer }e vam se u deveti~as predstaviti obed, kada je post, kako je re~eno. Post je, znaj, kada se ne jutrewine poje Bog Gospod, ve} kada se poje Aliluja, tada je post. Tako i ovo imajte.

    KAKO TREBA PRAZNOVATI GOSPODWEPRAZNIKA I PRESVETE BOGORODICE

    Svi bo`anstveni Gospodwi praznici, kao i presvete Vladi~ice BogorodiceNastavnice na{e, neka se praznuju iznad drugih, i to: u pojawu i u sjaju i u va{emjelu. A, praznik Sveto Vavedewe u Svetiwu nad svetiwama, kako ga nazivamo, nekase svetlo praznuje od vas, svetlo i sve~ano, jer je praznik nad praznicima i slavqenad slavqima. Toga dana neka se uvede na trpezu koliko je mogu}e i na vratima poda-jte u hlebu i vinu koliko bude bratije.

    Hilandarsko bratstvo je malo, poslu{awa mnoga, pa se do mora silazi retkoi samo po potrebi: pri kr{tewu dece iz domovine koje se, toplih dana, obavqa naobali ili za istovar brodova koji dopremaju gra|u, neophodnu za popravke, odnosnonamirnica kojih, na Svetoj Gori nema. Ako su tovari ve}i, gosti Hilandara radopriska~u u pomo}, ne bi li, bar sitnom pa`wom, uzvratili za svu qubav i gostoqubqekoje im hilandarska bra}a nesebi~no daruju.

    A, more bogato ribom. Bogatije ne mo`e biti. Voda bistra, providna, da je~ovek pije. Ribe u jatima mirno prolaze. I, onda do|u gr~ki rivati, nalove ih i man-astirima prodaju. Ali, do|e i jedan na{ ~ovek, mada mu du`nost Profesora stom-arologije, porodi~ne obaveze i relativna udaqenost od Svete Gore, ne dozvoqavaju~e{}i boravak u Hilandaru.

    Doputuje, ka`em, iz Belgije, Voja Biblija, na{ nekada{wi prvak u karateu,stomatolog, vajar. Hilandarac van Hilandara, obu~e odelo za podvodni ribolov, uzmepu{ku i orpliva od ostrvceta, pedesetak metara udaqenog od obale, koja je ovde, rekaobih, sam Bog postavio, da bude radost pogledu, prepreka talasima i grudobranne`eqenim posetiocima. Zna, hrabri momak Voja da izvadi komad te{ke i do stot-inu kilograma koje }e hilandarsko bratstvo, red soli, red ribe, u velikim buradi-ma, ostaviti za zimske dane, kada vetar ciju~e, a more besno udaraju}i, zatvara svavrata ribarima.

    Kad se kace napune, na vrh se stavqaju daske i pritisnu te{kim kamenom.Onda }e, onih dana, kada je po Tipiku razre{ewe na ribu, u toploj kuhiwi, uzblagoslov iz crkve i puno qubavi prema bratstvu, kuvar pripremiti jedno od onihhilandarskih jela, za koje se gosti uvek pitaju: U ~emu je tajna?

    Govorim o Voji Bibliji. Uvek do|e u Hilandar, sa po nekom novom idejom

    9

  • najbli`em naseqenom mestu van Svete Gore, u koje se Angelis, po penzionisawu i polaveka provedenih u Hilandaru, vratio. Odatle je, uostalom i po{ao.

    Sa 15. Godina sam oti{ao u Hilandar. Po{to tada u anastiru nisu hteliGrke, nisam mogao da se zamona{im, a u drugi manastir nisam `eleo da idem. Ondami Starac Sava ka`e: Slu{aj po{to ne}e{ da se zamona{i{ u drugom manastiru,onda lepo da se o`eni{, jer ovako ne ide... te{ko je...! Kod nas ne mo`e, jer akoprimimo tebe, do}i }e i drugi i, onda, da bude kao {to je bilo sa Bugarima upro{lom veku.

    Ja ka`em:O`eni}u se. Ako ne pro|em dobro, tebe }u da krivim! O`enio samse, odslu`io vojsku i, onda, budem ovde mesec, pa odem u Jerisos nekoliko dana. Otacje dr`ao ku}u. @ena mi je dobro. Danas, kada joj ka`em da sam dosta `iveo i da minije `ao da umrem, ona ka`e da ho}e da `ivim jo{ najmawe deset godina, da bude-mo zajedno. ]erke su mi udate, sin o`ewen.

    I dan danas sawam manastir, odnosno - TAMO SAM. ^esto idem , mada re|enego {to bih hteo, jer imam visok pritisak.

    U kuhiwi na balkonu, se}am se svoje mladosti. Preko no}i, pristavimo jelo,sednemo, pijemo kafu, pri~amo. Najlep{e mesto. Treba samo malo da se u~vrsti. Doleba{ta, bazen sa vodom, `abe... divan pogled!

    Sve u Hilandaru sam voleo kao najro|enije, po{tovao po|ednako; od OcaNikanora do - tek do{av{eg isku{enika. Divni qudi, iz divnog srpskog naroda.Sve{teni Sabor mi je dao sobu u manastiru... dok sam `iv. Da budem kao monah, a jase tako i ose}am. Poma`u me i nov~ano, a svake godine, pred zimu, stigne mi {estkubika drva.

    Moj naslednik je |or|e Bandis. Odli~no kuva, karakteran, dobar. Boqe odmene kuva ribu. Kada odem u Hilandar, zajedno pristavimo jelo, a onda je odem ucrkvu, a on sedi pored {poreta.Najve}a `eqa mi je da se pred smrt zateknem u Hilandar. A, u svakom slu~aju, voleobih da mi mo{ti budu tamo.

    Kuvar Evangelis je do{ao u Hilandar sa petnaest godina. Tako mlad nijemogao u manastir, pa je najpre bio radnik, da bi sa sedamnaest godina u{ao u man-astir i radio kao pomo}nik kuvara. Bio je to jedan Rus, monah Ore, veoma dobar kuvari od wega je nau~io kako treba kuvati u Hilandaru, jer svaki manastir ima svoj tipik;u Hilandaru se ne jede, kao u gr~kim manastirima.

    Evangelis ima preko sedamdeset godina, ali sjajno izgleda. Najverovatnije- ka`e - zbog hilandarske hrane, kojom sam se pola veka hranio. Osim toga, `iveosam kao monah. Nisam pio rakiju i vino... samo malo... kao i prili~i monahu. I,molitva, vera...! Koliko puta sam, kada sam bio u velikoj nevoqi, zamolio pomo} odSvetoga Save i on mi je uvek pomogao!

    Prvo jelo koje je Evangelis nau~io da kuva u Hilandaru, bio je pasuq. Tolikoga je dobro pripremao da je to jedno od najomiqenijih jela i Bratstva i gostiju man-astira, koji ne propu{taju da ka`u da tako dobar pasuq nisu nikada i nigde jeli. A,tajne - nema!

    Kako se kuva HILANDARSKI PASUQ:Najmawe deset kilograma pasuqa, nekada i vi{e, zavisi od broja gostiju,

    najpre se dobro otrebi i opere, a onda se uve~e, uo~i kuvawa, potopi u vodu.Rano ujutru, pre svitawa, kada bratstvo po|e u crkvu, kuvar uzima vatru -

    12

    Pazi dobro, jelo se nikada ne baca! Vidi{ kako je sada ukusno!Zaista, u Hilandaru se nikada, nikada, ni{ta ne baca. [to preostane od

    ru~ka, jede se za ve~eru, uz eventualan dodatak drugog jela, ako nema dovoqno.Hilandarski kuvari, me|utim, dobro znaju pravu meru i lako uskla|uju: apetitbratstva (Nikada se ne treba prejesti!) i broj gostiju, tako da kuvaju taman kolikotreba.

    Jela se u Hilandaru pripremaju od povr}a iz manastirske ba{te. Ovde uspe-va sve {to se u zemqu stavi. Pasuq, ne}u preterivati ako ka`em, veli~ine oraha;tikvice, paprike, plavi patliyani, beli i crni luk, krompir, kupus, keq,{argarepa...sve, ama ba{ sve. Ba{ta je velika i veoma plodna. Ne oskudeva u vodi inikada nema opasnosti od su{e, jer se navodwava vodom iz bunara Svetog Save.

    Oko {eststotina kvadratnih metara je pokriveno folijom, tako da, za brat-stvo i goste manastira, ima povr}a preko ~itave godine. Hilandarci sami obra|ujusvoju ba{tu, sami zalivaju, trude se oko we, ali uvek, povrh svega, blagosiqaju jemolitvom.

    Pre nekoliko godina, boravio je u Hilandaru jedan stari srbin iz Australiji,sa svoja dva mala sina. Pomogli su da se ba{ta oplevi od trave. I obradova se gost,kada ~uda, uz rad, bratija stalno peva: Bogorodice |evo i govore molitvu: ...HristeBo`e, pomiluj nas! Za`ele i zamoli monahe da wegove sinove nau~e moliti, kako bije i sami izgovarali, tamo u dalekoj Australiji.

    I, nedavno sti`e pismo, u kojem zahvaquje i blagosiqa, jer - ka`e - sala-ta je sada mnogo ukusnija, sve je sla|e...

    Na{a vera je - re}i }e mi jedno prilikom monah Vasilije - dokazivaweda smo, zaista, ono {to jesmo. Najte`e je u `ivotu glumiti. Mi, svakoga dana imamitipik za jelo. Tajna hilandarskih kuvara nije nikakva - tajna. Jednostavno, trebaimati qubavi prema bratiji i spremati jelo, kao da sprema{ za samog sebe. Mnogiza~ini su {tetni. Jelo se uvek blagoslovi. Kuvar usme vatru sa kandila, kojom pot-paquje drva; blagoslov, zna~i, iz crkve. Kuvar je uvek cbm i sprema jelo, mole}i se.Kad se jelo iznese na trpezu, stare{ina blagoslovi za po~etak jela i, po zavr{etku,zablagodarimo Gospodu, o~ekuju}i wegovu milost da i idu}i obed imamo...

    Ponedeqak je mona{ki dan.Ponedeqak je dan An|ela, a monah se smatra an|elom u `ivotu, od zavaeti.Zna~i: um nebu stalno uzdignut, slu`iti samo Bogu, biti odvojen od sveta,

    `iveti cbm. Ponedeqkom se, dakle, posti.Sreda i petak su, tako|e, posni dani, osim ako se ne poklope sa nekim

    velikim praznikom kada, po Tipiku, imaju razre{ewe na zejtin i na vino.Isto tako, ako su radosni praznici - Bo`i}, ro|ewe Hristovo, Uskrs, Velika

    Gospojina, na trpezi je riba.Subotom se nikada ne posti, osim Velika Subote, pred Uskrs, zna~i.

    Na Veliki Petak se ne pomi{qa na jelo, jer je to Dan Pla~a. Bratstvo se suzama hranii ceo dan provodi u crkvi.

    Uskrs je, kao {to rekoh, radostan dan i razre{ewe na sva jela, ali, sobzirom da se nikada ne jede meso, to zna~i - razre{ewe na ribu, sir, jaja, mleko...Veliki postovi su pred Uskrs, Bo`i}, Gospojinu i Apostole - Petra i Pavla kada sujela, po Tipiku, tako|e posna.

    A, koliko je ta qubav kuvara prema bratiji, o tome mi je letos, na ~istomsrpskom jeziku, govorio kuvar Evangelis ili Angelis. Razgovarali smo u Jerisu,

    11

  • A kada do|e Krstovda, Otac Simeon uzme blagoslov od Trojeru~ice i SvetogaSimeona, obere svetu lozu i, na liturgiji, uzme po tri zrna za blagoslov, za osve}ewe,za zdravqe du{e i tela, se}aju}i se hilandarskog ktitora i ~uda. A dugo se osu{i ikoristi na radost mnogih nerotkiwa.Sutradan po Krstovdanu, po|e bratstvo sa rado{}u i pesmom da bere vinograd.Svakako, i manastirski gosti. Svi odu u berbu osim kuvara. Berba traje najdu`e dvadana.

    Ranije se u berbu i{lo mazgama, danas - traktorima, onim starim putemkoji pamti i careve i kraqeve i obi~ne smrtnike kojima taj put, mo`da boqere~eno staza, zauvek ostane i jedini, ako su samo imali sre}u i bili spremni da gapre|u. Manastir - pristani{te. Pristani{te - manastir!

    Obrano gro`\e doprema se u Hilandar u velikim korpama i proizvodwa vinai rakije mo`e da po~ne. Ogromna muqara je ve} spremna, oprana, suva...

    Gro`\e se sipa i sok, od koga }e postati ~uveno hilandarsko vino, puni seu posebnu burad, a komina se odvaja na drugu stranu. Od we se pravi rakija ciporo,neobi~na za na{e pojmove, sli~na ali znatno boqa od, na primer, mastike.Posupak pe~ewa rakije je slede}i. Komina se stavqa u kazane, zalo`i se vatra, kazanise poklope a cevi se urawaju u hladnu, izvorsku vodu, koja sasvim sigurno poma`eda ova rakija dobije pravi ukus. To prvo pe~ewe ne razlikuje se od onog koji ve}znamo. Ono {to razlikuje hilandarsku rakiju od svih drugin de{ava se prilikom dru-gog pe~ewa.

    Prvi put pe~ena rakija stavqa se u kazane, pa onda iseckani crni luk, |umur,koji }e upiti sve {tetne materije, i najzak travke, koje }e toj rakiji dati ukus mas-tike. Prvih deset litara (prvenac) odvaja se za lek. Wime }e se, u dugim zimskimdanima, trqati umorne i bolne ruke, noge, le|a...

    Ostatak se doteruje merewem, da rakija nikada ne bude ja~a od 28 do 30gradi.

    Rakije obi~no bude oko 15000 litara svake godine i sve se, uglavnom,potro{i na goste. Ali, Hilandar ne pamti da se iko u wegovim zidinama napio.Obi~no se ujutru u velikom salonu popije po ~a{ica, a starci je imaju i u svojim}elijama, kako bi mogli da po~aste goste.

    Salon je, ina~e opremqen stvarima iz kancelarije kraqa Petra, sa solunskogfronta. Po probijawu obru~a, Kraq je odlu~io da sav name{taj, }ilime, svetiqke...podari Hilandaru, za uspomenu.

    Sok, od kojeg }e nastati vino, sipa se u posebnu burad, napravqena u davnavremena. Majstori su ih radili i po godinu dana. Drvo je dopremano iz velikih {uma,u koje sekire nikada nisu u{le, i onda su izvla~ene ogromne daske.

    Burad su u podrumu i u wima vino miruje, mada vino nikada ne miruje. No,ve{ta ruka zna tajnu da vino ukroti.Hilandarci radije popiju po ~a{u slatkog vina, pa se odvajaju buri}i u kojima sepra{kom zaustavi vrewe.

    Od ostalih vina, treba pomenuti crno, takozvano bru{ko, koje, kada gapije{, {kripi pod jezikom. Najboqe vino na svetu.

    Ta dva vina se obi~no na trpezi me{aju. Ja~ina je oko 12 gradi.Sasvim sigurno, najboqe vino je ono koje se odvaja za pri~est. Jo{ pre berbe

    se odvoje najboqi grozdovi i od wih se posebno pravi vino, specijalno za pri~est.Podrumi u kojima vino stoji stari su koliko i sam manastir, a znamo da je

    14

    blagoslovi sa kandila i potpaquje {poret. Zrna pasuqa se ocede, a voda baci.Nabubreli pasuq se nalije novom, hladnom vodom, kratko prokuva, pa se ta voda baci.Oko pet kilograma crnog luka, ve} je o~i{}eno i krupno ise~eno i stavqeno u lonacza kuvawe jela. U pasuq se nalije puno hladne vode, doda se ise~eni crni luk i okotri litre dobrog maslinovog uqa. (Ako je dan, kada se po Tipiku uqe koristi).

    Jelo se poklopi i ostavi na tihoj vatri.Negde na pola kuvawa, nekoliko puta se prome{a. I, sve se to kuva, pon-

    avqam, na tihoj, tihoj vatri, jer, podse}aju nas Hilandarci, svaka brzina je |avoqa,a sve {to je brzo, to je i kuso. Pri kraju kuvawa, stave se dve-tri lgavice crnog ivrlo malo belog luka i paprike malo, ali doma}e, koja raste kraj Morave, a na{i jeu selu, svojom rukom mequ.

    Kada je pasuq kuvan, zrna meka, voda skoro isparila, u lonac se stavqa okotri kilograma oqu{tenog i sitno ise~enog zrelog paradajza, soli, dosta per{unovogli{}a i na kraju malo za~ina C. I sm sam nekoliko puta proveravao {ta zna~i,za~in C se, istina, u malim koli~inama, ali, ipak, koristi.Pasuq se ostavi da se jo{ neko vreme kr~ka, zatim kuvar prekrsti lonac, pokrije gai stavi na kraj {poreta.

    Nekako u to vreme, monasi izlaze iz crkve, odlaze u salon sa gostima, na~a{icu cipora kafu, ~aj i ratluk. Klepala pozivaju na ru~ak. Oko deset sati je povizantijskom vremenu. Monasi i gosti sedaju za trpezu, prethodno blagodriv{i, jedui sve je u radosti.

    Na kraju bih dodao: U Hilandaru se kuvaju sve vrste pasuqa, ali sve - izmanastirske ba{te. Beli - sli~an na{em tetovcu, `uti pasuq ili krupni, ~akogromni pasuq koji Grci nazivaju - Gigantes. Mislim da prevod nije potreban, aisto tako mislim da je ovaj pasuq, jasno, pripremqen na Hilandarski na~in - najbo-qi!

    VINOGORJE

    Nekada se hilandarski vinograd nalazio na Prota Nero, uzbrdo od manasti-ra, na ~istini, svih dana godine bogari napajan suncem. Nikada nije prskan, a ra|aoje toliko da nije bilo dovoqno posuda. Donosio je gro`\e za vi}e od sto hiqadalitara vina i bilo ga je za bratstvo, za goste, ali je preostajalo, pa su ga prodavali.Tako se ~uveno hilandarsko vino, belo, crno, slatko - svako ko je imao priliku daga proba tvrdio je da je najboqe na svetu - pilo i van Svete Gore. Bratija je, poposlu{awu, uz molitvu sa puno voqe, sama brinula o vinogradu, ali nisu mogli sveda posti`u, pa su dolazili radnici iz najbli`ih mesta. Nadnice su stalno rasle i,mada je Bog bogat rod darivao, bili su prinu`eni da ga presele na kakvo zgodnijemesto, kod arsane. Kasnije je jo{ malo pri{ao manastiru.

    Posledwih tridesetak godina, o vinogradu brine Otac Simeon. Orezuje,okopava, daje mu onu neophodnu qubav. Sok gro`\ani buja ispod svete kore, cvetovise nadimaju u ne`noj monahovoj ruci.

    Posle Svetog Save, Otac Simeon uzme, blagoslov, po|e i ore`e a bratijaradosno pokupi grawe i o~isti vinograd, poore i okopa, te zablagodare Gospodu {topade ki{a i olista, {to }e biti roda i {to }e se piti sa rado{}u u celoj godinihilandarsko vino.

    13

  • hleba pojede ili, kao mrvice, odu u semprezlu. HLEB SE NIKADA NE BACA!U vreme velikih praznika, kada manastir ima puno gostiju, brtija vi{e jede

    sve` hleb, jer se br`e utro{i prethodna koli~ina. To, me|utim, za bratstvo nemanikakav zna~aj, jer je hilandarski hleb i petnaestog dana isto tako ukusan kao i onogtrenutka kada iza|e iz pe}i. I, nikada se nije dogodilo da se, od dugog stajawa,uplesni.

    Kada do|e vreme me{awa i pe~ewa...Uve~e, po izlasku iz crkve, ide monah koji je po poslu{awu pekar (jula

    meseca 1990. godine, bio je to mladi isku{enik Pavle), uzme bra{no, doda toplevode i, u velikim koritima, zamesi testo. Tu, na istom mestu, gde se ve} osam stoti-na godina mesi hleb. Istovremeno se spremi i kvasac, napravqen od starog hleba.

    Preko no}i, testo raste i kada zvono pozove na jutrewe (to je oko dva satano}u, po na{em vremenu), pekar i jo{ poneki od bratije, uz blagoslov i razre{ewena kasniji dolazak u crkvu, pono mese hleb - to se ka`e premese - uzmu blagosloviz crkve, vatru sa kandila, pale furunu, stavqaju u tepsije po kilogram i peku 10-15 minuta. Ispe~e se najmawe po 150 kilograma.

    Po izlasku iz crkve, Otac Kirilo obi~no da po par~e hleba, koji se jo{pu{i, deci, ako ih ima me|u gostima.

    Hleba ima, ina~e, i belog i crnog, a koji }e se vi{e i ~e{}e jesti, pre svegazavisi od toga koliko kojeg bra{na ima u manastiru. Nekada se pravi i poga~a.

    NAFORA

    Osim dve pomenute furune za pe~ewe hleba, u pekari se nalazi jo{ jedna,specijalna, koja slu`i iskqu~ivo za pe~ewe NAFORE.

    Naforu obi~no sprema monah Kirilo. Testo se umesi kao za hleb, ali umalim koli~inama. Jer, dok se hleb pravi tek kada se pojede i posledwa mrvicaprethodne koli~ine, dotle se nafora pe~e svakih pet dana. Od ume{enog testa, pravase mali hlep~i}i. Znak na nafori je - Isus Hristos.

    Ranije se izvadi par~e i stavi u ~a{u. Pomiwu se patrijarh, iguman mana-stira, bratija... pomiwu se imena. Stavqa se u ~a{u, sipa se vino i uzima po jednaka{ika. Resto, uzimaju pop i |akon koji slu`e.

    Ujutru, po zavr{enog bogoslu`ewu, hilandarska bra}a i manastirski gosticelivaju ikone i, uz blagoslov, prime naforu.

    Po izlasku iz crkve, iz velike srebrne posude, monah vam u dlan stavqakuvano, ali ne ume{ano, `ito. Dakle, u zrnu i izme{ano sa orasima. Onda, svi po|uu salon; na ~a{icu razgovora, hilandarski ciporo, ratluk, kafu ili ~aj. Tada,klepala pozovu na ru~ak.

    OTAC SIMEON I KELIJA SVETOG SIMEONA

    Sa leve strane bunara Svetog Save, nalazi se kelija Svetog Simeona, u kojojje proveo posledwe dane svog `ivota i predao du{u Bogu.

    O ~udotvornoj lozi Svetog Simeona, posledwih tridesetak godina stara seOtac Simeon koji svakoga 13. Februara po starom, zna~i sutradan po prazniku VelikogSvetiteqa, orezuje lozu. On, tako|e brine i o vinogradu i o podrumu. Uz sam vino-

    16

    Hilandar u{ao u posledwu dekadu svoje osam stotina godina duge istoriej i misije.Leti, zimi, temperatura u wima je ista. To godi vinu, ali i buradima.

    Vino se pije svakoga dana kada je po Tipiku dozvoqeno, a podrumar brineda ga ~itave godine ima dovoqno. To je Otac Simeon, koga povremeno - ako se baviu vinogradu - odmeni neki drugi, obi~no mla|i monah iz bratstva, uz neophodneistrukcije starca Simeona.

    @ITNA POQA

    Kada se iz arsane krene put Hilandara, stazom duhovne mudrosti, sa desnestrane se odvaja puteqak koji vodi ka vinogradu i vo}waku jabuka, a sa leve, krajpirga Kraqa Milutina, veliko `itno poqe. Tihi povetarac leluja zlatno-`uto klas-je.

    Ima Hilandar `ita i izvan svetogorskih granica, na mnogim svojim metosi-ma. I nekada, kada je manastir imao svoj mlin i dosta monaha, sva p{enica je dolazi-la ovde da se meqe. Sada, me|utim, hilandarsko `ito se meqe u Jeriososu i Arnei,a zatim u velikim yakovima, brodovima doprema.

    S jeseni i preko zime, od oktobra, kada po~nu, specijalne, namenske velikesobe u kojima se `ito, velikim stubovima bije. U stvari, nabija se preko ~itavegodine, kako ne bi u{ao vazduh, jer onda `ito zaplesni. Ovako spakovano mo`e dastoji godinama, a kada se, za potrebe me{ewa vadi, to mo`e da se uradi samo motika-ma.

    @ITO

    U Hilandaru ima `ita kad god je praznik. O~isti, dobro opere i kuva. Kadazrna omek{aju, vade se, cede i dobro poklope. Ujutru, `ito se jo{ malo prosu{i, azatim mu se dodaju: {e}er orasi, suve mrvice hleba i nekoliko vrsta travki koje rastusamo na Svetoj Gori.

    Na isti na~in se priprema `ito i za hilandarske slave, a najve}a jeVAVEDEWE. Zatim, SVETI SIMEON i SVETI SAVA.

    Tada, gotovo da je ~oveku `ao da na~ne `ito i jede, jer je ukra{eno bade-mom, cimetom, slikama - motivima sa ikona i freski.

    U tim sve~anim prilikama, `ito pravi Otac Simeon, uz svesrdnu pomo}jednog gr~kog monaha iz karejske kelije, ali i svih ostalih sa Svete Gore, ako `ele.

    Tada, za slavu, dolaze svi popovi, peva~i, dolazi Iguman iz Vatopede. To jepravilo jo{ iz vremena Svetoga Save koji je, kao {to znamo, najpre `iveo u Vatopedu.

    Isto tako, kad je slava manastira Vatoped, osim ostalih, obavezno odlazi iProiguman Hilandara.

    Ina~e, za slavu, dolaze i kuvari iz drugih manastira, jer oni ne {tede,po~ev od uqa... da bude bogato... slavski...!

    PE^EWE HLEBA

    Najva`nije {to treba znati: hleb se u Hilandaru ne pe~e svakog dana. Pe}ise pale samo po potrebi, odnosno, kada se i posledwa mrvica prethodno ispe~enog

    15

  • JJJJEEEELLLLOOOOVVVVNNNNIIIIKKKK HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRRAAAA

    Poslu{nost je odricawe od svoje voqe. Poslu{nost je vr{ewe du`nosti,bez radoznalosti. Poslu{nost je grob voqe, a uskrsnu}e smernosti. Poslu{nik sepou~ava svakodnevno iz Svetog pisma. Sveto pismo je duhovna apoteka, u kojoj jemilosrdni Otac Nebeski, radi nas, sakrio razli~ite lekove, jer u du{ama na{imimami raznovrsne bolesti i nemo}i, pa radi toga imamo potrebu za razli~itimlekovima, {to sve u Svetom pismu nalazimo, a treba i slu{ati svog Duhovnog Oca.Monahova glavna vrlina je molitva. Moliti se za ceo svet. A da bi se molio, potreb-noje da bude lak, to zna~i - da posti. Post je stalno umeravawe u hrani, stalnolagawe sebe; nikada ne jesti do sita, a o prejedawu ni pomisliti.

    Hilandarskom kuvaru, da podsetim, radni dan po~iwe u dva sata ujutru, uvreme kada monasi zapo~iwu svoj dan bogoslu`ewem u crkvi.Slu`ba Bo`ija se zavr{ava oko sedam ujutru i obaveza kuvara je da do tada pripre-mi jelo, postavi trpezariju i, po ogla{avawu klepala, iznese na trpezu.Me|utim, u vreme sezone boranije, odnosno, kada je ona na manastirskom jelovniku,radni dan kuvara po~iwe ve} prethodnog dana, odmah po ve~eri, jer za ru~ak monahai gostiju, potrebno je najmawe pedeset kilograma ovog povr}a. Obi~no, gosti naberuboraniju, prethodno svrativ{i u crkvicu Svetog Trifuna koja se nalazi u ba{ti, jerje Sveti Trifun, kao {to znamo za{titnik poqa i vinograda.

    Na~in pripreme HILANDARSKE BORANIJE

    @uta, {iroka boranija se najpre o~isti od peteqki, dobro se opere i ise~epopreko, na krupne komade. O~isti se, potom i oko pet kilograma crnog i dosta belogluka. Pripremi se, opere i isecka per{unovo li{}e i sitno se ise~e zreli paradajz.U veliku tavu se re|a:

    Red boranije, preko we se stavqa red crnog i belog luka, per{unovog li{}ai malo soli. Sve se prelije vodom, pa kada malo provri, a boranija se slegne, pos-tupak sa re|awem se ponavqa, dok se sve povr}e ne utro{i.

    Naslagano povr}e se nalije vodom i ostavi na vatri da se polako kr~ka.[poret se lo`i, drvima, ~ak i usred jakog leta.

    Kada boranija skoro sasvim omek{a, na pedeset kilograma boranije, trebasipati oko tri litre maslinovog uqa i oko pet kilograma oqu{tenog i iseckanogparadajza i sve se kuva jo{ oko sat vremena, dok voda gotovo sasvim ne ispari, a najelu se stvori fina, tanka korica.

    Da bi nama, koji `ivimo van manastirskih zidina, do~arao ukus ovakopripremqene boranije, kuvar Evangelis je svoj recept zavr{io sa:...i onda se jede kaoda je skuvana sa pili}ima. Vi{e puta sam jeo u Hilandaru boraniju imoram da ka`emda se ne sla`em sa Evangelisom; pili}i ili bilo koje drugo meso, samo bi pokvar-ili ukus, a i da ne govorimo o tome {ta je zdravije!

    U mrsne dane, me|utim, nedeqom i praznicima, boranija se ~esto pripremasa ribom.

    Uglavnom se uzima, takozvana, bela riba: {karpina, orada, zubatac, ugor...dakle, plemenita riba koja je boqa za kuvawe, od takozvane, plave ribe - sku{e,

    18

    grad se nalazi mali vo}wak koji svake godine mnogo rodi, ba{ zahvaquju}i str-pqivosti i marqivosti Oca Simeona. Okopava vo}ke i, po potrebi, iz bunara, koji senalazi u vinogradu, zaliva. Stabla se povijaju od roda, ali ba{ zbog obilnog ploda,jabuke se sitne, ali veoma slatke. Nepreskane, razume se. I on uvek nastoji da sa~uvajabuke za bratiju do Uskrsa, jer, kao {to znamo, pred uskrs je veliti, {estonedeqnipost, jela se spremaju na vodi, pa je potrebno unositi vitamine, po{to su bogoslu`ewasvakodnevna, a traju i po deset sati, uz obavezna poslu{awa svakog monaha pojedi-na~no.

    Otac Simeon je u manastiru napravio nekoliko magacina sa policama za vo}e,pa kako je jedne godine bio sve napunio, a po slobodi, jer on nosi ime SvetogSimeona, on donese ne{to jabuka i ovde, u keliju.

    Desilo se, me|utim, da su sve jabuke do Uskrsa istrulile, osim jabuka ukeliji koje su ostale netaknute, zdrave i ~itave. Od tada, Otac Simeon uvek prvo,najlep{e i najboqe, donese u keliju Svetog Simeona. Wihov jak miris se {iri goto-vo ~itavom hilandarskom portom i bratstvo ih uvek najvi{e jede pred Uskrs, kaoblagoslov.

    BUNAR SVETOG SAVE

    Misli se da je Hilandar sazidan na steni, jer je ravnica oko manastira neka-da bila pod vodom, a zna se da je danas na oko 30 matara nadmorske visine, jer -uvek su se mora povla~ila.

    Bunar Svetog Save se nalazi ta~no na sredini, izme|u kelije Svtog Simeona,u kojoj je preminuo, i loze Svetog Simeona, koja je iznikla iz kamena ~iji plodovipoma`u nerotkiwama da dobiju potomstvo. Tako, ve} sedamstotina godina. I ova lozaje jedan od predznaka kraja Svete Gore, a samim tim i ~itavog sveta. Jer, predaweka`e da }e sudwi dan do}i kada se loza Svetog Simeona osu{i ili ne rodi, kada seKarejska kelija Svetog Simeona sru{i ili opusti, da u woj nema monaha i kada saSvete Gore, iz manastira Iviron nestane ikona Bogorodice.

    Svake godine, s prole}a, dolaze monasi iz svih svetogorskin manastira davide je li loza zapupila. I ona, uvek olista i lista}e...

    U bunaru Svetog Save, voda kqu~a sa dna. Fina, pitka, slatka, uvek hladnavoda. To je bilo omiqeno mesto proigumana Save. Pre nekoliko desetina godina,primeti on ma~ke kako se igraju oko bunara, koji nije bio pokriven. U trenutku videda jedne ma~ke nema i on pozva radnike - jer manastir ~esto ima radnu snagu zaimawe i druge poslove napoqu - i oni po~e{e da izvla~e vodu. Do|o{e do dna alima~ke nije bilo. Trud, me|utim nije bio uzaludan, jer su o~istili bunar i stavilihlor. Sutradan, primeti{e svi, sa dowe strane manastira, u bazenima belu vodu. Malose za~udi{e, ali brzo odgonetnu{e; naime, ranije se mislilo da se ti bazeni, iz kojihse zaliva sve {to raste u Hilandaru, pune iz nakog malog izvora; sada je postalojasno da voda iz bunara oti~e ispod manastira i tako ba{ta, zahvaquju}i bunaruSvetog Save, nikada nije ugro`ena su{om.

    17

  • Sve se pome{a i sipa u sud za slu`ewe, da se prohladi.Ovo jelo, taranu, ako bi trebalo porediti sa ne~im, mo`da bi mu, po ukusu,

    najvi{e odgovarao - kavijar. Razlika je, ipak, velika, - ovo je, ipak, hilandarskojelo.

    Slu`i se obi~no subotom i nedeqom, a u vreme Postova - bez uqa.

    [email protected] PASUQ

    Pasuq se otrebi i opere, pa se stavqa u lonac. Voda treba da prekrije pasuq.Kuva se toliko da se, raspadnuti pasuq vadi pre viqu{kama, nego ka{ikama.

    Naravno, pritom se dobro pazi da se pasuq ne uhvati za sud u kojem se kuva.U posebnu tavu se sipa fino maslinovo uqe, a u wega - dosta krupno nase~enog crnogluka. Kada se luk dobro izdinsta, u wega se sipa oqu{teni i izrendani paradajz,aleva paprika, crni biber i, naravno - malo soli i malo za~ina C.

    Sa tako prire|enom zapr{kom, dakle, bez bra{na, preliva se skuvani pasuq.Sve se dobro prome{a, pa se stavqa u rernu, jo{ desetak minuta, da se uhvati kor-ica.

    Na isti na~im u Hilandaru se priprema i so~ivo.More, ispred hilandarske arsane i kod starog manastira Svetog Vasilija,

    izuzetno su, rekoh, bogate ribom. ^esto, pri povratku, ~ekaju}i brod, primetimo tekkoji metar od obale i po desetak velikih oktopoda, razba{karenih na dnu.

    OKTOPOD NA HILANDARSKI NA^IN

    Oktopod, pripremqen na hilandarski na~in, omiqeno je jelo bratstva, sli idodatni rad kuvaru. To je malo te{ko..., zapo~eo je Evangelist, ali odmah zatim, uzsme{ak dodao da se gosti sami ponude za pomo}. Jer, svakog oktopoda treba izlu-pati, odnosno o kamen udarati, bar ~etrdsetak puta. I to - dok je jo{ `iv, takore}iodmah po va|ewu iz mora. U protivnom, ne mo`e da se skuva! Pri udarawu, oktopodpeni, pa mora da se pere i trqa.

    Tako pripremqeni oktopodi se stavqaju u lonac, kuvaju kratko i izvade izvode.

    Posebno se izre`e crni luk i propr`i na zejtinu, a zatim se dodaju koma-di oktopoda i jo{ malo propr`e, uz dodatak malo vode i soli.Kuva se...

    Pred kraj, kad je oktopod ve} sasvim mekan, stavqa se pirina~ i kuva jo[izvesno vreme.

    Isti slu~aj, ako su dodatak obareni makaroni. Ali, ako kao dodatak `elitekrompir, onda se on, oqu{ten i opran, stavqa ranije, da dobro omek{a i da popri-mi sav ukus.

    Najzad - paradajz i per{un. Uop{te, ponovi}u i to treba upamtiti, svako jelo u Hilandaru, mora da ima parada-jz i per{un, ~esto - i origano. To mu daje ukus.Ina~e, oktopod mo`e da se kuva i sa malim crnim lukovima i tada zaposlim celimanastir da ~iste... (Kuvar Evangelis)

    20

    sardele, tune, i tako daqe.Postupak u kuvawu je isti, s tim {to se komadi ribe staqaju pri samom

    re|awu, odmah preko boranije i luka.Na kraju se, kao i za prethodno jelo, sve preliva uqem i paradajzom.

    Uop{te, paradajz se u Hilandaru koristi za sva jela.

    RIBA

    Kod ostrva, rekoh, ima velikih riba. Pomenuo sam orfo - kerwe i odstotinu kilograma. Od glave se pravi najboqa supa, ~orba. Zatim, ima velikihkamenih riba, takozvanih babu{ki koje su, tako|e, izvanredne za supu.

    [karpina se kuva u vodi, zejtinu i origanu, a posle do|e i malo kiseline.Stavqaju se i cele glavice luka.

    Riba je uvek taze. Koliko da, od mora - stigne do manastira. Dabome, jedna riba je boqa za kuvawe, druga - za pe~ewe. Orfo je najboqa,

    najlep{a i, ako ho}ete i ako bratstvo mora da je kupi - najskupqa. Osim toga, okowe ima dosta da se radi; najgora ja za ~i{}ewe. No, kasnije }u, pomenuti dasku saekserima, preko koje se riba prevla~i i tako se skinu krqu{ti. Riba je debela, istakao meso, se~e se na par~i}e; svakom po par~e, mada gosti manastira znaju da uzmui dodatak; jednostavno, tako je ukusno spremqena, da je te{ko odoleti.

    Komadi se usole i stave na komarnik, da ne idu muve, jer u Hiladaru nemafri`idera. Tako stoji otprilike jedan sat, taman da se riba stegne. Pre kuvawa sejo{ jedanput ispere i zatim re|a u veliku tavu.

    Posebno se o~isti dosta crnog luka, koji se kuva u vodi. Kada je lepo sku-van, skida se sa vatre, luk se baca, a vodom se preliva pore|anan riba, da bude triprsta vi{e od we. Kada po~ne da kipi, odozgo se skida pena, obavezno se kutla~omskida i kada je ~isto, stavqa se zejtin i beli luk i kuva dok ne popije svu vodu. Tadase stavqa svetogorski {afran, iz hilandarske ba{te. (Ina~e, krokus, odnosno,{afran se bere dok je u cvetu. Dr`i se godinu dana i tek tada je spreman kao za~in).

    [afran mu daju specifi~an, najboqi ukus i voda se `uti, kao da ima jaja.

    TARANA

    Po nazivu ovog jela, a kojim se slu`e hilandarski kuvari, moglo bi sepomisliti da je ovde re~ o jelu od testa, me|utim, za ovo izvanredno jelo, a opt kaoi sva jela u Hilandaru, jednostavno za pripremu, potrebna je ribqa ikra, morska, amo`e i re~na.

    U Hilandaru se ~esto pravi, mo`e da stoji oko dva dana, ali, toliko je dobroi ukusno, da se veoma brzo pojede.

    Ribqa ikra stavqa se u drvenu stupu i dobro se izlupa.Ikri se dodaje o~i{}eni beli luk i nastavi se lupawe, dok masa ne postane

    kompaktna i dobro izme{ana. Sve se, potom, dobro posoli, sipa se maslinovo uqe, isve dobro prome{a.

    Posebno se skuva dosta krompira u qusci. Krompir se oqu{ti i izgwe~i,poput pirea.

    19

  • sat se ispr`i i po deset kilograma ribe. Pr`ena riba se slu`i sa: boranijom, makaronima, crnim patliyanom ili

    krompirom.

    PRIPREMAWE USOQENE RIBE

    Riba koja se ostavqa za zimu, a ako su veliki ulovi, mo`e da je bude i zanekoliko godina , vremenom toliko poprimi so, da se, pre pripremawa, mora dr`ati,bar tri dana u vodi. Tada se izvadi, opere i o~isti od soli, po{to su joj krqu{tive} skinute, pre soqewa. Interesantno je kako to rade u Hilandaru. Postoje speci-jalne, velike daske u koje su zakucani ekseri. Prevla~ewem ribe, preko tih eksera,krqu{ti se skine za ~as, i bez velike muke.

    A, sad jelo:U {erpu se stavqa dosta krupno ise~enog crnog luka, koji se naliva vodom

    da ogrezne. Kuva se dotle, dok se luk sasvim ne raspadne. Potom se voda ocedi, akuvani luk baci. Ba{ tako! Nekoliko puta sa insistirao i zapitkivao kuvaraEvangelisa, misle}i da je, mada izvrsno govori srpski, ipak tu ne{to pobrkao. Da,da...! Baci se...! Wegova funkcija u ovom jelu je samo da sosu, u kojem }e se kuvatiriba, da ukus i miris.

    Dakle, luk se baci,a u vodu u kojoj se kuvao doda se finog, hilandarskog{afrana, seckanog belog luka, soli i dosta zejtina.

    U sos se pore|a riba, sve se polako dinsta, na slaboj vatri, a pred kraj jela- sipa se malo soka od limuna, ili limuntus, koji ima funkciju, kako re~e Evangelis,da iz jela izbaci gustinu, da ne bude te{ko za stomak.

    Kako bratstvo Hilandara, nikada ta~no ne zna koliko }e vernika - poklonikado}i u posetu manastiru, za svaki slu~aj se, za ve~eru, priprema i krompir, iliboranija, mo`da, praziluk.

    Sve {to pretekne, kako sam ve} vi{e puta ponovio, iznosi se na trpezu, sutraza ru~ak.

    RIBA NA PIRIN^U

    O~i{}ena riba ise~e se na par~ad, posoli i ostavi da malo odstoji. Za tovreme tava se nama`e maslinovim zejtinom i u wu se stavqa opran, nekuvan pirina~.Preko wega se nasla`e krupno ise~en crni luk, kolutovi zelene paprike, ako je ima,a preko svega, pore|a se riba.

    U poseban sud sipa se mlaka voda, doda se malo bra{na; zatim so, sir}e,biber i origano, i sve se dobro prome{a.

    Sa tim sokom se preliva riba u tavi, sve dok ne omek{a, a sok se nepotro{i.

    PRAVQEWE MASLINOVOG UQA

    Nekada davno, kada je hilandarsko bratstvo brojalo vi{e stotina monaha,masline su se, s rado{}u i u molitvi, brale ru~no. Stabala ima dosta. Sve su topotomci maslina Svetog Simeona i Svetog Save.

    Posledwih decenija, me|utim, maline beru ma{ine. Dovedu se i radnici iz

    22

    U Hilandaru se uvek pripremaju dva jela. Uz pasuq, obi~no idu rezanci. A,rezanci su i drugo jelo i, ako se pone{to doda - slatki{!

    HILANDARSKI REZANCI

    U kqu~alu, malo osoqenu vodu, sipa se oko pet kilograma rezanaca, poklopese i ostave da se kuvaju.

    Skuvani i oce|eni rezanci, zavisno da li je posan ili mrsan dan, preli-ju se, tako vru}i, maslinovim uqem i mrvicama od hleba, jer - u Hilandaru se, atako bi trebalo da bude u svakoj ku}i - helb NIKADA NE BACA!

    Pred ru~ak, rezanci se preliju Tahinom, a Tahim je ne{to kao za~in, vrlosli~an tan - alvi, ali u te~nom stawu. Kupuje se u Solunu. Tahini se, uglavnom,stavqa da bi rezanci dobili ukus, ali i boju. Najzad, zato {to su rezanci,pripremqeni na ovaj na~in, jedan od retkih slatki{a u hilandarskoj kuhiwi, pa stogai veoma omiqeni.

    ]UFTETE OD [KOQKI

    Iz mora se, u Hilandaru, rekoh - jede sve.Recimo, {koqke koje Evangelis zove petilides - ustvari dagwe koje se

    kupuju i ovde, kod nas.[koqke se, najpre dobro operu i o~iste, a potom se stavqaju u vrelu vodu

    da se otvore.U zasebnu takvu stavqa se dosta ise~enog crnog luk, prelije se maslinovim

    uqem i ostavi da se dobro izdinsta. U izdinstani luk, stavqa se najpre bra{no, soi dosta crnog bibera.

    [koqke, neso, izvadi se iz qu{tura, dobro se ocede, pa se pome{aju sa proprzenimlukom i bra{nom. Potom se ka{ikom vadi masa, oblikuje se }ufteta koja se zatimpr`e, sa obe strane na dobro zagrejanom uqu.

    Od tri kilograma {koqki, ispadne puna, velika tepsija, pa se ovo jelo sma-tra i izda{nim, pored, zaista, izvanrednog ukusa.

    Po{to u Hilandaru uvek ima dosta gostiju i prave se velike koli~ine, mogu}e je dase kuvar prevari i malo vi{e posoli, no, ni{ta ne mari i za to ima leka: stavqa sekiselina, nikada sir}e, ve} limun, deset - petnaest... koliko treba.Riba se, znamo, kuva subotom i nedeqom (osim, Velike Subote), i, obavezno, zapraznike, ali tada se kuva i po petstotina kilograma ribe.

    Od glava se pravi supa. Dobro se skuva, procedi da nema kosti. U vodi, ukojoj se riba kuvala, stavqa se pirina~ ili rezanci i ta supa je najboqa, boqa odpile}e

    [email protected] RIBA

    Riba se dobro opere, usoli i ostavi jedan sat. Ograman tigaw je ve} na{poretu. Komadi se uvaqaju u bra{no i pr`e. Bratstvo mnogo voli pr`enu ribu, a za

    21

  • PUWENI PARADAJZ I PAPRIKE

    Paradajz i paprike se gotovo uvek pune u dane kada se posti. Jer, to je takoukusno jelo, da bi svaki dodatak... riba, recimo... ostao za slede}i obrok.

    U posne dane, dakle, iz hilandarske ba{te se nabere krupniji paradajz (iako,istine radi, treba re}i da je ovakvu gradiciju: na krupnije i sitnije nemogu}e prav-iti; svaki je veli~ine osredwe diwe) i `uto - zelene paprike, opet nekako sve jed-nake veli~ine. I, zaista, nije to samo estetski do`ivqaj; sasvim je sigurno da i one,rastu}i uz blagoslov, dobijaju takav izgled.

    Paprikama se odse~e kapak i o~iste se od semenki. Paradajzu se, tako|e,odse~e gorwi deo i izdubi se. Dobro se operu.

    Za to vreme, o~isti se dosta crnog luka, isecka i, izme{an sa posoqenimiseckanim per{unom, stavi da se pr`i. Kada luk omek{a, doda se paradajz koji smodobili izdubiv{i plodove; ako treba jo{ se malo isecka. Od za~ina - samo sveto-gorski, hilandarski, sveti origano. Na kraju, stavqa se pirina~. Sve zajedno se pr`idok ne dobije malo boju, a to se vidi kada fil gotovo sasvim popije vodu.

    Izmakne se na ivicu {poreta, napune se paradajz i paprike, pore|aju u tavu,naliju vodom, vrate im se {e{iri}i i jo{ malo kr~kaju.

    Mo`e da se jede toplo, a mo`e i hladno i nemogu}e je opredeliti se kadaje ukusnije.

    Puweni paradajz i paprike su ~esto na hilandarskoj trpezi: zbog ukusa, alii zbog toga {to u plasteniku gotovo ~itave godine ima ovog povr}a.

    PAPRIKE PUWENE RIBQIM MESOM

    Puwene paprike se ne prave ~esto u Hilandaru, jer obi~no ima mnogo gosti-ju, a priprema zahteva dosta posla. Dodu{e, i gosti se anga`uju i poma`u: naberupaprike, skinu peteqke i semenke, operu ih.

    Sve to se uradi dan ranije, uve~e. Tada se fil pripremi. Najpre se iseckadosta crnog luka i propr`i. Riba se o~isti, sameqe i stavi u ispr`en luk. Zatim,dosta per{una, malo origana (blagotvoran je za krv i srce), soli i pola kanteo~i{}enog pirin~a. Kada se i to propr`i, sve je spremno i ujutru se samo napunepaprike.

    Svaka paprika treba da ima svoj poklopac. Pore|aju se u tavu, doda sedosta sitno iseckanog per{una i napuni se vodom. Kuva se i, kako voda isparava,paprikama se dodaje rendani paradajz i uqe i tako, dok ne popije svu vodu, a ostanesamo ukusan saft.

    Dok se paprike kuvaju, tava je poklopqena.Za puwene paprike, riba ne mora da bude prvog kvaliteta, jer sastojci jelu

    daju izvanredan ukus, tako da riba slu`i samo kao izvor proteina. Va`no je jedino,pre mlevewa, dobro je o~istiti od kostiju.

    PAPRIKE PUWENE PASUQEM

    I ovo, veoma ukusno jelo, mo`e se jesti i toplo i hladno. Ujesen mu je pravovreme, jer sve {to je potrebno za wegovo pripremawe nalazi se u hilandarskoj ba{ti.

    24

    najbli`ih mesta van Svete Gore.Obrane masline se stavqaju na velike pripremqenen plo~e, da ih ki{a opere.

    Zatim se stave na veliki kamen, koji okre}e kow i masline se biju, udaraju. Stavqajuse u korpe, napravqene od kozje ko`e (pravi ih monah, u Karejskoj keliji - SvetiSimitrije), korpe se stavqaju u presu i ~etiri ~oveka ste`u. Uqe i voda izlaze zajed-no, ali uqe, kao lak{e, ostaje na povr{ini i jednostavno se pokupi. Prese se ste`ui po {est puna i uvek ispliva zejtin, ali je ono prvo uqe, koje se pojavilo napovr{ini, najboqe, naj~istije, najplemenitije, prozirno kao bistra izvorska voda.Odvaja se za kandila.

    Iz jedne korpe se iscedi ta~no 12 \uma, a svaki \um ima 15 litara.Uqe se pravi od Svetog Dimitrija od Bo`i}a. To je bilo nekada, a danas...? Danas se~esto kupuje u Solunu, pa ipak, do|u gosti ba{ iz soluna i ho}e da ponesu malo ku}i.Bratstvo im ka`e da je uqe kupovno, ali oni ho}e, jer su ga probali - razlika jeogromna. Jer, u Hilandaru, uqe poprimi blagoslov.

    A ja verujem da }e se hilandarsko bratstvo umno`iti i da }e opet, s rado{}ui molitvom, brati svoje masline.

    IMAM BAJLDI

    U dane, kada hilandarski monasi imaju razre{ewe na uqe, pravi se, dodu{ene tako ~esto, a re}i }u i za{to - Imam bajldi!

    U hilandarskoj ba{ti se nabere plavi patliyan koji izgleda tako, da se dobi-je `eqa - `iv da se jede. Patliyan se dobro opere, odstrane mu se peteqke i svakise zase~e, po du`ini, na ~etiri mesta.

    Udubqewa se filuju ise~enim belim lukom, per{unovim li{}em i soqu.Ovako pripremqeni patliyani pr`e se na uqu, sa svih strana, a toliko uqe piju,da, u Hilandaru, za jedan ru~ak treba, malte ne - velika kanta uqa.

    Ovo jelo je, ustvari turskog porekla, a pravi naziv mu je, bar po re~imahilandarskog kuvara - aman bajldi. Kada je jedan Tur~in, ka`e pri~a, pripremioovo jelo, videv{i koliko patliyani piju uqe, uhvatio se za glavu i uzviknuo: Amanbajldi!, {to zna~i - Aman, pu}i }u od muke! Prizna}ete, vrlo originalno nazivza jedno jelo!

    U posebnoj tavi izdinsta se dosta ise~enog crnog luka, pa se daqe jelopriprema ovako:

    Red propr`enog filovanog patliyana, red crnog luka i per{una, pa sveispo~etka dok se masa ne utro{i. Gorwi red odnosno posledwi je - red patliyana.Tako pripremqeno jelo prelije se uqem u kojem se patliyan pr`io, sve se jo{ maloposoli, dospe se voda, da jelo ne zagori, pa se sve kuva, dok voda sasvim ne ispari.Jelu se, na kraju, dodaje oqu{teni i izrendani paradajz, jo{ malo per{una, i sve selagano protresa, ne me{a se, da jelo ne zagori.

    I, opet }e Evangelis: Jede{ ko pili}e!Kakvi pili}i, Evangelise?!? Jeo sa hilandarski Imam bajldi i smelo

    tvrdim - takvog jela nema nigde na svetu!

    23

  • Oce|ene tikvice se pune, a na kraju se svaka zatvori poklopcem - kri{komparadajza.

    Tako pripremqene tikvice, kuvaju se na plotni {poreta ili u rerni.Tikvice se naliju vodom, da ogreznu. Kada su skoro gotove, preliju se sa jo{

    malo maslinovog uqa i oqu{tenim, izrendanim paradajzom. Kuvaju se jo{ otprilikepola sata.

    Gotove tikvice se pospu ise~enim per{unovim li{}em.

    BRODET OD [KOQKI NA HILANDARSKI NA^IN

    Od dagwi, ili mu{ula, pravi se i izvanredni brodet:[koqke se dobro operu i o~iste, zatim se, tako nekuvane, otvore i iz wih

    se izvadi meso. Tako o~i{}eno meso stavqa se u blago posoqenu vodu i kuva se dokskoro ne po~ne da se raspada.

    U posebnoj tavi ispr`i se dosta ise~enog crnog luka. U luk se doda parada-jz, oqu[ten i izrendan, i sve se kuva jo{ otprilike pola sata.

    U luk i paradajz sipa se meso od {koqki, i posle kratkog dinstawa, jelu sedodaje opran i o~i{}en pirina~. Kada je pirina~ mek, u brodet se stavqa per{unovoli{}e, malo vina i so - na kraju.

    Jelo je - izvanredno.

    KROMPIR NA HILANDARSKI NA^IN

    Pr`en krompir, kao pr`en, ali u Hilandaru se krompir sprema i na jedanspecifi~an na~in, a ukus...{ta da vam pri~am?

    Za jedan obrok, ise~e se i po dva yaka krompira. Kuvarima poma`u gostimanastira, a i poneki od hilandarske bra}e, koji trenutno nemaju poslu{awa, abesposlene ruke i um, |avo brzo zaposli.

    Krompir se opere, malo procedi i stavi u tavu. Ponekad su potrebna i~etvorica da posudu podignu i stave na vatru. Sipa se zejtin, obavezno per{un, so ivoda; toliko se sipa, da krompir u woj pliva. Kr~ka se na vatri, poklopqeno.

    Kada voda uvri, stavi se dosta paradajza, ponovo poklopi i kuva, dok krom-pir u ne upije paradajz.

    To je sve. Jednostavno, a izuzetno ukusno; ne mo`e da se poredi ni sa jed-nim poznatim jelom.

    Na ovaj na~in, krompir se priprema i posnih dana, ali, razume se, bez uqa.Razlike u ukusu, skoro da nema!

    JAJA NA PARADAJZU

    Paradajz, opran, izre`e se na kolitove i stavi na vru}e uqe, u velike tave.Na kolutove, ali i izme|u wih, kada se ve} malo propr`e, stavi se sitno iseckanbeli luk, so i origano. Na svaki kolut se razbije po jedno jaje i jo{ malo pe~e.

    Priprema se brzo, a hilandarsko bratstvo ga veoma voli.

    26

    Mlad, zreo pasuq i zelene, ili poluzrele paprike. Iziskuje malo vi{e rada, pa gakuvari pripremawu dosta retko, ili u specijalnim prilikama.

    Pasuq se stavi u {erpu i kuva. Prva se voda baci, pasuq se ocedi i staviu vrelo maslinovo uqe, da se malo propr`i. Potom se nalije vodom, tek da ogreznei polako se kuva dok ne omek{a.

    Za to vreme crni luk se o~isti i ise~e na rebarca, pr`i se da porumeni,malo se popra{i bra{nom i skine sa vatre. U luk se tada doda ise~eno per{unovoli{}e, seckani beli luk, malo aleve paprike, so, biber, a potom se sipa pasuq, zajed-no sa vodom u kojoj se kuvao. Sve se dobro prome{a, a ako ima malo vode, sipaseodgore jo{ malo tople vode.

    Tom smesom se pune o~i{}ene zelene paprike, re|aju se u tavu, a vi{akpasuqa, ako ga ima, stavqa se izme|u paprika.

    Paprike se preliju vodom, doda se jo{ malo maslinovog uqa i jelo se polakokr~ka jo{ otprilike pola sata. Dok paprike ne odmeknu.

    Ukusno je, kako rekoh, i toplo i hladno.

    ZAPE^ENI PRAZILUK

    Bilo nas je dvadesetak za trpezom. Jeli smo neko fino i ukusno jelo, a danismo znali {ta, zapravo, jedemo. I, mada se za trpezom ne govori, ili bar, {tomawe... naga|ali smo {ta bi to moglo biti. Najpre smo govorili pogledima, a zatimi poluglasno priznali poraz.

    Divni otac Nikanor, koji je sve to iz prikrajka pratio, bez re~i, samo sesme{kao.

    Zamolio sam ga...- A, vi to ne jedete! Napravio je malu pauzu, a zatim dodao: Praziluk!- Kako da ne, O~e...! Istina, ovako pripremqeno, nikada ne bismo

    pogodili...!A, pripremawe je lako i jednostavno, da jednostavnije ne mo`e biti:

    Praziluk se o~isti i opere. Zadr`i mu se samo beli deo. Potom se, bez rezawa, sla`ejedan do drugog. Odozgo se pospe soqu, seckanim per{unom, nalije se zejtin i vodetoliko, da praziluk ogrezne. Tek toliko, da jelo ne zagori.

    Jelo se kuva dok praziluk ne omek{a, a tada se dodaje paradajz, onaj isti -oqu{ten i izrendan, sve se jo{ malo kr~ka i, jelo je gotovo!

    Npomena: zape~eni praziluk se jede i u posne dane, razume se bez zejtina,sli verujte mi na re~ - razlike gotovo da nema; oba jela su tako ukusna, daparafriziram Evangelisa - prste da poli`e{!

    TIKVICE SA PIRIN^EM

    Tikvice za puwewe se oqu{te, izdube ka{ikom, operu i ostave da se ocede.Oqu{ti se dosta crnog luka, sitno isecka i stavi u tavu, sa malinovim uqem, da semalo izdinsta. U izdinstani luk se sipa pirina~, prethodno otrebqen i opran, sve seto jo{ malo dinsta, a zatim nalije oqu{tenim i izrendanim zrelim paradajzom samalo vode. U ovu smesu se stavi dosta ise~enog per{unovog li{}a, malo miro|ije isoli.

    25

  • Posebno, oqu{titi paradajz, izbaciti semenke i ise}i na komadi}e, pa zajed-no sa bosiqkom, per{unom, origanom, listom anisa i lovora, ume{ati u boraniju.Tada se posoli i popari po ukusu. Jo{ izvesno vreme odstoji u sudu na kraju {pore-ta.

    SIR

    Uvek, kada je po Tipiku razre{ewe, sir se iznosi na trpezu. Nekada, kada suse, na hilandarskim metosima, u velikom broju gajile koze i ovce, manastir se otudasnabdevao mlekom i sirom. Danas, mawa koli~ina sti`e sa Kakova. Ina~e, uglavnomse kupuje.

    Na kri{ke sira, mo`e da se stavi malo origana i da se prelije maslinovimuqem, a mo`e i na suvo. Par~e sira i luk iz ba{te i ~a{a hilandarskog vina, imali ~ega lep{eg?

    Jedu se i makaroni sa sirom, a pravi se i pita, uz dodatak zeqa.

    LEKOVITE TRAVKE, ^AJEVI

    ^itava Sveta Gora je puna lekovitih travki, a najvi{e ih je na planini Atos.^ajevo se prave od lipe (ima ih u samom manastirskom krugu - kod grobaSvetoga Simeona i iza crkve, kod bolnice), nane... {to je nama poznato...

    me|utim, reko{e mi, svaku travku, sa Svete Gore, koju skuva{ - lekovita je.U Hilandaru ima mnogo kantariona, trave sa `uto-crvenim cvetom. Bere se

    i stavqa u zejtin i 40 dana odstoji na suncu. Nema ni~ega lekovitijeg za rane bilokoje vrste i nema te rane koja za dva dana ne zaraste.

    Kantarion se, tako|e, upotrebqava i za bolove u stomaku, glavoboqu i pri-tisak.

    Kuvana lubenica je izvanredan lek, verujem da ovo prvi put ~ujete - za srce!Kora se odvoji, a, lubenica se skuva, i mlaka popije!

    U Hilandaru, postoji i p~elarnik.Jo{ je Starac Nikanor, do{av{i iz rodnih Divaca, 1927. Godine, resdr~io jedan pros-tor oko manastira (I ubod p~ela je lekovit, samo ako p~elama prilazi{ saqubavqu!). Dobijaju se: livadski, bagremov, {umski - takozvani sosura. Taj jenajboqi, malo gu{}i, a lekovit za sve: stomak, plu}a, `u~, jetru. Svako jutro, poka{i~icu, na {te srca, mada bratstvo stavqa med i na kuvane makarone.

    SALATE

    Rekli smo da, u hilandarskoj ba{ti, ra|a svako povr}e. Tako|e je ve}napisano o plasteniku, u kojem ve}im delom godine ra|a. Zimi, me|utim, od salate,bratstvo jede kupus i, u svako doba omiqen luk. On se uglavnom, i ne se~e; onako,samo na pola, pa se grize kao jabuka.

    S prole}a, izbor je veliki, pa ipak ne mo`e da se zamisli obrok bez luka:maldog i starog.

    Zelena salata, koje u hilandarskoj ba{ti ima ve} od Blagovesti, bere se ijede u velikim koli~inama. Ho}u da ka`em da gostiju uvek ima dosta, pa za jedanobro ide i po nekoliko kofa. Salata se dobro opere, stavqa u poslu`avnike, otpri-

    28

    MLEVENI PARADAJZ

    U sva hilandarska jela se, primetili ste, obavezno stavqa paradajz!Leti, to je sve`, tek ubrani paradajz. Samo mu se skine ko`ica, a zatim

    krupno ise~e i stavqa kao najgorwi sloj jela.U plasteniku, rekoh, povr}a ima ve}im delom godine. Zelena salata, recimo

    na trpezi je ve} od Blagovesti (25.mart). Me|utim, da bi neophodnih vitamina biloi zimskih dana, kada vetrovi zafiju~u, a snegovi pokriju pitomu dolinu, potrebno je,obi~nu foliju, kojom je sada prekriveno tih {ezdesetak kvadrata zemqe, zamenitipleksiglasom. A, za to, manastir nema novca, jer - mada }up Svetog Save i daqe pre-liva - to je dovoqno da se ugoste gosti - poklonici, da se poma`u studentiteoloziu domovini, da se delovi manastira renobiraju, kako bi uvek bio Srpski DuhovniFakultet, {to je, evo, ve} gotovo 800 godina. Pa, pomi{qam: {ta je pedeset hiqadamaraka, za dvadesetak miliona Srba koje hilandarsko bratstvo pomiwe u svojimmolitvama?!?

    Ba{ zbog improvizovanog plastenika, treba misliti na zimu, pa se ~itavogleta meqe pradajz za hladne dane. To su velike koli~ine; svako bure ima najmawe petstotina kilograma. Na svaki kilogram paradajza, stavqa se ka{i~ica soli i istotoliko konzervansa. Tako pripremqen, mo`e da stoji tri godine i vi{e i uvek je -kao da si ga tek ubrao.

    Buri}i se stavqaju u dowe prostorije, u kojima je uvek hladovina, gde se~uvaju i zejtin, sir, jaja... gde se, uostalom, ve} osam vekova ostavqa zimnica.

    Dovoqno je - ka`e Evangelis - sipati taj paradajz i malo zejtina i -prste da poli`e{!

    TIKVICE KAO KROMPIR

    Odabrati {to mla|e tikvice, oqu{titi i - ne dubiti ih. Iseku se krupno,operu i ostave da se ocede.

    Oqu{ti se i ise~e dosta crnog luka, koji se stavi u tavu, prelije masli-novim uqem i malo prodinsta.

    U prodinstani luk, pore|aju se tikvice, sve se prelije sa malo vode i ostavida se polako dinsta.

    Kada tikvice omek{aju, preliju se sa oqu{tenim i izrendanim paradajzom,pospu ise~enim per{unovim li{}em i sve se dinsta jo{ pola sata.

    Ovako pripremqene tikvice, jedu se kao krompir, rekao mi je Evangelis,a {ta zna~i :sli~no se priprema , a sli~an mu je i ukus.

    [email protected] BORANIJA SA ZA^INSKIM,SVETOGORSKIM TRAVAMA

    Boranija se o~isti, opere i prepolovi. Crni luk se o~isti i isecka. Beli lukse, tako|e, sitno isecka. U tavi se zagreje uqe i na wemu se propr`i crni i beli luki iseckani koren anisa, dok ne po`uti. Tada sipati vodu i dodati zrnca korijandara.Na sve to, sipa se boranija. Posuda se pokrije i dinsta se sok mahune ne omek{aju.

    27

  • i dobio na poklon. Ovde se sejalo`ito, onde raslo vo}e, tamo - vino-grad ili p~eliwak. Stalni gostiHilandara rado pomognu hilan-darskoj bra}i, ali to je samo kap umoru. Pa, tako, mnogi vo}wacimora{e da se prepuste sami sebi.

    Jabuke u vinogradu svakegodine lepo rode, tu je Otac Simeon;on o wima brine. Ima i prili~anbroj duwa, jer one ne tra`e speci-jalnu negu. Bratstvo Hilandara volislatko od ovog vo}a.

    U jesen, kada se oberu ilisame otpadnu, duwe se najpre lepooperu, o~iste, a zatim sa malo vode,stave u kazan. Nalo`i se vatra sve seto lepo kuva na tihoj vatri. [e}erse ne meri, jer Hilandarci ve}dobro znaju koliko {e}era ide nakoji kazan. Voda je iz bunara SvetogaSave. Kada se slatko dobro skuva,sipa se u }upove i ostavqa za zimu.

    Bez ikakvih dodataka ikonzervansa, stoji godinu dana, a usvakodoba izgleda kao da jepravqeno danas. Slatko od duwa seslu`i za Praznike i kada nemamnogo gostiju, jer brzo ode, a doidu}e sezone treba ~ekati. Bratstvuje, svakako, potrebnije, pogotovu zavreme Velikih Postova, zbog vitam-ina.

    Kada u manastiru ima mnogo gostiju, slu`i se ~uveni HILANDARSKIRATLUK. I, dugo godina sam mislio da se ovde i priprema; jedva sam prihvatio daje to kupovni ratluk, ali u Hilandaru on poprimi blagoslov i, sasvim sigurno, da se,van ovih zidina, ni sli~an ne mo`e pojesti.

    SUPA OD KROMPIRA S POVR]EM

    Najpre se o~isti i isecka povr}e. Luk se sitno nasecka. Beli deo praziluka,{argarepa, celer i koren per{una, o~iste se, operu i iseckaju na koluti}e. U posuduse zagreje uqe (naravno, ako je dan razre{ewa na uqe) i u wemu se, dodav{i malovode, propr`i luk. Tada se doda iseckano povr}e i kr~ka se dok povr}e upola neomek{a. Sipa se toliko vode da sve bude pokriveno. Kuva se na tihoj vatri, dok se ikrompir i povr}e ne raskuvaju. Na kraju se doda sitno iseckan per{un i origano.

    30

    SVETI SAVA

    Sveti Sava - {kolska slava, ceweni po{tovan u ~itavom pravoslavnom svetu,najvi{e je, svakako, slavqen na Svetoj Gori,jer je za sv manastire u~inio mnogo. ZaHilandar - najvi{e. Zajedno sa svojimocem, Svetim Simeonom miroto~ivim, podi-gao je manastir 1198. godine, borio se uonim te{kim vremenima za pravoslavqe,izborio za samostalnost srpske pravoslavnecrkve, 1219. godine u Nikeji. Nekada{wisrpski princ, Rastko Nemawi}, sada je kaomonah Sava i{ao bos, hranio se hlebom ivodom, delio je sirotiwi i najvi{e vreme-na provodio u molitvi. Zavr{iteq je proceshristijanizacije u na{em narodu.

    Stradala~ka `rtva Svetog Save, zaspasewe drugih, pored svih svojih darova ipodviga, od Boga je dobio dar posmrtnogmu~eni{tva, jer spaqivawe wegovog svetogtela na Vra~aru, 1594. godine, bilo je svo-jevrsno stradawe, posle telesne smrti.

    Sinan - pa{a je, spaliv{i svetekosti, mislio da Svetoga Savu preda zabo-ravu. Me|utim, od tada su jo{ vi{e poja~aniuticaji i prisustvo Svetog Save. Wegov likje bio sve `ivqi, sve prisutniji u du{ina{eg naroda koji ga slavi, uz zahvalnost zasve {to je u~inio za srpski rod iskazujeuzvi{enu qubav svom U~itequ.

    like za ~etvoro - petoro, zatim se sipa zejtin, sir}e i so. UVEK, prvo uqe, pa sir}eodozgo.

    Paradajz, osim {to se stavqa u svako jelo, obavezno je na trpezi u sezoni,dakle, najmawe devet meseci u godini. Se~e se na kolutove, sipa maslinovo uqe ilibez wega, u zavisnosti od dana, posoli i stavi dosta iseckanog luka. Paradajz, lep,krupan, sladak.

    Retko se pravi ZAZIKI. Na hilandarskom metohu, u Kakovu, van Svete Gore,ima ne{to ovaca i povremeno stigne kiselo mleko. Onda se na kolutove iseku kras-tavci, sitno beli luk, so i izme{a sa kiselim mlekom.

    Salata od meli|ana (plavog paradajza), sli~na je ajvaru, samo bez paprike. Uzme se, dakle, plavi patliyan, stavi u `ar i, zatim, o~isti od kore, odnosno ostanesamo sredina. Sameqe se u ma{ini za meso (u Hilandaru se meso NIKADA ne jede,ali ma{ina je tu za plavi i crveni paradajz), stavi se beli i crni luk, so i limuni dobro izme{a. Fenomenalno.

    SLATKI[I

    Slatki{i, po Tipiku, mogu da se jedu svakog dana, osim, recimo VelikogPetka, jer je to tu`an dan, monasi ne jedu ni{ta, hrane se suzama i ~itavog dana suu crkvi.

    Kada se mesi hleb, na primer, me|u gostima je uvek po neko koji ka`e:Danas }u da napravim pitu!, jer on to ume.

    PITE BUNDEVARA. Bundeve iz hilandarske ba{te se o~iste, operu, izren-di{u i malo propr`e, sa {e}erom. Onda se u tepsije, jer se uvek pravi vi{e tepsi-ja... re|a: red testa, red bundeve, red testa... tako, pet - {est slojeva. Isto se pravii od jabuka.

    Za sve mora da bude po|ednako; to jedu svi; nikada nema razlike, izme|ubratija i gostiju.

    PALA^INKE.

    Umuti se smesa od jaja, bra{na, vode i malo soli i naprave pala~inke.Filuje se pekmezom koji su napravili monasi. U Hilandaru se pravi mnogo pekmezai slatka, jer ima mnogo {qiva i jabuka. Uop{te, od sveg vo}a se pravi slatko ipekmez. Kuvari nemaju mnogo vremena, pa obi~no do|e Otac Arsenije, ali i svi ostalipoma`u. Vo}e se pere, o~isti i zna se, koliko {e}era za jednu tavu, treba. Kada seskuva, stavjqa se u zemqane }upove i stoji, kao da je danas pravqeno, godinu -dve, koliko treba, mada se obi~no potro{i od sezone do sezone. O }upovima brineOtac Arsenije i, kada se ne jede sa zejtinom, mera potro{we je: jedan }up - za jedandan.

    SLATKO OD DUWA

    Vo}a je u Hilandaru nekada bilo znatno vi{e. Na`alost i vo}kama trebaposve}ivati vi{e pa`we, {to monasi ne mogu da postignu. Hilandarski posed jenajve}i na Svetoj Gori od svih manastira, jer je Sveti Sava dosta kupovao, ali dosta

    29

  • gao kraq Milutin, jedan odnajve}ih ktirora manastiraHilandara. Velika trpezarija, ukojoj ima mesta i za pet stotinaqudi, `ivopisana je u 16. veku inekada je bila puna monaha.

    Danas, kada je bratstvosvedeno na 25 qudi, obi~nih danase ru~ava i ve~erava u malimtrpezarijama na spratu, [to ima isvoju prakti~nu stranu, jer je kuhi-wa nadohvat ruke.

    Po zavr{enom obedu ipo{to se zablagodari Gospodu,monasi se povla~e u svoje kelije, agosti, u miru i ti{ini, uvek izno-va, otkrivaju predawa, obi~aje,~uda...Velike Carske Srpske Lavre.

    32

    [email protected]]

    Praznovawe Bo`i}a nas podse}ana najve}u Bo`iju milost, po kojoj je na sebeprimio telo ~ove~je, kako bi qudimapokazao put spasewa.

    Na dana{wi dan, u sirotiwskojpe}ini Vitlejema, sveta Marija je rodilaSpasiteqa Isusa Hrista, povila ga i stavi-la u jasle na seno. Tada nad Vitlejemomsinu velika svetlost pred o~ima pastira, aiz svetlosti iza|e an|eo bo`iji i re~e:

    Evo javqam vam veliku radost:danas nam se rodio Spasiteq Isus Hristosi to ovde u Vitlejemu...! An|elizapeva{e:Slava na visini Bogu i na zemqimir, a me|u qudima dobra voqa!

    USKRS - PRAZNIK NAD PRAZNICIMASpasiteq je rekao: Ne bojte se! Ja sam pobedio svet! Kao {to je, posle

    Velikog Petka, do{ao Vaskrs, tako je uvek na kraju pobe|ivala Bo`ja Istina iPravda.

    Sedam dana pred Uskrs, u Hilandaru se, kao i u svim pravoslavnim crk-vama i manastirima {irom sveta, malte ne, ne izlazi iz crkve, radiBogoslu`ewa.Veliko bdewe, slu`ba strasnih Jevan|eqa, posve}ena je stradawima Hristovim.Uskr{wi obi~aji:

    Jedan je vezan za na{ jezik, na{e re~i, na{e me|usobno qudsko opho|eweu periodu Uskrsa.

    Svetla nedeqa: Uskr{wi praznici su najsve~aniji, najsvetliji, najrados-niji u toku liturgijske godine. Pravoslavni hri{}ani se tih sedam dana, ujutru,u podne, uve~e, pozdravqaju iskqu~ivo pozdravom, kojim sa`imaju svu svoju veru,svu svoju nadu, sav duhovni sadr`aj i sav izliv radosti - Hristos Voskrese!Zna~i, Hristos je pobedio smrt, ustao iz mrtvih, darovao svetu i qudima -`ivot!

    Odgovor glasi: Voistinu voskrese! (na crkvenoslovenskom) ili Vaistinuvaskrse! (na srpskom)

    aja se farbaju u crveno. Crvena boja simboli{e `ivot, pobedu `ivotanad smr}u. Jaje, kao dar, kojim hri{}ani jedni druge daruju, odabrano je, jerpokazuje da, ispod naizgled mrtve quske, nastaje `ivot. Crvena boja je slika krvi,prolivene `rtvene Hristove krvi, prolivene na Veliki Petak, a rumenilo ozna~ava`ivot, `ivo bi}e; simbol zaskrsewa, pobede...!

    Kuvar Evangelis mi je rekao da, dodu{e retko, zbog nemawa vremena, pripre-mi i drugu varijantu ove supe: kada su krompir i povr}e skuvani, supa se ocedi udrugu posudu, a smesa se ispasira, u wu se ume{aju mlevene `itarice i sve se toponovo vrati u supu. Kratko se kuva, a zatim pomeri na kraj {poreta, dodaju}i per{uni origano.

    KOJE VO]E RASTE NA POSEDU

    Na hilandarskom posedu i na metosima van Svete Gore, raste sve vo}e:jabuke, kru{ke, {qive...lubenica ima dosta. Sade se diwe, ima oraha i badema. Biloje mnogo limuna i pomoranyi, ali sada ima malo monaha, molitve, svakodnevnaposlu`awa, pa nema ko da neguje vo}ke.

    BAREWE JAJA ZA USKRS

    Za uskr{we praznike, u Hilandaru bude i tri stotine gostiju, iz domovine,ali i iz svih krajeva sveta. Najve}i deo dana se provodi u crkvi, u molitvi. Ono malovremena, ako ostane za san i ako vremenske prilike dozvoqavaju, gosti odremaju uhilandarskoj porti.

    Na Veliki ^etvrtak, ispred crkve se peru jaja. Koliko? Zavisi od gostiju alinikada mawe od hiqadu.

    Ujutru rano, pali se kazan. U vodu se stavqaju farba i sir}e. U korpe seposla`e po pedeset jaja i samo se zamo~e u kazan. Po{to su jaja obarena, krpisom, samalo zejtina, blago se prebri{u.

    Pvog dana Uskrsa, posle bogoslu`ewa, stare{ina blagoslovi jaja, donesu seratluk, kafa i ~aj. Svi se ~aste i svi dobiju po jedno jaje. To je blagosloveno jaje.

    Za trpezom, kasnije, jaja se jedu, uz ribu, sir, salatu.U vreme velikih praznika, jede se u staroj trpezariji, koju je po~etkom 14. veka podi-

    31

    VAVEDEWE PRESVETE BOGORODICE

    Za{titnica Svete Gore i svih svetogorskih manastira je PresvetaBogorodica.

    Slava manastira Hilandara je Vavedewe Presvete Bogorodice, 21. novem-bra (po starom) odnosno 4. decembra (po novom kalendaru). Dan je posve}enspomenu na presvetu Devu Mariju, kada se posvetila Bogu.

    Bogoroditeqi, A}im i Ana, molili su Boga da ih usre}i detetom,obe}av{i da }e mu dete posvetiti. Bog je primio wihovu molitvu i da im k}er.

    Kada je devoj~ica napunila tri godine, roditeqi su je, da bi ispuniliobe}awe, odveli u hram i predali prvosve{teniku. Pred vratima su ih ~ekalisve{tenici, pevaju}i crkvene pesme. Prvosve{tenik Zaharije je radosno prihva-tio i odveo u najsvetiji deo crkve, gde niko nije smeo da ide. To je bila voqaBo`ija i trogodi{wa devoj~ica je tu ostala da se vaspitava i spremi za velikuslavu koju joj je Bog odredio.

  • treba me{ati da ne uhvati.Tada na pasuq naliti vodu ukojoj se kuvao, toliko daizgrezne i daqe se kuva natihoj vatri.

    Za to vreme, o~istise i nasecka crni luk, per{uni celer. Luk se propr`i nauqu, pa mu se doda mlevenapaprika, so, per{un, celer iiseckani beli luk. Prome{ati,pa dodati pasuq. Ako je suvi{egust, dodati jo{ vru}e vode iponovo dobro prome{ati.

    Paprike se operu,odre`u im se peteqke ikapice, o~iste se od semenki inapune pasuqem. Slo`e se utavu, preliju supom od pasuqai stave u zagrejanu rernu da sepe~e oko pola sata.

    Jelo je izuzetno ukus-no i toplo i hladno, ali, na`alost, retko se u Hilandarupreprema, jer zahteva dostaposla.

    PAPRIKE SPRAZILUKOM

    Praziluk se o~isti,opere i odse~e se zeleno perje,koje se tanko isecka i propr`ina uqu, odnosno, prokuva navodi. Posle petnaestal minuta,dodajte o~i{}enu i na kockiceiseckanu papriku, dobro seprome{a, posoli, stavi senekoliko lovorovih listova,seckan per{un, origano i so.Dinstati ne du`e od desetakminuta.Bele stabqike praziluka seprokuvaju u osoqenoj vodi.Ocede i slo`e na dinstanume{avinu. Sud poklopiti idinstati jo{ oko pola sata natihoj vatri. Slu`i se hladno.

    34

    LAZAREVA SUBOTA (VRBICA) ILICVETI

    velikim praznicima dolazili su Jevreji izsvih krajeva u grad Jerusalim da se u dru{tvu moleBogu i da sve~anije proslave praznike.A kako je paska bila najve}i jevrejski praznik, to jepaski bilo mnogo sveta u jerusalimu.

    I Hristos je svake godine dolazio uJerusalim. Kada mu je bila ~etvrta godina javnog radai kada je Hristos po{ao u Jerusalim da i ~etvrtupasku kao javni u~iteq provede u Hramu jerusalim-skom, sti`e mu glas da je wegov qubimac Lazar jakobolestan. Lazar je bio iz Vitamije, a to je jedno maloselo blizu Jerusalima. ^uv{i o Lazarevoj bolestiHristos ode u Vitamiju i kad tamo sti`e na|e Lazaramrtva. Ve} je ~etiri dana pro{lo otkako je Lazarumro, ali Bog je naredio da Lazar umre samo zato dase na wemu poka`e sila Bo`ja. ^im Isus do|e dogroba u kome Lazar mrtav le`a{e, zovnu Lazara izglasa: - Lazare, iza|i napoqe. I Lazar iza|e blatwavpo rukama, i po nogama, i po licu, i pripoveda. Ovosve prisutne za~udi, i svi koji to vide{e i ~u{everovahu da je Isus sin Bo`iji.

    Na {est dana pred pasku po|e iz Vitanije uJerusalim i kad be{e blizu Jerusalima posla svoja dvau~enika u obli`we selo rekav{i im: Idite u selo kojeje pred vama i odmah }ete na}i magaricu privezanu imagare s wom, odve`ite ih i dovedite. Ako vam kore~e {to, ka`ite trebaju gospodu i odmah }e ih dati.U~enici otido{e i u~ini{e sve kako im je re~eno, idovedo{e magaricu i magare, metnu{e na wih haqinesvoje pa posadi{e Hrista na magare i po|o{e uJerusalim. U Jerusalimu se ve} ra{~ulo o vaskrsuLazarevom i zato sada mnogi do|o}e da do~ekajuHrista. Videv{i ga iskazahu mu najve}e po{tovawe.

    Jedni su u znak po{tovawa bacali gran~icepo putu po kojima je Hristos prelazio, a drugi su pro-stirali svoje haqine i pevali mu sve~anu pesmu, osana, spasewe sinu Davidovom, blagosloven si ti kojiide{ u ime Gospodwe, o sana, mili sine. Za spomenovog sve~anog ulaska Hristovog u Jerusalim, crkvana{a pomiwe i vaskrs Lazarev, pa zato propovedCvetni glasi: Uveravaju}i pre stradawa da }e bitiop{te vaskrsewe, iz mrtvih si podigao Lazara, zato imi kao deca nose}i znak od pobede tebi, pobeditequsmrti vapijemo ko sana na visini, blagosloven si kojiide{ u ime Bo`je.

    PE^ENA PAPRIKA S PLAVIM PARADAJZOM

    Paprike i plavi patliyan se operu, odre`u im se peteqke, prema`u se uqemi ispeku u rerni. Kad omek{aju, izvade se, ohlade, oqu{te, o~iste od semenik i iskeuna kri{ke. Beli luk, per{un, celer i miro|iju sitno iseckati i u tavi se, na uqu,zagreje, ali se ne pr`i. Dodati, zatim, paprike i plavi patliyan, posoliti, prome{atii pustiti da jelo odstoji. Jede se dok je toplo.

    GUSTA SUPA OD KROMPIRA I [ARGAREPE

    Velike krompire iz hilandarske ba{te (svaki te`i gotovo pola kilograma),kuvar, wegov pomo}nik, monasi koji trenutno nemaju drugin poslu{awa i mi, gosti -operemo, oqu{timo i iseckamo na kockice. Isto uradimo i sa {argarepama, iseck-av{i je na tanke koluti}e. Ako je dan razre{ewa na uqe, iseckani luk se propr`i;ako je, pak, posan, luk samo omek{a u toploj vodi. Doda se pripremqeni krompir i{argarepa, posoli, poklopi i kuva na tihoj vatri, jer, sve {to je brzo to je i kuso.Kada povr}e omek{a i supa se zgusne, posuda se izmakne na kraj {poreta i doda sesitno iseckani per{un i hilandarski origano.

    GULA[ OD BORANIJE

    Crni luk se o~isti i isecka na rezance. Boranija, o~i{}ena i oprana, pre-polovi se. Paprike se o~iste od semenki i iseku na tanke kri{ke. Luk u vodi (ili uuqu) prokuvati (odnosno, propr`iti) da omek{a. Boraniju zaliti vodom, dodati soli,slatku crvenu papriku ({to raste kraj Morave), origano i kantarion. Kuvati dokdobro ne omek{a, a zatim dodati prokuvan (propr`en) luk. Po potrebi, dolivati vodu.Pri kraju kuvawa, dodati iseckan paradajz, seckan per{un i maj~inu du{icu. Posudupomeriti na kraj {poreta, ne da se kuva, ve} tek toliko da se smiri.

    REZANCI SA GRIZOM

    U Hilandaru se ~esto, kao drugo jelo, pripremaju rezanci sa grizom.Prepremawe ovog jela je jednostavno:

    Dok se rezanci kuvaju u blago posoqenoj vodi, u drugu tavu se sipa uqe, pakad se dobro zagreje, u wega se stavqa griz, koji se pr`i dok blago ne po`uti. Takavgriz se poprska vodom da malo nabubri.

    Kuvani rezanci ispreu se mlakom vodom, stave se u tavu sa grizom, dobrose izme{aju i jo{ malo pr`e, da se dobro zagreju.

    Tako pripremqene rezance mo`ete jesti samo sa {e}erom, ali je ukusnijekada im se dodaju samleveni orasi, bademi, ili le{nici, kojih u Hilandaru, rekoh,ima u izobiqu.

    PAPRIKE PUWENE PASUQEMPasuq se opere i dan ranije stavi u vodu da odstoji. Ujutru se ta voda odli-

    je i pasuq se kuva u sve`oj vodi. Kuva se kratko, po