Hilandarski monah Domentijan i pisac itija srpskih svetitelja, koji je stvarao polovinom XIII veka, privukao je panju mnogih istraivaa, posebno onih koji su prouavali istoriju, jezik i knjievnost srpskog naroda u Srednjem veku. Zahvaljujui takvom interesovanju temeljno je istraeno sve to je Domentijan napisao, a u konkretnom sluaju: itije Svetog Save i itije Svetog Simeona. O vrednostima ovih dela u poslednjih dvadeset godina, za razliku od starijih miljenja, saoptene su visoke i laskave ocene. U razvijenom itiju kakvo je pisao Domentijan prepliu se proza i poezija, retorika i hronika, pohvala i putopis, molitva i pla, verski zanos i patriotizam, sa uvek prisutnim poukama o pravoj veri, pobonom ivotu, moralu i hrianskoj etici. Veliki majstor svoga posla i vrstan poznavalac teologije, bio je u stanju da koristi i preplie sve vrste knjievnih sastava. Ne treba ni podseati da je svoja znanja crpao iz prebogatih vrela vizantijske knjievnosti.

Prvo po redu itije napisao je moda 1243, a verovatnije 1254. godine u Kareji, po izriitoj elji kralja Uroa, dok je drugo itije zavrio 1264. godine, takoe po kraljevoj elji. Bilo je to doba snanog privrednog i kulturnog poleta, koji je zahvatio srpsku dravu. Pun naslov prvog itija u prevodu: ivot i podvizi prepodobnoga oca naega i bogonosnoga nastavnika sve srpske zemlje i pomorske, arhiepiskopa Save, a drugog itija: ivot i podvizi prepodobnoga i svetoga meu svetima oca naega Simeona, bivega Nemanje prvoga, obnovitelja srpskog otaastva, novoga mirotoca i velikog udotvorca. Izmeu saoptenih naslova postoji vidljiva razlika, ne samo zbog toga to se radi o dve razliite linosti, ve najvie zato to su njihovi ivoti imali razliite puteve i to su njihova naj-vanija dela drugaija. Prema Domentijanu, Sava je bio arhiepiskop sve srpske zemlje i pomorske, iz ega se jasno vidi da je titula arhiepiskopa usklaena s titulom srpskog kralja Uroa I, a ne kralja Stefana Prvovenanog, koja je bila znatno ira. Ve na osnovu toga moe se zakljuiti da je Domentijan unosio u itija odreena shvatanja i poglede sredine i vremena u kojoj je radio i iveo. Sve se to u najveoj meri odnosi na delatnost svetoga Save i svetoga Simeona, na njihovu kanonizaciju, na izuzetno potovanje u zemlji u kojoj su njihove moti poivale.Sveti Sava - uitelj i prosvetitelj otaastvaZa Domentijana je arhiepiskop Sava nastavnik, odnosno osoba koja pokazuje pravi put, svakako u prenosnom znaenju, poto se misli na put pravog i istinitog hrianskog ivota i pridravanja svih naela hrianske vere i etike. U itiju se sveti Sava esto pominje jo i kao uitelj i prosvetitelj otaastva. Pod pojmom uitelj podrazumeva se linost, koja je u stanju da svojim uenicima daje pouke o sutini hrianske vere, o ponaanju i delovanju tokom ovozemaljskog ivota, koje treba da je usklaeno s uenjem hrianske crkve. Odnos izmeu uitelja i ue-nika Domentijan ilustruje, pored ostalog, odnosom izmeu Isusa Hrista i apostola, njegovih uenika kojima je predato u naslee da ire Hristovo uenje. irenje Hristovog uenja i prave vere smatralo se najsloenijim i najodgovornijim delovanjem, a za to su bili sposobni samo najpozvaniji. Povodom toga Domentijan pie: Uenje duhovno nije igra, niti bezumlje misli oveijih, no sveta vera propovedana. Hrianska crkva smatrala je apostola Pavla uiteljem cele vaseljene, a uitelje takvog usmerenja po Pavlovim reima postavljao je "Duh Sveti".Pisci itija esto i naporedo

Sveti Sava i sveti Simeon Srpski,prva polovina 15. veka

pominju uitelje i prosvetitelje. Prema srednjovekovnom znaenju pojma, prosvetiteljem se naziva takva osoba koja je sposobna i zasluna za irenje svetlosti vere, za prosvetljavanje ljudskog uma blago-verjem, odnosno za otklanjanje tame bezverja. U svojim delima Domentijan govori i o osobenostima pomenute svetlosti, pa na jednom mestu upozorava da nebeska svetlost nije svetlost koja na istoku ishodi i na zapadu zahodi, koja se s vremenom svrava, i koja se deli dolaskom noi, koju zajedniki sa ivotinjama vidimo. Autor dalje upozorava da takvu svetlost jedino: sa anelima moemo videti, kojoj ni poetak ne poinje, ni kraj prestaje, ka toj istinitoj svetsloti put je prava vera, koja nas uvodi u veni ivot i u beskonanu svetlost Gospoda naeg Isusa Hrista.Patriotska oseanja svetiteljaZadravanje izvesne panje na pojmovima uitelj i prosvetitelj bilo je neophodno zbog toga to Domentijan u svojim delima esto pominje svetoga Savu i svetoga Simeona kao uitelje i prosvetitelje otaastva. To se naroito odnosi na arhiepiskopa Savu, za koga se u itiju kae da nije uio kao apostol Pavle samo tri godine, ve od mladosti do starosti: ne prestade uei svoje otaastvo, svagda, dan i no. Uenje apostola Pavla i svetoga Save moe se porediti, kako po duini trajanja, tako i po veliini prostora. Apostol Pavle je uio tri godine celu vaseljenu, dok je sveti Sava pouavao celog ivota, dan i no, svoje otaastvo, odnosno svoje saplemenike. Navedenom konstatacijom ujedno su u prvi plan istaknuta patriotska oseanja srpskog svetitelja, kao i delatnost koja je prema tadanjim merilima bila najvanija za srpski narod, za otaastvo, odnosno za dravu. Zatita hrianske crkve koja je propovedala pravu veru nalazila se na prvom mestu u redosledu svih dravnih poslova i obaveza hrianskih vladara.U itijama svetoga Save i svetoga Simeona bezbroj puta se pominje znaaj prave vere. Nema nieg znaajnijeg od nje, poto samo ona vodi u carstvo nebesko. Za Domentijana i svakog monaha u svim njihovim podvizima ulazak u carstvo nebesko je krajnji cilj. Pava vera je iz razumljivih razloga bila neprekidno na umu svetoga Save. Odmah posle monaenja, pie u itiju, on se molitvom obratio Hristu da ga kasnije vrati na zapad u Srbiju, gde e silom Svetoga Duha prosvetiti narod, kao i da Hristos: nedostatke svog boanstvenog uenja u mome otaastvu ispuni kroz mene. Prema tome monah Sava se ve od samog poetka svoje delatnosti ne brine samo za spas svoje due, ve istovremeno i o duhovnom prosveivanju srpskog naroda, kao i o ispravljanju nedostataka u uenju o pravoj veri. Sa Savinim dolaskom u Svetu Goru upalila se iskra Boija u srcima pravovernih u njegovu otaastvu, kae Domentijan i sve dok je na istoku u centru pravoslavlja boravio njegov uitelj, na zapadu u otaastvu njegovu rastae dobra vera u srcima pravovernih. Sled dogaaja je logian, poto je iz iskre izrastao plamen dobre vere, koju Teodosije u itiju svetog Save naziva pravoslavljem. Bilo bi to osnovno versko, a u krajnjoj liniji i ideoloko opredeljenje srpskih zemalja, koje su se nale okupljene u dravi prvih Nemanjia. Ovakvim opredeljenjem najvei deo srpskih zemalja prikljuio se u civilizacijskom pogledu istonohrianskoj ili pravoslavnoj ekumeni.Savrenstvo u pobonostiZa to su svakako najzasluniji veliki upan i monah Stefan Nemanja i Sava Nemanji, svetogorski monah, studeniki iguman i arhiepiskop srpski. Otuda reenica u itiju da su oni u dva tela imali jednu volju, ne predstavlja uoptenu fazu, ve vrsto utemeljenu konstataciju.Celokupna delatnost dvojice najistaknutijih monaha bila je usmerena na uvrivanje prave vere. O tome se u itiju pie iz stranice u stranicu, s bezbroj-nim varijacijama, koje je u stanju da oblikuje samo ueni teolog. Temelji prave vere, polazei od najgrubljih konstatacija, poivaju na sadrini i porukama etiri sinoptika jevanelja, na pojanjenjima u poslanicama i delima apostolskim, na zapovestima svetih otaca koji su uestvovali na sedam vaseljenskih sabora, na kojima je utvren Simvol vere i osuena svaka jeres. Sadrina novozavetnih i starozavetnih tekstova, zatim Simvola vere i proklinjanje jeretika, za Domentijana su neiscrpni izvor gotovih formulacija, kroz koje on saoptava svoje poglede, ne samo o pravoj veri ve, istovremeno, i o nacionalnim i dravnim interesima.

Monah Sava se, ve od samog poetka svoje delatnosti, ne brine samo za spas svoje due, ve, istovremeno, i o duhovnom prosveivanju srpskog naroda, kao i o ispravljanju nedostataka u uenju o pravoj veri

Sveti Sava i sveti Simeon trude se na bezbroj naina da uvrste pravoslavlje u svom otaastvu, s jasnim ciljem da Bogu predaju eda svoga otaastva, koja su procvala raznim cvetovima, dobrom verom i istotom bogoljublja, i da mu pripreme savren narod, naoruan istinitim pokajanjem. Iz navedenog citata se saznaje da su sveti Sava i sveti Simeon misionarskom delatnou pripremali svoje saplemenike, da u pobonosti postanu savren narod, kojeg e, kao takvog, privesti Gospodu. Sve to je kratko reeno, nije bilo lako i jednostavno postii, pa se u itiju Sava podsea da naui svoje otaastvo svakoj pobonosti i svakim dobrim zakonima, kako bi pripremio Gospodu savren narod koji je obnovljen Duhom Svetim. Za ostvarivanje tako velikog i znaajnog zadatka Save je bio predodreen jo od roenja, pa ga Domentijan uporeuje sa Jovanom Krstiteljem, pronaavi oslonac u Jevanelju po Luki. Da bi u Srbiji spremio Gospodu savren narod, Sava je morao, pored ostalog, da osposobi i razgrana crkvenu hijerarhiju. U okvirima hijerarhije postavio je jedne za svetitelje i uitelje umnih stada, druge javi svakim bogoljubljem, tree naui svakom pravoverju, sazda mnoge manastire, i porodi mnoge zborove dobrovernih rnaca Duhom Svetim, i naui pobonosti sve po svom otaastvu. Navedeni citat pokazuje da savreni narod ima svoje episkope koji se nazivaju uitelji, zatim monahe koji se istiu bogoljubljem i pravoslavni narod koji je nauen svakom pravoverju. Pored toga, podignuti su mnogi manastiri i okupljena brojna monaka bratstva. Najkrae reeno, u srpskoj dravi postojala je organizovana Srpska crkva koja je okupljala savreni narod.

Manastir Hilandar na Svetoj Gori,zadubina srpskih vladara, poetak14. veka i kasnije

Srpski narod koji se tada istakaosvojom pobonou, zbog ega se mogao nazvati savrenim narodom, stekao je i savrenog oca otaastva. Ovo je najvie mogue dostojanstvo i poast, kako u sakralnom, tako i u dravno-pravnom pogledu, koja se moe dodeliti nekom smrtniku. Ovo visoko dostojanstvo Domentijan pridruuje imenu svetoga Simeona, ali tek poto su njegove moti prenete iz Hilandara u Studenicu. Izuzetne zasluge Stefana Nemanje za obnovu drave i uvrenje pravoslavlja, dale su za pravo Domentijanu da svetoga Simeona nazove savrenim ocem otaastva.Najvie dostojanstvo i poastZa arhiepiskopa Savu bila je rezervisana takoe visoka titula, ali neto drugaije sadrine. Budui da je on bio najzasluniji za osnivanje i delovanje autokefalne Srpske crkve, Domentijan ga naziva gospodinom i ocem otaca svega otaastva njegova. Ovde se pod ocima misli na najuglednije i najuticajnije predstavnike Srpske crkve, pa je sveti Sava u duhovnom pogledu njihov rodonaelnik.

Posle otklanjanja smetnji oko podizanja manastira, dobijena je saglasnost za podizanje Hilandara, pa je monah Sava uputio molitvu Hristu da mu pomogne. U molitvi se naglaava da e to biti pribeite svih hriana, a posebno deci otaastva moga

Od stvaranje savrenog naroda koji ima savrenog oca otaastva, pa do nastanka izabranog naroda samo je jedan korak. Ideju o konstituisanju izabranog naroda, prema Domentijanu, saoptio je i razvio Sava Nemanji jo kao mladi svetogorski monah. Boravei u Vatopedu uputio je pismo ocu, tada ve monahu Simeonu, da iz Studenice doe u Svetu Goru. Koristei gotov obrazac iz Starog zaveta, Sava u svom pismu pie najpre o tome kako je prekrasni Josif dospeo u Egipat, pa je tamo zbog sina otiao i njegov otac Jakov s brojnim potomstvom, inae nazvan drugim imenom Izrailj - izabranik Boiji. Jakovljevi sinovi i svi njihovi potomci nazvani su po rodonaelniku sinovi Izrailjevi ili Izrailjci, tj. izabranici Boiji.Boravak na Svetoj GoriU pismu koje je Sava poslao Nemanji, kako bi trebalo da i on sledi Jakovljev primer i da doe u Svetu Goru, poto je Bog odluio da u tebi proslavi svoja udesa i da se nazove drugi novi Izrailj, i obnovi eda tvoja Duhom Svetim, i pastva tvoja Bogom uzrastavi nazvae se izabranje Boije. Pod edima Nemanjinim i njegovom pastvom podrazumevaju se svi stanovnici srpske drave, tanije ceo srpski narod. Prema tome, Sava prorie upravo svom narodu da e postati izabrani narod, ali tek kada Nemanja doe u Svetu Goru i poto svoja eda obnovi Duhom Svetim, tanije poto ih potpuno hristijanizuje i privede pravoslavlju. U istom pismu monah Sava jo jednom poruuje Nemanji: kada doe u Setu Goru, iz tebe e prorasti drugi Izrailj. Obaveza je,dakle, Nemanjina, prema podanicima da ode u veliki centar pravo-slavlja, kako bi posle toga u duhovnom pogledu iz njega prorastao drugi Izrailj, odnosno da bi njegovi saplemenici postali izabrani narod. Boravak svetoga Save i svetoga Simeona na Svetoj Gori pretpostavlja njihovu temeljnu pripremu za misionarsku delatnost u svom otaastvu, s namerom da srpski narod konano privedu Hristu i da ovaj narod doivi svoju duhovnu obnovu. Srpski narod e ujedno postati i nov narod tek poto bude obnovljen Svetim Duhom, pa e se posle toga moi nazvati drugi novi Izrailj, odnosno drugi i novi izabrani narod.Ideju o drugom i novom Izrailju Domentijan dosledno i spretno obrazlae u svojim delima. On na jednom mestu pie da su Nemanja i njegova supruga Ana postali osveeni ve Savinim roenjem i da je Bog blagoslovio Jakovljevim blagoslovom svo njihovo potomstvo. Poto su Savini roditelji hriani koji potuju Novi zavet, preciznije, oni su sluitelji novome zakonu, pa su ve zbog toga uzvieni i od Boga nazvani novi Izrailjci. Iz navedenih rei saznajemo da se pojam novih Izrailjaca vezuje najpre za Nemanju i njegovu suprugu iskljuivo zbog toga to su rodili Rastka, kasnije monaha Savu. Desetak godina kasnije Domentijan neto drugaije obrazlae navedenu problematiku u itiju svetoga Simeona. Na samom poetku itija saopava se da e na Nemanji poivati Hristova blagodat i da e blagoestivi biti oni koji e se od njega roditi, i da e se javiti kao novi Izrailj. Ovde je izvrena izvesna dopuna, poto se kao novi Izrailj ne pojavljuju samo Savini roditelji ve i svi Nemanjini potomci, pod kojim bi se u najirem znaenju rei mogla podrazumevati i Nemanjina duhovna eda. U to moemo biti sigurni poto se naziv prvog Izrailja vezivao najpre za Jakova, a potom i za sve njegove potomke, tako se i pojam novog ili drugog Izrailja vezivao neposredno za Nemanju, a kasnije za sve njegove potomke i saplemenike.Kao u Starom zavetuDrugi Izrailj morao je biti snabdeven svim elementima kojima je raspolagao prvi Izrailj. U slikovitom opisu prenoenja motiju svetoga Simeona iz Hilandara u Studenicu, saoptava se kako bogoljubiva eda njegova sa slavom i au satvorie provoenje svetoga po podobiju prvoga Izrailja, a onda Domentijan zakljuuje: i evo drugi Izrailj bi prenesen ne od Egipta no od Svete Gore. Sve se deava kao u Starom zavetu. Druge su linosti, mesta i vremena, ali je u svemu tome vidljivo nastojanje Domentijana da srpski narod to uverljivije prikae kao drugi Izrailj, odnosno izabrani narod. Iscrpljujui izlaganje o ovom problemu, treba skrenuti panju na poreenje svetoga Save i Mojsija, u kojem Domentijan uvek daje prednost svom uitelju. Mojsije je prema Starom zavetu izveo Izrailjce iz egipatskog ropstva, to zasluuje svaku hvalu, ali je zato Sava drugi Izrailj Bogom podignut priveo Gospodu nov narod, to je daleko znaajnije.Prilikom poreenja, upozoreno je

Grki manastir Vatoped,pohodio ga i Domentijan

i na razliku izmeu prvog i drugog Izrailja. Prvom Izrailju i deci njegovoj (pripalo) je usinjenje i slava i obeanje, ali onima koji nisu potovali dati zavet, dogodila se alost. Svetom Savi takoe je pripalo usinjenje i slava i obeanje buduih dobara beskonanog ivota, a nazva se novi Izrailj. Sva obeanja (zavet) koja je Sava dao, prihvatila su u naslee deca njegovog otaastva, to sa prvim Izrailjem nije uvek bio sluaj. U toj razlici sadrana je i prednost drugog Izrailja nad prvim. Zakljuujui svoje razmatranje o drugom Izrailju, Domentijan posebno istie da je sveti Sava uzeo prvenstvo Izrailjevo. Uzimanje prvenstva Izrailju moe se smatrati jednom od najveih pohvala koje je Domentijan izrekao svom uitelju, a poto je sveti Sava stekao takvo prvenstvo, onda je ono preneto na njegov izabrani narod, na drugi i novi Izrailj, na sav srpski narod.

Budui da je sveti Sava bio najzasluniji za osnivanje i delovanje autokefalne Srpske crkve, Domentijan ga naziva gospodinom i ocem otaca svega otaastva njegova

Davanje veeg prostora problematici drugog Izrailja bilo je neophodno, da bi se jasno videlo s koliko je panje, ljubavi i potovanja pisao jedan od istaknutih predstavnika srpske duhovne elite i o srpskim svetiteljima i o narodu iz kojeg je ponikao. On se u okvirima svojih moi, znanja i umea potrudio da stvori teorijsku osnovu na kojoj se moe graditi i uvrivati etnika svest srpskog naroda, njegovo duhovno bie. Stabilnost u ovoj sferi po Domentijanu ostvarena je pre ravno osam vekova. Tada se srpski narod definitivno priklonio pravoslavlju, stekavi pravo da se nazove izabranim narodom ili drugim Izrailjem, a time je nacionalno samopotovanje uzdignuto do najviih visina. Iz svega to je reeno ne bi se smelo zakljuiti da je re o linom stavu monaha Domentijana. Na osnovu raspoloivih izvora moe se naslutiti da su slian stav imali i drugi predstavnici duhovne elite. O tome se mogu nai neposredna svedoenja u jednom zapisu iz 1319. godine. U tom citatu bez ikakvog kolebanja izjednaava se novoroeni Izrailj sa srpskom zemljom, odnosno srpskom dravom. Poto se o tom pitanju izjasnio, ne jedan ueni monah, ve srpski arhiepiskop Nikodim, onda se s razlogom moe zakljuiti da je takav bio i stav zvanine Srpske crkve. Ona je bila ta koja je srpskom narodu ulivala samopotovanje i samopouzdanje.Sa kanoninacijom svetoga Simeona, a kasnije i svetoga Save, Srpska crkva i srpski narod stekli su ugledne i svima poznate svetitelje, koji su kako za svoga ivota tako i posle kanonizacije titili interese srpske drave i srpskog naroda. O njihovim zaslugama na ovom mestu ne treba opirno govoriti, ali treba istai da su oni, brinui se o crkvenim poslovima, istovremeno titili i dravne interese. O tome se u Domentijanovim delima moe pronai vie dokaza, pa i u opisu podizanja manastira Hilandara. Povodom tog dogaaja u itiju se saoptava kako je monahu Savi doao neki bogobojaljiv mu i saoptio mu bogomisaoni savet sledeim reima: Bog posla tebe u Svetu Goru, ne da se spase samo ti i tvoj roditelj, ve da u Svetoj Gori podigne manastir da bude istinito pribeite tvome otaastvu. Svi koji dou iz Savinog otaastva u taj manastir bie spaseni.Briga svih monahaIz navedenih rei jasno proistie da je briga o podizanju manastira u Svetoj Gori ujedno i briga za sve srpske monahe, a posredno i za celo otaastvo. Svoju nameru Sava je saoptio i igumanu manastira Vatopeda u kojem je boravio, zamolivi ga da mu da neko zapustelo mestace u kojem e podii elijic u za one koji dou od zemlje otaastva moga, da imaju svoj dom. Posle otklanjanja smetnji oko podizanja manastira, dobijena je saglasnost za podizanje Hilandara, pa je monah Sava uputio molitvu Hristu da mu pomogne. U molitvi se naglaava to da e manastir biti pribeite svih hriana, a posebno deci otaastva moga. Najpre je podignuta manastirska crkva i rasprostranjena koliko trebovae na poast dravi otaastva njihova, tj. Savina i Nemanjina. Iz svih navedenih primera nedvosmisleno proistie da je podizanje Hilandara trebalo, pre svega, da poslui dobrobiti otaastva, drave, naroda, a posebno monaha iz Srbije. Hilandar je ubrzo uzdignut na rang carskog manastira, s pravom da manastirski monasi samostalno biraju i postavljaju svoga igumana. Ovaj rang dodelio je Hilandaru vizantijski car Aleksije III Komnin prilikom posete svetoga Save, koji je obavestio cara da su on i Nemanja podigli manastir na slubu Bogu i Preistoj NJegovoj Materi i na prinoenje (molitava) za dravu velikoga ti carstva, i na pribeite naega otaastva. Citirani odeljak nedvosmisleno pokazuje da je Domentijan dosledan do kraja, poto redovno istie kako je Hilandar podignut da bude pribeite otaastva.Od jo veeg znaaja za srpsku dravu bilo je pribavljanje autokefalnosti Srpskoj crkvi.Opti interes u prvom planuSve to je u vezi sa ovim problemom pretresano je na vie mesta, pa se na tome ne treba ni zadravati, ve treba obratiti panju na sadrinu obrazloenja, koje je saopteno nikejskom caru Teodoru I Laskarisu 1219. godine. Tom prilikom, prema pisanju itija, Sava je rekao: Skrbno i pealno mi je, caru, jer moja zemlja nema svoga arhiepiskopa; a jo i mnoge zemlje su okolo otaastava mi u oblasti drave nae, no nisu napredne boanstvenim ispravljenjem. Iz citata se vidi da je u prvi plan stavljen opti interes drave (zemlje), kao i interesi susednih zemalja pod politikim uticajem drave Nemanjia, poto u njima jo nije ispravljeno uenje o pravoj veri. Kao to je poznato, obrazloenje je prihvaeno, pa je Teodor Laskaris odluio da se arhiepiskopsko dostojanstvo dodeli Savi, to je ovaj iz skromnosti odbijao. Car je upozorio Savu da to dostojanstvo ne odbija poto Bogom ti je povereno stado otaastva tvoga, jer niko drugi ne moe oseati za tvoje stado kao ti istiniti pastir. Briga o dravi, otaastvu i srpskom narodu je stalna, i kada se saoptava obrazloenje i kada se prima arhiepiskopsko dostojanstvo. Upravo ta najvea briga za dobro svojih saplemenika obavezivala je Savu da prihvati dostojanstvo arhiepiskopa. Na kraju svega vaseljenski patrijarh izdao je posebnu ispravu kojom postavlja Savu kao arhiepiskopa svima srpskim i pomorskim zemljama.Molba vaseljenskom patrijarhu Titulatura je potpuno usaglaena sa titulom kralja Uroa I, zbog toga to je u Domentijanovo doba ona tako i glasila. Titula srpskog arhiepiskopa ujedno pokazuje gde je on vrio svoju apostolsku misiju i u kojim se okvirima prostirala njegova duhovna jurisdikcija. Bile su to zaista srpske zemlje uokvirene politikim granicama drave Nemanjia.

Sveti Sava i sveti Simeon se trude na bezbroj naina da uvrste pravoslavlje u svom otaastvu, s jasnim ciljem da Bogu predaju eda svoga otaastva, koja su procvala raznim cvetovima, dobrom verom i istotom bogoljublja

Od kakvog je znaaja bilo sticanje autokefalnosti za Srpsku crkvu i dravu najbolje definie Domentijanovo pisanje prema kojem je Sava zamolio vaseljenskog patrijarha da samoosveeno bude otaastvo njegovo kao to je Boijom pomou i samodravno. Prema citiranoj reenici, politiki suverenitet srpske drave i autokefalnost crkve stavljeni su u istu ravan, s tim to treba imati u vidu i to da je sa autokefalnou crkve dravni suverenitet dobio u svojoj punoi. Domentijanu je bilo vrlo dobro poznato to da je i za jedno i za drugo bilo potrebno i meunarodno priznanje. Posle legalno pribavljene autokefalnosti Srpskoj crkvi bi malo ko to osporio, ali je za Srpsku crkvu bilo i te kako korisno da njenog arhiepiskopa upoznaju svi istoni patrijarsi i svi ugledni centri pravoslavlja. U tom svetlu treba posmatrati putovanje arhiepiskopa Save, istovremeno i sa njegovim duhovnim potrebama, u Siriju, Palestinu i Egipat. Obilazei sveta mesta i upuujui molitve Bogu, arhiepiskop Sava se uvek molio za dobro svog otaastva. inio je to usrdno i na Gori Sinajskoj, pa Domentijan primeuje: istiniti pastir (i) na krajevima zemlje bdijui za s

Priee apostola, detalj,Kraljeva crkva u Studenici 1314.

tado otaastva svoga. Svi drugi dokazi ove vrste bili bi suvini, poto se sveti Sava i na kraju sveta (zemlje) brine za dobro svog otaastva.Za meunarodno priznavanje suvereniteta srpske drave bilo je od posebnog znaaja sticanje kraljevske krune, koja se u to doba mogla dobiti uglavnom iz Rima. U tako znaajnom poslu trebalo je, po miljenju Domentijana, da uestvuje i srpski arhiepiskop. Povodom dogaaja koji su usledili, Domentijan je ostavio zanimljiva obavetenja, ne ustruavajui se da kao ortodoksni monah saopti ne samo da je kruna dobijena od pape ve i da papu nazove velikim saprestolnikom apostola Petra i Pavla.Pravo na kraljevski venacPisac itija naglaava da je sveti Sava bio inicijator pribavljanja kraljevskog venca, pa je povodom toga poslao u Rim episkopa Metodija. Nije nam ovde namera da ulazimo u ire razmatranje o krunisanju Stefana Prvovenanog, poto o tome postoji obimna literatura, ve da upozorimo na dobru obavetenost Domentijana i njegovo trezveno gledanje, kada su u pitanju najvii dravni interesi, a posebno interesi vladalakog doma. Podseamo da su oba itija napisana po elji kralja Uroa, to je moralo uticati i na njihovu koncepciju. O dobroj obavetenosti svedoi sadrina uputstva, koje je dato episkopu Metodiju. On je trebalo da obavesti papu da Nemanjiima pripada kruna po pravu otaastva: kraljevstva njihova, u kome se i otac njihov rodi (Nemanja) i to u mestu zvanom Dioklitija, koje se zove veliko kraljevstvo od poetka. Obrazloenje je, logino, zasnovano na injenicama, i zanimljivo sroeno, kao da je autor imao pred sobom nekakvo uputstvo za diplomatske pregovore s papom. Najpre se saoptava da je otaastvo ve ranije pribavilo pravo na kraljevski venac, zatim, da se rodonaelnik dinastije Nemanja rodio u tom otaastvu, i najzad, da je to oduvek svima poznata injenica, poto se zove veliko kraljevstvo od poetka. Odmah treba upozoriti da se izraz veliko kraljevstvo ne odnosi na veliinu teritorije, ve na slavu i veliinu kraljevskog dostojanstva u postojeoj hijerarhiji drava i vladara.Poznato je da se Duklja od osamdesetih godina DII veka nalazila pod vlau Stefana Nemanje, pa su prema tome i sva regalna prava pripala novom vladaru i njegovim naslednicima. Za Duklju se zna da je stekla rang kraljevstva do 1077. godine, a verovatno i neto ranije, ali od trenutka kada je ula u sastav drave Nemanjia sva dotadanja vladarska prava pripala su novoj dinastiji. I pored toga, sa pribavljanjem kraljevske krune nije ilo lako, najvie zbog unutranjih sukoba. Strogo uzevi, pravo na kraljevski venac u to doba nije bilo sporno i ono je od 1077. godine pripadalo onom vladaru pod ijom se vlau nalazila veina srpskih zemalja. Iz toga bi sledio zakljuak da je svim srpskim zemljama pripadalo pravo samo na jednu kraljevsku krunu. Najpre su to pravo pribavili Vojislavii u Duklji do 1077. godine, a kada su izgubili vlast, pravo na kraljevsku krunu preneto je na dinastiju Nemanjia 1217. godine. Sa gaenjem dinastije Nemanjia i razbijanjem njihove velike dravne celine, pravo na kraljevski venac legalno je preneto na dinastiju Kotromania 1377. godine, gde je i ostalo sve do pada njihovih zemalja pod Turke. Za razliku od prva dva sluaja kada je kraljevsku krunu i blagoslov dao papa, trea dinastija primila je krunu i blagoslov od Srpske pravoslavne crkve, kojoj se tada na elu nalazio patrijarh Jefrem. Ovo je svakako najvaniji razlog to vladarima iz dinasije Kotromania Srpska crkva nikada nije osporavala pravo na kraljevski venac, nije to uinio ni knez Lazar, ni despot Stefan Lazarevi, niti despot ura Brankovi. Istine radi ovde treba jo dodati i to da je poslednji vladar Bosne Stefan Tomaevi zatraio od pape i dobio novu kraljevsku krunu, kojom je krunisan po rimokatolikom obredu 1461. godine, nepune dve godine pre nego to su Turci osvojili Bosnu. Na osnovu injenice da je Stefan Tomaevi zatraio i dobio od pape novu krunu, sledi zakljuak da su svi njegovi prethodnici krunisani krunom koju je blagoslovila Srpska crkva i po obredu koji nije bio rimokatoliki. Sa dodeljivanjem nove krune 1461. godine nije dodeljeno i novo pravo na kraljevski venac, pre bi se moglo rei da je papa osveio ili vratio pravo na dodeljivanje krune srpskim zemljama, koje je imao 1077. i 1217. godine. Potpis za foto 5 (95.jpg.):Uporeenja svetogSimeona sa svetim Dimitrijem

Kralj Stefan Prvovenani,manastir Mileeva, oko 1224.

U nameri da to bolje zatiti i sauva nepovreenu dravu Nemanjia, Domentijan je esto naziva otaastvom svetoga Simeona. Tako je pominje i Stefan Prvovenani u itiju svetog Simeona. Poto je u pitanju otaastvo jednog svetitelja, onda ga niko od smrtnika na duhovnom planu nije mogao unititi niti razoriti, a to se teko moglo uiniti i u stvarnosti. Na Stefana Nemanju, odnosno svetog Simeona, gledalo se kao na neposrednog zatitnika drave Nemanjia. To su odnedavno poznate injenice u nauci, pa se na tome ne treba due zadravati. Za ovu priliku treba upozoriti da svetoga Simeona nazivaju ne samo ocem otaastva ve esto edoljupcem i otaastvoljupcem. On je u tom pogledu, pa i u svemu drugom, slian svetom Dimitriju, zatitniku grada Soluna. Domentijan, a i drugi pisci itija,rado uporeuju svetog Simeona sa svetim Dimitrijem, posebno u tzv. udu sa Strezom. Dogaaj je veoma dobro poznat i na vie mesta interpretiran u pojedinim raspravama i studijama. U najkraem, radi se o bugarskom velikau Strezu, koji je uz pomo Stefana Nemanjia postao gospodar grada Proseka na Vardaru i znatnog dela Makedonije.Umesto da bude zahvalan onom ko ga je pomagao, preao je na stranu neprijatelja srpske drave i odluio da napadne na otaastvo svetoga Simeona. Stefan Nemanji je nastojao diplomatskim sredstvima da izbegne oruani sukob, pa je na pregovore sa Strezom poslao i svog brata Savu, tada jo igumana u Studenici. No i pored svih objanjenja koja su izloena, Strez je i dalje ostao pri svojoj nameri da krene u rat protiv Stefana Nemanjia.Graanski ratovi - uasna nesreaU veoma tekim okolnostima za srpsku dravu, Sava se molitvom obratio za pomo Bogu, Bogorodici i svetome Simeonu. Oekivana pomo nije izostala i odmah posle zavrene molitve dogodilo se udo, jer te noi probode (Streza) aneo Boiji nevidljivim kopljem, kao to pre sveti Dimitrije probode cara Jovana, roaka i njegova i zlom smru umori ga, kao i sveti (Simeon) ovoga, branei svoje otaastvo. Pomo je bila zaista efikasna, poto je Strez te noi preminuo, a njegova se vojska rasula. U navedenom citatu zanimljivo je Domentijanovo shvatanje, a ono proistie iz sredine u kojoj je iveo, da je srpski svetitelj bio spreman ne samo da se zauzme za odbranu svog otaastva ve i da napadau na srpsku dravu oduzme ivot. Ovo nije usamljen primer ovakve sadrine, na ta je posebno upozoreno na drugom mestu.Zanimljivo je istai kako , u Domentijanovim delima nema ni pomena o tome da je srpska drava ugroavala ratom svoje susede. Bilo bi to svakako i u suprotnosti sa shvatanjima pravoslavne crkve, pa se takvo stanovite ne bi moglo ni braniti. Domentijan kao i svi drugi pisci itija dosledni su u tome da se otaastvo svetoga Simeona mora braniti svim sredstvima, pa se u odbrani angauju svi slojevi drutva i svetovni i crkveni, ovi poslednji u skladu sa delatnou koju obavljaju. Pored zanimljivog gledita o odbrani drave, Domentijan je veoma jasno saoptio i svoje shvatanje o graanskom ratu. Pojava graanskih ratova i njihove posledice bile su veoma dobro poznate piscu itija svetoga Save i svetoga Simeona. Oni su za zemlju bili uasna nesrea, pa je Srpska crkva nastojala svim sredstvima da ih sprei, ili pak da ublai posledice. Opti uzrok ovakvim ratovima Domentijan trai u prvom bratoubistvu, kada je Kain ubio Avelja. To se bratoubistvo smatra jednim od najveih zloina na svetu. Pored najoptijih uzroka, Domentijan u Starom zavetu trai i konkretnije razloge za izbijanje graanskog rata u Srbiji. On dodue poinje izdaleka, pa podsea itaoca kako je praroditelj Noje podelio svu zemlju trojici svojih sinova, ali je njegov unuk Hanan, sin Hamov, napao na zemlju svog strica Sima, najstarijeg Nojevog sina, i preoteo mu sedam naroda i njihovu zemlju. Dogaaj je dalek, a pripovedanje zavijeno, no, i pored toga, ono moe posluiti kao aluzija zbog ega je dolo do rata izmeu Nemanjinih sinova Vukana i Stefana. Sukob je bio dugotrajan i po svoj prilici estok, sa katastrofalnim posledicama tako da su ih se ljudi dobro seali i 50 godina kasnije.Zemlja ubijena krvlju vlastitog narodaInterpretirajui pismo u kojem su Vukan i Stefan pozvali Savu da iz Svete Gore prenese moti svetog Simeona u Studenicu i izmiri zavaenu brau, Domentijan opisuje kakvo je zlo zadesilo srpsku dravu u graanskom ratu. Sava je zamoljen da urno doe u otaastvo, kae pisac njegovog itija: jer oskrnavi se zemlja naa naim bezakonjima, i postade ubijena krvlju, i upadosmo u ropstvo inoplemenika, i neprijatelji nai porugae nam se, i oni koji su oko nas porugae nam se zbog naeg bezakonja. Jer kada inoplemenici dooe, vaistinu opuste otaastvo svetoga, i sabrano prepodobnim sa sviju strana razgrabie, jedni padoe od oruja, drugi bie odvedeni u ropstvo, drugi izgubie svo imanje i telesnoj niteti predadoe se. Posle toga nastupila je strana glad, koja je pomorila vie naroda nego oruani neprijatelji. Sadrina citiranog odeljka je dobro poznata irem krugu italaca, ali ini nam se da niko jae od Domentijana nije osudio bratoubilaki rat, niti je jasnije ukazao na zastraujue posledice.

U Domentijanovim delima nema ni pomena o tome da je srpska drava ugroavala ratom svoje susede. Bilo bi to svakako i u suprotnosti sa shvatanjima pravoslavne crkve, pa se takvo stanovite ne bi moglo braniti. I on, kao i svi drugi pisci itija dosledni su u tome da se otaastvo svetoga Simeona mora braniti svim sredstvima, pa se u odbrani angauju svi slojevi drutva i svetovni i crkveni

Posle graanskog rata zemlja na kojoj se ivi biva obesveena, jer je ubijena krvlju vlastitog naroda. Sve se to dogaa zbog bezakonja, zbog nepotovanja normi hrianskog morala, uobiajenog i ustaljenog poretka. Stanovnitvo dospeva u potinjenost ili ropstvo tuih naroda - inoplemenika. Svi neprijatelji i susedi mogu se narugati narodu koji vodi graanski rat, poto je to nerazuman poduhvat. Zemlja je opustela od inoplemenika i sve zemlje koje je Stefan Nemanja sakupio i prisajedinio otaastvu bile su razgrabljene. Pri kraju graanskog rata Stefan Nemanji je uspeo da uvrsti svoju vlast u krajevima kojima je vladao pre rata, dok je Vukan zadrao zemlje koje je i ranije drao. Pravog pobednika tu nije ni moglo biti. Ostala su ogromna pustoenja, koja Domentijan kao istaknuti predstavnik duhovne elite ne moe da zaboravi, pa osuuje svaki graanski rat u srpskim zemljama.Uloga svetog SaveVeliku pomo u smirivanju razbuktalih strasti kod saplemenika pruila je Pravoslavna crkva u Srbiji, tada sa arhimandritom Savom u Studenici. Imajui u vidu posebnu ulogu svetoga Save, ne samo u crkvenim ve i u svetovnim poslovima, Domentijan ga naziva vodom otaastva. O tome pie u itiju prilikom poreenja Mojsija i arhiepiskopa Save. Za Mojsija instie da skup Izrailjev vodae, tvorei sudbe u njima, dok arhiepiskop Sava svome otaastvu postade vod na dobru veru i na svetinju, i postade novi zakonodavac. Domentijan se jo jednom vraa na ovu problematiku, pa pie kako je Mojsije postavio Isusa Navina da posle njega postane drugi vod skupu Izrailjevu, dok je Sava umesto sebe postavio za arhiepiskopa Arsenija i za drugoga upravitelja i voda otaastva svojega. Posebnu i retku titulu vod Domentijan dodeljuje iskljuivo idejnim voama naroda. Mojsije je bio vod skupu Izrailjevu, koji je izveo iz Egipta i vodio u obeanu zemlju. Na tom putu on je imao iroka ovlaenja, ukljuujui i izricanje presuda i odreivanje svog naslednika. Dobro je poznato da je njegov naslednik Isus Navin bio i vrhovni zapovednik vojske Izrailjeve.

Hristos Spasitelj sveta, sredina14. veka, crkva Svetih apostola

Arhiepiskop Sava takoe je vod i to otaastva, a ne skupa, poto su Srbi odavno naseljeni u svojoj otaybini. On ih ne vodi na daleki put, ve ka dobroj veri, putem pravoslavlja. U tom poslu i arhiepiskop Sava je imao iroka ovlaenja, to se nasluuje i po formulaciji da je svom otaastvu bio i novi zakonopolonik. Navedeni izraz je mogao biti upotrebljen, kako zbog toga to je u otaastvu uvrstio uenje Novog zaveta - Novog zakona, tako i zbog toga to je crkvu i dravu snabdeo zakonopravilom, nomokanonom ili knjigama zakonskim. Vod otaastva morao je ponekad da obavlja veoma sloene, teke, pa i neprijatne poslove. Poznata je injenica kako je arhiepiskop Sava krunisao kralja Vladislava, koji je silom doao do krune i prestola, to Domentijan posebno ne osuuje. Izgleda da se arhiepiskop Sava naao u mnogo teim i sloenijim prilikama posle smrti Stefana Prvovenanog. Povodom zbivanja koja su usledila, Domentijan primeuje da na arhiepiskopu Savi ostade sva teina njegova otaastva, da se brine o svim duhovnim i telesnim ispravljenjima. Prema tome, vod otaastva morao se u odreenim sluajevima baviti i svetovnim poslovima, pod kojima se ne podrazumeva samo zakonodavna radnja ve i poslovi isto politikog karaktera.Bez pomirenja nema ni naroda ni draveU Domentijanovim delima i drugi odeljci zasluuju paljivu analizu, ali i ono to je do sada uinjeno kazuje mnogo. Veliki srednjovekovni pisac je kroz brojna dela svetoga Save, a posebno i na vlastitom primeru, pokazao da je uvrivanje temelja nacionalnog bia bio jedan od osnovnih zadataka svih predstavnika srpske duhovne elite. Prihvatanjem hrianskog uenja pravoslavne sadrine srpski narod je u civilizacijskom pogledu bio ukljuen u istonu ekumenu. Svetosavska crkva, uei srpski narod pravoj veri, uila ga je ujedno samopotovanju i samopouzdanju. Prema crkvenim merilima bio je to izabrani narod, novi Izrailj bili drugi Izrailj, koji pred Bogom ne zaostaje ni za jednim narodom na svetu. Takvom narodu pripada pravo na dravu - na otaastvo svetoga Simeona i on je duan da to otaastvo brani i uva od inoplemenika. U odbranu otaastva ukljueni su svi slojevi drutva, svetovni i crkveni, svako prema svojim moima, a posebno duhovna elita. Meusobna politika trvenja zasluuju osudu, a najveu graanski rat, poto se njime poniava i obeauje otaastvo. U takvom ratu pobedniku ne pripada ni ast, ni slava, ni hvala, jer su poinjeni najvei zloini - zloini bratoubistva, posle kojih ostaje samo pusto, stid, sramota i osuda za sva vremena. Graanski rat se moe okonati jedino nacionalnim pomirenjem. To je imperativ poto bez nacionalnog pomirenja i unutranje sloge ne mogu opstati ni nacija ni drava.