projekat razlike

of 100/100
RAZLIKE Projekat Razlike Univerzitet u Novom Sadu Akademija umetnosti

Post on 26-Mar-2016

232 views

Category:

Documents

3 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Akademija umetnosti Novi Sad, Projekat Razlike

TRANSCRIPT

  • RAZLIKEProjekat RazlikeUniverzitet u Novom SaduAkademija umetnosti

  • 3Goran Despotovski

    Projekat Razlike

    Projekat Razlike nastao je 2005. godine u tenji da okupi zainteresovane profesore i studente Akademije umetnosti u Novom Sadu da zajedniki istrauju oblasti socijalne, ekonomske, kulturne i politike vrednosti razlika. v svvrsni umtniki projekat, tvrn z krtivni sudar rzliitih i drugiih umtnikih, drutvenih, scilnih i plitikih frmi izrvnj. Osnova projekta zasniva se na idejnom konceptu Mikelanela Pistoleta (Michelangelo Pistoletto) definisanog tekstom Progetto Arte (Art Project) i projektom Love Difference (Voleti razlike).

    Realizacija projekta se odvija na godinjem nivou, aktivno kroz diskusije, obilaske odreenih destinacija i izlobe angaovanih profesora i studenata uesnika. Svi uesnici se mogu izraziti kroz izlagake i teoretske sadraje, koji obuhvataju savremenu umetniku praksu.

    Principi projekta su: napraviti iskorak iz okvira klasinih medija, zanemariti krutu akademsku podelu likovnih disciplina i stvoriti interdisciplinarnu i eksperimentalnu akciju kod uesnika. Projekat tei da artikulie i podstakne ouvanje razlika.

    Znaaj projekta Razlike zasniva se na svojevrsnom sjedinjavanju svih umetnikih oblasti kategorija, uestvovanju sva tri departmana Akademije umetnosti i njihovoj meusobnoj interakciji. Projekat na taj nain tei da obuhvati i dopuni edukativne elemente, potrebne za razvoj stvaralake sposobnosti. Krz prid rlizci prkt, stvr s mbint ki krz nlizu, dilg i krtivn sdr eliminie distance i podstie isticanje razlika.

    Zn prkt ptvruu i instituci k su pdrl njgvu rlizciu u prthdnm pridu. Prkt Rzlik kdmi umtnsti u Nvm Sdu d sd rlizvn u srdnji s sledeim institucijama: uz svrmn umtnsti Vojvodine, Srpsko nrdno pzrite; Nvkbl; Glria Pdrum; Studntski kulturni cntar Nvi Sd; Univrzittska biblitka Svtzr rkvi Bgrd; Savremena galerija, Zrenjanin i dr.

  • 4Radovan Popovi

    ILjN RZLIK K NIHV PRDVN- PLAIDOYER Z DNU GUU VIZULIZCIU NSPRNSI

    Rdvi kim vd r nisu prdmtni krlt pnj k s, u sv snciln prinsti trnsfrmi u sttski divl dnsn sttsk iskustv k iskustv nrmirn klsifikci, rsprivnj i ktgriln ddukci, mguuui nm rintciu u prstru sttskg divlvnj (uzimui sttsk u njgvm izvrnm znnju diskrimintivng pnj ili mpirisk vidnci), ng pstvlnj u nprkidn izmnlivu kmunikcinu zdnicu u k su gmtriski i pikturlni lmnti: tk, lini, gmtrisk slik ili gmtrisk tl prktvn u tri dimnzi, grnini mmnti dinmikg npn u im prvldvnju dl prst d psti k n -dln d psmtr i prbrv s u induktivn pl u km mr tpr uvv kliinu slbn nrgi, bz bzir n t t s i d li s upt tm nrgim nt ktuln prvldv ili n. n t Hns Rbrt us (Hans Robert Jauss) pstulir u svim sttikim rzmtrnjim rcpcii umtnikg tkst vi mutatis mutandis i z umtnik stvrltv...: sttik iskustv n iscrplu s u ztvrnm krugu iskustv tkst i sm-iskustv, ng ukluu i iskustv ng t mu strn, iskustv k s vri u rvni primrn idntifikci k buhvt divlnj, ptrsnst, gnutst, u u tuzi i u smhu; prlzi grnic gzmplrng, n m pri u mrlnu idntifikciu i n t nin prd-rintisti prktik pnnj. Pri tm ngtivnst k snvn drnj sttikg iskustv st n snzi utlik t mcinln idntifikci u ktrzi uvk prtpstvl ngirnj intrs i mr ivtn prks (Hns Rbrt us: sttik rcpci, rr. 420-421; NLI, Bgrd, 1978). Sng km prdstvln dl u sv vhmntn kspzicii i vldvnju prstrm dvd u pitnj ubin frm rcptivnsti ukzu n dnu njihvu zdniku krktristiku, t prbrvnj vliin k gmtriskg pm ki principiln drdliv u zknitstim prktvnj u rvni, i kliin, k kspnzi mtri u prstru. k lini prizlzi iz dinmikg snv ki s ssti u krtnju, u prvldvnju prstr iscrplivnjm nrgi, krtnj u umtnsti nikd ni nutrln t. inrcin n pdrzumv zstkivnj, izbgvnj prprk ili njihv

  • 5prvzilnj, nsumin (kmpulzivn) ili nmrvn prmn prvc; krtnj , drugim rim, n t prbrv gmtriu prstr u tpgrfiu vrmn, u niz hrnlki i/ili smntiki zcrtnih dnsn utisnutih trgv, sttk krtnj, surgt dlvnj, ki s u strtifikcii umtnikg izmtnj mnifstuu u vidu rhlkih ili, bl, rhsmntikih slv (svdnstv krtnj u njihvm u njgvm spktu znnj), tumnj vih slv u njihv npnvliv mrflgii i ksprsivn-plstik fkturi ini d izlnih rdv, u kim st nkkv frgmnt prdmt d uptrbn vrdnsti u svkidnjici, npr. d d, krtnsk kuti, sbrni znk i tsl sv n t ukzu n zstnk, czuru u vrmnu, u k zpisn sti k tk brt ili krt k smm sbi ili, drni, k tk smrflksi, mst u km znnj prrst u znnst, vrui n kncptuln zsnivnj umtnikg dlnj u izvrn, prktik, gzistnciln rlvntn ustrstv stvrnsti, k uvk n sm stvrnst-z-mn, ng i m stvrnst. Uprv gmtriski inilc, dkl, k n pstrktivn, rz-dln, rzlikvn, nkstnzivn, st uslv ili knstitutivn mmnt kumulci, zgunjvnj prstr-p-sbi i njgv difrncici i rgnizci u smisnu skvncu.

    Prstr uvk usrditn u tlsnsti, n u pstrktn uztm subktu pnj, tlsnst n znk intrpunkci ki psrdu u dvnju smisl prstrn knfigurcii. Diskntinuitt/rzlik uslv ritmikg prnnj nprvldivih prtivrnsti u unutrnjm dinmikm sklpu ivt smg. Utlik, zbrvln ni n t izv bz trg ng n vik smisl ki, s bzirm n t d st nsimilvn u niznj hrnlgizvn rtnci sdr iskustv, mguu kntrstirnj i intrfriru rsvtlvnj t utvrivnj gzistnciln znnsti tih sdr. Zpmn (urzn u pmnj) ni n t k nkkv prst dtst u sv supstnciln skrunsti i stvrstvn indifrntnsti li prd svvidim pinlnim km nsdnjg pnj, ng nt t trb prihvtiti i prpznti, t prpznvnj prpzn zpmn utlik sni uklik njgv mr nidntitt s sdnjim (prisutnim) znnim izrni. Nikd s zprv u nm prcptulnm plu, u nm iskustvu pnj, n susrm s prdmtnim drnjim divlng i szntg, ng s rzlikm k t prdmtn drnj knstitui i dzvlv im d s ituu u svm prdmtnm idntittu. mmnt difrncici/ksplikci prdmtnsti ni nv, li tk u psldnjim dcnim tkrivn i rsvtln njgv zn u mdrn umtnsti. k n-Lu fr (Jean Louis Schefer), rzmtrui frsk Pl Ul (Paolo Uccelo) u Snt ri Nvli k prikzuu bibliski ptp, smilkm nlizm utvrdi d u svpt pkrtlivsti frmi i lluv

  • 6linii crt psti dn rfrntn tk k nm nk psbn znnj, li k, svim dlvnjm suprtnim pt tndncii znvnj (kmpzici), prdstvl distinktivni prkid, u-b-livnj u rz-lik-vnju ki dnu tmtski dfinisnu clinu kntrpunktski suprtstvl drug i tk im dru ili znv pl, rtikulisn izrz i sptivst: v frm, drn u nk vrsti kndnzci simblikih fkt (le mazzocchio: plut, kp, zmi, fst rsipnj smisl) uvk ludiru n dnu zpnjuuu nuklpivst i prdstvlu, nzvisn d rfrnt, p svm snvu, dlzk dng istg znitl /sistm/ t. dn grnic k sim sistm, irnin, fktm rzdvnj i ki , prm tm, grnin n n t izgld d snv znng... ist pzitivn funkci mzki, n diktinsti k n znv nit drug d sv difrncilni pl, dnu urvntnst u drn rprznttivnsti, u nmnju ruku stvr dnu idlnu figuru simblikg si (t pml fkt znk)(Jean Louis Schefer: Le Dluge, la peste, Paolo Uccelo, pp. 38, 92; ditions Galile, Paris, 1976). nlgn pikturlnm ziku, u fnmtskm ustrstvu zik, p Ssiru (Ferdinand Saussure) i kbsnu (Roman Jakobson), znnj s knstitui k lmnt ki lin spstvng znnj ( t su u vm sluu nvdni prdmti, lini sv uptrbn vrdnsti, svg smisng sdr, znng). Zn fnm, p kbsnvm shvtnju, ssti s u tm t n rzgrniv/rzliku ri dn d drugih i tk im mguuu d dbiu sv smntiki sdr: zik vrdnst svk fnm u m km ziku ssti s sm u tm t mguv rzlikvnj ri k sdri tu fnmu d svk drug ri k mst nj sdri nku drugu fnmu, dk su sv drug fnm u tim dvm rim ist (Rmn kbsn: st prdvnj zvunju i znnju, r. 62-63; Knjivn zdnic Nvg Sd, Nvi Sd, 1986). Znnj s, k ni istin, n m bktivirti, kniti, u sv bsknn ndifrncirnsti, n uvk ishd musbng prvldvnj dvu plrittnih drnj n via negationis smrflksivng utmlnj mgug iskustv. v krtnj, u dvstruk ngcii ukidnj ngrning, nprkidn ispisu tkst bivstvuug n przn plhi bitk, ki g uvk prs u svm mi-biti-difrntn. Prpznvnj unutrnj grnic n k stim s n strn nmng fluks iskzivsti uslv , u krnj linii, humnitt ludskg bi r, k t u Dlfiskm prritu bnsk inspirci u Sibili ukid grnicu k rzdv iskzivst k bsknnu mgunst i iskznst k knnj u smislu iskzivnj, grnicu k s pnv pvli u tumnjim svtnik, n ltntnst n-izrng k vibrir u svmu iskznm, prisilv ns n bzuslvnst grnic, k udn pdrzumv i nunst spstvn trnsgrsi. , kk Hdgr (Martin Heidegger) k u sv nlizi Hldrlinv (Friedrich Hlderlin) psm Grmni, skld ki s n pkzu binm pgldu, t. ki mu st tk rspdu suprtnst...

  • 7 skld ni rvndun, t. ni dnglsnst bz nptsti, pgtv n slgnj k nst n tmlu izrvnvug ptiskivnj suprtnsti ng brnut: tvrnj istinskih sukb tvr skld, t ri: pstvl prtivn mi u njihv grnic. -grninj ni ztvrnj ng tvrnj, pkzivnj i ispunjnj biti. k svklik bi u skldu, nd uprv sukb i brb mru sv iz tml drivti (Martin Heidegger: Hlderlinove himne Germanija i Rajna, p. 108; Demetra, Zagreb, 2002). U snju k nprstnm npru zdbinj sdnjsti ssti s i prvi smis unj, u km dn sznnj sm indici drugg u rmifikcii upuivnj i zstupnj. Unj , dkl, brvlnj u ptncii, u nm mi-biti nung, dlgnj imnntn sznnju, tk ki ishdi iz tllkg zbrv k iskliznu iz prinudn linrnsti vrmn. U zbrvu cil, u t drlizcii svrhvitg dlvnj dlvnj k s vd pstvl u dnm ztrnm, prksistikm vidu u svim knstrukcim ii brsci iskluuu svku smisnu pvznst s srdinm u k s ztiu, dnsn s prstrm sv kntkstulizci umst dugg zhvtm u Drugst, u i trnsprntnsti tk sgldvm drug k spstvn drug, n k linirni rziduum prlg dlvnj n nkm prdmtnm pdruu. dustnjm d cil, i s nmgunst stvrnj prptuir u mgunst k n-zdvlnst, nputm ptlk stnj gzistnciln lglgni i vrm s iz svsti cilu k knnm zdvlnju u prisutnjnj bsknnsti zdvlvnj. N dnm mstu u su Rbrtu Brtnu (Robert Burton), piscu ntmi mlnhli, Bl Hmv (Hamvas Bla) k: nglzi imu dn glgl, Brtn g pminj u prvm stihu psm ispisn n ptku njgvg dl: I am musing. Nprvdiv r. Zni d sm u stnju muz i d nit n rdim. Smzdivln zim, zdubln u svt i ivt mi pput npv ili psm (Bl Hmv: Hiprinski si, r. 195; tic srpsk, Nvi Sd, 1992).

    unin k, k druui inilc, prdlu stvrlku knfigurciu izlnih rdv (bzlin figur svu fmrnst i zmnjivst n mgu d rtikuliu drugi d u zvuku ki zstup krik nj), pstl dns pt snj svkg ng k s susr s rprsivnu ttlitt. n t su ptkm XX vk slutili mlbrni s pnm pvsnm snzibilnu, sd pstl druui princip svkdnvic.

    U dtinjstvu svsti, u nrzlunsti pmvnih drdb, u blsti nspcifikvnih n-stvrnih ltntnih mgunsti, mi istupm iz zknitsti bsknng rprdukvnj istg/tiping u prizvlnst pigrvnj rzlikm i uspstvlnj dlm. gmbnv (Giorgio Agamben) krlvsk igr, igr imnvnj stvri, k im (onoma) prtpstvl diskursu (logos). Bitnst ishdit mm sm d imnum,

  • 8n i d sznm. zik, u sv izvrn funkcii imnvnj, stvl ns u slbdu rzlik sprm tk sprzumvnj/uvid, kim su stl bi i stvri numitn nni, r nsugls (le diffrend), rzlik (la diffrence) izmu Diniz i pln, izmu plt i struktur, n bri s u pvisti r ni u pvisti. N nki nbin nin, n i izvrn struktur: prikl pvisti, sm pvisnst. Rzlik nprst n pripd ni pvisti ni strukturi (Jacques Derrida: Pisanje i razlika; p. 30; ahinpai, Sarajevo, 2007). Uklik vi insistirm n pvnsti rzlik, utlik vi tmtizum n diskntinuln, uklik znnst (difrnciu) prtpstvlm hmgnittu bsknnsti (in-difrncii) utlik vri idntitt ki uspstvlm, utlik nm s vi itu unutrnj smisn pvznst rzlung, utlik milnj sti m bsknn smrflksi. v tvrnst im sv nlgn i u budistik trdicii: n ki uzim ukinu k ukinu i uzvi ukinu k ukinu, misli ukinu, misli ukinuu, misli n ukinu, misli m ukinu i rdu s ukinuu t, km, n pzn ukinu (Bud). ilnj rzlik k rzlik u milnju nphdn krktiv trdicinlnm risttlvskm stvu d dinstv u svsti zprv dinstv svsti. N pst putkzi, sm luzivni mig Dlfiskg pln. K zhtv prd budu milnj i pnj pstvl s, dkl, spsvnj pv prd rstriktivnu hipttizci, urnjnj pv u iv tk pvsnsti, n njihv prvdvnj prd s dn strn prdstvn-rzumskm smrzumlivu, s drug, prd kvziktgrilnu nung um s univrzlistikim prtnzim triski stv psti s sm divlvnjm fktik-istriskg ivt. istin rzlik s km s susrm u vim dlim.

    S bzirm n svu ukrnjnst u kncpcii umtnsti k vizulng tkst, v dl pstu vi d pigrvnj mtrilm u njgv fktik dtsti, n pstu simbl, zt t bdinjuu n niskziv i ndrdliv s nim t pznt, sn i prgldn. K i svki simbl n su, mutim, i tn. K klsln, simblik gtv nprikziv, ili, d prfrzirm Dridu (Jacques Derrida), gtv nkziv, i k t svki simbl tn, tk i svk tn izvr nlgdnsti, pdzrvnj, sdit nuhvtlivih sil, n , u dnm psbnm smislu, dmnsk. lrm (Stefan Mallarm) u sv La Pnultime, drugi nzvn Dmn nlgi ( t drug tn ng nlgisk dkuivnj nksplicitnih pvznsti?), u nprstnm ritmikm pnvlnju Prtpsldnj mrtv pistvu i dmh dbcu bnjnj prtpsldnj k lksikg trmin ki znv prtpsldnji slg ri (Mallarm: Le dmon de lanalogie; u: Posie et autres textes, p. 117; Le livre de poche, Paris, 1998), zt t trmin ki dfini nuk rim n ds d njihv ndrdlivsti, d n prd-psldnjsti, iz k s tvr pnr bsmisl ili -n-

  • 9smisl. U vm ritmu vrnj k nm t st simbliki niv iskz, lrm g divlv k gst milvnj, ddirivnj (vii stpn npsrdnsti d gvrng ptnj) i u t npsrdnsti ini mu s d dlzi u psd gls smg (la voix mme) prvg, kk k, ki nsumnjiv bi i dini (ibidem, p. 118). firmci prznin, prkid, diskntinuitt, itu s k ndkuivst smisl n putvim prvilnsti distinkci k v ukluuu izvrnu ndrdlivst, tumnj s uvk suv s prizvlnu intrprttr, nsvdlivu in tumnj, nizvsnu ishd tumnj umtnikg dl rizik u ki s uputm n grnin linii svkg prtpstvlng urng prtk, svk prirn izvsnsti, li, d s pnv vrtim lrmu nvdi nslv njgv slvn pm Bcnj kck nikd n ukid rizik (Un coup de ds jamais nabolira le hasard), prvm nlinrn kncipirnm ptskm iskzu, u k prznin ppir k rzdv ri ukzu n prvzinst strih frmi, k tnu u kn zbrv i n mgu d zdr lmntrnu uzburknst znnj u njn isknsk clvitsti (hors danciens calculs surgi o la manoeuvre avec lge oublie... ibidem, pp. 261-262). Prznin k mmnt rzlikvnsti ni nsgldiv i nzustvliv prpdnj u n-bi, n blv kncntrciu znnj, k s u izlnim rdvim sudr s svm suprtnu i v unutrnj nptst i drmtin diskrpnc suprtstvlnih tndnci u kim ritminst, k rtriki spkt iskz, prpd u svu ngciu (k pslutn) ktulizu dn mnihsk, ndilktik shvtnj suprtnsti, snj ugrn rvnt u discicii p i njgvg rfrnt i tku njihvg pvzivnj (Ulg blin... im sutinski zn. n mguu d s uspri ili ubrz ritm itnj i ispstvlu s u tm smislu k zmn z intrpunkciu. n su mtrilizci Nig, gd n trb d bud mst k mst nk vrst fundmntlng n- mst gd s duh zinj istvrmn i k ublinj nizvsnsti (hasard) kckrski st ki pst bl strn kk bi bl upi nu nnimnst k itc ibidem, pp. 369-370).

    Z clkupn krpus izlnih dl mgl bi d s k d n izvstn nin ptvru v dns simblizci znnsti i prvzilnj nvvkvn kulcntrinsti dnim rdikln nvim, prvrtnikim dnsm prm mtrilu u ki n n prktu unprd zminjnu pruku, dfinitivnst smisl ili sv snzibilitt ki bi mg d s univrzlizu; v dl rfirmiu zn npsrdnsti fizik prisutnsti u svim njnim spktim i nunst ddir, tktilng s-brnj, kim s k prbrv u ul ddir. U rfirmcii tk pstvln npsrdnsti kri s i izzv rzumvnj rzlik.

  • 10

    RAZLIKE

  • 11

    RAZLIKE

  • 12

  • 13

  • 14

  • 15

  • 16

  • 17

    RAZLIKEAleksandra Devi, Adela Pavkov, Marijana Buljovi, Nenad Ignjatov, Aleksandra Obradovi, Bojan Novakovi, Goran Despotovski, Darko Aimovi, Duan Brkovi, Nina Komel, Duan Savkovi, Gordana Kaljalovi, Mirjana Blagojev, Jelena Bulaji, Marija Cvetkovi, Kristina Oparui, Marko Jozi, Mihajlo Sporin, Vukain o, Nikola Macura, Slobodan Stoi, Marija Jevti, ore Ili, Ljubica Stojanovi, Tamara Koki, Bojana Radenovi, Nua ak, Ana Novakovi, Lazar uri, Marija Kova, Lazar Kalember, Marija Mandi, Dejan Jankov, ore Odanovi, Andrea Mernjik, Igor Mati, Irena Mirkovi, Simonida Jovanovi, Dragana Raenovi, Gala aki, Valentina Talijan, Nikolina Stjepanovi Medi, Marko Brki, Silvija Metzger, Sergej Tucakov, Davor Gromilovi, Slaana ukanovi, Ana Vrtanik, eljko Mandi, Biljana Jevti, Dragan Mati, Vladimir Frelih, Goran Teanovi, Luna Jovanovi, Lidija Marinkov Pavlovi, Dragan Hajrovi, Marina Milanovi, Predrag Uzelac, Mia uk, Milica Denkovi, Danijela Tasi, Sonja Radakovi, Bosiljka Zirojevi Lei, Stanimir Milii, grupa Svashta.

    RAZLIKE 2012

  • 18

  • 19

    Sonja RadakoviZaraza, intervencija u prostoru

  • 20

  • 21

    Dejan JankovNadzorni organ, instalacija

  • 22

  • 23

    Aleksandra ObradoviMutanti, instalacija

  • 24

    Nenad IgnjatovDanas su tanjiri na meniju, instalacija

  • 25

    Davor GromiloviZavesa za tu kabinu, instalacija

  • 26

    Vukain oOma (Joseph Beuys), instalacija

  • 27

  • 28

    Ljubica Stojanovi, ore IliDimenzije, Mandala / Multidimenzionalni entitet, instalacija

  • 29

  • 30

    Dragan Mati7th difference, instalacija

  • 31

    Dragan Mati, Vladimir FrelihRazlike, print

  • 32

    Sergej TucakovClassics, instalacija

  • 33

    Adela PavkovToy hoarding, instalacija

  • 34

    Nikolina Stjepanovi MediNikolina, print

  • 35

    Bojan Novakovi, Goran DespotovskiTransit, instalacija

  • 36

    Dragan HajroviFragmenti, crte

  • 37

    Goran TeanoviWe are all stories in the end 1, fotografija

  • 38

    Slobodan StoiDivna, divna, divna sramota, instalacija

  • 39

    Marija CvetkoviLife and death, instalacija

  • 40

    Lidija Marinkov PavloviBrka/Cvee, print-instalacija

  • 41

    Silvija MetzgerSkica (koliba s kokoijim nogama), instalacija

  • 42

    Danijela TasiIzvetaj, instalacija

    Ovde ive neka udna stvorenja lepa, ali udna Ta stvorenja imaju neke sasvim neobine rituale. Neki se ponavljaju svakodnevno, neki periodino, neki su grupni, a neki se odigravaju u intimi privatnog prostora. Izdvajaju se est posebnih jedinki, okupljeni oko jedne zajednice, kao vredni ispitivanja. Povremeno ih okupim sve u svom privatnom prostoru i kada odu ja podmuklo prikupim sve njihove ostatke u papirne kese za uzorke koristei visoku tehnologiju usisavanja.

  • 43

  • 44

    Nua akOna, performans

    Uesnice: Jelena Galovi, Nina Rukavina, Kristina Savkov, Mia Simonovi, Mina Pavlica, Tatjana Jaki, Aleksandra Peji, Nua ak

    Muzika: Aleksandar Poznan

  • 45

  • 46

  • 47

    Nina Komel, Duan BrkoviUslovna sloboda (Ja sam kao SLOBODAN), instalacija

    Uslovna sloboda (Ja sam kao SLOBODAN) je prostorno-vremenska instalacija koja preispituje jednu od teorija zavere. Pozivani broj ili predbroj je niz brojeva koji se biraju kada se eli uspostaviti telefonska veza izmeu dva mesta ili dve drave. Meunarodni telefonski kod je broj koji se dodeljuje dravama po odreenom kriterijumu (lokacijama). Shodno tome, drava koja nastaje dobija svoj meunarodni kod kako bi se uspostavio redosled meu istim. Rad predstavlja bivu dravu Jugoslaviju sa devet telefona kao predvianje situacije koja sledi. Posle raspada Jugoslavije dodeljeni su meunarodni telefonski kodovi novonastalim dravama: +381 (Srbija), +382 (Crna Gora), +383 (?), +384 (?), +385 (Hrvatska), +386 (Slovenija), +387 (BiH), +388-?, +389 (Makedonija)

    Zvunim simbolima slualice postaju drave, gde ostaju tri prazna mesta, koja nas podstiu da sami zakljuimo sled dogaaja koji je unapred predvien (Kosovo, Sandak i Vojvodina?). Postavlja se pitanje: Zato je 1992. godine izmeu pozivnog broja +381 za Srbiju i +385 za Hrvatsku ostavljen slobodan prostor, a 2007. godine Crnoj Gori dodeljen broj +382 i zato je preskoen broj +388?. Po svemu sudei, bio je poznat izgled dananjih teritorija na kojima se nalazila Jugoslavija. Rad govori o uslovnoj slobodi, a uslovna sloboda jeste sloboda pod stranim pravilima i u okviru stranih politikih interesnih sfera i ambicija, odnosno NEsloboda.

  • 48

    Kristina OparuiMuvol, instalacija

  • 49

    MUVOL 200 mg elatinizovane draeje

    PALJIVO PROITAJTE UPUTSTVO PRE NEGO TO PONETE DA KORISTITE OVAJ LEK

    TA JE LEK MUVOL I EMU JE NAMENJEN - Muvol spada u grupu placebo lekova. U jednoj draeji sadri 50% elatina ivotinjskog porekla, 20% vode, 25% eera, 4% arome jagode, 1% prehrambene boje i skroba. Nakon prolaza kroz eludac gastrorezistentne draeje omoguuju brzu raspoloivost aktivne supstance u krvotoku i brzo delovanje. Lek Muvol koristi se za leenje bolesti izazvanih preteranim konzumiranjem produkata mas-medija.

    Lek se moe koristiti za leenje sledeih stanja: hronino gledanje u ruiaste flekice, pojava zavisnosti pri konzumiranju TV sapunica, nevoljno ili voljno (tei oblik oboljenja) pamenje melodija i tekstova pesama iz oblasti turbo folka i srodnih kategorija, potreba za reavanjem emotivnih problema putem reality programa i nekontrolisano praenje emisija takve vrste, hronina potreba za sredstvima informisanja tabloidnog karaktera, pojava zavisnosti pri konzumiranju ute tampe itd.

    TA TREBA DA ZNATE PRE NEGO TO UZMETE LEK MUVOL: Lek Muvol ne smete koristiti: ako ste alergini (preosetljivi) na bilo koji od sastojaka ovog leka. Primena drugih lekova: Muvol ne utie na delovanje drugih lekova. Uzimanje leka sa hranom ili piem: Muvol draeje mogu se koristiti sa ili bez hrane. Konzumiranje alkohola uz lek ne stvara kontraindikacije. Uticaj leka na upravljanje motornim vozilima i mainama: korisnici leka mogu da voze ili rukuju mainama jer Muvol ne izaziva kontraindikacije. Kako se upotrebljava lek Muvol: lek moete uzeti bez preporuke lekara, doziranje se odreuje individualno, u zavisnosti od stanja korisnika i njegovog odgovora na terapiju, draeja se moe progutati cela, ali je poeljno savakati je. Ukoliko ste uzeli vie leka nego to je trebalo: ukoliko doe do predoziranja moe se javiti munina i intolerancija na proizvode slinog sastava. Mogua neeljena dejstva: lek Muvol moe izazvati neeljena dejstva samo ukoliko doe do predoziranja.

    KAKO UVATI LEK MUVOL: rok upotrebe leka je od 5 do 7 dana od datuma proizvodnje, uvanje na sobnoj temperaturi.

    DODATNE INFORMACIJE: Kako izgleda lek Muvol i sadraj pakovanja, draeje su elatinaste strukture u nijansama plave, bele i crne boje sa utisnutim znakom muve, lek se pakuje u plastinoj ambalai (~45 kom. u pakovanju) i papirnoj ambalai (1 kom. u pakovanju). Reim izdavanja leka: lek se izdaje bez lekarskog recepta, datum proizvodnje 21. 06.2012.

    Nosilac dozvole i proizvoa: Kristina Oparui, Projekat Razlike 2012.

  • 50

  • 51

    Valentina TalijanIntrospection / mousetrap, video-performans

  • 52

    Ana NovakoviVizibilno = Seanje, vreme trajanja 2 h, performans

    ... od jednog ula lako i teko odustajem ... ispod kapaka ... vidim misli sve glasnije u preplitanju ... kao slike nekih nevienih lica ... koja pamtim ... rasipaju se na staklu ... pred brisanje ... seam se pokreta ... ponovljenim grekama gradim stilsku jednakost ... pokretom vidim liniju ... merim prostor zvukom ... vapim za iskrenim vremenima ... povratak detinjstvu ... koje se ne plai greke ... ruke pamte ... oko je forma surove kontrole ... odriem se vida ... pogledom u sebe ...

  • 53

  • 54

    Marija Mandi, Marija Kova,Lazar Kalember, Lazar uriPuaka zona, print / video-instalacija

  • 55

    Darko AimoviVoda, instalacija

  • 56

    Bojana RadenoviKikiriki istine, instalacija

  • 57

    Ana VrtanikStudije bojenih odnosa i oblika, print

  • 58

    ore OdanoviKako se kae, video

  • 59

    Gordana Kaljalovi, instalacija

  • 60

    Milica DenkoviLavirint, print

  • 61

    Luna JovanoviIn Every Dream Home a Heartache, print

  • 62

    Mia ukDijalog maski, print

    Dijalog aski - Rad predstavlja malu portretnu studiju, idejno zaetu u momentu itanja eseja Put maski (La Voie des Masques, 1972) antropologa Klod Levi-trosa (Claude Lvi-Strauss) prvobitno objavljenu pod naslovom Dijalog maski. Slobodnom interpretacijom Levi-trosovog pisanja o povezanosti maski i mitova severnoamerikih plemena snimila sam seriju fotografija koje, u savremenom kontekstu, korespondiraju ovoj temi.

    Ljudi (i maka) na fotografijama nose maske sopstvenog lica, jednog od mnogobrojnih, i tim izvlaenjem iz konteksta to Lice dobija znaaj i status prie. Daljim interpretiranjem moje interpretacije trosove studije moe se doi do drugih mogunosti tumaenja, i upravo tako nastaje mit. Bilo da se fotografije itaju kao filmine, iseci iz neke due forme, ili kao male intimne epizode sa nemim likovima (forma dnevnika) one su nesumnjivo uhvaene u momentu gestualnog dijaloga, a prie subjekata ispod maski koje bi moda dale odgovor na zato-ba-tu i zato-ba-tako pitanja- ostae neotkrivene.

  • 63

  • 64

    Marija JevtiKofer, instalacija

  • 65

    Stanimir Milii BIG RED goodbye, instalacija

  • 66

  • 67

    Slaana ukanoviBez naziva, slika

  • 68

    eljko MandiBez naziva, print / foto-instalacija

  • 69

    Marijana BuljoviNagovetaj svetla, crte

  • 70

    Marina Milanovinicla od irvasa, print

  • 71

    Mirjana BlagojevZnaci u pokretu, instalacija

  • 72

    Bosiljka Zirojevi LeiO! Predivno!, instalacija

  • 73

    Simonida JovanoviU mojoj sobi, interaktivna-animacija

  • 74

  • 75

    Irena MirkoviGoogle poetry, instalacija / performans

    Google poetry je jednim delom koncipiran na osnovnoj dadaistikoj ideji - sluaja. U prozor Google-a ukucana je jedna re. Prvo to nam google ponudi belei se. Jedina kontrola je u izboru rei. Ta re je glavna re sintagme koju dobijamo. Kao i u gramatici tako i na Google-u bez glavne rei reenica ne moe da ima smisla. Ostaju nam zavisni lanovi koji u ovom sluaju najvie zavise od Google-a.

  • 76

    Jelena BulajiOriinali, audio intervencija u prostoru

  • 77

    Andrea MernjikProjekcija, video-animacija

  • 78

    Predrag Uzelacolektivno nesvesno, print

  • 79

    Duan SavkoviDoruak na travi, instalacija

  • 80

    Marko JoziPoetsko gradilite, instalacija

  • 81

    Biljana Jevtik-lavir valera - valer k-lavira, print

  • 82

    Marko BrkiDegradacija, instalacija

  • 83

    Tamara KokiPortret Srbije, instalacija

  • 84

    Nikola MacuraKako upakovati i sagledati skulpturu, instalacija

  • 85

    Aleksandra DeviNesvesnost, instalacija

  • 86

  • 87

    Igor Mati01001111, video-instalacija

  • 88

    Gala akiProstorni odnosi likovnog dela, video

  • 89

    Dragana RaenoviNestajanje, video

  • 90

    Mihajlo SporinRemek depo, knjiga

  • 91

    Svashta

    Svashta je muziki sastav nastao u Novom Sadu, broji 6 redovnih lanova i obogauje se povremeno gostovanjem prijatelja... lanovi benda su u potpunosti fokusirani na improvizaciju, od prvog do poslednjeg elementa u zvunoj slici. Ovaj pristup sviranju omoguava veliku slobodu pri kretanju kroz zvuni prostor. Jedine prepreke ostaju u glavi, te je cilj samog performansa zbuniti sebe i sluaoca/teljku (haosom ili mirovanjem, poto im je efekat slian) koliko god je mogue, do momenta oslobaanja od svakodnevne, oekivane percepcije sebe i okoline. Rezultat je esto u poetnoj fazi krut i hladan, ritmiki raznolik, a zatim sledi period otapanja i homogenizacije elemenata praen repetitivnim ritmom...

    Zoran Popovi, Aleksandar Stojin, Dejan SubotiSynths, Samplers, Drum Machines, Sequencers, Effects, Mixer...

    Neboja iribas gitara

    Florian Gstettnertruba

    Stanimir Miliitruba, frula, hang, vokal...

    Darko Aimoviflauta, bas gitara, drombulje, bubanj...

    http://soundcloud.com/svashta

  • 92

  • 93

  • 94

    Razlike 2012. Studentski kulturni centar Novi Sad, Fabrika (22.06 - 29.06.2012)Uesnici: Aleksandra Devi, Adela Pavkov, Marijana Buljovi, Nenad Ignjatov, Aleksandra Obradovi, Bojan Novakovi, Goran Despotovski, Darko Aimovi, Duan Brkovi, Nina Komel, Duan Savkovi, Gordana Kaljalovi, Mirjana Blagojev, Jelena Bulaji, Marija Cvetkovi, Kristina Oparui, Marko Jozi, Mihajlo Sporin, Vukain o, Nikola Macura, Slobodan Stoi, Marija Jevti, ore Ili, Ljubica Stojanovi, Tamara Koki, Bojana Radenovi, Nua ak, Ana Novakovi, Lazar uri, Marija Kova, Lazar Kalember, Marija Mandi, Dejan Jankov, ore Odanovi, Andrea Mernjik, Igor Mati, Irena Mirkovi, Simonida Jovanovi, Dragana Raenovi, Gala aki, Valentina Talijan, Nikolina Stjepanovi Medi, Marko Brki, Silvija Metzger, Sergej Tucakov, Davor Gromilovi, Slaana ukanovi, Ana Vrtanik, eljko Mandi, Biljana Jevti, Dragan Mati, Vladimir Frelih, Goran Teanovi, Luna Jovanovi, Lidija Marinkov Pavlovi, Dragan Hajrovi, Marina Milanovi, Predrag Uzelac, Mia uk, Milica Denkovi, Danijela Tasi, Sonja Radakovi, Bosiljka Zirojevi Lei, Stanimir Milii, grupa Svashta.

    Razlike 2011. Savremena galerija Zrenjanin (07.11 - 25.11.2011)Uesnici: Aleksandra Obradovi, Ana Stefanovi, Bojan Vukadinov, Bojana Kneevi, Bojan Novakovi, Vlado Rani, Vladimir Frelih, Goran Despotovski, Goran Mrvi, Davor Gromilovi, Dragan Mati, Duan Peri, ore Ili, ore Markovi, eljana Jurkovi, Jelena Tolimir, Katarina Stojanovi, Ljubica Stojanovi, Ljubomir Vuini, Marija Jevti, Nikola Macura, Petar Peri, Sanja Jankovi, Sanja Mera, Simonida Jovanovi, Selena Junakov, Slaana ukanovi, Slobodan Stoi, Stanimir Milii, Tomislava Sekuli.

    Razlike 2011. Studentski kulturni centar Novi Sad, Fabrika (22.06 - 29.06.2011)Uesnici: Adela Pavkov, Aleksandar Buni, Aleksandar Matijevi, Aleksandra Obradovi, Alisa Tot, Ana Vidakovi, Ana Stefanovi, Andrea Petrovi, Biljana Jevti, Bojan Vukadinov, Bojana Kneevi, Bojan Novakovi, Bosiljka Zirojevi, Valentina Talijan, Vladimir Frelih, Vladimir Matuski, Vlado Rani, Gojko Dutina, Goran Despotovski, Goran Mrvi, Davor Gromilovi, Danijela Cvjetan, Danilo Vukovi, Dejan Puli, Dimitrije Crvenanin, Dragan Mati, Duan Peri, ore Markovi, ore Ili, Zinaida Matosjan, Irena Mirkovi, Irina Stoji, Ivan Jovanovi, Jelena Tolimir, Jelisaveta Vii, Jovana Ili, Katarina Stojanovi, Kristina Oparui, Lidija Marinkov-Pavlovi, Ljubica Stojanovi, Ljubomir Vuini, Maja Jockov, Marija Jevti, Marija Mandi, Marina irovi, Marko Brki, Miroslav Daj, Nenad Ignjatov, Nenad Veljovi, Nikola Macura, Nikola Marinkov, Petar Peri, Rina Vukobratovi, Sanja Jankovi, Sanja Mera, Selena Junakov, Simonida Jovanovi, Slaana ukanovi, Slobodan Stoi, Slobodanka Miloevi, Stanimir Milii, Tamara Koki, Tomislava Sekuli, eljana Jurkovi, eljko Mandi.

    Razlike 2010. Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi, Beograd (12.11 - 29.11.2010)Uesnici: Ana Novakovi, Goran Despotovski, Duan Peri, Duan Vuleti, Dragan Mati, Dragan ivanevi, Dimitrije Crvenanin, Irina Stoji, Jelena Bulaji, Jelena Marinkovi, Kristina Oparui, Ljubomir Vuini, Marina irovi, Marija Cvetkovi, Milica krbi, Nikola Macura, Petar Peri, Sanja Jankovi, Stevan Koji, Slobodan Stoi, Sonja Radakovi, Slaana ukanovi.

    Razlike 2010. Studentski kulturni centar Novi Sad, Fabrika (24.06 - 01.07.2010)Uesnici: Aleksandra Obradovi, Ana Golovi, Aleksandar Matijevi, Ana Novakovi, Alisa Tot, Aleksandra ovljakov, Adrijana Mracina, Adnan Buli, Ana Komatina, Bojan Gruji, Goran Despotovski, Duan Peri, Danijela Cvjetan, Dejan Ili, Dejan Nikoli, Duan Vuleti, Dragan ivanevi, Dragan Mati, Dimitrije Crvenanin, ore Markovi, eri Aaji, eljana Jurkovi, Zinaida Matosjan, Zoran Dori, Irena Savii, Ivana Simin, Ivan Bere, Irina Stoji, Iva ijan, Jelena Bulaji, Jelena Marinkovi, Kristina Oparui, Ljubomir Vuini, Ljubomir epanovi, Marko Brki, Marija Cvetkovi, Marko Ubovi, Milica krbi, Milan Aleksi, Maa Pavlovi, Marina irovi, Nikola evo, Nenad Ignjatov, Nikola Macura, Neboja Slankamenac, Petar Peri, Petar Stamenkovi, Rina Vukobratovi, Slobodan Stoi, Slaana ukanovi, Sanja Jankovi, Stevan Koji, Sonja Radakovi, Sandra Koi, Slavia Mali, Tamara Koki, Tamara Spasojevi, Tamara Deli, Tijana Lukovi, Helena Gao.

    Razlike 2009. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad (26.06 - 10.07.2009)Uesnici: Ana Novakovi, Aleksandra ovljakov, Bojana Kneevi, Bosiljka Zirojevi, Bojan Novakovi, Goran Despotovski, Darija Medi, Davor Gromilovi, Dragan Mati, Dragan ivanevi, eri Aaji, eljana Jurkovi, Iva ijan, Igor Cveji, Jastra Jelai, Mladen Vraari, Milica krbi, Miroslav Daj, Nataa Preljevi, Nenad Ignjatov, Predrag Kovai, Sonja Paunovi, Tamara Vajs, Tijana Lukovi, Tijana Holpert.

    Razlike 2007. XII Art expo, Novi Sad (08.03 - 13.03.2007)Dokumentovani prikaz, prezentacija projekta Razlike.

    Razlike 2007. Novkabel, Novi Sad (20.03 - 20.06.2007)Dokumentovani prikaz, radionica, prezentacija projekta Razlike.

    Razlike 2006. Galerija Podrum, Apolo centar, Novi Sad (05.07 - 25.07.2006)Uesnici: Aleksandra Niki, Bosiljka Zirojevi, Bojan Marinkovi, Darko orevi, Dragan ivanevi, Dragan Mati, Vlado Rani, Goran Despotovski, Zoran Bulatovi, Isidora Todorovi, Jelena Vujii, Korina Gubik.

    Razlike 2005. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad (20.06 - 10.07.2005)Uesnici: Aleksandra Erdeljan, Biljana Jankoski, Vlado Rani, Goran Despotovski, Dragan Mati, Emilija Boroja, Zoran Bulatovi, Igor Stevi, Igor Veljkovi, Ljubica Denkovi, Sabina Stankovi, Milica Denkovi, Tijana Titin.

  • Projekat Razlike

    Organizator/Izdava:Univerzitet u Novom Sadu - Akademija umetnosti

    ure Jakia 7, 21000 Novi Sad, Srbija

    [email protected]

    www.akademija.uns.ac.rs

    Za izdavaa: Profesor Zoran Krainik, dekan

    Autor projekta: Goran Despotovski, docent

    Koordinatori projekta:Goran Despotovski

    Bojan Novakovi

    Fotografija:Petar Mirosavljevi

    Aleksandar RamadanoviGoran Despotovski

    Suorganizator: Studentski kulturni centar Novi Sad

    Tehnika podrka: Departman dramskih umetnosti, Katedra za audio vizuelne medije, Studijski program dizajn svetla

    Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

    Tira: 600tampa: Stojkov tamparija, Novi Sad

    Projekat su podrali:Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu

    Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu

    Novi Sad 2012.

    UNIVERZITET U NOVOM SADUAKADEMIJA UMETNOSTI

  • CIP - aaoaja ajoea Mae e, o a

    378.6:7.038.53(497.113 Novi Sad) 2012 (083.824)7.038.5 (497.11 Novi Sad) 2012 (083.824)

    AAEMJA eo (o a) Razlike : projekat Razlike, Univerzitet u Novom Sadu - Akademija umetnosti / [autor projekta Goran Despotovski]. Novi Sad : Akademija umetnosti, 2012( Novi Sad : Stojkov). 96 str. :ilustr. ; 22cm

    Tira 600.

    ISBN 978-86-88191-15-9

    Aaeja eo (o a) Mejaa eo oe aao ) oa eo o a 2012 - oe aao

    COBISS.SR-ID 275016199

  • RAZLIKEwww.razlike.akademija.uns.ac.rs