urbanistiČki projekat

of 20/20
27-151/15 URBANISTIČKI PROJEKAT ZA IZGRADNJU VIŠEPORODIČNOG STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA SA URBANISTIČKO - ARHITEKTONSKOM RAZRADOM LOKACIJE – K.P. BR. 9817/1 K.O. DONJI GRAD U SUBOTICI v.d. direktora Timea Tripolszki, dipl. ekonomista Subotica, novembar 2015. godine NAZIV PROJEKTA: URBANISTIČKI PROJEKAT ZA IZGRADNJU

Post on 06-Feb-2017

251 views

Category:

Documents

9 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 27-151/15

    URBANISTIKI PROJEKAT

    ZA IZGRADNJU VIEPORODINOG STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA SA URBANISTIKO -

    ARHITEKTONSKOM RAZRADOM LOKACIJE K.P. BR. 9817/1 K.O. DONJI GRAD U SUBOTICI

    v.d. direktora Timea Tripolszki, dipl. ekonomista

    Subotica, novembar 2015. godine

    NAZIV PROJEKTA: URBANISTIKI PROJEKAT ZA IZGRADNJU

  • VIEPORODINOG STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA SA URBANISTIKO - ARHITEKTONSKOM RAZRADOM LOKACIJE - K.P. BR. 9817/1 K.O. DONJI GRAD U SUBOTICI

    NARUILAC: SMB - BETONJERKA" DOO ANTAVIRSKI PUT BB, SUBOTICA OBRAIVA: JP ZAVOD ZA URBANIZAM GRADA SUBOTICE Subotica BROJ UGOVORA: 27-151/15 ODGOVORNI URBANISTA: ANA BUKVI, dipl.in.arh. RADNI TIM: MILAN MARJANOV, dipl.in.saobr. SNEANA DAVIDOVI, dipl.in.gra. ANTE STANTI, el.in. RUKOVODILAC SLUBE: KORNELIJA EVETOVI CVIJANOVI., dipl.in.arh. IDEJNO REENJE IZRADIO: GEOEXPERT DOO , BRAE JUGOVIA 9/1, SUBOTICA

    S A D R A J

    I TEKSTUALNI DEO 1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU URBANISTIKOG PROJEKTA 2. PODACI O LOKACIJI

    3. IZVOD IZ PLANA DETALJNE REGULACIJE

  • 4. CILJEVI UREENJA OBUHVAENOG PROSTORA

    5. URBANISTIKO-ARHITEKTONSKO REENJE UREENJA KOMPLEKSA

    SA USLOVIMA ZA IZGRADNJU 5.1. Koncepcija ureenja i izgradnje prostora sa bilansom povrina 5.2. Namena i tehniki opis planiranog objekta 5.3. Regulaciono i nivelaciono reenje 5.4. Pejzano ureenje parcele 5.5. Ograivanje parcele

    6. USLOVI UREENJA SAOBRAAJNIH POVRINA I NIVELACIONO REENJE

    7. USLOVI ZA PRIKLJUENJE NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU

    7.1. Elektroenergetska mrea i objekti 7.2. Telekomunikaciona mrea 7.3. Toplifikacija objekta i gasna mrea 7.4. Vodovodna mrea 7.5. Odvoenje atmosferskih i otpadnih voda

    8. FAZNOST REALIZACIJE I FLEKSIBILNOST REENJA

    9. POSEBNI USLOVI I MERE ZATITE

    9.1. Uslovi za pristupanost povrina osobama sa invadilitetom 9.2. Uslovi za zatitu susednih objekata i infrastrukturnih vodova 9.3. Ininjersko geoloki uslovi 9.4. Zatita nepokretnih kulturnih dobara

    9.5. Mere zatite ivotne sredine 9.6. Mere zatite od poara

    II GRAFIKI PRILOZI

    1. IZVOD IZ PLANA DETALJNE REGULACIJE

    2. KATASTARSKO TOPOGRAFSKI PLAN

    3. URBANISTIKO REENJE SA ELEMENTIMA PARTERNOG I PEJZANOG UREENJA

    4. SAOBRAAJNO REENJE SA ELEMENTIMA NIVELACIJE

    5. REENJE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE elektroenergetska, gasna i telekomunikaciona mrea

    6. REENJE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE vodovodna I kanalizaciona mrea

    7. IDEJNO REENJE PLANIRANOG VIEPORODINOG STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA

    III DOKUMENTACIJA

    1. REENJE O LISTU NEPOKRETNOSTI

    2. REENJE

    3. KUPOPRODAJNI UGOVOR

    4. KOPIJA PLANA

    5. KOPIJA KATASTARSKOG PLANA VODOVA

  • 6. KATASTARSKO TOPOGRAFSKI PLAN

    7. USLOVI I MILJENJA NADLENIH USTANOVA

    1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU URBANISTIKOG PROJEKTA

    Na zahtev naruioca SMB - BETONJERKA DOO, antavirski put bb, Subotica izraen je Urbanistiki projekat za izgradnju vieporodinog stambeno-poslovnog objekta na k.p. br. 9817/1 K.O. Donji grad u Subotici.

    Pravni i planski osnov

    Urbanistiki projekat se izrauje:

    - na osnovu lana 60. Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS broj 72/09, 81/09-ispr., 64/10- Us, 24/11, 121/12, 42/13-US i 50/13-US i 98/13US, 132/14 i 145/14) i Pravilnika o sadrini, nainu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja (Slubeni glasnik RS broj 64/15).

    - u skladu sa Planom detaljne regulacije za deo prostora MZ Prozivka u Subotici (Slubeni list Grada Subotice

    broj 19/2010, 46/2012) u daljem tekstu PDR kojim je propisano: izrada Urbanistikog projekta za potrebe izgradnje planiranih vieporodinih stambeno-poslovnih objekata u bloku 12.

    2. PODACI O LOKACIJI

    Prostor obuhvaen Urbanistikim projektom ini katastarska parcela br. 9817/1 K.O. Donji grad u Subotici.

    Parcela 9817/1 K.O. Donji grad nalazi se u bloku 12 koji je omeen sa severozapada Ulicom Blaka Rajia, sa severoistoka Ulicom brae Radi, sa jugozapada Prvomajskom ulicom i sa jugoistoka prodorom planirane ulice koja ini povez Ulice brae Radi i Prvomajske.

  • Na pomenutoj parceli je u toku izgradnja vieporodinog stambenog poslovnog objekta koji je omean Prvomajskom ulicom i prodorom planirane ulice koja ini povez Ulice brae Radi i Prvomajske to jest naspram predmetnog objekta, u svemu kao na grafikom prilogu br.3. Blok 12 definisan PDR-om, koji ini sastavni deo Zone vieporodinog stanovanja - graevinski blok namenjen za funkciju vieporodinog stanovanja, koji je planiran da se izgradi objektima vieporodinog stanovanja sa zajednikom blokovskom povrinom ureenom u funkciji planiranih objekata. Naruilac Urbanistikog projekta poseduje REENJE izdato od Gradonaelnika Grada Subotice, Ap Vojvodina, Republika Srbija br. II-464-391/2015 od dana 05.06.2015. u Subotici kojim se otuuje (prodaje) javnim nadmetanjem gra. zemljite u javnoj svojini upisano u List nepokretnosti br. 6608 K.O. Donji grad deo parcele br. 9817/1 LAMELA II , povrina parcele 2733m2, zemljite uz zgradu i drugi objekatjavne svojine Grada Subotice kupcu SMB Betonjerka DOO Preduzee za proizvodnju i trgovinu , Subotica , Ulica antavirski put bb, koju zastupa direktor ore Vukas u povrini od cca 640m2 radi izgradnje stambeno-poslovnog objekta i parking mesta. Naruilac Urbanistikog projekta poseduje REENJE izdato od Republikog geodetskog zavoda, Sluba za katastar nepokretnosti u Subotici br. 952-02-4-2799/2015- C od dana 28.08.2015. u Subotici kojim se upisuje pravo javne svojine u korist Grada Subotice, Subotica Trg Slobode 1 sa delom poseda 2093/2733, upis prava svojine u korist SMB-BETONJERKA DOO SUBOTICA, SUBOTICA ANTAVIRSKI PUT BB sa delom poseda 640/2733, na nepokretnost oznaenoj u A-listu nepokretnosti i to: -kat. Parcela 9817/1, povrine 2733m2 , zemljite uz zgradu objekat iz lista nepokretnosti broj 6608 dosadanjeg vlasnika Grad Subotica, Subotica Trg Slobode 1 sa delo 1/1.Upis u kat.nepokretnosti izvren je nakon donoenja ovog reenja. Naruilac Urbanistikog projekta poseduje Ugovor o otuenju graevinskog zemljita br. II-464-413/2015 u Subotici koji je izdat dana 08.07.2015. godine u kojem se navodi da Grad Subotica , kao imalac prava svojine na zemljite koje je predmet ovog ugovora , Direkcija kao javno preduzee , kojem je Grad poverio ureenje i staranje o graevinskom zemljitu i kupacSMB-BETONJERKA DOO Subotica kao budui vlasnik zemljita , ureuju meusobna prava i obaveze u vezi sa njegovim otuenjem i privoenjem planiranoj nameni. Ugovorom je navedeno da parcela 9817/1 K.O. Donji grad koja je upisana u List nepokretnosti br. 6608 K.O. Donji grad otuuje kupcu radi izgradnje stambeno-poslovnog objekta (lamela II) do 640m2 bruto povrine , u Ulici Prvomajskoj orjentacione spratnosti (P+6+Pk) sa najveom dozvoljenom visinom slemena objekta do 27,5 m i radi izgradnje 58 parking mesta.

    3. IZVOD IZ PLANA DETALJNE REGULACIJE

    Pravila graenja u zoni vieporodinih stambeno-poslovnih objekata

    U planiranom vieporodinom stambeno-poslovnom objektu sve etae su namenjene stanovanju osim prizemlja u kojem se predvia poslovni prostor.

    Delatnosti koje se mogu planirati u zoni u sklopu vieporodinih stambeno-poslovnih objekata su iz oblasti:

    - trgovine (prodavnice za prodaju prehrambene i robe iroke potronje i dr.), - uslunog zanatstva (pekarske, poslastiarske, obuarske, krojake, frizerske, fotografske radnje i druge zanatske

    radnje), - uslunih delatnosti (knjiara, kopirnica, videoteka, hemijske istionenica i dr.), - ugostiteljstva (restoran, taverna, caffe bar, pizzeria, hamburgerija i sl.), - zdravstva(apoteka,opte i specijalistike ordinacije sa stacionarom sl.), - socijalne zatite (servisi za uvanje dece, vrtii, obdanita, igraonice za decu, smetaj i nega starih i iznemoglih

    lica i dr.) - kulture (galerije, biblioteke, itaonice, bioskopske i pozorine sale i dr.) - zabave (bilijar saloni, saloni video igara, kladionice i dr.), - sporta (teretane, vebaone, aerobik, fitness, bodybilding i dr.), - poslovno-administrativnih delatnosti (filijale banaka, pote, predstavnitva, agencije, poslovni biroi)

    Poslovanje u stambeno-poslovnim objektima moe biti zastupljeno do max. 40%.

  • Zauzetost utvrenog prostora za graenje objekata

    Za zonu vieporodinog stanovanja prostor za graenje objekata definisan je ulinom i dvorinom graevinskom linijom. U okviru utvrenog prostora za graenje objekata moe se razvijati horizontalni gabarit planiranih objekata.

    Planom se ne utvruje indeks zauzetosti parcele ve se definie dozvoljena izgraenost utvrenog prostora za graenje.

    Maksimalna zauzetost utvrenog prostora za graenje je 100 %, odnosno min. 80%.

    Dozvoljena spratnost objekata i visina vieporodinih stambenih i stambeno-poslovnih objekata

    Najvea dozvoljena visina objekta predstavlja - rastojanje od nulte kote terena do kote slemena.

    Visinska regulacija objekata u bloku definisana je najveom dozvoljenom visinom objekata utvrenom visinskom kotom - kotom slemena objekata.

    U skladu sa tim utvrena je najvea dozvoljena visina planiranih objekata , visina slemena objekta od 27,5 m.

    Dozvoljava se primena nestandardnih etaa: visoko prizemlje, meusprat, galerija, potkrovlje u zavisnosti od naina koritenja, namene i funkcije objekta

    - prizemlje (P) podrazumeva deo objekta nad nasipom ili podrumom, ija je kota poda izdignuta minimalno 0.15m, a maksimalno 1.20m od planirane kote zatitnog trotoara oko objekta (nulta kota objekta),

    Kota poda prizemlja objekata za nestambene sadraje je minimalno 15cm iznad kote trotoara. Kod stambene namene minimalna visina poda prizemlja je 1,20m od kote trotoara.

    Dozvoljena je izgradnja podruma ili suterena ako ne postoje smetnje geotehnike i hidrotehnike prirode.

    Stepenice za ulaze u objekat kojima se savladava visina preko 0,90 m treba da se reavaju unutar gabarita objekta.

    Tavan se ne moe koristiti za stanovanje i poslovanje ve samo za pomone prostorije (ostave, veernicu i sl.).

    Obezbeivanje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila

    Planom obuhvaeni prostor se u svemu naslanja na postojee saobraajnice koje obezbeuju pristup bloku br. 12.

    Okolne saobraajnice obezbeuju dobru povezanost obuhvaeg prostora sa uim i irim okruenjem. Du Ulice Blaka Rajia i Ulice brae Radi u irini ulinog fronta realizovanih vieporodinih stambeno-poslovnih objekata izvedeni su parkinzi za putnika vozila za potrebe korisnika i stanara objekata, a planirana su i u delu prostora pripadajueg unutranjeg dvorita unutar zajednike blokovske javne povrine.

    Zajednika javna blokovska povrina namenjena je za obezbeenje kolsko-peakih prolaza i pristupa objektima i vezama sa urbanim okruenjem, izgradnju parking mesta za objekte, ureenje zelenih povrinama i dr., u okviru kojih se mogu graditi pratei sadraji objekata - trafo stanice i sl., za koje je takoe potrebno izdvojiti parcelu u potrebnoj povrini za funkcionisanje ovih objekta.

    U bloku br. 12 postoji izgraena MBTS-362 ispod koje je izdvojena parcela.

    Potreban broj parking ili garanih mesta iznosi jedno parking ili garano mesto na 70,0 m2 korisne povrine objekta, koje je Investitor duan da obezbedi na nain utvren Planom i u skladu sa Odlukom o utvrivanju naknade za ureivanje graevinskog zemljita (Sl. list Grada Subotice br. 29/2012-preien tekst, 46/2012, 55/2012, 15/2014).

    4. CILJEVI UREENJA OBUHVAENOG PROSTORA

  • Ureenjem prostora prema urbanistiko-arhitektonskom reenju ovog projekta parcela se privodi nameni vieporodinog statanovanja u skladu sa Planom detaljne regulacije za deo prostora MZ Prozivka u Subotici (Slubeni list Grada Subotice broj 19/2010, 46/2012).

    Na k.p. br 9817/1 K.O. Donji grad planira se izgradnja vieporodinog stambeno - poslovnog objekta koji e se nadovezati na postojei vieporodino poslovno stambeni objekat (lamelu) na k.p. br. 9823/1 K.O: Donji grad koji se nalazi u Ulici brae Radia kako bi inio deo budue funkcionalno-kompozicione celine u prostoru-blok (u ovom sluaju to je blok 12) sa ostalim izgraenim objektima i objektom u izgradnji, kako je predvieno PDR-om. 5. URBANISTIKO-ARHITEKTONSKO REENJE UREENJA KOMPLEKSA

    SA USLOVIMA ZA IZGRADNJU

    5.1. Koncepcija ureenja i izgradnje prostora sa bilansom povrina

    K.p. br. 9817/1 K.O. Donji grad predstavlja deo bloku 12 i na njoj je planirana izgradnja vieporodinog stambeno -

    poslovnog objekta. Rubom definisanog graevinskog bloka 12, planirano je da se realizuju objekti vieporodinog stanovanja na nain da se unutar bloka formira zajednika javna blokovska povrina predviena da se uredi u funkciji planiranih objekata, za ureenje parking prostora, kolskih i peakih pristupa objektima, zelenih povrina i dr.

    U bloku 12 su izgraena tri vieporodina stambeno-poslovna objekta spratnosti P+6+Pk, sa prateim ureenjem - trotoarima i parking prostorima na potezu uz ulice Blaka Rajia i brae Radi, kao i u delu unutranjosti bloka, na zajednikoj blokovskoj povrini. U pomenutom bloku u toku je izgradnja vieporodinog stambeno-poslovnog objekta visine do 27.5 m rastojanje od nulte kote do kote slemena sa prateim ureenjem i izgradnjom potrebnog broja parking mesta, u svemu kao na grafikom prilogu br.3.

    Izgradnja planiranog objekta dozvoljena je unutar regulacionih linija bloka - odnosno utvrenih graevinskih linija objekata. Graevinske linije objekata se poklapaju sa regulacionim linijama bloka - ulica koje oiviavaju blok.

    Kolski pristup objektima predvien je sa obodnih javnih gradskih saobraajnica, iz ulica Blaka Rajia, brae Radi i saobraajnice sa parkinzima uz jugoistonu granicu bloka i saobraajnica unutar javne zajednike blokovske povrine, prema reenju iz PDR, u svemu kao na graf. Pril. Br. 5 i 6. Peaki pristup objektima u bloku je planiran iz obodnih ulica i peake promenade u Prvomajskoj ulici, kao i peakih staza planiranih unutar unutranjeg dvorita, zajednike blokovske povrine.

    Parkiranje vozila za korisnike novih objekata, s obzirom da se objekti grade u bloku u potpunosti okruenom javnim povrinama sa zajednikom javnom blokovskom povrinom prema dvorinom delu objekata, planskim reenjem je predvieno da se obezbedi u regulacijama postojeih obodnih saobraajnica u duini ulinog fronta objekata i du ulice - poveza Ul. brae Radi i Prvomajske, kao i unutar zajednike blokovske povrine i na slobodnim prostorima planiranim za parking prostore u neposrednom okruenju u skladu sa Planom. Potreban broj parking ili garanih mesta iznosi jedno parking ili garano mesto na 70,0m2 korisne povrine objekta, koji je Investitor duan da obezbedi na nain utvren Planom i u skladu sa Odlukom o utvrivanju naknade za ureivanje graevinskog zemljita (Sl. list Grada Subotice br. 29/2012-preien tekst, 46/2012, 55/2012, 15/2014).

    Prethodnim Urbanistikim projektom broj 27-22-15, koji se odnosio na lamelu I i pored pristupne

    saobraajnice planiran je prostor za odlaganje otpada - prostor za smetaj kontejnera za smee za ceo blok 12 na odgovarajuim povrinama, a u skladu sa propisima za objekte odreene namene, sa odvoenjem na gradsku deponiju, organizovano i putem nadlenog komunalnog preduzea, kao na grafikim prilozima br. 3 i 4.

    U sklopu zajedike blokovske povrine planirana je izgradnja parkinga za potrebe stambenog i poslovnog dela objekata, a slobodan prostor potrebno je ozeleniti u minimalnom procentu koji iznosi 20%, sa akcentom na sadnju visokog zelenila - drvea u cilju stvaranja hlada i poboljanja mikroklimatskih uslova stanovanja u bloku, koje dugorono daje znaajno bolje efekte od parternog zelenila.

    Parking mesta izvesti od perforiranih ozelenjenih raster ploa, kao zatravnjene parking povrine. Ove povrine se uraunavaju u zelene povrine prilikom odreivanja procenta zelenila u bloku.

  • Bilans povrina

    Planom detaljne regulacije za deo prostora MZ Prozivka u Subotici (Slubeni list Grada

    Subotice broj 19/2010, 46/2012) je za planirani vieporodino stambeno-poslovni objekat definisan prostor za graenje planiranog objekta, maksimalna visina i ureenje parcele.

    Na grafikom prilogu utvren je prostor za graenje objekata definisan ulinom i dvorinom

    graevinskom linijom u okviru kog se moe razvijati maksimalni horizontalni gabarit objekta.

    5.2. Namena i tehniki opis planiranog objekta

    U skladu sa Planom detaljne regulacije, planira se izgradnja VIEPORODINOG STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA koji direktno naslanjaju na postojei vieporodini stambeno- poslovni objekat na k.p.br. 9823/1 K.O: Donji grad u svemu kao na grafikim prilozima.

    Gabarit objekta koji se gradi moe razvijati iskljuivo unutar granica definisanog prostora za gradnju, a nakon izgradnje objekta izdvaja se - formira parcela u gabaritu osnove objekta, a preostali prostor prikljuuje parceli zajednike blokovske povrine. Uslovi za projektovanje odnosno izradu glavnog projekta za izgradnju stambenih zgrada i stanova usaglasiti sa Pravilnikom o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova ( Sl.glasnik Republike Srbije br. 58/12). Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada (Sl.gl. RS 61/2011), kojim se blie propisuju energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, kao i energetski zahtevi za nove i postojee objekte.

    Pravilnika o uslovima, sadraju i nainu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (Sl.gl. RS 61/2011 i 3/2012). Bruto povrina prizemlja planiranog vieporodinog stambeno-poslovnog objekta iznosi cca600m2 dok bruto povrina tipskog sprata iznosi cca620m2. Ulina graevinska linija (planiranog vieporodinog stambeno-poslovnog objekta) se poklapa sa regulacionom linijom, ali je radi dobijanja razuenosti ulinih fasada dozvoljeno povlaenje uline GL prizemlja u odnosu na regulacionu liniju do 2,0 m i to do 50% duine uline fasade prizemlja objekta, s tim da se urb. pokazatelji i regulacione linije moraju ispotovati. Graevinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrenice sa ili bez stubova, nadstrenice i sl.) na nivou prvog sprata mogu da preu graevinsku liniju (raunajui od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to:

    - Ispadi na objektu (erkeri, doksati, balkoni) na nivou sprata u visini min. 3.0m od kote trotoara mogu prei utvrenu

    graevinsku liniju i regulacionu liniju prema ulici, kao i utvrenu graevinsku liniju prema unutranjem dvoritu max. 1.2m i to 50% uline, odnosno dvorine fasade iznad prizemlja.

    Visina objekta rastojanje od nulte kote do kote slemena iznosi 27.5m .

    Visina planiranog objekta usaglaena je sa visinom postojeih objekata uz koje se planirani objekat gradi, radi postizanja vertikalne usaglaenosti objekata na ulinom potezu, kao i sa planiranom visinom objekata u zoni, bloku 12.

    Planirana spratnost objekta je prizemlje + est spratova + potkrovlje (P+6+Pk).

  • Dozvoljava se primena nestandardnih etaa: visoko prizemlje, meusprat, galerija, potkrovlje u zavisnosti od naina koritenja, namene i funkcije objekta.

    Visina nadzitka stambene podkrovne etae - potkrovlja iznosi max 1,8 m raunajui od kote poda potkrovne etae do take preloma krovne kosine. U cilju racionalnog iskorienja prostora u potkrovnoj etai dozvoljava se izgradnja galerije i dupleks stanova ukoliko nagib krovnih ravni to omoguava. Kod planiranih objekata bez potkrovne etae, tavanske prostorije ne smeju imati nadzidak.

    Poto se planirani objekat nadovezuje uz postojei objekat koji se nalazi na k.p. br. 9823/1 K.O: Donji grad, na delu njihovog spoja -zabatnom zidu ne mogu se planirati otvori. Kod ovog naina postavljanja objekata izuzetak predstavlja mogunost formiranja svetlarnika za potrebe osvetljenja i ventilacije sporednih, odnosno radnih prostorija, uz uslov da se izvodi na raun gabarita planiranog objekta.

    Za potrebe ventilacije i osvetljavanja pomonih prostorija u stanu (garderobe, sanitarni vorovi i sl.) ili zajednikog stepenita u objektu dozvoljava se formiranje svetlarnika. irina svetlarnika mora biti usklaena sa svetlarnikom susednog objekta. Minimalna visina parapeta otvora u svetlarniku je 1,8 m. Ne dozvoljavaju se prozorski otvori ili ventilacioni kanali prema svetlarniku susednog objekta. Mora se obezbediti pristup svetlarniku i odvoenje atmosferskih voda Za osvetljenje prostorija u potkrovlju mogu se izvesti leei ili stojei krovni prozori, proporcijama i oblikom usaglaeni sa objektom. Oluke i olune vertikale postavljati tako da ne naruavaju izgled fasadne povrine. Graevinski elementi ispod kote trotoara - podrumske etae - mogu prei graevinsku, odnosno regulacionu liniju (raunajui od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to: stope temelja i podrumski zidovi - 0,15 m do dubine od 2,60 m ispod povrine trotoara, a ispod te dubine - 0,50 m; KONSTRUKCIJA I MATERIJALIZACIJA PLANIRANOG OBJEKTA Opis usvojenog funkcionalnog reenja

    Objekat je namenjen u najveem delu stanovanju koje se planira na spratnim etaama dok je u prizemlju planirano poslovanje (planiran su dva poslovna prostora sa po dva sanitarna vora).

    Ulazi u poslovne prostore planirani su iskljuivo sa peake staze u ulici Brae Radi dok su sa dvorine strane planirani sporedni ulazi. Poslovni prostori su nezavisni od stambenog dela i nemaju meusobnu unutranju komunikaciju. Stambeni deo objekta planiran je na spratnim etaama sa pristupom sa dvorine strane preko posebnog prostora u koji je smeteno stepenite sa vetrobranom i dva lifta. Pristup ovom prostoru osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguen je preko spoljnje rampe propisanog nagiba. Oba predviena lifta imaju polaznu stanicu sa ovog nivoa. Na sedam spratnih etaa planirana su 56 stana kao jednoiposobni, dvosobni, dvoiposobni, trosobni i etvorosobni stanovi. Svi stanovi su opremljeni neophodnim prostorijama u skladu sa vaeim propisima. Svaki stan je na jednom mestu prikljuen na dimnjaki kanal koji ima ulogu rezervnog/sigurnosnog dimnjaka. Svaka kuhinja i kupatilo ima svoju nezavisnu ventilaciju koja vodi direktno na krov.U stambenom delu objekta pored stambenih jedinica postoje dve tehnike prostorije i jedna prostorija za smetaj higijenskih sredstava za odravanje zajednikih prostora stambenog dela objekta. U prizemlju se nalazi tehnika prostorija za smetaj hidrotehnike opreme dok je na poslednjoj etai etai krovne knstrukcije tehnika prostorija za smetaj opreme gasne kotlarnice.Prostorija gasne kotlarnice ima sve fasadne zidove i laganu drvenu krovnu konstrukciju. Za potrebe parkiranja vozila u dvorinom delu parcele unutar bloka i sa bone strane objekta prema bazenu ,,Prozivka,, planira se izgradnja odgovarajueg broja parking mesta. Pojedine povrine oko objekta se ozelenjavaju i na odreenim mestima planira se sadnja odgovarajueg broja sadnica drvea.

    U dvorinom delu parcele predvieno je i mesto (prethodnim Urbanistikim projektom broj 27-22-15 koji se odnosio na lamelu I) za smetaj kontejnera za smee za ceo blok 12. a u skladu sa propisima za objekte odreene namene, sa odvoenjem na gradsku deponiju, organizovano i putem nadlenog komunalnog preduzea, kao na grafikim prilozima br. 3,4 i 5.

  • Kolski i peaki prilaz odnosno ulazu u objekat i prilaz parking mestima je preko postojeeg pasaa iz Ulice Blaka Rajia i preko pristupne saobraajnica iz Ulice B. Radia. - Konstrukcija objekta

    - Projektovana konstrukcija objekta je monolitna armiranobetonska sa drvenom krovnom konstrukcijom. Svi elementi

    armiranobetonske konstrukcije su marke betona MB40, armiranibetonskim rebrastim elikom kvaliteta B500B (RA 400/500-2). Armiranobetonsku konstrukciju sainjavaju pune ploe konstantne debljine, stubovi raznih dimenzija, zidna platna konstantne debljine, liftovsko armiranobetonsko jezgro, grede, kolenaste stepenine ploe.

    - Krovna konstrukcija je predviena od dvrene suve jelove grae sainjena od venanica, ronjaa, stubova i rogova ukruena u krovnoj ravni sa OSB ploama. Veza venanica, podmetaa sa betonskom konstrukcijom predviena je preko ubetoniranih anker zavrtnjeva, a meusobne veze izmeu drvenih elemenata se ostvaruju pomou eksera, klamfi i vijaka za drvo.

    - Zbog veoma stiljivih slojava tla ispod objekta iji su parametri definisani geomehanikim elaboratom i prognoziranog sleganja vri se zamena tla ,,banjskim,, peskom neposredno ispod temeljne ploe u debljini od 1m pri emu je zahtevana zbijenost peska Ms=25MPa.

    - Spoljna i unutranja obrada objekta

    Za zidanje zidova predviene su odreene vrste KLIMABLOC blokova u zavisnosti od mesta primene. Fasadni zidovi planirani su od blokova KLIMABLOC 20debljine 20 cm, zidovi prema negrejanim prostorima (hodnicima) planirani su od blokova KLIMABLOC 25 debljine 25cm, zidovi izmeu stanova su od blokova KLIMABLOC 25 debljine 25cm dok su pregradni zidovu unutar stanova od blokova KLIMABLOC 10 i KLIMABLOC 12 debljine 10 i 12cm. Fasadni zidovi spolja se oblau ekspandiranim polistirenom (stiropor) debljine 10cm koji se zavrno obrauje zaribanim fasadnim malterom na prethodno postavljenoj staklenoj mreici utisnutoj u fasadni lepak. U nivou svake meuspratne tavanice u visini od 22cm predvieni su horizontalni protipoarni prekidi od mineralne kamene vune debljine 5cm. Takoer su predvieni i vertikalni prekidi po celoj visini objekta u irini od 50cm, postavljeni du cele fasade na maksimalnom rastojanju od 20m. Ovakav vertikalni prekid predvien je i na spoju sa susednim objektom. Na delu prema hodnicima unutranji zidovi stanova oblau se mineralnom kamenom vunom debljine 5cm. Plafoni u stambenom delu objekta se po potrebi niveliu odnosno izravnavaju pomou kreno-cementne mase ,,Nivelin D,,. Svi obraeni zidovi i plafoni zavrno se moluju poludisperzivnim bojama za unutranju upotrebu. Za izolaciju poslednje etae u tavanskom prostoru preko betonske ploe predvien je sloj ekspandiranog polistirena (stiropor) debljine 26cm ispod koga se direktno na betonsku plou postavlja paropropusna vodoneprousna folija. Izolacija podne konstrukcije u stambenom delu objekta je ekspandirani polistiren (stiropor) debljine 3cm prekriven sa PE folijom preko koje izvodi armirana cementna kouljica debljine 5cm. Direktno na cementnu kouljicu predvien je hrastov parket obraene debljine 2cm. U stepeninim hodnicima, na stepenitu i kuhinjama kao zavrna obrada podova planirane su keramike ploice. U kupatilima kao zavrna obrada zidova i podova planirane su keramike ploice. Transparentni delovi fasade stambenog dela objekta predvieni su od PVC storaije sa ispunom od termopan stakala debljine 4+16+4 mm. U prizemnom delu objekta transparentni delovi fasade (Izlozi, vrata i prozori) predvieni su od aluminijumske stolarije sa od termopan stakala ukupne debljine 4+16+4 mm. Zavrna obrada krovnih povrina je TPO membrana koja se postavlja preko sloja geofilca na podlozi od OSB ploa debljie 18 mm. Svi prodori kroz krov obrauju se TPO membranom na koje se postavlja ventilaciona kapa od pocinkovanog lima. Za odvoenje atmosferske vode sa krova planirani su horizontalni i vertikalni oluci. Spoljnje povrine oko objekta, trotoar sa bone i zadnje strane planiran je od vibropresovanih betonskih ploa dok su za parking povrine predviene raster ploe ispunjene zemljom zbog upijanja atmosferske vode. Sve spoljnje povrine, parkinzi, trotoari, zelene povrine, postojee asfaltne povrine,meusobno se razdvajaju vibropresovanim ivinjacima odgovarajuih dimenzija.

  • 5.3. Regulaciono i nivelaciono reenje

    Predmetni objekat se nalazi na regulacionoj liniji Ulice brae Radi i saobraajnice koja povezuje Prvomajsku ulicu i Ulicu brae Radi.

    Peake povrine izdignute su 10-12 cm u odnosu na pristupne saobraajnice. Nivelaciono reenje uslovljeno je novoprojektovanim kotama planirane pristupne saobraajnice, visinskim kotama

    terena na predmetnoj parceli, kao i nainom prikupljanja i odvoenja atmosferskih voda. Na osnovu raspoloivih podataka, definisan je okvirni nivelacioni plan saobraajnih povrina. Korekcija i odstupanje od zadatog nivelacionog plana je mogua nakon dalje projektantske razrade i nivelacionog usaglaavanja svih objekata na predmetnom kompleksu.

    Nivelaciju prema susednim objektima reiti primenom tehnikih reenja koja obezbeuju zatitu svih objekata i na nain da se odvoenje atmosferskih voda sa objekta, saobraajnih i zelenih povrina obezbeuje na takav nain da ne ugroava okolne objekte.

    5.4. Pejzano ureenje parcele

    U sklopu zajedike blokovske povrine minimalan procenat prema PDR iznosi 20% sa akcentom na

    sadnju visokog zelenila - drvea u cilju stvaranja hlada i poboljanja mikroklimatskih uslova stanovanja u bloku, koje dugorono daje znaajno bolje efekte od parternog zelenila.

    Parking mesta izvesti od perforiranih ozelenjenih raster ploa, kao zatravnjene parking povrine. Ove povrine se uraunavaju u zelene povrine prilikom odreivanja procenta zelenila u bloku.

    Ozelenjavanje uskladiti sa podzemnom i nadzemnom infrastrukturom prema tehnikim normativima za

    projektovanje zelenila i to : Drvee i iblje saditi na minimalnoj udaljenosti od pojedinih instalacija i to : Vodovoda 1,5 m Kanalizacije 1,5 m NN vod 2,5 m TT mrea 1,0 m Gasovoda 2,0 m

    - Drvee na parkingu

    Izmeu redova parkinga planiraju sa mali otvori u parteru za sadnju drvea koje ima ulogu da obezbedi hlad parkiranim vozilima. Potrebno je odabrati listopadnu vrstu sa sledeim karakteristikama: kronja treba da poinje dovoljno visoko i da je dovoljno gusta i iroka za planiranu svrhu; koren ne treba da se razvija plitko i iroko kako ne bi otetio povrinu za parkiranje.

    U ovu svrhu mogu da se koriste sadnice mlea (Acer platanoide ili Acer platanoides Globosum) kao i sadnice katalpe (Catalpa bignonioides Globosa) kalemljene na minimalnu visinu od 2,2 m.

    Drvee saditi na udaljenosti 2 m od kolovoza , a od objekta 4,5-7 m u zavisnosti od vrste sadnice i veliine korena i kronje. Izbor dendrolokog materijala orjentisati na autohtone vrste otporne na tee uslove vegetiranja (otporne na prainu, gasove ).

    Sve zelene povrine potrebno je redovno odravati ukljuujui koenje trave i orezivanje iblja i kronji drvea.

    5.5. Ograivanje parcele

    Zajednike parcela blokovske povrine se ne ograuje, niti objekti na njoj, ne raunajui ukrasne i ograde od ivice u sklopu ureenja zelenih povrina.

    6. USLOVI UREENJA SAOBRAAJNIH POVRINA

    I NIVELACIONO REENJE

    Prikljuenje kompleksa na mreu javnih saobraajnica

  • Pristup objektima predvien je sa obodnih javnih gradskih saobraajnica, iz Ulice Blaka Rajia, Ulice brae Radi i

    saobraajnice koja povezuje Prvomajsku ulicu i Ulicu brae Radi, kao i iz pristupnih saobraajnica unutar bloka.

    Kolski saobraaj

    Unutar bloka je izgraena saobraajnica koja se prikljuuje na Ulicu Blaka Rajia irine 5,5 m, kao i saobraajnica koja povezuje Prvomajsku i Ulicu brae Radi irine 6 m. Planira se izgradnja pristupne saobraajnice irine 5 m. Prostorni poloaj pristupniih saobraajnica definisan je temenim takama i dat je na grafikom prilogu.

    Pristupna kolska saobraajnica ima: - jednosmeran popreni pad od 2,5 %, - uzduni pad kako je to dato na grafikom prilogu, - oivienje ivinjacima visine 8-10 cm u odnosu na niveletu kolovoza, - uputene ivinjake ili izdignute toliko koliko iznosi zakoenje ivinjaka kod parkinga putnikih vozila, - asfaltni zastor sa odgovarajuom kolovoznom konstrukcijom za osovinska optereenja teretnih i putnikih vozila

    kako je definisano Pravilnikom o uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnog puta (Slubeni glasnik RS, br. 50/2011) pod takom 3.4.2.

    Nivelaciono reenje dato je po osovini saobraajnice i prikazano je u grafikom prilogu br. 4. Tehniko regulisanje saobraaja kroz kompleks potrebno je reiti glavnim projektom.

    Naruilac Urbanistikog projekta poseduje Saobraajno-tehnike uslove izdate od strane Javnog preduzea Direkcija

    za izgradnju grada Subotice Subotica broj II-01/3-344-1/2015 od dana 01.09.2015. za prikljuenje na javnu saobraajnicu Preernova (produetak) saobraajnicu koja povezuje Ulicu brae Radi i Prvomajsku za potrebe izgradnje stambeno-poslovnog objekta na k.p. br. 9817/1 K.O. Donji grad.

    Stacionarni saobraaj

    Za potrebe parkiranja korisnika predmetnog objekta planirano je 58 parking mesta za putnika vozila ije su

    dimenzije 2,5 x 5,0 m. Parkinge treba izgraditi od perforiranih ozelenjenih raster ploa, kao zatravnjene parking povrine, a u visinskom pogledu uskladiti sa niveletom pristupne saobraajnice. Ove povrine se uraunavaju u zelene povrine prilikom odreivanja procenta zelenila u bloku.

    Peaki saobraaj

    Uz Ulicu brae Radi izgraen je trotoar od asfalta irine 4 m. U okviru bloka planirane su peake staze koje obezbeuju nesmetano kretanje peaka kako bi se pristupilo predmetnom objektu, kao i zatitni trotoar oko objekta. Peake staze u okviru bloka su planirane od asfalta ili poploanjem betonskim elementima. Planirana irina peakih staza je od 1,5 do 2 m, a zatitnog trotoara 1 m sa poprenim padom do 2%, sa prilagoenom nivelacijom peake staze na mestima ukrtanja sa kolskim saobraajnicama, u skladu Pravilnikom o tehnikim standardima pristupanosti (Slubeni glasnik RS broj 46/2013). Poploanje trotoara oko objekta je planirano vibropresovanim behaton kockama.

    7. USLOVI ZA PRIKLJUENJE NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU

    7.1. Elektroenergetska mrea i objekti

    Prikljuenje planiranog objekata na elektrodistributivnu mreu vrie se prema Uslovima za izradu Urbanistikog

    projekta za izgradnju vieporodinog stambeno-poslovnog objekta na k.p. br. 9817/1 K.O. Donji Grad u Subotici izdatim od strane EPS DISTRIBUCIJE, REGIONALNI CENTAR ELEKTROVOJDOVINA NOVI SAD, OGRANAK ELEKTRODISTRIBUCIJA SUBOTICA iz Subotice, br. 07.09.3.30.4-109337/2-15 od dana 07.09.2015. god.

    Planira se ugradnja potrebnog broja kablovskih prikljunih kutije (KPK) na fasadi pored ulaza u objekat, kao i izgradnja dva 0,4 kV kablovska voda do postolja slobodnih izvodnih osiguraa u NN bloku postojee MBTS-362 do novoizgraenih KPK. Prethodno je potrebno zameniti energetski transformator (ET) snage 630 kVA na ET snage 1000 kVA u postojeoj MBTS-362.

  • Pored toga planira se ugradnja potrebnog broja metalnih ormana mernog mesta (MOMM) u prizemnlju objekta za potreban broj brojila aktivne elektrine energije za stanove, poslovne prostorije, zajedniku potronju i lokalnu automatiku, i povezivanje MOMM-a sa KPK-ma.

    Sve elektroenergetske vodove na predmetnom kompleksu reiti putem podzemnog kabla. Kablove ispod kolovoza i betonskih povrina polagati u zatitnu cev ili kablovicu sa rezervnim otvorom. Za kablove iste namene koji se polau u istom pravcu obavezno je zadrati zajedniku trasu (rov, kanal). Iznad kabla kod promene pravca i drugih promena kao i na 50 m ravne linije treba postaviti kablovsku oznaku sa odgovarajuim simbolom.

    Sve elektromontane radove na elektrinoj mrei izvesti u saglasnosti sa vaeim tehnikim propisima i normativima vodei rauna o minimalnim dozvoljenim rastojanjima izmedju pojedinih instalacija.

    Spoljnu rasvetu reiti kandelaber svetiljkama odgovarajueg tipa, kako bi se dobio odgovarajui nivo osvetljenosti predmetnog prostora, vodei rauna o energetskoj efikasnosti. Napajanje rasvete reiti putem podzemnog niskonaponskog kabla.

    7.2. Telekomunikaciona i KDS mrea

    Prikljuenje planiranog objekta na javnu telekomunikacionu mreu vrie se prema Uslovima za prikljuenje

    izdatim od strane TELEKOMA SRBIJE, REGIJA NOVI SAD, IZVRNA JEDINICA SUBOTICA, u Subotici br. 310875/2 JB od 18.09.2015.

    Prikljuenje pomenutog objekta (mesto prikljuenja) na javnu TK mreu planira se od postojee kablovse kanalizacije koja je izgraena du ulice Brae Radi (parna strana ulice), i za to je potrebno izgraditi novu TK kablovsku kanalizaciju od postojee kablovske kanalizacije do objekta tj. unutranjeg izvodnog romana.

    Pri promenama pravca potrebno je izgraditi dodatna kablovska okna, i povezati ih kablovskom kanalizacijom sa potrebnim brojem PE cevi, koje e ukljuivati i dodatne rezerve cevi za naknadna proirenja TK mree.

    Nakon izgradnje TK kablovske kanalizacije, potrebno je kroz novoizgraenu TK kablovsku kanalizaciju uvui TK kabel odgovarajueg tipa.

    Iznad kabla ili kablovske kanalizacije, kod promene pravca i drugih promena kao i na 50 m ravne linije treba postaviti kablovsku oznaku sa odgovarajuim simbolom.

    U prizemlju planiranog objekta, na pristupanom mestu potrebno je postaviti novu TK opremu ili izvodni orman (UI) i povezati ga sa novoizgraenom privodnom TK kablovskom kanalizacijom.

    Prikljuenje planiranog objekta na KDS mreu vrie se prema Uslovima za prikljuenje na javnu KDS mreu,

    izdatim od strane JP POTA SRBIJA, RJ POTA NET u Beogradu, br. 2015-126810/2 od 07.09.2015. godine. Prikljuenje pomenutog objekta na KDS mreu planira se sa postojeeg KDS 3U ormana, na adresi Prvomajska 103

    prikljuno mesto. Planirana je izgradnja privodne kablovske kanalizacije sa revizionim oknom ispred predmetnog objekta i potrebnim

    brojem PE cevi odgovarajuih dimenzija sa kabelom odgovarajuih karakteristika od prikljunog mesta preko revizionog okna do izvodnog ormana potrebnih dimenzija koji e se postaviti u ulazu predmetnog objekta.

    7.3. Toplifikacija objekta i gasna mrea

    Prikljuenje predmetnog objekta na gasnu distributivnu mreu moe se planirati na polietilenski gasovod 63 x 5,8

    mm koji sa ulice Brae Radi ulazi u susednu parcelu 9801/2, prema Obavetenju o tehnikim uslovima izdatom od strane JKP SUBOTICAGAS, Subotica br. 408-1/15 od 01.09.2015.god.

    JKP SUBOTICAGAS e izdati Saglasnost za prikljuenje i Reenje o odobrenju na prikljuenje tek po dostavljanju tano potrebne koliine prirodnog gasa za novi objekat.

    Za potrebe izrade ovog Urbanistikog projekta pribavljena je i Saglasnost prethodni uslovi za prikljuenje na

    sistem daljinskog grejanja od strane JKP SUBOTIKA TOPLANA, iz Subotice, pod brojem 593-2/15 od dana 08.09.2015. godine.

    Prilikom izgradnje planiranih sadraja predvienih ovim Urbanistikim projektom, potrebno je ispotovati

    sve uslove gradnje u odnosu na postojee infrastrukturne objekte i istovremeno obezbediti uslove za izgradnju svih novoplaniranih infrastrukturnih objekata.

    Infrastrukturne objekte koji e biti ugroeni planiranog izgradnjom potrebno je o troku Investitora i u

    dogovoru sa vlasnikom infrastrukturnog objekta izmestiti ili zatiti.

  • Prilikom izvoenja radova strogo voditi rauna o instalacijama. Naroito obratiti panju na instalacije ije trase su obeleene na grafikom prilogu, ali i o instalacijama ije trase nisu naznaene na grafikom prilogu, obzirom da u okviru katastra podzemnih instalacija ne raspolaemo nikakvim podacima o njima.

    7.4. Vodovodna mrea

    Vodosnabdevanje predmetnog objekta se reava prikljuenjem na javnu vodovodnu mreu, izgraenu du Prvomajske ulice ( 100). Deonica predmetnog prikljunog voda je u fazi izgradnje i nazivnog prenika PE 110.

    Za potrebe prikljuenja na javnu vodovodnu mreu, treba izgraditi odgovarajui aht sa propisnim vodomerom. Lokacija, dimenzije, oprema i izgled ahte mora biti u skladu sa "Uslovima za izradu urbanistikog projekta", koje je propisalo JKP "Vodovod i kanalizacija" iz Subotice dopisom broj I2-96-1/2015 od 15.9.2015.

    Vodovodna mrea za snabdevanje pitkom vodom i za potrebe protivpoarne zatite moe biti objedinjena ili razdvojena. U sluaju razdvojenih mrea za sanitarnu i protivpoarnu potronju, obe mree smestiti u isti rov.

    Protivpoarnu zatitu predmetnog objekta obezbediti sa interne vodovodne mree, putem protivpoarnih hidranata, aparata za suvo gaenje poara, sve u skladu sa odredbama Zakona o zatiti od poara (Sl. glasnik RS 111/09) i ostalih vaeih propisa za ovu oblast. Spoljne protivpoarne hidrante predvideti kao nadzemne, gde god to lokalni uslovi dozvoljavaju.

    Dubina ukopavanja kod vodovodne mree mora da obezbedi najmanje 1.0 m sloja zemlje iznad cevi. Ukoliko se ovaj nadsloj ne moe obezbediti, trasu smestiti u u zatitnu cev.

    Prilikom izgradnje, nivo podzemne vode (u zavisnosti od geomehanikih uslova na terenu) mora biti ispod dna radne jame.

    Etapnost izgradnje se dozvoljava.

    7.5. Odvoenje otpadnih voda Odvoenje otpadnih voda (atmosferskih i sanitarno-fekalnih) iz objekta reiti prikljukom na postojeu javnu

    kanalizacionu mreu izgraenu u Ulici brae Radi (PE 1500). Sistem kanalisanja je meoviti. Postaviti revizione silaze na svim prelomima, prikljucima i pravim deonicama kanala na propisanom rastojanju.

    Ukljuenje interne kanalizacione mree na javnu kanalizacionu mreu izvesti po mogunosti na postojei aht javne kanalizacione mree.

    Odvoenje atmosferskih voda sa kolovoza i parkinga reiti putem slivnika (takastih i podunih). Mesta slivnika uskladiti sa poprenim i podunim padovima nivelete. Krovne ravni svih objekata u pogledu njihovog nagiba treba da su reene tako da se odvoenje atmosferskih voda sa povrina krova rei unutar sopstvene parcele, odnosno usmeri na ulinu kanalizaciju. Povrinske vode sa jedne graevinske parcele ne mogu se usmeriti prema drugoj parceli, odnosno objektima na susednim parcelama.

    Prilikom izgradnje, nivo podzemne vode (u zavisnosti od geomehanikih uslova na terenu) mora biti ispod dna radne jame.

    Etapnost izgradnje se dozvoljava. Dubina ukopavanja kod kanalizacione mree mora da obezbedi najmanje 0,8 m sloja zemlje iznad cevi. Ukoliko se

    ovaj nadsloj ne moe obezbediti, trasu smestiti u u zatitnu cev. U sluaju potrebe, izvriti nasipanje terena kako bi se obezbedio propisani nadsloj.

    8. FAZNOST REALIZACIJE I FLEKSIBILNOST REENJA

    Izgradnja predmetnog objekta na k.p. br. 9817/1 K.O. Donji grad kao i propratnih saobraajnih povrina , infrastrukturne opremljenosti potrebne za funkcionisanje objekta kao i ureenje tog dela lokacije ne moe se izvoditi fazno jer izgradnja predmetnog objekta sa ureenjem saobraajnih povrina, infrastrukturne opremljenosti kao i ureenje svih slobodnih povrina same lokacije predstavlja jednu fazu ureenja celog bloka br. 12.

    Nakon potvrivanja Urbanistikog projekta da je izraen u skladu sa vaeim urbanistikim planom i Zakonom od strane Komisije za planove i nadlenog organa jedinice lokalne samouprave, i izdavanja Lokacijskih uslova, u toku izrade glavnog projekta za pribavljanje graevinske dozvole u odnosu na idejno arhitektonsko reenje poslovnog objekta mogu se izvriti manje izmene pridravajui se sledeih uslova:

  • - Namena i funkcionalna ema moraju ostati neizmenjeni.Mogua su samo manja odstupanja od utvrene prostorne organizacije i to samo tehnike prirode.

    - Od horizontalne regulacije su dozvoljena samo minimalna odstupanja i to samo unutar utvrenih graevinskih linija. - Odstupanja su mogua i u pogledu poloaja i dimenzija lomova (proirenja-suenja) horizontalnog gabarita. - Visina objekata ne moe biti vea od visine utvrene urbanistikim projektom. - Eventualna promena horizontalnog gabarita moe da uslovi manje pomeranje saobraajnica . Pri tome organizaciona

    ema saobraaja treba da ostane neizmenjena kao i dimenzije saobraajnih elemenata. - Odstupanja u pogledu vertikalne regulacije interne saobraajnice je mogue iz tehnikih razloga te su na grafici date

    okvirne kote. Nakon izvrenog ispitivanja tla, podzemnih voda i drugih potrebnih radnji na nivou projektovanja , utvrdie se precizne visinske kote saobraajnih povrina , a u odnosu na njih i kote podova prizemlja planiranih objekata. Dozvoljena je izmena padova kolovoznih povrina u skladu sa dozvoljenim izmenama visinskih kota saobraajnica.

    - U pogledu infrastrukture mogua su manja odstupanja u cilju dobijanja racionalnijih i povoljnijih reenja. 9. POSEBNI USLOVI

    9.1. Uslovi za pristupanost povrina osobama sa invaliditetom

    U reavanju saobraajnih povrina, prilaza objektu i drugih elemenata ureenja i izgradnje primeniti odredbe

    Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS br. 33/2006) i Pravilnik o tehnikim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2015).

    U skladu sa standardima pristupanosti obezbediti uslove za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama na sledei nain:

    - Poploanje peakih staza izvesti sa trakom za slepe, i u skladu sa obaveznim tehnikim merama - standarima pristupanosti propisanim Zakonom

    - Na svim peakim prelazima visinsku razliku izmeu trotoara i kolovoza neutralisati obaranjem ivinjaka, - Ulazni prostor u graevinu je ulaz do kojeg se dolazi direktno s javne peake povrine ili uz pomo elemenata

    pristupanosti za savladavanje visinskih razlika.

    Pristupaan ulaz u zgradu projektuje se i izvodi tako da:

    - Ispred ulaznih vrata bude ravan peaki plato dimenzija najmanje 150 x 150 cm; - Ulaz u zgradu bude natkriven uvlaenjem u objekat ili pomou nadstrenice, i dovoljno uoljiv.

    Ako zgrada ima vie spoljnih ulaza, uslove obezbediti najmanje jedan ulaz, koji se oznaava znakom pristupanosti osobama sa invaliditetom u prostoru Ulazni prostor.

    9.2. Uslovi za zatitu susednih objekata i infrastrukturnih vodova

    Prilikom izgradnje novog objekta, voditi rauna o zatiti susednih objekata u konstruktivnom smislu i u smislu

    neugroavanja uslova ivljenja u izgraenim objektima u bloku kao i objekata u neposrednom okruenju.

    Graenje objekta planirano je u neprekinutom nizu, na nain da se novi objekti direktno naslanjaju na postojei izgraen objekat u bloku, u emu treba voditi rauna da se izgradnjom novog objekta ne ugroava funkcija postojeeg, kao ni zateeni nain i uslovi korienja objekata i zajednike blokovske povrine, kao ni dnevno osvetljenje prostorija postojeih objekata putem otvora orijentisanih prema susednim objektima na neprimeren nain. Poloaj i visina novog objekta u odnosu na postojee u bloku treba da je takva da susednim objektima u bloku i objektima u obodnim ulicama ne zaklanja direktno dnevno osunanje due od polovine trajanja direktnog osunanja. U cilju zatite susednih objekata, planirani objekat, niti njegovi najistureniji delovi svojim poloajem (raunajui i vazduni i podzemni prostor) ne smeju prelaziti granicu parcela susednih objekata.

    Prilikom izvoenja radova strogo voditi rauna o instalacijama. Naroito obratiti panju na instalacije ije trase su

    obeleene na grafikom prilogu, ali i o instalacijama na koje se tokom izvoenja radova moe naii a ije trase nisu naznaene na grafikom prilogu, s obzirom da u okviru katastra podzemnih instalacija ne raspolaemo nikakvim podacima o njima.

    Infrastrukturne objekte i vodove koji bi mogli biti oteeni planiranom izgradnjom potrebno je o troku Investitora i u dogovoru sa vlasnikom infrastrukturnog objekta izmestiti ili zatiti.

  • 9.3. Inenjersko geoloki uslovi

    Naruilac projekta poseduje Ininjersko geoloke uslove za potrebe izrade Urbanistikog projekta izdate od strane

    Geo Experta d.o.o. u kojima izmeu ostalog pie : U morfolokom pogledu , teren je ravniarski , sa relativnim visinskim razlikama 30-50cm. Prosena kota terena na

    lokaciji je 106.20mnv. U cilju utvrivanja profila uraene su tri (3) sondane buotine dubine do 10.0-14.0m od povrine terena I jedna

    statika penetracija kapaciteta 200kN do dubine od 26.6m. Nivo podzemne vode je na dan ispitivanja bio na dubini 1.3-1.6m, odnosno na koti 104.9mnv. Nivopodzemne vode nije konstantan, u hidrolokom smislu mogu se izdvojiti sezonske oscilacije tokom godine.

    Orjentaciono se moe usvojiti , da je tokom godine nivo najvii tokom prolea a najnii tokom jeseni. Na terenu nisu utvreni savremeni egzogeni inenjersko-geoloki procesi (erozije, klizanja, skupljanja i bubrenja tla

    i dr.) niti ih treba oekivati usled propisnog graenja i izvoenja planiranih objekata. Stalnih povrinskih tokova nema. Na povrini terena nisu utvrene deponije opasnog materijala ili vee koliine komunalnog otpada. Geoloka graa terena na lokaciji (OGK Srbije, List br. L34-64, Subotica) Na osnovu rezultata terenskih i laboratorijskih ispitivanja uzoraka tla, na datoj lokaciji je utvren relativno homogeno uslojen geomehaniki profil, izgraen od slojeva niskoplastine, prainasto-peskovite gline.

    Preporuke za fundiranje: Za predmetnu lokaciju korieni su podaci za susedne parcele, za Ulicu Blaka Rajia, Prvomajske ulice i du

    peake promenade na Prozivci. Na predmetnoj lokaciji u povrinskom delu do dubine od cca 2.5m zastupljeni su barski sediment, vodom zatieni I

    stiljivi ispod kojih su slojevi peskovite praine manje stiljivosti, monost cca 6.0-7.0m. Na dubini od cca 14.0m . nalaze se slojevi prainkastog peska , monost cca 4.0-5.0m I velike otpornosti, povoljni

    za duboko fundiranje. Za seizmiki proraun treba da se usvoji VIII stepen po sklai MCS I kategoriji tla II. Sa geomehanikog aspekta , predmetna lokacija je do dubine od cca 2,0m nepovoljna za fundiranje viespratnog

    objekta. Predlae se zamena povrinskog stiljivog sloja do dubine cca 2.0m sa granuliranim materijalom odnosno peskom bez organskih primesa I neistoa , u slojevima debljine 30cm I zbijanjem do modula stiljivosti Ms=25MPa.

    Iskop za iroku temeljnu jamu , iznad nivoa podzemne vode, moe se vriti do dubine od cca 2.0m sa nagibom kosina V:H = 2:1. Za uske temeljne jame (rovovi , ahtovi), dubine vee od 1.0m. iskop treba zatititi privremenom razuparom.

    Crpljenje podzemne vode treba vriti ahtovima I muljnim crpkama. Za izgradnju saobraajnice se predlae uklanjanje povrinskog sloja debljine d=0.5m. Tana deljina e se odrediti

    terenskom kontrolom u toku izvoenja. Posteljicu treba zbiti do Ms=30.0MPa. Hidroloki uslovi se mogu smatrati povoljnim. Posteljica je osetljiva na negativno dejstvo mraza.

    9.4. Zatita nepokretnih kulturnih dobara

    Na k.p. br 9817/1 K.O. Donji grad kao i u neposrednom okruenju nema lokaliteta arheolokih nalazita.

    Ukoliko bi se prilikom izvoenja graevinskih i drugih radova nailo na arheoloka nalazita ili na arheoloke predmete , obaveza izvoaa radova je da odmah obustavi radove i obavesti nadleni Zavod za zatitu spomenika kulture kako bi se preuzele mere da se nalaz ne uniti i ne oteti i da se sauva na mestu i u poloaju u kome je otkriven (l. 109 Zakona o kultrnim dobrima Sl Glasnik RS broj 71/94).

    9.5. Mere zatite ivotne sredine

    Planirani vieporodini stambeno-poslovni objekat po svojoj ukupnoj korisnoj povrini nije svrstavan u

    objekte za koje se, prema Uredbi o utvrivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu(Slubeni glasnik RS br.104/2008), moe zahtevati izrada studije o proceni uticaja objekata na ivotnu sredinu.

  • Prilikom projektovanja novog objekta neophodno je usklaivanje sa pravilnikom o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima (Sl.list SFRJ 31/81,49/82,29/83, 21/88, 52/90) radi obezbeenja zatite od maksimalnog oekivanog udara od VIII MCS.

    Planirani objekat u skladu sa namenom je potrebno projektovati na nain kojim mu se obezbeuju propisana energetska svojstva.

    9.6. Mere zatite od poara

    Prilikom projektovanja objekata i instalacija (elektrinih, gromobranskih, gasnih) ispotovati vaee tehnike propise:

    - Zakon o zatiti od poara (Sl.glasnik RS br.111/09, 20/2015). - Pravilnika o nainu izrade tehnike dokumentacije za objekte visokogradnje (Sl.list RS 15/2008) - Pravilnika o tehnikim normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja (Sl.list RS 11/96) - Pravilnika o tehnikim normativima za hidrantsku mreu za gaenje poara (Sl.list SFRJ br.30/91) - Pravilnik o tehnikim normativima za pristupne puteve, okretnice i ureene platoe za vatrogasna vozila u

    blizini objekata poveanog rizika od poara (Sl.list SRJ br.8/95),

  • GRAFIKI PRILOZI

    DOKUMENTACIJA

  • IDEJNO REENJE PLANIRANOG VIEPORODINOG STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA