rudarski projekat

of 142/142
Glavni rudarski projekat eksploatacije krečnjaka površinskog kopa „Kaona“ kod Kučeva ____________________________________________________________ Autori:Mirko Maksimović,dipl.ing.rud i Zoran Radulović,dipl.ing rud. 1 Glavni rudarski project eksploatacije krečnjaka površinskog kopa Kaona” kod Kučeva Beograd,2008 god

Post on 01-Dec-2015

211 views

Category:

Documents

10 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    1

    Glavni rudarski project eksploatacije krenjaka

    povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    Beograd,2008 god

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    2

    Sadraj:1. Podaci o leitu vrsta , kvalitet i koliina mineralne sirovine ................................41.1. Lokacija leita i eksploatacionog polja ...............................................................71.2. Istraivanje leita i nain okonturenja .................................................................81.2.1. Istrano buenje .......................................................................................................91.3. Oprobavanje ........................................................................................................101.4. Rezultati laboratorijskih ispitivanja ....................................................................101.5. Fiziko-mehanika i tehnika ispitivanja ............................................................141.6. vrstoa kamena na pritisak ...............................................................................171.6.1. vrstoa kamena na pritisak u suvom stanju.........................................................171.6.2. vrstoa kamena na pritisak u vodozasienom stanju ..........................................181.6.3. Otpornost kamena na habanje struganjem prema Beme-u.................................191.6.4. Zapreminska masa kamena sa porama i upljinama ..............................................191.6.5. Poroznost kamena..................................................................................................201.6.6. Upijanje vode.........................................................................................................211.6.7. Sadraj hlorida, sulfata i sulfida u kamenu............................................................221.6.8. Miljenje o podobnosti upotrebe krenjaka kao tehniko-graevinskog kamena .231.7. Rezultati hemijskih analiza krenjaka.................................................................231.8. RUDARSKO-GEOLOKI DEO ........................................................................271.8.1. Geoloka graa leita ...........................................................................................271.9. Veliina i oblik leita.........................................................................................351.10. Geneza leita......................................................................................................361.11. Tektonski sklop ...................................................................................................361.12. Hidrogeoloke karakteristike leita ...................................................................371.13. Inenjersko geoloke karakteristike leita .........................................................381.14. Hidrografija podruja ..........................................................................................381.15. Meteoroloke prilike ...........................................................................................391.16. Podaci o postojeim rudarskim radovima ...........................................................392. KONCEPCIJA EKSPLOATACIJE I PRERADE KRENJAKA KAO

    TEHNIKOG GRAEVINSKOG KAMENA ...................................................................402.1. Analiza koncepcije eksploatacije i prerade krenjaka ........................................412.1.1. Lokalno-logistiki uslovi u okruenju leita........................................................422.1.2. Morfoloko-geoloki uslovi...................................................................................422.1.3. Rudarsko-tehnoloki uslovi ...................................................................................422.1.4. Ekoloki faktori .....................................................................................................432.1.5. Ekonomsko-komercijalni aspekt ...........................................................................432.2. Osnovna koncepcija eksploatacije i prerade krenjaka.......................................442.2.1. Sistem eksploatacije krenjaka kao tehniko-graevinskog kamena ....................442.3. ANALIZA STABILNOSTI KOSINA POVRINSKOG KOPA .......................47Rezultati analize stabilnosti.............................................................................................522.4. OGRANIENJE POVRINSKOG KOPA ........................................................522.5. Faze rada povrinskog kopa ................................................................................552.5.1. Razvoj povrinskog kopa po planu i dubini ..........................................................582.5.2. Eksploatacioni kapacitet i period rada povrinskog kopa......................................58

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    3

    2.6. Sistem eksploatacije sa tehnikim opisom ..........................................................602.6.1. Eksploatacija krenjaka .........................................................................................602.6.2. Buenje i miniranje krenjaka ...............................................................................612.6.3. Utovar krenjaka i jalovine....................................................................................642.6.4. Transport krenjaka ...............................................................................................652.7. Tehniki opis prerade krenjaka .........................................................................652.7.1. Dimenzionisanje potrebne radne povrine za mobilno drobilino postrojenje .....692.7.2. Potrebna povrina za kompletnu opremu ..............................................................702.8. Uslovi koje objekti otvaranja, postrojenja i ureaji u tehnolokom procesu treba da

    ispune .............................................................................................................................712.8.1. Pristupni put od eleznikog nadvonjaka do platoa na k 180 ..............................712.8.2. Glavni transportni put na povrinskom kopu.........................................................722.8.3. Radni plato ( k 180 m) povrinskog kopa..............................................................722.8.4. Radni plato i etaa k 270 za mobilno postrojenje prerade krenjaka ....................722.8.5. Etaa 270,0 m ........................................................................................................732.9. Obraun masa u ogranienom povrinskom kopu i odlagalitu sa otkopnim

    gubicima ..........................................................................................................................732.9.1. Obraun masa krenjaka ........................................................................................732.9.2. Obraun masa jalovine ..........................................................................................742.10. Kalendarski plan rudarskih radova......................................................................752.11. Dinamiki plan razvoja rudarskih radova na povrinskom kopu........................752.12. Oprema povrinskog kopa...................................................................................762.12.1. Izbor osnovne opreme............................................................................................763. Tehnologija eksploatacije i tehnoloke operacije ..................................................783.1. Kapacitet povrinskog kopa ................................................................................783.1.1. Tehnike karakteristike osnovne opreme za ekspolataciju....................................793.2. Proraun kapaciteta opreme povrinskog kopa ...................................................983.2.1. Odvodnjavanje povrinskog kopa........................................................................1003.3. Tehniki opis snabdevanja pogonskom energijom ...........................................1003.4. Tehniki opis snabdevanja tehnikom i pitkom vodom....................................1013.5. Tehniki opis remonta i odravanja opreme .....................................................1013.6. Tehniki opis signalizacije i automatizacije (informacioni upravljaki sistem)1023.7. Tehniki opis zatite atmosfere .........................................................................1023.7.1. Zatita vazduha ....................................................................................................1023.8. Tehniki opis rekultivacije ................................................................................1043.8.1. Tehnika rekultivacija .........................................................................................1053.8.2. Bioloka rekultivacija ..........................................................................................1063.8.3. Ukupni trokovi rekultivacionih radova ..............................................................1083.9. Tehniki opis odlaganja jalovine ......................................................................1093.10. Tehniki opis prerade krenjaka .......................................................................1093.10.1. Koncepcijsko reenje ...........................................................................................1093.11. Oprema za preradu krenjaka............................................................................1123.11.1. Oprema za preradu krenjaka do kapaciteta od 250 000 t/god............................1133.12. Kapacitet mobilnog postrojenja za preradu krenjaka ......................................115

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    4

    1. Podaci o leitu vrsta , kvalitet i koliina mineralne sirovine

    Mineralna sirovina u leitu je izgraena od kristalastog do mikrokristalastogkalcita,ostataka organizama,fino dispergovane organske materije sa pojavom limonita,reezrna kvarca i minerala gline,mineralna sirovina je definisana kao krenjak.

    Krenjak iz leita Kaona ispunjava kvalitet kao tehniko-graevinski kamen zaprimenu:

    - u izradi donjih noseih mehaniki stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznihkonstrukcija (SRPS U.E9.020/66)

    - donjih noseih mehaniki stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznihkonstrukcija (SRPS U.E9.020/66);

    - donjih noseih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala povruem postupku (SRPS U.E9.028/80);

    - gornjih noseih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala povruem postupku na putevima svih saobraajnih grupa saobraajnog optereenja(SRPS U.E9.021/86);

    - donjih slojeva cement-betonskih kolovoznih ploa (SRPS U.E3.020/87);- cement-betona (masivnog, armiranog i prednapregnutog) koji nisu izloeni habanju i

    eroziji (SRPS B.B2.009/86);- lomljenog kamena - neobraenog, poluobraenog i obraenog za sva zidanja u

    niskogranji (podzide, portali, i kosine) i visokogradnja (zgradarstvu);- hidrotehnikog graevinskog kamena - lomljenog, poluobraenog i obraenog- za izradu obaloutvrda, vodotokova, svih vrsta hidrotehnikih objekata, gabona, faina

    i dr.Laboratorijska ispitivanja krenjaka kao kalcijum karbonatne sirovine pokazala su da imaupotrebu:

    - u metalurgiji,za II klasu kvaliteta;(SRPS B.B6.011) i (MKS-NS-I/201),- u livakoj industriji,za II klasu kvaliteta; (SRPS B.B6.012)- u industriji mineralnih ubriva,- u industriji cementa,- za desilfurizaciju gasa,- za kalcifikaciju kiselih zemljita i- u industriji stone krede ,za industriju boja i lakova svih klasa moe se upotrebiti

    selektivnim otkopavanjem (SRPS B.B6.013 i SRPS B.B6.032)

    Tabela 1. Kvalitet krenjaka kao karbonatne sirovine

    CaO%

    MgO%

    SiO2%

    Fe2O3%

    Al2O3%

    P2O5%

    Hgg/kg

    Crg/kg

    Pbg/kg

    S%

    Cug/kg

    Petrogr.odredba

    51,68 1,06 0,57 0,42 0,9 0,025 11,65 36 70 0,04 6,85 krenjak

    Obzirom da se preduzee bavi putogradnjom, za osnovnu delatnost od znaaja su rezultatifiziko-mehanikih,tehnikih i petrografskih svojstava. Najznaajnija svojstva su prikazana utabeli 2.

    Tabela 2. Kvalitet krenjaka kao tehniko-graevinski kamena

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    5

    R.B. Tehnike karakteristike kamena Jedinica Vrednost Petrografska odredba1 2 3 4

    1 vrstoa na pritisak-u suvom stanju

    -u vodozasienom stanju-posle mraza

    MPa133115157

    krenjak

    2 Otpornost na habanje(Beme) cm3/50cm2

    14,72

    3 Zapreminska masa bez pora t/m3 2,714 Zapreminska masa sa porama t/m3 2,695 Koeficijent zapreminske mase 0,996 Poroznost % 0,927 Upijanje vode % 0,178 Postojanost na mraz postojan9 Sadraj hlorida % 0,00610 Sadraj sulfida % ne sadri11 Sadraj sulfata % 0,01

    Koliine mineralne sirovine utvrene su Elaboratom o rezervama krenjaka kao tehnikog-graevinskog kamena u leituKaona kod Kueva,sa stanjem na dan 31.12 2007 godine.Bilansne rezerve krenjakaB + C1 kategorije,kao tehniko-graevinskog kamena date su utabeli 3.

    Tabela 3. Bilansne rezerve krenjaka kao tehniko-graevinskog kamena

    Red.br. Kategorija rezervi Rezerve (m3) Rezerve (t)1 2 3

    1 B 1 814 195 4 880 1852 C1 1 588 520 4 273 1193 UKUPNO B+C1 3 402 715 9 153 304

    Bilansne rezerve krenjaka B+C1 kategorije sa upotrebom kao karbonatnih sirovinadate su u tabeli 4

    Tabela 4. Bilansne rezerve krenjaka kao karbonatne sirovine u leituKaona

    Red.br. Kategorija rezervi Rezerve (m3) Rezerve(t)1 2 3

    1 B 1 185 440 3 188 8342 C1 1 011 054 2 719 7353 UKUPNO B+C1 2 196 494 5 908 569

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    6

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    7

    1.1. Lokacija leita i eksploatacionog polja

    Leite Kaonase nalazi 3 km severoistono od naselja Kaona i 4 kmseverozapadno od Kueva.Protee se po jugozapadnim obroncima Golubakihplanina,na apsolutnoj nadmorskoj visini izmeu 150-270 mnv.(Slika br.1)

    Slika 1 - Karta komunikacija

    Administrativno pripada optini Kuevo. Krenjaki masivKaona deli sa USS-STEEL-om-Smederevo,pri emu manji deo leita pripada Preduzeu za puteve Poarevac.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    8

    Geografski poloaj lokaliteta se moe oceniti kao povoljan jer se nalazi na vanimsaobraajnim pravcima:drumskom,eleznikom a i Dunav nije mnogo udaljen zaangaovanje renog saobraaja.Od sedita preduzea u Poarevcu,lokalitet je udaljen oko 50km.

    Ministarstvo za rudarstvo i energetiku Srbije donelo je reenje br. 310-02-0562/2008-06kojim se odobrava Preduzeu za puteve Poarevac eksploatacija krenjaka kao tehniko-graevinskog kamena u okviru eksploatacionog polja Kaona ogranienog sa prelomnimtakama datim u tabeli 5:

    Tabela 5. Koordinate prelomnih taaka eksploatacionog polja KaonaTakabroj Y XT-1 7 551 900 4 927 900T-2 7 552 000 4 927 600T-3 7 552 000 4 927 100T-4 7 551 700 4 927 000T-5 7 551 350 4 927 400T-6 7 551 300 4 927 700T-7 7 551 600 4 927 900

    Eksploataciono polje se nalazi neposredno uz elezniku prugu Beograd-Bor aranirna i putnika stanica se faktiki nalaze na granici eksploatacionog polja (prilog.br.1).

    To je velika pogodnost za Preduzee za puteve da vikove proizvodnje prodaje natritu, jer se transport kamenog agregata,moe organizovati do velikih potroaa uSrbiji,kada trite to zahteva i povrinski kop povea adekvatno tome kapacitet .

    1.2. Istraivanje leita i nain okonturenja

    Leite krenjaka Kaona je istraeno na osnovu odobrenog Projekta detaljnihgeolokih istraivanja(GEOSTIM-Beograd,2006 god.).

    Na geolokom planu leita razmere 1:1 000 (prilog br.2) prikazani su sintetizovanirezultati detaljnih geolokih istraivanja i izvedenih istranih radova na osnovu kojih sudobijeni relevantni podaci o rasprostranjenju krenjaka,padu i pruanju slojeva,tektonskomsklopu,odnosu sa okolnim stenama i drugi podaci neophodni za utvrivanje geoloke graeleita, i proraun rezervi

    Kao to se vidi sa geolokog plana (prilog br. 2 ), istrani teren je manjim delompokriven,krenjak je otkriven na povrini terena u centralnom,severnom i jugozapadnom deluleita.

    Prilikom izrade geoloke karte,uzete su probe za fiziko-mehanika,tehnika,mineraloko-petrografska i hemijska ispitivanja krenjaka.

    Geolokim kartiranjem utvreno je da leite izgrauju razliito obojenikrenjaci,krem,sivi do svetlosivih i tamnosivih nijansi.

    Krenjaci su najveim delom slojeviti ili bankoviti. Masivni krenjaci se javljaju ustilolitskom obliku.Du meuslojnih ravni este su tanke trake i proslojci,od nekoliko cm do10-ak cm,limonitisanog,zaglinjenog i laporovitog materijala.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    9

    Slojevi donjokrednih krenjaka u konturi leitaKaonapo pruanju su praeni iistraeni na celoj povrini preko 6 ha.Po geometrijskim obelejima,moe se rei daokonturena rudna masa krenjaka,odnosno leite ima oblik kvadra,spada u ploasta rudnatela(leita)

    Geoloki radovi realizovani su na delu istranog prostora,a obuhvatili su sledee vrsteistraivanja:

    - Instrumentalno geoloko kartiranje leita u razmeri 1:1 000;- Lociranje istranih buotina i mesta za uzimanje proba;- Sistematsko litoloko kartiranje jezgra buotina,pristupnih puteva, otvorenih profila I

    starih rudarskih radova.- Oprobavanje jezgra istranih buotina,otvorenih profila i-uzimanje proba za

    hemijska,mineraloko-petrografska i fiziko-mehanika ispitivanja.1.2.1. Istrano buenje

    Istrano buenje je bilo osnovni nain istraivanja leita Kaona.U cilju prostornogdefinisanja poloaja i oblika rudnog tela,kao i prorauna rudnih rezervi,izbueno je ukupno 4istrane buotine ukupne duine 230,6 m.

    Izbuene etiri istrane buotine imaju oznake: B-1/07,B-2/07,B-3/07,B-4/07.Radi preglednosti u i 6 prikazani su osnovni podaci o istranim buotinama,debljini

    jalovine, debljini korisne mineralne sirovine kao T.G.K i kao karbonatnih punila:Tabela 6. Osnovni elementi istranih buotina zaTGK

    R.B. Oznakabu.

    Azimutbuenja(o)

    Ugaobu.(o)

    Dubinabuenja(m)

    Debljinajalovine(m)

    Deb.kre.kao TGK(m)

    Koordinate

    Y X Z

    1 2 3 4 5 6 7 81 B-1/07 86 50 80,4 0 61,58 7 550 942,75 4 927 638,52 215,132 B-2/07 90 84,6 3,5 30,50 7 551 141,87 4 927 660,21 246,453 B-3/07 90 42,3 0 42,30 7 551 102,76 4 927 491,97 221,634 B-4/07 93 70 20,6 0 19,38 7 550 900 4 927 500 179,30

    Tabela 7. Osnovni elementi istranih buotina za karbonatna punilaR.B Oznaka

    bu.Azimutbuenja(o)

    Ugaobuenja(o)

    Dubinabuenja(m)

    Debljinajalovine(m)

    Deb.kre.kao karb.(m)

    Koordinate

    Y X Z

    1 2 3 4 5 6 7 8 91 B-1/07 86 50 80,4 0 61,58 7 550 942,75 4 927 638,52 215,132 B-3/07 90 42,3 0 32,0 7 551 102,76 4 927 491,97 221,633 B-4/07 93 70 20,6 0 19,38 7 550 900 4 927 500 179,30

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    10

    1.3. OprobavanjeOprobavanje u leitu Kaonavreno je radi utvrivanja kvaliteta sirovine i

    mogunosti njene upotrebe.Uzorkovanje je vreno za hemijska,mineraloko-petrografska,fiziko-mehanika i tehnika ispitivanja.

    Za hemijska ispitivanja uzimane su pojedinane probe od jezgra istranihbuotina sa otvorenih profila etae i sa otvorenih izdanaka i na leitu takastom metodom.

    Ukupno je uzeto 116 proba za delimina hemijska ispitivanja.Kompletnahemijska ispitivanja vrena su na kompozitnim probama koje su pravljene posle deliminihhemijskih ispitivanja pojedinih rudnih intervala.Kompletna hemijska ispitivanja izvrena suna 17 kompozitnih proba.

    Za mineraloko-petrografska ispitivanja uzeto je 8 uzoraka od jezgra istranihbuotina,sa izdanaka i otvorenih profila 5,takastom metodom oprobavanja.

    Za utvrivanje fiziko.mehanikih i tehnikih osobina stena,probe su uzimane odjezgra buotine,sa otvorenih profila starih radova i sa izdanaka. Za delimine analize uzimanasu jezgra u interval od 2 m.Sa etaa,probe su uzimane iz kvadra(3 kocke,dimenzija 18x18x18cm).Za utvrivanje fiziko-mehanikih i tehnolokih svojstava je uzeto 11 proba za deliminai 4 probe za kompletna ispitivanja.

    1.4. Rezultati laboratorijskih ispitivanjaIspitivanja kvaliteta sirovine su vrena kontinuirano u skladu sa napredovanjem

    geolokih istraivanja i ukupno je uraeno:- 11 deliminih fiziko-mehanikih analiza,- 4 kompletne fiziko-mehanike analize,- 13 mineraloko-petrografskih analiza- 116 deliminih hemijskih analiza(CaO,MgO,G) i- 17 kompletnih hemijskih analiza,- 1 geomehanika analiza

    Odreivanja kvaliteta krenjaka kao karbonatne sirovine,izvreno je zaodreivanje:

    a) Hemijskih svojstava- delimine hemijske analize(na pojedinanim probama)- kompletne hemijske analize(na kompozitnim probama)

    b) Mineraloko-petrografska determinacija

    Mineraloko-petrografska ispitivanja raena su u sklopu prouavanja tehnikihsvojstava krenjaka, pri izradi geoloke karte leita i istranom buenju. Terenskimoskultacijama utvren je makroskopski izgled stena i tekstura, a mikroskopskim analizamautvren je mineraloki sastav, oblik zrna, uklopci, i struktura stene. Detaljan opismineraloko-petrografskih ispitivanja dat je u dokumentacionom materijalu.Mineraloko-petrografska ispitivanja raena su na 13 uzoraka uzetih od jezgra istranih buotina i saotvorenih profilaKrenjak iz leita Kaona ima sledee mineraloko-petrografskekarakteristike:

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    11

    Makrosopski izgled ukazuje da je stena krem-sive do tamno sive boje. Masivneje do ree breaste teksture koja se ogleda u prisustvu fragmenata nepravilnih uglastih oblikatakoe vezanih karbonatnim materijalom. U veoj ili manjoj meri stena je ispresecanamikroprslinama zapunjenim kristalastim kalcitom bele boje sa primesama glinovito-gvoevitog materijala. Prelom stene je nepravilan do koljkast sa finohrapavim prelomnimpovrinama i otrim ivicama loma.

    Stena burno reaguje na 3% hlorovodoninu kiselinu.Mikroskopski sastav stene ukazuje na krenjak koji je preteno izgraen od

    celih i polomljenih fosilnih ostataka koji lee u mikrokristalastoj karbonatnoj osnovi saprisustvom organske materije. Fino dispergovani organski materijal direktno utie naintenzitet boje kamena koja je krem-svetlo siva, siva do tamnosiva.

    Fosilni ostaci su razliitih veliina i oblika i predstavljeni su razliitimmikrofosilnim ostacima ljutura, mikritskog sastava.

    U masi stene zapaaju se mikropukotine i prsline iju zapunu ini sekundarnikrupni kristalasti kalcit.

    Prema strukturnim i teksturnim karakteristikama u ispitanoj stenskoj masipreovlauju mikrokristalaste strukture, masivne teksture.

    Na osnovu mineraloko-petrografskih ispitivanja, utvreno je da su subsprudnikrenjaci formirani u plitkom i toplom epikontinentalnom moru daleko od obale, ili nakarbonatnoj paraplatformi odvojenoj vodama dubokog mora od kontinenta. Krenjaci sualohemi sedimenti, nastali sedimentacijom odlomaka krenjakih ljutura, spikula i esticamakro i mikro fosila u karbonatnom mulju. Veoma retka laminacija i odnos intraklasta isparikalcita prema mikritskoj osnovi i cementu ukazuje na sedimentaciju izvrenu podsnanim uticajem talasa koji su razarali sprud i transportovali i sitnili karbonatne estice.esti intraklasti poluzaobljeni izgraeni od mikrita sa vrlo malo sparikalcita umetnutih unekonsolidovan mikritski mulj ukazuju na pretaloavanje i submarinsku eroziju izazvanutalasima i morskim strujama. U basenu visoke energije nastali su masivni i bankovitikrenjaci. Neizmenjeni reim sedimentacije trajao je od gornje jure (J3) do gornjih katovadonje krede (K13,4) skoro 60 mil. godina, ime se moe objasniti relativno mala i redukovanadebljina krenjaka od 300-400 m. Sadraj muljevite mikritske komponente opada idui odpodinskog ka krovinskom delu leita. Takoe i sadraj nekarbonatnih estica opada u istomsmeru. Nekarbonatna materija prisutna je samo u osnovnoj masi ili cementu. Mikroskopski sukonstatovani hidroliskuni, limoniti, verovatno getiti i neidentifikovana zrna oksidisanihmetalinih minerala. Kvarc je zapaen iskljuivo u tragovima, pri emu je veliina zrnamikrometarska. Opalska silicija nije registrovana. Nekarbonatna materija, verovatno je,eolski prineta, poreklom sa kopna ili je prineta u basen kao vulkanska praina.

    Boja svih krenjaka je primarnog porekla. Promene boje krenjaka su najeevrlo otre i jasne, pri emu u krenjacima nema strukturno-teksturnih i facijalnih promena (sl.br. 2 i 3)

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    12

    Slika 2. Sivo.krem krenjak

    Slika 3. Detaljkontakta" sivo-krem i crvenog krenjaka

    Svi tipovi krenjaka imaju dobro ouvane primarne sedimente i biogeneteksture.Krenjaci su svei, jedri i nisu pretrpeli znaajne dijagenetske niti epidijagenetskepromene. Ni u jednom preparatu nije konstatovan dolomit, bilo kao primaran u klastima, nitikao sekundaran u obliku dolosparita.

    Opti zakljuak izvrenih ispitivanja je sledei:- krenjaci se litifikovani muljevito-peskoviti karbonatni sedimenti, Jedina

    tetna komponenta krenjaka je glinoviti alumo-silikatni materijal i Fe-oksidni pigment.

    - nekarbonatne mineralne estice, mikronskih veliina difuzno su rasute umikritskom mulju.

    - amorfne silicije i dolomita nema, kvarc je konstatovan u koliini znatnoispod 0,01%.

    - minerali gipsa i anhidrita nisu registrovani- leite pokazuje vertikalnu zonalnost kvaliteta.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    13

    - mlai krenjaci su sa manje tetnih primesa,a kod starijih krenjaka podubini je utvreno poveanje glinovite materije.

    - mora se naglasiti da je delimino nereeno pitanje mineralnog sastavakarbonatnog rezidijuma. Ukoliko iz prosene hemijske analize odstranimo94,37% supstance koja pripada kalcitu, ostaje 5,53% rezidijuma, ijihemijski sastav preveden na 100% materiju iznosi:

    SiO2 MgO Al2O3 Na2O K2O Fe2O3

    S P2O5

    10,3 19,17 16,27 8,14 0,27 7,59 0,87 4,23

    Dati hemijski sastav trebao bi odgovarati odreenom stehiometrijskom odnosuprevashodno minerala glina, liskuna, oksida gvoa i sulfida. Ti minerali imaju sopstvenehemijske sastave:

    Tabela 8. Hemijski sastav mineralaR.B Vrsta

    minerala SiO2 MgO Al2O3 Na2O K2O

    Fe2O3S G..

    1 2 3 4 5 6 7 81 Kaolinit

    Halojzit 46,5 - 39,5 - - - - 14,02 Smektit 38,9 3,0 33,1 3,0 8,0 2,0 - 123 Hidroliskun

    IlitMuskovit

    46,5 0,5 34,0 0,8 10,0 3,5 - 4,5

    4 SericitBiotit 37,0 8,0 18,0 1,0 9,0 23,0 - 3,0

    5 Getit - - - - - 85,0 - 10,06 Glaukonit 49,0 2,8 13,5 0,5 8,0 16,2 - 10,07 Pirit

    Markasit - - - - - 50,6 49,4 -

    Hemijski sastav rezidijuma najpribliniji je hemijskom sastavu biotita iglaukonita. Obzirom da nijedan od pomenutih minerala nije prisutan u krenjacima, moguereenje je smea minerala kaolinita, halojzita, ilita, getita, pirita, ali i smektita, jer verovatno,on jedini moe biti donor MgO komponente. Budua istraivanja trebala bi da odgovore naova pitanja.Mineralni sastav primesa u krenjacima limitira i odreuje kvalitet sirovine zaproizvodnju krea, i krenjaka za metalurgiju. Identina konstatacija moe se izneti i za P2O5komponentu koja do sada nije analizirana.

    Na osnovu terenskog osmatranja, makroskopskog izgleda i mikroskopskogsastava, stena u leitu Kaona pripada sedimentnom tipu, preteno karbonatnog sastava idefinisana je kao krenjak (biomikrit, intrabiomikrit, fosiloferni mikrit biomikrudit).

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    14

    Sa stanovita mineraloko-petrografskog sastava, odnosno sa gledita tehnikepetrografije, mineralnog sastava, strukture i teksture, krenjaci u leitu "Kaona" su povoljniza upotrebu kao tehniki graevinski kamen i delimino kao karbonatna sirovina.

    1.5. Fiziko-mehanika i tehnika ispitivanja

    Utvrene fiziko-mehanike i tehnike karakteristike krenjaka na lokalnostiKaona utvrene su deliminim i kompletnim ispitivanjima. Ukupno je tokom istraivanjauzeto 11 uzorka za delimina i 4 uzorka za kompletna ispitivanja.

    Laboratorijska ispitivanja su obavljena prema metodama definisanimstandardima SRPS B.B8.003/86; SRPS B.B8.012/87; SRPS B.B8.010/80; SRPSB.B8.002/89; SRPS B.B8.032/80; SRPS B.B8.015/84; SRPS B.B8.042/84 i SRPSB.B8.045/78 .

    Ocena kvaliteta i mogunosti upotrebe agregata obavljena je prema zahtevimastandarda SRPS B.B2.009/86; SRPS U.E3.020/87; SRPS U.E9.028/80; SRPS U.E9.021/86;SRPS U.E4.01490; SRPS U.E9.020/86i OPTIM i TEHNIKIM USLOVIMA iz Licitacionedokumentacije Republike direkcije za puteve, R.3.1. - Donji nosei sloj od nevezanogkamenog materijala 10/30/2003. god., SRPS U.E9.020; SRPS U.E9.024; Tender IEB N05/2002; Upustvo 331/2002; Tender EIB N0 6/2002.

    Kompletna ispitivanja tehnikih svojstava krenjaka kao tehnikog graevinskogkamena vrena su na kompozitnim uzorcima , a obuhvatila su ispitivanja sledeih svojstavakamena:

    - SRPS B.B8.003: Mineraloko-petrografski sastav- SRPS B.B8.012: vrstoa na pritisak (MPa)- u suvom stanju- u vodozasienom stanju- SRPS B.B8.015: Otpornost prema habanju struganjem po Bhme-u

    (cm3/50 cm2)- SRPS B.B8.032: Zapreminska masa - bez pora i upljina (g/cm3)- sa porama i upljinama- Poroznost (%)- Koeficijent zapreminske mase- SRPS B.B8.010: Upijanje vode (%)- SRPS B.B8.002: Postojanost na dejstvo mraza (ras. Na2SO4)- SRPS B.B8.042: Sadraj - hlorida (%)- Sadraj sulfata (%)- Sadraj sulfida (%)- Sadraj hlorida (%).

    Delimina ispitivanja vrena su na 11 uzoraka,pri emu su dva uzorka saoznakom Fm-2 /B-2/07(30-50m) i Fm-2 /B-2/07(50-84m) zbog nepostojanosti na dejstvomraza, izuzeti iz prikaza srednjih vrednosti parametara fiziko-mehanikih karakteristikaispitivanog krenjaka, a sirovina koja je reprezentovala ova dva uzorka nije uzeta kaosirovina koja se moe upotrebiti kao tehniko-graevinski kamen.

    Delimina ispitivanja fiziko-mehanikih karakteristika sirovine obuhvatila suispitivanja sledeih svojstava:

    - SRPS B.B8.003: Mineraloko-petrografski sastav

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    15

    - SRPS B.B8.012: vrstoa na pritisak (MPa)- u suvom stanju- u vodozasienom stanju- SRPS B.B8.032: Zapreminska masa - bez pora i upljina (g/cm3)- Zapreminska masa sa porama i upljinama- Poroznost (%)- Koeficijent zapreminske mase

    -SRPS B.B8.002: Postojanost na dejstvo mraza (ras. Na2SO4)-SRPS B.B8.015: Otpornost na habanje - Beme (cm3/50 cm2)-SRPS B.B8.042 - Sadraj hlorida, suflida i sulfata-SRPS B.B8.10 - Upijanje vode.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    16

    Vrednost rezultata tehnikih karakteristika kamena dati su u tabeli 9:

    Tabela 9. Rezultati laboratorijskih ispitivanja kamena sa lokaliteta Kaona kod Kueva

    R.B

    TEHNIKA SVOJSTVAKAMENA

    K.A.N. 2007587 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 023 024

    Fm-1/

    B-2/

    07(8-

    30 m

    )

    Fm-4/

    B-3/

    07(0-

    8,5

    m)

    Ffm

    -5/

    B-3/

    07(20

    -42

    m)

    Fm-6/

    B-1/

    07(0-

    20-

    m)

    Fm-7/

    B-1/

    07(20

    -40

    m

    )

    Fm-8/

    B-1/

    07(40

    -60

    m

    )

    Fm-9/

    B-1/

    07(70

    -80

    m

    )

    Fm-10

    /B-4/

    07(0-

    10 m

    )

    Fm-11

    /B-4/

    07(10

    -20

    m

    )

    kock

    a siv

    i

    kock

    a kr

    em

    kock

    a siv

    i

    kock

    a kr

    em

    sred

    nja

    vre

    dno

    st

    1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 151 SRPS B.B8.003

    Mineraloko-petrografskisastav krenjak krem i sive boje

    SRPS B.B8.012vrstoa na pritisak (MPa):

    - u suvom stanju-vodozasienom stanju

    - posle mraza

    29059-

    11991-

    126118

    -

    11888-

    116103

    -

    9374-

    10284-

    131107

    -

    129119

    -

    145138133

    158140139

    191182170

    212198186

    133115157

    3SRPS B.B8.010

    Upijanje vode (%) 0,47 0,11 0,10 0,09 0,18 0,38 0,32 0,09 0,10 0,10 0,13 0,09 0,07 0,17

    4SRPS B.B8.002

    Postojanost na dejstvo mraza(gubitak mase) (%) po

    sto

    jan

    post

    ojan

    post

    ojan

    post

    ojan

    post

    ojan

    post

    ojan

    post

    ojan

    post

    ojan

    post

    ojan

    post

    ojan

    post

    ojan

    post

    ojan

    post

    ojan

    post

    ojan

    5 SRPS B.B8.032Zapremijska masa sa porama i

    upljinama (g/cm3)2,66 2,70 2,70 2,70 2,69 2,65 2,67 2,65 2,69 2,70 2,69 2,70 2,71 2.69

    6 SRPS B.B8.032Zapreminska masa bez pora i

    upljina (g/cm3)2,70 2,71 2,72 2,71 2,72 2,71 2,68 2,70 2,72 2,71 2,71 2,72 2,70 2,71

    7 SRPS B.B8.032Poroznost (%) 1,5 0,4 0,7 0,4 1,1 2,2 0,4 1,9 1,1 0,4 0,7 0,7 0,4 0,92

    8

    SRPS B.B8.032Koeficijent zapremijske mase 0,9

    85

    0,99

    6

    0,99

    3

    0,99

    6

    0,98

    9

    0,97

    8

    0,99

    6

    0,98

    1

    0,98

    9

    0,99

    6

    0,99

    3

    0,99

    3

    0,99

    6

    0,99

    0

    9 SRPS B.B8.015Otpornost na habanje -

    Beme(cm3/50cm2)18,3 15,3 14,6 15,5 15,6 15,0 14,2 17,7 14,0 14,7 13,5 10,9 12,0 14,72

    10SRPS B.B8.042

    Sadraj: (%)- hlorida, Cl-- sulfida, S2-- sulfata, SO3

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    -

    0,005-

    0,02

    0,007-

    0,01

    0,007-

    0,01

    0,006-

    0,01

    0.006-

    0,01

    11 SRPS B.B8.045Otpornost na dinamike udarehabanje trenjem - LosAngeles

    (%)gradacija

    B -C-

    24,921,4

    26,622,9

    23,519,0

    22,819,0

    21,819,5

    22,519,5

    23,6820,22

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    17

    1.6. vrstoa kamena na pritisak

    vrstoa kamena u mehanikom smislu moe se definisati kao svojstvo kojekarakterie njegovu sposobnost da se odupre delovanju spoljnih sila koje tee da izazovurazarajuu deformaciju.

    vrstoa na pritisak je ispitana prema standardu SRPS B.B8.012 u sva tri stanja:u suvom, vodozasienom stanju i posle dejstva mraza (5 ciklusa u rastvoru Na2SO4).Ispitivanje je vreno na epruvetama krenjaka dimenzija 555 cm.1.6.1. vrstoa kamena na pritisak u suvom stanju

    Posmatrano u celini vrstoa na pritisak ispitivanih krenjaka sa leita "Kaona"u suvom stanju je dobra (sl.br.4). Srednja aritmetika vrednost vrstoa iz 13 analiza iznosi133 MPa; interval variranja se kree od 90 MPa do 212 MPa. Najvea razlika izmeuminimalne i maksimalne vrednosti vrstoe na pritisak u suvom stanju na ispitivanom leituiznosi 122 MPa. Ova razlika sigurno ne proizilazi iz litolokih razloga jer je veinauzorkovanih intervala izgraena od istih krenjaka. Najverovatnije se radi penetatrivnostisklopa sistema ruptura koji se nalazi u desimetarskom i metarskompodruju, a koji su opaenipri mikroskopskim petrolokim ispitivanjima. Ovakvi sistemi prslina i mikro pukotina nemogu se makroskopski opaziti na iudanku i jezgru istrane buotine, ali su lako uoljivi iregistrovani su prilikom kompresije na pojedinim opitnim telima i bitno utiu na pad vrstoena pritisak. Mora se konstatovati da ovakav tektonsko-rupturni sklop, koji je uoljiv jedinopod mikroskopom, kao i druge vrste tektonske oteenosti stenske mase, sigurno su bilepotencirane vibracijama prilikom istranog buenja. isti uzorak krenjaka uzet sa etae iizdanka ima znatno bolje vrednosti vrstoe na pritisak, kako u suvom tako i uvodozasienom stanju i posle dejstva mraza.

    Slika 4. Histogram vrstoe na pritisak(suvo stanje)

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    18

    1.6.2. vrstoa kamena na pritisak u vodozasienom stanju

    vrstoa na pritisak u vodozasienom stanju je takoe nejednaka i promenljiva iima vrednosti u intervalu od 59 MPa do 198 MPa; srednja aritmetika vrednost iz 13 analizaiznosi 115 MPa. U odnosu na suvo stanje, vrstoa na pritisak se u vodozasienom stanjusmanjuje u proseku za 13,5%; interval variranja je139 MPa, to je objanjeno kod ispitivanjavrstoe na pritisak u suvom stanju. U prilog ovom objanjenju, dajemo Histogram vrstoena pritisak u vodozasienom stanju na slici 5, sa koga se jasno vidi da su vrstoe mnogovee na uzorcima koji su uzeti sa etaa i sa izdanaka od vstoa koje su dobijene na opitnimtelima iz istranih buotina, mada se radi o istoj krenjakoj stenskoj masi.

    Slika 5. Histogram vrstoe u vodozasienom stanju

    Slika 6. vrstoa posle dejstva mraza

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    19

    vrstoa na pritisak posle dejstva mraza dobijena je iz etiri analize kamena i iznosi 157Mpa.(sl.br. 6).Prema kategorizaciji vrstoe kamena prema vrstoi na pritisak (Bilbija, 1984.)ispitivanikrenjaci spadaju u visoku (150-200 MPa) kategoriju vrstoe.Iz rezultata vrstoa na pritisak moe se zakljuiti da krenjaci iz leita "Kaona" imajuzadovoljavajue vrstoe u sva tri ispitivana stanja.

    1.6.3. Otpornost kamena na habanje struganjem prema Beme-u

    Otpornost na habanje struganjem ili tvrdoa habanjem izraava se kaozapreminski gubitak mase. Ispitivanja su obavljena prema standardu SRPS B.B8.015 naepruvetama krenjaka dimenzija 7,077,077,07 cm u suvom stanju.

    Dobijene vrednosti su visoke (srednja vrednost iz 13 uzorka) i iznose kao srednjaaritmetika vrednost 14,72 cm3/cm2; meutim, iste su u saglasnosti sa petrolokom vrstomstene - organogeni krenjak i prisustvo minerala kalcita slabe habajue tvrdoe, one su dobreza ovu vrstu stene(sl.br.7).

    Intervali vrednosti rezultata otpornosti na habanje struganjem kreu se od10,9do18,3 cm3/50 cm2 sa vrlo ujednaenim vrednostima.

    Slika 7. Histogram otpornosti na habanje

    1.6.4. Zapreminska masa kamena sa porama i upljinama

    Zapreminska masa sa porama i upljinama ispitana je na epruvetama krenjakapravilnog i nepravilnog oblika po standardu SRPS B.B8.032. Ona predstavlja odnos masevrste faze prema njenoj zapremini zajedno sa upljinama, tj. zapremina kamena u njegovomprirodnom stanju.

    Ispitivanja su pokazala da krenjaci u leitu "Kaona" imaju vrednostizapreminske mase sa porama i upljinama od 2,65-2,71g/cm3, u srednjem 2,69 gr/cm3.Kategorizacija kamena prema zapreminskoj gustini (Bilbija, 1984.) svrstava ove stene u

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    20

    kategoriju tekog kamena ije se vrednosti zapreminske mase sa porama i upljinama nalazeu intervalu od 2,50 g/cm3 do 3,0 g/cm3.

    - Zapreminska masa kamena bez pora i upljinaZapreminska masa bez pora i upljina (gustina ili specifina teina) predstavlja

    odnos mase vrste faze prema njenoj zapremini, tj. odreena je gustinom minerala kojiizgrauju kamen i njihovim zapreminskim procentualnim sadrajem i ispitana je premastandardu SRPS B.B8.032. Srednja vrednost zapreminskih masa bez pora i upljina iznosi2,71g/cm3; interval variranja je od 2,68-2,72 g/cm3.

    - Koeficijent zapreminske mase kamenaKoeficijent zapreminske mase (kompaktnost ili ispunjenost) odreena je prema

    standardu SRPS B.B8.032 i njegove vrednosti su dobijene raunski iz odnosa zapreminskemase sa porama i upljinama i zapreminske mase bez pora i upljina.

    Dobijene vrednosti koeficijenta zapreminske mase na ispitivanim uzorcimaleita variraju u intervalu od 0,978do 0,996 ;srednja vrednost iz 13 analiza iznosi 0,990.1.6.5. Poroznost kamena

    Poroznost je teksturno svojstvo kamena i predstavlja fiziku osobinu kojomdefiniemo sadraj pornog prostora u njemu. Ona oznaava zapreminu upljina u jedinicizapremine i izraava se u procentima, dajui ukupnu poroznost tj. kvantitet pora.

    Poroznost je izraunata po standardu SRPS B.B8.032. Apsolutna poroznostkamena, koja se dobija raunskim putem iz odnosa zapreminskih masa sa i bez pora iupljina,je u opsegu od 0,4% do 2,2%; srednja vrednost iz 13 analiza iznosi 0,92%.

    Dobijeni podaci kako za poroznost, tako i koeficijent zapreminske mase je ugranicama prosenih vrednosti za ovu vrstu stene i u skladu su sa ostalim karakteristikamavezanim za ovaj parametar koji ukazuje na malu poroznost, odnosno veliku gustinukrenjaka. Podaci dobijeni za poroznost su generalno ujednaenih vrednosti sa tri izraeneanomalne vrednosti (sl.br.8). Kod poroznosti bitan faktor predstavlja struktura i muneralnisastav krenjaka. Ujednaenost mineralnog sastava i struktura varijeteta krenjaka u litolokihomogenoj krenjakoj masi, koja izgrauje istraivano leite, upravo se odrazila nadobijene rezultate ispitivanja poroznosti.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    21

    Slika 8. Histogram poroznosti

    1.6.6. Upijanje vodeIspitivanje i odreivanje upijanja vode obavljeno je prema standardu SRPS

    B.B8.010 po postupku upijanja vode pod atmosferskim pritiskom (na vazduhu).Ispitivanja su pokazala da uzorci krenjaka imaju ujednaeno upijanje vode iji

    se opseg kree od 0,09% do 0,47%, izuzev tri vrednosti (sl.br.9). Srednja aritmetikavrednost upijanja vode iz 13 analiza iznosi 0,17% to za tehniki kamen se smatra malimupijanjem; Dobijene vrednosti su u saglasnosti sa poroznou kamena.Ako bi smo zanemarilitri ekstremne vrednosti upijanja vode, srednja vrednost bi iznosila oko 0,1%. Takoe i kodovog parametra veliki uticaj ima tektonska ispucalost i strukturno teksturni i rupturni sklop,uticaj buaeg alata kod jezgrovanja.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    22

    Slika 9. Histogram upijanja vode

    - Postojanost kamena na dejstvo mrazaPostojanost na dejstvo mraza ispitana je prema standardu SRPS B.B8.002.

    Odreena je upotrebom natrijum sulfata, pri emu su epruvete krenjaka nepravilnog oblikanaizmenino potapane u ovaj rastvor odreene gustine i temperature, a potom suene usunici na 105C. Posle pet ciklusa naizmeninog zasienja epruveta krenjaka natrijumsulfatom i suenja na 105C izvreno je osmatranje postojanosti krenjaka na dejstvo mraza.

    Svih 13 uzoraka kamena su, posle propisanih 5 ciklusa izlaganja dejstvu Na2SO4,ostali nepromenjeni - nisu zapaeni nikakvi tragovi oteenja, isrpskanja, prskanja ilikrunjenja kamena to ukazuje da je krenjak postojan na dejstvo mraza.

    1.6.7. Sadraj hlorida, sulfata i sulfida u kamenu

    Sadraj hlorida, sulfata i sulfida je utvrivan prema standardu SRPS B.B8.042.Hemijska ispitivanja navedenih elemenata imala su za cilj da utvrde prisustvo hemijskitetnih sastojaka po beton, ako bi se kamen koristio za proizvodnju kamene sitnei zaspravljanje cementbetonskih meavina (izazivaju koroziju armature u betonu).

    Utvreno je da je sadraj hlorida u ispitivanim uzorcima iznosi 0,006%.Sadraj sulfata, izraen kao sadraj ukupnog sumpora (SO3) na ispitivana 4

    uzorka manji je od 0,01% to se smatra veoma malim sadrajem sumpora, sadraj sulfitanije utvren.

    Utvreni kvantitativni sadraji navedenih hemijskih elemenata beznaajno sumali, tako da nema nikakve mogunosti za njihovo tetno delovanje po beton.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    23

    - Otpornost na delovanje dinamikih udara i habanje trenjem

    Otpornost na delovanje dinamikih udara i habanje trenjem ("zrno o zrno") pometodi "Los Angeles" ispitana je za gradaciju "B" - 23,68% (za izradu gornjih i donjihnoseih slojeva od bitumeniziranog materijala i izradu cement-betona) a za gradaciju C20,22%. Dobijeni rezultati pokazuju dobru otpornost na drobljenje i habanje, obzirom da seradi o steni karbonatnog sastava koja je izgraena od minerala kalcita.

    1.6.8. Miljenje o podobnosti upotrebe krenjaka kao tehniko-graevinskog kamena

    Na osnovu prikazanih rezultata laboratorijskih ispitivanja i u saglasnosti satehnikim uslovima iz navedenih srpskih standarda, moe se zakljuiti da se ispitivanastenska masa -krenjak sa leita Kaona kod Kueva moe upotrebiti kao tehnikigraevinski kamen za proizvodnju:

    Nefrakcione i frakcione kamene sitnei za izradu:- donjih noseih mehaniki stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznih

    konstrukcija (SRPS U.E9.020/66);donjih noseih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po vruem

    postupku (SRPS U.E9.028/80);gornjih noseih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po vruem

    postupku na putevima svih saobraajnih grupa saobraajnog optereenja (SRPS

    U.E9.021/86);donjih slojeva cement-betonskih kolovoznih ploa (SRPS U.E3.020/87);cement-betona (masivnog, armiranog i prednapregnutog) koji nisu izloeni habanju i eroziji

    (SRPS B.B2.009/86);lomljenog kamena - neobraenog, poluobraenog i obraenog za sva zidanja u niskogranji(podzide, portali, i kosine) i visokogradnja (zgradarstvu);hidrotehnikog graevinskog kamena - lomljenog, poluobraenog i obraenogza izradu obaloutvrda, vodotokova, svih vrsta hidrotehnikih objekata, gabona, faina i dr.

    1.7. Rezultati hemijskih analiza krenjaka

    Osnovni pokazatelji kvaliteta bilo koje karbonatne sirovine su:

    - srednji sadraj korisnih komponenti, odnosno CaO i CaCO3,- srednji sadraji tetnih komponenti.

    Do navedenih srednjih vrednosti parametara koji determiniu kvalitet ovesirovine se dolo statistikom obradom rezultata odgovarajuih analiza. Ocena mogunosti

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    24

    upotrebe sirovine utvrenog kvaliteta je vrena na osnovu toga u kojoj meri i kojimsvojstvima kvaliteta sirovina zadovoljava (ili ne zadovoljava) propisane standarde ili nekeinterne zahteve pojedinih preraivaa.

    Prema hemijskom sastavu, a i makroskopski, u leitu krenjakaKaona moguse izdvojiti: krenjaci kao kalcijum karbonatna sirovina i krenjaci kao tehniko-graevinskikamen. Kvalitet krenjaka kao T.G.K. je definisan i opisan u predhodnom poglavlju .

    - Sadraj korisne komponente (CaO)

    Pod "korisnom komponentom" se kod karbonatnih sirovina podrazumeva sadrajCaO (CaCO3). Sadraji CaO,(CaCO3) i MgO (MgCO3) su odreeni na 116 pojedinanouzetih proba (pojedinane probe) i na 17 formiranih grupnih (kompozitnih) proba. Odnjih116 su 92 probe jezgra buotina, a 24 probe su uzete sa otvorenih profila (etae i profilina otkrivenom delu leita).

    Izvrena je statistika obrada analiza posebno za svaki tip proba, ne zbog togato je to ispravnije ve da bi se uporedili dobijeni rezultati.

    U tabeli 10 dati su sadraji CaO, MgO, CaCO3 i MgCO3 u pojedinanim probamauzetim od jezgra istranih buotina, i du otvorenih profila:

    Tabela 10. Sadraj Cao i MgO u pojedinanim probama

    Rednibroj

    Mesto uzeteprobe

    Oznakaprobe

    SadrajCaO(%)

    SadrajCaCO3

    (%)

    SadrajMgO(%)

    SadrajMgCO3

    (%)

    Ukupnikarbona

    (t)1.

    B-1/07

    B-1/07(0-2m) 53,26 95,07 1,2 2,51 97,582. B-1/07(2-4m) 54,5 97,28 1,3 2,72 100,003 B-1/07(4-6m) 53,8 96,03 1,3 2,72 98,754. B-1/07(6-8m) 53,1 94,78 1,4 2,93 97,715. B-1/07(8-10m) 54,8 97,82 0,8 1,67 99,496. B-1/07(10-12m) 55 98,18 0,79 1,65 99,837. B-1/07(12-14m) 52,7 94,07 0,98 2,05 96,128. B-1/07(14-16m) 50,5 90,14 1,2 2,51 92,659. B-1/07(16-18m) 51,4 91,75 1 2,09 93,8410. B-1/07(18-20m) 51,6 92,11 0,93 1,95 94,0511. B-1/07(20-22m) 50,4 89,96 0,94 1,97 91,9312. B-1/07(22-24m) 49,1 87,64 0,97 2,03 89,6713. B-1/07(24-26m) 51 91,04 0,92 1,92 92,9614. B-1/07(26-28m) 52,4 93,53 0,75 1,57 95,1015. B-1/07(28-30m) 53 94,61 0,85 1,78 96,3816. B-1/07(30-32m) 53,6 95,68 1 2,09 97,7717. B-1/07(32-34m) 53,4 95,32 0,9 1,88 97,2018. B-1/07(34-36m) 53,2 94,96 0,8 1,67 96,6419. B-1/07(36-38m) 52,8 94,25 1 2,09 96,3420. B-1/07(38-40m) 52,3 93,36 1,2 2,51 95,8721. B-1/07(40-42m) 52,2 93,18 1,25 2,62 95,7922. B-1/07(42-44m) 52,1 93,00 1,3 2,72 95,72

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    25

    23. B-1/07(44-46m) 51,7 92,28 1,14 2,38 94,6724. B-1/07(46-48m) 51,2 91,39 0,99 2,07 93,4625. B-1/07(48-50m) 51,3 91,57 1,25 2,62 94,1926. B-1/07(50-52m) 51,3 91,57 1,5 3,14 94,7127. B-1/07(52-54m) 50 89,25 2,1 4,39 93,6428. B-1/07(54-56m) 48,8 87,11 2,8 5,86 92,9729. B-1/07(56-58m) 46,1 82,29 1,5 3,14 85,4330. B-1/07(58-60m) 51,2 91,39 0,47 0,98 92,3731. B-1/07(70-72m) 49,6 88,54 0,64 1,34 89,8732. B-1/07(72-74m) 49,2 87,82 0,59 1,23 89,0633. B-1/07(74-76m) 49,8 88,89 0,68 1,42 90,3234. B-1/07(76-78m) 50,5 90,14 0,75 1,57 91,7135. B-1/07(78-80m) 50,8 90,68 0,8 1,67 92,35

    36.

    B-2/04

    B-2/07(6-8m) 45,1 80,50 0,7 1,46 81,9737. B-2/07(8-10m) 47,2 84,25 0,5 1,05 85,3038. B-2/07(10-12m) 47,3 84,43 0,49 1,03 85,4639 B-2/07(12-14m) 48,8 87,11 0,4 0,84 87,9440. B-2/07(14-16m) 48,7 86,93 0,3 0,63 87,5641. B-2/07(16-18m) 49,2 87,82 0,7 1,46 89,2942. B-2/07(18-20m) 49 87,47 0,6 1,26 88,7243. B-2/07(20-22m) 49,4 88,18 0,6 1,26 89,4344. B-2/07(22-24m) 48 85,68 0,6 1,26 86,9445. B-2/07(24-26m) 49,5 88,36 0,5 1,05 89,4046. B-2/07(26-28m) 49,6 88,54 0,49 1,03 89,5647. B-2/07(28-30m) 48,2 86,04 0,6 1,26 87,2948. B-2/07(30-32m) 45,6 81,40 0,53 1,11 82,5049. B-2/07(32-34m) 48,6 86,75 0,8 1,67 88,4250. B-2/07(34-36m) 49,4 88,18 0,63 1,32 89,5051. B-2/07(36-38m) 48,5 86,57 0,64 1,34 87,9152. B-2/07(38-40m) 46,6 83,18 0,36 0,75 83,9353. B-2/07(40-42m) 49,6 88,54 0,82 1,72 90,2554. B-2/07(42-44m) 43,3 77,29 0,77 1,61 78,9055. B-2/07(44-46m) 44,62 79,65 0,86 1,80 81,4556. B-2/07(46-48m) 45,1 80,50 0,84 1,76 82,2657. B-2/07(48-50m) 46,4 82,82 0,92 1,92 84,7558 B-2/07(50-52m) 48,6 86,75 0,86 1,80 88,5559. B-2/07(52-54m) 49,2 87,82 0,66 1,38 89,2060. B-2/07(54-56m) 45,2 80,68 1,2 2,51 83,1961. B-2/07(56-58m) 44,6 79,61 1,1 2,30 81,9162. B-2/07(58-60m) 46,2 82,47 0,8 1,67 84,1463. B-2/07(60-62m) 42,6 76,04 1,4 2,93 78,9764. B-2/07(62-64m) 44,4 79,25 1,2 2,51 81,7665. B-2/07(64-66m) 43,8 78,18 0,96 2,01 80,1966. B-2/07(66-68m) 44,8 79,97 1,4 2,93 82,90

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    26

    67. B-2/07(68-70m) 45,4 81,04 1,1 2,30 83,3468. B-2/07(70-72m) 49,8 88,89 0,6 1,26 90,1569. B-2/07(72-75m) 52,1 93,00 0,8 1,67 94,67

    70.

    B-3/04

    B-3/07 (1-2m) 52,8 94,25 0,8 1,67 95,9271. B-3/07(2-4m) 52,2 93,18 0,66 1,38 94,5672. B-3/07(4-6m) 51,8 92,46 0,86 1,80 94,2673. B-3/07(6-8,5m) 50,7 90,50 0,89 1,86 92,3674. B-3/07(20-22m) 50,2 89,61 0,77 1,61 91,2275. B-3/07(22-24m) 50,6 90,32 0,86 1,80 92,1276. B-3/07(24-26m) 50,1 89,43 0,25 0,52 89,9577 B-3/07(26-28m) 50,2 89,61 0,64 1,34 90,9578. B-3/07(28-30m) 50,5 90,14 0,32 0,67 90,8179. B-3/07(30-32m) 41,4 73,90 0,6 1,26 75,1580. B-3/07(32-34m) 47,1 84,07 3,6 7,53 91,6081. B-3/07(34-36m) 46,4 82,82 3,4 7,11 89,9482. B-3/07(36-38m) 40,6 72,47 3,2 6,69 79,1783. B-3/07(38-40m) 45,6 81,40 3,8 7,95 89,3584. B-3/07(40-42,3m) 45 80,33 3 6,28 86,60

    85.

    B-4/07

    B-4/07(3-5) 50,7 90,50 1,3 2,72 93,2286. B-4/07(5-7) 50,9 90,86 1,4 2,93 93,7987. B-4/07(7-9) 50,9 90,86 1 2,09 92,9588. B-4/07(9-11) 51,1 91,21 1,1 2,30 93,5189. B-4/07(11-13) 52,7 94,07 0,8 1,67 95,7490. B-4/07(13-15) 52 92,82 1 2,09 94,9191. B-4/07(15-17) 52,7 94,07 0,7 1,46 95,5392. B-4/07(17-20,6) 51 91,04 1 2,09 93,13

    93 Etaa OP-1 53,2 94,96 0,4 0,84 95,8094 Etaa OP-2 53,6 95,68 0,6 1,26 96,9495. Izdanak T-1 52,8 94,25 0,4 0,84 95,0996. Izdanak T-2 51,8 92,46 1,1 2,3 94,7997. Izdanak T-3 53,4 95,39 0,6 1,26 96,5898. Izdanak T-4 54,2 96,75 0,9 1,89 98,6499. Izdanak T-5 52,9 94,43 1,0 2,09 96,52100 Izdanak T-6 53,1 94,78 0,8 1,67 96,45101. Izdanak T-7 51,2 91,39 1,2 2,5 93,89102. Izdanak T-8 50,6 90,32 2,7 5,65 95,97103. Izdanak T-9 52,2 93,18 1,2 2,51 95,69104 Izdanak T-10 51,8 92,46 1,12 2,34 94,8105. Izdanak T-11 50,8 90,68 2,2 4,6 95,28106. Izdanak T-12 49,6 88,54 3,4 7,11 95,65107. Izdanak T-13 53,4 95,32 0,64 1,34 96,66108. Izdanak T-14 51,8 92,46 1,3 2,72 94,33

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    27

    109. Izdanak T-15 53,4 95,32 0,3 0,63 95,95110. Izdanak T16 54,2 96,75 0,22 0,46 97,21111. Izdanak T-17 52,2 93,18 0,9 1,88 95,06112. Izdanak T18 49,4 88,18 2,3 4,81 92,99113. Izdanak T-19 52,2 93,18 0,96 2,0 95,18114. Izdanak T-20 51,6 92,11 0,98 2,05 94,16115 Izdanak T-21 50,3 89,79 2,6 5,44 95,23116. Izdanak T-22 51,4 91,75 2,78 5,81 97,56

    1.7. RUDARSKO-GEOLOKI DEO

    1.7.1. Geoloka graa leita

    Na osnovu detaljnih geolokih istraivanja: kartiranja leita, stariheksploatacionih radova (etae i zaseci), istranih buotina, kao sintezom ranijih geolokihpodataka o ovom prostoru, definisana je geoloka graa leita krenjaka Kaona.

    Moe se konstatovati, da je i pored sloene geoloke grae ireg podruja,geoloka graa leitaKaona relativno jednostavna.Stenska masa,predstavlja kontinualnideo krenjake mase u okviru donjokrednih krenjaka Kaone veeg rasprostranjenja,izdvojenih severno od reke Peka, koji u sutini transgresivno lee preko jurskih laporovitihkrenjaka.

    Debljina donjokrednih krenjaka na leituKaona je neutvrena, verovatno(prema literaturnim podacima) oko 200m, dok se po pravcu pruanja mogu pratiti preko 2km.

    Slika 10. Prostor leita iz pravca juga

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    28

    U okviru krenjaka donje krede na lokalnosti Kaona izdvojeni su krenjacivalendinskog, otrivskog i barem-aptskog kata.

    Ovi krenjaci se meusobno razlikuju po facijalnim uslovima stvaranja, boji, imineralnom sastavu.

    Valendinski sivi laporoviti, (K11) (sl.br. 12) i otrivski krem i sivi krenjaci( 21K )(sl.br.11) izdvojeni su kao litoloki lanovi u okonturenoj masi krenjaka, odnosno u konturileita Kaona.

    Slika 11. Otrivski krem i sivi krenjaci na eksploatacionoj etai

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    29

    Slika 12. Valedinski sivi laporoviti krenjaci

    Krenjaci barem-aptske ( 431K ), starosti su otkriveni na istranom prostoru ali nei u domenu istraivanog leita.

    Podinu krednim krenjacima ine gornjojurski sedimenti, odnosno laporovitikrenjaci, laporci i glinci u naizmeninom smenjivanju(sl.br.13). Podinski laporovitikrenjaci nisu nabueni istranim buenjem, jer su sve buotine zavrene u korisnojmineralnoj sirovini -krenjaku.

    Slika 13. Podinski jurski laporoviti sedimenti u JZ delu etae

    Povlatni proluvijalno - deluvijalni materijal humus, sa glinovito-laporovitimmaterijalom utvren je u istonom i zapadnom delu leita, i debljine je 0,5 do 10m. U

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    30

    centralnom delu leita, deluvijalno-proluvijalni pokriva izostaje, odnosno, krenjak jeogoljen(sl.br.14).

    Slika 14. Povlatni proluvijalno-deluvijalni nanos-isona strana

    U geolokoj grai okonturenog leita "Kaona" uestvuju donjokredni krenjacivalendinskog ( 11K ), i otrivskog( 21K ) kata.

    Prisutni su u grai leita i stilolitski krenjaci, laporoviti krenjaci, laporci iglinci, deluvijalno-proluvijalne naslage(sl.br.15 i 16).

    Slika 15. Stilolitski krenjaci Slika 16. Laporoviti krenjaci, laporci i glinci

    Veliina od nabrojanih litolokih lanova se javlja u malim koliinama i na planuse ne mogu prikazati. Kao osnovne litoloke jedinice izdvojeni su krenjaci krem i sive boje;krenjaci krem boje sa stilolitima ; laporoviti krenjaci, laporci i glinci u naizmeninosmenjivanju, i rasedne bree .

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    31

    Slika 17. Rasedna brea

    Idui od podine ka povlati, smenjuju se laporoviti krenjaci sa laporcima iglincima; stilolitski krenjaci krem boje; krenjaci krem i sive boje, i deluvijalne iproluvijalne naslage

    - Donjokredni krenjaci otrivske starosti2

    1K

    Krenjaci otrivske starosti ( 21K ) predstavljaju produktivnu mineralnu sirovinu,koja je detaljno istraena, i okonturena istranim radovima, (istranim buenjem) kako napovrini terena, tako i po dubini u sve etiri istrane buotine, kao i na otvorenom profilu(staroj etai) u jugozapadnom delu leita.

    Na povrini terena krenjaci su jasno uoljivi i okontureni na celoj povrinileita. Na zapadnim i jugozapadnim delovima leita imaju tektonsku granicu sa laporovitimkrenjacima, laporcima i glincima gornje jurske starosti.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    32

    Slika 18. Granica33J i

    21K u zapadnom delu leita

    Slojevi krenjaka u leitu imaju priblian pravac pruanja sever-jug do severozapad-jugoistok sa vrlo strmim padom od 44-80o ka jugozapadu,odnosno srednji Ep=270o/70o(sl.br.19). Debljina slojeva je od 20 do 50 cm, retko do 1m.

    Slika 19. Pad i pruanje otrivskih krenjaka

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    33

    U osnovi su krem boje ali i sa razliitim varijetetima boja (krem-sivi, svetlo-sivi,i sivi).

    Ovi krenjaci su korisna sirovina u leitu i izgrauju celo leite, s tim to kaistoku postepeno prelaze u stilolitske krenjake, a sa dubinom i u sive laporovite krenjakevalendinske starosti. Na zapadnoj strani leita ovi krenjaci su u tektonskom kontaktu sastarijim gornjojurskim sedimentima, odnosno, laporovitim krenjacima, laporcima i glincima(sl.br.18).

    Boje su preteno krem lokalno proeti nijansama svetlo sive boje.Krenjaci u leitu "Kaona" su, jedri, homogeni, slojeviti do bankoviti, ree

    masivni. Masivni su uglavnom krenjaci sa stilolitima. U njima su zapaene kalcitske ilicedebljine 2mm, mreastog rasporeda, kao i retki proslojci laporaca debljine 2 do max.10 cm.

    Stena je nepravilnog do koljkastog preloma sa finohrapavim prelomnimpovrinama i osetnim ivicama loma. Stena burno reaguje na 5% hlorovodoninu kiselinu.

    Teksture su masivne, a strukture mikrokristalaste sa pojavama organogeno-detritine.

    Kavernoznost ovih krenjaka je minimalna i tada je zapaena du vertikalnih isubvertikalnih pukotina. Sve pukotine i kaverne esto su zapunjene povrinskim glinovitogvoevitim i laporovitim materijalom u pripovrinskim delovima stenske mase.

    Na osnovu dosadanjih paleontolokih nalaza ovi krenjaci zbog bogatogsadraja fosila se nazivaju i krenjaci pelakog tipa razvia otrivskog kata koji su stvaraniprocesima sedimentacije u plitkoj i dinaminoj vodenoj sredini. Petroloki stena jedeterminisana kao krenjak (biomikrit).

    Terenskim radovima u krenjacima su konstatovane rasedne breizirane zonekoje su zapunjene odlomcima krenjaka, laporovitim i glinovitim materijalom . Ove rasednezone su otkrivene u jugozapadnom i centralnom delu leita na povrini terena i meuslojnesu, a po irini su otkrivene 1-5m.

    Krem-sivi krenjaci u centralnom delu leita ka istoku prelaze u stilolitskekrenjake. Ovi krenjaci konstatovani su u buotinama B-2/07 i B-3/07 (sl.br.20 i 21).

    Slika 20. Stilolitski krenjaci u B-3/07

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    34

    Slika 21. Stilolitski krenjaci u B-2/07

    Stilolitisani krenjaci su posledica hijatusa, krem su boje, sive do svetlo ruiastenijanse, masivni i bankoviti, masivne teksture, i s vidljivom stilolitizacijom.

    Boja ovih krenjaka potie od pigmentacije hidroksidima gvoa. Neravnog supreloma, struktura im je mikrokristalasta. U mineralnom sastavu dominira kalcit sa 70%uea, a prisutna je glinovita i gvoevita komponenta, sa fragmentima mikrofosila(foraminifera), veliine do 2 mm. Vezivni materijal je sparit. Kao posledica snanestilolitizacije, du stilolita je dolo do izdvajanja klastinih nagomilanja u vidu obojenogintraklasta, sparitskog kalcita u vidu nagomilanja. Prisutne su i pukotine i prsline zapunjenenaknadno prinetim kalcitom.

    Petrolokom determinacijom (u domenu buotina B-2/07 i B-3/07) kao igeolokim kartiranjem u povrinski otkrivenom delu krenjka utvreno je da istoni deoleita izgrauju stilolitisani krenjaci (intrabiomikrit, i biomikrudit).

    - Tamno sivi laporoviti krenjaci valendinske starosti (K11 )

    Na istonoj strani leita utvrena je geoloka granica krenjaka koji su korisnasirovina u leitu i laporovitih tamno sivih krenjaka valendinskog kata. Ova granicautvrena je na osnovu istranog buenja (B-2/07) i geolokim kartiranjem otvorenih profila. uleitu (sl.br.22).

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    35

    Slika 22. Krenjaci, glinci i laporci valendina

    U severoistonom delu leita granicu izmeu valendiskih i otrivskih krenjakaini rasedna struktura. Po ravnima slojevitosti ovih krenjaka, ima i meuproslojakalaporovitih krenjaka, laporaca i retko i glinaca koji se preslojavaju. Iste neistoe se mogusresti i u obliku manjih gnezda, soivaca i slojeva ija debljina moe biti od 2cm do (aliretko) do 60 c m.

    - Laporoviti krenjaci, laporci i glinci gornje jurske starosti (33J )

    Podinu krednim krenjacima ine gornjojurski sedimenti, odnosno laporovitikrenjaci, laporci i glinci. koji su naizmenino uslojeni.

    Ovi sedimenti nisu konstatovani ni u jednoj istranoj buotini u konturamaleita, ali su utvreni na zapadnoj strani otvorenog profila i u tektonskom su kontaktu sakrednim krenjacima. Granica je utvrena geolokim terenskim kartiranjem i na otvorenimzasecima i profilu koji su makroskopski osmatrani, a grafiki je prikazana na geolokimprofilima (Prilog br.3 i 4). Pruanja su SZ -JI i a pad im je ka JZ od 18-36.

    1.8. Veliina i oblik leita

    Istranim buotinama i otvorenim profilima(koji su takoe tretirani kao istraniradovi),leite je okontureno kako na povrini tako i po dubini do kote +155 m a.n.v.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    36

    Leite krenjaka Kaona je deo krenjake mase u okviru donjokrednihsedimenata , koji lee transgresivno preko jurskih laporovitih sedimenata.Debljinadonjokrednih krenjaka je neutvrena. Pruanje krenjake serije je izvan granica utvrenihrezervi leita.

    Okontureno leite je oblika kvadra, krenjaci su otrivske starosti pojavljuju se kaoslojevita tvorevina.Po pravcu I-Z leite je istraeno preko 270 m. a po pravcu S-J oko 250m.

    Maksimalna debljina rudnog tela iznosi 120 m a srednja iznosi 50,9 m.Generalni pravac pruanja leita i slojeva krenjaka je SSZ-JJI sa padom ka

    jugozapadu.Debljina slojeva je od 20-50 cm a retko dostie 1 m.Elementi prirodnih predispozicija analiziraju jer su vani prilikom odredjivanja

    parametara miniranja i orijentacije fronta rudarskih radova.Krenjak je ute do ukaste boje.Jedri su homogeni,slojeviti do bankoviti.Prelom je

    nepravilan do koljkast.Mineroloki sastav je definisan i radi se o mikritskimkarbonatima i sparitima sa ueem

    fosilnih ostataka.Stena je dosta proeta organskim materijalom.Teksture je masivne astrukture mikrokristalaste.

    Leite je preko 60% otkriveno a ostali humusno-detritini pokriva je male debljine saodlomcima krenjaka.

    Povrina rudnog tela iznosi 59 834 m2.

    1.9. Geneza leita

    Leite pripada delu basena sa bazom u plitkom i toplom epikontinentalnommoru gde se vrila sedimentacija karbonatne materije. Geneza leita krenjakaKaona jerezultanta sedimentolokih procesa poev od akumulacije karbonatne materije do finalnerekristalizacije.U vremenskom razdoblju od oksforda i kembrida(J31,2) do kraja barema iapta(K13,4) deponovani su preteno karbonatni sedimenti u kalkgeosinklinalnoj etapiepigeosinklinale ili na karbonatnoj platform(60 miliona godina)

    Poreklo karbonatnog materijala je biogeno hemobiogeno.Malo prisustvo terigenei laporovite komponente verovatno je eolski preneto sa kopna ili je delom od vulkanskogpepela.To ukazuje da se sedimentacija vrila dalje od obale u zoni jaih podmorskih strujanjai pod dejstvom talasa. Nalaz mikroskopskih ispitivanja,dobro zaobljeni fragmenti bioklasa imala koliina glinovito-laporovitog materijala ukazuje das u posledica taloenja daleko odobale.

    Leite je u geomorfolokom obliku,oformljeno u kvartaru,delovanjem erozije idenudacije.

    Leite krenjakaKaonapripada sedimentnom tipu leita mineralnihsirovina,klasi biogenih(organogenih)sedimentnih leita.

    1.10. Tektonski sklop

    Leite krenjakaKaonaje relativno jednostavne morfoloke grae.Slojevitog jesklopa sa pruanjem severseverozapad-jugjugoistok i padom ka zapadjugozapadu sa Ep270/70o.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    37

    Istraivanja strukturno-tektonskog sklopa leita i poktivenosti ireg terena nisuvrena u veem obimu tako da nema dovoljno podataka o elementima strukturnog sklopa dabi se mogla izvriti ozbiljnija statistika analiza i izveli ozbiljniji zakljuci.

    Nii oblici strukturnog,odnosno rupturnog sklopa,kao to su pukotine i prslinenemaju znaaja i uticaj na kvalitet sirovine kao tehniko-graevinskog kamena i karbonatnesirovine.

    Do izvesnog nivoa oni utiu na kvalitet,jer je du prslina i pukotina biloprinoenja nekih tetnih primesa u rudno telo,ime je umanjen njen hemijski i mineralnisastav,ali sa druge strane ove prsline i pukotine su povoljne sa aspekta miniranja i drobljivostitehniko-graevinskog kamena.

    Elementi tektonike u leituKaonasu epigenetske pojave karakteristine zapostgenetsku kinematiku,za rasede,rasedne zone i pratee prslinske i pukotinske sisteme.

    Posrednom metodom,na bazi geomorfolokih karakteristika terena izdvojene sudve meuslojne rasedne zone.U odnosu na sklop krenjake mase ije je pruanje SSI-JJZrasedne zone su meuslojne,odnosno imaju isti pravac pruanja kao i slojevi krenjaka.

    Du utvrenih rasednih struktura vremenom je stvorena mogunost intenzivnijegdejstva egzogenih faktora i formiranja meuslojnih zona koje su zapunjenelaporovitim,glinovitim materijalom i odlomcima krenjaka.U leitu su uoene dve takvezone koje imaju pravac pruanja SSI-JJZ.Elementi pada su 170/70o.

    U severoistonom delu leita na kontaktu stilolitskih otrivskih i valendiskihkrenjaka,aproksimativno je utvren rased,koji ima iste elemente pada kao i slojevikrenjaka.Pukotine i prsline predstavljaju karakteristine mehanike diskontinuitetekrenjake mase,koji su naknadno zapunjene kalcitskim materijalom bele boje.Ree jeuoena zapunjenost prslina i limonitskom komponentom.Elementi pada sistema pukotina ujugozapadnom delu leita na otvorenom profile su 240/28o.

    - Prslinska ispucalost krenjaka se karakterie znatno manjimdimenzijama po debljini i duini.Debljine su milimetarske,a duine donekoliko metara.

    To su sekundarne prsline bez odreenog sistema rasporeda za koje jekarakteristina pojava kalcitskih ilica mm veliine.U sutini ova pojava pogodno deluje nadrobljivost stenske mase i dobijanje sitnije frakcije ispod 10 cm.Tektonski sklop i strukturnisistemi u okviru leita analizirae se u buaki-minerskoj problematici.

    - Opta karakteristika leita je mirna tektonska evolucija,koja sezavrila fazom blagog ubiranja.Nakon te faze dolazi do znaajnijegrupturnog preoblikovanja sa vertikalnim i horizontalnimpomeranjima.U podruju leita nisu registrovani rasedi koji ukazujuna vea horizontalna (reversna) kretanja blokova a nije registrovan nikliva AP.

    1.11. Hidrogeoloke karakteristike leita

    Krenjaci kao stene sa pukotinskom strukturom poroznosti,se uglavnomkarakteriu izraenom vodopropusnou.S obzirom na njihov lokalni hipsometrijski poloaj imorfologiju terena,poloaj slojeva (nagib 60-70o),kao i pukotina koje se javljaju,ine da zonakrenjaka,u okviru leita,ne predstavlja izolatore za podzemnu akumulacijuvode.Hidrogeoloke karakteristike su takve da se povrinske i podzemne vode gravitaciono

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    38

    odvode prema jugu eksploatacionog polja ka reci Pek koja predstavlja hidroloki bazis ovog iireg regiona.

    Ovaj vodotok je na +140 m a.n.v.,tojest ispod kote+155m,koja je donji nivoeksploatacije leita.Moe se konstatovati da budua eksploatacija nee biti ugroena odnivoa podzemnih voda i povrinskih voda od atmosferskih padavina.

    Po hidrogeolokoj klasifikaciji stena ,karbonatne stene(krenjak i laporovitikrenjak su velike vodopropustljivosti a posebno gde je strukturni i litoloki sklop slojevito-bankovitog karaktera.

    Obodni teren leita je pod velikim nagibom pa je spiranje i oticanje vode saterena brzo tako da i povrinske vode (kia,sneg)poniru,u manjem obimu,u dublje delovekrenjake mase jer je koeficijent oticanja veliki.

    Overenim rezervama obuhvaeni delovi stenske mase,lee iznad kote+140 m za15 m,kao najnieg nivoa toka Peka,te ne postoji opasnost od prodiranja,povrinskih Ipodzemnih voda.Budua eksploatacija povrinskim sistemom otkopavanja odvijae se bezveih problema obzirom na utvrene hidrogeoloke karakteristike stenske mase u leitu.

    1.12. Inenjersko geoloke karakteristike leita

    U inenjersko-geolokom pogledu leiteKaona se odlikuje relativno jednostavnomgraom,koju ine krenjaci donje krede kao najznaajnija litoloka jedinica,i povlatnenaslage zaglinjenog i laporovitog humusa.

    Prema klasifikaciji M.M.Protoakonova u leitu i njegovoj neposrednoj okolinimogu se izdvojiti dva inenjersko-geoloka kompleksa stena:

    - Kompleks dosta vrstih stena,- Kompleks mekanih stena.

    Inenjersko-geoloki kompleks dosta vrstih stena predstavljaju krenjaci.Stenskamasa je srednje ispucala,ispresecana brojnim sistemima pukotina.Delimino jekaverozna.Gusta mrea mehanikih diskontinuiteta uinila je stensku masu lako deljivom,toje sa aspekta miniranja,eksploatacije i prerade mineralne sirovine vrlo povoljno.Inenjerskogeoloki kompleks mekih stena predstavljen je povlatnim naslagama,uglavnomhumusom,glinama i laporcima.

    1.13. Hidrografija podruja

    Neposredno pored lokaliteta leita na 300 m od eksploatacionog polja,protie rekaPek,iji je vodotok na +140 m a.n.v..

    Hipsometrijski gledano,najnia etaa(dno) povrinskog kopa je na koti +155 mn.v.,tako da e se eksploatacija krenjaka odvijati znatno iznad vodotoka.

    Ova injenica kao i to da je reka dosta udaljena od radnog podruja povrin-skog-kopa,govore da je uticaj eksploatacije krenjaka minoran ili da ga ak i nema.

    Treba rei da su krenjaci na leitu sa pukotinskom strukturom,da su slojevi ibankovi mestimino izmeu sebe razdvojeni,usled uticaja egzogenih sila,tako da sve vode odatmosferskih padavina otiu ili se infiltriraju ka bazisu reke Pek.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    ____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud i Zoran Radulovi,dipl.ing rud.

    39

    Gledano sa aspekta morfologije terena,kada su u pitanju padavine od kia,oticanjevode povrinskim putem je preko 90% a infiltracija 10 % jer je u pitanju strm teren.Ovajmomenat je znaajan kod pojave poplavnog talasa od kinih padavina . U zimskom perioduproces je obrnut u kvantitativnom smislu. Veliki procenat 70- 80 % vode nastao topljenjemsnega infiltrira kroz krenjaku masu a ostatak se oceuje povrinski.

    Gledano sa hidrolokog aspekta u okviru eksploatacionog polja situacija jeizuzetno povoljna jer se u tom prostoru povrinske vode atmosferskog porekla ne zadravaju.

    1.14. Meteoroloke prilike

    Na podruju Kueva vlada umereno-kontinentalna klima.Nii delovi na zapadu ijugozapadu su pod uticajem kontinentalne klime,a breuljkasto-planinski sever i severoistokpod uticajem planinske klime.

    Klima je umereno-kontinentalna sa dugim zimama i velikim snenimpadavinama.Prolee je praeno visokim bujinim vodama usled topljenja snega u planinskomzaleu. U niem ravniarskom podruju tada dolazi do poplava usled izlivanja Peka.Leta supreteno suva i esto vrela sa temperaturama viim od 30oC,ali su noi sveije usled uticajaokolnih umovitih brda.Jesenji period je kiovitiji od susednog Pomoravlja toje,takoe,posledica brdovitog zalea.Prosena minimalna temperature u januaru je -2oC,dokje najtopliji mesec jul sa prosenom temperaturom 22oC.Prosena koliina padavina je oko800 mm sa maksimumom u oktobru i minimumom u avgustu.

    Zbog ovakvih klimatskih prilika eksploatacija se moe obavljati deset meseci ugodini.

    1.15. Podaci o postojeim rudarskim radovima

    U okviru eksploatacionog polja leita Kaona postoje stari rudarski radovi nasevernom delu lokaliteta (sl.br. 23 ) leita. O obimu rudarskih radova ne postoje podaci jersu ovi vreni 60-ih godina prolog veka. Na lokalitetu su prema eleznikoj pruzi postojalesipke (vide se betonski temelji) a unutar otkopnog prostora se nalaze delovi eljusnedrobilice. Krenjak je drobljen u periodu izgradnje asfaltnog puta Poarevac Kuevo zadonji postroj putne konstrukcije i objektivno izvedeni radovi na eksploataciji i drobljenjukrenjaka mogu da se determiniu kao radovi na lokalnom pozajmitu.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    __________________________________________________________

    Autori: Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud. i Zoran Radulovi,dipl.ing.rud40

    Slika 23. Stari rudarski radovi

    Prostor ima geometrijski oblik amfiteatra i pripremie se za prijem transportnihsredstava i rudarske opreme koja nije u datom momentu u funkciji: takoe treba naglasiti dae se na obodu prostora starih rudarskih radova instalirati kolska vaga (prilog br.5 ) ikontejneri koje e koristiti radnici za magacinski materijal i rezervne delove. Dno prostorstarih rudarskih radova orijentacione dimenzije 100 x 70 m nalazi se na koti 180 mnv.

    2. KONCEPCIJA EKSPLOATACIJE I PRERADEKRENJAKA KAO TEHNIKOG GRAEVINSKOG

    KAMENA

    Elementi osnovne koncepcije eksploatacije i prerade krenjaka se bazira nasledeim postavkama:

    Preduzee PZP Poarevac je prema dosadanjoj potronji drobljenih agregata ipotencijalom, mogunostima u izvoenju objekata niskogradnje utvrdilo dakapacitet povrinskog kopa bude 250 000 t/god. Drobljenih agregata odkrenjaka.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    __________________________________________________________

    Autori: Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud. i Zoran Radulovi,dipl.ing.rud41

    Preduzee ima ozbiljne strateke planove razvoja pre svega zbog blizineBeograda i drugih gradova Srbije, i planira ekspanziju a time i poveanjepotronje drobljenih agregata i za sopstvene potrebe i za trea lica.

    Dostizanje zadatog kapaciteta se realno moe ostvariti ako razvoj, putnih iinfrastrukturnih objekata u Srbiji tee po usvojenim stratekim planovima izahtevima.

    Oprema za eksploataciju krenjaka prema zahtevima INVESTITOR-a trebada ima po konstruktivnim i kapacitivnim karakteristikama univerzalnost uprimeni ( za rudarstvo i putarstvo) i da zadovolji zadati kapacitet od 250 000t/god. drobljenog agregata.

    Do postizanja zadatog kapaciteta, drobljenje krenjaka vriti na mobilnimdrobilinim postrojenjima,

    Da se eksploatacija i prerada krenjaka vre na jednoj etanoj ravni a da senia etaa blagovremeno otvara za prijem opreme po zavretku eksploatacijena gornjoj etai.

    Iz osnovne koncepcije sledi :

    Prerada krenjaka e imati u toku razvoja rudnika dve faze :a) drobljenje krenjaka u mobilnim drobilinim postrojenjima do

    dostizanja punog kapaciteta od 250 000 t/god. agregata,b) drobljenje krenjaka u stacionarnim drobilinim postrojenjima kada vie

    nema ekonomskog opravdanja da pogonska energija bude nafta, a to jefaza kada se budu zahtevali vei kapaciteti drobljenja i vei dijapazon(broj) frakcija radi primene za asfalte, betone i graevinarstvo.

    Ovim projektom se obrauje period eksploatacije od 5 godina rada povrinskogkopa za koje vreme se oekuje da e zahtevi preduzea i trita dostii traeni kapacitet.Nakon tog perioda odnosno nakon dostizanja punog kapaciteta rudnika za nove kapacitete inove zahteve preduzea i trita radie se Dopunski rudarski projekat koji e obuhvatiti svetehniko-tehnoloke i druge promene u preduzeu i na rudniku.

    2.1. Analiza koncepcije eksploatacije i prerade krenjaka

    Analiza rudarsko-geolokih i proizvodno-tehnikih uslova eksploatacije i preradekrenjaka iz leita Kaona bazirala se na nekoliko segmenata koji su uticali na uobliavanjekoncepcije eksploatacije i prerade krenjaka.Oni se mogu svrstati u:

    - lokalno-logistike,- morfoloko-geoloki,- rudarsko-tehnoloke,- ekoloke,- ekonomsko-komercijalne.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    __________________________________________________________

    Autori: Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud. i Zoran Radulovi,dipl.ing.rud42

    2.1.1. Lokalno-logistiki uslovi u okruenju leita

    Lokalno logistiki uslovi su sve vaniji zbog novih zakonskih propisa koji sve viepotenciraju vlast lokalne samouprave i prava graana u ivotnom prostoru kao i nepovredivopravo privatne svojine. Za egzistenciju rudarskog objekta na lokaciji gde se remeti dosadanjiivot i ambijent poseban problem je period pripreme i otvaranja rudnika. Pored realnihelemenata koji karakteriu mikro lokaciju ivotnog prostora vlasnici i stanovnitvo, uegpodruja rudnika, oekuju i da profitiraju po raznoraznim osnovama. Mora se uzeti u obzirinjenica da se mnoge zakonske procedure odvijaju uz saglasnost lokalne samouprave ilokalnog stanovnitva, privrednih subjekata i preduzea u najbliem okruenju.

    Sa aspekta take otvaranja i pravca napredovanja fronta rudarskih radova iuticaja rudarskih radova na okolinu,projektovane rudarske aktivnosti se odvijaju na prostorukoji je daleko od delokruga ivota i rada stanovnitva, daleko od komunikacija (regionalnogputa, eleznike pruge), objekata (eleznika stanica, kue pojedinih domainstava) i rekePek.

    Treba takoe uzeti kao argument prisustvo konkurencije US STEEL-a, sa kojimse granii eksploataciono polje.U trinoj ekonomiji nema mnogo konsenzusa.

    Nakon poetnog perioda u fazi otvaranja, dok se stanovnitvo ne navikne narudnik, dok stanovnitvo ne pone da ivi od rudnika i da ima koristi od rudnika, mogui suproblemi sa stanovnitvom. Kasnije u fazi eksploatacije, veina rudarskih aktivnosti postajunormalni deo ivota i rada lokoalnog stanovnitva.

    Navedeni argumenti opredeljuju taku otvaranja i razvoj rudarskih radova vanvidokruga sa postojeih komunikacija, infrastruktura i ivotnog prostora stanovnitva.Otvaranje povrinskog kopa i eksploatacija krenjaka van direktnog uticaja na postojeiambijent je jedino logino reenje, ak i da drugi argumenti imaju veliku specifinu teinu.

    2.1.2. Morfoloko-geoloki uslovi

    Morfoloko-geoloki uslovi su ,generalno gledano za celo leite,povoljni.Kupasti oblik leita,izduen po jednoj osi sa strmim bonim stranama,predisponira kolskipristup u projektovanju da se radovi izvode odozgo na dole. Rudarski radovi i preradakrenjaka e se odvijati praktino na jednoj etanoj ravni. Druga (nia) e se otvaratiparalelno sa frontom rudarskih radova, tek poto se stvori potreba, uslovi i prostor.

    2.1.3. Rudarsko-tehnoloki uslovi

    Predloeni kapacitet od strane Investitora (250 000 t/god.), heterogena stenskamasa, sloen strukturno-tektonski sklop krenjaka u leitu, pojava naboranih slojeva iizlomljenih bankova opredeljuju na projektovanje geometrije elemenata povrinskog kopa saniom visinom etaa. Tehniko-ekonomske analize u pogledu opravdanosti izbora nie visineetaa (od 10 m) pokazuju da je to opravdana visina gledano sa rudarsko-tehnolokogaspekta. Posebno je takva visina etae ukomponovan sa utovarnom opremom i kamionimakoji po zahtevu INVESTITOR-a treba da imaju univerzalnu primenu.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    __________________________________________________________

    Autori: Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud. i Zoran Radulovi,dipl.ing.rud43

    Sve rudarske operacije a posebno miniranje krenjaka usmerene su suprotno odkomunikacija i objekata stanovnitva a front radova upravno napreduje ka starim rudarskimradovima,gde se zavrava razvoj etanih ravni (sever-jug).

    Praktino bezbednost opreme i ljudstva u rudniku kao i stanovnitva ikomunikacije van rudnika su apsolutni.

    2.1.4. Ekoloki faktori

    U rudniku e se postaviti monitoring sistem za praenje uticaja eksploatacije naivotnu okolinu i radnu sredinu. Na osnovu dosadanjih iskustava u slinim rudarskimuslovima, osnovna panja se mora posvetiti uem radnom prostoru radilita, mestu utovara,lokaciji drobljenja i klasiranja izdrobljenog krenjaka. Zato i ekoloki faktori u odreenomprocentu opredeljuju taku otvaranja , front napredovanja rudarskih radova i pozicujudrobljenja. Logino je opredeljenje da se izvori praine i buke skoncentriu (eksploatacija idrobljenje) na to manjem prostoru,tako se uticaji praine i buke lake lokalizuju, prate iekonominije saniraju.

    Do take otvaranja tj.zalea leita, ve postoji lokalni put. Proirenje ipeglanje tog puta predstoji radi bezbednog dvosmernog kretanja punih i praznih vozila aistovremeno i kvalitetan put umanjuje uticaje praine i buke du njegove trase.. Podrazumevase da e se glavni transportni put redovno kvasiti-oroavati!

    Uticaj radnih operacija u rudniku na radnu sredinu i ivotnu okolinu gledano krozpostavljeni koncept napredovanja radova iz zalea leita i eksploatacijom odozgo na dolesu minorni, a monitoring sistem e registrovati eventualne dogaaje.

    Gledano sa aspekta moguih uticaja eksploatacije krenjaka na okolinu, uticajbuke od rada maina, uticaj praine od buenja i radnih operacija utovara, prerade i transportakamenog agregata, uticaji miniranja su lokalnih dimenzija sa uticajem od nekoliko desetinado najvie stotinak metara.

    2.1.5. Ekonomsko-komercijalni aspekt

    Analiza trokova vezanih za razliite pozicije otvaranja i razvoja rudarskihradova kao i mesta utovara drobljenog agregata obuhvataju sledee argumente:

    - Utovar drobljenog kamenog agregata na radnoj etai smanjuje trokove rudnikajer se operacije utovara i drobljenja odvijaju u neposrednoj blizini bezmeutransporta izmeu etae i drobilice.

    - Dobrim glavnim transportnim (rudnikim) putem u duini od oko 1700 m,kamioni e od puta Poarevac-Kuevo dolaziti prazni na mesto prerade i utovarakamenog agregata na etanoj ravni.

    - Nema ekonomskog i tehnikog opravdanja da se minirani kamen utovaruje isputa na neku drugu poziciju rudnika radi drobljenja.

  • Glavni rudarski projekat eksploatacije krenjaka povrinskog kopa Kaona kod Kueva

    __________________________________________________________

    Autori: Mirko Maksimovi,dipl.ing.rud. i Zoran Radulovi,dipl.ing.rud44

    - Za rudnik je isplativo da se drobljenje,utovar i transport gotovog trinogproizvoda odvija na poziciji koja je najblia taki eksploatacije, a to je etanaravan u eksploataciji.

    - U I fazi rada (prvih pet godina) ima ekonomskog opravdanja da se krenjakdrobi u mobilnim postrojenjima i da se praktino ceo proces utovara kamena uko primarne drobilice do prosejavanja odvija kontinualno u postrojenjima zadrobljenje i prosejavanje.

    Navedeni argumenti govore da je struno opravdan izbor take otvaranja, pravacrazvoja etaa i fronta radova kao i mesta prerade i utovara gotovog izdrobljenog kamenogagregata.

    2.2. Osnovna koncepcija eksploatacije i prerade krenjaka

    Koncepcija eksploatacije i prerade krenjaka obuhvata komplementarnofunkcionisanje oba tehnoloka procesa na jednom radnom nivou na to manjem randomprostoru.

    Strateki gledano usvajaju se dva perioda i dva dijametralno razliita konceptaprerade tehniko-graevinskog kamena:

    - Period eksploatacije krenjaka diskontinualnom opremom i preradamobilnom opremom, do postizanja punog kapaciteta povrinskog kopa od250 000 t/god.

    - Period eksploatacije diskontinualnom opremom i prerada stacionarnomopremom, kada bude poveana tranja i plasman kamenih agregata prekoprojektovanog kapaciteta.

    Period rada u jednoj ili drugoj tehnolokoj konfiguraciji opreme zavisieiskljuivo od potrebe srpskog trita za agregatima i teko je prognozirati vreme prelaska navee kapacitete opreme za preradu krenjaka.

    2.2.1