projekat betona

Građevinski fakultet Subotica

Univerzitet u Novom Sadu

SEMESTRALNI RAD IZ PREDMETA TEHNOLOGIJA BETONA

PROJEKAT BETONA

Profesor: Student:

doc. dr Milan Kekanović Ilija Samardžija K26/2010

Jul 2012.

Univerzitet u Novom Sadu Građevinski fakultet Subotica

1 Semestralni rad iz predmeta Tehnologija betona

SADRŽAJ 1

1. TEHNIČKI OPIS OBJEKTA, KOLIČINA BETONA PO KONSTRUKTIVNIM ELEMENTIMA I USLOVI KVALITETA .................................................................................................................................. 2

1.1. OPIS KONSTRUKCIJE I USLOVI KVALITETA BETONA ................................................................................... 2 1.2. SPECIFIKACIJA POVRŠINA ........................................................................................................................ 2 1.3. KOLIČINA BETONA, KLASA BETONA I USLOVI KVALITETA PO KONSTRUKTIVNIM ELEMENTIMA ................... 3

2. PRETHODNI RADOVI I PRETHODNA ISTRAŽIVANJA I KONTROLNA ISPITIVANJA KOMPONENTALNIH MATERIJALA ........................................................................................................ 4

2.1. AGREGAT ............................................................................................................................................... 4 2.2. CEMENT ................................................................................................................................................. 4 2.3. VODA .................................................................................................................................................... 5 2.4. ADITIVI .................................................................................................................................................. 5

3. PLAN TEHNOLOHIJE PROIZVODNJE TRANSPORTA, UGRADNJE I NEGE BETONA ................ 6

3.1. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I TRANSPORT ............................................................................................... 6 3.2. NEGA BETONA ........................................................................................................................................ 7

4. PROJEKTOVANJE BETONSKIH MEŠAVINA SA KONTROLNIM ISPITIVANJIMA ..................... 8

4.1. OSNOVNA RAZMATRANJA O ZAHTEVIMA BETONA .................................................................................... 8 4.2. PRETHODNA ISPITIVANJA SVEŽEG I OČVRSLOG BETONA ............................................................................ 9 4.3 PROGRAM PRETHODNIH ISPITIVANJA ...................................................................................................... 10 4.4. PRORAČUN KOLIČINE KOMPONENTALNIH MATERIJALA ZA SPRAVLJANJE 1 M3 BETONA ............................. 11

4.4.1. Beton klase A ................................................................................................................................ 11 4.4.1. Beton klase B ................................................................................................................................ 14 4.4.3. Beton klase LB.............................................................................................................................. 17

5. DINAMIČKI PLAN IZVOĐENJA BETONSKIH RADOVA ................................................................. 19

5.1 OPŠTI PREGLED TOKA BETONIRANJA ...................................................................................................... 19 5.2. FAZE BETONIRANJA .............................................................................................................................. 20

6. OPLATA I PODUPIRAČI ....................................................................................................................... 22

6.1. ZIDOVI - MAXIMO RAMOVSKA OPLATA ............................................................................................... 22 6.2. VERTIKALNI SERKLAŽI -QUATTRO OPLATA STUBOVA ......................................................................... 23 6.3. TEMELJNI – DRVENA OPLATA ................................................................................................................ 23 6.4. HORIZONTALNI SERKLAŽI, NADVRATNICI I NADPROZORNICI ................................................................... 23 6.5. OPLATNA ŠPERPLOČA ........................................................................................................................... 24 6.6. MEĐUSPRATNI PODUPIRAČI .................................................................................................................. 24

7. OSIGURANJE KVALITETA BETONA (PODSETNIK ZA IZVRŠIOCA) ........................................... 25



1. Tehnički opis objekta, količina betona po konstruktivnim elementima i uslovi kvaliteta

1.1. Opis konstrukcije i uslovi kvaliteta betona

Objekat je čisto stambene prirode, projektovan kao prizemni objekat koji zatvara pravougaonik dimenzija 8,35 x 11,75 m. Lociran je na raskršću ulice Sep Ferenca i ulice Nikole Pašića. Sačinjen je od dve prostorije za dnevni boravak , kupatila, predsoblja i kuhinje.

Zidovi stambene zgrade, obimni kao i pregradni se grade od lakog betona debljine 25 cm. Zidovi poseduju izuzetne termoizolacione karakteristike i iz tog razloga moguće je izbeći korištenje dodatne termoizolacije koja ne bi dozvolila objektu da “diše”. Tavanica se gradi od StiroFert gredica pretežno polistirolske ispune koja će se prekriti sa lakim betonom i tako dodatno poboljšati termoizolaciona svojstva. Koristiće se samonosive StiroFert gredice koje zahtevaju minimalnu upotrebu podupirača. Da ne bi došlo do formiranja hladnih mostova od lakog betona su takođe izgrađeni nadprozornici i nadvratnice (ovo je moguće usled malih opterećenja od zidova). Temelji i podne ploče se izvode od armiranog betona klase MB 25. Usvojeni su nearmirani trakasti temelji a podna ploča se armirana podužnom armuturom RA 400/500 i poprečnom armaturom GA 240/36. Podna ploča je izlivena betonom klase MB 25 (tj. iste klase kao i temelji). Kako horizontalni serklaži i vertikalni serklaži preuzimaju većinski deo opterećenja, oni će biti sačinjeni od betona klase MB 30. I horizontalni serklaži i vertikalni serklaži imaju poprečni presek 25 x 25 cm.

Objekat se gradi na vrlo stabilnom i povoljnom peskovitom tlu. Pre početka građenja treba otkloniti sloj humasa od debljine d=30cm i iskopati adekvatne rupe za temeljenje i slo naboja od šljunka.

1.2. Specifikacija površina

1. Kuhinja_________________________________________________17,50 m²

2. WC____________________________________________________13,50 m²

3. Predsoblje_______________________________________________7,50 m²

4. Soba 1__________________________________________________21,60 m²

5. Soba 2__________________________________________________21,60 m²

Ukupna neto površina objekta__________________________________81,70 m²



1.3. Količina betona, klasa betona i uslovi kvaliteta po konstruktivnim elementima

POZ Konstrukcijski element Kom. Količina betona (m3) Klasa Uslovi kvaliteta

Pojedinačno Ukupno HS1 Horizontalni serklaž 1 6 0,2375 1,425 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS2 Horizontalni serklaž 2 3 0,35625 1,06875 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS3 Horizontalni serklaž 3 1 0,33125 0,33125 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS4 Horizontalni serklaž 4 2 0,221875 0,44375 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS5 Horizontalni serklaž 5 2 0,09375 0,1875 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS6 Horizontalni serklaž 6 2 0,078125 0,15625 A MB 30; D=31,5; plast. konz. HS7 Horizontalni serklaž 7 1 0,14375 0,14375 A MB 30; D=31,5; plast. konz. VS1 Vertikalni serklaž 1 9 0,20625 1,85625 A MB 30; D=31,5; plast. konz. NV1 Nadvatnik 1 5 0,04 0,2 A MB 30; D=31,5; plast. konz. NP1 Nadprozornik 1 3 0,056 0,168 A MB 30; D=31,5; plast. konz. NP2 Nadprozornik 2 3 0,104 0,312 A MB 30; D=31,5; plast. konz. T1 Temeljna traka 1 1 4,2075 4,2075 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T2 Temeljna traka 2 1 3,24 3,24 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T3 Temeljna traka 3 1 4,2075 4,2075 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T4 Temeljna traka 4 1 4,8225 4,8225 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T5 Temeljna traka 5 1 2,2725 2,2725 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T6 Temeljna traka 6 1 0,3825 0,3825 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T7 Temeljna traka 7 1 1,305 1,305 B MB 25; D=31,5; plast. konz. T8 Temeljna traka 8 1 4,875 4,875 B MB 25; D=31,5; plast. konz. PP Podna poča 1 19,6225 19,6225 B MB 25; D=31,5; plast. konz. MK Međuspratna konstrukcija 1 4,085 4,085 LB Laki beton Z Zidovi ukupno 32,335 32,335 LB Laki beton

푉 = 87.6475 푚

푉 = 5,6125 푚

푉 = 44,935 푚

푉 = 37,1 푚



2. Prethodni radovi i prethodna istraživanja i kontrolna ispitivanja komponentalnih materijala

2.1. Agregat

Za spravljenje „običnog“ betona, tj. betona klase A i B (čiji su detalji definisani u daljem tekstu) koristiće se četvorofrakcijska mešavina prirodnog sitnog (rečnog) materijala i veštačkog krupnog (drobljenog) materijala. Granulometrija je određena po Fuleru, s pažnjom da se ispoštuju preporuke za spravljenje betona sa adekvatnom pumpabilnošću kako bi pumpanje betona na gradilištu teklo bezprekorno. U drugoj glavi je dat dijagram koji pokazuje preporučeni odnos frakcija za pumpani beton.

Za spravljenje lakog betona koristi se mleveni ekspandirani polistirol. Mleven je iz razloga što je običan nemleveni polistirol u kuglicama veoma hidrofoban pa bi to veoma loše uticalo na unutrašnju konzistenciju betonske mešavine, a samim tim bi i pumpanje bilo znatno otežano.

Pre upotrebe upotrebe rečnog i drobljenog materijala potrebno je utvrditi vlažnost svake pojedine frakcije kako ne bi došlo do greške prilikom izračunavanja potrebne vode za spravljenje mešavine. Potrebno je i utvrditi eventualnu prisutnost štetnih zagađivača kao što su ilovača, humus, laporac, glina, gips i agregati koji sadrže sulfate, hloride i alkalije su potencijalno štetni, te se njihovo prisustvo i moguće posledice moraju dobro razjasniti i definisati.

Agregat je neopgodno dobro isprati kako se u mešavini ne bi našle prljavštine i organske materije čije je prisustvo posebno izraženo na najmanjoj (prirodnoj) frakciji. Ukoliko bi se ovaj postupak izostavio nakon očvršćavanja betona moglo bi doći do razvoja mikroorganizama koji bi uzrokovali degraraciju betona.

2.2. Cement

Sa konstruktinog i finansiskog aspekta izvođač kao najpogodniji za sve vrste betona koji ulaze u sastav konstrukcije uzima cement klase 42,5 (CEM II/A-M(S-L)42.5R). U pitanju je portland-kompozitni cement sa mešanim dodatkom granulisane zgure i krečnjaka. Odlikuje se visokim ranim i krajnjim čvrstoćama. Pogodan je za proizvodnju transportovanih i pumpanih betona kao i za nosive betonske konstrukcije. Za dobavljanje cementa je zadužena kompanija koja proizvodi beton. Dostavljanje se obavlja rinfuzno iz Beočina posredstvom kompanije Lafarge. U sastav betona mora se staviti minimalna količina cementa od 300 kg/m3 kao najmanja količina za pumpani beton.

Na kraju projekta je priložen i tehnički list cementa koji pruža kompanija Lafarge.



Sastav: -portland cementni klinker 80-94% -granulisana zgura i krečnjak 6-20 -gips i mineralna punila 0-5%

Karakteristike cementa:

-umerena potreba za vodom -mali gubitak konzistencije -brz priraštaj čvrstoća -odlična kompatibilnost sa aditivima za beton -nema pojave izdvajanja vode (krvarenja) -visok nivo čvrstoća

U prilogu na kraju ovog projekta nalazi se tehnički list korištenog cementa.

2.3. Voda

S obzirom da će se za spravljanje svih betona u okviru ovog projekta koristiti pijuća voda iz subotičkog vodovoda, ta voda ne podleže obavezi ispitivanja podobnosti.

2.4. Aditivi

SikaPump

Ovaj aditiv uveliko pospešuje pumpabilnost svežeg betona i omogućava povoljnu konzistenciju čak i kod niskocementih mešavina. Baziran je na kombinaciji polimera visokih molekularnih težina koji ispoljavaju odlične visko elastične osobine. SikaPump formira trodimenzionalnu mrežu koja pridržava agregat u cemetnoj matrici dok je beton u svežem stanju. Sa ekonomskog aspekta u potpunosti je opravdano korištenje ovog aditiva jer pospešuje pumpanje tako što čuva opremu i znatno ubrzava sam proces. Aditiv se dodaje direktno u vodu prilikom spravljenja mešavine. Najoptimalnija svojstva će se postići pri minimalnom mešanju aditiva sa vodom od 90 sekundi.



3. Plan tehnolohije proizvodnje transporta, ugradnje i nege betona

3.1. Tehnologija proizvodnje i transport

Izvođenje stambenog objekta je planirano u period april-jun, stoga neće biti potrebno voditi računa o ekstremnim temperaturnim uslovima betoniranja, tj. U tehnološkom postupku proizvodnje, transporta i ugradnje betona ne treba voditi dodatno računa o specijalnim uslovima betoniranja kao što je pri niskim temperaturama (ispod 5°C), odnosno visokim temperaturama (preko 30°C). Objekat se nalazi u urbanom delu grada Subotice, koji je dobro povezan sa saobraćajnicama. Proizvodnja betona se vrši na pogonu za proizvodnju betona – betonskoj bazi kapaciteta 30m³/h koja se nalazi na udaljenosti 5km od lokacije gradilišta. Proizvođač betona garantuje isporuku u roku od sat vremena od proizvodnje mešavine, što omogćava pravilnu i nesmetanu ugradnju na gradilištu. Beton je proizveden po prethodno usvojenoj recepturi koju su usvojili izvođač radova u saradnji sa tehnolozima iz fabrike betona. Komponentalni materijali su usvojeni tako da svež beton ispunjava sve zahteve transporta i ugradnje, a očvrsli beton sve mehaničke, estetske, ekološke i termoizolacione uslove.

Kompanija koja proizvodi beton u svojoj ponudi nudi i transport svežeg betona na gradilište. Na raspolaganju su 6 automiksera za dostavu svežeg betona do gradilišta, dva miksera kapaciteta 6m³ i četiri miksera kapaciteta 10m³.

Dalji transport svežeg betona na samom gradilištu će biti vršen pomoću pumpe za beton, iz ovog razloga izvođač radova, u saradnji sa proizvođačem betona, je posebnu pažnju posvetio pumpabilnosti svežeg betona. Granulometrija je podešena po preporukama priručniku “Sika® Prirucnik o betonima”, a korišten je i aditiv SikaPump® radi lakšeg pumpanja i zaštite opreme od prekomernog habanja. Treba obratiti pažnju na minimalni broj sitnih čestica od 0,25 mm da bi se obezbedila adekvatna kohezivnost kako ne bi došlo do segragacije i izdvajanje vode.

Ugradnja betona će se vršiti metodom livenja pomoću stacionarne pumpe marke PUTZMEISTER BSA 1409 D koju poseduje izvođač. Pumpa je u mogućnosti da radi duplo većim intenzitetom od same proizvodnje betona na betonskoj bazi (60m3/h). Da bi se postigli što bolji kvalitet ugrađenog betona zbijanje betona će se vršiti pomoću previbratorskim iglama i vibroravnjačama. Konkretan tip vibratora će se birati shodno pojedinim delovima objekta. Treba napomenuti da kod klase betona LB (laki beton) treba izbeći vibriranje kako ne bi došlo do segragacije polistirolskog agregata, odnosno isplivavanja u pravcu gornje površine. Ovo bi loše uticalo na mehanička svostva elemenata i u potpunosti negiralo termoizolaciona svojstva lakog betona.



3.2. Nega betona

Kod ovog objekta pod negom betona se podrazumeva intenzivno održavanje vlažnosti slobodnih površina betona nakon ugradnje. Kao što je već navedeno, uslovi izvedbe radova se odvijaju su u okvirima umerenih temperature, stoga ne treba pristupati merama nege drugačijim od uobičajenih.

Neposredno nakon ugradnje svežeg betona (odmah nakon što početna „sjajna” površina postane „mat”) slobodne betonske površine treba prekriti sa navlaženim sunđerastim prekrivačima kako bi se obezbedilo dugotrajno prisustvo vlage. Vlaženje će se vršiti baštenskim prskalicama. Po mogućnosti horizontalne površine treba ostaviti prekrivene slojem vode dok beton ne očvrsne. Oplate se grade od vodootporne šperploče pa nije potrebno voditi računa o površinama koje nisu u kontaktu sa spoljnom sredinom.

U slučaju povišenih temperature (već preko 25°C) treba intezivirati kvašenje betona kako ne bi došlo do isušivanja betona. Po potrebi, sunđer treba prekriti PE folijama koje će sprečiti isparavanje vode.

Negovanje betona treba primenjivati najmanje 7 dana, odnosno dok beton ne dostigne najmanje 60% od svoje karakterističene čvrstoće dobijene nakon 28 dana. Na slici 3.1 je prikazana količina evaporacije vode iz betona u zavisnosti od brzine vetra, vlažnosti i temperature vazduha , te ovako možemo okvirno proračunati koliko je potrebno vlažiti beton.

Slika 3.1



4. Projektovanje betonskih mešavina sa kontrolnim ispitivanjima

4.1. Osnovna razmatranja o zahtevima betona

S obzirom da se beton dobavlja iz betonske baze izvođač je dužan da priloži samo gotove proračune koje isporučuje kompanija zadužena za spravljenje naručenog betona. U ovom slučaju granulometrija, kao i ceo sastav betona je projektovan u saradnji sa izvođačem i njegovim zahtevima.

Sav beton korišten za izradu ovog objekta spada u kategoriju B.II kod kojih su potrebna prethodna istraživanja o kojima je bilo reči u prvom poglavlju, a izvršena su u saradnji sa kompanijom zaduženom za spravljenje i isporuku svežeg betona. Dalje, uzimajući u obzir zahteve očvrslog betona za pojedine delove konstrukcije usvajaju se sledeće klase betona:

Klasa A, četvorofrakcijski beton čvrsoće MB 30 Klasa B, četvorofrakcijski beton čvrstoće MB 25 Klasa LB, posebni laki sa mlevenim ekspandirajućim polistirolom kao

agregatom Beton koji će se koristiti za izradu temelja mora da ispunjava čvrstoću MB 25, a

vertikalni serklaži MB 30. Prema preporukama kompanije Sika za pumpani beton potrebno je obezbediti plastičnu konzistenciju i dobru koheziju betona. Vodeći računa da najveće zrno ne pređe 1/3 od dijametra pumpne cevi (Ø125mm) moguće je koristiti četvorofrakcijski beton sa najvećim zrnom 31,5mm. Graulometrija betona je takođe projektovana prema preporukama kompanije Sika (Sl. 4.1). Kako za laki beton tako i za obični koristiće se aditiv SikaPump da bi se povećala pumpabilnost i unutrašnja kohezija svežeg betona. U nastavku teksta data je tabela koja sačinjava rezime klasa betona, mesta korišćenja i karakteristika betona.

Tabela 4.1 Karakteristike klasa betona

Klasa betona

Marka betona Agregat Konzistencija Mesto primene

A MB 30 Četvorofrakcijski, rečni i drobljeni Plastična Vertikalni horizontalni serklaži, nadvratnici i nadprozornici

B MB 25 Četvorofrakcijski, rečni i drobljeni Plastična Ploče, temelj

LB LB Ekspandirajući polisiren Plastična Zidovi, međuspratna konstrukcija



Slika 4.1

4.2. Prethodna ispitivanja svežeg i očvrslog betona

Dalja labaratorijska i terenska ispitivanja betona će vršiti izvođač radova kako bi obezbedio siguran kvalitet tražene betonske mešavine. Za svaku klasu betona, svaku vrstu ispitivanja i svaki ciklus ispitivanja uzimaće se partije betona od 6 reprezentativnih uzoraka.

Ispitivanja svežeg betona će obuhvatiti kontrolu obradivosti i kontrolu zapreminske mase. Kontrolu obradivosti, odnosno konzistenciju treba utvrditi na gradilištu pre početka pumpanja kako bi se obezbedilo sigurno pumpanje bez stvaranja segragacije i izdvajanja vode iz mešavine. Ispitivanje će biti vršeno metodom sleganja (sleganje bi trebalo biti u opsegu 6 do 10 cm). Na U prilog se daje i standardni oblik kalupa kupe za ispitivanje konzistencije (Sl. 4.2). Takođe, pre ugradnje betona, trebalo bi ispitati zapreminsku masu svežeg betona kako bi se aproksimativno utvrdilo da li je postignuta željena mešavina za odgovarajuću karakterističnu čvrstoću betona.

Ispitivanja očvrslog betona će obuhvatiti kontrolu čvrstoće u određenim vremenskim ciklusima i to na 3, 7 i 28 dan po ugrađivanju betona. Čvrstoća na pritisak će se ispitivati hidrauličkom presom na betonskim uzorcima u obliku kocke dimenzija 150x150x150 mm. Primenjivaće se sledeći kriterijum:

m3 ≥ MB + k1 x1 ≥ MB – k2



Gde je m3 aritmetička sredina tri uzastopna rezultata ispitivanja čvrstoće pri pritisku, dok je x1 najmanji od tri posmatrana rezultata. Kako se radi o uhodanoj proizvodnji za uzima se k1=k2=3.

4.3 Program prethodnih ispitivanja

U okviru prethodnih ispitivanja za sve betone biće sproveden postupak ispitivanja zapreminske mase i konzistencije svežeg betona, pored ispitivanja zapreminske mase očvrslog betona ispitaće se sledeće:

beton A: - čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona, (uzorci: 6 kocki ivica 150 mm);

beton B: - čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona, (uzorci: 6 kocki ivica 150 mm);

beton LB: - čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona, (uzorci: 6 kocki ivica 150mm);

Obavezno je i testiranje otpornosti očvrslog betona na mraz kako bi se osigurala trajnost objekta u uslovima ekstremnih vremenskih uslova (niske temperature). Ispitivanje će se vršiti na kockama dimenzija 15x15x15 cm postupkom cikličnog zamrzavanja na -20°C i odmrzavanja na +20°C kroz 100 ciklusa. Nakon ovakvog tretiranja uzoraka čvrstoće betona, u skladu sa EN standardima ne bi smela da padne ispod 75%.

Slika 4.2



4.4. Proračun količine komponentalnih materijala za spravljanje 1 m3 betona

4.4.1. Beton klase A

• Agregat

Frakcije: Tip: Spec. masa: Vlažnost:

0 4⁄ rečni; 훾 = 2620 푘푔/푚 퐻 / = 4% 4 8⁄ ; 8 16⁄ ; 16 31,5⁄ drobljeni; 훾 = 2720 푘푔/푚 퐻 / = 3,7% 퐻 / = 3,5% 퐻 / , = 3,8%

• Cement

CEM I; klasa 45; 훾 = 3100 푘푔/푚

• Voda

γv = 1000 kg/m³

• Zahteva se marka betona 30

• Uvučen vazduh 푉 = 1,5 %

• Plastična konzistencija

• Aditivi

SikaPump® 푉 = 500 − 1000 푚푙 100푘푔 푐푒푚푒푛푡푎⁄

• Masa vode

푚 = √

= √

= 195 푘푔/푚

• Masa cementa

Čvrstoća: 푓 , = 푀퐵 + 8 = 38 푀푃푎

Vodocementni faktor: mvmc

= γvγc

∙ ,

− 1 = 0,61 ; ( 퐾 = 320)

Masa cementa: 푚 = 317,83 ≈ 320 푘푔/푚

• Masa agregata

1푚 = 푉 + + + 푉 + 푉 ⇒ 푉 = 0,686 푚



• Granulometrijski sastav prema FULER-u i korekcija dobijene greške težina frakcija i vode usled vlažnosti agregara

풀풅 = ퟏퟎퟎ ∙ 풅푫

푌 = 100 ∙,

= 00,00 %

푌 = 100 ∙,

= 35,35%

푌 = 100 ∙,

= 50,00%

푌 = 100 ∙,

= 70,71%

푌 , = 100 ∙ ,,

= 100,00%

∆풀풊/풋 = 풀풋 − 풀풊

∆푌 / = 35,35%

∆푌 / = 14,64%

∆푌 / = 20,71%

∆푌 / , = 29,29%

푽풂,풊/풋 = ∆풀풊/풋 ∙ 푽풂 풎풂,풊/풋 = 푽풂,풊/풋 ∙ 휸 풎풂,풊/풋∗ = 풎풂,풊/풋 + 푯풊/풋

ퟏퟎퟎ∙

풎풂,풊/풋

푉 , / = 0,243 푚 푚 , / = 637,97 푘푔 푚 , /∗ = 663,49 푘푔

푉 , / = 0,104 푚 푚 , / = 273,09 푘푔 푚 , /∗ = 283,19 푘푔

푉 , / = 0,142 푚 푚 , / = 386,24 푘푔 푚 , /∗ = 399,79 푘푔

푉 , / , = 0,201 푚 푚 , / , = 544,27 푘푔 푚 , / ,∗ = 564,95 푘푔

∑ 푚 = 1841,57 푘푔 ∑ 푚∗ = 1911,42 푘푔



푚∗ = 푚 −퐻 /

100 ∙ 푚 , / +퐻 /

100 ∙ 푚 / +퐻 /

100 ∙ 푚 , / +퐻 / ,

100 ∙ 푚 , / ,

푚∗ = 125,15 푘푔

Kontrola spec. masa (bez aditiva):

훾 = 푚 + 푚 + 푚 ⇒ 훾 = 2356,57 푘푔/푚

훾∗ = 푚∗ + 푚∗ + 푚∗ ⇒ 훾∗ = 2356,57 푘푔/푚

Tabela 4.3 Rezime komponentalnih materijala betona klase A

MB Frakcije [kg] Voda [kg]

Cement [kg]

Aditiv [ ml/100 kg cementa] SikaPump® 0/4 4/8 8/16 16/31,5

30 663,49 283,19 399,79 564,95 125,15 320 500-100

*napomena: sastav mešavine čini četvorofrakcijski agregat sa najmanjom frakcijom od 0/4 pa u ovom dijagramu nisu posebno naznačene vrednosti ispod dijametra 4,0

35.35

50.5

70.71

100

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0.01 0.045 0.063 0.09 0.1 0.125 0.25 0.5 1 2 4 8 16 31.5

Granulometrijska kriva



4.4.1. Beton klase B

• Agregat

Frakcije: Tip: Spec. masa: Vlažnost:

0 4⁄ rečni; 훾 = 2620 푘푔/푚 퐻 / = 4% 4 8⁄ ; 8 16⁄ ; 16 31,5⁄ drobljeni; 훾 = 2720 푘푔/푚 퐻 / = 3,7% 퐻 / = 3,5% 퐻 / , = 3,8%

• Cement

CEM I; klasa 45; 훾 = 3100 푘푔/푚

• Voda

γv = 1000 kg/m³

• Zahteva se marka betona

• Uvučen vazduh 푉 = 1,5 %

• Plastična konzistencija

• Aditivi

SikaPump® 푉 = 500 − 1000 푚푙 100푘푔 푐푒푚푒푛푡푎⁄

• Masa vode

푚 = √

= √

= 195 푘푔/푚

• Masa cementa

Čvrstoća: 푓 , = 푀퐵 + 8 = 33 푀푃푎

Vodocementni faktor: mvmc

= γvγc

∙ ,

− 1 = 0,68 ; ( 퐾 = 320)

Masa cementa: 푚 = 285,95 ≈ 300 푘푔/푚

*napomena: usvaja se 300 푘푔/푚 cementa kao najmanja količina za pumpani beton

• Masa agregata

1푚 = 푉 + + + 푉 + 푉 ⇒ 푉 = 0,690 푚



• Granulometrijski sastav prema FULER-u i korekcija dobijene greške težina frakcija i vode usled vlažnosti agregara

풀풅 = ퟏퟎퟎ ∙ 풅푫

푌 = 100 ∙,

= 00,00 %

푌 = 100 ∙,

= 35,35%

푌 = 100 ∙,

= 50,00%

푌 = 100 ∙,

= 70,71%

푌 , = 100 ∙ ,,

= 100,00%

∆풀풊/풋 = 풀풋 − 풀풊

∆푌 / = 35,35%

∆푌 / = 14,64%

∆푌 / = 20,71%

∆푌 / , = 29,29%

푽풂,풊/풋 = ∆풀풊/풋 ∙ 푽풂 풎풂,풊/풋 = 푽풂,풊/풋 ∙ 휸 풎풂,풊/풋∗ = 풎풂,풊/풋 + 푯풊/풋

ퟏퟎퟎ∙

풎풂,풊/풋

푉 , / = 0,246 푚 푚 , / = 644,52 푘푔 푚 , /∗ = 670,30 푘푔

푉 , / = 0,102 푚 푚 , / = 277,44 푘푔 푚 , /∗ = 287,71 푘푔

푉 , / = 0,144 푚 푚 , / = 391,68 푘푔 푚 , /∗ = 405,39 푘푔

푉 , / , = 0,204 푚 푚 , / , = 554,88 푘푔 푚 , / ,∗ = 575,97 푘푔

∑ 푚 = 1868,52 푘푔 ∑ 푚∗ = 1939,37 푘푔



푚∗ = 푚 −퐻 /

100 ∙ 푚 , / +퐻 /

100 ∙ 푚 / +퐻 /

100 ∙ 푚 , / +퐻 / ,

100 ∙ 푚 , / ,

푚∗ = 124,15 푘푔

Kontrola spec. masa (bez aditiva):

훾 = 푚 + 푚 + 푚 ⇒ 훾 = 2353,52 푘푔/푚

훾∗ = 푚∗ + 푚∗ + 푚∗ ⇒ 훾∗ = 2353,52 푘푔/푚

Tabela 4.2 Rezime komponentalnih materijala betona klase B

MB Frakcije [kg] Voda [kg]

Cement [kg]

Aditiv [ml/100 kg cementa] SikaPump® 0/4 4/8 8/16 16/31,5

25 670,30 287,71 405,39 575,97 124,15 300 500-1000

*napomena: sastav mešavine čini četvorofrakcijski agregat sa najmanjom frakcijom od 0/4 pa u ovom dijagramu nisu posebno naznačene vrednosti ispod dijametra 4,0

35.35

50.5

70.71

100

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0.01 0.045 0.063 0.09 0.1 0.125 0.25 0.5 1 2 4 8 16 31.5

Granulometrijska kriva



4.4.3. Beton klase LB

• Specifične mase

훾 = 800 푘푔 푚⁄

훾 = 3100 푘푔 푚⁄

훾 = 1000 푘푔 푚⁄

훾 = 15 푘푔 푚⁄

• Masa cementa

푚 = 훾 − 0,4 푚 − 1 −훾훾 ∙ 훾 ⇒ 푚 =

훾 − 1 − 훾훾 ∙ 훾

1,6

푚 = 563,48 푘푔

• Masa polistirola

1 푚 = 푉 +푚훾 +

0,4 푚훾 ⇒ 푉 = 1 푚 −

푚훾 −

0,4 푚훾

푉 = 0,59 푚

푚 = 8,85 푘푔

• Masa vode

푉 ≈ 3 푉 ⇒ 푉 = 1,77 푚

푚 = 0,4 푚 + 0,2 푉 ∙ 훾

푚 = 343,392 푘푔

• Specifična masa svežeg i očvrslog betona

훾 , = 푚 + 푚 + 푚



훾 , = 915,72 푘푔 푚⁄

훾 = 푚 + 푚∗ + 푚

훾 = 푚 + 0,4 푚 + 푚

훾 = 797,722 푘푔 푚⁄

• Aditivi

Napominje se da i u sastav ove mešavine treba dodati aditiv SikaPump kako bi se omogućilo nesmetano pumpanje mešavine na gradilištu. Nije uzeta u obzir prilikom proračuna komponentalnih materijala jer je količina neznatna (500 – 1000 ml / 100 kg cementa).



5. Dinamički plan izvođenja betonskih radova

5.1 Opšti pregled toka betoniranja

Na predmetnom slučaju stambene zgrade po isporuci betona iz betonske baze odmah se kreće sa ugradnjom betona metodom livenja pomoću pume za beton PUTZMEISTER BSA 1409D koju poseduje izvođač radova. Ova pumpa ima kapacitet od 90m3/h, što je čak tri puta više od kapaciteta same betonske baze koja isporučuje svež beton na gradilište. Treba posebno obratiti pažnju da se vreme između spravljenja i ugradnje betona ne prelazi 160 min koje garantuje proizvođač cementa, čak zbog sigurnosti ovo vreme treba skratiti na 120 min. Dostavljač betona garantuje da će beton na gradilište biti dostavljen automešalicama u roku od 60 min od proizvodnje svežeg betona.

Treba nastojati da se beton ugrađuje kontinualno bez prekida po konstruktivnim elementima koji i na kontaktima odrešenih konstruktivnih elemenata kako ne bi došlo do nepovoljnih slabih tačaka i problema sa vodopropustljivošću betona na tim tačkama. Naravno, nehonološki je nemoguće izvesti ceo proces betoniranja bez prekida zbog samih performansi mehanizacije, ograničene radne snage i kapaciteta betonske baze, kao i mogućnosti transportovanja. Iz ovih razloga betoniranje će biti podeljeno u nekoliko faza koje će obogućiti da betoniranje bude izvedeno sa minimalnim prekidima na onim mestima gde to ne predstavlja problem. Ukoliko dolazi do prekida u betoniranju kod jednog konstruktivnog elementa potrebno je razdvojiti tok betoniranja u podfaze, a kontaktne površine ograničiti razdelnicama ukoliko su u pitanju vertikalni prekidi, a ukoliko su u pitanju horizontalni prekiti potrebno je nastaviti betoniranje pre nego što je došlo do prekomernog stvrdnjavanja donjeg sloja i nakon unošenja gornjeg sloja neophodno je ostvariti kompaktan spoj koji neće rezultovati kasnijim manama mehaničkih osobina. Ovo je moguće ostvariti tako što će se nakon nanošenja gornjeg sloja na već ugrađeni donji sloj previbratorima zahvatiti oba sloja, što će rezultovati do izvesnog mešanja slijeva i ostvarivanja besprekorne veze. U daljem tekstu biće opisane faze ugradnje betonske mešavine.

Pre ugrađivanja betona potrebno je prekontrolisati izvedenu oplatu i ugrađenju armaturu. Zabranjeno je betoniranje dok se ne završi izrada kompletne oplate i ugradnja armature. Pre ugradnje betona oplata se kvasi vodom. Vreme vezivanja betona počinje posle 1 sat te je neophodno da se u tom vremenu beton ugradi u oplatu i dobro izvibrira. Vibriranjem betona se beton zbija eliminisanjem vazduha iz mešavine i popunjavaju se šupljine između agregata i cementa. Prilikom ugradnje betona neophodno je dobro i ravnomerno vršiti vibriranje betona Nedovoljnim vibriranjem, marka ugrađenog betona se može drastično smanjiti. Visina slobodnog pada betona ne sme biti veća od 1.5m zbog sprečavanja segregacije betona.



Beton vezuje u zavisnosti od vremenskih uslova oko 10 sati i u tom periodu ploču treba zaštiti od direktnog uticaja sunca i kiše, čime počinje negovanje betona. Dobro negovanje betona je uslov za dobar kvalitet betona.

5.2. Faze betoniranja

I faza

Obuhvata ulivanje betonske mešavine u temeljne trake. Betonska mešavina se uliva direktno u oplatu od gore pomoću pumne cevi. Betoniranje kreće iz jednog ćoška kuće. Prvo naliva po obimnim temeljnim trakama, a zatim po unutrašnjim koji nose pregradne zidove. U prvoj podfazi se vrši betoniranje temeljne trake u zemlji. Tokom betoniranja, beton je potrebno vibrirati kako bi se što ravnomernije ugradio i kako bi se istisnuli mehurići vazduha iz betonske mase. Na taj način povećava se njegova čvrstoća i vodonepropusnost. U drugoj podfazi koja odpočinje sledećeg dana vrši se betoniranje temeljnog zida čija debljina zavisi od širine zidova objekta i za ovaj deo se postavlja oplata. Oplata se postavlja tako da spoljašnja strana bude viša za visinu podne ploče. Pre betoniranja oplatu premazati sredstvom koje sprečava slepljivanje betona za zidove oplate. Voditi računa da se pre betoniranja postave ankeri vertikalnih serklaža na za to predviđena mesta.

II faza

Oplata vertikalnih serklaža mora biti pažljivo načinjena i dobro osigurana kako ne bi došlo do curenja materijala. Serklaži se betoniraju bez prekida dok se ne dostigne njihova cela predviđena visina od 3,10 cm. Cev dijametra ø 100 mm je dovoljno tanak da se spusti između armature i nesmetano doliva odgovarajuću količinu betona u oplatu. Pošto armatura nije previše gusta pogodno je korištenje dubinskih vibratora. Moguća je i upotreba oplatnih vibratora.

III faza

Druga faza betoniranja čini izgradnju pune podne ploče koja se izliva na prethodno ugrađen nabijeni sloj šljunka od 25 cm. Ova faza se počinje istog trenutka kada je gotovo ulivanje temeljnih traka. Kako je podna ploča debljine 25 cm moguće je celu izliti u jednom sloju. Po izlivanju svežeg betona površina se ravna vibroravnjačom. Simultano u skladu sa izlivanjem i ravnanjem potrebno je vlažiti površinu pomoću baštenske pumpe i ostaviti tanki sloj vode kako bi se hidratacija valjano odvijala. Betoniranje ploče se odvija bez pauze od strane objekta gde će se nalaziti ulazna vrata pa nadalje u trakama koje odgovaraju dužini vibroravnjače. Sam proces može da počne tek nakon što je dobro provereno da li je oplata dobro postavljena, a armatura pravilno formirana po unapred utvrđenom načinu.



IV faza

U četvrtoj fazi se odpočinje sa izgradnjom zidova od lakog betona. Kad se oplata iskontroliše i dobro navlaži mo že se početi sa ulivanjem svežeg betona. Kao kod svakog ulivanja, ni ovde slobodan pad betona ne sme biti veći od 15 cm. Podfaze će se odvajati po betoniranju sistemom zid po zid, odnosno između dva vertikalna serklaža. Unošenje betona se odvija u nekoliko tačaka i to po slojevima od 30-40cm. Kada visina zida dostigne kotu nadvratnika ili nadprozornika treba izliti i ove konstruktivne elemente shodno njihnovim zahtevima.

V faza

U petoj, poslednjoj fazi betoniranja izvodi se sloj od 5 cm lakog betona preko StiroFert međuspratne konstrukcije i izvode se horizontalni serklaži koji će prenositi opterećenje dalje na vertikalne serklaže. Prvo je potrebno izliti horizontalne serklaže. Beton je neophodno dobro izvibrirati vibro iglama uz pažnju da se ne poremeti armatura kako ovi nosivi konstruktivni elementi ne bi imali slabe tačke. Kad se završi sa izlivanjem serklaža može se odpočeti sa izlivanjem ploče preko prethodno montirane StiroFert konstrukcije. Izlivanje se vrši u trakama koje odgovaraju šitrini vibroravnjačama kojima se ravna i vibrira beton.

Tabela 5.1. Pregled ugrađenog betona po fazama

Faza Izgrađeni elementi Količina Betona (m3) A B LB

I Temeljne trake / 25,3125 / II Vertikalni serklaži 1,85625 / / III Podna ploča / 19,6225 / IV Zidovi, nadvratnice, nadprozornici 0,68 / 33,015 V Međuspratna konstrukcija i horizontalni serklaži 3,75625 / 4,085



6. Oplata i podupirači

Oplata mora da na donjim i bočnim stranama ima dobru hermetičnu zatvorenost kako beton ne bi iscureo. Mora biti omogućeno lako rukovanje sa oplatom da bi sam proces ugradnje betona bio što efikasniji, brži i samim tim ekonomičniji. U predmetnom objektu nema nema velikih opterećenja jer su konstruktivni elementi relativno malih dimenzija, a zidovi i međuspratna konstrukcija imaju malu težinu s obzirom da se za izgradnju istih koristi laki beton. Izvođač poseduje oplate visokih nosivosti, pa ne treba obratiti posebnu pažnju na hidrostatički pritisak betona na oplatu i moguća dodatna opterećenja kao što su vibracije prilikom kompaktiranja, udara pri ulivanju ili eventualnig opterećenja od vetra. Treba voditi računa da oplata bude čista pre ugradnje betona kako ne bi došlo do nastanka nepredviđenih defekata u konstrukciji. Oplata treba biti postavljena tako da se nakon što beton dostigne određenu čvrstinu bude omogućeno lako skidanje bez rizika da će beton i njegova površina biti oštećeni. Da bi ovo pospešili moguće je korištenje nekih od premaza za skidanje oplate koji se nalaze na tržištu. Nakon skidanja oplata će se čistiti od ostataka betona sa preparatom PERI Clean. Za celu konstrukciju će se koristiti PERI oplatni sistemi.

6.1. Zidovi - MAXIMO ramovska oplata

MAXIMO ramovska oplata omogućava izuzetan izgled površina vidljivog betona sa ujednačenim rasporedom fuga i otvora za ankerovanje. Na slici 6.1 je su prikazani oplatni elementi od kojih će se konstruisati celokupna zidna oplata.

Slika 6.1



6.2. Vertikalni serklaži -QUATTRO oplata stubova

PERI QUATTRO oplata stubova (vertikalnih serklaža) može se premeštati kao kompletna celina. Poprečni preseci serklaža pravougaonog ili kvadratnog oblika podesivi su u intervalu od 5 cm počevši od 20 x 20 cm, pa sve do 60 x 60 cm. Za predmetnu konstrukciju potrebne su dimenzije svih devet serklaža od 25 x 25 cm. Korišteni set od 3,50 m visine može da izdrži masu do 1 t. Izračunata masa betona u serklažima predmetne konstrukcije iznosi svega 455 kg. Oplatu je moguće ručno premeštatati bez pomoći krana. Na slici 6.2. je prikazan oplatni element od kojih će se konstruisati serklažne oplate.

Slika 6.2

6.3. Temeljni – drvena oplata

Za temeljne zidove upotrebljivaće se gruba drvena oplata sačinjena od daski i letvi.

6.4. Horizontalni serklaži, nadvratnici i nadprozornici

Za nadvratnike i nadprozornike s obzirom da se u izvedenom stanju njihova površina neće videti moguće je koristiti grubu drvenu oplatu od daski i letvi, a ovaj metod je ujedno i najpraktičniji za ove manje konstruktivne elemente. Horizontalni serklaži će se ulivati u zidnu oplatu (ovo omogućava visoka zidna oplata) nakon određenog vremena po završetku ulivanja zidova da se ne bi svom težinom oslonili na zidove.



6.5. Oplatna šperploča

Da bi se ostvarila što idealnija površina betonskih zidova koristi se šperploča za glatke betonske površine sledećih karakteristika: finski kombinovani šper, 11-slojni, spoljašnji slojevi od breze, unutrašnji slojevi naizmenična kombinacija breze i smrče. Obostrano presvučen fenol-formaldehidnom smolom, obrađene Ova ivice. Ova šperploča je ujedno i vodonepropusna što omogućava idealno stanje za hidrataciju sa minimalnim isparavanjem.

Karakteristike: Debljina: 21 mm Dimenzije: 625 x 2500 mm, 1250 x 2500, 1500 x 3000 mm Težina: 11,90 kg/m²

6.6. Međuspratni podupirači

Pošto se za međuspratnu konstrukciju koriste samonosive StiroFert gredice sa ispunom od polistirola potrebno je minimalno podupiranje na svakih 2,5 m. Podupiranje će se vršiti MULTIPROP podupiračima. MULTIPROP podupirači izrađeni su od aluminijuma i zbog toga su izuzetno lagani. Tako sa mogućnošću ekstenzije od 1,95 do 3,50 m teži svega 18,8 kg. Podupirači su prikazani na slici 6.3 .

Slika 6.3



7. Osiguranje kvaliteta betona (podsetnik za izvršioca)

I - Pri projektovanju

□ Da li su u opisu radova propisana sva potrebna svojstva? 1. Statički i konstruktivni zahtevi • marka betona • maksimalno zrno agregata • konzistencija betona 2. Postojanost delova konstrukcije • otpornost na mraz • vodonepropustljivost 3. Zahtevi za vidljive betonske površine • ravnost • struktura • ujednačenost boje • pore □ Da li su propisani uslovi negovanja ugrađenog betona?

II – 6 nedelja pre betoniranja

□ Da li za sve predviđene klase betona postoje podaci o prethodnim ispitivanjima s materijalima raspoliživim na betonskoj bazi? □ Da li betonska baza ima ateste za odgovarajuće klase betona?

III – Pravovremeno pre početka betoniranja

□ Za transportnovani beton: Da li postoje tačni podaci za narudžbu određenih klasa betona? • čvrstoća • posebna svojsva (pumpabilnost) • maksimalno zrno agregata (prilagođeno zaštitnom sloju betona i armiranosti betonskih elemenata kao i uslovima pumpanja). • konzistencija (prilagošena načinu zbijanja i dimenzijama elementa) • način transporta na gradilištu • provera uslova betoniranja (neplanirani ekstremni uslovi) □ Da li je određena stručna osoba koja će preuzimati i potvrđivati pošiljke transpontovanog betona? □ Da li je pregledana potrebna oprema za transport, ugradnju betona, da li je ima dovoljno?



□ Da li postoji odgovarajuća oprema za zbijanje betona i iskusan stručni radnik koji njome rukovati? □ Da li su osigurani svi uslovi za ispitivanje betona prema propisima? • Gde? • Ko? • Kada? □ Da li su primenjene sve mere za negovanje betona? □ Da li je armatura ispravno i sigurno položena i stavljeni podmetačči? □ Da li je oplata dobro učvršćena i pripravljena? (očišćena, podmazana, trošnost površina, itd.) □ Da li je sastavljen plan betoniranja, određena mesta radnih prekida?

IV – Za vreme betoniranja

□ Da li je radnik koji je zadužen za prosuđivanje konzistencije betona sposoban za taj postupak – da li ima potrebna znanja iz tehnologije betona? □ Da li isporučeni beton odgovara zahtevima iz projekta? □ Da li je dobra konzistencija betona? □ Da li stručna osoba nadzire ugradnju i zbijanje betona? □ Da li se beton ispituje prema programu i probna tele ispravno neguju? □ Da li se za neprikladne konzistencije betona poduzimaju potrebne mere?

V – Neposredno po završetku betoniranja

□ Da li se beton ispravno neguje? □ Da li treba zaštititi beton od ekstremnih temperaturnih uslova? □ Da li se oplata demontira, a beton opterećuje materijalima i drugim teretima prerano?

projekat betona

Documents