casopis br.5:casopis br.4veliki.qxd · aikido bilten 8 bilten br.5 2006. dana 15. januara 2005....

bile

n 3www.aiki .co.yu � 2006.� br.5

AIKIDO bilte

n

Sadràj

Uz peti broj

Novosti 2005.

DOGA\ANJA 2005 .

Kurs za obezbe|enje Ambasade Japana

Seminar u Bogati}u

Me|unarodni aikido seminar - Filip Smit sensei

Mart 2005.

Japan - Hombu Do|o i embukai u Budokanu

Seminar u Ni{u

Seminar u Poàrevcu

Embukai u Ni{u

IV Letnja aikido {kola - Vrnja~ka Banja

Ceremonija uru~enja donacije

Embukai u Chartwell School

Embukai u [umicama 2005.

Zimska aikido {kola u “Krsmancu” 2005.

Program za kyu polaganje

Polaganja za dan i kyu 2005.

A I K I D O

Intervju: Gordon Dòns sensei

Nepokretna mudrost

Na druga~iji na~in

Duh Zena u aikidou

Doka- pesme o putu

UKUS BANZOVOG MAÂ

Su Jok akupunktura

Japan - put, zemlja, ljudi . . .

3

5

6

8

8

10

12

13

16

17

17

18

20

20

21

23

24

25

31

3 9

40

42

44

47

50

Urednik:Saša Obradovi}

Saradnici:Novak Jerkov, Kanoko Tsuda

Dragan Anti}, Tamara Drljevi} Katarina Novakovi}, Aleksandar Puno{Neboj{a Oklobdìja, Vesna Cvetkovi}

Dragana Vidanovi}, Dejan @iki}Sanja Dimitrijevi}, Branimir Putnik

Ivan Ta{i}, Sneàna Todorovi}

Saradnici iz inostranstva:Slobodan Tabakovi}, Mn USA

Dr. Mire Zloh, London, EngleskaAleksandar Kari{ik, Mn USA

Dizajn, naslovna strana i DTP: Saša Obradovi}

Aikido federacija SrbijeA i k i k a i S r b i j e

Štampa:“Graf studio”, Beograd

Foto slog:Avangardia, Zemun

Broj 5tira` 550 kom.

februar 2006.

tel. za informacije:064 125.10.71

[email protected]

w w w . a i k i . c o . y u

broj 5

AIKIDO bilte

n

bilte

n4 br.5 � 2006.� www.aiki .co.yu

bilte


AIKIDO bilte

n

Nakon 2005. godine te{ko je sabrati sve doga|aje a da to ne li~i na hvalisanje- strane koje slede doga|aje }e najbolje opisati, a broj klubova sa zadnjih

korica i broj novih pojaseva na strani 28 da}e pravu sliku o razvoju organizacije.Kao {to ni na{a ve{tina nije sport tako ni svoj uspeh ne merimo medaljama - dobroje da klubovi a time i organizacija rastu ali cilj ve`banja bi trebalo da bude trans-formacija i napredovanje pojedinca a ne samo kvantitativno sabiranje.

Za po~etak, nadam se da je ovaj broj biltena bolji od predhodnih, i po sadràjui po izgledu. U duhu gore izre~enog ima vi{e strana a i tira` je ve}i na ~emu vamse unapred izvinjavam po{to }e va{ primerak za 100 godina ipak i ne{to manjevredeti u odnosu na pro{li broj!

U teku}oj godini nas ve} u martu ~eka izazov - seminar sa dva senseija: FilipSmit i Gordon Dòns odrà}e seminar od 7. do 9. aprila u Zemunu. Na ovom se-minaru odrà}e se i najve}i ispit za dan do sada sa preko 20 kandidata (nadam sei isto toliko novih pojaseva).

Na letnjoj {koli u Vrnja~koj Banji po~etkom avgusta priklju~i}e nam se i MireZloh tako da }e seminar, uz od ranije dobro poznatu dvojcu okruglih, voditi triinstruktora.

Sve ovo zna~i da }e uz redovne treninge biti puno prilike za ve`banje {to zapra-vo i predstavlja jedini na~in za napredovanje kako u tehnici tako i u onome {toprevazilazi fizi~ko u ve{tini a {to joj daje onu dubinu zbog ~ega joj ostajemo verniobi~no ~itav ìvot - naravno, ako nas aikido prona|e i ako mi prona|emo sebe unjemu.

Mo`da }ete jednog dana uspeti i da osetite “silu” koju nosite u sebi o kojoj jeO sensei tako strasno pisao. U toj pri~i kvantitet kao kategorija sa po~etka ovogteksta nema nikakvog zna~aja.

Trk do video kluba po “Zvezdane ratove” i pri~u o svetloj i tamnoj strani sile iisku{enjima ratnika Dèdaja! Neka sila bude sa vama!

u Beogradu,krajem januara 2006.

Slika levo:

Hombu do|o, Tokio 26. maj 2005. god.

Do{u Moriteru Ue{iba i Sa{a Obradovi}, predsednik AS

AIKIDO bilte

n

bilte


N o v o s t iNovostiiz aikidoa - kod nas i u svetu

Sredinom marta otišao je još jedanveliki majstor, 15. marta 2005. umroje u 77 godini Shoji Nishio sensei8.dan. Nishio sensei je 1951. po~eoda ve`ba aikido kod O senseia, puto-vao je dosta po Evropi i SAD i radiosna`ni aikido sa naglašenim bori-la~kim pristupom.

D a n a31.marta2 0 0 5 .umro jeGiorgioV e n e r i

sensei 6.dan. Dugo godina je Veneribio u najuèm rukovodstvu Svetskeaikido federacije (12 godina je biopredsednik). Ima velike zasluge zaširenje aikidoa u Italiji, ogranizovaoje, izmedu ostalog, prvi seminar uDesenzanu 1969. Bio je tehni~kidirektor Aikikaia Ju`ne Afrike. Fo-tografija je sa seminara u Italiji1987. Veneri sensei sedi levo, donjega su Hosokawa i Fujimoto sen-sei, stoje Sale, Vlada, Sima ...

Krajem maja Kanoko Tsuda, EdinBe}kovi} i Sa{a Obradovi} uputilisu se na preko 20.000 kilometaraputa - do Tokija i nazad. Bilo je tote{ko opisivih 10 dana u kojimasmo, osim turizma, ve`bali u Hombudo|ou, razgovali sa Aikido Do{uomMoriterom Ue{ibom i po prvi putu~estvovali na “All Japan AikidoDemonstration”.

Najpopularnijem sajtu na srpskomi na sli~nim jezicima koji su senekad isto zvali, sajtu Aikido fe-deracije Srbije je udvostru~ena po-se}enost u odnosu na pro{lu godinu iudvostru~en je prostor na serveru zanove sadràje. Za{to bi ~ekali danovosti iz sveta aikidoa buduod{tampane samo jednom godi{nje uovakvom biltenu kad ih svakod-nevno, uz druge sadràje, moètepreuzeti sa www.aiki.co.yu?

U toku marta, po~ela su sa radom~etiri nova kluba: AK “Kyofu”, AK“Ronin” i AK “Yamato-kan” iz Beo-grada i AK “I.K.E.D.A.4” iz Kru-{evca, u toku maja pri{ao nam je AK“Budo” iz Novog Sada, a u toku no-vembra po~eo je sa radom i AK“Wakiai-kan” iz Beograda. Od mar-ta AK “Zemun” je u novoj sali nastarom mestu, a od decembra mese-ca AK “Shin Ken” je na jo{ jednojlokaciji u KUD “Branko Krsma-novi}” koji se nalazi u Balkanskojulici u centru Beograda.

2005

Od 13. januara 2005. i naredna trimeseca pripadnici obezbe|e-

nje Ambasade Japana su ve`balizajedno sa nama na redovnim tre-ninzima u AK “Zemun”.

@elja konzula ambasade gospodi-na Fukujoshija je bila da treninzi nebudu u okviru posebnog kursa ve}da njihovo osoblje oseti duh Japana itradicionalan na~in podu~avanja kojise neguje u aikidou, u našoj organi-zaciji, i klubu “Zemun” na prvommestu.

Me|unarod-ni seminar saFilipom Smi-tom 6.dan jeodràn u peri-odu od 18. do2 0 . m a r t a2005. godineu Zemunu.

Seminar je po~eo unošenjem no-vih strunja~a u salu. Zahvaljuju}inovom tatamiju preko osamdesetu~esnika imalo je preko 500 m2 tata-mija na raspolaganju za ve`banje.Ovo je bio vrhunski aikido doga|ajna kome je imalo puno toga da senau~i i u okviru koga je odràn ispitza dan pojaseva nakon koga smodobili tri nova Sho dana i ~etiri3.dana.

Nakon seminara kamioni sanovim strunja~ama su krenuli kaklubovima širom Srbije.

Najve}a aikido CD-teka kod nas, uregionu, u rasejanju i {ire, januara2006. broji 23 DivX naslova koja sutematski razvrstani, sme{teni i na 4posebne DVD kompilacije, uz jo{ poneki samostalni DVD! Po{to suDVD plejeri i kod nas dostigli bes-misleno niske cene, ubudu}e }e novifilmovi izlaziti uglavnom kao DVDnaslovi.

A IK I KA I SRB I J E

A IK I KA I SRB I J EA IK I KA I SRB I J E


Od januara 2006. godine AK“TenShin” iz Pirota nije vi{e u ~lan-stvu na{e federacije.

@elimo im puno sre}e, uspeha iniè tro{kove u novom aikido dru-{tvanjcu!


Ovaj 5 broj ~asopisa je na pove}a-nom broju strana, u ve}em tiraù i savi{e kolor strana! Treba se nadati da}emo za koju godinu do}i i do~asopisa od 100 strana, uz istikvalitet sadràja i {tampe!




SVET

SVET

bilte


AIKIDO bilte

n

D o g a | a n j aD o g a | a n j a2 00 5 2 00 5

Aikido seminariPolaganjaEmbukai

Slika gore:

petak, 18.mart 2005. godine - nove strunja~e po prvi put postavljene u velikoj sali.

AIKIDO bilte

n

bilte


Dana 15. januara 2005. odrànje seminar i pri ispit za kyu

pojaseve u AK “Katana” iz Boga-ti}a. Da bi stekli istinsku sliku oDa~inom entuzijazmu morateznati da su za ovu priliku stru-nja~e prikolicom donete iz Ze-muna i da su truckavo i vra}eneistog dana nazad. Na ispitu jepoloìlo prvih sedam ~lanovakluba za vi{i pojas.

Po~etkom novembra 2004. tada{njikonzul Ambasade Japana gospo-

din Masayuki Fukuyoshi izrazio jeèlju da od januara 2005. pripadniciobezbe|enje ambasade ve`baju za-jedno sa nama na redovnim treninzi-ma u oviru AK “Zemun”.

Gospodin Fukuyoshi je insistiraoda treninzi ne budu u okviru poseb-nog kursa. @elja mu je bila da radnicizaposleni na ovom odgovornom pos-lu u ambasadi, koji su na{i dràv-ljani, osete duh Japana i tradicionalanna~in podu~avanja koji se neguje uaikidou, u na{oj organizaciji, i u aiki-do klubu “Zemun” na prvom mestu.

Kurs je trajao tri meseca, do sre-dine aprila i svoj osnovni cilj je pot-puno ispunio. Nerealno bi bilo o~eki-vati da su polaznici za tako kratkovreme uspeli i da ovladaju ve{tinomkoju drugi ve`baju decenijama, naro-~ito ako to i nije bila ba{ njihova èljau tom trenutku ve} radna obaveza.

Na posletku, bila nam je velika~ast {to je ovaj kurs uspe{no ostvarendo kraja i {to je opravdao o~ekivanjasvih nas.

Seminar u Bogati}useminar i prvi ispit za kyu pojaseve

15. januar 2005.

Kurs aikidoa za ~lanoveobezbe|enja Ambasade Japana

AK “Zemun”

od 13. januara 2005.god.

bilte


AIKIDO bilte

n

Ve} sutradan, u nedelju 30.januara 2005. odràn je se-

minar i ispit za kyu pojaseve u AK“Daitokan” u Poàrevcu. Petna-estak u~esnika je bilo prisutno naseminaru a ispit je bio bez ikakvihprimedbi od strane raspoloènogispitiva~a. Put od Ni{a do Poà-revca je ina~e bio posebno za-nimljiv: okolo, izokola kroz Svi-lajnac zavejan snegom ...

Kroz sneg i smetove sne`nese g. Saša Obradovi} ipak

probio do Niša da bi u sali OŠ’’CarKonstantin’’ 28. i 29. januara2005. god. vodio najmasovniji ai-kido seminar ikad odràn u Nišu,na njemu je prisustvovalo oko 80u~esnika iz 5 klubova. Organizato-ri seminara su bili AK ’’SENSEI’’i AK’’IKEDA’’ iz Niša, uz u~eš}eklubova ’’IKEDA II’’ iz Doljevca,’’IKEDA III’’ iz Obla~ine i ’’TENSHINA’’ iz Pirota koji su uprkossnegu i slabo prohodnim putevimaipak stigli da ve`baju sa nama.

Na seminaru je akcenat stavljenna tehnike i to po~evši od onihuobi~ajnih za zagrevanje ka svesloènijim i interesantnijim. Usle-dile su tehnnike ma~em i odbranaod noà. Po broju tehnika, na~inuprezentovanja, dinamici rada i

iscrpnim instrukcijama pri ve`-banju bio je ovo jedan od najja~ihseminara odrànih u Nišu.

Nakon drugog dana seminaraodràno je i polaganje na kome supolaga~i dali sve od sebe da po-kaù šta su nau~ili, a rezultat togaje novih 76 pojaseva za koje sunaši klubovi postali bogatiji.

U pauzi seminara, kao i pozavr{etku polaganja, sokovi, kola-~i i pecivo su nam jako prijali, natome zahvaljujemo našim spon-zorima - Pivari “Niš”, poslasti~a-rama “Turist” i “Kal~a” i pekari“MBN”, a restoran “ELIT” i“GURMAN” su svojom odli~nomhranom i prijatnom atmosferomupotpunili boravak u Nišu našemsenseju Saši.

Ivan Taši}

Seminar u Ni{uSa{a Obradovi} 4.dan

28 - 29. januar 2005.

Seminar u PoàrevcuSa{a Obradovi} 4.dan

30. januar 2005.

kroz sneg i smetove sne`ne ...

AIKIDO bilte

n

bilte


Me | u n a r o d n iseminar sa Fi-

lipom Smitom sen-seiem 6.dan je odrànu od 18. do 20. marta2005. godine u Ze-munu.

Seminar je po~eo unošenjemekstra novih strunja~a u salu! To jebila druga polovina od predvi-|enog broja, prva je stigla petnes-tak dana ranije. Zahvaljuju}inovom tatamiju preko osamdesetu~esnika imalo je preko 500 m2

strunja~a na raspolaganju za ve`-banje. U velikoj sali sa tribinamaogromna povr{ina novih strunja~a- bio je to prizor za pam}enje.

Uz Smit senseija gosti su nambili, neki i tre}i put, slede}a gos-poda: Mark Vanes 4.dan, ChrisVanes 2.dan, Tom Crowley 2.dan,Dan North 1.kyu, Dave Charlton6.kyu. Mire je naàlost uspeo dado|e tek u nedelju kada je sve ve}bilo gotovo, ali ne svojom krivi-com. Tih dana, da ne zaboravimotranzicione probleme, su se po-brinuli (ne)radnici JAT-a koji su{trajkovali tako da kompletnagrupa iz Londona, pored najboljevolje, koja je planirala da ve`ba sanama, nije imala ~ime da do|e doBeograda.

Sam seminar je bio po mnogo~emu izuzetan. Mislim da je tomenajvi{e doprinelo to {to smo sesensei i mi izgleda najzad dovolj-no i uzajamno i u aikidou upoz-nali.

U subotu je odràn ispit za danpojaseve posle koga smo dobili 4nova tre}a dana i 3 Sho dana.Nakon, koliko me se}anje sluì,14 godina na ispitu za dan se ipalo! Oni koji na ispitu nisu prošli,siguran sam da toga nisu ni svesni,su i najviše dobili ovim semi-narom - sjajnu priliku za preispiti-vanje, i da ako prebole tu traumu,nadmaše mo`da i one koji su ovajput prošli ispit. Uskoro }e april,seminar i popravni!

Kao što i prili~i, slobodno vre-me smo proveli opušteno uìva-ju}i u ledenim beogradskim no-}ima - kad im vreme nije.

Nakon seminara kamioni sa ta-tamijem su krenuli ka klubovimaširom Srbije.

18 - 20. mart 2005.

Me|unarodniaikido seminarPhilip Smith 6.dan

AIKIDO bilte

n

Philip Smith sensei 6.dan ve`ba aiki-do od 1968.godine, od 1970. kod Chiba sen-seia i ve} 1976. sa 17 godina dobija Sho dan.Pored aikidoa od 1972. godine ve`ba i Iaidoi ima 3.dan priznat od British KendoAssociation. Aikido Shidoin je od 1988. a6.dan je dobio marta 2003. godine.

bilte


AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

bilte


Mart 2005.mesec dana koji }emo pamtiti

Iza{ao je iz {tampe Bilten broj 4 za2005. Aikido federacije Srbije.

Istog dana stiglo je prvih 300m2

novih strunja~a.

AK “IKEDA 4” iz Kru{evca jepo~eo sa radom i tom prilikom jepred mnogobrojnom publikomodràn i embukai.

7 .ma r t 2 0 0 5 .

1 2 .ma r t 2 0 0 5 .

Po~eo Me|unarodni seminar, saPhilip Smith senseiem 6.dan uSC “Pinki” u Zemunu.

Stiglo nam je tog dana jo{ 450m2

novih strunja~a.

18 .ma r t 2 0 0 5 .

Na ispitu za dan pojaseve odr-ànom u sklopu seminara dobilismo nova 3 Sho dana i tri 3.dana.

19 .ma r t 2 0 0 5 .

Zavr{en je seminar. Novi tatami jerazaslan ka klubovima {irom Beo-grada i Srbije.

Odràn je embukai u AK “Ronin”u OŠ “Mladost” u 64 bloku naNovom Beogradu povodom sve~a-nog otvaranja kluba.

2 0 .ma r t 2 0 0 5 .

2 2 .ma r t 2 0 0 5 .

Po~eo je sa radom AK “KYOFU” u O[ “Kralj Petar Prvi” u

istoimenoj ulici u Beogradu.

Nedelju dana kasnije, odrào jeprikaz AK “DAITOKAN” u os-novnoj školi “Kralj Aleksandar” uPoàrevcu povodom akcije “Upoz-najte aikido”.

28 .ma r t 2 0 0 5 .

7 . a p r i l 2 0 0 5 .

Po~eo sa radom, u sali na Vra~aru,jo{ jedan novi klub, AK “YAMA-TO-KAN” iz Beograda.

25 .ma r t 2 0 0 5 .

AK “ZEMUN” je od ovog dananastavio sa radom u novoj, izu-zetnoj duplex sali, u SC “Pinki” -nove pazzle strunja~e kao podloga,nov tatami i klimatizovan prostor.

Imali smo ~ast da prvi trening unovoj sali vodi Mire Zloh 4.dan.Na treningu su uru~ene diplome zadan sa prošlog ispita. Sasvimnenadano, došao je prvi konzulambasade Japana gospodin Fuku-yoshi da se pozdravi sa nama poštose vra}a u Japan. Poèleo nam jepuno uspeha u budu}em ve`banjui predstavio nam je svog nasledni-ka u narednom periodu gospodinaKomiyu rekavši da za nas, kad godpoèlimo da ve`bamo u Japanu,viza ne}e biti problem!

2 2 .ma r t 2 0 0 5 .

bilte


AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

Verovatno je san svakog aiki-doke da bar jednom ode u

Japan, da poseti Hombu do|o i dave`ba na istom mestu gde je i Osensei podu~avao. Mi smo imalisre}u da nam se krajem maja2005. ovaj san i ispuni.

Zgrada Hombu do|oa (hombuina~e zna~i uprava, centrala ilisedi{te) se nalazi u mirnoj, uskojulici u širem centru Tokija uWakamatsu-cho kvartu. To je tro-spratna zgrada podignuta pred krajMorihejevog ìvota, u toku 1968.godine na mestu manje zgrada istenamene. Unutra se, pored drugihprostorija, nalaze i tri sale od kojihnajve}a, na drugom spratu, imapribli`no 200 m2. Sale na prvom itre}em spratu su znatno manje.

Pri ulasku pla}ate dnevnu taksuod 1.200 jena (oko 10 evra) zakoju moète da ve`bate tog danakoliko vam volja. Cipele ostav-ljate na policu odmah pored ulazai trk u ~arapama do svla~ionice!Treninzi po~inju u 6:30 (da bistigli na ovaj trening budili smo seu 4 sata ujutru) i ovaj trening potradiciji drì Doshu. Nakon ovogjutarnjeg prvog treninga re|aju semajstori po dnevnom rasporedu.Došuov trening je standardno naj-pose}eniji i na njemu je bilo

p r i s u t n osvaki putoko 60 ve`-ba~a. Salaje, kako idolikuje zaJapan, svetlai podrazu-meva se ~is-ta, a tradi-c i o n a l n itatami je sli-~an dascip r e s v u -~enoj plat-nom - poslen e k o l i k otreninga kolenapo~nu jako neprijatno davas bole od samog oslanjanja nanjih prilikom ustajanja - pad jemnogo manji problem. Prisetiosam se tad pri~a O senseijevihu~enika koji u svojim se}anjima~esto spominju da su ve`bali nadrvenom podu, a da je postojalosvega nekoliko tatamija na kojimabi majstor samo u retkim prilika-ma demonstrirao ve{tinu. Ako suti tatamiji bili sli~ni ovim u do|oui nije bilo posebnog razloga da~eznu za njima!

Imali smo tih dana osim ve`-banja koristan i srda~an susret i

Put u Japan

Sa{a Obradovi}

24. maj - 3. jun 2005.

Hombu do|o iembukai u Budokanu

slika gore:17-18 Wakamatsu Cho, Shinjuku-ku, Tokyodruga uvu~ena ku}a levo je ku}a Ue{ibinih,

zgrada do nje - Hombu do|o!

slika levo:raspored treninga u Hombu do|ou slika dole desno:pored biste Ki{omaru Ue{ibe, prvog Do{ua

AIKIDO bilte

n

bilte


razgovor sa Doshuom i Yokotasenseiem koga sam jedino, zah-valjuju}i njegovim dolascima uBeograd krajem osamdesetih go-dina, od ranije poznavao.

U zavisnosti od instruktora, isami treninzi se razlikuju - zagre-vanje je relativno kratko, kod npr.Do{ua tokom celog treninga se nemenja partner, kod drugih instruk-tora to i nije slu~aj; Do{u uglav-nom pokaè tehniku ~etiri puta izatim se ve`ba, drugi instruktori,

Yokota npr. imaju obi~aj i da po-jasne ono {to misle da je bitno.

Ve`ba~ima ne pada na pamet dase uzajamno podu~avaju natreningu! Setio sam se te ru`ne i~este navike iz na{ih do|oa ve} naprvom treningu u Tokiju. Ono {tobi moralo da nam bude drago, iakoli~i na laskanje samom sebi: aikidoMoriteru Ue{ibe je ba{ aikido kojismo u~ili predhodnih tridesetakgodina.

Dana 28. maja odràna je “43All Japan Aikido demonstration” -kao što joj ime kaè demonstracijasvih škola aikidoa u Japanu -najve}a godišnja smotra aikidoa.

Embukai je odràn u Budokanu- ime mu kaè, mestu na kome seodràvaju sumo takmi~enja, budoturniri i prikazi borila~kih ve{tina,velikoj ovalnoj dvorani sme{tenoju prelepom parku uz “Muzejnauke” i “Nacionalni Muzej mo-derne umetnosti”, trajao je preko

slike:

dole: nakon treninga sa Jo{iaki Jokota [ihanom 7.dandesno str.15: Embukai u Budokanu 28. maja 2005.

bilte


AIKIDO bilte

n

pet sati i na njemu je u~estvovalopreko 5.000 u~esnika! Neverova-tan broj ljudi u kimonima i haka-mama na jednom mestu! Demon-stracije, u trajanju od po pribli`no5 minuta na pet borili{ta odvijalesu se jedna za drugom i kao {to toi obi~no biva - {to su u~esnici biliva`niji nastup im bio je bliì finalui Do{uom nastupu! Neka majstorivisokih pojaseva i za nas u Evropivelikih imena radili su i pored togaoko sredine priredbe.

Edin i ja smo imali izuzetnu~ast da zajedno sa samo još petoronejapanaca nastupimo u okvirupredstavljanja Hombu do|o školeu finalnom delu demonstracije.

Koliko je meni poznato, mi smoprvi u istoriji našeg aikidoa kojismo se pojavili na ovoj demon-straciji! Kanoko je, kao najva`nijideo na{eg tima snimala kameromutrapiv{i beskrajno ljubaznom (zanas osta}e zauvek bezimenom)japancu u ruke foto aparat. On je,kao i svaki pripadnik svoje nacijeslikao “za sve pare” tako da smodobili pregr{t sjajnih fotografija!

Na kraju, nakon kra}eg govora,koga naravno nismo razumeli jer jebio kao i sve ostalo samo na japan-skom jeziku, imao je svoj prikazDo{u Moriteru Ue{iba. Bio je toizuzetan embukai, i bilo je pravozadovoljstvo gledati velikog sen-

seja i njegov aikido, ~ime je i celamanifestacija zavr{ena!

Nakon ovih nezaboravnih ~etiridana put nas je odveo iz Tokija,oti{li smi [inkasen vozom kaNagoji, Kjotu, Osaki i drugimta~kama na{eg aikidokulturnotu-risti~kog puta. O tom delu na{egputa pogledajte dvadesetak strananapred!

Na kraju, hvala Kanoko Tsudina gostoprimstvu u svojoj zemlji isvom domu i na ogromnoj èlji danam boravak bude maksimalnosadràjan i prijatan.

AIKIDO bilte

n

bilte


Sobzirom da je “Bijelo dugme”ranije rezervisalo termin, tradi-

cionalni Vidovdanski seminar uNišu je odràn dva dana ranije.Predivno vreme je pratilo vikendspektakl za preko 80 ve`ba~a izklubova “TenShin”, “Sensei”,“Shin Ken” i “IKEDA Group”.

U gostima su nam ovoga putabila dvojica instruktora, NovakJerkov 4.dan i Saša Obradovi}4.dan, koji su u sali za ve`banjeAK “IKEDA”, ali i van nje, svevreme dràli pa`nju radoznalihu~esnika i brojne publike. Radilose paralelno i sa decom i sa

o d r a s l i m a ,kombinu ju} iobjekat i dvo-rište ispred nje-ga. Tehnike šta-pa i ma~a suobra|ivane na-polju, jer jejedino dvorišteškole bilo ade-kvatno da sesvi komotnoose}aju. Upr-kos svim pogo-dnostima, biloje i lakše ranje-nih... Za to vre-me je drugiinstruktor radio

sa mla|im naraštajem u sali. Ostrunja~ama je više apsurdno go-voriti kako se radilo na 200kvm,pošto ih sada ve} u svojim klu-bovima imamo u izobilju izobilja.Nikad ja~i sa tatamijem i nikad ja~isa digitalnom tehnikom. Da li je2Gb slika dovoljno da se do~araatmosfera, neka prosude oni kojine padnu od iscrpljenosti prilikomgledanja. Sve je ponovo zabe-leèno DV kamerom a završen je idisk. Osim napornog rada, bilo jetu i druènja, dnevnih i no}nihizlazaka, starih i novih ljubavi...Posle dvo~asovnog polaganja,kada je novo zvanje dobilo 64polaga~a, ispitiva~i su u prijatnomdruštvu, uz ru~ak, finalizovalitradiconalno druènje u mesecujunu i pravili dogovor za “IVLetnju aikido školu”, koja }e seodràti ve} kroz mesec dana uVrnja~koj Banji.

Dragan Anti}

Seminar u Ni{u

Sa{a Obradovi} 4.danNovak Jerkov 4.dan

25 - 26. jun 2005.

bilte


AIKIDO bilte

nbi

lten

AIKIDO

U pomenute dane su odrànijednodnevni seminari i ispiti

u AK “Daitokan” u Poàrevcu. Zarazliku od januarskog seminaravreme je u ovim danima bilo pri-jatno, treninzi inspirativni, pola-ga~i, kao {to se od njih i o~ekiva-lo - odli~ni, druènje nakon tre-ninga - veselo i opu{teno a kuhi-nja gospo|e Puno{, kao i uvekizuzetna!

Seminar u PoàrevcuSa{a Obradovi} 4.dan

8. maj 2005. i 4. decembar 2005.

Upetak 16. decembra 2005.odràna je prezentacija spor-

tova u okviru akcije “New FairPlay” radija i ni{ke gradske op-štine Mediana. Pred više od 500gledalaca svoj doprinos ovoj akci-ji su dali i ~lanovi aikido kluba“I.K.E.D.A.” ~iji je nastup pro-pra}en burnim aplauzom. Deoatmosfere moète videti na pro-pratnim fotografijama.

Embukai u Ni{uAK “I.K.E.D.A.”

16. decembar 2005.

AIKIDO bilte

n

bilte


Prve nedelje avgusta odràna je“êtvrta letnja aikido škola” u

Vrnja~koj Banji - veselo i uspešno.U gradu u kome nema aikido klubi na seminaru na kome nema ispitaza više pojaseve prisustvo 54u~esnika (prošle godine je bilo 35)prestavlja lep uspeh. Pošto jeizme|u dve letnje škole u proteklojsezoni po~elo sa radom sedamnovih klubova bi}e nas i stotinakslede}e godine. Po oceni ve}ineu~esnika kojima ovo nije prva let-nja škola ovaj put je bilo najo-

puštenije i ni kišna tri dana nisuuspela da pokvare sjajne utiske.Loše vreme poslednjih dana namje osujetilo izlet na Go~ (24 kmtamo i nazad) i da odrìmo po kojitrening u prirodi, ali smo zatoimali ukupno 14 treninga u sali.

Slobodno vreme je po obi~ajuprovo|eno na nekom od dvaotvorena i na zatvorenom bazenu uhotelu “Breza”, u šetnjama pomestu, ve`bama ma~a u prirodi iliu sobnim leè}im aktivnostima -gde je ve} ko sebe prona{ao.

Za one kojima je to bilo intere-santno moglo se uìvati i u koncer-tima klasi~ne muzike u ku}iBelimarkovi}a, poznatijoj po ble-savom nazivu kao “Zamak kul-ture” (valjda je Srbima re~ kulturanešto što se drì u zamkovima -ku}a je ina~e prelepi letnjikovac umediteranskom stilu) ili u posetimanastiru @i~a koji se nalazi ubliòj okolini Vrnja~ke Banje.

Ukratko, za one koji ne znaju,Manastir @i~a je zadu`bina kraljaStefana Prvoven~anog sa po~etka13. veka i bila je posle sticanjacrkvene autonomije sedište prvogsrpskog arhiepiskopa Save Nema-nji}a. U njoj je krunisan kralj Ste-fan Prvoven~ani i kasniji vladaridinastije Nemanji}a. Gra|evinapripada Raškom arhitektonskomstilu, a freske poti~u iz 13. i 14.veka.

Nakon ovog kra}eg kulturnois-torijskog bloka ostaje nam samo dasa nestrpljenjem ~ekamo slede}iavgust i narednu “V letnju aikidoškolu” u istom mestu.

êtvrta letnja {kola Aikido federacije Srbije odràna je od 31. jula do 6. avgusta 2005. tradicionalno u Vrnja~kojBanji i prisustvovalo joj je 54 u~esnika iz skoro svihklubova na{e federacije.

Sa{a Obradovi} 4.danNovak Jerkov 4.dan31. jul - 6. avgust 2005.

IV letnjaaikido {kolaVrnja~ka Banja

bilte


AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

bilte


Dana 26.avgusta 2005. u do-|ou AK “Zemun” odràna je

ceremonija sve~anog uru~enjadonacije Ambasade Japana Aikidofederaciji Srbije. Japansku dele-gaciju je predvodio ambasadorJapana gospodin Rjuichi Tanabekoji se tom prilikom i oprostio sanama pošto mu je u septembrumesecu isticao mandat i odlazio jeiz Beograda. Od gostiju je bioprisutan ispred Vlade Srbije igospodin Ðurovi} pomo}nik di-rektora uprave za sport Ministar-stva za Obrazovanje i sport i sim-pati~na gospo|ica Gonda novi ata-še za kulturu Ambasade Japana.

Nakon kra}ih pozdravnih go-vora ceremonijom presecanja vrp-

ce zvani~no su strunja~e predatena koriš}enje Aikido federacijiSrbije.

Odràn je nakon ovoga i kra}iaikido embukai (prikaz aikidoa).

Bilo je ovo još jedno izuzetnoprijatno druènje kojim je doka-zana podrška koju Ambasada Ja-pana daje našoj federaciji i našimnaporima na istinskoj popula-rizaciji aikidoa i kulture zemlje izkoje je potekao.

Poèleli smo, na kraju, punosre}e, zdravlja i uspeha g. RjuichiTanabeu u predstoje}im godina-ma.

Sayonara Tanabe-san!

Dana 19.10.2005. odràn jeaikido prikaz u britanskoj

školi “Chartwell” na Dedinju.“embu taem” ~inili su ~lanovi AK“Zemun”. Imali smo sre}e saposlednjim toplim danima ovejeseni i embukai je odràn izvanzgrade. Mesec dana kasnije po~elisu u ovom prostoru treninzi zadecu u okviru AK “Wakiai-kan”.

po~etak rada AK “Wakiai-kan”

19. oktobar 2005.

Ceremonija sve~anog uru~enjadonacije Ambasade Japana

Aikido federaciji Srbije26. avgust 2005.

Embukai u "Chartwell"School u Beogradu

bilte


AIKIDO bilte

n

Embukaiem odrànim 3. oktobra 2005. god. otvorenje “Mesec dana japanske kulture” u Beogradu i

Novom Sadu i na najlepši na~in su promovisanenajpoznatije japanske tradicionalne borila~ke veštine.Ovo je tre}a godina da se na ovakav na~in po~etkomoktobra otvara ova manifestacija, a mi smo postaliredovni u~esnici.

Na jednosatnoj demonstraciji su u~estvovali, poredosledu pojavljivanja: Mirko Jovandi} i deca sa aiki-doom, “Okinava karate-do Kyokai Srbije”, Judo klub“Novi Beograd”, “Aikido federacija Srbije - AikikaiSrbije”, Karate klub “Nippon” tj. Tanja Petrovi} i decai “Kendo savez Srbije” - bez dece.

Manifestaciju je, pred prili~no ispunjenom dvora-nom, u osustvu ambasadora koji su se ba{ u to vremesmenjivali, otvorila ata{e za kulturu Ambasade Japana

{armantna gospo|ica Gonda na srpskom jeziku kogaodli~no govori.

TV prilozi sa ove demonstracije su tokom nedeljebili na TV “Politika”, RTS -u i TV “B92”, a izasli su ipristojni tekstovi u “Politici”, “Blicu” . . .

Osim ove demonstracije tokom narednih mesecdana prikazan je ciklus japanskih filmova, odràni sukoncerti klasi~ne muzike sa japanskim izvo|a~ima,takmi~enja u govorni{tvu na japanskom jeziku,odràno je i predavanje o izradi origamija itd.

Bila nam je velika ~ast {to smo smo se na{li me|uodabranim u~esnicima na ovom izuzetnom prikazuborila~kih ve{tina. Kao i nakon svakog sli~nogdoga|aja nedelju dana nakon ovog embukaia iza{ao jenovi disk snimljen u DVD i DivX formatu.

MESEC JAPANSKE KULTURE

EMBUKAIdemonstracija borila~kih ve{tina

SC “[umice”, Beograd3.oktobar 2005. god.

U organizaciji Ambasade Japana u Beogradu

AIKIDO bilte

n

bilte


bilte


AIKIDO bilte

n

Završena je “Zimska aikidoškola 2005.” na kojoj je u~e-

stvovalo skoro stotinu u~esnikaisklju~ivo iz klubova naše fede-racije i njime je stavljena kruna najednu izuzetnu godinu u kojoj smopostigli vi{e nego nekih predhod-nih decenija.

Ovaj seminar su vodili gospodaNovak Jerkov i Sa{a Obradovi},drè}i odvojene ~asove starijima ide~ijoj grupi u sklopu istog termi-na i posvetivši ovaj put, osim te-lesnim, posebnu pa`nju tehnikamakoje se izvode kao odbrana odnoà tj. tantoa.

U nedelju je, nakon popodnev-nog treninga, odràno polaganjenakon koga smo dobili 75 novihkyu pojaseva.

Seminar je bio u prostorijamaKUD “Krsmanac” u centru gradagde od skora treninge odràva AK“Shin Ken”.

Na posletku, sa nestrpljenjemo~ekujemo “Me|unarodni aikidoseminar 2006.” koji }e se odràti uZemunu od 7. do 9. aprila 2006. akoji }e voditi Filip Smit i GordonDòns senseji i ispit za dan na kojiizlaze preko 20 - za sad veselihkandidata!

24 - 25. decembar 2005.

Sa{a Obradovi} 4.danNovak Jerkov 4.dan

Zimska aikido {kola 2005.

AIKIDO bilte

n

bilte


AIKIDO bilte

n

6 .kyu

2 . kyu

5 . kyu

4 .kyu

1 . kyu

3 . kyu

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Suwar iwaza :

Suwar iwaza :

Suwar iwaza :

Hanm ihan tach iwar iwaza :

Suwar iwaza :

Ush i rowaza :

Ush i rowaza :

Ush i rowaza :

Suwar iwaza :

AIKITAISO (aikido gimnastika), UKEMI (padovi),TAISABAKI kretanja)

SHIKKO (kretanje na kolenima)

Osnove {tapa (|o) i ma~a (boken)

Osnove {tapa (|o) i ma~a (boken)

uslov: 35 treninga

uslov: 70 treninga

uslov: 1 seminar i 80 treninga




Vre

men

ski u

slov

izm

edu

ispi

ta n

ije s

trik

tno

defi

nisa

n.N

eoph

odna

je s

agla

snos

t tre

nera

i is

punj

en b

roj p

otre

b-ni

h tr

enin

ga iz

med

u is

pita

.P

rogr

am z

a po

laga

nje

za

kyu

poja

seve

bilte


AIKIDO bilte

n

p o l a g a n j a z a k y u i

60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU

80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

100 KYU100 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU80 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

u periodu od 1. januara 2005. do 31. decembra 2005. godine

2 0 0 5 .



90 KYU90 KYU90 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

2 0 0 5 . g o d .

Milomir Šugi}Gorica Caki}Danilo Zdravkovi}Stefan Stojanovi}Stevan Ðor}evi}@eljko Livaja

NI[, seminar 29/01/2005.AK “IKEDA”,Sa{a Obradovi} Nenad Miti}Vladimir Stankovi}Nenad @ivkovi}Srdan Ðordevi}

NI[, seminar 29/01/2005.AK “IKEDA2”,Igor Strahini}Dušan Veljkovi}Ivan Pavlovi}Danilo Simi} Zoran Veljkovi}Predrag Jovanovi}Predrag Pavlovi}

NI[, seminar 29/01/2005.AK “IKEDA3”,Dragan Anti} Dušan Mitrovi}Nikola Veljkovi}Vladica Boškovi}Vladan Savi}Jovan Stevi}Jovan Jankovi}Nikola Kosti}Darko Stojkovi}Aleksandar Stevi}Marko Nikoli}

PO@AREVAC, 30/01/2005.AK “DAITOKAN”, Sa{a Obradovi} Ana PunošEmina Grozdanovi}Dejan Petrovi}Zlatan Mladenovi}Vladimir Mati}Pavle Vujisi}Vladan Veljkovi}

Stefan Stamenkovi}Vera Milenkovi}Petar Peši}Milan SremacNikola Ivanovi}Ivan Raši}Zoran Cvetanovi}

NI[, seminar 29/01/2005.AK “SENSEI”,Sa{a Obradovi} Aleksandar Jankovi}Milijana Ðor|evi}Violeta Nikoli}Bojan Markovi}

NI[, seminar 29/01/2005.AK “TENSHIN”,Igor Strahini}Marko Peši}Danijel Kosti}Ana Mani}Nenad Aleksi}Dimitrije Pan~i}Dušan Bo`ilovi}Miljan Nikoli}Marko Jana~kovi}

NI[, seminar 29/01/2005.AK “IKEDA”,Igor Strahini}Dragan Anti}Dimitrije An|elkovi}Nikola Milovanovi} Marko Miši}Marko Ugrenovi}Katarina Pavlovi}Nikola An|elkovi}Filip Stojanovi}Ognjen Ili}Janko Risti}Petar Jovan~i} Nemanja Toši}Nenad Obradovi}Bojana Tri~kovi}Andrijana Stankovi} Dušan Jovanovi}Goran Kljaji}Slaviša Miladinovi}Vlatko Miladinovi}

BEOGRAD, 12/01/2005.AK “ARENA”,Neboj{a Oklobd`ija Nikola Joksimovi}Damjan KocevIgor OrlovSr|an Petrovi}Dragutin HasLado JendrišekLuka JendrišekAna Milivojevi}Katarina Milivojevi}Tina Milivojevi}Ivan Vukosavljevi}Vuk RadenkovicSara Pan~i}Adam Ali}Aleksandar Spasojevi}Ivana Vukani}Vasilije Ki}ovi}Miloš Ður|evi}

BOGATI], 15/01/2005.AK “KATANA”, Sa{a Obradovi} Filip Beri}Mladen Gaji}Dušan Jankovi}Dejan Jankovi}Zoran Andi}Uroš Davidovi}Marija Daki}

NI[, seminar 29/01/2005.AK “SENSEI”,Igor Strahini}Dragan Anti}Vuk JordanovÐorde Milenkovi}Andrijana Novi}Stevan Paunovi}Miloš @ivi}Milica Miti}Jana Stamenkovi}Nebojša Stamenkovi}Aleksandar Ðor|evi}Bojana Stojanovi}Milena ]iri}Aleksandra Milenovi}Tamara Miloradovi}

60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU



90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU


Polaganja za kyu i dan

AIKIDO bilte

n

bilte


BEOGRAD, 12/05/2005.AK “SHIN KEN”,Novak JerkovMarija Vukoti}Stefan PurjakovAleksandra Jovanovi}Jasmina Kostadinovi}Tamara Drljevi}Vlade Satari}Sr|an Peši}

ZEMUN, 15/05/2005.AK “ZEMUN”, Sa{a Obradovi} Filip Stojanovi}Milica Spasi}Aleksa Majstorovi}Nikola Peji}Stefan Rebi}Nikola Mileti}Nikola Aleksi}Ðor|e PucarDimitrije Dèlatovi}Andrej Pavi}evi} ôrakMilica SudùkStefan Viškovi}Bojana Ivanovi}Aleksandar Kecojevi}Zorana Vu~enovi}Nenad Rajkovi}Branimir PutnikMiljana Dèletovi}Mihajlo Kuli}Ervin DusparaMarko Petrovi} Vanja Kalu|erovi}

BEOGRAD, 15/06/2005.AK “RONIN”, Sa{a Obradovi} Mateja Radanovi}Miloš Krsmanovi}Janko Vitorovi} Filip Jeremi}Ivan Radinovi}Vladimir PlamenacSaša Padeànin

BEOGRAD, 17/06/2005.AK “KYOFU”, Sa{a Obradovi} Marija StukaloAleksa Petrovi}Ðorde Radenkovi}Luka Bekri}Ana Radosav~ev

Teodora AvramovAleksa AvramovMarko Peši}

NI[, 05/05/2005.AK “IKEDA”,Igor Strahini}Milena Milovanovi}Dimitrije Andelkovi}Vukota Šugi}Mihajlo Jan~i}Nikola Milovanovi}Nikola Andelkovi}Katarina Pavlovi}Filip Stojanovi}Marko Ugrenovi}Ognjen Ili}Petar Jovan~i}

NI[, 05/05/2005.AK “IKEDA2”,Igor Strahini}Dušan Veljkovi}Ljubomir Vu~kovi}Danilo Simi}Ivan Pavlovi}

NI[, 05/05/2005.AK “IKEDA3”,Dragan Anti}Vladan Savi}Dušan Mitrovi}Jovan Jankovi}Darko Stojkovi}Vladica Boškovi}Nikola Kosti}Marko Nikoli}

NI[, 05/05/2005.AK “SENSEI”,Dragan Anti}Ðor|e Milenkovi}Andrijana Novi}Bratislava Peši}

PO@AREVAC, 08/05/2005.AK “DAITOKAN”, Sa{a Obradovi} Nikola Kamenovi}Pamela Dregi}Aleksandra Jovanovi}Dejan Petrovi}Ana PunošSaša GeorgijevskiDanijela Milenkovi}Zlatan Mladenovi}Vladimir Mati}Sr|an Stankovi}

80 KYU80 KYU70 KYU

100 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU70 KYU



80 KYU80 KYU70 KYU


80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU20 KYU20 KYU10 KYU

10 DAN10 DAN10 DAN30 DAN30 DAN30 DAN30 DAN

110 KYU110 KYU110 KYU110 KYU110 KYU110 KYU100 KYU90 KYU90 KYU90 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU90 KYU80 KYU80 KYU

ZEMUN, 13/02/2005.AK “ZEMUN”, Sa{a Obradovi} Aleksa Viškovi}Stefan Viškovi}Veljko Jovi}Dimitrije Dèletovi}Anka Jovi}Nikola Petrovi}Bojan Stojanovi}Miloš Pilipovi}Dejan Santra~Ana Gogi}Miloš Todorovi}Aleksandar Pavlovi}

ZEMUN, 19/03/2005.ME\UNARODNISEMINAR Philip SmithVesna Cvetkovi}Ivana Kova~evi}Predrag Tadi}Edin Beckovi}Igor Strahini}Ljljana PelegrinVladimir Pelegrin

BEOGRAD, 20/04/2005.AK “ARENA”,Neboj{a Oklobdìja Lado JendrišekDragutin HasDamjan KocevIgor OrlovSr|an Petrovi}Dušan Jelki}Marina Babi}Vuk Radenkovi}Adam Ali}Sara Pan~i} Aleksandar Spasojevi}Zoran Stevovi}Ivona Radojevi}Mirjana Tomi}

PIROT 04/05/2005.AK “TENSHIN”,Igor Strahini}Dimitrije Lili}Mitja Filipovi}Predrag Ran~i}Marko Kosti}Lazar @ivkovi}Luka Stankovi}Nemanja ManuilovBranko Vasi}Predrag Mladenovi}Nikola Milanovi}Andela Milanovi}


80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU70 KYU70 KYU70 KYU70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU30 KYU30 KYU30 KYU10 KYU


90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU

2 0 0 5 .i s p i t i

bilte


AIKIDO bilte

n

100 KYU100 KYU100 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

60 KYU60 KYU

80 KYU80 KYU80 KYU



Tamara Jeremi}Isidora Vasovi}Tijana Savi}Milan Milanovi}Nemanja Vukojevi}Mladen Tomaševi}Andrija Tomaševi}Zoran Filipovi}Ivan Blagojevi}Nemanja Nikoli}Darko Panteli}Milan Dimitrijevi}Ana Dimitrijevi}Jovana Ðor|evi}Stefan Kne`evi}Goran Obradovi}Stefan Miti}Nebojša Vu~i}Milica Peši}Marija Mitrovi}Milan Ili} Markovi}

ZEMUN, 03/07/2005.AK “YAMATO-KAN”, Sa{a Obradovi} Nemanja Stani}Nataša Marovi}

ZEMUN, 03/07/2005.AK “RONIN”, Sa{a Obradovi} Kristina Miloševi}Danijel ŠkrijeljDavid Škijelj

ZEMUN, 03/07/2005.AK “ZEMUN”, Sa{a Obradovi} Kristina Proki}Nebojša Golubovi}Marina Trifunovi} Katarina Novakovi}

NOVI SAD, 29/10/2005.AK “BUDO”, Sa{a Obradovi} Nikola TerzinNikola Gruji}Ðorde Vuli}Luka BudišaJugoslava TrkuljaMaja ErdeljanRadovan Vladisavljevi}Bojan Andri}Marija @akulaJasmina Si~

100 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU70 KYU70 KYU60 KYU



40 KYU30 KYU30 KYU

60 KYU50 KYU


80 KYU

NI[, seminar 26/06/2005.AK “TENSHIN”,Dragan Anti}Nikola Nikoli}Nemanja ManuilovMitja Filipovi}Luka Stankovi}Branko Vasi}Teodora AvramovAleksa AvramovMarko Peši}

NI[, seminar 26/06/2005.AK “TENSHIN”,Igor Strahini}Dušan Bo`ilovi}Marko Jana~kovi}Dimitrije Pan~i}Miljan Nikoli}

NI[, seminar 26/06/2005.AK “SENSEI”,Dragan Anti}Saša Staji}Ðorde Milenkovi}Andrijana Novi}Nataša Miti}Stevan Paunovi}Milan Veli~kovi}Aleksandar Ðor|evi}Aleksandra Milenovi}Bojana Stojanovi}Milena ]iri}

NI[, seminar 26/06/2005.AK “SENSEI”,Igor Strahini}Nikola Ivanovi}Bojan Markovi}Violeta Nikoli}

NI[, seminar 26/06/2005.AK “IKEDA4”,Dragan Anti}Zoran Luki} Zoran Luki}

NI[, seminar 26/06/2005.AK “IKEDA3”,Dragan Anti}Dušan Mitrovi}Vladan Savi}Vladica Boškovi}Darko Stojkovi}Nikola Kosti}

NI[, seminar 26/06/2005.AK “IKEDA2”,Igor Strahini}Dušan Veljkovi}

Danilo Simi}Ivan Pavlovi} Ivan Pavlovi} Ivan Pavlovi}Predrag Jovanovi}Predrag Pavlovi}Zoran Veljkovi}

NI[, seminar 26/06/2005.AK “IKEDA”,Dragan Anti}Dejan Cvetkovi}Milan Ðor|evi}Danijela Pribilovi}Dragan Dreni}Milomir Šugi}Radmila Projevi}Vlatko Miladinovi}Slaviša Miladinovi}Dušan Jovanovi}

NI[, seminar 26/06/2005.AK “IKEDA”,Igor Strahini}Marko Miši}Mihailo Jan~i}Vukota Šugi}Nikola Milovanovi}Marko Ugrenovi}Katarina Pavlovi}Filip Stojanovi}Marko Jeremi}Stefan Stojanovi}Stevan Ðordevi}Ivan Miti} Vladimir Stankovi}Nenad @ivkovi}

NI[, seminar 26/06/2005.AK “IKEDA”,Sa{a Obradovi}Suzana Raki}Branislav Cvetkovi}

BEOGRAD, 30/06/2005.AK “SHIN KEN”,Novak JerkovNebojša MrmakMarko Krsmanovi}Tanja Deli}Aleksandra MikanAna Jankovi}Novak Vuji~i}

KRU[EVAC 02/07/2005.AK “IKEDA4”,Igor Strahini}Pavle Luki}Nikola Luki}Nikola Pavlovi}


60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU70 KYU70 KYU70 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU30 KYU30 KYU

10 KYU10 KYU


100 KYU100 KYU100 KYU 2 0 0 5 .i s p i t i

AIKIDO bilte

n

bilte




120 KYU120 KYU120 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU90 KYU80 KYU80 KYU80 KYU60 KYU50 KYU50 KYU40 KYU

ZEMUN, 24/11/2005.AK “ZEMUN”, Sa{a Obradovi} Nikola Peji}Filip Stojanovi}Nevena Paunovi}Kristina Proki}Nikola Aleksi}Aleksa Majstorovi}Marinko Stankovi}Anka Jovi}Stefan Viškovi}Bojana Ivanovi}Milica SudùkAndrej Pavi}evi} ôrakSneàna ]ali}Aleksandar Kecojevi}

PO@AREVAC, 04/12/2005.AK “DAITOKAN”, Sa{a Obradovi} Kosta Anti}Nikola Kamenovi}Milan Miši}Stefan Zdravkovi}

BEOGRAD, 25/12/2005.AK “ARENA”,Neboj{a Oklobdìja Andrijana Jevti}Filip GaevAleksa Miškovi} Joksimovi} NikolaIgor Orlov Damjan Kocev Luka Jendrišek Lado Jendrišek Dušan Jelki} Marina Babi}Adam Ali} Sara Pan~i} Vuk Radenkovi} Aleksandar Spasojevi} Ivana Vukani} Mirjana Tomi} Vasilije Ki}ovi}

BEOGRAD, 25/12/2005.ZIMSKA AIKIDO [KOLAAK “SHIN KEN”,Novak JerkovMirjana Dejanovi}Jana Petrovi}Marko Tatomirovi}Marija Vukoti}Nebojša MrmakMiloš Ðurdevi}

BEOGRAD, 25/12/2005.ZIMSKA AIKIDO [KOLAAK “BUDO”,Sa{a Obradovi}Marija Kula~inDuško Kula~in

BEOGRAD, 25/12/2005.ZIMSKA AIKIDO [KOLAAK “YAMATO-KAN”,Sa{a Obradovi}Teodora PiperinBranislav Stojakovi}Zoran Plavši}Jovana Suboti}Aleksandra Suboti}

BEOGRAD, 25/12/2005.ZIMSKA AIKIDO [KOLAAK “RONIN”,Sa{a Obradovi}Ðorde Milojevi}Staša Ratkovi}Miloš Šibali}Ognjen ôvi}Boìdar ôvi}Stefan Staniši}Mateja Radanovi}Janko Vitorovi}David ŠkrijeljDanijel ŠkrijeljKristina Miloševi}Miloš Krsmanovi}Miro Krsmanovi}Sergej Naunovi}


50 KYU20 KYU



Vladimir PlamenacIvan Radinovi}Saša PadeàninMilan Radanovi}

BEOGRAD, 25/12/2005.ZIMSKA AIKIDO [KOLAAK “KYOFU”,Sa{a Obradovi}Nikola Terzi}Ilija Din~i}Dušan LatinskiStojan Drapi}Luka Bekri}Vuk Mili}Ðor|e Radenkovi} Strahinja BelanLazar Jakši}Jovana LatinskiMarija Vrapcevi}Milica Mandi}Ðor|e Jakši}Miloš Din~i}Nikola Stoši}Dejan Spasojevi}Gojko Romani}Ljubo Radi}

BEOGRAD, 25/12/2005.ZIMSKA AIKIDO [KOLAAK “ZEMUN”,Sa{a Obradovi}Ivana Ili}Zorana Vu~enovi}Ivana @ivanovi}Irina Kuli}Slavoljub Kova~evi}Kanoko TsudaErvin DusparaMarko Petrovi}Miloš Todorovi}



60 KYU50 KYU40 KYU30 KYU20 KYU20 KYU20 KYU20 KYU10 KYU

2 0 0 5 .i s p i t i

Tabela gore: Zbirni rezultati ispita od 1998. do 2005 god.

bilte


AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

Slika gore:

Morihei Ue{iba sa svetim ma~em aikia koji “daje ~oveku snageda ise~e i uni{ti svo zlo i donese mir svetu.”Kan|i desno: Ai ki do (odozgo na dole)

A i k i d oA i k i d oTehnikeRazmi{l janjaTekstoviIntervjui

AIKIDO bilte

n

bilte


AIKIDO bilte

n

Slika :

Do{u Moriteru Ue{iba, 28. maj 2005. god.“43 All Japan Aikido Demonstration” Budokan, Tokyo

bilte


AIKIDO bilte

n

Gordon Dòns (Gordon Jones),6. dan Hombu dojo Shidoin, je-

dan je od upravnika UKA. Onredovno podu~ava u Renshinkan uVest Midlendsu (West Midlands), ina godišnjoj UKA Letnjoj školi, nanacionalnim UKA kursevima i uinostranstvu.

Kada i gde ste po~eli da se baviteaikidom?

U malom do|ou na Vest Hitu

(West Heath), pre ta~no ~etrdeset

godina, sa g. Smitom1. Bilo je okošest ljudi na treninzima, a Roj Dadli(Roy Dudley) je bio i instruktor.Bilo je to “slepac vodi slepca”, jerništa nismo znali. Mnogi ljudi danasimaju nekakvu ideju o tome šta jeaikido, ali sredinom šezdesetih nikoništa nije znao. ûdno je bilo i bavi-ti se dùdom, sve je to bilo potpunonepoznato. Bio je to marginalizovankoncept.

Dakle, niko ništa nije znao; bilismo pod pokroiteljstvom g. RalfaRejnoldsa (Ralph Reynolds)2, kojije bio 2.dan, mislim. On bi dolaziojednom na svakih dvanaest nedelja ipo nekoga unapredio, ali smo osta-tak vremena provodili u zbrci, poku-šavaju}i da se setimo onoga što smovideli na poslednjem kursu i da toimitiramo. O~igledno, nismo imalinikakvu metodu. Dejv Bašel (DaveBushell) je tako|e bio tu. Napredo-vao sam do zelenog pojasa (3.kyu)sa g. Rejnoldsom, i to je bio vrlo~udan na~in napredovanja - ne}upuno o tome pri~ati, ali sam imaoutisak da “to nije to”. Ubrzo nakontoga g. Smit je rekao da postojijedan Japanac (îba sensei)3, i da bitrebalo da pogledamo kako on radi ividimo moèmo li se priklju~iti. Toje, naravno, bilo kao da ste iz mrakaizašli na svetlost dana. Naše pret-postavke i podsvestna verovanja otome kako aikido i borila~ke veštinetreba da izgledaju, obistinile su se.

Intervju je vodio Mark Volš (Mark Walsh) (Aikido Journal, avgust 2004.)

Gordon Jones sensei 6.dan ve`baaikido od 1964. godine i jedan je od osniva~aAikikaia Velike Britanije 1966. godine.Predsednik je UKA (United KingdomAikikai). Peti dan ima od 1990. a 2001.godine je promovisan u šesti.

1 William J. Smith, 6. dan Hombu Shihan, MBE, drugi upravnik UKA

2 Ralph Reynolds je jedan od osniva~a Aikido društva Velike Britanije, i jedan od prvih aikidoka u West Midlandsu.

3 Kazuo Chiba sensei, 8. dan Shihan, ~elnik USAF, s bazom u San Dijegu. Deset godina je podu~avao u Engleskoj, i danas ~esto odlazi tamo.

Intervju:Gordon Jones Sensei

preveo sa engleskog: Branimir Putnik

AIKIDO bilte

n

bilte


Pojavio se taj dinami~ni Japanac,koji je izgledao nadljudski, i to jebilo pravo otkrovenje!

Ali, morali samo da putujemo uLejkester (Leicester) jednom me-se~no, a ponekad smo išli na ve~er-nje treninge ili vikend-kurseve.Pokušavali smo da budemo u do-diru sa aikidom svake dve ili trinedelje. Bio je to vrlo, vrlo teàkprelazak, jer je postojala li~na netr-peljivost izme|u g. Rejnoldsa i îbasenseija koji je bio nepoverljiv pre-ma svakome ko je dolazio odRejnoldsa, tako da smo prvih osamili devet meseci imali taj... test, pret-postavljam: da bi video da li smostvarno zainteresovani, ili prelazimosamo zato što nam je tako bilo zgod-no. G. Smit je tada bio 2.kyu, a biloje još nekoliko momaka sa istim ran-gom. U Lejkester do|ou, a to je biopodrum bez prirodnog svetla i venti-lacije, oni su imali proveru koja je,~inilo nam se, trajala pola popodne-va, iako verovatno nije bila duà odjednog sata. Posle toga trojica odnjih nisu mogla da ustanu, a jedanmlad i jak momak koji je testiran,nije mogao da radi naredna tri dana!Svi su unapre|eni u 1.kyu, i bili smonezvani~no prihva}eni kao grupa.Nakon toga bilo mu je drago (mislise na îbu) da nas vidi. Ostali iz teprve grupe više ne ve`baju, osimRodèra Durasa (Roger Duras) kojije još aktivan.

ûo sam da su treninzi sa sensei-jem îbom bili vrlo èstoki, i da stemorali da se psihi~ki pripremate zanjih?

âk i posle 3-4 godine sa njim,ako bismo išli na subotnji ve~ernjikurs u Lejkester, u petak bih, uvreme ru~ka, ve} osetio u stomakutaj ose}aj pritiska, stresa... straha:kao da idem prvi put. Ili nešto uradišili ne uradiš. Nije bilo “Zašto ne

moèš to da uradiš?” ili “Da li ti jeteško?”, jednostavno uradiš što ti sekaè, i ta~ka. Video sam puno stvaripored njega, i ose}ao sam da mojastrepnja nije neopravdana.

Povrede?

Kad pogledam unazad, mo`dashvatam zašto je bio takav, imao jevrlo malo vremena za ljude koji munisu bili odani, a to je bio njegovna~in da otkrije odanost. Ali, biosam sa njim bar jednom mese~notokom 25 godina, i nikada me nijepovredio. Bio sam ugruvan i modar,ali sve je to bilo prolazno. Neki suljudi imali povrede koje se dugole~e, ali meni ništa sli~no nije ura-dio. To iskustvo - biti pored njega, sanjim, raditi sa njim, nikada se ne}eponoviti. Niko se u istim situacijamane}e ponašati sli~no njemu.

Je li bilo i drugih u~itelja koji suimali jak uticaj na Vas?

Ne baš. Naravno, g. Smit je uvekbio tu, on mi je bio u~itelj tokommnogih godina, ali niko ni pribli`nokao îba sensei. On me je vodio od2. kyua do 6. dana - imam i knjiìcu- i ne verujem da to ima iko u zemlji.To je super.

Ima li nekih zanimljivih pri~a iztog perioda?

Ima puno: to je sve istorija. Biloje to vreme iskušenja. Kada pogle-dam unazad, vidim to kao uspon naMont Everest. Mogao sam da odus-tanem u svakom trenutku, ali samodlu~io da istrajem, da budem deotoga. Nikad niste znali šta }e se desi-ti, i to je najviše frustriralo. Nekestvari su bile potpuno neverovatne.Na primer, se~enje ~etvrt in~adebele daske vizitkartom. îba jeodredio senseija Kanecuku (Kane-tsuka), koji je tada bio njegov u~e-nik, da drì dasku, a ja sam sakup-ljao komade, jer sam u to vreme biojoš po~etnik. Bilo je strašno gledatinekoga da se~e dasku s tolikoenergije. Onda bi po~eo da se~e A4list papira ma~em. Po~elo bi tako štobi Kanecuka kle~ao, drè}i papir urukama, a on bi isukao ma~ i sekao,nikada ne nišane}i, samo bi izvukaoma~ i zamahnuo. Na redu je bilapolovina papira, pa ~etvrtina, dok nebi došao do razmaka od samojednog in~a me|u prstima.

îba sensei je imao crni bokenod ebonovine. Jednom smo treniralis oru`jem i ja sam uradio pogrešno.Pogrešio sam opet, i tada ste ve}znali da imate još samo jednu šansuda uradite kako treba. Stajao sam naoko tri metra od njega, a on je odjed-nom udario moj boken i pogodio mevrhom svog, odmah pored oka. Krvmi je curela niz obraz, a on je rekao:“Sad uradi kako treba.” Kako jeuspeo da me udari ta~no u tu ta~ku,odmah pored oka, a da me ne pro-maši ili oslepi, nikada ne}u razu-meti.

Da li je bilo trenutaka kada stepoèleli da odustanete?

Pa, na kraju jednog kursa dao mije shodan. Bilo je oko 40 ljudi nakursu, bilo ih je sa 2. i 3. danom izcele zemlje. G. Smit je tada bioFuku Shidoin.4 U~itelji su ulazili u

Slika:

Kazuo Chiba sensei, 8.dan

4 Fuku Shidoin - Chiba sensei je uveo Fuku Shidoin i Shidoin sistem u Englesku sedamdesetih godina,kako bi klasifikovao asistente i nacionalne trenere. Sada je ovaj sistem raširen svuda.

bilte


AIKIDO bilte

n

do|o jedan po jedan, a izlazili krozbaštu, tako da nikom nisu mogli dakaù šta se unutra doga|a. On ih jesve testirao, bilo ih je šestorica kojisu polagali Fuku Shidoin test. Rekaoje da mora sa svima njima da poraz-govara još jednom, i zamolio me daja vodim trening (pun momaka samnogo višim zvanjem od mog), a onje seo i gledao. Slede}eg dana sešetkao, govore}i: “Ovo je pogrešno,tvoj ukemi ne valja”, a onda jeprišao meni i rekao: “Kontakt nijedobar, ukemi nije dobar, ustani,Shodan.” Imao sam utisak da samprili~no dobro tada prošao.

Dve nedelje kasnije došao je nakurs u Midlends (Midlands). Nijebilo dovoljno mesta na strunja-~ama, tako da smo svi sa dan zvan-jem radili na podu, a on nas ni malonije štedeo. Pošto smo imali neko-liko slobodnih sati, otišao sam doku}e na ru~ak, potpuno izubijan,zbog tvrdog poda i imobilizacijakoje je radio. Rekao sam èni: “Nemogu da se vratim. Ne mogu fizi~kida se nateram da odem nazad.” Onami je prekornim tonom rekla: “Ako

se sada ne vratiš, nikada se višene}eš vratiti.” Tako sam se vratio, ito je verovatno jedini put da samose}ao da ne mogu više da izdrìm.Jasno, on je ~ekao, i da se nisam vra-tio, to bi bio kraj. Imao je obi~aj datestira odanost, tako to sada vidim.

Ima li i nekih dobrih stvari kojesu ostale iz tog vremena.

Svakako, puno njih. Ne bih èleoda ga (îbu) oslikam kao brutalnog,okrutnog i hladnog. Morate imatikompletnu sliku o njemu da bisteuvideli zašto je bio takav. Imampuno dragih uspomena. Ponekad jebio zaista prijateljski raspoloèn,dobro smo se slagali. Se}am se, jed-nom, imao sam herniju, a bio sam usredini svojih dvadesetih, bio samprili~no mlad, i nisam znao šta daradim. Mislio sam da }e doktorodmah èleti da me operiše i da }emi to uništiti aikido. Ali, stanje jepo~elo da se pogoršava, pa samotišao da ga (îbu) vidim na tre-ningu. Upao sam u njegovu sobugovore}i: “Moram da razgovaram saVama.”, a on je, potpuno go, izlaze}iiz tuškabine, rekao: “Šta èliš?”

Pri~ali smo o mnogo ~emu, i on jepitao: “Zna li još neko?” Pa, nikonije znao - iako to sada zvu~i sme-šno, bila je to vrlo li~na stvar. Zamo-lio sam ga: “Nemojte re}i g. Smitu,ina~e }e me ismevati kao seka-persu”. Vratili smo se u salu, on meje izveo i mlatio me pošteno pet-naestak minuta, da svima pokaè dasam dobro.

Pri~ao sam sa njim o mnogo~emu. Kada mi je otac umro, napi-sao mi je vrlo, vrlo dirljivo pismo.Znam ga 35 godina, on je bio veomava`na li~nost u mom ìvotu.

Puno ste proputovali zahvaljuju}iaikidou?

Putovao sam dosta: u Gr~ku, naprimer. Mislim da je ove godinedesetogodišnjica mojih odlazakatamo. I to se proširilo od Atine doSoluna, Mitilinija i još ponegde.Tako|e, išli smo u Srbiju, što }e severovatno pretvoriti u redovnu go-dišnju posetu i, ako sve bude u re-du, slede}e godine }u i}i u Austra-liju da posetim u~enika koji je treni-rao kod nas pre 10-15 godina.

Slika:

O sensei Morihej Ue{iba i Kazuo Chiba sensei (slika preneta iz magazina “AIKIDO” Aikikai Italije br. za april 1989.

AIKIDO bilte

n

bilte


Ima li neke razlike u aikidouizme|u, recimo, Gr~ke i Srbije, iovog ovde?

Da, oni su tokom godina imalirazli~ite uticaje, i nerazumno je o~e-kivati da ljudi odjednom bace krozprozor sve što su u~ili u poslednjih20 godina, i priklone se vašemna~inu rada. To je vrlo postupan pro-ces, i morate dokazati da ono što viradite ima više smisla nego ono štooni rade. Teško je u}i u do|o i re}ida je nešto dobro samo zato što ja totako radim, moraju postojati i nekiargumenti.

Gr~ki Aikikai nam se pridruìo, itaj proces u~enja je trajao 10 godina,ali smo, i oni i mi, bili spremni na to.Ne moè biti harmonizacije me|uaikido organizacijama, ako jednipokušavaju da nametnu svoju voljudrugima koji dugo ve`baju. Besmi-sleno je tako nešto o~ekivati. Jediniput je kroz ideju me|usobnog u~e-nja.

Ima puno nesaglasnosti izme|umnogih aikido organizacija. Da liideju me|usobnog u~enja vidite kaoput za prevazilaènje tih problema?

Ljudi moraju da shvate da, akotrenirate aikido 20 godina, i nekodo|e i kaè vam da je sve topogrešno, vi }ete re}i: lepo, nas-tavi}u da radim pogrešno i narednih20 godina. Morate ih ubediti, deli-ma, ne samo re~ima, da ono što viradite ima mnogo više smisla, bilosa prakti~ne ili eti~ke ta~ke gledišta.

Da biste to dokazali, morate raditizajedno sa njima, a ne pokušavati danjima dominirate. Jer, ~esto, ljudikoji èle da se priklju~e nekim orga-nizacijama to rade iz li~nog interesa.Na primer, mo`da nemaju priznanjeHombu do|oa, a èle ga; nerazumnoje o~ekivati da se krug ljudi koji jebio u kontaktu sa nama ne proširuje.Prema tome, mora postojati ravno-teà i kompromis izme|u dve stvari.@elimo da nam se ljudi priklju~e, aline èlimo ništa da damo ljudimaolako - mora postojati neka vrstaodanosti: proces davanja i uzimanja.

To zvu~i kao neka vrsta aikidopolitike koju ljudi mrze. Šta misliteo aikido politici? Da li je onaneizbe`na?

Neko je jednom rekao da je poli-tika druga re~ za ego. To je, verovat-no, najve}i problem koji imamo:egoisti~ni instruktori koji veruju daje ono što oni rade bolje od svegadrugog, i svi oni èle da buduneprikosnoveni. Postoje i slu~ajevigde su zvanja dodeljivali ljudi bezzvani~nih titula, ili neke grupe ljudi,ili studenti svojim instruktorima -skupe se jedne no}i i kaù: “Sensei,promovišemo te u 8. dan”. Ovakvestvari i samopromocije izvr}u rugluceo proces gradiranja. Ne kaèm daje ono što radimo mi u UKAsavršeno, ali mi smo svesni auten-

ti~nosti BAF5 i BA5, jer su direktnopovezani sa nekim ve}im od njihsamih.

Tako, na primer, s obzirom senalazimo u sferi njihovog uticajasvesni smo vrednosti onoga što radi-mo. Opasnost je ako poverujete usopstvenu veli~inu, ako poverujeteda ste najbolji i da je ono što raditestvarno dobro, i da onaj koji tako neradi nije na dobrom putu. Korist odnaše veze sa Hombu do|om je utome što nam omogu}uje da iskusi-mo aikido od ljudi koji su zaistadobri, a to je vrlo va`no. Prošlegodine posetio nas je Kobajaši(Kobayashi) sensei, a ove godine }enas posetit Sugavara (Sugawara)

sensei6. Ja ve`bam 15 godina duèod Sugavara senseija, ali imamo ististepen. Gledam šta on moè dauradi, a šta mogu ja, i mislim: “Šta jato pokušavam? Trebalo bi da samdva stepena ispod, ako se poredim sanjim.” Kada iskusite ljude koji sumnogo bolji od vas, to uti~e uravno-teùju}e. Tada shvatite da nistetoliko dobri koliko ste mislili, i akoizostane taj spoljni uticaj, moètepoverovati tom mitu koji stvarateoko sebe, izostaje nivelisanje. Lakoje re}i: “Imam tre}i dan, ali mislimda zasluùjem ~etvrti.” Znam jed-nog momka koji je po~eo da ve`bakada sam ja imao tre}i dan, a sada

ima osmi dan7. Pitate se odakle jedošlo to zvanje, kada sam ja punoradio i u~io i imao verovatno jednogod najboljih instruktora na svetu dabih stigao dovde. Gde je tome kraj?Verovatno }emo do}i do 10. dana.Problem sa javnoš}u je sli~an. Na

5 BAF - British Aikido Federation, BA - British Aikikai. Obe organizacije su priznate od strane Hombu dojoa.6 Yukimitsu Kobayashi sensei, Shigeru Sugawara sensei, 6. dan Hombu Shihan, od skora i gostuju}i instruktor na UKA Letnjoj školi7 Trenutno ne postoji Englez sa ve}im zvanjem od 6. dana, priznatog od strane Hombu dojoa. Najve}e zvanje u Engleskoj ima Kanetsuka sensei, 7.

dan Hombu dojo.8 Tony Cassell, 6. dan Hombu dojo, sada stariji ~lan BA. Podu~ava na West Midlands i u inostranstvu.9 Misli se na Kissomaru Ueshibu.

bilte


AIKIDO bilte

n

primer, ja imam 6.dan Hombu do|o,a neko ima 6.dan ste~en u lokalnomdo|ou Dòa Blogsa (Joea Bloggs):neupu}ena javnost ne vidi razliku, ito je uznemiruju}e. To nije ego-isti~no: “Moram da budem bolji ilibolje rangiran od njega.” To je po-gled spolja.

Imate izdignutu poziciju nastrunja~i sa ljudima koji su vambukvalno do kolena. Postoji jakahijerarhija. Ljudi veruju da moèteistupiti i re}i da je no} dan, a danno} i da je belo crno. To je ekstre-man primer, ali ljudi }e verovati uono što im kaète ako stvoritezatvorenu sredinu. Vide vas daradite ovo ili ono i kaù: “O boè, onje nat~ovek!” i poverova}e u sve štokaète. Moète promeniti celusituaciju da bi odgovarala onome štokaète da ste, a ne onome što je isti-na.

U psihologiji se kao primeri zaove zatvorene sredine uzimaju vojnejedinice ili bolnice. One su ~uvenepo tome što postanu ili a) izopa~eneili b) psihoti~ne, u smislu da izgubekontakt sa realnoš}u budu}i danemaju sistem spoljašnje kontrole ibalansa.

Ta~no, ~ak i instruktori Hombudo|oa imaju svoje u~itelje da ihspuštaju na zemlju - tako je do vrha.

Menjamo temu. Da li se se}ateneke posebne demonstracije uParizu?

Sredinom sedamdesetih odrà-vao se kongres Ma|unarodne aikidofederacije, koji se danas odràvajusamo u Tokiju. Mi smo u to vremebili sa Kanecukom i BAF, ali iznekog razloga on nije mogao da idetog vikenda, pa sam išao ja umesto

njega. Ja sam bio najstariji instruktorkoji je mogao da ide, mislim da samimao tada 3.dan. Išao sam s TonijemKaselom (Tony Cassell)8, koji jetada imao 2.dan BAF, i koji je biomoj student, i sa još jednim mom-kom po imenu Angus. Tako smootišli na vikend, u~estvovali nakursu i u demonstraciji koja seodràvala na stadionu u Parizu. Biloje prisutno oko 6.000 ljudi na sta-dionu, Doshu9 je bio tamo, Chibasensei je bio tamo, kao i svi iskusni-ji instruktori iz celog sveta i tri tele-vizijska krana! Morali smo daiza|emo, i uradimo svoj deo: našihpet minuta za Englesku, tako da je tobilo prili~no zastrašuju}e! Se}am seda sam sa Tonijem i Angusom stajaou tunelu, ~ekaju}i, a Asai sensei seispred nas preznojavao i šetkaogore-dole, izgledaju}i mnogo ner-voznije nego što sam ja bio. On jetada imao 7. ili 8.dan, pa sam pomis-lio: ako je on nervozan, ja nemamšta da izgubim; i to je prili~no dobroprošlo. îba sensei je mislio da je tobilo dobro odra|eno.

Da li je to ona IAF konferencijana kojoj je bilo svakojakih kontro-verzi i komentara?

Pa, da, toga uvek ima.

Sada jedno tehni~ko pitanje: Viste poznati po svom sna`nom aiki-dou. Odakle dolazi snaga ne~ijegaikidoa?

Stvarno? Pa, najva`nije je bitiopušten. To je klju~na stvar. Akopogledate sve Shihane i uporedite tosa onim što mi pokušavamo da imi-tiramo, vide}ete velike, ~vrstemomke koji svoju snagu upotreb-ljavaju na jedan ili drugi na~in, štoim ograni~ava sposobnost da izvedu

tehniku. Ako èlite da budete dobarigra~ golfa, pogleda|ete onoga ko jenajbolji na svetu i re}i: “Šta to onradi, a što ja moram da uradim, dabih bio kao on?” Onda pogledatestarije Shihane i recite: “Bez snage,opušteno, odli~no”, ali se onda vra-tite na strunja~e i nastavite postarom. Dok koristite snagu, to sereflektuje na ukea. To je kao ogleda-lo - što više snage uloìte u kontakt,više }ete tenzije i otpora stvoriti.Tako dobijate dva nepromenljivacilja koja idu zajedno. Ali, iz opu-štenog prilaza, moète iz partneraizvu}i energiju i pomeriti mu centarravnoteè.

Snaga, otuda, dolazi iz primenetehnike kada je uke izveden iz ba-lansa. Ima svega nekoliko tehnikakoje su primenljive i na osobi koja jeu potpuno stabilnoj poziciji. âk ikada se centar ravnoteè pomeri zasamo jedan in~, to je obi~no do-voljno da tehnika proradi, a ona }ebiti utoliko ja~a, ukoliko ne postojifiksna ta~ka na koju partner moè dase osloni. Da bi se uke opirao, iliuzvratio na tehniku, on mora imatioba stopala na zemlji, da bi bio sta-bilan. Ako toga nema, ako pada na-pred ili nazad, njegov prioritet }ebiti da se stabilizuje i tako sebi daosnovu za novi napad. Ako nedozvolite da se to desi, onda }eteuvek gurati loptu koja se kotrlja. Toje kao da pokušavate da gurate kolanizbrdo, ali je problem što ljudipokušavaju da to rade sa povu~enomru~nom ko~nicom, umesto da ihpuste da sama idu.

Šta je ukemi?

Ukemi je oporavak; to nije pad.Ukemi nije samo završni deo, ve}sve što se dešava nakon prve ta~ke

AIKIDO bilte

n

bilte


kontakta, ili ~ak i pre toga. Kada jeta~ka kontakta uspostavljena, visledite pravac tehnike. Istegnete seili se pomerite najdalje što moète,bez pada, i kada pro|ete tu ta~ku,pribegavate ukemiju, ne kao ne~emlošem, ve} kao ne~emu što vas moèvratiti u igru. Drugim re~ima, to jepre oporavak nego bekstvo.

Koje veštine poseduje dobaruke?

Opuštenost. To da li }ete koristitimalo snage zavisi od onoga ko pri-menjuje tehniku. Prate}i pokret kojije zapo~eo centar vašeg tela, neramena, pokušavate da ostanete uigri. Pokušavate da se oporavite dabiste nastavili da napadate vašegpartnera. Morate da nastavite da sekre}ete oko njega i da se vratite uzpomo} druge ruke, a da pri tom nepadnete. Ne odustajte na pola putakroz tehniku jer se to o~ekuje odvas. Potrebno je napraviti ravnoteùizme|u “biti nezgodan” i “biti dobaruke”, a to je teško.

Bez poboljšanja vašeg profilakao ukea, ne}e se poboljšati ni vašetehnike. Jedno drugo ~ine boljim, jerako radite irimi nage a vaš partnersam pada, stvara se la`na situacija,koja se ne}e dogoditi van do|oa.Morate u obzir uzeti i svest o tomeodakle moè do}i novi napad, dok sevaš parter bori i opire. Da biste takonešto ostvarili u do|ou, moratepratiti tehniku centrom tela, a zatimprihvatiti tehniku dok god jemogu}e, a kada više ne moèteizdr`rati, onda padate: unapred,unazad, svejedno.

Kontakt je velika tema zainstruktore u UKA i za mnoge gos-

tuju}e senseije?

Po~evši od prostog hvata zaruku, vaš mali prst prijanja ovde(pokazuje katate dori hvat kao zama~), zatim koren šake, zatim vašcentar. Pomerate mali prst tako danema razmaka izme|u dlana i zglo-ba, i tada }e taj pokret po~eti da praticelo telo. Sada, ako to uradite dru-ga~ije, ako drìte gornjim delomšake, koji se pomera do ramena,morate izvijati telo dok se ne oslo-bodite kontakta. Cela dinamikaonoga što pokušavate da uraditemenja se zato što drìte na ovaj,umesto na onaj na~in (pokazujeta~ke).

Šta je sa tsukijem ili yoko-menom?

Ideja o na~inu realizacije aihan-mija ili gyakuhanmija je potpunoista kao ona o shomenu ili tsukiju.Ulazite u vašeg partnera i, ukolikoudarate, to je kao da drìte za gornjideo šake. Kao nage, ako presretneteshomenuchi i udarite rukom, partner}e odsko~iti i tako stvarate druga~ijusituaciju. Morate dozvoliti pokretuda se nastavi u svom smeru, a to je,u suštini, ono što aikido i jeste: har-monizacija. Kroz pokret ili okonjega, svejedno, ali ako pogoditeruku, u npr. Shomenuchi iriminage,onda se uke moè kretati oko nje, udrugom smeru, kao da ste zaustaviliauto koji se kre}e. Ako pogoditeukeovu ruku, on se u tom trenutkumoè povu}i, ali ako se vi kre}eteoko te ta~ke, onda više nema trenut-ka u kome uke ose}a da moèotpo~eti novi pokret. îm kretanjeprestane, uke se moè povratiti i toje prirodno. Sudar je najve}i prob-

lem jer omogu}uje preispitivanjekroz samoo~uvanje, bilo da dolazi izstopala ili iz glave, svejedno. Dakle,va`no je da se kontakt uspostavi iodrì.

Koja je razlika izme|u osnov-nog, srednjeg i naprednog aikidoa?

Uobi~ajeni odgovor bi bio danema razlike; samo što jedan ve`baduè od nekog drugog. Principi itehnike ostaju isti, a ono što nau~itekao osnovne pokrete se ne menja.Samo se kre}ete oštrije, sa ve}omravnoteòm, i imate, naro~ito na vi-šim kyu zvanjima, ve}i inventartehnika i više iskustva koje menjaono što radite. Aikido nije univerzal-ni lek protiv svega što se dešava, onnije Šermanov tenk na strunja~i,podloàn je greškama i raspoloènji-ma, to nije snaga koja sve razbija ilinešto sli~no. Aikido nije nešto štonau~ite, pa onda mislite da moèteda brinete o sebi ma šta se desilo. Ontreba da bude fleksibilnost koja }evam omogu}iti da se menjate a da ine mislite o tome; tako jedna tehni-ka moè da evoluira u drugu, a ona,opet, u tre}u... Krajnji cilj kojipokušavate da postignete je nepre-kidna promena.

Na niìm kyu stepenima u~itegde do|e koja noga, i tako razumetetehniku. Na višim kyu pojasevimashvatite da to tako ne}e uvek fun-kcionisati i da se morate kretati malodruga~ije. Tada ve} imate iskustva uizvo|enju tehnika na malo druga~ijina~in, koji vama odgovara, pa jeprirodna posledica da ono što u~iteprilago|avate sebi, ali još uvek ugranicama onoga što je pokazanokao osnovni pokret. Kada do|ete do

bilte


AIKIDO bilte

n

1.kyua verovatno }ete ve} znati~etiri ili pet na~ina da izvedete iriminage, i mo}i }ete da se prilagoditesituaciji. Mislite: “Ovo ne}e mo}iovako, on je suviše veliki/mali,moram da promenim svoju/njegovupoziciju.”

Dakle, bogatstvo se uve}avaidu}i od manje flekibilnog ka fleksi-bilnijem.

Da.

Šta je sa 5. i 6. danovima? Na~emu vi radite?

Pokušavam da ulaèm što manjinapor, a da dobijem najja~i efekat.Shvatio sam da što manje snage iotpora ulaèm u to što radim, bolji}e biti rezultat. Moram da pokre}emtelo, ali ne i ramena. Pogledajte maj-store: kre}e se telo, a kao posledicatog kretanja, kre}u se i ramena. Štomanje energije ulaète u pokretanjeramena, i što više je moète prikupi-ti iz centra, to }e tehnika biti bolja.Ovo svi znamo, ali sprovesti tu idejuu praksi - to je umetnost. Odlu~iosam da ne dozvolim sebi da budemsiguran u to što radim. Ne èlim daikada prestanem da u~im, i zatoèlim da idem na kurseve kod ljudiza koje znam da su bolji od mene,tako da mogu da u~im od njih i inko-rporiram to u svoj aikido.

êsto ukirate drugim u~iteljima?

Da, jer u~ite od svih, i onogtrenutka kada pomislite da višenemate šta nau~iti, moète skinutisvoju hakamu. ìvot se menja; janisam isti onaj momak koji sam biopre 10 godina. U mojim tridesetim,ljudi bi odlazili sa strunja~a kada bihja ušao, jer su znali da sam ~vrst i

jak, oni su do danas ostali isti. Nemogu i ne èlim da budem takav idanas, sazreo sam, i poslednje štoèlim je da me se ljudi plaše. Moramjoš da u~im da kontrolišem ono štoradim, da bih i dalje ose}ao da moguda radim dinami~an aikido a danekome ne iš~upam ruku.

Da li Vi menjate svoj aikido ilion menja Vas?

Ko zna kako se aikido odraàvana nas? Mislim da aikido bira svojeu~enike. Zamislite, ako ho}ete, aiki-do kao ìvo bi}e - ljudi koji se neuklapaju u njegovu filozofiju prostoodu. Oni koji se uklapaju, mo`danemaju potreban profil li~nosti zaaikido, i tada se menjaju da bipostali kakvi treba. To zvu~i pomaloapstraktno.

Zna~i, niste sigurni u odnos uzro-ka i posledica?

Tako je. Ne znam kakva bi mojapriroda bila da se nisam bavio aiki-doom, tako da ne znam da li me jeon potpuno promenio ili bi mojafilozofija i ina~e bila sasvim sli~nafilozofiji aikidoa. Na primer, nikadanisam bio agresivan, sva|ala~ki tip.Zvu~i vrlo ezoteri~no, jer ne moèteta~no utvrditi, ali znam mnogo ljudikoji ve`baju aikido, i 95% njih imaistu takvu prirodu.

Šta mislite, da li u aikidou imasvih vrsta ljudi?

Da, ima. Dojo bi trebalo da pred-stavlja popre~ni presek društva, a~esto je to i slu~aj. Razlika u odlaskuu golf klub ili karate klub, i odlaskau aikido dojo je u tome što su uovom poslednjem svi iste prirode,ili, u najmanju ruku, tako izgleda.

Niko ne èli sukobe u razgovoru, isvi se trude da jedni drugima po-mognu. To je netakmi~arska sredina,jer je u prirodi aikidoa da sebe datepartneru, da u~i na vašem telu. Tadato raste i postaje deo vas.

Ose}ate, dakle, da je to usa|enou Vas u izvesnoj meri?

Siguran sam da jeste, ali nikadato ne}u sa sigurnoš}u znati.

Imamo blizance ovde ove ne-delje. Ako ih razdvojimo, pa jednogod njih treniramo celog ìvota, adrugog ne, tada bismo znali...

Najviše ose}am razliku izme|uljudi koji se bave aikidoom i onihkoji se njime ne bave, nedelju danaposle Letnje škole. Aklimatizujemse na aikidoke, i preìvim pravi mališok kada se vratim u “pravi svet”.

Tako je to. Mnoga prijateljstvakoja napravite treniraju}i aikidotraju i traju... Ona su druga~ija, kaošto je i njihova dinamika druga~ijaod onih sa ljudima “spolja”. Pitanjapoput: “Kakva kola voziš? Kolikozara|uješ? Kolika ti je ku}a?” i sli-~ne koještarije ne poga|aju ljude udojou. U moj dojo dolazi jedanmomak u sportskom kabrioletu, adrugi u nekom kršu kojem otpadajuto~kovi. Ali, u dojou oni imaju istirank. Imamo nastavnike u školama,nezaposlene, sve vrste poslova; i ni-ko od njih ne vidi druge u dru-ga~ijem svetlu.

@elite li nešto da kaète o svojojfilozofiji aikidoa?

Ne baš, ali filozofija je krupnare~. Kada po~nete da govorite o aiki-dou, shvatite da govorite o filozofiji,ali je ona teško uhvatljiva. Vidite je

AIKIDO bilte

n

bilte


kad se ne praktikuje: ljudi u “spolj-nom” svetu su spremni da se sva|ajui biju, a vi ste sre}ni što niste deotoga; u stanju ste da odete. Ili, viditeje kada se raspravljate sa nekim, nestojite i ne derete mu se u lice, ve}nalazite mogu}nost harmonizacije,ali o tome ne razmišljate kao o aiki-dou. To je uro|ena priroda koju aiki-do razvija, a da vi to i ne vidite.

Šta mislite, kakva }e biti budu-}nost aikidoa? I u okviru UKA, iuopšte.

Mislim, bez èlje da nekomenaškodim, da je UKA verovatnonajstabilnija organizacija u zemlji.To je tako jer ima starije instruktorekoji svi rade zajedno, ne èle}i dajedan drugog nadmaše. Svako odnas prihvata tehni~ke mogu}nosti isve ostalo što drugi imaju, tako danema favorita. Pretpostavljam da je~lanstvo UKA desetak godina starijeod ~lanstva BA, i samim tim zanijansu zrelije, a volimo da mislimoo sebi kao o porodici. Kao što samranije rekao, politika je druga re~ zaego. Ove godine smo imali jedansastanak tehni~kog odbora koji jetrajao 10 minuta i jedan sastanakglavnog odbora od 45 minuta, jernema potrebe za stalnom prepirkom.Naporno radimo tokom dana, i kadasi|emo sa strunja~a, svi smo kaoporodica, jednaki. To je produètakonoga što se dešava na strunja~ama,pa ako bi postojao konflikt na stru-nja~ama, nastavio bi se i nakon toga.Nadam se da }e tako i ostati. Nadamli se rastu UKA? Verovatno. Akoljudi èle da nam se pridruè, dobro-došli su, i u vezi s tim nemamo ri-gorozna pravila, sve dok su spremnida budu deo nas.

Ima tako|e puno mladih ljudiovde ove godine?

Da. Razmišljao sam više o tomekada sam bio na Letnjoj školi BAove godine, gde je prose~na starostnosilaca dan zvanja oko 25-30 godi-na, dok je ovde 30-40. I jedno idrugo je dobro, ali i pomalorazli~ito. To tako|e pokazuje da se uaikidou uvek moè napredovati.Razgovarao sam danas sa grupominstruktora iz jedne druge organi-zacije, i oni su prokomentarisali ne-koliko stvari: na primer, razno-vrsnost instruktora ovde, i opuštenuatmosferu. ~ini se, tako|e, da suimresionirani i organizacionom stru-

kturom10 u UKA.

Postoji li još nešto što biste volelida kaète o aikidou?

Da: išao sam u Barselonu, u kojojse nalazi katedrala11 koju je projek-tovao Gaudi. Od samog po~etkaznalo se da }e njena izgradnja trajativiše od 50 godina, a ovde u Britanijiima katedrala ~ija je izgradnja tra-jala i po nekoliko stotina godina.Dakle, kada polaète kamen, po-laète ga za ~oveka koji }e na njegastaviti slede}i kamen, i moè sedesiti da nikada ne vidite završenodelo. To je cena izgradnje ne~egazaista vrednog. Isto je i sa aikidoom:stojite na merdevinama, pomaù}i idrugima da se popnu, ra-dite zajed-no i postajate bolji.

Hvala Vam na vremenu koje steodvojili.

Nema na ~emu.

10 UKA je organizovana u ~etiri “doma”. To su autonomne organizacije (npr. imaju svoj sistem stepenovanja), pod pokroviteljstvom UKA. Strane organizacije priklju~ene UKA, kao što je

Helenska aikido federacija Gr~ke, funkcioniše na sli~nim principima. Ova struktura se razlikuje od uobi~ajenog modela organizacije aikido organizacija, i daje ose}aj manje ograni~enosti.

11 Sagrada Familia (prim. prev.)

bilte


AIKIDO bilte

n

Preneto iz knjige: “KARATE- uvod u ve{tinu borenja”Ilije Jorge, objavljene uBeogradu 1968. godine.

U umetnosti ma~evanja najva`-nije je ste}i izvestan mentalni

stav poznat kao nepokretljivamudrost. Ova mudrost se intu-itivno sti~e nakon mnogih pra-kti~nih ve`bi. Nepokretljiv, nezna~i biti uko~en teàk i beìvotanpoput kamena ili komada drveta.Pod tim se podrazumeva najve}istepen pokretljivosti sa središnjomta~kom koja ostaje nepomi~na.Tada um postiè najve}i vrhunachitrine, gotov je da svoju pozor-nost upravi gde je god potrebno -levo, desno, u svakom pravcu. Kadtvoju pa`nju privu~e i zadrìzamahnuti neprijateljev ma~, izgu-bio si prvu priliku da sam na~inišslede}i potez. Oklevaš, misliš, adok to premišljanje traje, tvoj pro-tivnik je spreman da te obori. Stvarje u tome da mu ne pruìš tu pri-liku. Moraš pratiti kretanje ma~a uneprijateljevim rukama, ostavlja-ju}i umu slobodu da sam na~inisvoj protivpotez bez mešanja tvograzmišljanja. Kre}eš se kao što se

protivnik kre}e i to }e te dovesti donjegovog poraza. Ovo - što se mo-è nazvati mentalnim stavomneometanja - sa~injava najvitalnijielemenat ma~evanja, a tako|e izena. Ako izmedu dva ~ina ostanemesta koliko za jednu vlas, to jeprekid. Kad pljeskamo dlanovima,zvuk se za~uje bez trenutkarazmišljanja.

Zvuk ne ~eka niti razmišlja prenego što se zaori. Tu nema posred-nika, jedan pokret sledi drugom ada ih ~ovekov svesni um ne preki-da. Ako se uznemiriš videvši daneprijatelj samo što te nije oborio,pa razmišljaš šta da ~iniš, ti muostavljaš mesto, to jest pruàš mudobru priliku za smrtonosni uda-rac. Neka tvoja odbrana bez trenut-ka prekida prati napad, pa ne}epostojati dva odvojena kretanjapoznata kao napad i odbrana. Ovatrenuta~nost tvoje akcije nemi-novno }e dovesti do toga da nepri-jatelj sam sebe porazi.”

Nepokretljivamudrost

Pouka o ma~evanju Takuan senseia (1582-1645) svom u~eniku Jagju Tadiama-no-kamiju. Takuan je bio jedan od najpoznati-jih u~itelja zena u periodu Tokugava i jedanod u~itelja sigurno najpoznatijeg samuraja uistoriji Japana, Mijamota Musašija.

Uporedite ovaj tekst sa saveti-ma O senseia Moriheja Uešibe

datih svojim u~cenicima tristotina godina kasnije:

“Kre}ite se kao zrak svetlosti:letite kao munja,

udarajte kao grom,vrtite se u krug oko

Stabilnog centra”.

Slika:

devojka koja predstavlja Tomoe-gozen, suprugu Minamota

Jo{inake iz XII veka. Pri~a se daje uzela oklop samuraja kako

bi se borila uz svog muà.

AIKIDO bilte

n

bilte


Jednog dremljivog popodneva,voz je kloparao probijaju}i se

kroz predgra|e Tokija. Naš vagonje bio relativno prazan - nekolikodoma}ica sa decom koju vuku sasobom i nekoliko starijih ljudi kojisu išli u kupovinu. Otsutno samposmatrao bezbojne ku}e i praš-njave ìve ograde.

Na jednoj stanici otvorila su sevrata i najednom popodnevnutišinu prekinu neki ~ovek urlaju}inerazumljive psovke. Ušao je unaš vagon. Na sebi je imaoradni~ko odelo. Bio je krupan, pi-jan i prljav. Vi~u}i, zateteturao sena ènu koja je u rukama dràlabebu. Tako je tu ènu gurnuo dajoj je dete skliznulo u krilo starijegbra~nog para. Prosto je neverovat-no kako se beba nije povredila.

Zaplašeni par je brè-boljepobegao na drugi kraj vagona.Radnik je zamahnuo nogom dašutne ènu u leda, ali je promašiojer je ona umakla na sigurno. To jetoliko razgnevilo pijanog ~ovekada je š~epao metalnu šipku u sre-dini vagona i pokušao da je izvu~eiz leìšta. Primetio sam da mu jeruka pose~ena i da krvari. Voz jekloparao dalje, a putnici su bilisle|eni od straha. Ustao sam. Tadasam bio mlad, imao sam dvadese-tak godina manje, i bio sam uprili~no dobroj kondiciji. Treniraosam aikido skoro svakodnevno poosam sati ve} tri godine. Problemje bio jedino u tome što nikad

nisam proverio svoju borila~kuveštinu u pravoj tu~i. Kao u~enici-ma aikidoa, nije nam bilo dopu-šteno da se borimo.

“Aikido je” - stalno je ponav-ljao moj u~itelj - “umetnost izmi-renja. Kome god pada na pamet dase bije, izgubio je vezu sa uni-verzumom. Ako razmišljate otome da dominirate ljudima, ve}ste doìveli poraz. Mi u~imo kakoda rešavamo konflikte, a ne kakoda ih stvaramo.”

Drào sam se tih njegovih re~i.Stvarno sam se trudio. âk samišao tako daleko da sam prelaziona drugu stranu ulice da bih izbe-gao “cimpire”, siledìje koje su sekretale oko èlezni~kih stanica.Ose}ao sam se uzvišeno zbogsvog porekla. Imao sam ose}aj dasam i grubijan i svetac. U duši samipak èleo da mi se ukaè nekapotpuno opravdana prilika u kojojbi mogao da spasem nevinog ikaznim krivca.

“Ovo je prava prilika za to!” -rekao sam sebi ustaju}i. “Ljudi suu opasnosti. Ako nešto odmah neu~inim, neko moè da nastrada.”

Videvši da ustajem, pijanacna|e zgodu da na meni iskali svojbes. “Aha!” - viknuo je “Stranac!Vama je potrebna lekcija o po-našanju Japanaca!”

Uhvatio sam se za gornji drà~i odse~no ga pogledao sa ga-

Teri Dobson

Na druga~ij ina~in

bilte


AIKIDO bilte

n

|enjem i neodobravanjem. Nau-mio sam da rasturim tog }urana, alije on morao da po~ne prvi. èleosam da ga izludim, pa sam skupiousne i poslao mu jedan drzakpoljubac.

“Dobro!” - vikao je. “Dobi}ešlekciju!” Hvatao je zalet da jurnena mene.

Deli} sekunde pre nego što jekrenuo neko je viknuo: “Hej!” Biloje èstoko. Se}am se da je zvuk bio~udesno veseo i prijatan - kao kadse ljubazno ube|ujete sa prijate-ljem. On se odjednom uko~io.“Hej!”

Okrenuo sam se na levu, apijanac na njegovu desnu stranu.Obojca smo zurili u niskog starogJapanca. Mora da je dobro zašao usedamdesete, taj sitni gospodinkoji je bezgrešno sedeo u svomkimonu. Nije obra}ao pa`nju namene, ve} je op~injeno piljio uradnika, kao da èli da mu poverinajzna~ajniju i najve}u tajnu.

“Hodi,” - rekao je starac obra-}aju}i se pijancu. “Do|i da poraz-govaramo.” Ne`nim pokretom ru-ke pozvao ga je da pri|e.

Veliki ~ovek je poslušao.Ratobor-no je stao ispred staroggospodina i vikao kako bi nadja~aolupu to~kova: “Zašto bih ja, kog|avola, trebalo da razgovaram savama?” Pijanac mi je sada biookrenut le|ima. Ako mrdne rame

samo jedan milimetar tresnu}u gapo nogama. Starac je i dalje gledaou radnika. “Šta si pio?” - zapitaoje, a iz o~iju mu se videlo da ga tostvarno interesuje.

“Pio sam sake” - prkosno jeuzvratio radnik i nastavio: “Šta tebriga šta ja pijem!” Pritom ga jeispljuvao.

“O, pa to je divno!” - rekao jestarac. “Baš lepo! Vidite, i ja volimsake. Svako ve~e moja èna i ja(ona, znate, ima 76 godina) zagre-jemo malu bocu sakea i iznesemoje u baštu. Onda sednemo na starudrvenu klupu. Posmatramo zala-zak sunca i gledamo kako napre-duje naša persimona. Moj ~ukun-deda je zasadio to drvo, pa sebrinemo da li }e se povratiti posleledenih dana koje smo imali prošlezime. Naše drvo napreduje boljenego što smo o~ekivali, posebnoako se ima u vidu da je zemlja loša.Divan je prizor kada uzimamosake i izlazimo da bismo uìvali uve~eri, ~ak i kad pada kiša!”Pogledao je u radnika sjajnimo~ima.

Pošto je razabrao šta starac go-vori, njegovo lice dobi blaì izraz.Pesnice mu više nisu bile stisnute.Progovorio je: “Da, i ja volim per-simone.” Glas mu više nije bionabusit.

“Da,” - re~e starac smeše}i se.“Siguran sam da imate divnuènu.”

“Nemam” - odgovorio je rad-nik. “@ena mi je umrla.” Veomatiho klimaju}i se u taktu klopara-nja voza, veliki ~ovek po~eo je dajeca. “Nemam ènu, nemam dom,nemam posao. Tako se sam sebestidim.” Niz obraze su mu se kotr-ljale suze, a telo mu je protresaobolni gr~.

Dok sam stajao dobro sklup~anu svom mladala~kom neznanju,svojoj slobodoljubivoj pravednostikoja }e spasti svet, osetio sam semnogo prljavijim od njega.

Voz je stigao do moje stanice.Kada su se vrata otvorila, ~uo samstarca kako s puno razumevanjakaè: “O, Boè, pa to je teška sud-bina. Sedi ovde i pri~aj mi otome.”

Okrenuo sam se da ih još jed-nom pogledam. Radnik se ispruìona sedištu stavljajudi glavu starcuu krilo. Starac je ne`no mazio nje-govu zamršenu kosu. Kada je vozotišao, seo sam na stani~nu klupu.Ono što sam èleo da postignemmišicima, postignuto je ljubaznimre~ima. Upravo sam video aikidona delu, a njegova suština bila jeljubav. Trebalo bi tu veštinu da pri-menjujem u potpuno druga~ijemduhu. Pro}i }e još mnogo vremenadok ne nau~im kako se rešavajusukobi . . .

Teri Dobson je od 1960. do 1966. godine ve`bao kodMoriheja Uešibe. Autor je knjige “Aikido in Everyday

Life” iz koje je prenet i ovaj ~uveni tekst. Umro je 1992. godine.

Fotografija je iz Iwame, 1962.god.

AIKIDO bilte

n

bilte


Usvetu u kome su “instant”iskustva postala svakodnev-

nica, a traganje za pravim vrednos-tima svojevrsni pohod za svetimgralom, i gde se uspeh meri sta-njem na bankovnom ra~unu, svesmo dalje od mogu}nosti saznanjasvoje istinske prirode i onoga štosu zen u~itelji smatrali najve}imduhovnim dostignu}em, prosvet-ljenja, postizanja stanja u kome seukidaju sve razlike i prevazilazeograni~enja.

“Naprotiv, merenje vrednosti iuspeha u terminima vremena iuporan zahtev za obe}avaju}ombudu}noš}u onemogu}avaju slo-bodan ìvot i u sadašnjosti i u“obe}avaju}oj” budu}nosti, kadova stigne. Jer, ne postoji ništaosim sadašnjosti, i ako ~ovek nemoè ìveti u njoj, ne moè ìvetinigde.”1

Tako se i postignu}e naj~eš}eodmerava “lihvarskom” kapom,jer neretko u današnje vreme uspeh

i društveno priznanje ne dolazi kaorezultat dugogodišnjeg “posta imuke”, a naporan rad i istaknutaèlja sa samousavršavanjem sma-traju se gubljenjem vremena uko-liko ne doprinose uve}anju kapita-la. A Faustov ugovor sa |avolomkome je prodao svoju dušu uzamenu za znanje odavno je pao uzaborav...

Mo`da se upravo zato, kao itoliko puta ranije tokom istorije, uklimi opšte prose~nosti i egzisten-cijalne nesigurnosti ljudi ponovovra}aju osnovama svoje vere kaostoèru koji }e obesmišljenojstvarnosti njihovih ìvota vratititako potrebno usmerenje. I upravou tome leì jedan od razloga štozen budizam sve više dobija napopularnosti poslednjih godina, sanjegovim principima tako bliskimobi~nom ~oveku. Ima li išta jed-nostavnije od spontanosti koju zenisti~e? Budite ono što jeste i spoz-najte sebe i svet oko sebe kroz

svoje svakodnevne aktivnosti. Aliupravo u jezgrovitosti ovog princi-pa se krije najdublje zna~enje inajteì zadatak. Kao što kaè latin-ska poslovica: “Hrabar je onaj kopobedi sebe”. U zen budizmu, tihrabri ljudi zovu se prosvetljeni.

“Ipak, iskustvo prosvetljenjamora se doìveti li~nim naporom.U~itelj moè da ukaè na put, alikrajnji skok ostaje na u~eniku.Prosvetljenje je bu|enje ili osveš-}ivanje u samom sebi i ne zavisi niod koga drugog. Ono osposobljava~oveka da sagleda svet u ve~nojharmoniji i lepoti jer je ona zapra-vo povratak Izvoru ili vra}anjeku}i. Ono je prvi korak ka pot-punoj slobodi... Kada se spoznavlastita priroda sagledava se po-redak stvari i prihvataju se stvarionakvim kakve jesu.”2

A ništa nije teè nego spoznatisebe, kao što su još stari rimskimislioci primetili. To je dug imukotrpan put ~iji smisao leì u

Tamara Drl jevi}

Duh zenau aikidou

“Oni koji znaju ne govore;Oni koji govore ne znaju.”

Lao Ce

bilte


AIKIDO bilte

n

samoj potrazi koja je istovremeno icilj i nagrada.

Me|utim, pošto meni nije ciljpisanje metafizi~kog traktata osmislu ìvota, pokuša}u da os-vetlim ulogu i uticaj zena u savre-menom svetu i konkretno u aiki-dou, koji je od svih borila~kihveština njegova naj~istija mani-festacija.

Kao što nas zen u~i da postojisamo jedan put koji nas vodi odnas samih nazad do nas, tako su isve moderne borila~ke veštineusmerene na “pronalaènje puta”,odnosno na~ina samousavršavanjakroz jedinstvo duhovnog i tele-snog, uz podjednako poštovanje ijednog i drugog principa. Jer snagazena upravo leì u harmoniji, uneprekidnom smenjivanju i po-navljanju dnevnih, mese~nih,godišnjih i planetarnih ciklusa ite`nji ljudi da svoj ritam uskladesa disanjem univerzuma oko sebe.Baš kao ve`ba “kokyu” na po~etkui na kraju svakog aikido treninga:kada udišemo, uvla~imo ~itav uni-verzum u sebe i na taj na~in posta-jemo njegov neraskidiv deo.

Sve aikido tehnike proète suistom idejom: njihovo izvo|enjetreba da bude prirodno i har-moni~no kao disanje koje ih prati,a svaki pokret odraz unutrašnjegmira i ravnoteè koji se prenosi i uodnose sa drugim ljudima. Uvreme kada su bujutsu3 i samu-rajski kodeks bili glavni promoteriduha i filozofije zen budizma,smirenost je podrazumevala pomi-renost sa sopstvenom smrtnoš}u ispremnost da se bez àljenjapoloì i ìvot u borbi. Me|utim, sapostepenim slabljenjem borila~-kog aspekta i prelaskom re~i“jutsu” iz sintagmi kao što su“bujutsu”, “aikijutsu” itd. u “do”

(put, na~in), menjalo se i zna~enjesa njima usko povezanih termina.Tako je sinonim smirenosti iodlu~nosti pred licem smrti natreninzima postala koncentracijana pravilno izvo|enje date tehnike,ali tako kao da je osoba koja jeizvodi zaista u ìvotnoj opasnosti.Naravno, zbog duha zajedništva ime|usobnog poštovanja i poveren-ja koji vladaju na treninzima teškoje zamisliti da }e vas vaš partnernapasti sa namerom da vas oz-biljno povredi ili, što je još manjeverovatno, ~ak ubije. Ipak, ono štou~itelji aikidoa stalno naglašavajusvojim u~enicima jeste da uvekmoraju biti spremni da pravovre-meno reaguju i da, kao i na bojnompolju vekovima unazad, samotrenutno oklevanje moè odlu~itipobednika u borbi, odnosno u~inititehniku koja se izvodi neuspešnomi neefikasnom.

Stoga je kao u ~uvenoj zen pri~ipotrebno imati “zen svakog trenu-tka”, odnosno biti u skladu sasobom i svojim mogu}nostima, štopodrazumeva i poznavanje sop-stvenih ograni~enja. Zbog toga~isto}a i zahtevnost zen i aikidoprincipa isklju~uju sujetu, osionosti te`nju ka mo}i. Društveni status,materijalna dobra, li~ni uspesi uzenu gube zna~aj. Sve je jedno ijedno je sve, te nema mesta raz-likama. Fizi~ka snaga ~ini samojedan deo li~nosti koja ve`ba, i nijedovoljna da osobu uljuljka u la`niose}aj sigurnosti ili nametne misaoo sopstvenoj nadmo}i. Kada toshvati, ~ovek je na pravom putu kasamospoznaji i samoostvarenju, inaizgled teško dosti`nom idealuMoriheija Ueshibe o jedinstvu iharmoniji sa univerzumom.

Zato zapamtite: jaki pobe|ujuslabe, ali mudri pobe|uju jake.

1 “Put zena”, Alan W. Watts, NIRO"Knjièvne novine", Beograd, 1982.

2 “O budizmu”, Kakuzo Okakura, Daio,Daito, Kvanzan, Hakuin, Kakuan, "Odin",Beograd, 2004.

3 Ve{tina ratovanja, prim.aut.

AIKIDO bilte

n

bilte


Odrazite se od velike zemlje;nji{ite se kao talasi mora;

stojte kao drvo, sedite kao stena;koristite jedno da biste napali sve.

U~ite i zaboravljajte!

îm po~nete da se bavite onim“dobrim” i “lo{im” kod svoje sa-bra}e, vi stvarate otvor kroz kojiulazi zloba. Proveravanje i kriti-

kovanje drugih, takmi~enje snjima vas slabi i poraàva.

Svaki dan ljudskog ìvota sadrìradost i bes, bol i zadovoljstvo,

tamu i svetlost, rast i propadanje.Svaki tren je izgraviran po veli-~anstvenoj zamisli prirode - ne

poku{avajte da poreknetekosmi~ki poredak stvari niti da

mu se suprostavite.

Aiki nije zahvat borbe, ili porazneprijatelja. To je put pomirenjasveta i stvaranja jedne porodice

od ~ove~anstva ...

Kolebljivo bavljenje ovomili onom tehnikom

nije ni od kakve koristiJednostavno, delujte odlu~no,bez dvoumljenja!

Ako va{ protivnik napadnevatrom, suprotstavite mu se vo-dom; potpuno se pretvorite u te~-nost i tecite slobodno. Voda se posvojoj prirodi, nikad ne sudara nisa ~ime, niti se razbija o i{ta. Ona,naprotiv, bez ikakvog rizika gutasvaki napad.

Neuspeh je klju~ uspeha; svakagre{ka nas ne~emu u~i.

Tehnike aikidoa se stalno menja-ju; svaki susret je jedinstven iadekvatan odgovor treba da se javiprirodno. Dana{nje tehnike sutra}e biti druga~ije. Ne dozvolite davas zaokupe oblik i izgled izazo-va. Aikido nema oblik - on jeprou~avanje duha. [to dalje napre-dujete, sve je manje teoretskihupustava.

Nema neprijatelja u aikidou.Gre{ite ako mislite da budo(duhovno usmerena ratni~ka ve{ti-na) zna~i imati protivnike i neprijatelje, biti jak i pora-ziti ih. U pravom budou nema ni protivnika ni nepri-jatelja. Pravi budo zna~i biti sjedinjen sa univerzu-mom, to jest biti sjedinjen sa sredi{tem univerzuma.Tajna aikidoa leì u uskla|ivanju nas samih sa kreta-njem univerzuma i u stvaranju akorda sa njim. Onajko je otkrio tajnu aikidoa otkrio je univerzum u sebi imoè re}i: “Ja sam univerzum”.

Nikad ne mogu biti pobe|en, bezobzira na to koliko me brzo nepri-jatelj napada. Ne zato {to je moj

zahvat brì od neprijateljevog. To nije pitanje brzine.Borba je zavr{ena pre nego {to je i po~ela. Kada nekopoku{ava da se bori sa mnom, sa samim univerzu-mom, on mora da poremeti njegov sklad. Stoga, usamom trenutku kada je naumio da se bori, on jepobe|en. Vremenska mera, brzo ili sporo, za to nepostoji. Aikido je nesuprostavljanje. Po{to je ne-suprostavljanje, aikido je uvek pobeda.

Morihej Ue{iba

Doka

bilte


AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

U k u s U k u s B a n z o v o g m a ~ aB a n z o v o g m a ~ a

UmetnostFi lozof i ja

KulturaJezikPri~eIstok

Slika gore:

Skulptura Miroku-bosatsu ili Bude u drvetu iz Asuka Perioda (552-645). Polo`aj tela jeu stilu prikazivanja Bude u Koreji odakle je budizam do{ao u Japan u tom periodu.Slika levo:Ova skulptura se nalazi u Kyotu, u hramu Koryuji koji je podigao Hata Kawakatsu 622godine. (dana{nja zgrada hrama je iz 1165.)

AIKIDO bilte

n

bilte


bilte


AIKIDO bilte

n

Arheološki nalazi govore daakupunktura datira oko 3000 godpre n.e. Kamene i koštane igle,vlasništvo Korejskog nacional-nog muzeja, prona|ene 1929. god.na podru~ju Koreje, idu u prilogpretpostavci da je stara Korejamorala biti jedna od kolevkiakupunkture.

Na temeljima drevne isto~nemedicine, Su Jok akupunktu-

ru usavršio je korejski nau~nik,prof. dr Park Jae Woo, akademikSvetske akademije nauka. Nakonmnogo godina klini~kog iskustva,razvio je nov sistem MIKRO-AKUPUNKTURE koja se sprovo-di samo na šakama i stopalima(korejska re~ Su zna~i šaka, a re~Jok zna~i stopalo).

Su Jok akupunktura posedujedve dimenzije:

1. Fizi~ka dimenzija -KORESPONDENTNI SISTEMI

Šaka i stopalo, zapravo, pred-stavljaju malo ogledalo anatomije~itavog ljudskog tela. Svaki organili zona tela imaju svoje reprezen-tativne (korespondentne) oblastina šakama i stopalima. Postojekorespondentni sistemi razli~itihdimenzija: standardni sitem, in-sekt sistem, mini sistem, mikrosistem...

Standardnisistem je krupan, ~itava šaka ilistopalo reprezentuje ceo organi-zam.

Koriste}i Insekt sistem, repre-zentativne ta~ke svih organa idelova tela mogu se prona}i nasvakom pojedina~nom prstu.

Mini sistem je još sitniji, ~itavorganizam ogleda se na vrhovimaprstiju.

Efikasnost sistema pove}ava sešto je sistem manjih dimenzija.

Ukoliko postoji poreme}aj uodre|enom organu ili zoni tela, tajdisbalans }e se reflektovati nakorespondentne sisteme na šaka-ma i stopalima. Akupunkturneta~ke, koje pripadaju sistemima

Su Jokakupunk tu ra

DRAGULJ IZ RIZNICE ISTO^NE MEDICINE

Sne`ana Todorovi}

AIKIDO bilte

n

bilte


razli~itih dimenzija, pokaza}e seosetljivim na pritisak dijagnosti-~kom olovkom. Stimulacijom naj-bolnijih, najaktivnijih ta~aka, pos-tiù se odli~ni terapeutski rezultatiu mnogim slu~ajevima.

2. Metafizi~ka dimenzija -MIKROENERGETSKI SISTEM

Korespondentni sistemi, iako~udesno sna`ni, stabilni i efikasni,nisu uvek dovoljni, posebno u ter-apiji sloènijih, duboko ukore-njenih poreme}aja. U takvimslu~ajevima neophodno je terapijusprovoditi i na mikromeridijanima.Klasi~ni energetski kanali (meri-dijani) i akupunkturne ta~ke imajusvoje mikropredstavnike na šaka-ma i stopalma. Rad na mikro-meridijanima predstavlja krunu SuJok terapije.

Ova dimenzija Su Jok terapijepodrazumeva dobro poznavanjeenergetskog sistema ~oveka iteorije 6-KI.

Su Jok akupunkturom tretira seširok raspon poreme}aja:

�oboljenja ki~menog stuba

�oboljenja zglobova

�sportske povrede

�hroni~ne upale sinusa, uha, grla

�migrena

�neuralgije

�depresija, tikovi

�enureza, fobije

�ginekološki poreme}aji

�bolesti urinarnog trakta

�hroni~ni bolovi razli~itog porekla

�oslabljen imunitet

�bronhitis, astma

Su Jok terapija uklju~uje raz-novrsne metode stimulacije: stim-ulacija iglama, magnetima, metal-nim stimulatorima, grejanjemoxom.

Akutni energetski disbalansimogu se rešiti ~ak i jednimakupunkturnim tretmanom. Kaopravilo vaì, što duè traje bolestneophodan je duì tretman da bi sepostigli zadovoljavaju}i rezultati.Za mnoge poreme}aje dovoljan jejedan terapeutski ciklus ( 8-12 tret-mana), dok je za dugotrajne bolesti~esto potreban dodatni, drugi cik-

lus, nakon jednomese~ne pauze.Kod starijih ljudi, osoba vrlo slabeenergetske konstitucije ili teškihhroni~nih stanja, ~esto je neophod-na dvonedeljna terapija moxom,kao priprema za akupunkturni tret-man. Moxa je isto~na lekovitatrava, presovana i formirana uobliku štapi}a koji se tokom terapi-je zapale i koriste za zagrevanjeakupunkturnih ta~aka. Moxa imasposobnost da deblokira ener-getske kanale i otvori ih za te-rapeutski uticaj. U nekim slu~aje-vima terapija moxom (moksibusti-ja) je samostalna metoda koju ter-apeut bira kao optimalnu.

Izlazak na {iroki put

Za razliku od klasi~ne kineskeakupunkture, Su Jok akupunkturanema zabranjenih i opasnih ta~akai zato ovaj sistem potpuno ravno-pravno mogu primenjivati i stru-~njaci nemedicinskih profesija.Budu}i da isto~na medicina svakiporeme}aj, kako fizi~ki tako i psi-hološki, tretira kao energetskiporeme}aj, mogu}nosti Su Jok te-rapije otvaraju prostranstva i me-dicini i psihologiji. Verujem da }edo}i vreme kada }e se Su Jokakupunktura izu~avati na studija-ma psihologije i medicine u našojzemlji.

Zahvaljuju}i prof. Parku i spo-sobnosti ruskih stru~njaka da pre-poznaju genijalnost ovog ~oveka ivrednost ovog sistema, osnovanaje Su Jok akademija i klinika u

bilte


AIKIDO bilte

n

Moskvi koja je danas vode}a insti-tucija za Su Jok akupunkturu usvetu. Jedna od najbliìh saradni-ca prof. Parka, dr sci. TamaraPetrakova, od koje sam li~no dobi-jala vrednu podršku i znanje, mir-no je po~ela jedno svoje predavan-

je1 slede}im re~ima: “Akupunk-tura nije doìvela ovakav skok2000 godina kakav je doìvelanau~nim radom profesora Parka”.Ovaj zaklju~ak jednostavno senametnuo vrsnim ruskim aku-punkturolozima najpre rezultatimasamog prof. Parka u le~enju teš-kih bolesti a potom i kroz njihovoli~no terapeutsko iskustvo.

Danas se Su Jok akupunkturamasovno primenjuje, posebno uRusiji, Koreji i Indiji a rezultatiterapije, potvr|eni savremenimmedicinskim dijagnosti~kim sred-stvima, nesumnjivo govore oproboju ove metode na polju tradi-cionalne akupunkture.

Izu~avanje Su Jok akupunkturepod vo|stvom blistavog duhaprof. Parka i vrsnih predava~a izMoskve, na ostrvu ro|enja bogi-nje ljubavi Afrodite, ostavlja sna-`ne impresije, otvara nove hori-zonte i daruje ìvotu novu dimen-ziju.

Nešto nalik pronalaènju puta.

Sneàna Todorovi},dipl. psiholog,

Su Jok akupunkturolog2

1Predava~i u Internacionalnom školskom

centru: Prof. dr Park Jae Woo i eksperti sa Su

Jok akademije iz Moskve.

2Sneàna Todorovi}, dipl. psiholog,

završila je školovanje iz oblasti Su Jok

akupunkture u Internacionalnom školskom

centru Su Jok akademije iz Moskve (Pafos,

Kipar) i stekla zvanje Su Jok akupunkturolog

(sertifikat Internacionalne Su Jok asocijacije,

Su Jok akademije).

na fotografijama

strana 51:mikro i mini moxastrana 52 odozgo na dole, respektivno:~akra magneti, magnetne zvezdice, aplikatori za Su Jok igle, metalni zvez-dasti stimulatori, modeli šake i stopala sa mikroakupunkturnim ta~kamastrana 53 odozgo na dole, respektivno:aplikovane Su Jok igle, postavljanje zvezdastih metalnih stimulatora,aplikacija igala gravitacionim aplikatorom

AIKIDO bilte

n

bilte


P u t o v a nj a

Da bi stigli do Japana danassre}om nije potrebno dve

godine jahanja: direktna linija nepostoji od Beograda pa je neo-phodno na put krenuti prekonekog evropskog grada. Neštomanje od dva sata do Minhena, unašem slu~aju, bili su samo zagre-vanje za 12 ~asova puta kolikotraje let do Japana. Leteli smoLufthansinim širokotrupnim Air-busom 340-300 koji prima preko200 putnika (u našem slu~aju radi-lo se o jedno 160 japanaca i malonas ostalih). Put od oko 9.500 kmpre{li smo bez sletanja lete}i napreko 10.000 metara visine, brzi-nom oko 900 km/h i to najkra}omputanjom (atlas u ruke!) iznadSkandinavije, Belog mora, Sever-nog Urala, Severnog Sibira iSahalina - sve do Japana. âsovnarazlika izme|u Centralne Evrope iJapana je +7 sati u korist Japanatako da,gledaju}i u kalendar, putka istoku traje dva dana a povratakjedan. U suštini, ako po|ete danju,dan }e biti svo vreme puta i sti}i}ete u sred dana! Jako je zgodnosedeti do prozora i gledati kako segranica no}i na horizontu nepomera! Jedino nakon puta nijebaš prijatno kad ti se uàsnoprispava u 6 popodne jer tvojunutrašnji sat pokazuje drugo vre-me! Pasoška kontrola traje okominut koliko treba cariniku da se

na~udi iz koje mu egzoti~ne zem-lje dolazimo (mi po obi~aju ima-mo pasoše dràva koje su prestaleda postoje) - carinska kontrola sesastoji od osmeha ljubaznog slu-`benika. Tokijski aerodrom Nari-ta, 70 km od Tokija - stigli smo!

Tokom deset dana koliko smoproveli u Japanu prelazili smo sto-tine kilometara dnevno: metroom,vozom, autobusom i desetine kilo-metara peške. Osim Tokija obišlismo Chibu, Nagoyu, Kyoto, Osa-ku, Toyota-sity... Gradovi suogromni i prakticno spojeni, pa odnekog mesta jedan grad dobijadrugo ime i povezani su neverova-tnom mreòm vozova, metroa iraznih drugih ~uda na šinama.

Grad Tokio ima 12 linija me-troa i to je zapravo kompletangrad pod zemljom. Linije prevozasu spojene sa podzemnim trgo-va~kim centrima, ulazima u hotelei sa kompletnim ulicama premeš-tim pod zemlju (valjda im je goretrebalo više prostora). Sve funk-cioniše “kao da smo u Japanu”,nismo ~ekali više od 6-7 minuta nina jednoj liniji i što je suprotno odo~ekivane gu`ve, gotovo svudasmo nakon ulaska u metro imalimesta da sednemo! Za grad kojiima od 12 do 28 miliona stanovni-ka, zavisno od izvora podataka -prili~no neverovatno! Razlike upodacima o broju stanovnika nas-taju baš zbog toga što su gradovi

Put u Japan

Sa{a Obradovi}

24. maj - 3. jun 2005.

O ljudima, zemlji igradovima

bilte


AIKIDO bilte

n

spojeni, pa kako koji pametnja-kovi} podeli grad u ra~unanju. Svezgrade su nastale posle 1945. god.

Z e m lj a i g r a d o v i

Japan je kao što znamo ostrvskazemlja. Ipak, da bi videli okean

morali smo da se uputimo pedese-tak kilometara izvan Tokija koji jeu zalivu, do Chibe odakle se vidiPacifik. Na ovom izletu smo se~astili pi}em na 50 spratu neve-rovatnog “Makuhari Prince” hote-la. Pogled na zaliv, na Tokio i îbusa tog mesta je bio nezaboravan -pravo ispred nas, 6000 km prekovode bili su Havaji i Honolulu -pola metra iza konobar sa - “DèkuDaniersu” pi}em poznatijim izvanJapana kao “Jack Daniel's”.

Savršena povezanost izmedumesta daje utisak da su gradoviblizu - zapravo prelazite ogromnerazdaljine. Tokom svog boravka uTokiju stanovali smo u apartmanuu isto~nom delu grada nalikNovom Beogradu. Široki lepopoplo~ani bulevari i zgrade sli~nenovobeogradskim - jedino što suotprilike tri puta šire i otpriliketoliko i više. Apartman je bioname{ten u tradicionalnom stilu safutonom umesto kreveta i niskimstolom primerenim sedenju u seizi.Jednostavan i besprekorno ure|enprostor! Gotovo u svim japanskimdomovima ~ak i kad su zapadnoure|eni postoji prostorija sa

nameštajem u tradicionalnom stilu.Preplitanje savremenog i istan-~anog tradicionalnog se sre}e nasvakom koraku, na ulici, u arhitek-turi, u ku}i. Ono što se prvoprimeti je da su ulice besprekorno~iste a nigde nema kante za sme}e!Ovo je sasvim logi~no - po{to jekrajnje nekulturno jesti, piti ilipu{iti na ulici kante nisu ni potreb-ne - osim za pra`njenje dèpova za{ta svako moè da se malo strpi! Uvelikom broju objekata, npr. Hom-bu do|ou ili ogromnom drvenomHigashi Honganji hramu u Nagoji,obu}a se izuva na ulasku i svovreme ste bosi tj. u ~arapama. UHigashi Honganji hramu uredno seuzima kesa u koje se stave cipeletokom {etnje i nakon izlaza kesubacite u (eto je, najzad!) kantu, alikantu samo namenjenu za kese.

Tokio je politi~ki i ekonomskicentar zemlje, Osaka po ljudima naulici li~i na evropske gradove,Kjoto, Nara i Nagoja su kulturni iistorijski centri. Ono po ~emu seTokio naj~eš}e prepoznaje je[in|uku (Shinjuku) - srce grada sanajvišim zgradama, peša~kim itrgova~kim centrima i centrima zaraznu zabavu kao {to je Kabuki-~o(Kabuki-Cho). Ne mnogo dalekood samog centra nalazi se i Waka-matsu-cho kvart u kome se nalaziHombu do|o.

Nakon Tokija uputili smo se uNagoju. Put od nekih 300 km sa

Shinkasen vozom traje manje odsat i po. Voz ide po obi~nim šina-ma ali toliko brzo da nam par putanije bilo svejedno! Mislili smo ~akposle dva minuta ubrzavanja da senešto pokvarilo! Na sre}u, pošto susvi u vozu dremali bez vidljivihznakova da nešto nije u redu,shvatili smo da to baš tako treba!Postoji i brì voz od ovoga koji idespecijalnom prugom na magnet-nom jastuku ali nismo stigli donjega. Drugi voz na magnetnomjastuku kojim smo se ipak vozili jepravljen za Svetsku izlo`bu koja seodràvala u vreme našeg boravka uokolini Nagoje i sporiji je od kon-vencionalnih vozova - namenjen jerazgledanju okoline a ne jurnjavi.

Nagoja je relativno mali gradzna~ajan za istoriju Japana. Trišoguna bili su iz ovog grada.Sigurno najpoznatiji je JajesuTokugava koji je 1600 godinepreuzeo vlast u zemlji i koja jenakon toga u posedu ove porodicebila preko slede}ih 250 godina.Veliki dvorac Tokugava je izvrsnoo~uvan i pretvoren u muzej. Ovotek da se vidi da nisam nepripre-mljen krenuo na put!

Stotinak kilometara na zapadnalazi se Kjoto - kulturni centarJapana. Treba se podsetiti opetmalo istorije koja kaè da je 794godine završeno podizanje noveprestonice Hejan-kioa, kasnijenazvanog Kjoto, umesto Nare i

AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

bilte


Nagaokua, Kjota koji }e bitisredište vlasti sve do 1868. Grad jeokruèn brdima i u kotlini je, neizlazi na more ve} na Biwa jezeronajve}e u Japanu.

@elezni~ke stanice u Japanunisu kao kod nas najg|e rupe isvratište polusveta, naprotiv, ~estosu najmoderniji centri iznad njih.ûdo zvano “The Cube” se nalaziupravo iznad stanice u Kyotu. Akoste ~itali Mishimu i “Zlatni pavi-ljon” - Zlatni paviljon se tako|enalazi u ovom gradu - prelepi parki jedan od najzna~ajnijih kulturnihspomenika Japana koji je uvrš}enu svetsku kulturnu baštinu. Tu smopopili ~aj sa kola~i}em sa zlatnomljuskicom na njemu koja se tako|ejede za 500 jena i srce me još bolipošto je to uobi~ajena cena odli-~nog piva u restoranima (130 jena- 1 evro). Posetili smo i “Koryjutemple” hiljadu godina stari hram

sa statuom Bude, (pogledajte 45stranu) i “Toei Moviland” - japan-ski Hollywood, filmski grad ukome se i danas snimaju filmovi.

Ako pogodite pravu liniju me-troa umesto u drugom kraju gradaKjota za pola sata obre}ete se uOsaki, drugom po veli~ini gradu ucarstvu. U Osaki smo provelinaàlost svega jedino popodne.Grad tako blizu Kjota i takodruga~iji - ~udesni soliteri i izme-|u njih ku}e u evropskom stilu.Ljudi puše na ulicama (u Tokiju tonismo nijednom videli), na radostmuškaraca ène se obla~e mnogoprovokativnije ...

Posetili smo na kraju i ToyotaCity u kome se nalazi Toyota sta-dion i fudbalski klub “NagoyaGrandpass” u kome je igrao najpo-znatiji Srbin ikada u Japanu -Dragan Stojkovi} Piksi. Iako nas jebilo svega troje imali smo jed-

nosatnu turu obilaska sa vodi~em.Stadion ima pokretni krov i sediš-ta koja se greju kad je hladno, aunutrašnjost je na nivou luksuznihhotela uz VIP salon za carskuporodicu, gde je Car svratio, kakoizgleda, svega nekoliko puta.

Lj u d i

Tokom boravka imali smo sre}ukoja se turistima retko ukazuje

da budemo gosti japanskih porodi-ca i da vidimo kako ljudi ìve usvojim domovima.

U Tokiju smo zahvaljuju}iKanokovim prijateljima porodiciMachii imali vrhunski smeštaj, bilismo gosti na ve~eri kod porodiceKurokawa, (radi podse}anja, Ku-rokawa-san je japanski diplomatakoji nas je pozdravio u ime Amba-sade Japana tokom seminara saSmith i Jones senseiem 2004. go-dine), tri no}i smo proveli kao gos-

ti Kanokovih roditelja u Kozojiju,malom mestu nadomak Nagoje.

Ljudi su u Japanu odgajani dane pokazuju emocije - tek u nji-hovom domu, ne na ulici, postajuopušteniji. Sa druge strane, kulturau kojoj se deca od detinjstva u~e danisu ništa bolja od drugih i da susvi jednaki ra|a i druga~ije dru-štvene relacije u odnosu na naševaspitanje gde nas obi~no roditeljivaspitavaju da trebamo biti dru-ga~iji, ~esto i da “ne damo nasebe” i generalno, gde se podsti-~emo da milujemo svoj ego. Jedinitrenutak kada mi je bilo neprijatnotokom ovih izuzetnih dana bilo jekada nam je Kurokawa-san nakonšto nas je sa~ekao sa svoje trojedece na stanici metroa poneo torbeposle treninga do svoje ku}e uzobjašnjenje da smo sigurno umorniposle treninga. Gospodin Kuro-kawa je bivši diplomata, nosioc5.dana u kendou i visoki oficirjapanske policije! Nakon izuzetneve~ere u njegovom domu na istina~in nas je ispratio nazad nose}iEdinovu i moju torbu! Da li bi namsli~no to moglo dogoditi ovde?

Prvi susret sa drugim obi~ajimabio je našeg prvog dana kad smostavili kofer u autobusu ispred foto}elije koja pokazuje voza~u da imanekog na vratima - onako ozbiljanu uniformi sa belim rukavicamapropisno nas je izgrdio preko raz-glasa što nam se desilo i slede}eg

jutra kada smo u pola šest ujutro`ure}i na trening utr~ali kao mah-niti u vagon metroa. Preko raz-glasa nas je iz desetog vagona is-pred ma{inovo|a opomenuo da jekrajnje glupo da utr~avamo i izgu-bimo glavu kad na svakih 3 minu-ta dolazi naredni voz. Dan kasnijeneki od doma}ih putnika suopomenuti da nema potrebe daguraju guzice gospo|ama ispredsebe pošto }e sigurno i oni u}i -o~igledno da ono sa nama nije biloništa li~no zato {to smo stranci!Niko se ni ne ljuti na ovakveopaske - posao voza~a je poredostalog izgleda i da te ljubazno aliodlu~no opomene ako pogrešiš!

Na ulici, ljudi su opušteni i ~imsednu u metro po pravilu sledi dre-manje tokom celog puta.

Japanci koriste izuzetno malomasti u ishrani što se vidi i po tomešto debelih gotovo uopše nema(sebe kao malo punijeg an|ina tj.stranca tu ne ra~unam). Zahvalju-ju}i ovoj ~injenici, 10% lepihJapanki u Tokiju (to mu do|e oko20 miliona prelepih nogu) su zaistaizuzetne. Muškarci uglavnom svinose odela i jedino daju sebi oduš-ka blesavim bojama kravata.Krajnje su ina~e nezainteresovaniza firmiranu robu i briga ih je kojesu im marke patike! Svuda se

bilte


AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

bilte


mogu sresti izuzetno stare osobekoje bez problema idu bez pratiocapo gradu. Japan je zemlja naj-dugove~nijih ljudi.

Vozi se levom stranom, gotovoisklju~ivo japanska i gotovo isklju-~ivo nova kola.

Edin je èleo da se slika sajapanskim policajcem i pola gradasmo prešli dok nismo našli ~oveka- nigde ne moè{ na}i policiju!

Kao što verovatno ve} znate,svi japanci imaju crnu kosu, braono~i i govore naravno japanskijezik. Ali, samo japanski jezik! UTokiju se još i moè na}i neko kozna pomalo engleski a natpisi naputokazima su ponegde i na engle-skom. Van Tokija ako nematesre}u kao mi da sa vama ide nekokome je japanski maternji jezikmoète doìvotno lutati u potraziza ku}om! I mnoge druge tradi-cionalne stvari kao što su Okono-mijaki restorani, ako neznate jezik,osta}e vam zauvek tajna. Ovo

poslednje bi bila neprocenjiva šteta-okonomijaki je jednostavno neve-rovatno kulinarsko iskustvo kojespremate sami na vreloj plo~i usklopu stola ispred vas! Re~ u pre-vodu zna~i “ono {to èli{ stavi naro{tilj” - ukus naravno nema vezesa ro{tiljom. Japanska hrana je, barmeni, izuzetno ukusna i zaista samuìvao u njoj (osim u prokletomtofu siru od soje koga i poredvišedecenijskih pokušaja nikadne}u zavoleti - zauvek }e mepodse}ati na “Karbofix” lepakpakovan u kocke. Jedna ve~era uKjotou se sastojala uglavnom odtog sojinog produkta a trik je bioda osetimo razliku izmedu hla-dnog, umo~enog u neku kiseluvoduricu i skuvanog ko kre~ belogsira (kamo sre}e da je to sir)!Progutao sam sva tri komada - tekda vidite šta sve ~ovek mora dauradi da nebi obrukao domovinu!Nasuprot ovome, ako ikada budeteimali priliku da naru~ite tendon tj.tempuru sa pirin~em slobodno to

uradite - tempura su pohovaniškampi, da prste polièš! Ina~e tahrana je stigla sa Portugalcima uXVI veku. Ne smem da zaboravimni suši u svim oblicima i Yakitori -pile}e ra`nji}e. I na kraju, prelepahrana u izlozima u Japanu nijeprava, radi se o jako vernim plas-ti~nim maketama.

Ovako zna~ajan deo teksta jeposve}en hrani kao kompenzacija~e`nji za njom tokom celog borav-ka. Vreme je bilo suvi{e dragocenoda bi ga tro{ili na restorane.

TV program je neopisivo dosa-dan - beskrajne pri~e u studiju i pokoje konjske trke {to je i glavni vidkla|enja.

Ono {to Vam, naàlost, ovimtekstom nisam mogao preneti jesuzvukovi, mirisi i priroda Azije,osmesi i zabrinuta lica ljudi, i naposletku - kako da razlikujetejapanski svuda prisutni u~tivi odtoplog i iskrenog prijateljskogosmeha ¡)) .

casopis br.5:casopis br.4veliki.qxd · aikido bilten 8 bilten br.5 2006. dana 15. januara 2005....

Documents