bilten br 6

Download Bilten br 6

Post on 31-Mar-2016

224 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Informacije i saveti u poljoprivrednoj proizvodnji. Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Leskovac

TRANSCRIPT

  • Internet portal POLJOPRIVREDNE SAVETODAVNE I STRUNE SLUBE LESKOVAC

    psssle.comINFORMACIJE I SAVETI U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

    BILTEN6

    GOD. VIII BR.6tampano 28.06.2014500 prmeraka

  • STR TEMA Opis Napisao/la3 RACIONALNO

    ISKORIAVANJE POJEDINIH KRMNIH KULTURA

    Ako poemo od predpostavke da je kabasta stona hrana osnovna komponenta obroka

    dipl. ing. Slavko Mladenovi

    4 ZATITA VINOVE LOZE S obzirom da su vremenske prilike izuzetno povoljne za pojavu biljnih bolesti na vinovoj lozi

    mr Gordana Jobanovi

    4-5 ZATITA POVRA OD VISOKIH TEMPERATURA

    U zatienom prostoru, kao posledica visokih letnjih temperatura na biljkama se mogu pojaviti oegotine

    mast. ing. polj. Jelena Stojiljkovi

    5-6 SUZBIJANJE KOROVA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

    Korovske biljke su veliki problem u poljoprivrednoj proizvodnji uopte, a naroito u organskoj proizvodnji

    dipl. ing. Bojana Karapandi

    6 VI I VAE CVEE DOEKAJTE LETO SPREMNI

    Ovog prolea nismo imali previe sree sa vremenom. Najlepe godinje doba propraeno je hladnim i kinim danima.

    dipl. ing. Boban Stankovi

    6-7 SISTEM JAVNIH SKLADITA

    Sistem javnih skladita predstavlja nov koncept organizovanja proizvodnje i realizacije poljoprivrednih proizvoda u naoj zemlji

    dipl. ing. Igor Risti

    7-8 RADOVI NA PELINJAKU JULA MESECA

    U julu mesecu nastaju vruine i pojavljuju se vee koliine osica i strljenova koji napadaju konice

    dipl. ing. Nenad Stefanovi

    2

  • Racionalno iskoriavanje pojedinih krm-nih kultura -Nain pripreme

    Ako poemo od predpostavke da je kabas-ta stona hrana osnovna komponenta obro-ka u ishrani preivara to joj moramo posveti-ti posebnu panju prilikom njene pripreme. Ukoliko elimo da maksimalno iskoristimo postojee kapacitete domaih ivotinja(genetski potencijal), moramo takoe pruiti i ostale odgovarajue uslove (smetaj,negu i ishranu). to se tie smetaja i nege to emo postii dranjem istih u odgovarajuim uslovima, gde e objekti biti dovoljno osvetljeni, provetreni, suv i sa to vie sveeg vazduha-najbolji su otvoreni sa slo-bodnim kretanjem ivotinja. Kod sitnih preivara je to pravilo, to kod goveda doskora to nije bio sluaj pa je i dan danas vezani sistem dranja kod nas zastupljen u 90% suajeva. Kod slobodnog sis-tema dranja pogotovu krava muzara kao i podm-ladka obezbeuju se svi napred navedeni optimalni uslovi, a to je posebno vano votinja je slobodna kree se ima mogunost da bira hranu, mesto za odmor gde je leite suvo kao i sve vazduh. U ovakvim sistemima dranja ivotinje su otpornije na odreene bolesti znai uslovi su optimalni, im-aju bolji apetit i normalno daju veu proizvodnju i ivotna proizvodnja kad je u pitanju mleko je vea. Da bi se postigla visoka proizvodnja moramo obezbediti obrok visokog kvaliteta u dovoljnim koliinama za svaku vrstu i kategoriju domaih ivotinja. Mnogo je vano da obrok bude ujednaen za svaku kategoriju domaih ivotinja, takoe tre-ba izbegavati este promene ako ve moramo one treba da budu postupne i budno propraene. Da bismo izbegli odrene probleme u ishrani moramo obezbediti kvalitetnu i zdravu hranu za ivotinja. Ishrana preivara Kabasta hraniva koju dajemo ivotinjama moe biti pripremljena na vie naina. Najei nain pripreme je jo uvek priprema sena bilo da su u pitanju razliite smee trava ili leguminoze. Ovde posebno moramo voditi rauna o vremenu ko-sidbe koji predstavlja vrlo bitan faktor prilikom spremanja sena. Takoe kvalitet u mnogome zavisi od vremenskih prilika kako e seno biti osueno pogotovu ako se radi o prvom otkosu kada su vremenske prilike dosta nepovoljne. Prvi otkos uvek pada krajem aprila i poetkom maja meseca kada imamo este kie pa je vrlo teko

    spojiti 6-7 sunanih dana da bi se pokoena masa dobro osuila. Ukoliko pokoenu masu uhvati kia dolazi do ispiranja, pojave bui i usled prevrtanja dolazi do opadanja lia pa je takvo seno vrlo loeg kvaliteta, sa velikim gubitcima hranljivih materija.U ovakvim prilikama u cilju pripreme kvalitetne ka-baste stone hrane naa preporuka bi bila da se trave i ostale leguminoze siliraju. Ovakav postupak konz-ervisanja stone hrane je interesantan iz razloga to vremenski krae traje kako bi se izbegle nepovoljne vre-menske prilike. Sam postupak u zavisnosti od koliine materijala koji treba silirati moe da se zavri uz dobru organizaciju za dva dana. Naravno ukoliko na raspo-laganju imamo svu potrebnu mehanizaciju, poev od odgovarajui silo-kombajn, prikolice za prevoz, kosaice, skupljai sena kao i traktora za gaenje.Ovakav nain pripreme stone hrane ima pred-nosti u odnosu na spremanje sena a to su: - Daleko su manji gubitci u hranljivim materijama, - Dobija se kvalitetno hranivo visoke hranljive vrednosti, - Potreban je manji smetajni prostor, - Zahteva minimum ivog ljudskog rada.Kad su u pitanju gubitci ovo je veoma bitan momenat jer se oni kreu negde oko 10% maksimalno. Ovakvim tretmanom se sauvaju maksimalno proteini, miner-alne materije kao i vitamini poto se oni nalaze najvie u liu koje prilikom spremanja sena najee opadne. Hranivo pripremljeno na ovakav nain predstavlja lako svarljivu komponentu dela obroka u ishrani preivara.Pored napred iznetih prednosti ovakvog naina konz-erviranja kabaste stone hrane nikako ne treba pod-ceniti znaaj kvalitetnog sena u ishrani pojedinih vrsta i kategorija domaih ivotinja.Da bismo obez-bedili kvalitetnu kabestu hranu vrlo bitan momenat je vreme kosidbe, kada je najpovoljniji odnos hran-ljivih materija po pojedinim kulturama. S obzirom da proizvoai koriste u ishrani preivara dosta trave , leguminoza kao i druge kulture kao to je perko i uljana repica koje se koriste na zeleno. Za ove dve zadnje kulture bitno je da se koriste do odreene faze u sveem stanju posle koje menjajui sastav hran-ljivih materija postaju gorke pa ih stoka nerado jede. Ukoliko nismo dobro isplanirali zasejane povrine pa nemoemo da otkos skinemo u odgovarajuoj fazi onda moemo pristupiti siliranju to predstavlja jedan od boljih naina pripreme kabaste stone hrane.U principu naa preporuka bi bila da ukoliko smo u mogunosti maksimalno treba pristu-piti siliranju trava, leguminoza kao ostalih krm-nih kultura radi to boljeg iskoriavanj istih. Savetodavac za stoarstvo Dipl.ing. Slavko Mladenovi

    3

  • Zatita vinove loze

    Na podruju RC Leskovac vinova loza, u zavisnosti od sorte i lokacije, nalazi u fazama od precvetavan-ja do faze nalivanja bobica (BBCH 69-73). S obzi-rom da su vremenske prilike izuzetno povoljne za pojavu biljnih bolesti na vinovoj lozi (plamenjaa se registruje na liu i mladim tek formirannim bobicama, koje su u ovom periodu vrlo osetljive), preporuujemo obavezno tretiranje vinograda kombinacijom preparata za suzbijanje plamenjae (Plasmopara viticola) ,pepelnice (Uncinula neca-tor) i sive trulei (Botrytis cinereae).S obzirom na to da je vreme nestabilno praeno uestalim padavinama preporuka je primena sisteminih preparata:-preparati za suzbijanje plamenjae (Plasmopara viticola): Ridomil Gold MZ 68-WG (a.m.mankozeb+metalaksil-M), u koliini 2,5 kg/ha, Acrobat (a.m mankozeb +dimetomorf), u koliini 2,5 kg /ha, Mikal flash (a.m fosetil aluminijum), u koncen-traciji 0,3-0,4%,

    - preparati za suzbijanje pepelnice (Uncinula neca-tor): Topas (a.m.penkonazol), u koncentraciji 0,025%, Systhane 10 E (a.m.miklobutanil), u koncentraciji 0,015%, Stroby (a.m. kreksoknil metil), u koncentraciji 0,02%.

    - preparati za suzbijanje sive trulei (Botrytis ci-nereae): Teldor 500 SC (a.m. fenheksamid), u kon-centraciji 0,1%, Switch 62,5 WG (a.m. ciprodinil+fludioksonil), u koliini 0,8 kg/ha, Pehar (a.m. pirimetanil), u koliini 2 l/ha, Cantus (a.m. boskalid) u koliini 1 l/ha, Dional 500 SC (a.m. iprodion ), u koncen-traciji 0,1%.Savetodavac za zatitu biljamr Gordana Jovanovi

    Zatita povra od visokih temperatura

    U zatienom prostoru, kao posledica visokih letnjih temperatura na biljkama se mogu pojaviti oegotine, vrlo esto se na plodovima mogu pojaviti crne fleke, a moe doi i do propadanje biljaka.Kao posledica visoke temperature intenzitet asimi-lacije (proces biosinteze tokom koje se od prostih materija izgrauju sloene) se smanjuje a desimi-lacije poveava, to smanjuje stvaranje organske ma-terije a samim tim i produktivnost biljke.Osim postavljanja zatitnih mrea, osveavajuih navodnjavanja, reenje za zatitu od visokih temper-atura je i ujednaeno nanoenje na visokim temper-aturam postojane, ekoloki prihvatljive boje preko folije.

    Postavljanje zatitnih mrea ima za cilj da osim vi-sokih temperatura i preterane osvetljenosti biljke zatiti i od vremenskih nepogoda- grada. Ove zatitne mree, izraene od polietilena, prekrivene Al- prevlakom, mogu se razlikovati po boji, gustini i strukturi. Osim navlaenjem preko folije zatitne mree se mogu koristiti i u proizvodnji povra na otvore-

    4

  • nom prostoru, samo treba voditi rauna da mrea bude odgovarajueg kvaliteta, kako bi se postigao eljeni efekat. U uslovima poveane vlanosti kada je poeljno jae provetravanje kako bi se smanjila mogunost pojave bolesti usled stvaranja razlike u temperaturi, vlagi i slabom provetravanju, poeljno je mreu skidati. Cilj osveavajuih zalivanja je da se prolaskom kapi vode vazduh osvei. Temperatura se sniava isparavanjem kapljica vode sa lia, a zatim ispar-avanjem vode iz zemljita. Svakako da bolju i efi-kasniju zatitu od visokih temperatura i preterane osvetljenosti prua upotreba zatitne mree, a u savremenijem sistemu proizvodnje u zatienom prostoru i upotreba Al-ekrana koji leti ne dozvol-javaju (stvaranjem difuzne svetlosti) nepoeljno zagrevanje, a tokom zime utiu na poveanje tem-perature vazduha u zatienom prostoru. Preporuka je da zatitu