oko istoka 39

Мокрањчеви дани » стр. 9Подршка Савета за националне мањине регионалној Телевизији Бор » стр. 6

У пензију по новим условима » стр. 4Злато за српске стрелкиње на Светском првенству » стр. 12

КАТАС ТРОФА!

У неколико општина источне Србије огромна количина

падавина изазвала поплаве и клизишта. Најтеже је у Текији

и Бољетину. РТБ Бор међу првима упутио механизацију и

људство у угрожена подручја

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 39 - 19. септембар, 2014. год. година II

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 39петак, 19. септембар 2014.

Снимци поплављених под-ручја северног дела Источне Србије које је направила допис-ничка служба РТВ Бор обишли су свет. Као извор релевантних информација Регионална Теле-визија Бор послужила многим националним, регионалним, ло-калним медијима и новинским агенцијама. Првог дана ван-редне ситуације у општинама Кладово, Мајданпек и Неготин сајт Регионалне Телевизије Бор забележио близу 3.000 једин-ствених посета

Климатске промене учиниле су своје. Трагични сценарио по-новио се после само четири ме-сеца. РТВ Бор је опет доказала да јесте јавни медијски сервис источне Србије. Све информа-ције са терена, видео снимке до којих је, мало је рећи, било веома тешко и ризично доћи, успешно су прикупљени и емитовани у свим информативним емисија-ма. Наши снимци поплављених подручја северног дела Источне Србије обишли су свет. Као из-вор релевантних информација послужили смо многим нацио-налним, регионалним, локалним медијима и новинским аген-цијама. На Регионалну Телеви-зију Бор у свом информисању позивали су се РТС-а, Б92, Те-левизија Војводина,Телевизија Републике Српске и друге на-

ционалне телевизије у региону, Студио Б, Радио Слободна Евро-па, Курир, Ало, Блиц, Новости, Телеграф, Тањуг, интернет пор-тали и многи други.

Првог дана ванредне ситу-ације у општинама Кладово, Мајданпек и Неготин сајт Регио-налне Телевизије Бор забележио је близу 3.000 јединствених по-сета. Видео материјале погледа-ло је 2.500 људи док је Фејсбук страницу Радио Телевизије Бор посетило 7.200 корисника те друштвене мреже.

Поверење које су нам указа-ле колеге из бројних редакција у Србији и шире, као и поверење које гледаоци имају у Регионал-ну Телевизију Бор, тумачимо као резултат одговорног и објек-тивног рада, великог ангажо-вања тв екипа на терену, добре организације и пре свега профе-сионалног приступа послу.

Колико су регионални ме-дији важни и битни не само за грађане тог подручја већ и за ширу друштвену заједницу и када је реч о свакодневном ин-формисању, а поготово у време ванредних околности, РТВ БОР показала је, како током пролећ-них поплава, тако и овога пута. Зато, будите увек у току, а ми ћемо и даље радити у служби вашег информисања.

Бранислава Илић

РТВ Бор прва на лицу места

Слике непогоде које су обишле свет

Снимке са поплављених подручја источне Србије користиле скоро све веће телевизијске куће у Србији, као и штампани медији и страна дописништва

БОР» Обилне кише ових дана нису драстично утицале на производњу у Рудницима бакра Бор јер је ангажовањем радни-ка и технике вода благовремено испумпана. Проблем је на копо-вима представљала грмљавина услед које је прекунуто снабде-вање електричном енергијом на скоро свим погонима па је не-колико сати стала и производња бакра.

Актуелни временски услови у Тимочкој крајни, смањили су дневну производњу, на повр-шинским коповима у Бору, за четвртину. У Рудницима бакра Бор током јучерашњег дана

произведено је 55 тона бакра од планираних 75 тона.

- Ово је само једна у низу од непогода које у последње време погађају нашу земљу и које не заобилазе ни источну Србију самим тим и општину Бор и Рударски басен Бор. На-равно да је дошло до смањења, јер је велика количина пада-вина, првенствено грмљавина, утицала на производњу. Про-блем је на коповима предста-вљала грмљавина услед које је прекунуто снабдевање елек-тричном енергијом на скоро свим погонима - рекао је Не-бојша Виденовић, директор Рудника бакра Бор

За разлику од борске у дру-гим општинама Борског округа ситуација је изузетно алармант-на па је менаџмент РТБ-а Бор упутио овим подручјима по-моћ у погледу механизације и људства.

- Чета за спасавање је би-ла а и даље је у приравности и чека да интервенише тамо где је потребно . Ми смо са представницима РТБ-а на че-лу са генералним директором обишли село у мајданпечкој општини Бољетин где је ситуа-ција изузетно озбиљна, али оно што смо видели у кладовској општини превазилази сва наша очекивања. Текија је у таквом стању да тамо неће бити нор-мализован живот дуже време. Наше машине су тамо и раде на отклањању штетних утицаја ових непогода. - додао је Небој-ша Виденовић.

Маријана Симић

У Рудник бакра Мајданпек мобилно и крајње одговорно, уз пуну контролу свих критич-них тачака одржавају произ-водњу. Иако су већ други пут у септембру обилне падавине поново поплавиле радилишта на површинском копу и успо-риле производњу, рад на од-ношењу јаловине се готово и није прекидао, а ускоро ће би-ти стабилизована производња на руди. Истовремено, показа-на је пуна одговорност и према граду и грађанима, па је део Пека преусмерен ка Јужном ревиру, те тако оборен ниво реке у самом граду и спречено да се ,након аутобуске станице, поплаве и други објекти.

С. Вукашиновић

МОБИЛНО И У РБМ-у

Проблеми због кишеНа површинским коповима Рудника бакра Бор производња смањена због скорашњих обилних падавина. - До застоја у производњи дошло је и због грмљавине која је проузроковала нестанак струје на битним агрегатима

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 39 петак, 19. септембар 2014.

ТЕКИЈА» После ката-строфалног невремена и одро-на земље који је кренуо са врха планине изнад Текије, делимич-но затрпао већину кућа у овом насељу и пут Доњи Милановац - Кладово, почело је расчишћа-вање. Срећом људских жртава и повређених није било, а евакуи-сано је око 300 становника. Они који су остали немају струју и пијаћи воду, део путева је раз-рушен, а испред кућа је велика количина житког блата.

У расчишћавању наноса земље у Текији учествују при-падници Ватрогасно спасилачких јединица, жандармерије, поли-ције, радници предузећа за путеве Страбаг, а механизацијом и људ-ством уклањање наноса земље помогао је и РТБ Бор. Приоритет је уклањање наноса са пута Ду-навске магистрале, јер је Кладово практично одсечено од света.

- Ујутру око пола девет, по ономе што сам ја видео, нанос је кренуо од цркве и затрпао три целе улице. После тога ви-ше није могло да се изађе. Сва земља је ишла тим путем, нане-ла балване и камење. Тешко је

објаснити. Срећа је била да се све то десило по дану, а не ноћу, јер би у супротном сигурно било жртава. - каже мештанин Љуби-ша Дулбочановић.

- Имам 81-ну годину. Овако никада у Текији није било, ни трећина од овога. Ово је ката-строфа. Моја кућа истина није била погођена, али у тренутку када сам изашао из куће и ви-део шта се дешава нисам могао да поверујем очима. Страшно. - говори Александар Бобокело-вић, мештанин Текије.

Рударско-топионичарски ба-сен Бор учествовао је у евакуацији људи из Текије, а басенска тешка механизација (три грађевинске машине и четири камиона) раш-чишћавала је путеве од бујичних наноса. Рашчићавање локалних путева и одржавање магистрал-ног настављено је а басенска механизација је, након апела начелника Сектора за ванредне ситуације Предрага Марића, поја-чана са додатна два багера/рово-копача. Иначе, Марић је похвалио борску компанију рекавши да је РТБ Бор брзо ангажовао своју ме-ханизацију у угроженој Текији.

Тамо где је најтеже, у селу Бољетин код Доњег Милановца, где је бујица однела мост, а вода носила аутомобиле и стоку, РТБ Бор, односно Рудник бакра Мај-данпек, упутио је данас мештани-ма помоћ у храни и пијаћој води.

Д.Н.

Иако делује као да је најгоре прошло, највећи страх станов-ника је да се клизиште не про-шири и нису сигурни да је опас-ност прошла.

- У новој Текији сам 45 го-дина. Никада се овако нешто није догодило. Било је веома

малих одрона, по неки камен, али не овако. Ово је равно ката-клизми. Сигуран сам да ће све ово да се среди, уредићемо ми нашу Текију, али плашим се да се клизиште не прошири, да не крене поново на доле. То може да буде веома опасно. - каже још један мештанин Никола Војимировић.

О томе колика је материјал-на штета и да ли ће бити могуће сређивање свих објеката, за сада нема података, док се не санирају прве последице.А ко-лико ће санација трајати за сада није познато.

Дејан Ђорђевић

После катастрофе

БОР» Велике проблеме и штету протекла киша је нанела житељима у појединим делови-ма Бора. Током невремена поп-лављена су такође и три стана у улици Филипа Филиповића. Станари ове зграде кажу да то није први пут, крајем јула било је још горе, али од тада нико ништа није предузео

Обилне кише које су пале у Бору изазвале су изливање воде и поплаву у магацину установе Апотека Бор, која је смештена у борском Дому здравља.. Сви лекови у магаци-ну Апотеке Бор су складиштени у складу са предвиђеним про-писима, али је услед изливања шахти висина воде у магацину достигла 30 сантиметра и леко-ви на најнижим полицама су се нашли под водом.

- Ово је централни магацин за све апотеке на подручју бор-ског округа. Овог тренутка је критична ситуација у Кладову . Они имају залихе лекова за све-га неколико дана,али се надам да ћемо ускоро моћи да оства-римо комуникацију и са њима и да неће бити већих проблема - каже Снежана Јанковић, в. д. директор Апотеке Бор.

З. М.

ПОПЛАВЉЕН И МАГАЦИН АПОТЕКЕ

- Вода је излазила из канали-зације и поплавила нам је цео стан. И не само наш него и ком-шијине - каже Милош Цветко-вић, станар.

На позив станара данас су изашли одговорни из борског Водовода .

- Они кажу да се вода из атмосферске улила у комунал-

ну канализацију и то је проуз-роковало ове поплаве - додао је Цветковић.

Киша је изазвала и неза-довољство станара зграде Дуплекс. Због, како они кажу, запушења канализације, у са-мом дворишту дошло је поново до стварања велике баре. Вода није ушла у зграду, али станари су остали заробљени све док се вода није повукла.

Овај проблем присутан је више година. Упркос обећањима одговорни још увек не изналазе решење.

- Закуцао сам на многа вра-та, али безуспешно .Технички директор Дирекције за изградњу Бора ми је обећао да ће након ребаланса буџета решити овај проблем, али још увек ништа - пожалио се Радомир Мундрић, станар Дуплекса.

Било је проблема и у другим деловима града, али и на самим улицама Бора, поједини аутомо-били остајали су заробљени у уличним језерима.

Шта је све проузроковало оваква запушења , какве су по-следице, нисмо успели да сазна-

мо. И поред обећања у Дирек-цији за изградњу Бора, остали смо ускраћени за одговоре на ова питања.

Љиљана Ђорђевић

Реке текле и на борским улицама

Невреме није заобишло ни град бакра

стр.4


ДРУШТВО број 39петак, 19. септембар 2014.

БОР» У Машинско елек-тротехничкој школи у Бору , кров одавно прокишњава али последње јаке падавине и ве-

лика влага узрок су због којих су се запалиле инсталације на спратној разводној табли са оси-гурачима. На срећу, интервен-цијом дежурних професора ове школе спречен је већи пожар, који је могао да нанесе неса-гледиву штету. Захвалност због брзе интервенције исказао је председник општине Живорад Петровић ,који је са сарадници-ма обишао ову школу.

- Захваљујући брзј интер-венцији дежурних професора избегнута је катастрофа.Ми смо дошли да видимо шта локална

самоуправа може да уради хит-но јер је реч о старијој школи која захтева санацију.Догово-рићемо шта је приоритет за ула-

гање,али пре свега морамо средити инсталације јер овде тренутно не-ма ни струје,а шко-ла мора нормално да ради -рекао је Живорад Петро-вић,.председник Општине Бор. Ло-кална самоуправа редовно планира

средства за образовне установе, јер улагање у образовање не сматра само као најисплативије већ и као најбитније.

Без обзира што због пожа-ра на разводној табли на другом спрату Машинско електротех-ничке школе није било струје,-настава се одржавала нормално па ученицима и професорима мало стрплења док се не откло-ни квар није тешко пало. Саче-каће тако стрпљиво док се не замени и комплетна електро ин-сталација и кров.

Златја Марковић

БОР» Ученици борских средњих школа биће ослобође-ни плаћања дневница радно ангажованим професорима на предстојећим екскурзијама у иностранству. Оваква одлу-ка уследила је на иницијативу председника Општине Бор Жи-ворада Петровића на састанку са директори-ма средњих школа и чла-новима школ-ских одбора са циљем да се смањи це-на екскурзије и помогне у ч е н и ц и м а и њиховим родитељима.

- Након овог састанка дошли смо до закључка да због лоше материјалне ситуације, школе поднесу тај терет и у складу са законом из сопствених прихода исплате наставницима за ту бригу о деци. За тај износ биће умањена и цена екскурзија - истакао је координтор рада средњих школа у Бору Мило-

ван Божовић и додао да Савет родитеља спроводи комплетну процедуру организовања ек-скурзија и на тај начин одређује и цену дневнице.

Наставничка дневница у Гимназији и Машинско електро-техничкој школи износи 25, а у Техничкој школи 22 еура по уче-

нику за целу екскурзију у бруто износу. Више од половине днев-нице, каже Божовић, издваја се за порезе и доприносе.


ног века, али и дилему да ли да оду у пензију до краја ове годи-не или не.

- По новом Закону од 2015. године, у пензију ће се ићи када се испуни старосна граница за

СРБИЈА» Нови Закон о пензијско-инвалидском осигу-рању, који ће се примењивати од 2015. године, има бројне новине и ствара недоумице код људи којима се ближи крај рад-

мушкарце 65 и за жене 60 го-дина живота, а висина пензије ће зависити од радног стажа. Наша Служба правне помоћи ради уторком и четвртком и на располагању је свим грађани-ма којима је потребан правни савет - каже Верица Чарапић, директор Фонда ПИО филијала у Бору.

Од наредне године мушка-рац са 65 година живота и 40 го-дина радног стажа има услов за пуну пензију. Ако је уплаћиван допринос за све године стажа, отприлике на просечну плату у Србији која је сада око 45. 000 динара, пензија ће му бити око 36. 000. Његов вршњак који има 25 година стажа и примао је та-кође просечну плату имаће знат-но мању пензију - око 21. 000.

Слична је ситуација и са же-нама. Запослена која 2015. на-пуни 60 година живота и има 35 година стажа, а примала је плату на нивоу републичког просека може да рачуна на 35. 000динара

Спречен пожар у МЕШ-уУченици не плаћају

дневнице професоримаПрибраношћу професора ове средње школе избегнута катастрофа. - Председник Општине Бор Живорад Петровић обећао помоћ за санацију крова и дотрајалих инсталација

На иницијативу председника Општине Бор

пензије. Њена вршњакиња која је имала исту плату, али само 15 година стажа добиће око 15. 000 пензије.

- По новом закону ће први пут бити уведени и казнени поени за оне који реше да се пензионишу са једним испуње-ним условом, било да је реч о годинама стажа или старости. Новим Законом о ПИО биће трајно умањен чек за 0, 34 од-сто за сваки месец радног ста-жа који недостаје. Превремене старосне пензије, углавном ће моћи да користе они који имају право на бенифицирани радни стаж - истиче Верица Чара-пић, директор борске филијале ПИО.

У Србији тренутно има нешто више од милион и 720. 000 пензионера, од тога је 56 посто грађана остварило ста-росну , док су остали грађани отишли у превремену пензију.


Нови услови за одлазак у пензију

Од нове године за пуну пензију потребно је испунити оба услова - старосни и године стажа. - Уколико један од услова није испуњен, пензија ће бити умањена за 0,34 одсто за сваки месец који недостаје

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 39 петак, 19. септембар 2014.

БОР» Монтажа највећих и најтежих делова опреме у но-вој Фабрици сумпорне кисели-не РТБ-а Бор приводи се крају. Најзначајнији објекти у којима ће бити смештен и до испоруке потрошачима чуван монохидрат,

резервоари, укупног капацитета 20 хиљада тона, су изграђени, а комплетан кров је склопљен на земљи.

С обзиром на то да је купола овако габаритних резервоаре вео-ма тешка и има пречник од 28 ме-тара, за подизање и монтажу на резервоаре, у РТБ Бор је стигла до сада највећа и најсавременија дизалица носивости 600 тона, са стрелом дужине 195 метара.

- Ово је свакако тренутно највећи еколошки пројекат на Балкану. Подигли смо највећи терет на градилишту нове Фа-брике сумпорне киселине, ку-полу резервоара. Изузетном дизалицом велике носивости се подиже 76 тона терета, на виси-ну од 20 метара и то је заврш-не операција и покривања два резервоара чији је укупни ка-пацитет 20 хиљада тона. Уз по-стојеће резервоаре, биће могуће складиштити до 60 хиљада тона сумпорне киселине. Морам пох-валити извођаче, компанију Фе-ремонт, која је изузетно профе-сионално урадила посао. - каже Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор.

Подизање је до детаља испла-нирано и прецизирано, а урађена је и компјутерска симулација пре почетка. Захваљујући томе, без обзира на неповољне временске услове и јаку кишу, кров је ус-пешно спуштен и монтиран на један од резервоара. Очекује се да постављање другог крова буде завршено средином недеље.


грађани Бора и борске општине имати чисто небо. Грађани то за-служују и ја обећавам да ће тако и бити и да ће 23. децембра ра-дови на изградњи нове топиони-це и фабрике сумпорне киселине бити завршени. Користим прили-ку да се захвалим Влади Србије и премијеру Александру Вучићу на подршци и одобреном кре-диту вредном 30. милиона евра тако да радови на пројекту улазе у завршну фазу - рекао је после обиласка радова у новој топио-

ници Благоје Спасковски, ге-нарални директор Рударско-то-пионичарског басена Бор.


БОР» Рударско-топиони-чарском басену Бор је за завр-шетак пројекта нове топионице Влада Србије одобрила кредит вредан 30 милиона евра , тако да ће радови бити завршени до пред-виђеног рока, 23. децембра 2014. године . Први човек РТБ-а Бор, Благоје Спасковски је, са својим најближим сарадницима обишао моторни контролни центар за на-пајање свих потрошача електрич-ном енергијом у новој топионици и није крио задовољство што ра-

дови теку по плану и што велики пројекат улази у завршницу.

- Пројекат мора да буде за-вршен до краја године и тада ће

Да би се остварио план предвиђен пројектом, да након пуштања у рад нове топионице загађење у Бору буде сведено на минимум, неопходно је што више гасова који се стварају у процесу производње спровести до нове фабрике сумпорне киселине. За те потребе се у погону нове топи-онице реконструиши конвертори, а завршена је и монтажа дуваљке, једног од најјачих агрегата у новој фабрици сумпорне киселине.

- Свакога дана слажемо мо-заик пројекта нове топионице и све смо ближи крају. Постављена је главна дуваљка, најјачи агре-гат у новој Фабрици сумпорне киселине, инсталиране снаге 4,2 мегавата, која је веома значајна за завршетак овог пројекта. Она је главни елемент за транспорт гасова од нове топионице до Фа-брике сумпорне киселине, где ће се даље прерађивати. Монтажа је скоро завршена, и дуваљка ће свакако бити спремна за почетак рада нове топионице крајем го-дине.- каже Драган Маринковић, директор пројекта изградње нове топионице и фабрике сумпорне киселине у РТБ-у Бор.

Комплетну монтажу су, под стручним надзором произвођача, компаније „Сименс“ урадили рад-ници АТБ ФОД-а..

УГРАЂЕНА ДУВАЉКА

Фабрика сумпорне киселине поприма коначан облик

Монтирана купола на резервоару

БОР» Радници површин-ског копа Велики Кривељ према-шили су план производње руде у августу за четири посто. Уместо планираних 850, ископано је 884.000 тона руде која је имала нешто мањи просечни садржај бакра, али је ипак августовски план и на бакру у руди преба-чен за 10 тона. Са друге стране уклоњено је 23 одсто мање јало-вине од плана, али је ипак у од-носу на учинак у јулу уклоњено 350.000 тона јаловине више.

Обилне кише које прате ру-даре од априла правиле су про-блеме на борским коповима, али још више у Руднику бакра Мај-данпек. Без обзира на борбу са незапамћеним количинама во-

де, блата и муља на коповима у РБМ-у успели су да стабилизују производни процес и дођу до учинка од око 890 тона бакра у концентрату и више од милион тона ископина.

Током августа у борску То-пионицу допремљено је укупно 2.569 тона бакра у концентрату. Из тих сировина у Топионици је произведено 2.666 тона анодног, а у Електролизи 2.133 тоне ка-тодног бакра.

Фабрика сумпорне киселине у августу је произвела 7.551 то-ну киселине и нема залиха јер је пласман унапред обезбеђен.


Кредит за нову топионицу

Влада Србије помаже изградњу погона у РТБ-у Бор

www.rtvbor.rs

Августовска производња у РТБ-у Бор

стр.6


У ФОКУСУ број 39петак, 19. септембар 2014.

Снимање филма „Сјене“ о Гаврилу Принципу је завршено, а последње сцене овог оства-рења снимљене су у казаматима испод Војног музеја на Кале-мегдану. Следи пост продукција, а према речима аутора, Бора-нина Милоша Љубомировића премијера филма се очекује почетком октобра. Део средста-ва за завршетак снимања при-купљен је на донаторском сајту јер релевантне институције у Србији нису помогле снимање филма. Аутор планира да Бо-рани, међу првима у Србији, на

Дан ослобођења града 3. окто-бра, погледају филм који се бави судбином Гаврила Принципа на-кон атентата у Сарајеву. Главне улоге у филму играју Небојша Глоговац као психијатар Па-пенхајм, Никола Ракочевић као Гаврило Принцип и Александар Радојичић као чувар Франтишек Лебл.

Регионална телевизија Бор препознала је значај овог пројек-та и медијски помогла промо-цију филма који може да расвет-ли историјске чињенице.

Жаклина Ранђеловић

БОР» Савет за међунацио-налне односе у Бору упутиће препоруку Скупштини општине Бор и надлежном министарству да Регионална телевизија Бор сачува садашњи статус, јер ће у противном, у процесу привати-зације први на удару бити упра-во програми на језицима нацио-налних мањина с обзиром на то да су непрофитабилни- речено

је на седници, на којој је између осталог разговарано и о ини-цијативи за поставку етно куће, финансијској помоћи сеоским културно уметничким друштви-ма и пројекту за обуку чланова овог Савета.

Једна од три општине у Ср-бији у којима ће ускоро заживе-ти пројекат за обуку чланова Са-вета за међунационалне односе

јесте и Борска општина. Проје-кат је намењен свим мањина-ма, обухвата и обуку за писање пројеката а реализоваће га Цен-тар за регионализацију.

- Пројекат за обуку чланова националних савета у Бору ће се реализовати почетком или сре-дином октобра, осим обука за писање пројеката, новина је то што ће овај пут акценат бити на ромској популацији али и на из-менама закона о локалној самоу-прави. Те законске измене одно-се се пре свега на то што локалне самоуправе, иако је закон донет, нису обраћале много пажње на рад националних савета. Девет година је требало да се уведу Савети, и у општинама борског округа као рецимо у Мајданпе-ку, Кладову где је донета одлука о оснивању савета –савети ни-су уведени, не раде. Тако да ће морати мало да се пооштри за-конска регулатива управо тамо

где се не ради по закону - каже Зоран Андрејић члан Савета за међунационалне односе у Бору.

На седници је донета одлу-ка да се подржи иницијатива о изградњи етно куће на подручју борске општине, те да се затражи подршка локалне самоуправе и стручних служби. Локална само-урава, како је речено на састанку треба да пронађе и модус финан-сирања сеоских кудова, који ће уколико остану без те помоћи ус-коро бити угашени. Истакнуто је такође да ће Савет за међунацио-налне односе у Бору Скупшти-ни општине Бор и надлежном министарству упути препоруку да Регионална телевизија Бор сачува садашњи статус, јер ће у противном, у процесу приватиза-ције први на удару бити управо програми на језицима национал-них мањина с обзиром на то да су непрофитабилни.

Елда Драгаш

НЕГОТИН» Једна од најстаријих средњих школа у Србији, Неготинска гимна-зија , обележила је 175. рођен-дан. У програму посвећеном стогодишњици Великог рата, учествовали су школски хор и рецитатори. Свечаност је зао-кружена доделом јубиларних награда радницима Гимназије, коју данас похађа 390 ђака у 16 одељења природног и друштве-ног смера

Неготинска гимназија, го-динама чува статус једне од најугледнијих средњих школа у Србији. Током 175 година по-стојања, постала је позната не само по многим славним имени-ма научника, дипломата и дру-гих великана, који су се у њој школовали, већ и по одличној припреми коју свих ових година пружа својим ђацима. О томе најбоље говоре освојене награ-де на школским такмичењима. И претходна година, између две прославе Дана школе је била ве-ома плодна.

- У неку руку ово је прили-ка да се захвалимо свим учени-цима који су на најбољи начин представљали школу, а које је за освојене домете у знању већ наградила локална самоуправа, ресорно Министарство и наша школа- , рекла је ,између осталог, Емилија Петровић, директорка школе, на свечаној академији приређеној поводом годишњице неготинске гимназије.

Милош Павловић, Давид Ма-тејевић, Владан Буквић, Милан Милошевић, Михаела Могош, Невена Живановић, Михајло Миловановић, Ана Којић, Алекса Дамњановић и Анђелија Радова-новић, су са успехом наставили да проносе име Неготинске гим-назије, која је избором теме за академију- стогодишњице почет-ка Првог светског рата, поново показала своју пуну зрелост.

Рођендан Неготинске гим-назије био је прилика за доделу јубиларних награда запослени-ма за 10 и 20 година верности просвети. Награђене су про-

фесорке Драгана Нисић и Сне-жана Степановић-Андрејевић и радник школе Јовица Јанковић.

Свечаности су присуствовали бројни гости.

Јованка Станојевић

Завршен филм „Сјене”

Јубилеј у знаку стогодишњице „Великог рата”

Неготинска гимназија прославила 175. рођендан

Подршка Регионалној Телевизији Бор

Савет за националне мањине Општине Бор предложиће Министарству за културу и информисање да из процес приватизације изузме РТВ Бор због програма на језицима националних мањина, који приватницима нису профитабилни

стр.7


У ФОКУСУброј 39 петак, 19. септембар 2014.

Више од месец дана након завршетка мерења ВИП мреже мобилне телефоније показују да је обезбеђена боља покривеност сигналом на отвореном и уну-тар објеката на територији Бора и Зајечара, чиме је обезбеђен и бољи квалитет разговора.

- На 2Г и 3Г мрежи мењамо комплетну технологију. Скида-мо базне станице које смо имали када смо стварали ВИП и по-стављамо нову технологију, која ће бити спремна за будућност, за примену нових технологија, када у Србији буде било могуће њихово покретање. Мислим на 4Г и ЛТЕ технологију која ће омогућити стварно брз интер-нет. Али ова промена ће пре све-га имати утицај на побољшање квалитета разговора, покриве-ности подручја и преноса пода-така - каже Дејан Турк, дирек-тор компаније Вип мобил.

Увођење дигиталног сигна-ла и евентуално добијање дела фреквенција које тренутно ко-ристи војска, било би од вели-

ког значаја за све мобилне о п е р а т е р е у Србији, а становници би тиме до-били више могућно сти за коришћење нових тех-н о л о ш к и х решења у об-ласти мобил-не телефоније и интернета.

- Сигурно је да постоји ве-лика могућност код дигитали-зације која би требало да се за-врши средином следеће године. Иако још нема званичних пода-така, вероватно ће то ослободи-ти спектар на 800 МХз који се већ употребљава у скоро свим другим земљама у региону. Он је сигурно веома погодан за брзи интернет - наглашава Турк.

У овој компанији истичу да ће до краја године уложити 23 милиона евра у модернизацију 2Г и 3Г мреже широм Србије и

да ће се наредне године настави-ти побољшања мреже у источ-ном и јужном делу Србије.

- Има још пуно простора да се мрежа унапреди. Велики је број мањих места која нису

покривена онако како би ми то желели. У нашем дугорочном плану је управо велика инвес-тиција у мрежу која ће потпуно покрити и мања места у Србији - каже Ненад Зељковић, дирек-тор технике ВИП мобил.

У првој половини године ВИП је остварио више од сто-тину милиона евра профита, а очекује се да се до краја године профит буде већи од прошлого-дишњих 180 милиона евра и да ова година буде најбоља у исто-рији компаније.


Пријатно поподне на тера-си хотела „ Језеро“ на Борском језеру. Иако нису сви столови заузети, гостију довољно да се чује опуштени разговор и ужива у погледу. Са Милицом Мило-вановић, управником хотела“ Језеро“ разговарамо о сезони на измаку, али и о плановима за јесењу и наредну туристичку сезону.

- Ова сезона, која је на изма-ку , била је специфична по мно-го чему. Знамо сви да временски услови нису били повољни од почетка маја до краја јула. Тек је август месец био повољан за туризам, и у том периоду капа-цитети хотела „ Језеро „ били су одлично попуњени. Такав тренд наставиће се и у септембру и октобру, а већ је договорено одр-жавање разних семинара и кон-греса у нашем хотелу. Спремамо се , наравно и за зимску сезону,

за дочек Нове године на пример, а размишљамо и о наредној ту-ристичкој сезони за коју при-премамо неколико нових ствари. – рекла је Милица Миловано-вић, управник хотела „ Језеро „.

У хотелу од недавно бора-ви група од 40 Кинеза, која ће остати све до децембра. Не на-

викнути на наш начин исхране повели су са собом и свог кувара који који за њих припрема ки-неску храну, али истовремено учи и наше куваре том занату. Након њиховог одласка хотел Језеро имаће школоване кува-ре за припрему кинеске хране, што ће обогатити понуду хотела

БОР» Према одлу-ци Скупштине општине Бор, одређене категорије становништ-ва градски и приградски пре-воз могу бесплатно користити. У одлуци о праву на бесплатан превоз на градским и приград-ским линијама дефинисано је осам оваквих категорија - деца и њихови пратиоци ради похађања предшколског образовања, уче-ници основних школа, запослени у основним и средњим школама у Бору, лица старија од 70 година, слепи и лица оболела од мулти-плесклерозе, церебларне парали-зе, дистрофије и параплегије, као и њихови пратиоци, војни инва-лиди, цивилни инвалиди рата, лица ометена у развоју и њихови пратиоци, као и корисници на-родне кухиње.

У предузећу Бортравел, које је према уговору са локал-ном самоуправом надлежно за превоз путника на градским и приградским линијама, истичу да бесплатне карте користи око девет хиљада људи. На овим ли-нијама саобраћа 35 аутобуса.

Марија Ћосић

Боља покривеност ВИП мреже

Бесплатан превоз за 9.000 борана

када је реч о гастрономији. А сами Кинези одушевљени су и хотелом и природним лепотама овог краја.

- Овде је веома лепо и јако се допада и мени и мојим прија-тељима. Свиђа нам се поглед и свеж ваздух. Пре доласка нисам знао како је овде, на интернету сам видео да је хотел леп, али када смо дошли овде био сам одушевљен, хотел је предиван, а природа фантастична - каже Ху-ао Ли из Шангаја.

За развој туризма нису само довољне природне лепоте. То су у хотелу Језеро добро разу-мели, па до наредне туристич-ке сезоне уредиће се не само хотелски део плаже, где ће бити постављени тушеви и поправље-не чесме , већ и Јелен парк као и главна плажа, а све стазе за ше-тање биће осветљене.

Зоран Максић

Успешна туристичка сезона хотела „Језеро”

Од децембра хотел „Језеро” на Борском језеру обогатиће своју гастрономску понуду и кинеском кухињом. - Припреме за новогодишњу ноћ су већ почеле, а менаџмент хотела припрема низ новина за наредну туристичку сезону

стр. 8


СПЕКТАР број 39петак, 19. септембар 2014.

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

ÎN*EPUTU ANU NUOU ĐE ŠKUALĂ

» Đe školari školjiluor primarje šî mižlo+inje pi septembru al đe întîj a în+eput anu nuou đe škuală. La škuală a đe întîja uoară a pornjit 68 đe mij 500 đe kopiji, đe karje država, ka pintru školari pînă în a đe patra klasă a dat kărcîlji đe &aba.Đe školari đin a đe întîja klasă lu školjilji Boruluj, samouprava lokală a dat šî paketuri ku lukrurlji đe škuală. Asta sa dat în +in+i školji în oraš šî tri în saće, unđe sînt skrijac 407 đe kopiji. Đe asta tot samouprava lokală a dat vro 400 đe mij đe dinari.

DZÎUA LJIMBI

» Pintru Dzîuă lu ljimba romînă-rumînjaskă, karje să însamnă pi avgustu al đe 31, în Muzeju đe majdanjerit šî metalurgije în Bor sa cînut tribina „Ljimba nuastră romînă – podu pistă Dunărje“. La tribină sa vuorbit kît znăćuje să să păzaskă ljumba romînă rumînjaskă la uaminji în parća

asta a Sîrbiji. Sa arătat šî un film đe păzîtu obi+ejurlji, identitetu, kultura, tradicija šî ljimba lu minoritaća asta, da sa cînut šî un program frumos đe kultură pi ljimba romînă rumînjaskă.Organizatoru manifestaciji je Socîja đe kultura Romînjiluor-Rumînjiluor Ariadnae Filum.

PRODU*ERJA ELJEKTRI*I

» Hidrocentrala „Đerdap 1“ a produs în avgust 525 đe milioanje kilovat-+asuri đe eljektrikă, aša kă planu đe 328 đe milioanje kilovat-+asuri đe eljektrikă sa trjekut ku vro 60 đe procjenturi. Đi la în+eputu anuluj hidrocentrala lîngă Kladova la EPS a dat 3,7 milijarde kilovat-+asuri đe eljektrikă or ku šasă procjenturi măj mult đe kît a fost planu.Akuma hidrocentrala pi dzîuă produ+e 14 milioanje kilovac đe eljektrikă. Norma đe septembar je 253 đe milioanje, +e însamnă produ+erja pi dzîuă đe vro uopt milioanje kilovat-+asuri đe eljektrikă.

Prevodu: Aleksander Ilić

Нови међународни дан пи-смености, осми септембар, Ср-бија је дочекала са близу мили-он и 350 хиљада људи без или са неколико разреда основне школе. ЛоЛ, ОМГ, ЕТЦ, БФФ, „лајк” и „дислајк”, „постовати” и “таговати”, “смајли” или неки други „емотикон“, симболи су и појмови неке нове комуника-ције, настале у доба интернета, а која се лако развила и проши-рила, највише у млађој генера-цији корисника. И док је њи-хов свакодневни свет обогаћен новом врстом изражавања, основна писменост, о којој је цивилизација бринула векови-ма, постала је сасвим друга-чији појам у људској потреби за комуникацијом.

Нажалост, ни велики број интернет корисника не може да се похвали писменошћу, иако прилично добро познаје рачунаре и нема проблема са читањем и писањем. Једнос-тавност комуникације и смањен број појмова који се уочавају и на друштвеним мрежама, по-казују да су у праву критичари који стално упозоравају да су се дефиниције давно промениле у правцу функционалне писме-ности, да се и даље, можда чак и брже, мењају и да су основна

знања читања и писања прева-зиђене категорије.

Али и то је мањи проблем, јер и у 21. веку, број неписмених људи, према класичној дефини-цији, и у Србији је остао преве-лики и изнад често лажне пер-цепције о сопственом знању, об-разовним, културним и другим достигнућима. Јер, сваки шести грађанин, показао је попис, или уопште није ишао у школу или има непотпуно основно образо-вање. Део њих и данас не може да чита и пише, најчешће не уме ни да се потпише.

И разлог је то за бригу јер је свет скоро пре пола века до-нео декларацију којом се оба-везао да искорени неписменост. Да свакоме пружи бар основно образовање и омогући му дос-тојан живот који подразумева сналажење у друштву. То је зато и био и остао задатак обе-лежавања међународног дана писмености. Сада и уз додатну потребу да упозори да друштве-не разлике временом нису смањене, већ напротив, све су веће. Лако је зато констатовати да се мора уложити још много напора да друштво подједнаких шанси којем тежимо не постане утопија.

Бојан Обрадовић

БОР» У Бору је у току из-градња молитвеног дома за при-паднике муслиманске вероиспо-вести. На темељима постојеће зграде у којој су припадници исламске верске заједнице већ десетак година одржавали верс-ку службу ниче нови објекат.

- Пошто је објекат био стар и опасан за коришћење Исламска заједница је поднела локалној самоуправи захтев за изградњу новог стамбеног објекта и за то смо добили одговарајућу грађе-винску дозволу. Легитимно је

право верника да имају своју богомољу. Радимо све што је у складу са пројектном докумен-тацијом, а зграду ћемо користи-ти за наше намене. Локална са-моуправа неће толерисати било какво одступање од грађевнске дозволе - каже Елдин Ашће-рић, секретар Исламске зајед-нице Србије. Иако је објекат према речима Ашћерића у скла-ду са пројектом, потврду о томе у локалној самоуправи нисмо успели да добијемо. Његова из-градња, међутим, изазвала је

различите коментаре Борана. Да ли ће се нови објекат нази-вати џамија или молитвени дом суштински није важна.

- Не знам зашто је пробле-матичан термин џамија, битна је намена објекта који ће се ко-ристити. То је објекат Исламске заједнице и он ће се користити у молитвене сврхе. За нас је и стари објекат био џамија, јер ми у њему обављамо молитве.

Нас интересује функционалност простора не архитектура - иста-као је Ашћерић.

- Исламска заједница је ову кућу купила пре десетак годи-на и у њој су се свакодневно обављале молитве. То сви бо-

рани знају .То је познато у Бору, макар посредством Телевизије Бор. Ви сте нам омогућили да за сваки празник упутимо честитке припадницима муслиманске ве-роисповести - додао је на крају Ашћерић.

Осим што је био дотрајао стари објекат је био премален да прими све вернике муслиман-ске вероисповести, којих према последњем попису у Бору има

1330. Стари је могао да прими педесетак верника, а нови дупло више. Очекује се да ће изградња верског објекта бити завршена за месец дана, јер је преостала још кровна конструкција.


Џамија или молитвени дом?

Сваки шести грађанин Србије није завршио основну школу!

Обележен Међународни дан писмености

На месту некадашњег молитвеног дома у Бору се гради нови верски објекат. - Исламски верници кажу да није битно како се овај објекат зове. - Локална самоуправа, за сада, нема одговора чему ће служити грађевина која ниче

стр. 9


КУЛТУРАброј 39 петак, 19. септембар 2014.

НЕГОТИН» Церемонијом свечаног отварања, у дворишту родне куће композитора Стевана Стојановића Мокрањца, у Него-тину су почели 49. Мокрањчеви дани. После интонирања српске химне и звука традиционалних фанфара, у присуству бројних гостију и учесника Фестивала, цвеће на споменик музичког ве-ликана положиле су бројне деле-гације из Београда и Неготина. У поздравној речи, Јован Мило-вановић, председник Општине је рекао да је Неготин сврстан у групу драгоцених и малоброј-них градова који се могу похва-лити празником музике какав је Мокрањчев фестивал.

- Судбина великих људи и оног што су нам оставили је да их свака генерација сагледава кроз призму властитог времена, одаје им поштовање, преиспи-тује и поново афирмише давно потврђене вредности њиховог дела. Такав је случај и са Стева-ном Мокрањцем, грандиозном фигуром наше музике, а о томе најбоље сведочи фестивал „Мо-крањчеви дани“, нагласила је беседећи о Мокрањцу, Даринка Матић Маровић, диригент, до-ајен српског музичког живота. Четрдесет девету фестивалску сезону у Неготину, од 12. до 19. септембра, отворио је Милан Ра-досављевић, директор Дома кул-туре „Стеван Мокрањац“. Све-чану церемонију заокружили су здружени хорови, два из града домаћина: Хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и Храма „Свете Тројице“ и 3 гостујућа, извођењем шесте Мокрањчеве руковети, уз коју је традицио-нално подигнута фестивалска застава једног од најзначајнијих музичких фестивала у нашој земљи.

Прве фестивалске вечери, на традиционалном Натпевавању хорова, тријумфовао је Мешо-вити омладински хор „Јувентус кантат“ из Сомбора, под упра-вом младе Дајане Мијић, сту-дента Музичке академије у Ис-точном Сарајеву. Овом Хору је припала Статуета Стевана Мо-крањца и право представљања целовечерњим програмом идуће године. Дргопласирани је Ме-шовити Хор „Игнациј Хладник“ из Тржича у Словенијиу. Треће место је припало Хору Храма „Свете Тројице“ из Неготи-на, а четврто Хорском музич-ком друштву „Кочо Рацин“ из Скопља у Македонији.

Обавезна композиција Нат-певавања је била 10. Мокрањ-чева руковет. Вокалне доме-те хорова, након оцењивања трочланог жирија, образложила је Даринка Матић Маровић.

Као пратећи програм, прве вечери Фестивала, у Галерији Дома културе „Стеван Мо-крањац“ отворена је изложба слика из Легата сликара и колек-ционара Миленка Шербана, из београдске институције културе „Кућа легата“.

Мокрањчеви дани су на-стављени Радионицом појања и певања: Токови развоја право-славне музике: Од Мокрањчевог мелографског и композиторског рада до стваралаштва савреме-них аутора. Вечерњи термин био је резервисан за позоришну представу „Рођендан господина Нушића“, рађену по тексту Ду-шана Ковачевића, у извиђењу београдског Звездара театра.

Јованка Станојевић

БОР» Прва едукативна ра-дионица организована је у Кона-ку кнеза Милоша у Брестовачкој бањи.

- Успоставили смо заиста до-бру сарадњу са свим основним школама у бору, а ево данас су

први у посети корисници Цен-тра „Мозаик“ у Бору, било им је јако лепо чини ми се и при-метила сам да им је посебно био занимљив мали квиз који смо након разгледабња поставке организовали. Сарадња ће би-ти настављена и у наредном периоду, мислим на обострано

задовољство - рекла је Сузана Мијић, директор Музеја рудар-ства и металургије.

Активности којима ће ожи-вети изложбе за запослене у музеју је велики изазов, а да су већ приликом прве радионице

успели потврђује и оду-шевљење деце из борс-ког Центра „Мозаик”.

- Ово је наша пр-ва посета и искрено верујем да ће их бити још. Наша деца из „Мо-заика“ први пут су у јед-ном таквом амбијенту. Све што су видели на-дам се да су и запамти-

ли, а они ће то и показати не само као у квизу, већ и приликом друге радионице коју ће наредне не-деље организовати борски музеј. Деца ће том приликом нацртати и насликати све оно што су овде видела - рекла је Анита Цекић, педагог Радионице.


БОР» У Народној биб-лиотеци Бор отворен је Сајам књига, манифестација коју ор-ганизује књижара „Аександар“ у Бору. Љубитељима књиге пред-ставиће се бројне издавачке куће као што су Ренде, Лагуна, Вул-кан, Стилос и друге, а Борани ће до 3. октобра имати прилику да жељене наслове набаве по по-вољним ценама. Специфичност Сајма књига јесте у томе што је реч о првом сајму који организје приватна књижара. У време када се због тешке економске ситуа-ције и штедње оскудева у свим областима живота власници ове књижаре осмелили су се да сво-ме граду понуде нешто што је имао некада-Сајам књига и да популаришу оне вредности које књига доноси.

- Сајам смо организовали уз помоћ издавача и разумевања које имају у Лагуни, Вулкану, Стилосу и другим издавачким кућама. Захваљујући томе има-мо много нових наслова, на-равно и старих хитова, затим издања за децу и све ће то посе-тиоци моћи себи да приуште уз

попуст који се креће од 5 до 15 одсто. Сајам ће бити отворен до 3. октобра у времену од 12 до 19 и 30 часова -каже Татјана Вуч-ковић организатор из књижаре „Александар“.

Како у Народној библиоте-ци Бор желе да одрже контину-итет интереса за књигу, идеја о овој манифестацији оберучке је прихваћена.

- Наравно да је идеја сјајна и да смо је подржали због циља који има, односно због попула-ризације читања и књиге. затим разлог је и тај што Народна биб-лиотека више не организује про-дајне изложбе књига, а такође и тај што су овде књиге објављене у 2014. години које ми можемо да набавимо тек крајем децем-бра, што значи да би их корисни-ци библиотеке могли позајмити тек наредне године. Захваљујући књижари „Александар“ борани и остали љубитељи књиге но-ве наслове мог да купе на овом сајму-рекла је Весна Тешовић директор Народне библиотеке у Бору.


Почели „Мокрањчеви дани”

Музеј организује едукативне радионице

Сајам књига у борској библиотециСарадња приватне књижаре и институције културе

стр.10


МОЗАИК број 39петак, 19. септембар 2014.

Гастрономске чаролије

лоБОРизми

Уколико желите да вам се овај викенд разликује од уобичајених

ево предлога. Након што прочитате наше новине, крените пут Сме-дерева, утврђеног града. Баш овог викенда одржава се 147. манифе-стација „Смедеревска јесен“ , посвећена плодовима јесени: грожђу и вину. Дочекаће вас љубазни и насмејани домаћини, укусна тради-ционална јела овог краја, као и оно што је јединствено - вино Смеде-ревка, прављено од аутохтоне сорте винове лозе под истим називом.

Поред многобројних традиционалних јела пробаћете и МУСА-КУ ОД МЛАДОГ ЛИШЋА ВИНОВЕ ЛОЗЕ, за које сам вам припре-мила рецепт.

Потребно вам је : 30-40 листова винове лозе, пола литра уља, 2 јаја и брашно ( маса као за палачинке), Надев: 1 јаје, першун, со , бибер 1 кашика павлаке, 1 главица црног лука. Прелив: 3 кашикие павлаке, 2 јаја, 2 дл млека,

Припрема: Лист винове лозе попарите у врелој води, брзо га иѕ-вадите и потопите у хладну воду, од 2 јаја и брашна направите масу као за палачинке. Винов лист исцедите увијате као ролницу и умо-чите у масу за палачинке и пржите у дубокој масноћи. Сваки лист на исти начин припремите и ређајте у посебну чинију. Скувано бело месо исецкате на ситне коцке. Црни лук ситно исецкајте и пропржи-те док не омекне, па додајте пилеће месо. Када се мало прохлади, додајте 1 цело јаје, першунов лист, со, бибер и 1 кашику павлаке. У ватросталну чинију ређајте редом, ролнице од винове лозе и надев.Завршите прженим ролницама и преко прелијте са смесом од два јаја и преосталом павлаком. Пеците један сат на умереној температури.

Уз ово јело препоручујем управо вино Смедеревку, које нема пренаглашен мирис, али зато има пријатан и освежавајући укус. Као што је Роберт Стивенсон рекао „уживајте у овој флашираној поезији“.

Мирјана Васић

• Када је чуо да прво треба по-чистити испред своје куће, од-мах је отишао по пушку!

• Како да судство буде незави-снокад судије морају да посту-пајупо закону.

• Мени политика није баш струка, али понекад и ја лочем виски...

Живојин Денчић

• Београдска полиција зна ко су убице, али поштује њихову жељу да остану анонимни!

• Он сарађује и с мафијом и с полицијом,јер може да игра на више места у тиму.!

Бојан Љубеновић

• Из сукоба са здравом памећу редовно је излазио као побед-ник.

Александар Баљак

ЧАРИ „СМЕДЕРЕВСКЕ ЈЕСЕНИ”

МУСАКА ОД МЛАДОГ ЛИШЋА

ВИНОВЕ ЛОЗЕ

Поетски кутак

Још само мало, али не видимгде бих могао да скренем, скороовде, у овом делу четврти, са сјајнимплочницима, излозима, металнимролетнама, све познајем, а не могуда нађем, са сјајним и пропалимзградама, док возим, сасвим близу,јер то је несумњиво овде, семафор,два, иако нисам одавно био, негдеудно булевара, чини ми се, бâр,у подземљу, с музиком која минедостаје, препун гостију, смеха,то место у коме бих хтео да сеизгубим, вечерас не могуда пронађем.

Дејан Илић

Поинт

Берба грожђа винских сорти је отпочела, а за ову 2014. годину, мо-же се рећи да није била наклоњена виноградарима.

Година је би-ла специфична по много чему, има-ли смо велику ко-личину падавина уз оптимално високе темпера-туре које су погодовале развоју болести, поготову пламењаче, па је неадекватно реаговање виноградара (неадекватан из-бор препарата и прављење веће паузе између два третирања тј прскања ) довело до јаче појаве пламењаче на гроздовима још у раној фази развоја гроздова, при чему су приноси у виноградима десетковани.

Просечан принос је знатно мањи него прошле године. Ви-ноградари су имали проблема са обољењима на виновој лози, пре свега са пламењачом винове лозе (Plasmopara viticola) која је „однела“ највише приноса.

Обилне кише које су биле ових дана никако не иду на руку берби, јер може узроковати пу-цање бобица и труљење грожђа. До пуцања бобица долази услед прилива веће количине сокова у бобицу. Веће штете су на сорта-ма са танком покожицом и збије-нијим гроздовима јер се зараза брже шири, а многе винске сорте имају такав грозд. Штете су не само у погледу смањења прино-са већ и квалитета грожђа, због

тога што прилив сокова у бобицу не дозвољавају да концентрација шећера достигне жељени ниво за бербу. Смањује се количина шећера и стварају се одређени ферменти који утичу неповољно на квалитет вина. Вино буде там-није боје, лошијег укуса и тешко се чува.

На мању појаву ове боле-сти утиче се превентивно пре подизања засада одговарајућим избором локације и положаја са бољом проветреношћу, избором сората (осетљивије:шардоне, рајнски ризлинг, италијански ризлинг, бургундац сиви, кабер-не совињон и др.). Касније у са-мом засаду превентива се пости-же агротехничким и хемијским мерама.

Хемијске мере (примена фунгицида) се примењују више пута током године, број тре-тирања зависи од временских прилика, а критичне фазе су: почетак заметања бобица, када се бобице почну додиривати и у фази шарка.

Дејан Стефановић, дипл.инг.пољ. ПССС Неготин

Берба грожђа

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Кућица у цвећу11.00 Мојим се селом...11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 АБС/Ауто15.25 Зелена патрола16.00 Дневник16.30 Серијски филм 16.55 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Спортска хрон.20.30 Серијски филм21.00 Нокаут21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.35 Биљне врсте10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Корак 2111.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 АБС шоуј14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.50 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм 17.00 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Зелена патрола20.30 Серијски филм 21.00 Радим градим21.25 Серијски филм22.00 ДанасВести на влашком22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

01.00 Ноћни програм7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

01.00 Ноћни програм7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 39 петак, 19. септембар 2014.

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“» 19. септембар – Отварање Међународног фестивала фолклора

„Малиник 2014“ у сали Музичке школе Бор у 19 сати.» 21. септембар– Промоција креативног курса гитаре и концерт

бразилског гитаристе Данијела Маркеса – Гитар Арт у сали Музичке школе Бор у 17:30 сати – Улаз слободан

» 24. септембар у 20 сати – Позоришна представа ‚‚Хипертен-зија“. Карте које су купљене и резервисане за 18. септембар важиће и 24.септембра

» 25. септембар – Дечија позоришна представа ,,Несташни Ћи-ра“ у сали Музичке школе Бор у 13 сати – Цена улазнице 100,00 ди-нара – Зит театар Београд

» 30. септембар – Трибина за младе на тему ,,Одрастање у савре-меном друштву“ у сали Музичке школе Бор у 13 сати

Информације на телефон: 030/424-546 од 08 до 14 сати; 064/861-97-48

Културна дешавања

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА БОРСВАКОГ ДАНА СА ВАМА 19:20h

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 39петак, 19. септембар 2014.

www.rtvbor.rs

Минулог викенда одиграно је пето коло у Српакој лиги и Зони исток. - Фудбалери Бора играли су нерешено у Брусу са екипом Копаоника и са десет бодова на четвртом су месту на табели. - У Окружном рангу фудбалери Злота и Слатине деле прво место на табели

ОФК Бор освојио бод у Брусу

У петом колу источне гру-пе Српске лиге фудбалери Бо-ра играли су нерешено 2:2 у Брусу са екипом Копаоника. Ђердап је у Кладову савладао сокобањски Озрен 2:1, Цар Константин је био бољи од Трстеника, Радан је победио књажевачку екипу Тимочанина 3:0, док је Синђелић у Нишу савладао неготински тим Хај-дук Вељка 3:2. Једину победу у гостима забележио је Раднички

над Табаном 2:1. Са четири победе, нерешеним исходом и 13 бодова лидер на табеи је Радан. Бод мање има другоп-ласирани Динамо, а исти број бодова уписао је Трстеник. Бор је четврти са десет бодова, колико има и Раднички. По де-вет бодова уписали су Тимок и Цар Константин. У дну табеле без бодова су Раднички из Сви-лајнца и Хајдук Вељко.

У петом колу Зоне исток фудбалери бољевачког Ртња по-бедили су екипу алексиначког Рудара 3:1, Буковик је, на свом терену, био бољи од Неметала 4:1, Напредак је савладао Пуко-вац 2:0, Бучје и борски Рудар

играли су нерешено без голова 0:0, а праховски Дунав је у гос-тима победио Моравицу 3:1. Каблови су у Зајечару победили кладовски Бродоремонт 3:1, а Брестовац је савладао екипу бо-говинског БСК-а 5:2. Свих пет победа забележили су Каблови, три бода мање имају Ртањ и Дунав, док су по девет бодова уписали Сврљиг, алексинач-ки Рудар, Буковик, Напредак и Пуковац. У средини табеле са

по шест бодова су Бродоремонт и БСК.

У Окружном рангу, у четвр-том колу, Злот је победио Пореч 4:1, Кључ је савладао Шарбано-вац 2:1, а истим резултатом је и Раднички савладао Рудну Главу. Мајданпек и Слатина играли су нерешен 2:2, Слога је у гостима била боља од Кривеља 3:1, а и борска Слатина славила је у гос-тима над Браником 4:0. Победу на домаћем терену забележио је Злот савладавши Пореч 4:1. Све четири победе остварили су Слатина и Злот који су на деоби првог места на табели. Два бода мање уписали су Слога, Дели Јован и Мајданпек. У средини табеле су Пореч са девет и Кључ са шест бодова.

Маријана Симић

Женска репрезентација Ср-бије у стрељаштву, у саставу Јасна Шекарић, Бобана Ве-личковић и Зорана Аруновић, освојила је златну медаљу на Светском првенству у Гранади, у Шпанији, у дисциплини ваз-душни пиштољ.

Најуспешнија у Гранади у дисциплини ваздушни пиштољ била је Јасна Шекарић, која је освојила седмо место у генерал-ном пласману, шесто у основ-ном делу такмичења. Боранка Бобана Величковић заузела је, са 381 кругом, четрнаесто место у укупном пласману, и за само

круг остала без наступа међу осам најбољих на шампионату света. У серијама је имала 96, 97, 95, а у завршној- 93 круга. Да је репрезентација Србије у збирном пласману најбоља на свету, потврдила је Зорана Ару-новић, која је, наступом у другој елиминационој групи, освојила 23. место у конкуренцији 115 најбољих такмичарки планете, са 379 кругова. Круг мање од Србије у тимском такмичењу забележила је Кина, а бронзану медаљу освојила је женска ре-презентација Мађарске.

Бојан Обрадовић

Поводом трагичне смрти боранина Абдуле Бајрамија, заслужног спортског радника и синдикалног лидера, у Бо-ру је одржана комеморација којој су осим чланова поро-дице и пријатеља присуство-вали многобројни Борани, представници Самосталног синдиката Бора и Србије, Скијашког савеза Србије и клуба „Бакар“, као и запосле-ни у Здравственом Центру у Бору где је Абдула Бајрами и радио.

- Ентузијазам у послу који је обављао, принци-пијалност у раду, красили су по-пуларног Абија, који је свима из-лазио у сусрет заузврат не тра-жећи ништа. Увек је био спреман да

да реч, коју никада није пога-зио. Као члан председништва Самосталног синдиака Србије и велики борац за синдикал-на права радника одликовало га је то што се није плашио послодавца и увек се трудио да се изнађе најбоље решење - рекао је др Игор Маљковић, в. д. директора Опште болни-це на комеморацији у Бору

Абдула Бајрами са-храњен је 8. септембра у род-ном селу Лисец код Тетова у Македонији.

Златни пиштољи Србије

Сећање на Абија

oko istoka 39

Documents