oko istoka 22

Изгорео воз, путници неповређени

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 22 - 22. новембар, 2013. год. www.rtvbor.rs

» стр. 2

Д а н и ј а бу ке у К а р бул о ву

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

Потписана допуна уговора са руским извођачима радова, чиме ће бити продужен век опреме за наредних 30-40 година

Писац Александар Гаталица у Бору » стр. 9

Организован Међународни салон фотографије „Човек и рад“ » стр. 9

Тенисом против хендикепа » стр. 10

Кошаркашице и куглаши обезбедили јесење титуле » стр. 12

Синдикати РТБ-а Бор:

С р е ћ н а с л а в а !

У присуству епископа тимочког Јустина, многих гостију и руководства локалне самоуправе, у Бору обележена општинска слава Ђурђиц

» стр. 7

Лажним подацима до јефтинијег смештаја у вртићима » стр. 4

Потребна је већа помоћ Владе Републике Србије да

би се завршили започети пројекти

» стр. 3

Обновом агрегата више киловата са „Ђердапа 1“

» стр. 3

Више политике на програму ТВ БорУправни одбор ЈП „ШРИФ“ донео одлуку о увођењу нове емисије која ће се бавити политичким темама и програмима странака » стр. 6

» стр. 4

Представници „Аурубиса“, највећег произвођача бакра у Европи, посетили Басен Бор

» стр. 5

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 22петак, 22. новембар 2013.

БОР» На путничком возу који је саобраћао између Мај-данпека и Бора дошло је до по-жара у петак, 15. новембра око 17 сати и 40 минута, између железничких станица Влаоле и Јасиково, када се ватра појавила

на доњем делу дизел-моторне гарнитуре. Воз је одмах заус-тављен, а особље је покушало да, расположивим противпо-жарним апаратима, угаси ватру. Више од 50 путника одмах је изашло напоље, тако да нико није повређен.

Неки од путника забележи-ли су телефоном тренутке док је воз горео. И поред напора да се угаси пожар, касније и интер-венције ватрогасне екипе, дизел моторна гарнитура, популарна ‚„Швеђанка‘‘ изгорела је у пот-пуности и остала на шинама, због чега је био обустављен же-лезнички саобраћај на овој рела-цији. Путници су другом желез-ничком гарнитуром пребачени

до Зајечара. Радници Железница Србије покушали су да уклоне изгорелу гарнитуру уз помоћ своје механизације, али у томе нису успели, па су помоћ у обез-беђивању дизалице потражили од Рудника бакра Мајданпек.

Осим железничких струч-них служби, терен су посети-ле и екипе МУП-а, да би се утврдили разлози избијања пожара.

Већ смо извештавали о про-блемима у функционисању ове железничке линије и притужба-ма грађана на често отказивање полазака јединог воза на овој ре-лацији због учесталих кварова. Према подацима са железничке станице у Зајечару, само у окто-бру је отказано 300 полазака ка Мајданпеку и Неготину, а осим путника, и сами радници жали-ли су се на лоше пруге и старе возове и недостатак исправних локомотива.

Бојан Обрадовић

Од 1. јануара наредне годи-не труднице, породиље и деца до 18. године имаће здравствену заштиту и без оверене здравс-твене књижице. Тада ће почети да се примењује Закон о здрав-ственој заштити деце, трудни-ца и породиља, који омогућава здравствену заштиту и без уп-лаћених доприноса.

- И до сада смо излазили у сусрет деци и трудницама, јер деца нису крива што послодавци не уплаћују доприносе њиховим родитељима - каже др Светла-

на Голубовић Шупут, директор ТФЗО Филијале за босрки округ.

Овај закон омогућава бесплатно здравствено осигу-рање за све труднице, породиље и децу млађу од 18 година који из било ког разлога немају ове-рене здравствене књижице. Ис-товремено не штити послодав-це који не плаћају допринос за здравствено осигурање запос-лених и њихових породица и о томе ће надлежни у Пореској управи водити рачуна.

Златја Марковић

БОР» Трећи сусрет корисни-ка интернета и друштвених мрежа „Борнет“, у организацији борског Удружења „Исток“, које током го-дине, осим ове, организује и „Ист викенд фест“, одржан је у Народ-ној библиотеци у Бору.

Град бакра већ неколико годи-на познат је по развијеној интерет заједници и манифестацијама које окупљају кориснике интернета и друштвених мрежа из других градова. Мотив манифестације је комуникација на свим нивои-ма, а централно место заузела је дискусија о положају Рома. На овогодишњем „Борнету“ говори-ло се о модерним технологијама које су у Бору присутне од 1957. године, о асертивној комуника-цији, примени друштвених мрежа у новинарству, као и о коришћењу интернета и друштвених мрежа у трећем добу.

- Као и до сада, оно главно чиме се ми бави-мо су друштвене мреже и људи који су активни на друштвеним мрежама. Од прошле манифе-стације акценат стављамо на ко-муникацију, сма-

трајући да је она основ свега. Без добре комуникације нема ни квалитетног друштва, ни квали-тетних односа, без обзира о којој је области реч – рекао нам је Синиша Лађевић из Удружења „Исток“ у Бору.

Према речима организа-тора, „Борнет“ ће и наредних година у Бору окупљати корис-нике интернета и друштвених мрежа, а идеја је да се промени локација за „Ист викенд фест“, који се одржава у мају. Ово би постала регионална манифе-стација, која ће се одржава-ти у различитим градовима у региону.

Овогодишњи „Борнет“ за-вршен је причом о уметничкој школи „Лекарт“, коју је пред-ставио Бранислав Лечић са сарадницима.

Марија Ћосић

ЗАЈЕЧАР» Иако нема снега, зимска служба одржавања путе-ва званично је почела да ради. Присуство људства и механи-зације у путним базама на ау-топуту обавезно је 24 часа, а на осталим путевима 16 или осам часова, по потреби и у завис-ности од временских прилика.

Посипног материјала и меха-низације има довољно, тврде у Предузећу за путеве у Зајечару, где је обављена и редовна смо-тра механизације и опреме са представницима Министарства унутрашњих послова и Инспек-ције за државне путеве.

Давор Марушић

Изгорео воз на прузи Мајданпек - Бор

Повређених није било, а саобраћај био у прекиду

Сусрет корисника интернета

Бесплатна здравствена заштита за труднице, породиље и децу

Путари спремни за зиму

Без добре комуникације нема ни квалитетног друштва, ни квалитетних односа, без обзира о којој је области реч, чуло се на „Борнету 2013“, одржаном трећи пут у Бору

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 22 петак, 22. новембар 2013.

КЛАДОВО» У присуству Зоране Михајловић, министарке енергетике, у Хидроелектрани „Ђердап 1“ потписана је 9. до-пуна уговора о ревитализацији хидроагрегата. Уговор су пот-писали Александар Обрадовић, в.д. директора Јавног предузећа „Електропривреда Србије“, Го-ран Кнежевић, директор Прив-редног друштва „ХЕ Ђердап“ и Владимир Иларионович Степан-ченко, директор продаје руске компаније „Силовије машини“.

Укупна вредност радова об-нове шест машина сада износи и 216,57 милиона долара. Од тог из-носа 155,88 милиона долара чини уговор са руском компанијом „Силовије машини“, док је 60,65

милиона вредност радова које ће обавити Привредно друштво „Хидроелектране Ђердап“.

Уговорена ревитализација финансираће се са 100,51 ми-лиона долара клириншког дуга Руске федерације по Међудр-жавном споразуму од 27. апри-ла 2007. године, закљученом између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о ре-гулисању обавеза бившег СССР по обрачунима везаним за робни промет са бившом СФРЈ, а пре-остали 116,06 милиона долара обезбеђује се из инвестиционих средстава ПД „ХЕ Ђердап“.

Деветом допуном уговора ут-врђена је динамика преузимања уговорених активности, при чему је 30. април 2018. године рок за завршетак комплетне ревитали-

зације ХЕ „Ђердап 1“. Одређени су начин и услови давања тех-ничких и финансијских гаран-

ција извођача за добро извршење посла и за повраћај аванса, као и финансијске гаранције наручио-ца за обезбеђење плаћања.

Ревитализацијом биће про-дужен радни век опреме за наредних 30 до 40 година, а повећаће се поузданост и ефи-касност рада.

До сада су урађене реви-тализације агрегата „шест“ и агрегата „четири“ и они сада раде са већом снагом и већим степеном ефикасности. У ХЕ „Ђердап 1‘‘, демонтажом аг-регата бр. 5, 12. новембра је почела 3. фаза ревитализације наше највеће хидроелектране, изузетно сложеног и захтевног пројекта и тренутно највеће ин-вестиције у ЕПС-у. Према ди-намици радова, договореној са руским партнером, обнова агре-гата 5 требало би да се заврши за 13,5 месеци.

Милан Ружојевић

Докуменат су потписали представници „Електропривреде Србије”, ХЕ „Ђердап” и руске компаније „Силовије машини”.- Обнова шест агрегата коштаће 216,57 милиона долара, а од тога 100,51 милион је из клириншког дуга бившег СССР-а

Допуњен уговор о ревитализацији „Ђердапа 1“

БОР» Синдикати Рударско топионичарског басена Бор нису задовољни сарадњом са Владом Републике Србије и министар-ством привреде. Према речима представника синдиката, ин-тересовање садашње власти за проблеме у РТБ-у Бор је знатно мање у односу на претходни пе-риод, због чега су се појавили проблеми у реализацији најва-жнијих пројеката - изградњи нове топионице и фабрике сум-порне киселине у Бору.

- РТБ Бор завршиће нову топионицу, са или без подршке Владе Републике Србије, чак и ако морамо сами да се одричемо физички и финансијски, јер зна-мо шта она значи за РТБ Бор и шта је најбитније за нашу децу и унучиће. Сматрамо да поли-

тику и привреду и економију треба раздвојити. У Београду се разговара о политици, а у Бору можемо да говорима само о еко-номији и о привреди. Немогуће је порећи оно што је до сада урађено у Бору. Наше улице су сада булевари, све већи је број аутомобила, пуно младих је до-било посао и РТБ Бор је стигао до просека зараде од 70 хиљада, што је за све градове у окру-жењу и већину у Србији недо-стижно. То је оно што нас гура напред - каже Љубиша Миљко-

вић, председник Синдиката ру-дара Србије.

Неопходно је да Влада Репу-блике Србије у буџету за наредну годину предвиди средства за по-моћ комбинату бакра, пред изла-зак из процеса реструктурирања, не кроз директне инвестиције, већ као гаранцију повериоцима да ће дугови настали до 2010. го-дине бити враћени, истичу пред-ставници синдиката и додају да о приватизацији највећег српског произвођача бакра не би смело ни да се размишља.

- У буџету Републике Србије морају да се пронађу средства за РТБ Бор, морамо да заврши-мо нову топионицу без обзира на све, јер без ње нема живота у овом крају. Рекао бих да са-дашњи министар привреде није показао пут и стратегију изласка РТБ-а Бор из реструктурирања. - наглашава Драган Алексић, председник ЈСО РТБ-а Бор.

- Чули смо да поново почиње прича о приватизацији РТБ-а Бор. Ми не можемо да забора-вимо да је 15 предузећа која су пословала у оквиру РТБ-а Бор приватизовано, да је за све то узето 300 милиона долара, а комбинат бакра је добио само 12 милиона. Не би било проблема да су то биле добре приватиза-ције, али од свих 15 предузећа ни једно више не ради или и ако ради то је на доњем минимуму. Велики број радника је изгу-био посао. Таква грешка не би смела да се понови са РТБ-ом Бор - рекао је Јадран Поповић, председник Синдикалне органи-зације ТИР-а.

Дејан Ђорђевић

Синдикати РТБ-а Бор траже бољу сарадњу са Владом

Представници свих синдиката Басена Бор јединствени су у ставу да би Влада Републике Србије морала буџетом за наредну годину да обезбеди помоћ комбинату бакра

Када се заврши обно-ва свих шест агрегата снага највеће хидроелектране биће већа за 66 мегавата. То није занемарљива снага, а често нам, као што је било у поје-диним тренуцима протеклих зима, баш толико недостаје. У тренутку када у Србији четврт века није изграђена ниједна електрана, сваки додатни ме-гават је веома вредан.

У синдикатима РТБ-а Бор истичу да ће, са или без по-моћи државе, РТБ морати да заврши започете пројекте, али би прелазни период, по изласку из реструктурирања, био много лакши уз гаранције Владе Републике Србије.

стр.4


ДРУШТВО број 22петак, 22. новембар 2013.

БОР» Правилник о ут-врђивању цена услуга у борс-ким обдаништима примењује се тек нешто више од годину дана и за то време показао се као лош избор. Наиме, на-длежни у вртићима устано-вили су да су подаци које ро-дитељи достављају у много случајева нетачни, односно да су пријављена мања примања или више чланова домаћин-ства. Из предшколске уста-нове „Бамби“ обавестили су оснивача, Општину Бор, па се очекује и решење проблема.

Првобитна скала предвиђа-ла је четири категорије, за нај-нижу је одређена цена вртића

4.500, а за највишу нешто више од 10 хиљада динара. Након скупштинске процедуре, усвоје-не су још две цене, 2.250 и 3.350 динара, чиме је формирано шест категорија. Ипак, годину дана након усвајања правилни-ка показало се да је приход који

остварују обданишта знатно смањен, али и да плаћање није коректно.

- Ова скала се показала лошије у односу на оно када је цена била фиксна и коју су плаћали сви родитељи. Случај-ним узорком, проверила сам неке потврде које су родитељи донели и установила сам да има лажираних података. Родитељи пријављују или мања примања или више чланова на адреси, па се испоставило да је негде пријављено петоро, а заправо живи њих троје или четворо. Ја сам то пријавила локалној са-моуправи, па је сада на њима да предузму мере – рекла нам

је Љиљана Р а д и ч е в и ћ , д и р е к т о р Предшколске установе „Бам-би“ у Бору.

Док се не пронађе начин да се оваквим злоупотреба-ма стане на пут, парола „снађи се“ ко-ристиће се и

при плаћању вртића, чак иако се у том случају на неколико ни-воа крши закон. За то време они који поштују процедуру, а махом имају мања примања од „сна-лажљивих“, плаћају цену вртића предвиђену скалом.


НЕГОТИН» Едукатив-но-промотивна манифестација „Дани јабуке – Карбулово 2013“, потврдила је да воћарство у Крајини, посебно у Карбулову, има перспективу и да се са за-махом у производњи прибли-жава некадашњем рекорду од хиљаду тона убране квалитетне јабуке у родној години. Мани-фестацију су, пре пет година, покренули чланови Удружења воћара „Воћар-Карбулово“, са циљем да одрже али и повећају производњу овог воћа, по коме су постали препознатљиви на ширем простору Србије. Тако је и ове сезоне плодове из највећих и најпознатијих воћњака у Кар-булову изложило десетак про-извођача, чланова Удружења основаног 2006. године, како би организовано могли да ост-варују право на подстицајна средства из аграрног буџета Општине, али и Министарства пољопривреде. Пре две-три го-дине, карбуловски воћари су, као партнер Општине Неготин у пројекту „Воће Дунава“, наба-вили камионску вагу и опрему вредну око 5 хиљада евра. То им је, каже Славољуб Станковић, председник Удружења, олакша-ло пласман јабуке на домаће и ино тржиште на које се усме-рава скоро половина годишње производње.

- Јабука из Карбулова стиже редовно до домаћих, али и ку-паца у Азербејџану и Русији. Планирамо да са неопходним технолошким иновацијама и нешто другачијим сортиментом искорачимо и на европско тр-

жиште. За сада се јабука у на-шим воћњацима успешно поди-же на 50 хектара, укључујући и младе засаде. Да није било града и временских непогода, у првој половини септембра, ове го-дине бисмо премашили рекорд у производњи више од хиљаду тона јабуке. Не рачунајући део рода који је отишао у индус-тријску, ове сезоне смо произ-вели између 80 и 90 тона јабуке. Најзаступљеније сорте у нашим воћњацима су ајдаред и златни делишес - објашњава Славољуб Станковић.

У Месној заједници Кар-булово, која има око стотину домаћинстава, 11 породица је посвећено воћарству. У Удру-жењу је активно 29 чланова, од којих половина, по хектарским површинама, спада у веће про-извођаче јабука.

Општина Неготин је за раз-вој пољопривреде, као један од стратешких праваца развоја, ове године у буџету определила више од 40 милиона динара, а крајински произвођачи ће на субвенције моћи да рачунају и 2014, чуло се на „Данима јабуке“ у Карбулову.

Иначе, четврти Сајам јабуке, у организацији МЗ Карбулово и Удружења воћара „Воћар-Кар-булово“, одржан је под покрови-тељством Општине Неготин, уз спонзорство Пољопривредне са-ветодавне и стручне службе за Бор-ски округ, Земљорадничке задруге „Уљарица“, Хемијске куће Агро-маркет-Крагујевац и Пољоприв-редне апотеке Агроцентар.

Јованка Станојевић

„Дани јабуке“ Традиционална манифестација у Карбулову

У овом крајинском селу излагали најуспешнији произвођачи јабуке. - Ове године произведено близу хиљаду тона квалитетног воћа, а половина рода извезена на тржишта Русије и Азербејџана

Лажни подаци за јефтиније обданиште

БОР» У склопу адаптације и реконструкције пословног објек-та филијале Фонда Пензијско инвалидског осигурања у Бору у току је уградња лифта и спољно уређење. Након прве фазе током које је прошле године адаптиран објекат, уследила је друга фаза која је била неопходна, јер је, због неодговарајућих услова за рад, Филијала у Бору била једна од неуређенијих.

- Спољно уређење подразу-мева асфалтирање прилаза, тротоара, паркинг простора и постављање расвете у дворишту - каже Верица Чарапић, директор

Фонда ПИО, филијале у Бору. Овим спољним уређењем за-

посленима ће бити побољшани услови рада, а корисницима и санитетским возилима омогућен бољи прилаз.

Вредност радова у другој фази је близу девет и по мили-она динара, а извођач је фирма „Рафс“ из Београда чији су за-послени у првој фази адаптирали и сам објекат. Борска филијала Фонда за Пензијско инвалид-ског осигурање премештена је у бившу зграду „Југобанке“ у мају прошле године.

Љ.Ђорђевић

Лакши прилаз згради ПИО

БОР» Представници највећег европског произвођача бакра, компаније „Аурубис“ посети-ли су Рударско топионичарски басен Бор, обишли градилишта нове топионице и фабрике сум-порне киселине, а након тога и разговарали са руководством Комбината бакра.

Ова немачка компанија по-седује неколико топионица и рудника у Европи. Само у топи-оници у Бугарског, надомак Со-фије, годишње је могуће прера-дити милион тона концентрата, дванаст пута више у односу на пројектовани капацитет нове то-пионице у Бору. Флеш смелтинг технологија која се примењује у овој топионици иста је као она која ће бити примењена у Бору, а искуства у раду су за раднике РТБ-а Бор драгоцена.

- На наш позив, представ-ници „Аурубиса“ су дошли да виде у којој је фази изградња и како напредује пројекат флеш смелтинг топионице и нове фа-брике сумпорне киселине, да виде и оцене какви су нам ка-дровски потенцијали и да се договоримо у ком делу нам могу помоћи да би што пре, након завршетка постројења и целог

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 22 петак, 22. новембар 2013.

За девет месеци на Хидро-електрани „Ђердап 1“, која даје петину струје у Србији, произведено скоро шест и по милијарди киловат часова електричне енергије. Ове го-дине бележи се рекордна про-изводња. Само у септембру хидроелектрана је произвела 20 одсто више стује од плана и Електропривреди Србије ис-поручила 305 милиона кило-ват часова, 55 милона више у односу на план. Осим повољ-не хидролошке ситуације, до-брим резултатима доприноси и ревитализација хидроагре-гата која је почела септембра 2009. године.

- План производње за 2013. годину био је пет милијарди 350 милиона киловат часова електричне енергије. Тај план смо премашили и већ сада смо стигли до 101 одсто. Заврше-на је ревитализација агрегата четири и шест, а првог новем-бра почели смо и трећи агре-гат. Хидроагрегат број четири пуштен је у рад 30. септембра и његова ревитализација била је, уз редовно одржавање и ре-монт, најзначајнији посао ове године - каже Љубиша Јокић, директор ХЕ „Ђердап“.

При крају је и ремонт пре-воднице на Дунаву, на којој ће се, после шест месеци паузе, од 20. новембра наставити про-пуштање бродова.

- Шестомесечни ремонт преводнице почео је 20. маја. Сви радови теку по плану и требало би да је ускоро пусти-мо у рад - наглашава Јокић.

Према његовим речима, до краја године ће најзначајнији посао бити ремонт агрегата број пет. До почетка децембра, према плану, требало би да буде завршена демонтажа, а на-кон тога ће опрема бити посла-та у Русију и у српске фабрике. Циљ је се сви радови заврше до краја 2014. године.

Ревитализацијом свих шест агрегата, која би требало да се заврши за шест година, ХЕ „Ђердап“ добија већу сигур-ност, а производња ће бити већа за десет одсто. Цео посао вредан је 168 милона евра.

Жаклина Јовановић

БОР» Након завршетка ре-монта, Фабрика сумпорне кисе-лине достигла је двоструко већу производње у односу на 2008. годину. У овом погону се у но-вембру просечно дневно произ-води 401-на тона монохидрата, док се, примера ради пре пет година производило свега 200 тона дневно.

У Топиониоци и рафина-цији бакра кажу да то прак-тично значи да у атмосферу

одлази двоструко мање гасова и додају да је сада производња врло близу максимално пројек-тованог капацитета од 420 тона монохидрата.

За 11 дана новембра топи-оница је прерадила 9.528 тона шарже и произвела 1.469 тона анодног бакра, а план је да се до краја месеца произведе 4.200 тона анода, односно 2.950 тона катода, наглашавају у ТИР-у.

Д. Ђ.

Удвостручена производња сумпорне киселине

пројекта, почели производњу што безболније. Драго ми је што су се брзо одазвали и што су стручњаци из топионице у Пирдофу, близу Софије, која може да преради милион тона концентрата годишње, ту да нам помогну, приђу и посаветују нас, који освајамо најмодернију технологију за прераду бакра - рекао је Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор.

Како је нагласио директор „Аурубиса“ Димо Кирилов, РТБ Бор је изабрао најбољу технологију за прераду бакра, јер искуство које у Бугарској имају са флеш смелтинг тех-нологијом, показује да је ово најчистији и најекономичнији начин прераде.

- Драго ми је што сам до-шао и имао прилику да видим како напредује пројекат у Бору. Последњи пут сам био овде пре годину и по и одушевљен сам

како напредује цео пројекат. Ви-део сам колико је у међувремену изграђено и направљено. Већ се види да је технологија која је изабрана одлична. Стручњаци РТБ-а Бор направили су веома добар избор, а најупечатљивија је брзина којом се изводи проје-кат. Сматрам да ће са овом тех-нологијом, када постројења буду пуштена у рад, и екологија у ре-гиону достићи високи ниво и да ће околина бити знатно чистија - рекао је Димо Кирилов, дирек-тор „Аурубиса“ у Бугарској.

Знање које су у „Аурубису“ стекли претходних деценија у преради бакра је драгоцено за РТБ Бор, као и помоћ коју могу да пруже при увођењу нове тех-нологије наредне године и при оспособљавању кадрова за рад у погону нове топионице, кажу у Рударско топионичарском басе-ну Бор.

Дејан Ђорђевић

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ФЛЕШ СМЕЛТИНГ ТЕХНОЛОГИЈЕСтручњаци немачаке компа-

није „Аурубис“, највећег европског произвођача бакра, одржали су у Клубу РТБ-а Бор у Брестовачкој Бањи, презентацију за запослене у Комбинату бакра о искуствима у раду са флеш смелтинг техно-логијом, која ће наредне године почети да се примењује у новој то-пионици РТБ-а Бор. Како се чуло на презентацији, више од половионе топионица у свету данас користи ову технологију, а искуства говоре да је она еколошки и економски најбоља. Уз то, локалне заједнице се, у местима где постоје рударски и металуршки комплекси, убрзано развијају, јер је степен друштвене одговорности, у овој индустријској грани изузетно висок, што се види и у Бору.

Немачки произвођачи бакра у БоруПредставници компаније „Аурубис“ највећег произвођача бакра у Европи посетили градилиште топионице и пренели искуства у примени флеш смелтинг технологије

Међународна сарадња и размена искустава Рекорд „Ђердапа“

стр.6


У ФОКУСУ број 22петак, 22. новембар 2013.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (15)Прекретница и најважнија

етапа у развоју телевизијског информисања у Бору, па и у Тимочкој крајини, започела је 1993. године. Тада је, 10. маја, тачно пет година по отварању телевизијског студија. почела да емитује програм Телевизија Бор, једна од првих локалних телеви-зија у Србији. Од тада, па све до наших дана, дакле већ више од две деценије, траје њен успешан развој, упркос свим тешким иза-зовима и „сцилама и харибдама“ кроз које је пролазила.

Њен при назив био је Борска радио телевизија, или, скраће-но БРТ. Тек касније, промењен је у садашњи назив - Телеви-зија Бор. Осим назива, више пу-та су мењани и њен основни ло-го и главне шпице, зависно од развоја технологије, искуства и других прилика.

Услови за покретање ло-калног телевизијског програма стекли су се много раније. Као што смо писали, већ пет годи-на из студија борског телеви-зијског дописништва повреме-но су емитоване „живе“ и друге

емисије и директна укључења у мрежу предајника Телевизије Београд, а најпре хонорарно, потом стално дописништво, из-недрило је искусни новинарски, сниматељски, монтажерски и други технички кадар, спреман да реализује свакодневни про-грам. Располагало се, за то вре-

ме, солидном опремом, а студио је био један од најопремљенијих у унутрашњости Србије.

Ипак, колико год се распо-лагало добром опремом, почеци нису били ни мало лаки, јер је никад није било довољно, а те-левизијска технологија се стал-но усавршавала, док су програм-си захтеви били све већи. Стога

се често морало довијати на раз-не начине и радити „концом и конопцом“. Реализаторској еки-пи је то успевало, захваљујући великом почетном ентузијзму, вољи, упорности, тимском раду и стеченим искуствима.

Тако су први „кајрони“, тит-лови и шпице рађени по-луаматерским компјуте-ром „Амига“ који ни из-далека није могао прићи садашњим рачунарима, а да би се мешала њего-ва и телевизијска слика морао се употребљавати посебан уређај, „џенлок“ и довијати се на разне на-чине, па чак и ручно цр-тати слова и друге знаке.

Упркос свему, програм је емитован свакодневно. У почет-ку је, истина, трајао само неко-лико вечерњих сати, али је имао све неопходне садржаје - днев-ник, вести и друге информа-тивне и забавне емисије, као и чест „живи“ програм.

Окосницу новинарске редак-ције чинили су, већ искусни но-

винари који су пребачени из Ра-дио Бора, тада моћне и угледне радио станице, која је дуго го-дина емитовала регионални це-лодневни програм и чији је сиг-нал био доступан не само у Ти-мочкој крајини већ и у добром делу Србије. Неколико новина-ра дошло је из листа „Борске но-вости“, који је у то време прес-тао да излази седмично и тран-сформисан у општински билтен.

Први главни и одговорни уред-ник био је Драган Марјановић, који је стекао дугогодишње иску-ство радом у листу „Борске но-вости“, „Бакар филму“ и телеви-зијском дописништву а његов за-меник Милољуб Милошевић, који је за собом имао, такође, дугого-дишње новинарско искуство.

Све то, уз сниматеље, мон-тажере и тонце, који су искуство стекли радом у телевизијском дописништву, пружало је добру основу да Телевизија Бор кас-није постане то што јесте и пра-ви расадник добрих новинар-ских кадрова.

(наставак у следећем броју)

РЕЖИЈА И СТУДИО ТЕЛЕВИЗИЈЕ БОР СРЕДИНОМ ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА

БОР» Управни одбор Јавног предузећа „Штампа, ра-дио и филм“ разматрао је на седници предлоге праћења ак-тивности политичких странака ван предизборне кампање који су изнети крајем октобра на сас-танку уредничког колегијума и представника општинских одбо-ра политичких партија у Бору, а на иницијативу Управног одбора предузећа.

Састанак је био организован у циљу унапређења сарадње и могућности давања ширег прос-тора темама из политике у про-граму Телевизије Бор.

Представници политичких партија сложни су у ставу да је политика недовољно заступље-на у програму Радио телевизије Бор и изнели су неколико пред-лога и сугестија.

У складу са професионал-ним стандардима, новинарским

кодексом, законским регулати-вама и кадровским и техничким могућностима, које је члановима управног одбора изложио главни и одговорни уредник Радио Те-левизије Бор, Управни одбор је донео одлуку да се емисија „Гле-

дишта“, у којој би представници странака сучељавали мишљења на одређену тему, интензивира и да се емитује редовно односно два пута месечно како је и пред-виђено програмском шемом, јер је у протеклом периоду, из објек-

тивних разлога, више пута била отказивана.

Због све учесталијих позива странака да њихови лидери или високи функционери гостују на Телевизији Бор, Управни одбор је донео одлуку о увођењу нове емисије која ће се бавити поли-тичким темама, представљањем програма странака и виђења ситуације у земљи и региону из угла високих функционера по-литичких партија.

Управни одбор је на седници потврдио претходну одлуку да вести политичке садржине неће бити заступљене у Дневнику, али ће у емисији бити најавље-ни извештаји са конференција за новинаре политичких странака који ће се у трајању од два мину-та и даље емитовати у „Странач-кој хроници“ у три термина.

Данијела Нововић

Више политике у програму Радио телевизије БорУправни одбор ЈП „ШРИФ“ разматрао предлоге уредничког колегијума и представника политичких партија

стр.7


У ФОКУСУброј 22 петак, 22. новембар 2013.

БОР» Према обичаји-ма православља у Општини Бор обележена је крсна слава Ђурђиц. Свечаности су прису-ствовали представници локалне самоуправе, општинског већа, градских јавних предузећа и установа, гости и црквени ве-ликодостојници. Након свете архијерејске литургије у Храму Светог Ђорђа, епископ тимоч-ки господин Јустин одржао је и свечаност у локалном парла-менту и пресекао славски колач.Председник општине Бор Саша Вукадиновић пожелео је верни-цима и гостима срећну славу и подсетио да следи период бор-бе за просперитет и развој града бакра, у чему сви морају бити активни и сложни.

- Следеће године, као и до краја ове, предстоји нам муко-трпан посао око веома важних ствари за наш град и наше грађа-не. Свети Георгије је заштитник многих градова и држава, и част нам је што је он духовни заштит-ник Бора. Убеђен сам да ће нас заштитити од сваког зла које би спутало напредак града и по-моћи нам да се ујединимо и Бор доведемо на пут просперитета – истако је Саша Вукадиновић, председник Општине Бор.

Окупљене госте, као и грађа-не Бора и све вернике који славе Ђурђиц, поздравио је и Николај Јорданов, заменик кмета брат-ске Општине Враце у Бугарској и прочитао честитку кмета.

- Поштовани господине Ву-кадиновићу, уважени грађани братског Бора, примите моје искрене поздраве поводом кр-сне славе Општине Бор. Поз-дрављам вас. уз жеље да даље

напредујете и развијате град. Желим вам много нових идеја и успешних пројеката који ће допринети развоју. Честитамо вам празник - рекао је Јорданов.

Оно што следи у Бору јесу локални избори наредне годи-не, и даљи рад и напор да се Бор развија и напредује. Идеје

локалне самоуправе и планове за предстојећи период поздра-вио је и благословио и епископ тимочки.

- Данас је велики благодетни дан јер имамо молитвено заступ-ништво Светог великомученика Георгија. Дошли смо овде да те молитве и силу божију призо-вемо у овај дом, да вам у свему што радите Господ Бог помогне молитвама великомученика Ге-орија. Трудите се да исправите оно што је до сада ишло лоше и да поставите темеље за бољу будућност – рекао је епископ тимочки Јустин.


Процес дигитализације у Србији је у току, и за сада нема никаквих проблема, а тешкоће на које су надлежни наилазили у ходу су отклањане. Дигитални сигнал сада допире до 75 одсто становништва у Србији, након што је активирано 35 емисионих локација. Европска комисија процес дигитализације подржа-ва финансијски, политички и морално, па су за опремање пре-осталих локација заинтересо-ване највеће светске компаније у овој области. За завршетак овог процеса у Србији потреб-но је и мање новца него што се очекивало.

- Треба да обезбедимо фи-нансијска средства за набавку опреме за преостале локације. Имамо заинтересоване највеће светске компаније у овој об-ласти. Амерички „Циско“ је дао понуду за процес дигитализа-ције, као и шведски „Ериксон“, две кинеске компаније и једна аустријска. Ми ћемо изабрати набољу понуду, најјефтинију и најекономичнију, да би овај процес завршили до краја идуће године. На сву срећу, није по-

требно онолико средстава за завршетак процеса дигитали-зације колико је било планира-но када је била пуштена прва иницијална мрежа. Тада је било предвиђено 75 милиона евра, а ми сада сматрамо да ће све бити завршено за мање од 35 мили-она – истакао је Расим Љајић, потпредседник Владе Србије и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.

Дигитализација је важна за грађане јер ће имати бољи ква-литет слике и тона, а држава ће бити на добити јер приходи од продаје дигиталних дивиденди могу бити од 70 до 100 милиона евра.

Крајњи рок за прелазак са аналогног на дигитално еми-товање сигнала је 17. јун 2015. године, а очекује се да ће у Ср-бји овај процес бити завршен и пре рока, односно већ крајем наредне године. Неопходна су још финансијска средства за опремање преосталих лока-ција, као и усвајање медијских закона што је правни основ за дигитализацију.


Обележен Ђурђиц, црквена и општинска слава

У храму Светог Ђорђа у Бору обележен је Ђурђиц, празник преноса моштију Светог Георгија. Епископ тимочки господин Јустин служио је свету архијерејску ли-тургију поводом овог празника који је и слава борског храма и крс-на слава Општине Бор. Обраћајући се окупљеним верницима епископ тимочки подсетио је на лик и дело светог великомученика Георгија, као и на добра дела која сва-кодневно морамо чинити. Након литургије, верници су могли да се причесте, а светковину је упо-тпунила и духовна песма Мушког београдског хора.

До сада активирано 35 емисионих локација, а сигнал доступан за 75 одсто становништва у Србији

Дигитализација пре рока

Млади глумци, полазници Драмског студија Центра за кул-туру Општине Бор, припремили су кратку представу коју су у локалном парламенту прика-зали председнику Скупштине Општине Бор, Добрици Ђурићу, и новинарима. Идеја сусрета јесте промоција глуме и културе као једног од најзначајнијих сту-бова друштва. Драмски студио негује таленат младих људи и припрема их за духовно и кул-турно богат живот, а локална самоуправа планира да помогне његов рад.

Осим Драмског студија, у Центру за културу општине Бор постоји још неколико радиони-ца, у оквиру којих се негују и развијају различити таленти младих полазника.

Драмски студио постоји већ петнаест месеци, а на предста-вама ради 60 полазника различи-тог узраста. Млади глумци по-дељени у три групе, свакодневно развијају свој таленат, али као и у свим областима, и овим мла-дим људима потребна је подрш-ка шире друштвене заједнице.

М. Ћ.

Млади глумци у Општини

стр.8


СПЕКТАР број 22петак, 22. новембар 2013.

GASOVODU „JUŽNI TOK“

»Firmilji, institucijlji đe învăcămînt šî uaminji în Sîrbija đe răsărit no să puată să să prindă la gasovodu „Južni tok“, karje în Sîrbije o să să ba&e lîngă Zaj+erji šî karje đi la Bor o să fije đeparće vro 12 đe kilometruri. Kum a spus Saša Galik, strućnjaku đe infrastruktură în agencija RARIS, pi projekt nu sa planirit, nji+i nu sa lasat slobod luokurlji đe prins la gasovodu „Južni tok“.Numa o magacînă, karje o sa fije prinsă la gasovodu ăsta je în Banatski dvor. Gasifikacija Sîrbiji đe răsărit sar puća fa+e pi +eva alće projekturi.

KOMPANIJA „AURUBIS“ ÎN RTB BOR

» Reprezentancî alu al măj marje produkător đe aramă, kompanija „Aurubis“, a posetujit RTB-u Bor, a vadzut luoku unđe să fa+e Topituarja nuouă šî Fabrika đe sumporna kiselina, dar după asta a vuorbit šî ku mînăduktorija a Kombinatuluj đe aramă.Kum a spus direktoru kompaniji „Aurubis“ Dimo Kirilov, RTB Bor a aljes a măj bună tehnologije đe profăkutu arami, pintru kă iskustva karje în Bugarija o au ku tehnologija fleš-smelting în Topituarja, karje puaće să profakă un milion đe tone đe koncentrat pi an, arată kă

ăsta je fjalu al măj ćistît šî al măj ekonomik đe profăkut. Šćinca, karje strućnja+i în „Aurubis“ a kăpătato în kîćeva dză+i đe anji đe profăkutu arami mult însamnă la RTB Bor, dar šî ažutoru karje îl pot da anu +e vinje kînd o să pornjaskă în praksă tehnologija nuouă, a spus direktoru general a RTB-uluj Bor Blagoje Spaskovski.

PRODU*ERJA ÎN FABRIKA ĐE SUMPORNA KISELINA

» După +e sa fîršît remontu, Fabrika đe sumporna kiselina akuma arje produ+erja đe două uori măj marje đe kît pi anu 2008. Akolo în novembar đemižlok pî dzîuă să produ+e vro 400 đe tone đe monohidrat, dar ku +in+i anji în darăt numa 200 đe tone pi dzîuă.În Topituarje šî rafinacije đe aramă spun kă asta însamnă kă în atmosferă să sloboađe đe două uori măj pucînje gasuri šî akuma je produ+erja aproapje đe kapacitetu maksimal projektirit đe 420 đe tone đe monohidrat. În 11 dzîlje în novembar Topituarja a profăkut vro nouă mij 500 đe tone đe šaržă šî a produs măjdo o mije 500 đe tone đe arama anodă. Planu je pînă pi svršîtu lunji să să fakă patru mij 200 đe tone đe anode, or măjdo tri mij tone đe katode, sa spus în Topituarje.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

БОР» Инспирисан енер-гијом родног града и сценом на којој је као мали ушао у свет музике, Владан Паја Вучковић, приредио је Боранима изузетан концерт у сали Музичке школе „Миодраг Васиљевић“. Етно мотиви и звуци овог краја, уклопљени у Паји својствен аранжман, орили су се салом, а одушевљена публика музичаре је награђивала громогласним аплаузима. Концерт у Бору на неки начин је и почетак турнеје новог албума „Боемске рапсо-дије“, који ће публици бити дос-тупан почетком наредне године.

Уз гитару је обишао свет, постигао успехе и остварио се као врстан музичар, компози-тор и гитариста, али оно што у њему увек буди најдубље емо-ције и у душу дира, јесте родни град. Бор и Борани за Владана Пају Вучковића непресушна су инспирација, мисао којој се увек враћа, а која га уједно води кроз свет и музику. Колико на

њега утичу родни Бор и борска публика могло се осетити на концерту у сали Музиче школе, где је са бендом „Спиритус мо-венс“, Боранима пренео најис-

кренија осећања и најбољу музику.

- Кад свирам пред борском публиком као да ме времеплов врати у време кад сам био кли-нац и увек то тако доживим.

Заиста сам срећан. То су теме које су обележиле наш живот, детињство и младост, и мислим да их сви препознајемо. То има емотивни код који је заједнички

за цео овај простор. Ове песме су преживеле време, а чим толи-ко трају значи и да вреде – ре-као је након концерта Владан Паја Вучковић, гитариста и композитор.

Одушевљен емоционалним набојем на концерту и реак-цијом публике, саксофониста Никола Демоња изразио је вели-ко задовољство што је и он део пројеката Владана Паје Вучко-вића, па и новог албума „Боем-ске рапсодије“.

- Имам утисак да Паја из албума у албум све више напре-дује. Он сазрева и ствара музи-ку, у којој је мени искрено за-довољство да будем. Не свирам зато што се знамо, зато што смо пријатељи па да му чиним, већ заиста искрено томе приступам – додао је Никола Демоња.

Осим нумера са досадашњих албума, Паја Вучковић је Борани-ма представио и неколико песама са новог албума „Боемске рапсо-дије“, који ће публици бити дос-тупан почетком наредне године. Кафански звуци само су додатно разгалили одушевљену публику. Организатор концерта у Бору био је борски Центар за културу.


Магична гитара Паје Вучковића Изузетан концерт у сали Музичке школе у Бору, инспирисан етно звуцима

БОР» Технич-ки факултет, Музеј рударства и металур-гије, Друштво младих истраживача и Ос-новна школа „Душан Радовић“ у Бору ор-ганизовали су у окви-ру Научног каравана „Тимочки научни тор-надо – ТНТ“ изложбу „Тајни свет минерала и метала“.

Изложба, коју је приреди-ла група аутора са Техничког факултета у Бору и Пословно техничког факултета у Љубља-ни, има за циљ да посматрачу приближи скривени свет којег су зачетници науке која се бави испитивањем структуре метала и легура први открили у раним истраживањима почетком 19. века.

Одабране микрофото-графије, које су део научног истраживања аутора, пред-стављене су као уметничке фотографије.

- Иако део неживе мате-рије, минерали и метали под микроскопом, при великим

увећањима, почињу да живе на један специфичан начин. Пред нама се открива голом оку не-видљиви свет, који фасцини-ра лепотом и разноврсношћу, рекла је један од коаутора, на отварању ове изложбе проф др Драгана Живковић са Техничког факултета.

Изложбу „Тајни свет мета-ла и минерала“ Борани ће бити у прилици да виде наредних десетак дана, а цео пројекат Караван науке „Тимочки науч-ни торнадо“, у оквиру којег је ова изложба, подржава Центар за промоцију науке Београд.

Горан Грамић

Тајни свет метала и минералаЗанимљива изложба у Бору

- Реч је о професионал-ним певачима, који су иначе и

дугогодишњи пријатељи, па су и наступи увек изузетно лепо

прихваћени јер се емоције осе-те. Тако смо имали невероватно

успешан наступ на фестивалу у Загребу у мају, а затим у јуну у

Русији. И публика и критичари одушевљено су нас испрати-ли - истиче Срђан Пејић, члан „Мушког београдског хора“.

Осим наступа на бројним фестивалима, „Мушки београд-ски хор“ протеклих година актив-није учествује у богослужбеном животу српске, грчке и румунске православне цркве. Тако је после концерта у Сали музичке шко-ле, овај хор, поводом општинске славе, певао и у борској право-славној цркви, која Ђурђиц обе-лежава као своју славу.

Гостовање „Мушког београд-ског хора“ организовао је Цен-тар за културу у Бору.

Елда Драгаш

стр.9


КУЛТУРАброј 22 петак, 22. новембар 2013.

БОР» У присуству много-бројних поклоника фотографије у Музичкој школи у Бору је отво-рен Четврти медђународни салон дигиталне фотографије „Човек

и рад 2013“. Изложбу је отворио Зоран Мојсин из Фото Клуба Бор.

- Међународни салон је ове године окупио 412 аутора из 56 земаља света, а организа-тор је Фото Клуб Бор, Центар

БОР» Поводом Ђурђи-ца, крсне славе Општине Бор и славе храма Светог Ђорђа у Бору, „Мушки београдски хор“ одржао је концерт духовне музике у сали Музичке школе „Миодраг Васиљевић“. Борска публика имала је прилику да скоро два сата слуша бисере најлепше православне духовне музике из различитих периода и традиција. Овај надалеко познати хор, ослањајући се на широку лепезу изванредних боја и моћних гласова својих чланова више од тридесет го-дина успева да очува висок ниво, како музичког тако и ду-ховно-уметничког израза.

БОР» Александар Га-талица, добитник Нинове на-граде за 2012, представио је синоћ у Народној библиотеци у Бору свој награђени роман „Велики рат“. Осим аутора, о најбољем роману у прошлој години говорио је и књижев-ни критичар Милета Аћимо-вић Ивков, који је био и члан жирија за доделу Нинове на-граде. Књига „Велики рат“ до сада је штампана је у скоро 30 хиљада примерака и најпро-даванија је књига у протеклих 20 година у Србији.

Овај роман, после вишедеце-нијске паузе, у српску књижев-ност вратио је тему првог свет-ског рата, највећег зла с почетка 20. века. Оно што га разликује од других са ратном темом јесте то што у „Великом рату“ нема детаљних описа битака и стања на фронтовима, овде су страхо-те рата описане из перспективе малих, обичних људи.

На представљању романа Александар Гаталица нагласио је да кроз роман пролази 78 ју-нака, који поручују да нада у боље сутра никад несме да се угаси, поред тешкоћа и сумор-не свакодневнице коју живимо. Своја уверења аутор је поделио и са борском публиком.

- Ја верујем у оно у шта је веровала и генерација српских књижевника пре мене, а то је да књижевност и уметност могу да

Представљен награђени роман „Велики рат“

Александар Гаталица, добитник Нинове награде, у Народној библиотеци у Бору

вас одведу у један сасвим други свет, мада немају ту моћ да вас ту дуго задрже, с обзиром на то да живимо у суморном вре-мену. Али могу од нас самих направити боље људе. Могу преобразити човека, оживети оне вредности које подстичу и етичку одговорност за другога, за суживот, саосећање. Сви ју-наци мог романа су ту да би и мени и мојим читаоцима остала мрвица наде у људскост, писац заправо не сме да убија наду своје публике. Публика мора да размисли, да се промени.Стога верујем у књижевност - рекао је Александар Гаталица.

За роман „Велики рат“ Александар Гаталица добио је и награду „Меша Селимовић“, а од 1993. године, када се као пи-сац појавио у књижевном свету, однео је и друге значајне награ-де, попут „Андрићеве“.

Елда Драгаш

Међународни салон фотографије

Поводом градске славе у Музичкој школи у Бору гостовао „Мушки београдски хор”

Концерт духовне музике

за културу и Музичка школа у Бору, док је изложба орга-низована под покровитељством Фото савеза Србије - рекао је Зоран Мојсин.

Међународни салон дигиталне фотографије „Човек и рад“ одржава се у континуитету у Бору и сва-како можемо рећи да има значајно место и вредност сходно броју аутора који учествују на изложби.

У конкуренцији четири тематске целине: „Човек и рад“, „Журнализам“, „Црно бела“ и „Колор слободна“,

Гранд При за најбољу фотогра-фију салона добио је Хуи Линг Фан са Тајвана, док је за најбољег аутора проглашен Иштван Керекес из Мађарске.

Златја Марковић

Наградна изложба „Човек и рад” окупила 412 аутора из 56 земаља света, у конкуренцији четири тематске целине

ПРВОНАГРАЂЕНА ФОТОГРАФИЈА ХУИ ЛИНГ ФАНА ИЗ ТАЈВАНА

стр.10


МОЗАИК број 22петак, 22. новембар 2013.

Поетски кутак

Гастрономске чаролије

Пролази заковаше простореокитише се светлошћупо којој се ветрови вејуа магла успаванке кријеза вилењаке уснулеПролаз у просторе преточенеу незрели узрастраног јутрабуди осмехеуклесане у дах дужинепроходаног данаЗаковане капијезабрањени су пролази водаза ивице завезаног слухакојима корачају погледи * * * Слободан Ж. Ракић

Вратњанске капије

Сезона слава је у току! За нас Србе, то су најрадоснији дани и домаћице се труде да направе најлепша јела која ће задиви-ти госте. Мало се враћам у прошлост и незаборавне тренутке детињства, када сам једва чекала славе у Банату да се наједем СИЛВЕСТЕРА. Та, ми из Војводине, млого волемо ситне колаче и штрудлу с маком! Ова посластица – колач је карактеристичан за војвођанску кухињу. Сећам се приче моје баке, да се, некада пре другог светског рата, у богатим кућама крсна слава славила само уз свећу, славски колач, вино и ситне колаче. Силвестер је био обавезан. Гости су долазили, послужили се и одлазили у друге куће које такође славе, да честитају. Диван, господски обичај!

Но. да се вратим на поменути СИЛВЕСТЕР. Зато, драге моје домаћице, предлажем да у понуду гостима уврстите и овај преди-ван колач.

За припрему потребно је: 5 беланца, 10 кашика шећера, 2 кашике меда, 50 гр. сецканих ораха, 50 гр.сувог грожђа, 2 велика листа обланде.

Припрема: Добро умутити беланце са шећером. У лонац са дном на пари ставити да се угреје мед, па додати умућена белан-ца и кувати их 20 мин. Листове обланде пресећи на два дела да добијете четири. На први лист нанети фил, посути са сецканим орасима и сувим грожђем, ставити други лист и све тако док не утрошите материјал. Обланду одгоре притиснете нечим тежим да се слепи, па кад се охлади исеците је на парчад.

Потрудите се да на вашој славској трпези буде и нешто специ-фично, лепо, савршеног укуса, ваших руку дело, осим купљених ситних колача у оближњој посластичарници.

Мирјана Васић

Војвођанске славске посластице Силвестер

• Тако треба, рече пензионер на клупи и настави да машта о топлој супи.• Од радника до човека на при-

нудном одмору, стоји само вера на умору.

Драгослав Јоцић

• Не запињите из петних жила. Народу може да пукне.• Браћа су нам окренула леђа, али

смо ми овога пута били на висини задатка.

Љубиша Тодоровић

• Кад боље размислим, боље да ја вама скинем капу него ви мени главу.• Кад помислим какав живот жи-

вим, реинкарнација ми не пада на памет!

Венко Христов

• Запослени морају бринути о не-запосленима. О послу и даље нико неће водити рачуна.• Многи би се доказали радом да

им није одузет доказни материјал.

Градимир М. Гајић

лоБОРизми

БОР» Сташа Србуловић, десетогодишња мештанка села Злот успешна је млада тени-серка. Да ли тренира сама или са спаринг партнером није превише значајно. Овој десе-тогодишњакињи важно је да свакодневно тренира тенис и то успешно ради већ две годи-не. Не смета јој ни то што има тешко оштећење слуха због чега отежано говори. Битно је да су родитељи и рођаци увек уз њу када игра меч.

Њен таленат препознали су поједини заљубљеници у бели спорт из Београда који јој по-мажу кроз Вилсонов спортски програм. За Сташу тренери кажу да има лепу будућност у тенису.

- Претходних година на турнирима у Сокобањи, Нишу, Зајечару и Бору, на основу свог искуства, могу да кажем да Сташа има потенцијал који треба разрадити. Наравно да је рад неопходан, али као тренер могу да кажем да, уколико се створе сви услови, Сташа Ср-буловић може једнога дана да буде познато име и презиме у свету тениса - каже тениски тренер Душан Милутиновић.

О таленту говори и чиње-ница да је Сташа освојила бројна признања на турнирима за свој узраст широм Србије, а оштећен слух јој је подстрек да сваким даном усавршава своје тениске вештине.

Зоран Милић

Таленат не познаје границеСташи Србуловић из Злота тешко оштећење слуха не смета да се успешно бави тенисом и осваја многа признања на турнирима широм Србије

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 И дух и тело11.05 Кућица у цвећу11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Ауто спринт15.15 52 викенда16.00 Дневник16.30 Радим градим16.55 Свет на длану17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп,19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Спортска хроника20.30 Нокаут21.00 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Лек из природе11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Улови трофеј13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.55 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.00 На трагу природе17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу природе20.30 Меридијанима21.00 Ауто флеш21.35 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 22 петак, 22. новембар 2013.

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 25.11 до 27.11. 2013.године - филм ,,Рeд 2“ у 21 сати» Од 28.11 до 01.12. 2013.године - филм ,, Рeд 2“ у 19 и 21 сати

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за ор-ганизоване посете (минимум 15 гледаоца) улазница је 100,00 дина-ра. За филм ,,Војна академија 2“ цена улазнице за термине 16:00 и

18:15 је 250,00 динара , а за термин 20:30 цена је 300,00 динара.

Д О БР ОД О Ш Л И У С В Е Т Ф И Л М А !

Биоскопски репертоар

Остали програми

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» 23. новембар 2013.године – 9. Фестивал влашке изворне песме - Музичкa школa у 19 сати - Цена улазнице 150,00 динара

» 22. новембар 2013.године – Позоришна представа ,,Ревизор“ - Музич-кa школa у 19 сати - Цена улазнице 800,00 динара – Атеље 212

» 04. децембра 2013.године – Концерт Сергеја Трифуновића и бенда ,,Ужичка република“ -Биоскоп ,,Звезда“ у 20 сати

» 05.децембар 2013.године – Дечија представа ,,Чаролија на крају пред-ставе“ - Биоскоп ,,Звезда“ у 12 сати –Театар на Сави

Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од 8 до 14 сати)

ЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 22петак, 22. новембар 2013.

БОР» Кошаркашице Бора највероватније су освојиле ти-тулу јесењег првака јужне групе Друге лиге јер су биле убедљиве и на гостовању трећепласираној Актавис Академији у Лесковцу, где су победиле 72:57. Боранке су уписале све четири победе.

Борски кошаркаши савлада-ли су врањански Југ 94:89 и ос-тали на деоби од другог до чет-вртог места на табели источне групе Регионалне лиге, сада са пет победа и два пораза.

Јесењу титулу у групи цен-тар Прве лиге освојили су куг-лаши борског Бакра, који су, у Крагујевцу, савладали екипу костолачког Рудара 6:2 у поени-ма, односно 3226:3138 у оборе-ним чуњевима. Бакар је у девет утакмица забележио осам побе-да и пораз, а прати га краљевач-ки Ибар, са поеном мање.

Рукометаши Бора изгубили су, на гостујућем терену, од Јаго-дине 33:28, у деветом колу исто-чне групе Прве лиге.

Одбојкашице Бора савлада-ле су у гостима екипу Топли-чанина 3:0 у сетовима, у петом колу источне групе Друге лиге.

Борска екипа забележила је че-тири победе и пораз и на трећем је месту на табели.

У 14. колу источне групе Српке лиге фудбалери Хајдук Вељка савладали су у Неготину лесковачку Дубочицу 4:1. Истим резултатом Ђердап је у Кладо-ву победио Слогу, док је кња-жевачки Тимочанин поражен у гостима од Радничког 2:0. Хај-дук Вељко је забележио седам победа, шест нерешених исхода и само један пораз и са 27 бодо-ва на трећем је месту на табели. Ђердап је уписао шест победа, три нерешена исхода, пет пораза и са 21 бодом на седмом је месту на табели. Тимочанин је са пет победа, нерешеним исходом, осам пораза и 16 бодова на 12 месту на табели.

Фудбалери зајечарског Ти-мока поражени су у Петровцу на Млави од Слоге 2:0 у 14. колу Прве лиге Србије. Тимок је ост-варио пет победа, три нереше-на исхода, шест пораза и са 18 бодова на десетом је месту на табели.

У 14. колу Окружне лиге Слатина је у гостима савладала Рудну Главу 2:0, Брестовац је био бољи од Слоге 4:3, Злот је победио Пореч 2:1, а Неметали су играли без голова 0:0 са Рај-цем. На првом месту на табели је Брестовац са 34 бода, четири бода мање има другопласирани Бродоремонт, са 28 бодова Сла-тина је на трећем месту, док су 22 бода уписали Рудна Глава, Кривељ и Пореч. Са 15 бодова

Jесење титуле зa кошаркашице и куглашеМинулог викенда борски клубови били су делимично успешни. - Победе су забележили кошаркаши, кошаркашице, одбојкашице и куглаши, док су пораз претрпели рукометаши и Клуб малог фудбала

БОР» Најбоља такмичарка Атлетског клуба „Бор“ Власти-мирка Пушкић освојила је дру-го место, у категорији старијих пионирки, на Првенству цен-

тралне Србије у брзом ходању у Бору. На такмичењу је учество-вало 20 најбољих ходача из Пирота, Параћина, Алексинца, Ниша и домаћина Бора који су се такмичили у категоријама: млађи пионири и пионирке, старији пионири и пионирке, јуниорке и сениори. Атлетски клуб „Бор“ осим Властимирке Пушкић представљала су још два такмичара.

- Изузетно сам задовољна другим местом, то је за мене велики успех. Такмичарка која је победила најбоља је на Балкану тако да бити иза ње велики је успех. Било је на-порно припремати се за ово такмичење, имала сам мно-го тренинга, али ипак ето, на крају се рад исплатио – рекла

Злот је на десетом месту, док су Радујевац и Близна у дну табеле.

Клуб малог фудбала Бор из-губио је у гостима од бујановач-ког Аса 4:2, у другом колу Друге футсал лиге.

Борски кикбоксер Синиша Владимировић победио је пред-ставника Босне и Херцеговине Марјана Марковића у професио-налној борби у боксу на ревији у Чапљини. На ревији на којој су учествовали и такмичари из Хр-ватске, Владимировић је најпре требало да се бори у дисципли-

ни К1, али је његов противник отказао борбу због повреде.

Стрелац борског клуба “Ме-талац” Марија Белчић освоји-ла је прво место, док је Стефан Гађић заузео треће место на такмичењу петог кола лиге Ц за најмлађе категорије у Смеде-реву. У истом граду одржан је и Меморијал “Желе Младеновић” а члан борског металца Милица Игњатовић освојила је друго ме-сто у сениорској конкуренцији.

Маријана Симић

је Властимирка Пушкић из Атлетског клуба Бор

Ово је друга по реду ма-нифестација коју је организо-вао борски Атлетски клуб уз

подршку локалне самоуправе.

- Задовољан сам целокупном манифестацијом из разлога што се у Бору поново одржава такми-чење у ходању, сада централне Србије. Наравно увек може боље. Ова манифеста-ција иде у прилог

сертификату ове стазе која је изузетно добра јер је мало по-требно за затварање улице и не постоји опасност за такмичаре. Свлачионице су на 100 метара што је реткост, ту је и паркинг који такмичари могу користити за загревање. Све у свему прос-тор је одличан за организовање такмичења у ходању - изјавио је Станиша Аксић, председник Атлетског клуба Бор.

У овој години борски Атлет-ски клуб организовао је многа такмичења, а након Првенства у брзом ходању на програму је још једно, 22. децембра, чиме ће се и заокружити сезона у 2013. години.

Маријана Симић

Боранка међу најбољимаОдржано првенство Србије у брзом ходању

На међународном турниру у Белом Манастиру у Хрватској члан клуба “Бор 030” Бобана Ве-личковић освојила је друго ме-сто са 387 кругова, само кругом мање од првопласиране Зоране Аруновић из београдске “Црвене звезде”.

oko istoka 22

Documents