oko istoka 15

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 15 - 16. август, 2013. год. www.rtvbor.rs

Срби због повластица постају Роми » стр. 8

Историјски архив у Неготину дигитализује грађу » стр. 9

Пси луталице празне буџет » стр. 4Државно првенство у олимпијском триатлону » стр. 12

Два века од погибије Хајдук Вељка

Р уд а р с к и п р а з н и к и 1 1 0 год и н а б о р с к о г руд а р с т в а

Дан рудара и ове године обележен свечано, додељене Шистекове награде, а рударе посетили министри » стр. 3 и 7

Да је живео у време Ахила,

био би њему раван

Вук Караџић:

» стр. 9

Гради се крак тунела Кривељске реке » стр. 2

Милион евра за развој “Белоречког пешчара”» стр. 5

Хоће ли Горњанци добити манастир?стр. 4 »

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:30

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 15петак, 16. август 2013.

БОР» Традиционална ту-ристичка манифестација борске општине „Дани Брестовачке бање“ почиње наредног викен-да и трајаће 17. и 18. августа.

- У Брестовачкој бањи ће, поред борских културно-умет-ничких друштава, наступити гости из Зајечара и Неготина и бугарских градова Видина и Враца, а неће изостати тра-диционални садржаји који су постали обележје манифеста-ције, попут доласка књаза у Брестовачку бању, такмичење и припрема традиционалних јела „Златне руке“, уметничка

колонија и изложба Удружења ликовних уметника „Ване Жи-вадиновић-Бор“, као и модна ревија - каже Жаклина Туфо-нић, директор ТО Бор.

Наступиће позната уметница Светлана Стевић, биће приређен вечерњи концерт „Звезда Гран-да“, а обезбеђен је бесплатан аутобуски превоз.

Организатор је Туристичка организација Бор, Центар за кул-туру и „Српска круна“, покрови-тељ манифестације је Општина Бор, а медијски спонзор Радио телевизија Бор.

З. Марковић

Почињу Дани Брестовачке бањеПосетиоце очекује богат програм, 17. и 18. августа

БОР» Борани се, на срећу, и овог сушног лета, могу пох-валити да на располагању имају довољно здраве пијаће воде. Из

свих борских изворишта у град се допрема 400 литара воде у секунди. Највише воде допре-ма се из изворишта у Злоту, 170 литара воде у секунди, док је најмања издашност извора у кривељској Бањици 20 литара. Због тога се корисници овог дела водосистема сучавају са свакодневним рестрикцијама у снабдевању пијаћом водом.

- Не можемо са 22 литра воде у секунди, колико је отприлике издашност извора, да задовољи-мо потребе потошача који се водом снабдевају из овог изво-ришта, насеља Бањица, села Ве-лики и Мали Кривељ, као и по-гони Рударско-топионичарског басена Бор, Флотација и повр-шински копови Велики Кривељ и Церово. Покушавамо да сви корисници добију бар најмини-малнију количину воде за задо-вољење основних потреба. Када је реч о осталим извориштима, издашност је задовољавајућа, али, нажалост, многи грађани

воду за пиће користе за зали-вање башти, воћњака, паркова и осталих зелених површина, што се не ради нигде у свету. Због

тога апелујемо на све потрошаче да овај природни ресурс рацио-нално користе - каже Славиша Ф р и ш к о в и ћ , директор ЈКП Водовод у Бору.

У борском Водоводу се, кажу, свакоднев-но сучавају са

неколико пробоја на мрежи, која је у просеку старија од три де-ценије. За сада због тога нема рестрикција у водоснабдевању, а када је о квалитету воде реч, она је и бактерилошки и хемијски исправна, потврђују из Завода за јавно здравље „Тимок“ у Зајеча-ру, чији стручњаци два пута сед-мично узоркују воду из борског водовода.

Горан Грамић

Због слабог дотока на оба градска водозахвата, у Мај-данпеку су, у преподневним сатима, и даље на снази рес-трикције воде уведене про-шлог петка. Рестрикције трају од девет до 13 сати, а с обзи-ром на то да прогнозираних падавина минулих дана није било, у Јавном комуналном предузећу Комуналац кажу да је ситуација још неповољнија и још једном позивају потроша-че да воду рационално троше.

С.В.

МАЈДАНПЕЧКА ЈУТРА БЕЗ ВОДЕ

БОР» Пројекат изградње новог крака тунела Кривељске реке у Бору један је од најзна-чајних еколошких пројеката које финансира Светске банка. За овај посао издвојено је чак 11,3 милиона евра. Обезбеђене су све дозволе за извођење ра-дова, као и за надзор, а још по-четком године потписан је уго-вор у Влади Републике Србије са извођачем радова – конзор-цијумом румунских компанија „Хидроконструкција“ и „Гаве-ла“. Требало је да радови почну пре месец два, али се још увек чека завршна, интерна ревизија пројекта у Министарству енер-гетике, развоја и заштите жи-вотне средине.

- По завршетку ревизије у ре-сорном министарству, коју оче-кујемо ових дана, биће послато позивно писмо извођачима ра-

дова. Они обез-беђују лиценце и припремају радилиште.

Припрема радилишта под-разумева да се среде приступ-ни путеви, од-носно припре-ми радилиште за улаз машина, људи и опреме и да почнЊЊу

први откопи терена. Реч је о про-бијању 2.377 метара тунела кроз здраве стене којим ће се измес-тити ток Кривељске реке, јер по-стојећи колектор ове реке, који пролази испод јаловишта поља 2 је оштећен, а његовим уру-шењем милиони тона јаловине отекли би Кривељском реком, Тимоком и Дунавом, све до Цр-ног мора. То би била еколошка катастрофа међународних раз-мера – објашњава Александар Буђелан, координатор пројекта.

У реализацији пројекта, осим процедуре Светске банке, мора се поштовати и Закон о ру-дарству и геолошким истражи-вањима Републике Србије.

Крајњи рок за изградњу новог крака тунела Кривељске реке је септембар 2015. године.

Горан Грамић

Први рачуни за електричну енергију утрошену у јулу, које издаје ЕПС Снабдевање почели су да стижу на адресе купаца, а пристижу и прве уплате на ра-чун тог привредног друштва, са-општено је из Електропривреде Србије.

Рачуни ЕПС Снабдевања и даље могу да се плате на ис-тим местима као и до сада, а све евентуалне рекламације и даље ће се обављати на шалтерима дистрибуција. Благовременом уплатом купци из категорије до-маћинстава и даље имају право на попуст од пет одсто на сваки месечни рачун. ЕПС је због ди-намике исплате пензија проду-жио рок за остварење права на попуст са 20. на 25. дан у месецу.

С обзиром да ЕПС Снабде-вање има нове бројеве рачуна, купци који струју плаћају путем трајног налога или „е-банкинга“ требало би да се обрате својој банци ради промене примаоца уплате.

С. Томић

Довољно воде током летаСуша не утиче на борска изворишта

Први рачуни за струју ЕПС Снабдевања

Након интерне ревизије биће послат позив извођачима радова за почетак изградње крака тунела Кривељске реке. - Рок за завршетак радова је септембар 2015. године

Еколошки пројекат вредан 11,3 милиона евра

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 15 петак, 16.август 2013.

БОР» Дан рудара и Дан Рударско топионичарског басе-на Бор, свечано су обележени у свим деловима комбината бакра и у општинама Бор и Мајданпек. Министар природних ресурса, рударства и просторног пла-нирања Милан Бачевић и ми-нистарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зора-на Михајловић, на Дан рудара Србије, посетили су РТБ Бор и разговарали са рударима и руко-водством Басена.

За представнике Владе, ре-сорних министарстава, Уједиње-них нација, амбасада и раднике Комбината бакра, у Клубу РТБ-а Бор приређен је свечани ручак.

- За 110 година рударстав у Бору, произвели смо пет мили-она тона бакра, 160 тона злата и готово хиљаду тона сребра. Ове цифре нису занемарљиве, као што се не може занемарити ни то што ми од те 1903. године, као ретко која компанија, не само у Србији или бившој Југославији, већ на целом Балкану живимо без прекида 110 година - рекао је на свечаности Благоје Спас-ковски, генерални директор РТБ-а Бор.

- Лепо је бити у Бору. Давно је била 1903. година, када је овде кренула експлоатација бакра. Од мале касабе настао је моде-ран и леп град. Град - музеј ру-дарства, који све више личи на модерне европске градове, него на рударски центар. А он је на срећу и једно и друго. Предста-вља окосницу развоја Тимочке крајине, будућност привредног развоја Србије. Рудари који су са нама заслужили су посебна признања. Неки од њих су их већ добили, неки ће их тек до-

бити - нагласио је Милан Ба-чевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања.

- Оно због чега сам специјал-но овде је да вам дам обећање, да ће РТБ Бор у року заврши-ти изградњу нове топионице и фабрике сумпорне киселине. Обећавам да ћу да надгледам радове на изградњи топионице

и да ја овде нећу бити наредне године, шестог августа, ако то-пионица не буде радила. То је једини начин да Бор и источна Србија имају здраву животну средину, да нема више тровања, да нема марамица за заштиту од дима, заустављања производње, да имамо здраву животну сре-дину и да свако дете у Србији и у Бору и у сваком другом граду може нормално да живи - рекла је Зорана Михајловић, ми-нистарка енергетике, развоја и заштите животне средине.

Генералном директору РТБ-а Бор, Благоју Спасковском је овом приликом уручена награда Привредне коморе Србије за по-стигнуте резултате у пословању, а најзаслужнијим радницима су додељене Шистекове награде.

Дејан Ђорђевић

Милан Бачевић: Од једне мале касабе настао је модеран и леп град, град-музеј рударства. - Зорана Михајловић: Обећавам да ће нова топионица бити завршена у року

Традиционалне награде „Инжењер Шистек“ поводом 6. августа, Дана рудара доби-ли су: Јелена Ђурић, управни-ца Флотације у Мајданпеку, Видоје Адамовић, директор Рудника бакра Бор, Бобан То-доровић, директор Топионице и рафинације бакра Бор и Ми-рослав Стојановић, пословођа борске Јаме.

Добитници Шистекове награде

Министри присуствовали прослави Дана рудара

БОР» За делегацију Општине Свињица, у Румунији, коју је предводио председник Општине Никола Курић и њи-хове домаћине, чланове Сокол-ског друштва Бор, приређен је, 13. августа, пријем у Општини Бор.

Према речима председника Скупштине Општине Бор До-брице Ђурића, који је примио госте из Румуније, овак-ви сусрети омогућавају размену искустава и ус-постављање сарадње на свим пољима. За сада је сарадња успоствље-на у области спорта и културе, па делегација из Свињице, чији су жи-тељи углавном српског порекла, очекује узврат-

ну посету, крајем августа, када се у њиховој општини орга-низује јединствена манифеста-ција „Дани смокве“.

Након пријема у Општини Бор гости из Румуније разгледа-ли су град и околину, а најјачи утисак на делегацију из Свињи-це оставила је посета кафићу у Јами Рудника бакра Бор.

Ж. Јовановић

Делегација Опшине Свињица, у Румунији, чији су житељи већим делом Срби, посетила Бор

Могућност за широку сарадњу

БОР» У подстаницама Топ-лане у Бору завршена је уградња калориметара. Радници фирме „Еуро инвест монт“, из Обре-новца, уградили су више од 200 мерача топлотне енергије, десе-так дана пре уговореног рока. На тај начин створени су технички

услови за почетак мерења, обра-чуна и наплате топлотне енер-гије на основу утрошка.

- Током грејне сезоне ми ћемо мерити колико се утроши топлот-не енергије и на основу тога об-рачунавати, а од наредне године почећемо наплату. Пре него што почне да фунционише наплата по утрошку топлотне енергије неопходна је уградња мерно ре-

гулационе опреме - ре-као нам је Десимир Миљковић, руководи-лац производње у Топ-лани Бор.

Уградња калори-метара само је један од пројеката који се реализује из донације немачке развојне „Ка еФ Ве“ банке, а њего-ва вредност је 94.000

евра. Од близу 60 Топлана у Ср-бији, 80 одсто има уграђене ове мераче топлоте. Љ. Ђ.

Завршена уградња калориметара

ЗАЈЕЧАР» Род овогишњег кукуруза ће бити смањен у Тимочкој крајини, у просеку за 20 до 30 посто, а уколико сушно време потраје род ће бити и слабији, каже инжењер заштите биља у Агромаркету Крагујевац Драган Ђорђевић. На појединим парцелама берба кукуруза, који је у фази вошта-не зрелости, већ је почела, јер

ратари журе да скину куркуруз за силажу.

Пољопривредници који су примењивали агротехнич-ке мере: квалитетну припре-му земљишта, јесење орање, ђубрење на основу анализе земљишта и наводњавање имаће просечне приносе око 5 и по тона по хектару.

Д. Марушић

Суша умањује род кукуруза

стр.4


ДРУШТВО број 15петак, 16. aвгуст 2013.

БОР» По Закону о заштити потрошача предузећа која пру-жају услуге од општег економ-ског значаја у обавези су да омо-гуће бесплатан инфо телефон за кориснике. Иако се на овакву комуникацију потрошача и пру-жалаца услуга чекало готово две године, са мртвог слова на папи-ру до реализације члана Закона, иницијативу је покренуо Покрет потрошача у Бору.

- Настојаћемо да и у осталим предузећима од општег интере-са заживи овакав вид комуни-кације, с обзиром на то да су и казне за непоштовање Закона о доступности информацијама од јавног значаја веома високе - ис-тиче Зоран Андрејић, председ-ник Покрета потрошача у Бору.

Могућност да се овим путем информишу или укажу на кому-нални проблем, потрошачима је до сада пружило само ЈКП „3. октобар“ у Бору.

- На иницијативу Покрета потрошача уведен је бесплатан инфо телефон 0800–300–030 доступан 24 сата дневно - каже Далибор Орсовановић, дирек-тор ЈКП „3. октобар“ у Бору.

Бесплатним телефонским позивом могуће је дежурном оператеру пријавити дивљу де-понију, чопор паса луталица, затражити информације о ус-лугама које пружа ЈКП „3. ок-тобар“, чак и анонимно, али ће позив бити забележен у теле-фонском идентификатору.

М. Димитријевић

Новине у раду ЈКП „3. октобар“ у Бору

Бесплатни инфо телефон

НЕГОТИН» Иако је за спровођење јавних радова у Општини Неготин и ове године владало велико интересовање, о чему говори податак да је пред-ложено више пројеката, сред-ства су обезбеђена за само два. На период од три месеца, почев од 1. јула, у Уметничко занат-ској задрузи „Занарт“, јавним радом укупне вредности 875 хиљада динара обухваћено је 6 радница, међу којима су и жене са инвалидитетом. Пројекат „Рукотворина за руковети“, са 725 хиљада динара финансирају Министарство економије и ре-гионалног развоја и са додатних 150 хиљада динара, за набавку потребног материјала, Општи-на Неготин. Жене у „Занарт“-у ангажоване су на пословима израде поклона за протокол Општине и стотину хаљина за хор неготинске гимназије.

Историјском архиву су одoбрена средства у износу 250 хиљада динара за наста-вак пројекта „Дигитализација и сређивање архивске грађе“, који ће, такође, трајати до 30. септембра.

- Имамо по једног радника у Неготину и у Одељењу у Бору. С обзиром да су многим устано-вама и службама јавни радови стопирани због недовољно пара, задовољни смо што нам је омо-гућен наставак дигитализације и сређивања архивске грађе и привођење крају микрофилмо-вања црквених матичних књи-га, сходно договору државних органа и СПЦ, од пре неколико година, када смо овај обиман посао и започели. Бићемо прва регионална установа оваквог типа која ће, захваљујући јавним радовима, дигитализацију и ка-тегоризацију архивске грађе, као културног добра од изузетног значаја, привести крају - наводи Љубиша Ђорђевић, директор Историјског архива у Неготину.

У односу на прошлу годи-ну када је, захваљујући јавним радовима, у Општини Него-тин радно ангажовано више од тридесетак незапослених лица, ове године је реч о драстичном смањењу, које се образлаже не-достатком пара.

Јованка Станојевић

Јавни радови у Општини Неготин

Дигитализује се архивска грађаЗа ове намене Историјском ахиву одобрено 250 хиљада, а за пројекат „Рукотворина за руковети“ 875 хиљада динара

БОР» Према подацима, у Бору је, у протекле четири и по године за одштету због ује-да паса луталица, из локалног буџета исплаћено близу 97 ми-лиона динара. У поређењу са градовима у окружењу, Бор је на првом месту по висини исплате одштета, следе Неготин, Заје-чар, Књажевац, а Oпштина Кла-

дово на последњем је месту, јер за одштету од уједа паса лутали-ца троши чак 30 пута мање у односу на Oпштину Бор. Иако су у свим локалним са-моуправама покретане извесне иницијативе, конкретног решења за овај проблем још увек нема. Једино је у

Oпштини Неготин у току посту-пак изградње азила за псе, која би, према проценама, требало да кошта око 11 милиона динара. У Бору се проблем паса луталица решава у Јавно – комуналном предузећу „3. октобар“.

- Ми радимо по пријавама, пре свега грађана, али и по нало-гу надзорног органа, односно ЈП

Мештани Горњана, села у борској општини, покренули су идеју о изградњи манастира на локацији срушеног средњове-ковног манастира у реону Ма-настириште. На скупу грађана речено је да би изградња ове бо-гомоље имала вишеструки зна-чај за село, али и општину.

-Изградња манастира допри-нела би развоју туризма не само сеоског него и верског тако да би општина имала значајну корист - каже Јован Флорић, председник савета месне заједнице Горњане.

Иницијативу су подржали и представници локалне самоу-праве, јер за мештане, посебно младе, најудаљенијег села у бор-ској општини, и те како је значај-на изградња манастира.

- Ако село има школу, уз то и овакав храм, сасвим сигурно би више младих остало у селу. Наравно да ће бити препрека у реализацији, али важно да је иницијатива покренута - рекла је Миљана Голубовић, члан Општинског већа за културу.

Археолози борског Музеја рударства и металургије су два пута истраживали овај лока-литет, али о изгледу манастира нема довољно писаних података.

Колико им је значајан ма-настир најбоље говори и ис-казана спремност мештана да новчано, али и на друге начине, помогну његову изградњу. На збору грађана формиран је над-зорни и иницијативни одбор за спровођење одлуке о изградњи манастира, јединог у борској општини.

Љиљана Ђорђевић

Желе да граде манастирЗанимљива иницијатива мештана Горњана

„Дирекција за изградњу Бора“. Хватање агресивних паса лута-лица обавља се радним данима, али је интересовање за удомља-вање изразито слабо – од почет-ка године успели смо да удоми-мо свега десетак паса. То нам је велики проблем, јер је капацитет за прихват паса луталица углав-ном попуњен. Ипак, очекујемо да се јаве људи добре воље - оп-тимистичан је Далибор Орсо-вановић, директор ЈКП “3. ок-тобар” Бор

Капацитет кафилерије у Јав-но – комуналном предузећу „3. октобар“ у Бору подразумева 50 паса, али би изградњом азила сасвим сигурно био и већи, за-кључује Орсовановић.

Марија Димитријевић

Пси луталице највише троше буџет у БоруЗа одштету због уједа паса, за четири и по године, потрошено 97 милиона динара, 30 пута више него у Општини Кладово

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 15 петак, 16. август 2013.

БОР» Рудник кварцног пе-ска „Белоречки пешчар“ посло-вао је, до пре нешто више од две године, у саставу РТБ-а Бор. Након што је за милион евра, децембра 2010. године, продат компанији „Југо каолин“, чији је већински власник пре месец дана званично постала немач-ка компанија „Кварцвереке“, ово предузеће је наставило да послује успешно.

- За нешто више од две годи-не од приватизације, у „Белореч-ки пешчар“ је уложено милион евра. По продајном уговору уло-жено је 450 хиљада евра, а сва остала средства уложена су у радове на копу. Да би се проши-рио коп и омогућила и повећала динамика експлоатације песка, самим тим и производње у се-парацији, потребно је склонити велику количину раскривке, од-носно јаловине. Само за то је до сада уложено 450 хиљада евра, а још 100 хиљада евра у ширење експлоатационог поља. У току

је и истражно бу-шење. Завршена је прва фаза, а у наредном перио-ду настављамо даље - каже Дра-ган Марковић, директор огранка „Белоречки пеш-чар“ и „Србок-варц“ и додаје да свих 120 радни-ка, колико је било пре приватиза-ције и даље ради

у Белоречком пешчару, зараде се исплаћују редовно, производња постепено расте и освајају се нова тржишта. У односу на про-шлу годину, производња је по-већана за петину, а у плану је да се, наредне године, производња повећа још за 50 одсто. Уколи-ко се то оствари, највероватније ће се размишљати о запошља-вању нових радника, наглашава Марковић.

У циљу бољег класирања кварцног песка набављена је и нова опрема америчког произ-вођача „Дерик“. Тиме је добијен нови производ, кварцни песак величине до 0,1 милиметар. Овај песак до сада није коришћен и одлаган је у таложник, што је био највећи проблем „Белоречког пешчара“ због запуњавања одла-галишта. Решавањем тог пробле-ма створена је могућност да се одлагалиште користи као резер-воар воде за потребе производње, кажу у „Белоречком пешчару“.


Милион евра за развој „Белоречког пешчара“

БОР» Иако је, због про-блема са документацијом, било застоја на изградњи нове топио-нице и фабрике сумпорне кисе-лине, радови на овим објектима се убрзавају и очекује се да, сре-дином наредне године, буду пот-пуно завршени, као и пратећи објекти, фабрика за пречишћа-вање воде и прераду шљаке.

- Могу да кажем, као поуз-дан податак, да у свету ни јед-на топионица није изграђена за мање од пет година. Ми смо први у свету кренули да пара-лелно радимо пројекат и посло-ве на терену, док постројење ради. Било је застоја, али сада се ради одлично и убеђен сам да ћемо средином следеће године „притиснути дугме“ и пустити у рад нову топионицу и фабри-ку сумпорне киселине. Фабрика сумпорне киселине може раније да почне да ради, али би то, због

премошћавања, тражило не-колико милиона евра улагања више. Зато смо одустали од тога и истовремено ће кренути оба постројења. На градилишту је тренутно 300 радника, а ових дана доћи ће још стотину. По-чињемо постављање електрич-них водова и регала. Крећемо и са тендером за флотацију шља-ке и фабрику за пречишћавање воде - каже Благоје Спасков-ски, генерални директор РТБ-а Бор.

Очекује се да, у наредне две године, производња дос-тигне планирани ниво. У 2014. години требало би да буде про-изведено 55 до 60 хиљада тона катодног бакра, дупло више у односу на 2012. годину, а 2015. производња би могла да дос-тигне и 80 хиљада тона, кажу у РТБ-у Бор.

Д. Ђорђевић

БОР» Радници Топионице и рафинације бакра РТБ-а Бор произвели су, од почетка годи-не, 20.925 тона катодног бакра. И поред тога што су агрегати у јулу четири дана стајали, јер се очекивало да ће временски услови бити такви да ће, уко-лико топионца ради, загађење у Бору и околини бити знатно по-већано, за 25 дана произведено је 2.511 тона анодног, односно 2.467 тона катодног бакра. У То-пионицу је допремљено 15.878 тона концентрата бакра, од чега 10.482 тоне из „Великог Кри-веља“, 2.934 тоне из РБМ-а и 2.456 тона из Флотације Бор.

У Електролизи је радило 308 ћелија, а просечна производња је 99 тона катодног бакра днев-но. У рафинацији бакра акту-елна је и израда друге електро-литичке каде од фибергласа и у августу се планира њено тести-рање и почетак експлоатације. Уколико резултати буду очеки-вани, приступиће се замени свих бетонских ћелија новим од овог

изузетног материјала, кажу у РТБ-у Бор. То би значило да ће ФРП-радионица имати стабилан рад и ангажоване раднике у на-редне две године. Произведене су и 74 тоне плавог камена, као и планирана количина сребро-јо-дида и сребро-нитрата у Фабри-ци соли метала. У Златари је у току друга овогодишња кампања производње племенитих метала.

Иначе, у првом полугођу ове године, у Топионици је прерађе-но 146 хиљада тоне шарже, што је за 29 хиљада тона више него у истом периоду прошле годи-не. Просечни садржај бакра у њој кретао се од 12,85 до 13,91 процента. Највећа прерада за-бележена је у јануару, а најмања у априлу. Остварено временско искоришћење било је 93 одсто. Из отпадних технолошких вода Електролизе добијене су и 24 тоне бакра у облику муља. Фа-брика сумпорне киселине је произвела преко 50.000 тона монохидрата.


У Регионалној агенцији за развој источне Србије одржана је конференција за новинаре на којој су објављени резулта-ти програма подршке извозно орјентисаним предузећима. Агенција за страна улагања и промоцију извоза СИЕПА је бесповратно доделила 225 милиона динара за 345 преду-зећа и 8 пословних удружења у Србији. Од тога 14 милиона динара намењено је за серти-

фикацију производа, серти-фикацију система управљања квалитетом и индивидуални наступ на сајмовима које ће добити 10 предузећа са терито-рије Тимочке крајине, осам из Зајечарског и два из Борског управног округа.

Жалбени поступак је у току, а ускоро ће се знати и коначни резултати, кажу у Рарису.

Д. Марушић

Наставља се изградња топионицеБлагоје Спасковски: После застоја ради се одлично, а средином следеће године нове погоне пустићемо у рад

Добра производња у РТБ-у Бор од почетка године

Више од 20 хиљада тона катодног бакра

СИЕПА помаже извозникеБесповратно 225 милиона динара за 345 предузећа

стр.6


У ФОКУСУ број 15петак, 16. август 2013.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (8)Једна од најзначајнијих

прекретница у развоју теле-визијског информисања и дописништва у Бору било је пуштање у рад ТВ студија, 6. маја 1988. године. После обим-них грађевинских, техничких, програмских, организационих и кадровских припрема, које су трајале све до дан пред от-варање, дошао је, најзад, и тај тренутак.

Били смо, наравно, сви узбуђени и имали радну, ст-варалачку трему. Свако се преслишавао и консултовао са другима како да обави што успешније свој део задужења и предлагао осталима како да ураде заједнички део посла, да не би било пропуста и да прво емитовање програма из студија протекне у најбољем реду.

На свечаност су позвани гости, функционери, јавни радници, новинари и многи други из Бора и свих општина тадашњег Тимочког региона. Стигли су и високи представ-ници и руководиоци Телеви-

зије Београд, колеге из других дописништава у Србији и гра-дова где су ТВ студија већ била у функцији, а ту се налазила и комплетна техничка екипа, која је до последњег дана радила на

опремању и монтажи уређаја, као и сви запослени радници и новинари Предузећа „Штампа, радио и филм“.

Свечано отварање и пуштање у рад студија, у при-суству великог броја званица, обављено је у преподневним сатима. После пригодних гово-ра политичара и представника

београдске телевизије и наше куће, врпцу је симболично пре-секао председник тадашњег радничког савета „ШРИФ“-а, инжењер Драгиша Милијић, који је обављао дужност шефа

технике и ко-ординирао рад на изградњи и опремању ТВ студија.

П о с л е р а з г л е д а њ а просторија и технике у ТВ студију, као и дела где је био смештен Радио Бор, који је та-кође, годину

или две пре тога био опремљен новом и савременом техником, свечаност се завршила, а за нас, који смо радили у дописништву, главно узбуђење је тек долази-ло. За 18 часова била је заказана прва директна реализација јед-ночасовне емисије назване „Ти-мочки програм“, која је линком, преко предајника на Тупижни-

ци, преношена у мрежу свих предајника Телевизије Београд и тако имала велики број гле-далаца. Уз директно вођење из нашег и београдског студија и емитовања раније припремље-них прилога, с темама из свих делова Тимочке крајине, било је и више директних укључења, с честиткама и прилозима из раније отворених ТВ центара у већим градовима Србије.

Све је протекло беспрекор-но и у најбољем реду и увече смо могли, најзад, да одахнемо. Стигле су и прве честитке од ко-лега и других, за професионал-но обављен посао.

Тако је почео да се емитује програм из ТВ студија допис-ништва у Бору и то непрекидно траје све до наших дана, одакле свакодневно посредством пре-дајника одлази у етар, али и путем интернета и друге савре-мене технологије, програм сада-нашње, регионалне Телевизије Бор.

(наставак у следећем броју)

Министарство рада, запо-шљавања и социјалне политике, у сарадњи са Савезом глувих и наглувих Србије, припремило је модел закона о знаковном језику, који ће, уколико буде ус-војен омогућити већу инклузију глувих и наглувих у све сфере друштва.

Закон о знаковном језику, о коме ће Скупштина Србије рас-прављати после летње паузе, предвиђа између осталог да сва-ка институција у којој грађани имају потребу да остваре неко своје право, глувим и наглувим особама омогући да та права остваре на знаковном језику.

Новим законом биће регулисан и статус тумача и преводиоца знаковног језика, а обуку за ове професије организује Савез глувих и наглувих Србије.

- Обуку је, ове године, за-вршило близу 80 представника различитих институција из мно-гих градова Србије, међу којима је и Бор - каже Ксенија Жикић, саветник за запошљавање у борској Филијали Националне службе за запошљавање.

- На евиденцији борске Фи-лијале, иначе, има 11 глувих и наглувих особа, али их је пето-ро ангажовано у оквиру јавних радова - додала је Ксенија Жи-кић и нагласила да већ година-ма, у циљу боље комуникације са глувим и наглувим особама, представници НСЗ-а заврша-вају обуке за тумаче и прево-диоце знаковног језика. Тумаче знаковног језика институције у Србији до сада су ангажовале

по потреби, а тиме су се углав-ном бавиле особе које знаковни језик користе од детињства.

Јован Кнежевић тумач зна-ковног језика каже, да је зна-ковни језик научио у основној школи у Нишу, где је завршио и средњу школу. Већ двадесет година у Бору га, по потреби, ангажују различите установе и институције, у којима треба решити неки проблем или ост-варити право глувих и наглувих особа. Кнежевић је ангажован и као тумач вести на знаковном језику, које Регионална телеви-зија Бор емитује једном недељ-но већ годину дана. Он нагла-шава да је ова емисија наишла на изузетно добар пријем код глувих и наглувих особа, којих у Бору има близу седамдесет. С обзиром на то да за овакве информативне емисије постоји велико интересовање, очекује се да ће на програму Телеви-зије Бор, која је међу првима и препознала потребу за оваквим садржајима, сличних емисија бити још.

Елда Драгаш

Припремљен Закон о знаковном језику Телевизија Бор већ годину дана реализује информативну емисију на знаковном језику за глуве и наглуве особе

стр.7


У ФОКУСУброј 15 петак, 16. август 2013.

Дан рудара и 110 година Басена Бор

БОР» Рударско топиони-чарски басен Бор ове године, шестог августа, обележio je три значајна датума: Дан рудара Србије, Дан РТБ-а Бор и 110 година од почетка рада борс-ког рудника. Током досадашње експлоатације борског рудника, произведено је готово четири милиона тона бакра и 180 тона злата. Ни на рударски празник производња ни на тренутак није престајала.

- Услови су много бољи него што су били. Имамо много бољу механизацију. Метода откопа-вања је иста као што смо раније

радили, само је сада много јед-ноставније. Услови су релативно добри, а и навикли смо. Желео бих да имамо и даље посла, а свим колегама желим пуно среће и пре свега здравља - рекао на је рудар Ненад Симоновић.

Његов колега Зденко Смоло-вић наглашава да рудари имају велико срце и да свако треба да сиђе и проба како се зарађује рударски хлеб. Плата је добра, каже он, али увек има места за боље.

- Услови у Јами нису ни мало лаки, као што видите. Темпера-тура је на појединим местима велика, влажност такође, пуно је прашине, али рудари су навикли на ове услове. Ово је јама, није лако радити овде. Ипак наша јама је једна од најсигурнијих у земљи јер откопавамо чврсту стенски масу - наглашава Иван

Иванов, руко-водилац рудног тела Т1 и Т2 у борској Јами.

Услови рада у борској Јами су од 2009. го-дине знатно п о б о љ ш а н и , стигла је нова механизација и на површинске копове и у јаму,

просечна зарада радника дос-тигла је 70 хиљада динара, али посао рудара, посебно оних који раде у подземној експлоатацији, свакако остаје једно од најтежих и најопаснијих занимања.


БОР» Министар енергети-ке, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић, поводом Дана рудара, посетила је рударе Јаме Рудника бакра Бор и поделила је ланч пакете. Честитајући им Дан рудара, она им је пожелела добро здравље, више посла и изразила изузетно

задовољство што их је посети-ла на њихов празник, јер су они највредији део Србије.

Рудари борске Јаме су том приликом похвалили овај гест Зоране Михајловић и пожелели да их министри чешће посећују.

Љ. Ђорђевић

БОР» И ове године Дан рудара Србије и Дан РТБ-а Бор обележен је уз сећање на првог директора Борског рудника, ин-жењера Фрању Шистека, чије име носи најпрестижније при-знање Басена Бор – награда „Ин-жењер Шистек“.

Плејади од 337 добитника награде „Инжењер Шистек“, ове године придружила су се још че-тири нова радника, међу којима је, после неколико деценија и јед-на жена, Јелена Ђурић, управница Флотације у Мајданпеку. Највеће признање Басена Бор за одговор-но обављање задатака, добили су и директор Рудника бакра Бор Видоје Адамовић, директор Топи-онице и рафинације бакра Бор Бо-бан Тодоровић и пословођа бор-ске Јаме Мирослав Стојановић.

- Награде за рад и залагање свакако значе много, нарочи-то када сте жена а радите у ру-дарству, које је условно речено,

м у ш к и свет. У Р у д н и -ку бакра М а ј -д а н п е к ради пуно ж е н а .

Конкуренција је била веома јака и баш зато очекујем да ће и сле-деће године кандидат за Шис-текову награду из Мајданпека бити нека од мојих колегиница - каже Јелена Ђурић, управник Флотације у Мајданпеку.

- Награда је за мене вели-ка сатисфакција и мотив за још бољи рад. Поред онога што сам

Са рударима на Дан рудара

Минис тарка посетила рударе

до сада радио као управник копа Велики Кривељ, сада имам још додатно ангажовање, јер сам на функцији директора Рудника бакра Бор. Могу да се похва-лим изузетним резултатима на коповима у Великом Кривељу и у Церову. Повећали смо от-копавање јаловине и уклањање раскривке вишеструко. Изузетна је дина-мика развоја, што гарантује ста-билност производње на копови-ма у наредним годинама - рекао је Видоје Адамовић, директор Рудника бакра Бор.

- Ја Шистекову награду ви-дим као признање за тимски рад. Ја сам један од 165 инжење-ра у ТИР-у и очекујем да ће сви

у наредном п е р и о д у добити ову награду. Са великим по-носом чес-титатћу на-

редне године колеги који је буде добио“ - каже кроз осмех Бобан Тодоровић, директрор Топио-нице и рафинације бакра Бор.

- Ова награда је можда кру-на моје каријере јер ми је ос-тало свега некојико година до пензије. Захвалио бих се овом приликом менаџмен-ту РТБ-а Бор, а п о с е б н о мојим ру-дарима у Јами, колегама надзорницима и пословођама, јер без њих ја сигурно не бих добио ово при-знање - наглашава Мирослав Стојановић, пословођа погона „Јама“.

Награда „Инжењер Шис-тек“, као највеће признање које Басен Бор додељује најзаслуж-нијим појединцима и инсти-туцијама за истакнуте заслуге и посебно залагање на послу, установљена је 1968. године. Додељивана је до 2000. године, да би после паузе била поново установљена 2011. и сваке го-дине се додељује на Дан рудара Србије.


„Шистековци“ о себи и послу

стр.8


СПЕКТАР број 15петак, 16. август 2013.

MINISTRI ÎN RTB BOR ŠÎ BAJA BRESTOCULUJ

» Pintru însămnatu la avgustu ăl đe šasă, Dzîua majdanjeriluor, în RTB Bor pi lîngă ministru energeti+i, krjeskutuluj šî apăratuluj la okoljišu đe trăjit Zorana Mihajlović a fost šî ministru đe majdanjerit šî planiritu prostoruluj Milan Bačević.

I a fost šî în Baja Brestoculuj unđe sa împarcît Premija lu Šistek la patru lukrători prîn karje šî la o mujerje. Premijlji lja kăpătat Jelena Đurić, upravnjiku Flotaciji în Majdanpek, direktoru RBB-uluj Vidoje Adamović, direktoru Topituarji šî rafinaciji Bor Boban Todorović šî dukătorju lukruluj la Jama Boruluj Miroslav Stojanović.

KONCERTU GRUPI ”PARNI VALJAK”

» „Boranji sînt o publjikă bună, karje în nuapća asta, pućem să spunjem, a fost parća grupi Parni valjak“, a spus kîntarjecu grupi Parni valjak Aki Rahimovski după

koncertu în amfiteatru Domuluj đe kultură in Bor organizujit pintru Dzîua majdanjeriluor. Pistă 10 mij đe uaminji a kîntat kînći+ilji ljegendarje, dar koncertu sa fîršît ku un vatromet frumos. La koncert a putut să să audă šî kînćiku đi pi albumu al nuou „Samo da znaš“.

JELEN-PLAŽA

» Akcija „Jelen za lepšu Srbiju“, karje Pivara đin Apatin a pornjito în orašurlji Sîrbiji je fîršîtă šî în Bor. După patru dzîlje đe lukru plaža rostîtă la hotelu „Jezero“ je đeškisă, dar reprezentanci orašuluj šî pivari ginđesk kă plaža o să fije unu đin luokurlji plakuće la Laku Boruluj.În akcije sa pus seturlji đin ljemn, skamiji, astaluri šî umbrarji, kantelje đe lapadaturi šî grataru publjik. Jelen tim pînă akuma a fost în Vranje, Njiš, Leskovac, Čačak šî Pirot, dar akcija să nastavješće šî în alće orašuri.

Prevodu: Alexander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

У борском селу Бучје одр-жан је осми Сабор изворних влашких песама и игара. Ово-годишњи Сабор био је један од масовнијих, био је ревијалног карактера и окупио седам кул-турно уметничких друштава из Букова код Оснића, Шарбанов-ца, Николичева, Зајечара, Пе-тровца на Млави, Злота и села домаћина.

Сабор је отворила Снежана Гржобић-Павловић, главни ко-ординатор за манифестације у Националном савету.

- Желим да поздравим све учеснике и похвалим њихову упорност да сачувамо тради-цију и обичаје овог краја. Народ који све ово има, има и своју будућност - рекла је Снежана Гржобић-Павловић.

На сабору у Бучју више од 200 учесника приказало је најус-пешније музичке нумере и игре којима су се представили на раз-ним манифестацијама.

- Ми смо младо друшто, има-мо само омадински и пионирски

фолклор и први пут учествујемо на Сабору у Бучју - рекао нам је Сибин Лупшић, председник Фолклорне групе „Буково“ из Оснића.

Један од циљева оваквих манифестација је да се песмом и игром очува традиција овог краја. Али организатори желе да сабор поприми и међународни карактер.

- То је наша давнашња жеља, али још увек за то немамо пара - каже Драги Вајкић председ-ник Скупштине КУД-а „Стол“ из Бучја.

За најлепшу пастирицу Са-бора изабрана је Иконија Миш-ић из Зајечара, прва пратиља је Марија Тодоровић из Злота, а друга Ивана Војиновић из Бучја. Организатори ове традицио-налне манифестације били су месна заједница, културно умет-ничко друштво „Стол“ из Бучја, Центар за културу, покровитељ Општина Бор а медијски спон-зор Радио телевизија Бор.

Љиљана Ђорђевић

Осми сабор влашких песама и игара у Бучју

На до сада најмасовнијој смотри учествовало седам КУД-ова

БОР» Управни одбор Јавног предузећа „Штампа, ра-дио и филм“ у Бору донео је одлуку да се у информативним емисијама на језицима нацио-налних мањина, као и у вести-ма на знаковном језику, које се емитују на програму Радио телевизије Бор, уврсте и ин-формације и извештаји са кон-ференција политичких партија и активности које странке орга-низују. Ова одлука примењује

се од понедељка, 12. августа.Такође, Управни одбор преду-зећа је донео закључак и да се више медијског простора пос-вети особама са инвалидитетом и њиховим проблемима како би постали видљивији у друштву и да им се медијским кампањама и информисањем помогне да на лакши начин остваре своја права на локалном нивоу.

Д. Нововић

Страначке активности на језицима мањина

Погодности које ђаци ром-ске националности имају при упису у школу или на факултет, у виду броја бодова, смештаја у ђачки или студентски дом, као и код добијања стипендије, раз-лог су да се све више грађана, углавном Срба, изјашњава да припадају ромској национал-ној мањини. Ове године, на ре-публичком нивоу, на листи од 200 Рома који су се уписали на неки факултет, сваки десети пре уписа је био припадник друге националности.

Од 2005. године, Нацио-нални савет ромске мањине, у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и Ми-нистарством просвете, реализује акцију уписа ромских ученика у средње школе и на факултете. Када се изјасне као Роми, кан-дидати добијају право да се, на-кон полагања пријемног испита, упишу на буџет мимо ранг лис-те, пошто је два одсто од укуп-ног броја места на неком факул-тету предвиђено за припаднике националних мањина. Оваквих случајева, за сада појединачних, има и у Бору.

- Приметили смо у последње две године да је све више роди-теља који долазе у нашу службу и распитују се о олакшицама, односно о афирмативним мера-

ма за припаднике ромске нацио-налне мањине. Морам вам рећи да, када родитељи схвате да ће им дете имати неколико бодова више приликом уписа у школу или факултет, и да се у сваком случају могу школовати на терет буџета, озбиљно размишљају о могућности потписивања доку-мента о националној припадно-сти. Ми заиста у целој причи не можемо да утврдимо ко заиста јесте Ром, а ко није, и врло је битно рећи да је Уставом зага-рантовано право појединца да се изјасни како жели. Поступак у коме особа потврђује да је Ром траје врло кратко попуном до-кумента у матичној служби, и тиме фактички остварује основ-но право за све остале приви-легије - каже Мирјана Жикић, координатор за питања мањина у Бору.

Иако у целој причи нема кршења закона, неко би можда формулисао чињеницу да ове особе злоупотребљавају афир-мативне мере за Роме, и то већ залази у домен моралне природе човека. Да ли у овом случају тре-ба и држава да реагује, и како. Она у сваком моменту може да укине привилегије за Роме, мада би тек ту било нејасно, ко и шта тиме добија, а ко губи.

Дарко Стојадиновић

Све више лажних РомаРасте број грађана који мењају своју националност у ромску, како би остварили бенефиције које Роми имају. - И у Бору има појединачних случајева где се родитељи изјашњавају да су Роми, како би деци обезбедили смештај у ђачком дому

РТВ Бор ће више медијског простора посветити и особама са инвалидитетом

стр.9


КУЛТУРАброј 15 петак, 16. август 2013.

БОР» Поводом Дана руда-ра Музеј рударства и металур-гије у Бору приредио је изложбу скулптура Уметничке колоније „Бакар“.

- Новина је, да овога пута није представљен нови актуелни сазив, већ је направљен избор од 25 скулптура из предходних 28 колонија. Убрзо након осни-вања, 1985. године, Међународ-на вајарска колонија „Бакар“ је заузела водеће место на култур-ној мапи Србије. Јединствена по

материјалу, али и по споју кул-туре, уметности и привреде, јер се одржава у Ливници Рударско

–топионичарског басена Бор, дала је јединствену вајарску збирку од близу 400 дела савре-мене српске, европске и светске скулптуре. Захваљујући РТБ-у Бор и ТИР-у многа дела су изли-вена у већем формату и украша-вају улице у граду, на базену и хотелу „Језеро“, тако да се може рећи да је Уметничка колонија „Бакар“ бренд Бора и целе Ср-бије - каже Слађана Ђурђека-новић Мирић, директор Музеја Рударства и металургије у Бору.

Уметничка колонија „Ба-кар“ се реализује з а х в а љ у ј у ћ и средствима ми-нистарства кул-туре Републике Србије, Општи-не Бор и Рудар-ско –топиони-чарског басена Бор. Изложба ће бити отворена у

Галерији „Бакар“ у Бору наред-них месец дана.

З. Марковић

Отворена изложба Уметничке колоније „Бакар“Направљен избор од 25 скулптура из претходних 28 колонија. - Збирку чини 400 дела савремених вајара

НЕГОТИН»Обележавајући 200. годишњцу погибије чуве-ног војводе Вељка Петровића, свештенство неготинске цркве, 11. августа, служило је помен овом крајинском јунаку, коме су присуствовали гости и званице, руководство неготинске општи-не и многи грађани Неготина.

- Свето је место, света је земља на којој данас стојимо. Ос-вештена је крвљу великих слав-них наших ратника, а највише славном погибијом славног јуна-ка српског и крајинског војводе Вељка Петровића чији дан смрти 200. ЊЊгодишњицу славне смр-

ти обележавамо. О бе л е ж а ва ј у ћ и његову славну смрт и његових бећара, сећамо се свих оних који су своје животе поло-жили на бранику вере и отаџбине, свих оних који су уградили себе у те-меље Српске цркве и државе - рекао је протојереј став-

рофор Ранко Јовић, старешина неготинске цркве.

На споменик јунаку Хајдук Вељку делегација неготинске локалне самоуправе, резервних војних старешина, родног Ленов-ца и бројних спортских клубова положиле су венце.

- Грађанска и културна тра-диција Неготина којом се и дан данас поносимо утемељена је некако баш у време Првог српс-ког устанка, када је Србију зах-ватио талас националног буђења. Захваљујући свом бранитељу Хајдук Вељку Петровићу, кога је Вожд Карађорђе 1811. године поставио за војводу крајинског, Неготин из оног времена био је, за разлику од осталих у Србији, варош налик европској. - рекао је, подсећајући на историјске за-слуге чувеног јунака, магистар Милан Уруковић, председник Општине Неготин.

У пригодној, свечаној акаде-мији, глумац Миодраг Крстовић говорио је о животу и херојској борби крајинског јунака Хајдук Вељка, а хорови неготинске гим-назије и музичке школе, извели су композиције Стевана Стоја-новића Мокрањца, међу њима и чувену 6. руковет, посвећену Хај-дук Вељку Петровићу.

Хајдук Вељко Петровић је, бранећи са својим бећарима Не-готин и Крајину од Турака у Пр-вом српском устанку, погинуо у лето 1813. године. На месту ње-гове погибије, 1892. године по-дигнут је споменик. Ове године споменик је реновиран, а плани-рано је и уређење простора око њега, чиме Неготинци и данас одају поштовање и чувају исто-рију о свом легендарном јунаку.

Радомир Милошевић

Помен великом јунакуУ Неготину обележено 200 година од погибије крајинског војводе Хајдук Вељка Петровића

НЕГОТИН» „Чучук Стани-ни дани“, традиционална мани-фестација изворног народног ст-варалаштва, која се организује у неготинском селу Сиколе, род-ном месту Чучук Стане, друге жене крајинског јунака Хајдук Вељка Петровића, окупила је и ове године велики број учес-ника, око 500 из пет културно уметничких друштава и више од хиљаду посетилаца.

За признања ове манифеста-ције, која негује етно баштину, надметала су се културно-умет-ничка друштва из Рготине, у Општини Зајечар, крајинског села Карбулова, два из Општи-не Бор и из села домаћина, Си-кола. Ова друштва су, уз игре из свих крајева Србије, предста-вила изворне песме, народне умотворине, а надметала су се и у извођењу инструменталне музике и кореографијама. Титу-ла свеукупног победника је при-

пала КУД-у „Зоран Гајић“ из Рготине.

Саставни део манифеста-ције представљао је и избор наследнице хероине Чучук Ста-не. Ову ласкаву титулу понела је млада Биљана Кристевска, чланица КУД-а МЗ „Ново Се-лиште“ из Бора.

Организатори Чучук Стани-них дана су и ове године били Месна заједница Сиколе и КУД „Чучук Стана“, а покровитељ Општина Неготин. Уз Дом кул-туре „Стеван Мокрањац“ који је пружио техничку подршку овој традиционалној смотри, која негује изворност и слави име сапутнице хајдук Вељка Петро-вића, српске, руске и грчке херо-ине, помоћ у организацији дала су и бројна приватна и друштве-на крајинска предузећа. Гост манифестације је био новинар и публициста из Београда, Радо-мир Рајко Ђурђевић, члан Пред-

седништва драмских писаца Ср-бије који је, инспирисан Чучук Станиним хероизмом и њеним ликом, написао монодраму која би премијерно ове јесени, као донаторска, требало да буде из-ведена у њеном родном месту Сиколу, али и Неготину у коме је она заједно са својим супругом, хајдуком и војводом Вељком Пе-тровићем, боравила и бранила га од Турака.

Јованка Станојевић

У Сиколу, код Неготина, одржани 13. „Чучук Станини дани“

Хероини и Хајдук Вељковој сапутници у част

Наследница Чучкук Стане, Биљана Крис-тевска (прва с лева) и њене пратиље

стр.10


МОЗАИК

Поетски кутак

лоБОРизми• Нису били у иностранству, али су прешли све границе!• Сви су одговорни за истину. За неистину нико не одговара.

Драгомир Раденковић

• Не треба једни друге да уништа-вамо, али боље ми њих него они нас.• С обзиром на структуру бирач-ког тела, изабрано је изненађујуће мало криминалаца.

Јован Г. Стојадиновић

•Од радника до човека на принудном одмору, стоји само вера на умору. • Големе лимузине јуре на све стра-не, за оне мале нема бензина.

Драгослав Јоцић

• Одлика великих људи је да уз њих и будале умиру несхваћене.• Нема те будале на свету која ће сваком генију рећи да је глуп. А још се није родио геније који ће бу-дале у то разуверити.

Милоје Ђуришић

број 13петак, 16. август 2013.

Гастрономске чаролије

ова песма је од квасцамаште нараслени од кога се не скриваникоме није намењенанико је неће волетиово је обична песмаона је себи довољнани љубавници ни лоповини историчарине знају њено порекло

ова песма нема оцамајка је није родиланема ни сестру ни братаћути у себии крије тајну о рођењу

па шта да радимса таквом песмом?! Мирослав Јовановић

Брускете са похованим тиквицама

ОБИЧНА ПЕСМА

Тропске температуре нам задају највише проблема око спре-мања ручка. Морате у оваквој ситуацији бити сналажљиви . Да би ручак био брз, морате да имате мужа или пријатеља који ће да испохује тиквице, док сте ви на базену са децом или пријатељи-цама. ...а остатак је лак .

Овај ручак бих назвала БРУСКЕТЕ СА ПОХОВАНИМ ТИКВИЦАМА

За овај ручак вам је потребно : 2 већа парадајза, качкаваљ по жељи ( мој предлог едамер ), свежи или суви босиљак, свеж пер-шун, бели лук у гранулама, 2 кашике маслиновог уља и мало соли. По жељи тост хлеб, француски – багет а може и обичан хлеб.

За прилог вам је потребно : 1 муж или пријатељ, 3 тиквице, 1 јаје, брашно и уље за поховање и његова добра воља.

Припрема брза и лака : исецкајте парадајз и качкаваљ на коц-кице и додајте све остале састојке и измешајте. Хлеб исеците на кришке и загрејте на грилу или у рерни. На топао хлеб сипајте смешу од парадајза и осталих састојака.

Послуживање: Брускете послужите са похованим тиквицама и салатом по избору .

Уз овај ручак препоручујем осмех захвалности јер је и ОН учествоваоу спремаљу ручка и хладно пиће по избору.

Веровали или не уз ово можете послужити салату од тиквица. Припрема: Ољуштите тиквице, исеците на танке колутове,

додајте претходно направљен сок од сирћета, мало воде и сец-каног белог лука . Пре него што послужите прохладите салату у фружидеру.

Уживајте у овом правом летњем специјалитету !

Мирјана Васић

Тропски дани и помоћ вољених особа БОР»Спуштена је завеса на још

један турнир у малом фудбалу у Бору. У финалној вечери турнира „Срећно 2013“ публика је испу-нила трибине популарног „малог стадиона“ до последњег места.

Екипа „Пеливана“, у катего-рији сениора, након неизвесног полуфинала са екипом “Лав тр-говине” и пролаза после пенал завршнице, лакши посао има-ла је у финалу. Савладали су тим „Сезама“ 3:0 и освојили 50 хиљада динара, другопласира-ном је припало 20 хиљада дина-ра. Треће место заузела је екипа „Графомеда“, која је била боља од „Лав трговине“ 2:0. Најбољи појединци су из редова освајача турнира. Нино Стојановски је најбољи играч, Марко Цокић се издвојио по броју постигнутих голова док је Срђану Анђел-ковићу припало признање за најбољег голмана.

- Нама је најтежи меч био у полуфиналу и ту смо се про-писно намучили, финале смо заслужено добили што показује и резултат – истакао је Срђан Анђелковић, најбољи голман турнира и члан екипе „Пеливан“.

Код ветерана тријумфовала је екипа „Екстра шпед“, друго место припало је „Графомеду“ а тим „Рекреатива“ је био трећи. „Мин ауто“ победник је у кате-

горији кадета, „АМБ стил“ је поражен у финалу док је треће место заузела екипа „Кафана Брест“. Дечаци „Темпо радија“ су најбољи у конкуренцији пи-онира, иза себе су оставили вршњаке из „Графомеда“ и ОФК „Злота”. Екипа „Валентино“ у конкуренцији петлића је освоји-ла победнички пехар, „Еуро спајдер“ је поклекао у финалу а „Млади другари“ су заузели треће место.

На турниру је учествовало 30 екипа, а за најбоље у катего-рији ветерана, кадета, пионира и петлића, обезбеђене су робне награде. Организатори су учи-нили све да турнир протекне у спортском духу и фер борби.

- Турнир је завршен без повреда, утакмице су биле на високом нивоу, а у ревијалном делу, публика је имала прилике да поздрави цицибане и девој-чице Бора и Злота. Ми смо као организатори задовољни а број гледалаца у финалу је показатељ да се играо добар фудбал - каже Милош Луковић из Асоција-ције „Спорт за све“ у Бору, која је организовала турнир.

Генерални покровитељ тур-нира била је Општина Бор.

Владан Тричковић

Завршен Турнир у малом фудбалу „Срећно 2013“

Посрећило се „Пеливану“

стр.11


7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Вести на знаков-номјезику (р)10.30 Викенд на истоку (р)11.20 Документарни програм12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серијски филм14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Спортска хроника21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Палета (р)10.40 Није тешко бити ја11.30 ...И акција12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серијски филм14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS Show14.55 Нокаут (р)15.20 Спортска хро-ника (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Ауто флеш20.40 Свет на длану21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм11.30 Еколошка питања12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серијски филм14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.55 Свет на длану15.20 Ауто флеш16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Улична патрола18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Корак 2120.40 Филм на виде(л)о21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серијски филм14.00 Вести14.10 Бели лук и папричица14.30 Агро дан14.45 Ауто спринт15.30 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Улови трофеј20.35 У свемиру21.00 Гледишта/Објективно(наизменично)22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.30 Везе11.00 Вино и виноградарство11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серијски филм14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј15.00 Гледишта/Објек-тивно (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Навигатор18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Изнад времена21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Лек из природе8.30 Радим градим9.00 Навигатор (р)9.15 На точковима9.45 Цртани филм10.10 Дивља планета10.35 Интерфејс11.00 Школирање11.30 Мислити зелено12.00 Вести12.15 Играни филм14.00 Викенд на истоку15.00 Није тешко бити ја16.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Играни филм18.15 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 ABS Show00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма8.00 Храна и вино9.00 Свет дивљине9.30 Дивљи свет10.00 Цртани филм (омнибус)12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 Зелени екран13.15 Здравље13.45 Палета, програм на румунском језику14.00 Вести на знаков-ном језику14.15 Изнад времена (р)15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Играни филм18.05 Познати екстремно19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 Атлас/Гуливер (наизменично)00.00 Вести

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27, 14:08 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 15 петак, 16. август 2013.

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“ традицио-нално организује Борско културно лето

од 16. 07. дo 31. 08. 2013.године.Програми у оквиру Борског културног лета 2013

(16. 08. – 31. 08.)» 17. и 18.08. - Дани брестовачке бање у Брестовачкој бањи

» 20.08. - Вече кунг-фуа и зумбе у 18:30 сати » 21.08. - Вече хип хопа у 18:30 сати на платоу Дома културе» 24.08. - Учешће на Жикиној шареници и представљање борс-

ког краја кроз туристичке потенцијале и културне садржаје на пла-тоу Дома културе у 9 сати

» 28.08. - Сабор игре у Слатини у 18 сати» 30.08. - Наступ културно – уметничког друштва ,,Бор`` у 18:30

сати на платоу Дома културе

Сви програми одржавају се на платоу Дома културе или у амфи-театру. У случају лошег времена програми ће бити одложени.

Организатор: Установа „Центар за културу општине Бор“Покровитељ: Општина Бор

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:40

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:00

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 15петак, 16

Најбољи српски триатлонац Огњен Стојановић из новосад-ског клуба „Динамик“ победник је Државног првенства у олим-пијском триатлону на Борском језеру, у конкуренцији 38 так-

мичара. Друго место припало је Бојану Карановићу, такође члану клуба из Новог Сада. У женској категорији, у конкуренцији пет такмичарки, најбоља је била Вида Медић из Београда. Осим олимпијске трке, одржана је спринт трка на двоструко мањој дужини, у којој је учествовао 31 такмичар: четири жене и 27 мушкараца и дечији акватлон у коме се опробало 13 девојчица и 20 дечака.

- Код нас у Србији већ годи-нама државна првенства и ос-тале трке нису толико захтевне нити занимљиве. Стазе су равне, са много окрета, па се губи на атрактивности. Свака част ор-ганизаторима што су изашли у сусрет и такмичарима и публи-ци и организовали једну овако тешку и захтевну стазу - рекао је Огњен Стојановић, државни првак у олимпијском триатлону.

- Трка је била добро орга-низована иако је бициклистички део био захтевнији. Организа-тори су се потрудили да то буде право државно првенство, тако

да сам задовољан и трком и пласманом – казао је Бојан Ка-рановић, другопласирани на др-жавном првенству у триатлону.

После 12 година, на Борском језеру поново је организовано

такмичење у три-атлону, овог пута на државном нивоу. Организатор првен-ства у олимпијском триатлону борски Клуб екстремних спортова Rock& Ice задовољан је одазивом такмича-ра и нада се да ће се трка на Борском језеру уврстити у

календар такмичења Триатлон савеза Србије.

- Ми смо презадовољни. Имали смо велики број волонте-ра, њих 40 дошло је рано на Бор-ско језеро и стварно су обавили велики посао. Био је велики број судија из српске Триатлонске уније и такмичара, тако да је ово је велики догађај за нас и за наш град. Радили смо шест месеци, а слични догађаји припремају се знатно дуже. Имали смо велику подршку локалне самоуправе, РТБ-а Бор, Хотела „Језеро“ и многих пријатеља трке који су препознала значај оваквог до-гађаја за Бор, па се свима њима захваљујјем на подршци” - рекла нам је Милена Драгићевић, ди-ректор трке.

Након борског триатлона, за српске репрезентативце нема одмора, јер их, већ у септем-бру, очекује Светско првенство у триатлону за млађе сениоре и Првенство Балкана на Караташу, код Кладова.

Маријана Симић

Државно првенство у олимпијском триатлону на Борском језеру

Такмичаре одушевила атрактивна стаза

Огњен Стојановић из Новог Сада и Вида Медић из Београда освојили прва места. - Организатор, Клуб екстремних спортова „Rock&Ice“, задовољан одзивом такмичара

Б О Р» Ат л е т с к и клуб „Бор“ организовао је, поводом Дана руда-ра, Шестоавгустовски атлетски митинг на ста-диону „Рудар“ у Бору. У неколико атлетских дисциплина такмичило се 14 екипа, односно 130 учесника из градо-ва широм Србије. Ми-тинг је организован под називом „Кад нема тар-тана, добра је и шљака“, у циљу апеловања на локалну самоупра-ву да омогући борским атлети-чарима боље услове за тренинг.

Велика врућина није оме-ла младе спортисте да дају све од себе. Атлетичари, рођени од 1999. до 2008. године, такми-чили су се у трчању на 60, 100, 300, 600, 800 и 1000 метара, у зависности од узраста, и у дис-циплини скок у даљ. Отварајући такмичење, Добрица Ђурић, председник Скупштине Општи-не Бор, пожелео је малишанима успех у спорту и даљем животу.

- Драго ми је што видим оволико младих атлетичара и атлетичарки. То само значи да има наде за српску атлетику. На нама, који се бавимо јавним ра-дом је да створимо боље услове и да следећи пут кад дођете тр-

чите на тартану, а не на шљаци. Знам да вас ни овакви услови неће спречити да дате све од себе. Желим вам да будете до-бри спортисти, добри ђаци и пре свега добри људи - поручио је Добрица Ђурић.

- Овде је 14 екипа, што није мала ствар. Деца су мала, а трче по овој врућини и дају све од себе, па ми морамо бити задо-вољни - рекао нам је Станиша Аксић, председник Атлетског клуба „Бор“.

За најбоље такмичаре обез-беђене су дипломе и медаље. Организатори се надају да ће, већ наредне године, атлетичари вежбати на терену од тартана, а не шљаке као до сада.

Марија Ћосић

Атлетски митинг за најмлађе поводом Дана рудара

Шљака уместо тартана

Фудбалска сезона у Помо-равско тимочкој зони почиње овог викенда. Одређени су па-рови: фудбалери Бора најпре ће на мегдан Мајданпеку. Пред својом публиком дебитује Рудар који дочекује сокобањски Озрен. Осим Рудара новајлије су још крушевачки Трајал, бољевачки Ртањ и Лугомир. Недељу дана касније стартује и Окружна фуд-балска лига Бор, у којој су нови чланови: Близна из Рудне Главе и највероватније Милошево, пр-вак Општинске лиге Неготин. У претходној сезони нису забеле-жене неправилности, па је зада-так такав тренд наставити.

- Неки ситни пропути су били, ипак, клубови се труде да утакмице организују све боље,

да нема притисака на судије. Све је више младих играча што је утицало и на дисциплину, није било жалби на утакмица-ма ни инцидената. Све је мањи број кажњених играча и заиста, у односу на претходне године, ситуација је боља - каже Вуко-мир Перић, секретар ОФС Бор.

Летњи прелазни рок још увек је у току и трајаће до 31. ав-густа. То је уједно и прилика да се клубови кадровски појачају. Пред почетак Окружног ранга такмичења, у суботу 17. августа, биће одржан семинар за судије и делегате у Кладову.

М. С.

Почиње фудбалска сезона

oko istoka 15

Documents