oko istoka 24

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 24 - 27. децембар, 2013. год. www.rtvbor.rs

ЈП „ШРИФ” у години за нама » стр. 7-11Усвојени годишњи буџети борске и неготинске општине » стр. 3

Струја из енергије сунца » стр. 5

Изабрани најбољи спортисти Општине Бор у 2013. години » стр. 12

СРЕЋНИ НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ

ПРАЗНИЦИ !!!

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 24петак, 27. децембар 2013.

На тридесет четвртој седни-ци редовног сазива Скупштине Oпштине Неготин, одборници локалног парламента су изгла-сали Одлуку о буџету за 2014. годину, према којој планирана средства износе 1,131 милијарду динара. У општинској каси биће за 40 милиона динара више пара у односу на годину која истиче.

У структури општинског буџета највеће учешће имају уступљени приходи, са 457 милиона динара, али и пројек-ција расхода, са максималним уштедама.

- По упутству ресорног ми-нистарства, средства за субвен-ције у односу на план за 2013. су смањена за више од 30 одсто. Такође, издаци за нефинансијс-ку имовину планирани су уз максималну уштеду. Капитални пројекти значајни за грађане Општине Неготин укључујући и средства намењена за спе-цијализоване услуге, санацију путева, инвестиције у образо-вању и месним заједницама,

планирани су у износу од 370 милиона динара, што је више од трећине буџета за 2014. годину. Због тога сматрамо да је буџет, креиран на основу упутстава Ре-публике, задржао инвестициону и развојну функцију - рекао је Милан Уруковић, председник Општине Неготин, говорећи о капиталним пројектима и сред-ствима за специјализоване услу-ге, који су планирани на износ од 370 милиона динара, што је нешто више од трећине пројек-тованог буџета.

На седници је изгласана и

Одлука о локалним комуналним таксама које ће бити смањене са 35 на 25 динара за коришћење јавних површина, за прву екстра зону, баште и кафиће. Промење-ни су и износи таксе за исти-цање фирми код великих јавних предузећа, у циљу усклађивања са упутством Министарства финансија.

Одборници су се изјасни-ли и о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије за-вршног рачуна буџета за ову го-дину, а дали су и сагласност на програме рада са финансијским

планом за идућу годину: Центра за социјални рад, Дома културе „Стеван Мокрањац“, Историјс-ког архива, Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“, Музеја „Крајине“, Завода за урбанис-тичко планирање и пројекто-вање и Туристичке организа-ције. Такође је усвојен годишњи програм пословања Јавног пре-дузећа за грађевинско земљиште и једногодишњег пословања са финансијским планом Јавног ко-муналног предузећа „Бадњево“.

За вршиоца дужности ди-ректора Дома здравља „Него-тин“ именована је др Алексан-дра Пауновић, специјалиста ур-гентне медицине и привремени Управни одбор Дома здравља.

Представницима локалног парламента и грађанима Општи-не Неготин, предстојеће нового-дишње и божићне празнике чес-титали су председник Општине, Милан Уруковић и председник Скупштине Општине Дамир Ракић.

Јованка Станојевић

Усвојен буџет Општине Неготин

Планирана средства у наредној години износе 1,131 милијарду динара, што је за 40 милиона више од овогодишњег буџета. - Трећина пара биће издвојена за капиталне пројекте и специјализоване услуге

Петарде нису играчке и мо-гу бити изузетно опасне услед непажљиве употребе – упо-зоравају лекари и полицијски службеници уочи празника, када је продаја пиротехнич-ких средстава повећана. По-лицијска управа у Бору по-кренула је едукацију деце о пиротехничким средствима, опасностима и повредама, а у току је и појачана контрола продаје петарди.

По нашем закону о оружју, муницији и продаји експлозив-них материја, петарде, пиро-техника и друге експлозивне материје могу се купити једино у овлашћеним продавницама, кажу у Полицијској управи.

У Бору постоје једна или две продавнице где се могу ку-пити пиротехничка средства, а све остало је нелегална продаја.

М. Ћосић

Опрезно са петардама

Упозорење пред празнике

Пред Нову годину и Божић, улице у Бору, као и у другим градовима Тимочке крајине већ су украшене, а новогодишњу слику употпунили су окиће-ни излози многих продавница, прозори станова и други прос-

тори. Актуелна је продаја но-вогодишњих украса и јелки, а последњих година све је већа потражња за аранжманима од балона. Као одговор на захтев тржишта многи су овакву деко-рацију ресторана, излога, па и

станова претво-рили у посао.

Н о в о г о -дишње јелке са различитим ук-расима могу се видети на сва-ком кораку.

Н а ј в и ш е посла, пред празнике, уоби-чајено, имају трговци. Због беспарице, како кажу, промет је мањи него ми-нулих година, али се, ипак, купује.

За дочек Но-ве године спремни су и рестора-ни, хотели и туристичка места, а многи од наших земљака на ра-ду у иностранству већ су допу-товали да би празнике провели са родбином и пријатељима.

Украси за претпразнично расположењеГрадови Тимочке крајине већ су попримили новогодишњи и божићни амбијент, а припреме за славље увелико трају и у многим селима

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 24 петак, 27. децембар 2013.

Најзначајнија одлука, коју су представници опозиције уједно и највише критиковали, је буџет за 2014. годину, који је плани-ран на милијарду и 905 милиона динара.

- Врло брзо, већ у јануару или фебруару, знаћемо да ли се приходна страна пуни онако ка-ко смо очекивали. Али, не смемо да заборавимо једну значајну ствар, да је систем у последњих неколико година постао врло уредан. Редовно се исплаћују обавезе јавном сектору, преду-зетницима који раде са Општи-ном Бор, преко Дирекције за из-градњу Бора или других јавних предузећа, такође се редовно исплаћују обавезе за послове који су они преузели и урадили за град Бор - рекао је, комента-ришући буџет за 2014. годину, председник Скупштине Општи-не Бор Добрица Ђурић.

- Велика средства издвојена су за децу, много је урађено у школама, издвојено за болесну децу и први пут имамо центар за хиперактивну и аутистичну децу у Бору. Чак и то је опо-зиција критиковала. Остало је још посла. Школе, и поред свих улагања, нису довољно уређене,

села и даље захтевају уређење. Зато смо ту да заједно кренемо у акцију - нагласио је Благоје Спасковски, одборник Српске напредне странке.

Одборници опозиције кри-тиковали су начин на који је пла-ниран буџет за наредну годину, а амандмани које су поднели нису усвојени.

- Мислим да поново имамо нереалан буџет и он ће сигурно претрпети неке измене у току године. Ове године смо имали три ребаланса буџета, прошле

године ми се чини да смо има-ли четири. Буџет ће морати да се мења, пре свега што ћемо преузети, не знам тачно када, Дом здравља. За ту одлуку смо

пробили све рокове, а очигледно је да законом нису предвиђене санкције за то што не испуња-вате законску обавезу и да нико због тога не одговара - рекао је Предраг Балашевић, одборник Влашке народне странке.

- Ми нећемо гласати ни за ребаланс нити за буџет за 2014. годину, зато што мислимо да није добро урађен, да је само ис-копиран буџет из 2013. године и да се у његовој изради нико није бавио приоритетима за грађане Општине Бор, првенствено жи-теља околних села - нагласио је Драган Марковић, одборник Де-мократске странке Србије.

Осим Буџета за 2014. годину, одборници су усвојили и по-следњи ребаланс Буџета за 2013. годину, којим је он умањен за нешто више од стотину милиона динара и извештај о извршењу

буџета за период од јануара до септембра 2013. године. Већи-ном гласова усвојен је и предлог одлуке о Локалном еколошком акционом плану за период од 2013. до 2022. године. Средства усмерена на Фонд за популацио-ну политику повећана су са 35 на 43 милиона динара, тако да ће незапослене труднице, наредне године, добијати 15 хиљада ди-нара месечне, пет хиљада више него ове године.

Усвојени су и Локални ак-циони планови за запошљавање, унапређење становања и здрав-ства Рома у Бору и кадровска решења у појединим управним, надзорним и школским одбо-рима, као и измене програма и плана пословања у појединим јавним и јавно комуналним пре-дузећима у Бору.

Дејан Ђорђевић

У општинској каси 1,905 милијарди динараНа седници Скупштине Општине Бор усвојен буџет за 2014. годину

БОР»Одборници Скупштине Општине Бор усвојили су, након више од седам сати расправе, свих 35 предло-га одлука колико је било на дневном реду 27. седнице. Највећа расправа водила се око одлука које се тичу буџе-та Општине Бор за 2013. и 2014. годину.

- Наредна година ће, на жалост, бити кризна због про-мена неких пореских прописа, укидања накнаде за градско грађевинско земљиште и смањења трансфера из репу-бличког буџета. Оно што има-мо у буџету морамо да покуша-мо да искористимо на најбољи могући начин - проценио је Добрица Ђурић, председник Скупштине Општине Бор.

Припрема се одлука за уступање објекта републичкој Дирекцији за имовину

БОР» Имајући у виду да је формирање Геронтолошког центра и његов непосредан по-четак рада комплексан посао који не зависи само од пред-ставника локалне самоуправе, потребно је корак по корак ре-

ализовати, пре свега, админи-стративне захтеве, ка ко би се у објекат на пролеће уселили први корисници. У начелу је у потпуности јасно шта надлеж-ни у Oпштини Бор треба да припреме од документације.

- У току је дефинисање Од-луке којом ћемо на некој од наредних седница Скупштине Oпштине Бор објекат Геронто-лошког центра уступити репу-бличкој Дирекцији за имовину. Имао сам конкретне разговоре са државним секретаром у Ми-нистарству рада и социјалне по-литике и договорено је да држа-ва буде оснивач Геронтолошког центра, и да се из републичког буџета финансирају зараде за 25 до 30 радника, колико је пред-виђено да се запосли у центру. Капацитет центра је 74 особе, а материјални трошкови за струју, комуналије, исхрану и одржа-

вање објекта финансираће се од наплаћених услуга корисника. Надам се да ће све активности да се реализују на време, и да ће-мо на пролеће свечано отворити објекат - каже Добрица Ђурић, председник СО Бор.

У борској општини је готово 27 одсто особа старије од 60 го-дина. Према светским нормама, када је 13 одсто људи у једној средини старије од 60 година, она се сматра старом. У том смислу, Бор је одавно већ постао место коме је Геронтолошки центар итекако неопходан.

Дарко Стојадиновић

Геронтолошки центар у Бору на пролеће

стр.4


ДРУШТВО број 24петак, 27. децембар 2013.

У Зајечару је одржан први фестивал науке под називом „Тимочки научни торнадо“.

Фестивал је окупио 350 уче-ника основних и средњих шко-ла и око 100 њихових ментора. Велики број ученика и њихових професора одазвао се на по-зив Центра за промоцију науке, Техничког факултета из Бора, ОШ „Душко Радовић“ из Бора, Друштва младих истраживача и Музеја рударства и металургије

из Бора и домаћина ОШ „Десан-ка Максимовић“ да учествују на првом фестивал науке.

- Надам се да ће овај фестивал постати традиција, томе у прилог говори велики одзив ученика. Ентузијазам наставника и ђака, њихово задовољство говори да смо урадили праву ствар, јер без ентузијазма нема резултата - каже Драгана Живковић професор Техничког факултета у Бору.

Давор Марушић

Тимочки научни торнадо

Надлежни у Општини Бор најављују да ће дугоочекивана птица робот, поклон града којег су омогућили ученици основне школе „Душан Радовић“, за неколико месеци красити пла-то Дома културе у граду. При-према терена је почела, али ће постављање потрајати јер се морају испунити захтевни тех-нички услови за функционисање робота.

Према речима Слободана Кнежевића, члана Општинског већа Општине Бор, припремни радови били би завршени за кратко време, али је потреб-но поставити и носећи стуб за соларни панел, три рефлекто-ра који ће осветљавати птицу, дигиталну таблу на чијем ће

дисплеју бити упутсво за ко-ришћење робота и испунити друге техничке детаље. Услов донатора, америчке фондације Рокфелер је да птица робот мора имати свакодневни фи-зички и видео надзор. Птица је за сада на пробном раду и подешавању у београдској општини „Савски венац“, а осим за рециклажу лименки, чијим се сакупљањем може и зарадити она ће допринети и туристичкој афирмацији гра-да. Удео у свему, осим ученика поменуте школе, дали су и ло-кална самоуправа, Регионална телевизија Бор, Канцеларије за младе, јавна и приватна пре-дузећа, школе и грађани.

Горан Грамић

У време када се у целом свету инсистира на што већој енергетској ефикасности и иско-ришћењу горива, алтернативни извори енергије, од материјала који су се до скора бацали, до-бијају све већи значај. Велика је могућност примена брике-та од дрвета који се и у Србији све више користе, али постоји могућност да се као гориво, уз добре идеје, искористе и други материјали.

Такву идеју је имао и бор-ски предузетник и проналазач Јован Стојановић. Једна у низу машина које је конструисао и израдио је и прототип машине за брикетирање, не само дрвета, већ и био материјала, каква је кукурузовина и угљене праши-не. Захваљујући другачијој кон-струкцији од машина које могу да се нађу на тржишту, брикети који могу да се израде имају много боље карактеристике.

- Машина је једноставна, а циљ је да се све оно што се ина-че баца претвори у гориво. То је један вид алтернативне енер-гије. Разлика између ове машине и хидрауличних, које се иначе користе, је у томе што брикети који се направе на овај начин дуже горе, имају већу калорич-ну вредност, а уз то у средини

брикета постоји отвор кроз који може да пролази ваздух, тако да он гори и споља и изнутра - каже предузетник и проналазач Јован Стојановић.

Када је направио прве бри-кете од угљене прашине ни сам није знао какви ће ефекти бити. Изненађујуће је да чак и када потпуно изгоре и охладе се, ос-таци ових брикета, када се врате у жар поново почињу да греју.

- Када брикет од угља изгори он у пећи остаје и даље ужарен и ослобађа енергију. Радио сам са угљеном прашином од антраци-та или активног угља, затим од прашине из рудника у Лубници, а пробаћу и са угљем из Бого-вине. Уколико би се користио угаљ из Костолца резултати би вероватно били још бољи.

Највећи проблем је антрацит, јер има ви-соку тачку паљења, чак 700 степени и не би смео да се користи у домаћинствима, већ само у индустријској производњи - нагла-шава Стојановић.

Да би се тачно установио квалитет брикета, неопходна је анализа, која се упра-

во ради на борском Техничком факултету.

- Битно је да тачно устано-вимо тачку паљења и калоричну вредност, а то је преузео борски Технички факултет. Такође тре-ба испитати састав материјала који остане после сагоревања угљених брикета јер постоји мо-гућност да и та прашина може даље да се користи у грађевини. То ипак препуштам стручњаци-ма. Ја сам стигао до овог дела, а за даље немам нити знање, нити могућности - каже кроз осмех Јован Стојановић и додаје да би највећу индустријску примену брикети могли да имају у топ-ланама, јер се пуно угљене пра-шине расипа или делом удувава у пећ, а тако се ни приближно не искористи потпуно.


Проналасци и иновације

У расаднику шумског газ-динства „Тимочке шуме Боље-вац“, на Селишту код Бора, по-чела је продаја јелки пред ново-годишње и божићне празнике. У понуди су јелке сечене и са бусеном. Цена по комаду, у за-висности од врсте и величине, за сечене јелке је од 500 до 1.000, док се са бусеном продају за 900 до 1.300 динара.

- На располагању имамо шири асортиман четинара - смр-

чу, сребрну смрчу, јелу, дугла-зију, бор, практично све што је актуел но за новогодишње праз-нике. Најтраженије су саднице сребрне смрче са бусеном, али је интересатно да у понуди имамо и четинаре који су виши од 2 и по метара и идеални су за укра-шавање тргова и осталих јавних површина - каже Силвија Ми-лошевић из шумског газдинства „Тимочке шуме Бољевац“.


Почела продаја јелки

Брикети од угљене прашине и био масе

Борски проналазач и предузетник Јован Стојановић осмислио је машину која, осим брикетирања дрвета, може да израђује брикете и од био материјала и угљене прашине

Птица робот ускоро слеће у Бор

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 24 петак, 27. децембар 2013.

БОР» Влада Србије име-новала је доктора Бориса Дра-говића за председника Управног одбора Рударско топионичарс-ког басена Бор. Драговић је шеф кабинета министра финансија Лазара Крстића.

Своје образовање, као и докторску дисертацију, стекао је на престижном Кембриџу. Драговић има 34 године и већину свог радног ангажовања провео је на пословима планирања и управљања вишемилионским пројек-тима, сарађујући са индустријским и тржишним лидерима као што су „Моторола“, „Нокиа“, „Сименс“, и „Мајкрософт“.

Д. Стојадиновић

Борис Драговић председник Управног одбора РТБ-а Бор

КЛАДОВО» Хидроелектра-на „Ђердап 1‘‘, испунила је годишњи план производње од 5 милијарди и 349 милиона ки-ловат часова ел ек тричне енер-гије, са добрим изгледима да га до краја године надмаши за око 4,5 одсто. Ова хидроелектрана, окосница истоименог привреде-ног друштва, бележи пребачај динамичког плана за 4 одсто, односно за више од 223 милиона киловатчасова струје.

Добра производња биће на-стављена и наредних дана, с об-зиром на тренутни доток Дунава од близу 4 хиљаде кубних метара воде у секунди, који омогућава

дневну производњу од око 12 до 13 милиона киловатчасова. Зато су реална очекивања да ће дунав-ски првенац надмашити и децем-

барски план производње од 377 милиона киловатсати електрич-не енергије, за око 5 до 6 одсто.

Доток Дунава који, ипак, бележи благи пад, омогућује до-бру, прекопланску производњу и ХЕ ‚„Ђердап 2‘‘ на Кусјаку, код Неготина, која уместо планира-них 3,7, производи око 4,4 мили-она киловатчасова електричне енергије дневно.

Захваљујући таквом раду ду-навских хидроелектрана извес-но је да ће, пре истека године, овогодишњи план производње испунити и Привредно друштво ХЕ „Ђердап‘‘, које, поред ђер-дапских хидроелектрана, обје-

дињује и рад ‚ „Власинских хи-дроелектрана‘‘ и Хидроелектра-не „Пирот‘‘.


Ниво Дунава обезбеђује добру производњу на ђердапским електранама

КЛАДОВО» Претварање сунчеве светлости у електрич-ну енергију са осам хиљада квадратних метара соларних панела, у атару кладовског села Велесница, очекује се да почне већ до краја године, када ће би-ти испоручени и први киловати струје електро енергетском сис-тему Србије. Биће пуштен у рад рад први блок соларне електра-не, инсталисане снаге један ме-гават, у првом соларном парку у Србији.

На површини од 2,4 хектара постављено је 4.260 фотонапон-ских поликристалних соларних панела појединачне снаге 245 W и изграђена трафо станица капа-цитета 2 МW. Вредност радова је 1,7 милиона евра, а инвести-тор, кладовска компанија „Сола-рис Енерџи“ ће већ на пролеће почети другу фазу радова, јер се планира изградња другог блока, који ће такође имати снагу од једног мегавата.

- Хтели смо да направимо нешто ново, да практично и у Ср-бију донесемо модеран пројекат

као што је овај. Веровали смо да ћемо остварити циљ и да ћемо на крају доћи до изграђеног објекта, што смо након две године и три месеца и остварили. а надам се да ћемо у наредним годинама ићи у све веће пројекте - каже Милош Костић, директор ком-паније „Соларис Енерџи“.

Локална самоуправа пре-познала је, од првог сусрета са инвеститорима, значај овог пројекта и улагања у обновљиве изворе енергије и максимално га подржала. Успешна сарадња крунисана је радним ангажо-вањем великог броја кладовских предузетника.

- Многе кладовске фирме радиле су на изградњи соларне електране и направиле приход. То је значајно за нас, а надамо се да ће инвеститоре из компаније „Соларис Енерџи“ да „огреје сунце“ у Кладову и да ће овај посао да им се исплати - нагла-шава Јован Стингић, начелник Општинске управе Кладово.

Милан Ружојевић

Мегавати из енергије сунца

Код Кладова завршен први соларни парк у Србији

Компанија „Соларис енерџи” уложила 1,7 милиона евра, а електрана ће бити пуштена у рад до краја године

Струја тече изнад плана

БОР» Недавно је и прва количина водомера са ознаком РТБ-а Бор, вредна 30.000 евра, испоручена купцима у Македо-нији. У Ливници бакра и бакар-них легура произведено је про-шлог месеца, такође, 150 тона одливака, а предвиђа се да ће годишња производња достићи 1.400 тона, четири пута више о односу на прошлу годину.

И Фабрика сумпорне кисели-не је добро радила и дала 11.000 тона монохидрата, што је највећа месечна производња ове године. Искоришћење „на сумпору“ пре-лазило је и 54 процента, што је за постојећу технологију одличан резултат кажу у ТИР-у. Забеле-жено је временско искоришћење агрегата од 99 процената.

У Фабрици бакарне жице произведено је 750 тона дипфор-минг жице. Фабрика ради ста-билно, кажу у ТИР-у, квалитет производа је добар, а у децембру се очекује већа производња због стварања потенцијалних залиха намењених купцима.

У Топионици и рафинацији бакра РТБ-а Бор произведено је 3.858 тона анодног бакра, а даљом прерадом у електролизи добијено је 2.867 тона катод-ног бакра. Резултати би, кажу у ТИР-у, били још бољи да је садр-жај бакра у шаржи био већи, па ће, у циљу што бољих послов-них резултата металуршког предузећа, инсистирати на по-већању квалитета концентрата.


Добри производни резултати у Басену Бор

Први водомери испоручени купцима у Македонији

стр.6


У ФОКУСУ број 24петак, 27. децембар 2013.

Јесењи усеви на подручју Борског округа за сада су у до-бром стању. Снега на пољима нема, што би могло да угрози озиме културе само ако се тем-пература спусти испод 15 степе-ни и таква сувомразица потраје неколико дана.

Пшеница засејана у опти-малном року спремнo је ушла у зиму, а у нешто лошијем стању су усеви засејани ван тог рока.

Агрономе посебно забрињава чињеница да је велики број рата-ра ове године изоставио стартно ђубриво, што може да утиче на отпорност пшенице и коначан род.

Било би иделно, кажу агроно-ми, да се на њивама у наредном периоду формира снежни покри-вач како би озиме усеве заштитио од било каквог оштећења.

Љ. Ђ.

Усеви нису у опасности од измрзавања

Пољопривредници који као физичка лица остварују приход од пољопривреде, а немају ста-тус предузетника, неће морати да воде пословне књиге. Ову обавезу, која ступа на снагу од 1. јануара 2014, имаће само лица која остварују приходе од про-даје пољопривредних и шумар-ских производа. Статус преду-зетника стиче се по сили закона или по сопственом опредељењу. По сили закона се тај статус сти-че уколико је обвезник пореза на додату вредност у складу са законом о ПДВ. По сопственом опредељењу, уколико је реч о носиоцу породичног пољоприв-редног газдинства уписаном у регистар пољопривредних газ-динстава у складу са прописима којима се уређује регистрација пољопривредних газдинста-ва, а који се определио да има својство предузетника.

- То значи да ће порез плаћа-ти и књиге водити само земљо-радници којима годишњи при-

ход преко рачуна пољопривред-ног газдинства премашује осам милиона динара. У члану 34. Закона о порезу на додату вред-ност прописано је да пољоприв-редници чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8 милиона динара не обрачунавају ПДВ за промет добара и услуга, немају право исказивања ПДВ у рачу-нима, немају право на одбитак претходног пореза и нису дужни да воде евиденцију прописану овим законом – каже Драган Радосављевић, саветодавац у Пољопривредно саветодавној и стручној служби у Неготину.

На подручју Борског округа регистровано је између шест и седам хиљада пољопривредних газдинстава, а обавезу вођења књига имаће знатно мањи број породица у односу на домаћин-ства у Војводини чији су прихо-ди од земљорадње знатно већи.


Пословне књиге за мали број пољопривредника

Од нове године обавезни су да воде књиговодство само предузетници са приходом већим од осам милиона динара

Жељом угледне Ватрогас-не службе Бад Хомбурга, града удаљеног 16 км од Франкфурта, на иницијативу наше земљакиње Наде Стојковић из Михајловца, која годинама живи у Немачкој, комплетно опремљено ватрогас-но возило, марке „Мерцедес“, у виду поклона, после преваље-них око две хиљаде километара, стигло је у Неготин.

Председник општине Милан Уруковић је вредну немачку до-нацију, уступио Ватрогасно-спа-силачкој јединици, предајом кључева Александру Транићу, командиру.

- Захвални смо госпођи Нади Стојковић и члановима њене по-

родице, која је посредовала у до-бијању ове донације за Општину Неготин. Реч је о нашим земља-цима који се истичу по сарадњи са родним крајем. Испред локал-не самоуправе упућујем и зах-валност градоначелнику и Ва-трогасној служби Бад Хомбурга, који су препознали наше потре-бе и учинили све да до нас стиг-не ова вредна донација. Возило предајемо Ватрогасно-спасилач-кој јединици нашег града, која се из године у годину веома успеш-но бори са ватреним стихијама, које су, нажалост, све учесталија појава у нашем крају. Општина Неготин је, иначе, обезбедила комплетну финансијску подрш-ку за допрему возила - рекао је Милан Уруковић, председник Општине Неготин приликом

симболичне предаје кључева ва-трогасног возила јединици која ће га користити.

Према речима Александра Транића, првог међу неготин-ским ватрогасцима, возило из Немачке биће од велике помоћи, с обзиром да јединица тренутно има само два за гашење пожа-ра, са по 4 хиљаде литара воде за интервенције.

- Осам тона воде на лагеру често је недовољно за гашење озбиљнијих пожара на терену па смо принуђени да у помоћ позивамо ватрогасну јединицу ХЕ „Ђердап 2“, која нам је увек излазила у сусрет. Са донацијом из Немачке обезбеђено нам је

додатних 2.600 литара воде, ко-лика је запремина резервоара „Мерцедеса“, са воденом пум-пом за брзо реаговање и цревом дужине 30 метара - каже Алек-сандарТранић, командир Ва-трогасно-спасилачке јединице.

Према прошлогодишњој статистици у општини Него-тин је свакодневно регистрован по један пожар, чиме је она, са више од 365 случајева, сврстана у категорију угрожених, с обзи-ром на површину од 1.089 кило-метара квадратних али и број од само 15 запослених ватрогаса-ца-спасилаца. Од укупног броја пожара на територији Борског управног округа, трећина се дешава на подручју општине Неготин.


Ватрогасно возило као новогодишњи поклон

Општини Неготин, Ватрогасна служба Бад Хомбурга, у Немачкој, поклонила ватрогасно возило „Мерцедес“, уз посредовање Наде Стојковић, која годинама живи у тој земљи

стр.7број 24 петак, 27. децембар 2013.

У посети нашој информа-тивној кући, почетком године, по други пут, био је Кнут Воле-бек, високи комесар за људска и мањинска права ОЕБС-а. Он је изрази задовољство што је, од његовог претходног доласка, учињен напредак у информи-сању националних мањина на програмима Радио телевизије Бор, увођењем нових емисија.

Директор Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ Вла-дан Нововић, упознао је Воле-бека са детаљима целокупног програма на језицима мањина, али и са другим битним сегмен-тима функционисања наше ме-дијске куће.

- Поносни смо што може-мо да кажемо да са 45 стално запослених радника имамо ви-ше од 30 ауторских емисија, а ниво одвајања средстава из буџета локалне смаоуправе је мањи него што издвајају други градови који имају регионалне телевизије. У сваком случају, драго нам је што смо успели да започнемо причу о програ-му на румунском језику, и на нама је да је у даљем периоду надограђујемо. Са господином Волебеком смо констатовали да нам за један озбиљнији про-грамски приступ на језицима мањина треба, наравно, и више

Високи комесар за људска и мањинска права ОЕБС-а Кнут Волебек, почетком године, посетио Јавно предузеће „Штампа радио и филм “

средстава, а такође би било не-опходно да упослимо и више људи - рекао је Владан Ново-вић, директор ЈП „ШРИФ“.

Након састанка са руковод-ством Радио телевизије Бор, високи комесар Кнут Волебек састао се и са представницина националних мањина и поли-тичких странака, како би се додатно информисао о прави-ма мањина у региону.

Када је високи комесар ОЕБС-а Кнут Волебек годину дана пре тога први пут посе-тио Радио телевизију Бор, са директором Владаном Ново-вићем постигао је договор о реализацији програма на ру-мунском језику. Тадашњи до-говор подржале су Владе Ср-бије и Румуније и договорено је да се програмски покрије и румунско говорно подручје одређеним емисијама. Воле-бек је, у разговору са Ново-вићем, био пријатно изненађен брзином реализације договора и изразио је задовољство свеу-купним програмом на језици-ма мањина.

Волебек је такође позвао представнике мањина да се обрате надлежнима у ТВ Бор и искажу своје мишљење о ква-литету реализације програма на румунском, али и на оста-лим језицима.

Боље информисање мањинаКнут Волебек: Дефинитивно има напретка у информисању мањина у региону, али такође и простора да се то подигне на виши ниво. Све је урађено брже него што сам очекивао

РТВ Бор са вама у старој и у новој години

Сваке године, свих 365 дана, Радио телевизија Бор је са вама, 24 часа дневно. Тако је било у минулој, као што ће бити и у години пред нама.

На овој и наредним страницама подсетићемо вас на сва важнија збивања у нашој информативној кући у години која је на измаку, на напоре које смо чинили да унапредимо квалитет програма и побољшамо пут до гледалаца и слушалаца и на планове које имамо да би смо побољшали програмски квалитет.

Година за нама

Поштовани читаоци,

Година за нама оби-ловала је разноврсним тешкоћама. Наравно, најизраженији били су економски проблеми који све више угрожа-вају стандард живота, а стопа незапосле-ности незадрживо рас-те. О свему овоме, али и осталим догађајима који су били најакту-елнији ми смо вас оба-вештавали и посред-сртвом билтена „Око истока“. Да вас подсе-тимо, први број свет-лост дана угледао је 1. фебруара ове године, да би са овим, нового-дишњим издањем, било одштампано 24 броја. Сам билтен покренут је на иницијативу ме-наџмента јавног пре-дузећа „Штампа, радио и филм“ а у циљу што бољег информисања грађана и посред-ством штамапног ме-дија. Јер, штампана реч остаје забележе-на и као историјски и архивски документ. А како би вас подсетили колико је напора уло-жено, током године на измаку на побољшању информисања у регио-ну, одлучили смо да вас у овом броју подсетимо на најбитније догађаје који су обележили рад наших електронских медија. У нади и са жељом да смо нашли редовно место у ва-шем читалачком живо-ту и верујући да ћемо се дружити, не само 2014, већ и наредних година, желимо вам све најбоље, пуно среће и здравља и наравно, да вам се испуне све жеље које имате. Срећни вам били Новогодишњи и Божићни празници.


- Драго ми је да сам поново у Бору и да могу са директором Владаном Нововићем да разго-варам о реализацији програма на језицима мањина. Посебно сам се интересовао за програм на румунском језику јер је то био и предмет разговора представ-ника Владе Румуније и Србије. Могу вам рећи да сам изузетно задовољан што се на програму ТВ Бор већ емитује емисија „Па-лета“, коју ТВ Бор преузима и реемитује од ТВ Нови Сад. Бићу искрен и рећи да је све урађено и пре него што сам очекивао, с тога изражавам честитке уређи-вачком колегијуму Телевизије Бор - рекао је на састанку Кнут Волебек, додајући да посебне честитке упућује и за програм на влашком и ромском језику.

дио станица у Тимочкој краји-ни и једна од првих локалних радио станица у Србији, чији су оснивачи били, поред Басе-на Бор и Регионалне привред-не коморе у Зајечару и свих осам општина тадашње Међу-општинске регионалне зајед-нице Зајечар.

Све ове делатности биле су најпре обједињене у оквиру Радне јединице „Информације, штампа и радио“, Заједничких служби РТБ-а Бор. Из ње је, почетком октобра 1972. годи-не, у време спровођења устав-них амандамана и трансформа-ције Басена Бор, формирана Организација удруженог рада „Штампа, радио и филм“. Од тада наша информативна кућа, после више трансформација, постоји под тим именом.

Децембра 1989. године, од-луком Скупштине Општине Бор, ШРИФ је добио статус

јавног предузећа и задржао га све до наших дана.

У саставу Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ сада су само електронски медији: Радио Бор и Телевизија Бор. Године 2010. покренут је и сајт, као део специфичног и модер-

Непрекидна новинарска нит у Бору почела је, сада већ далеке, 1947. године. Тада је, 1. новембра, штампан први број листа „Борски колектив“, најс-таријег фабричког гласила у Србији. Покренут је као гласи-ло Синдикалне подружнице Са-веза рудара и Предузећа „Руд-ници бакра и топионице Бор“.

Из те прве редакције никла су готово сва каснија гласила

у Бору, стасала многа позната новинарска имена и израсла информативна кућа „Штампа, радио и филм“, која и данас негује дугогодишње новинар-ско наслеђе и традицију. Лист је, 1965. године, променио на-зив у „Колектив“, а остао је у саставу нашег предузећа све до 2003. године, када се вратио у окриље Басена Бор.

Упоредо са развојем ру-дарског града истицала се и потреба снажења система ин-формисања. Тако је, уз лист „Колектив“, формирана богата издавачка делатност и филмска група (касније „Бакар филм“), покренути су стручни часопис „Бакар“ и група за историјска истраживања, која је обрађива-ла и периодично објављивала архивску грађу и важна исто-ријска документа.

Године 1969. огласио се у етру Радио Бор, најстарија ра-

стр.8


број 24петак, 27. децембар 2013.

Поводом 1. новембра, Дана ЈП „Штампа, радио и филм“, на иницијативу ме-наџмента, уручене су, у Клубу Телевизије Бор, награде пен-зионерима и запосленима за залагање и допринос раду, као и јубиларне награде за 10, 20 и 30 година стажа.

Директор предузећа, Вла-дан Нововић, прилику је ис-користио да се захвали за-посленима, како онима који сада раде и напредују, тако и онима који су некада градили предузеће „Штампа, радио и филм“.

Под окриљем ШРИФ-а, од фебруара 1973. године, почеле су да излазе „Борске новости“, лист као општинско гласи-ло, намењен информисању грађана рударског града. Лист је имао посебну редакцију и излазио све до средине деве-десетих година прошлог века.

Дуга новинарска традиција - путоказ који нас обавезујеног медија, интернета, који доживљава до сада невиђену експанзију у историји светских комуникација и информисања.

Почетком ове године, свет дана угледао је и билтен „Око истока“, чијим покретањем се ШРИФ вратио традицији изда-вања штампаних гласила.

Антенским и кабловским сигналом Телевизија Бор по-крива подручје 12 општина. Програм могу да прате и гледа-оци у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Аустра-лији, Скандинавији, Аустрији, Немачкој и Швајцарској. О актуелним догађајима из-вештавамо кроз информативне садржаје попут „Дневника“ и регионалне хронике „Око исто-

ка“, али и кроз друге, углавном ауторске емисије из продук-ције Телевизије Бор, забавног, информативног и едукативног карактера.

Од укупног трогодишњег улагања купљена је емисиона опрема, камере, рачунари и ра-

Радио телевизија Бор свакога дана са вама, 24 часа дневно, у старој и у новој години

Ове године Радио телевизија Бор обележила је два јубилеја. У мају је прослављено 20 година њеног постојања, а почетком новембра Дан предузећа и 66 година новинарства у Бору. Ти датуми нису били само прилика за славље, већ и да се сумирају постигнути резултати и одреде смернице даљег развоја.

Истичући да је информисање веома значајна област у савреме-ном друштву, са жељом да успеш-но и благовремено наставимо да информишемо грађане Општине Бор, честитке су менаџменту и за-посленима поводом 1. новембра, Дана Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“, упутили Саша Ву-кадиновић, председник Општине Бор, Небојша Виденовић, заменик председника Општине, и Добрица Ђурић, председник Скупштине општине Бор. чунарска опрема, опремљене

су две новинарске редакције, радијски и ТВ студио и уређене остале просторије у предузећу. Успешно пословање предузећа отвара могућност финансијс-ког учешћа ШРИФ – а у мно-гим хуманитарним акцијама.

На медијском простору Ср-бије, међу првим смо телеви-зијама које емитују дневне и недељне телевизијске емисије на језицима влашке нацио-налне мањине, али и титлова-не емисије на новоусвојеном писму у складу са одлукама и смерницама Влашког нацио-налног Савета.

РТВ Бор чувар културне баштине

Од јануара 1984. извешта-вање, у оквиру ШРИФ-а, по-чело је да ради стално ТВ дописништво за потребе информативних емисија та-дашње Телевизије Београд.

Са много ентузијазма, уз мало напора, 10. маја 1993. године емитовање програма почела је и Телевизија Бор, у то време - прва локална телеви-зија у Тимочкој крајини.

стр.9


број 24 петак, 27. децембар 2013.

Дуга новинарска традиција - путоказ који нас обавезује

У архиви Бакар филма остали су записи о последњем поласку не-када популарног воза “Ћире”, изградњи Хидроелектране „Ђердап“, РТБ – а Бор, Рудника бакра Мајданпек, пруге Бор – Мајданпек, али и о фудбалским утакмицама и многим другим догађајима од исто-ријског значаја. Документарни филмови, филмски журнали и друга филмска документација сада су дигитализовани, а емитују се на програму Телевизије Бор у оквиру серијала „Филм на видело“.


ских група, програм је проширен вестима на влашком, ромском и румунском језику, као и еми-сијом на знаковном језику. Неке емисје титлују се влашким пис-мом, да би се задовољиле потре-бе што више гледалаца.

Кабловским системима, пре-ко ИПТВ-а и директно, антен-ским системом, програм прати више од 300 хиљада гледалаца, у 11 општина у Србији. Сигна-лом смо покрили подручје веће од 10 хиљада квадратних кило-метара, а постоје и реални пла-нови за даље ширење зоне по-кривености. Преко иностраних кабловских оператера, програм могу да прате и гледаоци већег дела Европе, САД-а, Канаде и Аустралије.

Пратећи трендове и техно-лошки развој, менаџмент је пре-познао важност интернета, па се програм може пратити и директ-но на сајту, а свакодневно кому-ницирамо са гледаоцима путем мејлова и друштвених мрежа. Најважније информације вести и видео материјали Телевизије Бор доступни су и на мобилним телефонима и таблет рачунари-ма са андроид платформом.

Постављени су јаки темељи за даљи успешан рад. Успех није и разлог да се стане са плановима и напредовањем, па и Регионалну телевизију Бор чека даљи развој.

Јубилеји и рођендани не-миновно долазе и пролазе, обе-лежавамо их да кажемо да по-стојимо и да подсетимо зашто смо ту, да не заборавимо да је било добро и да ће опет бити, а некада поносно, уздигнуте гла-ве, говорећи о успесима и дос-тигнућима. Двадесету рођендан-ску свећицу, Регионална телеви-зија Бор упалила је управо тако, поносно, оправдано нескромно, и потпуно заслужено. Било је тешких, мрачних дана, али, они су прошлост. Телевизија Бор са-да је на врху медијске сцене ис-точне Србије, а можемо слобод-но рећи, и знатно шире. Иза потпуно новог лица стоје рад, упорност, велика улагања, да би се вратило пољуљано поверење и грађанима омогућило да буду добро информисани, увек у то-ку са актуелним дешавањима, у стопу следећи истину и постула-те професије.

Осим нове технике, телеви-зија је кадровски ојачала, а ре-зултат су информативни садр-жаји, повећана продукција са ауторским емисијама, рубрика-ма које информишу, забављају, омогућавају интеракцију са гле-даоцима. Регионалну телевизију Бор, на место на коме је сада, до-вела је нова, модерна и амбици-озна уређивачка политика, нове идеје и погледи на свет.

Нескромно можемо гово-рити о сопственој продукцији која је највећа од отварања те-левизије. Више од 30 ауторских емисија и рубрика, савремено уређене сценографије, модер-на техника и савремене идеје, препознатљиве шпице и графи-ка, чине да Телевизију Бор радо прате Борани, као и гледаоци из градова широм Србије, а сада и света.

Поштујући припаднике на-ционалних мањина и мањин-

Започели смо сређивање фо-нотеке Радио Бора, кроз реали-зацију пројекта јавних радова и пројекта који суфинансира Ми-нистарство културе. Оба пројек-та трајала су шест месеци и за то време прегледан је, евидентиран, разврстан по жанровима и уба-чен у базу података комплетан музички материјал који се нала-зио на различитим носачима зву-ка. Трећина од ове свеобухватне културне баштине пребачена је у дигитални запис. Министар-ству културе послат је извештај

о реализацији пројекта и пред-ложили да се сагледа могућност обезбеђивања средстава, да би се наставила дигитализација.

Дигитализација материјала фонотеке омогућила је да се по-новно емитују већ заборављене изворне песме, као и да се оживи атмосфера са некадашњих мани-фестација овог краја.

Материјал који је сакупљен у фонотеци није само из борске општине већ су ту и манифеста-ције из околине, као Црноречје у песми и игри, Хомољски мотиви. Све је то сада на једном месту.

Јавила се потреба за додат-ним монтажним простором и монтажним јединицама. Зато је фонотека привремено премеште-на у адекватан простор, док се не реновира просторија за то намењена. Сви носиоци звука налазе се на безбедном месту, заштићени су од влаге и светлос-

ти и налазе се у одговарајућим температурним условима.

По завршетку радова у пла-ну је уређење просторија Бакар филма и нове фонотеке. Старе плоче и траке биће сачуване као сведоци прошлих времена, као културна и историјска баштина чији је чувар Радио телевизија Бор.

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ СА ВАМА

стр.10



Брз начин живота у модерном друштву узрок је недостатка времена које се проводи уз те-левизоре, па и уз кућне рачуна-ре. Паметни телефони и таблет рачунари са андроид платфор-мом, главни су извор инфор-

мација о дешавањима у земљи и свету. Многе медијске куће

са националном покривено-шћу креирале су апликације за ове уређаје како би садржај био лакше доступан. На ини-цијативу менаџмента Регио-налне телевизије Бор, а како би гледаоцима и читаоцима омо-гућили да стално буду право-времено и објективно инфор-мисани о дешавањима, наши дизајнери и програмери креи-рали су модерну апликацију са најважнијим информацијама из Бора и региона.

Ми се трудимо да идемо у корак с временом и да свима који прате наш сајт, омогућимо да нас прате где год да се нала-зе. Сви они који имају андро-ид телефоне и таблет рачунаре могу да преузму нашу аплика-

Апликација Телевизије Бор доступна је на маркету „Google play“, као и на сајту rtvbor.rs. Уз линк за преузимање, доступни су упутство за инсталирање и употребу апликације. Осим вести и видео материјала, постављена је и програмска шема, као и најважнији броје-ви телефона.

Програм Регионалне теле-визије Бор све је садржајнији и квалитетнији, а промене и мо-дернизација нису само на екрану, већ и иза објектива. Менаџмент Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ покренуо је обнову и мо-дернизацију радног простора, као и неопходне технике. Новинари,

монтажери, сниматељи и служ-беници у администрацији раде у сређеним просторијама, где нови намештај и опрема одају утисак модерног предузећа које се сва-кодневно развија и напредује.

- На моје велико задо-вољство, ми смо сређивали радне просторије, просторије за производњу и емитовање програма, а после скоро две и по деценије замењен је и на-мештај. Вредност инвестиције је око 2,2 милиона динара, а морам нагласити да смо све

финансирали из сопствених сред-става – рекао је Владан Ново-вић, директор ЈП „ШРИФ“ у Бору.

Д и г и т а л и -зација медија најављена је за 2015. годину, а Телевизија Бор једна је од рет-ких медијских

кућа која одмах може да пређе на дигитално емитовање сигна-ла. Ипак, ради побољшања ква-литета потребно је додатно об-новити технику, што је наредни корак модернизације.

- Једна од фаза уређења, је и комплетно сређивање студија, режије и монтажних јединица. И ту смо променили намештај, а купили смо и дигиталну оп-рему. Чекамо да из инострантва стигне још један део потребне опреме, како бисмо заокружи-ли тај процес и средили режију која је срце телевизије – додао је Нововић.

Програмски циљ Телеви-зије Бор је даље ширење сопс-твене продукције, па су у плану нови пројекти након опремања радних јединица продукцијс-ког тима.

- Набавићемо додатну оп-рему за потребе продукције, за потребе билтена „Око исто-ка“, за постпродукцију, као и за снимање филмског програма. У плану је да са неким филмовима конкуришемо на фестивалима. Телевизија Бор дуго то није ра-дила, па оно што, ево сада мо-гу да најавим, на чему радимо, јесте документарни филм о из-

градњи нове Топионице. Назив предузећа је „Штампа, радио и филм“ – штампу смо вратили, а остало је да се више бавимо филмском продукцијом, као и продукцијом уопште. Циљ је да употпунимо постојећи садржај и да подигнемо квалитет програма – истиче Владан Нововић.

Менаџмент има и велике планове за Клуб Телевизије Бор, који је сређен, а до сада се ко-ристио и као студио за снимање емисија. Упоредо са модерни-зацијом програма и информи-сањем у складу са постулатима новинарске професије, наста-виће се радови иза објектива. Свакодневни рад и залагање Ре-гионалну телевизију Бор доводе на врх медијске сцене овог дела Србије.

Владан Нововић директор ЈП „Штампа, радио и филм“

Модернизација ЈП „Штампа, радио и филм“Менаџмент покренуо обнову и модернизацију радног простора, као и неопходне технике, а вредност инвестиције је око 2,2 милиона динара


цију и да преко ње буду у току са свим што се дешава у источ-ној Србији и Тимочкој крајини. То нам је и био циљ, да људима што више приближимо деша-вања из овог дела земље. Ма-ло која регионална телевизија може да се похвали овом апли-кацијом, углавном су то нацио-налне медијске куће, па се нада-

Резултати које смо до сада постигли обавезују нас да не застанемо, него да и даље идемо укорак с временом, пратећи савремена технолошка достигнућа. Менаџмент и запослени томе посвећују пуну пажњу, а већ сада једна смо од најопремљенијих радио телевизија у Србији.

мо да ће корисници који је пре-узму бити задовољни. Наш тим који ради на оваквим пројекти-ма, радиће и даље, развијаћемо сајт и пратити сва актуелна де-шавања, а оно што нам је најва-жније је да грађанима што дос-тупнији и да у сваком тренутку могу да имају најважније ин-формације из овог дела Србије.

РТВ Бор на андроид платформи

Радио телевизија Бор про-текле две и по године интен-зивно је радила на ширењу под-ручја које је покривено сигна-лом. Антенским, кабловским системом и преко ОПЕН ИП ТВ система Телекома Србије по-кривен је велики број општина у Србији и гледаоции могу про-грам борске телевизије да прате преко кабловског система.

- То ме веома радује с обзи-ром на то да са овог подручја имамо пуно информација које занимају наше гледаоце и оче-кујем да и у осталим општи-нама где се видимо, путем ИП

Проширено подручје гледаности РТВ Бор

стр.11




Нова лица у дечијем програму

Шта их интересује, чиме се баве, шта желе и чему се надају, који су њихови проблеми и шта их мучи - питања су на која би одговор требало да да добар про-грам намењен деци, школарцима

и студентима. Емисија „Школи-рање“, намењена овој категорији гладалаца, у трећој је сезони еми-товања, а у плану су и нови садр-жаји за младе. Квалитетнији де-

чији и образовни програм, био је циљ аудиције за стручну праксу организоване у Телевизији Бор.

- Ове године оправдали смо назив „Штампа, радио и филм“, издавањем билтена „Око исто-ка“, а стручном праксом за еми-сију „Школирање“, желимо да оживимо некадашњу традицију где су се млади људи обучавали

на радију кроз емисију „Мало појачај радио“. Многи успеш-ни новинари и у овој медијској кући, али и у другим широм Србије, почели су управо ту, па нека и ова стручна пракса кроз

емисију „Школи-рање“ буде нешто што ћемо ми пону-дити будућим гене-рацијама новинара. Ми ћемо и у наред-ном периоду ради-ти на побољшању дечијег програма - истакла је Да-нијела Нововић, главни и одговорни уредник РТВ Бор.

Идеја је да, осим стицања знања и вешти-на у области новинарства, мла-ди кадрови донесу нове идеје, прикажу свет младих из њихо-ве перспективе и оставе добар пример за наредне генерације. Кандидати који су се јавили на аудицију показали су велико ин-тересовање и жељу да управо они буду део тима који ће креи-рати програм за младе.

- Изузетно сам задовољна кандидатима, а и свим сарад-ницима емисије „Школирање“, свим оним ђацима коЊји су про-шли кроз емисију и надам се да је ова емисија оставила печат. Ово је трећа сезона заредом, требају нам нови људи баш због нових идеја које се стално смењују. Ипак је то емисија која је пос-већена младима и они је на не-ки начин креирају. Трећа сезона захтева нову генерацију и надам се да ће и они, као и претходни-ци оставити свој печат – рекла је Славица Томић, уредник про-грама РТВ Бор.

Креирање квалитетног про-грама за децу и младе важан је подухват, коме је Телевизија Бор озбиљно приступила, а по угле-ду на раније године наставиће га и убудуће.

ТВ-а или зе-маљским сиг-налом, уђемо у кабловске системе да би заокружили зону покри-вености. Де-шава се да у неким општи-нама, као на пример у Бољевцу, ста-новници пра-те програм

Радио телевизије Бор, да ми имамо пуно информација са тог подручја, али да још увек нисмо успоставили чвршћу сарадњу са локалном самоуправом. Оче-кујем да се то у наредном перио-ду промени.

Ово ширење сигнала радимо уз све потребне дозволе од Репу-бличке радио дифузне агенције. Знам да у источној Србији има неколико емитера који радијски и телевизијски програм еми-тују мимо законом прописаних норми и очекујем да ће надлеж-ни републички органи посетити овај крај и проверити ко и какве дозволе има, јер сам сигуран да овакву законску процедуру коју држава прописује, осим регио-налне Радио телевизије Бор, ис-пуњава веома мали број емитера - каже Владан Нововић, дирек-тор ЈП „ШРИФ“ Бор.

Регионална телевизија Бор покрила је сигналом подручје веће од 10 хиљада квадратних километара, на коме живи више од 300 хиљада становника.

Преко иностраних каблов-ских оператера, програм ТВ Бор могу да прате и гледаоци већег дела западне Европе, Канаде и Аустралије.

Свака телевизија, па и наша, труди се да има што већу гледаност програма. Зато и наша телевизија као трајну оријентацију има проширење подручја гледаности. Уз коришћење модерне технологије, кабловске телевизије и инетрнета, томе доприноси и побољшање квалитета програма за све узрасте

На програму Телевизије Бор је тридесетак ауторских емисија из различитих области, од спорта, културе, екологије, до економије и политике. Најмлађима је посвећена емисија „Школирање”, која је истовремено и својеврсна школа новинарства за тај узраст

Програмску шему Теле-визије Бор отвара „Буди-лица“, јутарњи програм уз који се гледаоци буде већ шест година, а од 5. октобра то могу и викендом. Ово је велики помак у раду Теле-визије Бор. То је искорак у поређењу са другим кућа-ма и са националном и ре-гионалном фреквенцијом, јер многе од њих немамају јутарњи програм током ви-кенда, каже Данијела Но-вовић, главни и одговорни уредник РТВ Бор

стр.12


СПЕКТАР број 24петак, 27. децембар 2013.

ŠADZUTA ADUNĂRJI KOMUNJI BORULUJ

»La a đe 27. šadzută Adunărji Komunji Boruluj, karje sa cînut pi decembru al đe 18, odbornji+i a prihvătujit tuaće 35 đe pikuri. Piku đe al măj marje interes a fost predlogu buđetuluj Komunji Boruluj pi anu +e vinje, karje je definisît pi vro 1,9 milijarde đe dinari. Odbornji+i a prihvătujit šî al đi la urmă rebalans a buđetuluj pi anu ăsta šî Raportu kum sa făkut buđetu pi periodu đin januar pînă în septembar.Pi rîndu la šadzută sa prihvătujit šî al nuou Plan lokal đe ekologije pînă pi anu 2022. Sa proskimbat Fondu đe poljitika populaciji pi karje mujerlji înkărkaće făr đe lukru anu +e vinje o să kapiće 15 đe mij đe dinari pi lună.

CENTRU GERONTOLO%IK

» Adunarja Komunji Boruluj pregăćešće odluka đe datu Centruluj gerontolo&ik la Direkcija republji+i đe avjerje. Prezîdantu Adunărji Komunji Boruluj Dobrica Đurić a vuorbit ku uaminji đe resor în Ministarstva đe lukru šî poljitikă socijală šî sa încăljes država să

fije fundatorju centruluj, dar đin buđetu republji+i să să plăćaskă plăcîlji la vro 30 đe lukrători kît sa planirit akolo să lukre.Kapacitetu centruluj je 74 đe inšî, dar troškurlji đe komunaliji, mînkarje šî cînutu objektuluj o să să finansirjaskă đin banji karje o săj plăćaskă korisnji+i centruluj

PASĂRJA ROBOT

»Pregăćitu terenuluj đe pusu pasărji robot pi platou Domuluj đe kultură în Bor a în+eput. După lukrarlji la în+eput, o să să pună un stîlp đe panelu karje lukră la suarje, tri reflektori, tabla digitală pi karje o să skrije kum pasărja robotu să koristăšće, dar trăbuje să să împljinjaskă šî alće detaljuri. Uslovu donatoruluj, fondaciji Rokfeler je pasărja robotu so păzaskă dzîua šî nuapća uaminji šî kamerelje.Pînă akuma pasărja robotu je la lukratu đe probă în komuna Savski venac în Beograd, dar pi lîngă reciklažă, pasărja robotu puaće îmbunătăcî turizmu orašuluj. Instalacija o să să fakă în kîćeva lunji.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Девета регионална манифе-стација „Ноћ књиге“ организо-вана је у књижарама широм Ср-бије. Ипак, Борани нису могли да искористе значајне попусте уз које би књижевна дела купи-ли по повољним ценама. У Бору не постоји књижара у којој се продају књиге, па су љубитељи писане речи омиљене наслове потражили у околним градови-ма и путем сајтова на којима су важили попусти.

Иако у граду не постоји овакво место, Борани су актив-ни у различитим клубовима чи-талаца, а најближи је у Зајечару. Интересовање за књигу током ове манифестације сведочи о томе да ће писана реч ипак пре-бродити кризу и да ће љубитељи читања свакако наћи начин да дођу до жељених наслова.

- Мислим да смо дуго били у својеврсном вакууму, када се о књигама није говорило, врло ма-ло писало, претпостављам да су

се још мање читале. Поставља-ло се питање да ли уопште неко чита. Онда смо откри ли да та популација постоји, да је мож-да у сенци, али да има потребу да изађе у јавност, да се дружи са истомишљеницима, да раз-мењује информације о књигама, да их купује и да их коментари-ше. Ова манифестација управо пружа такву могућност. Тада се читаоци окупе, размењују мишљења и купују нове насло-ве – рекла је Ирена Јовић Ста-нојевић, власник књижаре у Зајечару.

Манифестацију „Ноћ књи-ге“ организовали су издавачка кућа „Лагуна“ и књижарски ланац „Делфи“. „Ноћи књиге“ и ове године прикључиле су се библиотеке које су посетиоци-ма нудиле попусте на члана-рину, међу којима је и Народна библио тека у Бору.

Марија Ћосић

„Ноћ књиге“ без књижареБорани немају где да искористе попуст за куповину књига, јер немају где да их купе у граду, па користе интернет или одлазе у друге градове

Културно уметничко друштво „Бор“ и ове године је приредило традиционални но-вогодишњи концерт, који је и овом приликом измамио аплаузе гледалаца.

У богаћењу културног жи-вота града, негујући дугого-дишњу традицију, ово културно уметничко друштво даје изу-зетно велики допринос. Својим приступом у раду безброј пута је потврдило да је прави чувар наше културне баштине и фол-клорне уметности. Тако је оду-век, на свим наступима, у земљи и иностранству, на концертима приређеним различитим пово-дима. На новогодишњим, који се традиционално одржавају у у Сали музичке школе буде и пријатних изненађења попут премијерно представљених но-вих кореографија.

- Уз Народни оркестар и гру-пу певача, наступили су први и дечији ансамбл, а публика је била у прилици да види и премијерно извођење две нове кореографије: српске игре Црноречја и српске игре из Неготина. Кореограф је Зоран Катић. Планирамо да сваке године урадимо по две нове коре-ографије, како би на репертоару имали двадесетак - каже Драган Петровић, уметнички руководи-лац КУД-а „Бор“.

Основано средином про-шлог века, са циљем да у про-

фесионалним радом негује на-родне игре, да их кореографски обогаћује и дорађује, КУД „Бор“ једно је од најстаријих у области културно уметничког аматери-зма у Србији. Једно је од оних која се могу похвалити и стал-ним присуством на сцени али и многобројним наградама. Мо-тив је, пре свега љубав, јер да се руководи народном крилатицом – колико пара толико музике, чланови друштва наступали би веома ретко.

Сава Петровић шеф ор-кестра КУД-а Бор каже да међу најважнијим наградама издваја Октобарску награду града Бо-ра, републичку са сребреним зрацима додајући да их има их много више па их све и не памти, јер све што ради, ради из љубави, не због зараде или признања.

Тако, са новим идејама, увек пуно енергије, Култур-но уметничко друштво Бор, са својим фолклорним ан-самблима, мешовитим хором, солистима, народним оркес-тром и школом фолклора, чу-ва духовност нашег народа. прихватајући и нове вредно-сти. Народно стваралаштво уметнички надограђује кроз стилизацију покрета, висок ниво извођења, масовност и младост.

Елда Драгаш

Годишњи концерт Културно уметничког друштва „Бор“Уз Народни оркестар и групу певача, наступили су први и дечији ансамбл, а публика је била у прилици да види и премијерно извођење две нове кореографије: српске игре Црноречја и српске игре из Неготина

стр.13


КУЛТУРАброј 24 петак, 27. децембар 2013.

БОР» У Музеју рударства и металургије отворена је излож-ба под називом „Бакарни рудник Свети Ђорђе“, којом се обележа-ва 110 година од добијања кон-цесије борског рудника. Аутор ове изложбе, којом је борски Музеј традиционално обележио и свој дан, 15. децембар, је виши кустос етнолог Сузана Мијић. Посетиоци музеја ову поставку могу да виде до половине јануа-ра наредне године.

- Откриће рудника није слу-чајност и многобројне легенде о откривању руде у овом крају имају мало додирних тачака са правом истином – рекла је на от-варању изложбе Сузана Мијић.

Она истиче да је за при-прему и реализацију изложбе требало доста времена, па је, уз нова сазнања, и ова по-

ставка успешно завршена зах-ваљујући такође сарадницима: Др Браниславу Анђелковићу са Филозофског факултета у Београду, као и историчари-ма уметности Данијели Мас-товцић и Слађани Ђурђекано-вић Мирић.

Музеј рударства и металур-гије у Бору више од пола века успешно реализује своју мисију и планиране задатке. Директор Музеја, Слађана Ђурђекановић Мирић каже, да је у плану да нова стална поставка буде завр-шена наредне године.

Поводом обележавања да-на Музеја, на отварању излож-бе заслужним поједницима и пријатељима ове препознатљи-ве установе културе додељене су захвалнице.


Изложба поводом 110 година од добијања концесије борског рудника

БОР» Музеј рударства и металургије у Бору и ове године омогућио је својим суграђанима да се, у оквиру Фестивала ар-хеолошког филма, упознају са најквалитетнијим остварењи-ма о различитим сегментима непроцењиве светске културне баштине. Тако су Борани, жељ-ни нових сазнања и заљубље-ници у древне цивилизације и исчезле културе могли да виде најудаљенија места и епохе, које су истраживали археолози из че-тири европске земље.

На овогодишњем, деветом фестива-лу, који је отворен пројекцијом немач-ког филма “Путо-вање у колевку чове-чанства“, посетиоци су имали прилику да виде 13 остварења из четири европ-ске земље. Борски музеј је фестивал организовао у сарадњи са Народним Му-зејом у Београду, а улаз је био бесплатан.

- Представили смо 13 фил-мова, највише из Немачке,

Италије, затим из Црне Горе и Македоније. Филмови који ће ове године бити приказани у борском Музеју, према речима организатора одликују се висо-ким квалитетом и атрактивним приступом интерпретацији кул-турне баштине, и наравно неће да своју изневере верну публи-ку - рекао нам је Игор Јовано-вић кустос археолог борског музеја.

Као и претходних година интересовање посетилаца за ар-

хеологију као науку и филм као уметност прилично је велико, а према речима организатора фес-тивал доноси и нова сазнања.


У свету филмаПутовања кроз епохеНа Деветом фестивалу археолошког филма у Бору приказано 13 остварења из четири земље

Кроз двадесет филмова кратке форме, приказаних на првом Видео арт алб фестива-лу, одржаном у борском Музеју рударства и металургије од 5. до 10. децембра, представљени су углавном млади људи, заљубље-ници и уметници нових медија. Осим аутора из Србије, своје виђење времена у којем живимо, кроз кратку форму видео изра-за, представили су и аутори из Кине, Аустрије и Мађарске, као и полазници радионице Видео-арт-лаб, која у Бору постоји већ три године.

- С обзиром на то да је реч о првом фестивалу задовољни смо бројем посетилаца. Награда ове године није било, али наредне ће их бити. Очекујемо, такође, да ћемо, осим Академије умет-ности у Новом Саду, за сарадни-

ке имати и друге установе које се баве визуелном уметношћу. Оно што је заједничко за све филмове, које је од пристиглих педесетак одабрао стручни жи-ри фестивала јесте порука да се појам екологија не односи само на природу и њено очување, већ и на ментално здравље - каже аутор пројекта Ана Стефановић, кустос педагог у борском Музеју рударства и металургије.

Ана Стефановић истиче такође да је Видео арт лаб фес-тивал одговор на време у којем живимо - постмодерно доба где друштвени систем постаје сце-на и где се свест формира путем визуелних информација. Орга-низатор фестивала је Музеј ру-дарства и металургијеу Бору.


Млади Боранин, Стефан Ђорђевић, познат из филма „Тилва Рош“ Николе Лежајића, освојио је прву награду за најбољи кратки документарни филм на Фестивалу “Први ка-дар” у Источном Сарајеву. Ин-спирацију за филм „Путовање“, Стефан је пронашао у Рудар-ско-топионичарском басену Бор, па је и главни актер машиновођа, а идеја је да се покаже ведра и позитивна страна живота и рада.

Једна од главних улога у ви-шеструко награђиваном филму „Тилва Рош“, Боранина Николе Лежајића, припала је Стефану Ђорђевићу. Инспирисан радом на том филму, али и знањем које

је стекао на факултету, Стефан је и сам почео да снима и креира кратке филмске форме.

- Идеју сам изразио преко машиновође зато што сам био свестан да је слика ефектна, ви-зуелно је све занимљиво. Идеју могу да надовежем на причу о овим путовањима која мени пријају, сви тражимо нешто но-во како би могли да се вратимо у свакодневицу – рекао нам је Стефан Ђорђевић.

Стефан студира камеру на Факултету драмских уметности у Београду и планира да се по завр-шетку студија врати родном гра-ду који га инспирише да ствара.

Марија Ћосић

Први видео арт фестивал у Бору

Филмови кратке формеБоранину фестивалска

награда за документарац

Бакарни рудник „Свети Ђорђе“

стр.14


МОЗАИК број 24петак, 27. децембар 2013.

Поетски кутак

Гастрономске чаролије

Птичија нова година

Стиже нам Нова година, а потом и Божић. Тада се сви трудимо да нам домови изгледају најлепше, почевши од новогодишње јел-ке, преко украса на прозорима, па до трпезаријског стола.

Водећи се мишљу да су класици кулинарства увек најбољи избор током новогодишњих и божићних празника, представљам вам ПУЊЕНУ ЋУРКУ у свом њеном сјају, прилагођену потреба-ма и укусима поклоника савремене гастрономије.

Било како било, ћурка је у Војводини одавно, а и у другим деловима Србије, нашла пут до празничних трпеза и тако постала главна конкуренција прасећем и јагњећем печењу, без којих се код нас није могло замислити било какво славље.

Да направите ово сјајно јело потребно вам је: очишћена ћур-ка од око 3,5 кг (по могућству са џигерициом), 12 шнита месна-те сланине, 400 г свеже кобасице, 300 г обареног и очишћеног кестења, (или 500 г пропржених шампињона, 50 г путера, 50 г презли, 2 кашике ренданог пармезана, 2 главице црног лука, ко-мадић целера, мало супе, веза першуна , бренди или вињак, зачин, маслиново уље, со и бибер

Очистите џигерицу, обарите и исцедите. Исецкајте целер и главицу лука пропржите у тигању на пола количине путера. Кес-тење изблендирајте са џигерицом толико да се уситне. Избленди-раној маси додајте уситњену кобасицу, пропржен целер и лук и сецкани першун. Додајте бренди, зачин, со, бибер и промешајте да добијете уједначену масу.

Опрану и обрисану ћурку посолите изнутра и напуните је већ припремљеном смесом. Убаците и преостали лук, затварајући је њиме. Ушијте отвор на ћурки. Поставите је на плех премазан уљем и увежите јој батаке да би задржала облик. Посолите је, побиберите, а груди јој обложите шнитима сланине.

Покривену фолијом пеците ћурку на температури од 200 сте-пени око два и по сата. Током печења преливајте је сопственим соком и врућом супом. Након назначеног времена уклоните фо-лију, смањите температуру на 180 степени и пеците још пола сата.

Оно што празнично ћуреће месо чини посебним, поред при-лога у облику бареног или сортираног поврћа, је пуњење за ћурку и воћни сос који га често прати. Уколико мислите да је сос од воћа неспојив с било којом врстом меса, већ ће вас први залогај разуве-рити. Сос од брусница, рибизли и вишања је оно што уздиже укус пуњене ћуретине.

Да ли ћете пуњену ћурку правити за новогодишњу ноћ или Божић, то остављам вама да одлучите.

У сваком случају, драги моји, желим вам СВЕ НАЈЛЕПШЕ У НОВОЈ 2014. И ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Мирјана Васић

Предлог за празничну трпезу

Пуњена ћурка

За децу, баке и деке

• Проблем просечног Србина није како да дочека Нову годи-ну, већ 31. децембар! Раде Јовановић

• Година је нова. Све остало смо већ видели. Зоран Додеровић

лоБОРизмиНовогодишњи

Нова година ће, разуме се, стићи и онима који је не буду чекали. Међутим, сва чар и јесте у чекању, а не у Новој години. Лепо је че-кати нешто у шта сте сигурни да ће доћи.

Чекали смо у животу разне ствари, то сви знамо, а увек су нам и сигурно долазиле само нове године. Душко Радовић

Десанка Максимовић

Година ће нова, а сенице Сенкеи гугутке Сиве, голубице Белке,остале без јелке. Имају у шуми и јеле и смреке,али без украса, без свећице неке, без сребра и злата и без играчакакојим јелке ките деци мама, бака. И ноћ утом паде. Кад ето ти чуда,шумом дивне јелке засијаше свуда.Не од лажног сребра и лажнога злата,правих су их звезда окитила јата. А на врху сваке стоји срп месеца,као на јелкама што имају деца.Чаробњак је ваљда то у шуми биои за птице месец јасни умножио. Из неба ведрога домамио нежносребрнасто иње и пахуље снежне.Повешао птичје играчкице разне:шишарке, жирове, пужје куће празне. И ја сам вам била са сеницом Сенком,и гугутком Сивом, голубицом Белком,под њиховом јелком.

• За нову годину желимо све најбоље, а онда целе године јед-ни другима радимо све најгоре! А.Чотрић• Ако нова година буде лоша као и претходна и њу ћемо сменити.

Милан Бешић• Деда Мраз у Србији нема ирвасе. Уништен му је сточни фонд.

Радослав Тилгер

• У новој години биће нам испуњене све жеље. Под условом да платимо порез на жеље! С. Симић

• Обећања која је дала влада су стара, не важе. У Новој годи-ни ћемо добити нова обећања! Р. Тилгер

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.15


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 И дух и тело11.05 Кућица у цвећу11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Ауто спринт15.15 52 викенда16.00 Дневник16.30 Радим градим16.55 Свет на длану17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп,19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Спортска хроника20.30 Нокаут21.00 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Лек из природе11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Улови трофеј13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.55 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.00 На трагу природе17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу природе20.30 Меридијанима21.00 Ауто флеш21.35 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Новогодишњи програм

7.00 Будилица

9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм7.00 Будилица

9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару

8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма

7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30


ЗАПОСЛЕНИ У ЈП „ШТАМПА, РАДИО

И ФИЛМ” СВИМ ГРАЂАНИМА

ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ ЖЕЛЕ СРЕЋНЕ

НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ

Наредни број билтена „Око истока” излази 24.

јануара 2014. године

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.16

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs


Према оцени Комисије сас-тављене од чланова Општинског већа, Спортског савеза и Коми-сије за спорт, за најбољи клуб у Бору у 2013. години проглашен је Бодибилдинг клуб „Парти-

зан“. На другом месту је Омла-дински џудо клуб „Бор“, док је треће место заузео Женски ко ш а р к а ш к и клуб „Бор“.

Најуспеш-нији спортиста је кикбоксер Синиша Влади-мировић, затим следе Алек-сандар Стојић из Бодибилдинг клуба „Партизан“ и Марко Ни-колић- члан Џудо клуба „Бор“. Тамара Михајловић из Омла-динског џудо клуба „Бор“ иза-брана је за најуспешнију спор-тисткињу, испред Иване Ћиров из Женског кошаркашког клуба „Бор“ и Властимирке Пушкић

члана борског Атлетског клуба. Најуспешнији тренер је шеф

стручног штаба Омладинског фудбалског клуба „Бор“ Хакија Ровчанин, на другом месту је Малиша Туцић, тренер Карате клуба „Бор“, док је трећи Дејан Мадић, тренер Куглашког клуба „Бакар“. Дејан Кожељ изабран је за најуспешнијег друштвено

спортског радника, Ненад Пау-новић је други, а Зоран Алексић трећи.

Перспективни млади спор-тисти су: Павле Крсмановић из Џудо клуба „Бор“, Огњен Перић из Карате клуба „Бор“, Јован Динић из Гимнастичког клуб „Бор“ Никола Тасић члан Омладинског џудо клуба „Бор“ и Филип Манчић из Атлетског клуба „Бор“, а међу девојчи-цама Анђела Младеновић из Џудо клуба „Бор“, Наталија Антонијевић из Рукометног клуба „Брестовац“, Кристина Стаменковић из Женског ко-шаркашког клуба „Бор“, Нађа Икић из Карате клуба „Тигар“ и Анита Зенуни из Омладинског џудо клуба „Бор“.

Маријана Симић

Проглашени најбољи спортисти борске општинеЛаскаво признање Синиши Владимировићу и Тамари Михајловић, а за најбољу спортску екипу проглашен Бодибилдинг клуб „Партизан“, одлучила комисија састављена од чланова Општинског већа, Спортског савеза и Комисије за спорт

Телевизија Бор за ново-гошиње и божићне празнике и ове године припремила је богат програм и емисије раз-личитих жанрова. За све оне који одлуче да дочекају Нову годину у својим домовима и у кругу породице и пријатеља, ето прилике да се, уз пуну

трпезу забаве и пред екраном Телевизије Бор.

Познато је да музика оп-лемењује душу. Музичким програмом, овог пута на мало другачији начин, али са истим жељама, Телевизија Бор са вама ће бити и у најлуђој ноћи.

Да са осмехом на лицу и у

За загревање гледалаца, на почетку новогодишњег про-грама, у 19 часова и 50 минута, на програму Телевизије Бор забављаће вас група „Гитарси“, све до 20 часова и 50 минута када че их сменити Бенд „St. Louis“.

Другачији стил и музички ритам и мелодију смениће на малим екранима борске те-левизије Хор „Viva Vox“, од 22 часа и 10 минута. У том терми-ну почеће емитовање снимка концерта овог, у свету познатог хора, који негује специфичан и за публику пријемчив стил хорског певања.

Последње минуте пред Нову годину моћи ћете да проведете у друштву врсног гитаристе, Боранина Паје Вуч-ковића. Његов концерт „Бо-емска рапсодија“ на програму Телевизије Бор је од 23 часа и 25 минута до поноћи.

У Нову годину увешће вас Староградски оркестар „Тако ће и бити“.

добром расположењу испрати-те стару и дочекате нову 2014. годину пружиће вам шаролик музички репертоар популарних Гитарса, Ст. Луис бенда и а ка-пела хора „Вива воx“.

Част да загреје атмосферу и подсети вас на све кафанске хи-тове уз које се веселите, слави-те, можда и лечите тугу, у овој ноћи имаће познати гитариста Владан Паја Вућковић, који ће вам ексклузивно представити песме са новог албума Боемске Рапсодије.

Добри стари хитови и наступ Староградског ор-кестра „Тако ће и бити“, под вођством Горана Станковића, учиниће да у добром располо-жењу упловимо заједно у нову 2014. годину.

Из програ Телевизије Бор током два новогодишња праз-нична дана препоручујемо ва-шој пажњи балетску емисију „Костјуков“, „Дринска регата“, снимак са завршне смотре „Су-срета села“, као и богат избор филмског и серијског програма, а нису заборављени ни најмлађи гледаоци, који ће такође моћи да погледају већи број дечијих еми-сија и цртаћа.

ЕМИСИЈЕ ЗА СВЕ УЗРАСТЕ И УКУСЕ

Разноврстан програм ТВ Бор у новогодишној ноћи

Плакете за дугогодишњи рад у спорту додељене су Паву Рајзнеру, Десимиру Ранковићу и Александру Златковићу. У категорији најуспешнија спорт-ска организација у области масовне физичке културе, школског и инвалидског спор-та, савеза и струковних удру-жења, изабран је Рукометни савез Бор испред Општинског фудбалског савеза Бор.

НАГРАЂЕНИ СПОРТСКИ РАДНИЦИ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ

oko istoka 24

Documents