oko istoka 14

12
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 14 - 2. август, 2013. год. www.rtvbor.rs Почела Гитаријада у Зајечару » стр. 9 Ново археолошко откриће код Брестовачке бање » стр. 9 Борани на крову Европе » стр. 12 Кадети Србије први на кошаркашком турниру у Бору » стр. 12 НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР Жито добро родило Ратари очекују добар берићет и осталих култура » стр. 7 Јужни Кучај постаје заштићено национално благо » стр. 2 Геолози ископали најдубљу бушотину у историји РТБ-а Бор » стр. 5 Нови Закон о раду против радника Самостални синдикат не прихвата предлог нових законских решења. Драгиша Трујкић: Борићемо се свим средствима да се нове одредбе Закона не усвоје РТВ Бор покреће уређење парка у центру града » стр. 4 Помор рибе у Белом Тимоку » стр. 6 » стр. 2

Upload: televizija-bor

Post on 11-Mar-2016

261 views

Category:

Documents


5 download

DESCRIPTION

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. Besplatan primerak na svakih petnaest dana. Elektronsko izdanje na sajtu okoistoka.rtvbor.rs

TRANSCRIPT

Page 1: Oko istoka 14

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 14 - 2. август, 2013. год. www.rtvbor.rs

Почела Гитаријада у Зајечару » стр. 9

Ново археолошко откриће код Брестовачке бање » стр. 9

Борани на крову Европе » стр. 12

Кадети Србије први на кошаркашком турниру у Бору » стр. 12

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

Жито добро родилоРатари очекују добар берићет и осталих култура » стр. 7

Јужни Кучај постаје заштићено национално благо » стр. 2

Геолози ископали најдубљу бушотину у ис торији РТБ-а Бор

» стр. 5

Нови Закон о раду против радникаСамостални синдикат не прихвата предлог нових законских решења.Драгиша Трујкић: Борићемо се свим средствима да се нове одредбе Закона не усвоје

РТВ Бор покреће уређење парка у центру града

» стр. 4

Помор рибе у Белом Тимоку» стр. 6

» стр. 2

Page 2: Oko istoka 14

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 14петак, 2. август 2013.

КЊАЖЕВАЦ» На делу Бе-лог Тимока, низводно од места где се код Књажевца спајају Тр-говишки и Сврљишки Тимок, у реци је примећено много угину-ле рибе.

Надлежна риболовачка служба и књажевачки риболо-вци организовали су сакупљање мртве рибе и о помору обавес-тили надлежне инспекцијске службе и полицију. У заједници спортских риболоваца кажу да помор још траје и да прве про-цене говоре о великој штети која је причињена рибљем фонду. Риболовци апелују на грађане да не сакупљају и не користе за јело угинулу рибу.

До угинућа рибе у Белом Ти-моку на подручју општине Кња-жевац, највероватније је дошло

због недостатка кисеоника у води, прве су процене стручња-ка Агенције за заштиту живот-не средине, који су узорковали воду. Риболовци на подручју од око километар и по прикупили неколико десетина килограма угинуле рибе, махом скобаља, клена, али и рибље млађи мрене и кркуша.

Иако међу угинулом рибом има одраслих примерака, више од 85 одсто је рибља млађ, каже директор Заједнице спортских риболоваца „Тимочка Краји-на“ Драган Антанасијевић и процењује да је реч о милион-ској штети која је причињена рибљем фонду.

Помор рибе у Белом Тимоку

БОР» Борски ватрогасци локализовали су пожар који је захватио више од 20 хектара ниског растиња и део шуме у ре-ону Тилва Њагра, код Саваче на Борском језеру. Ватрена стихија претила је да угрози и оближње викендице, али су ватрогасци хитро реаговали и спречили даље ширење.

Ватрогасци апелују на грађа-не да не пале стрњику и савесно се понашају у природи. Висока температура претходних дана и непажња грађана узрок су не-колико пожара који су избили на периферним деловима града, али и у градским парковима.

М. Ћосић

КЛАДОВО» Предузеће „Solaris Energy“ у Кладову запо-чело је уз финансијску подрш-ку и партнерство са „ProCredit“ банком, изградњу своје прве соларне електране на подручју Неготинске крајине, у општини Кладово, чији ће капацитет у првој фази бити 999 киловата и у коју ће бити уложено више од 1,5 милиона евра. Реч је о првом пројекту ове врсте у Србији чији су инвеститори грађани Репу-блике Србије и који ће бити ре-ализован захваљујући специјал-ној кредитној линији „ProCredit“ банке уз бесповратни подстицај од 15% од вредности добије-ног кредита, намењеног управо улагањима у обновљиве изворе енергије. Планирано је да се ра-дови обаве веома брзо и да нова електрана започне са радом већ почетком октобра ове године.

Д. Нововић

Угашен пожар код Саваче

Гради се прва соларна електрана

После Голије и Старе плани-не, парк природе постаће и Јуж-ни Кучај, трећи по површини у Србији, а обухватиће подручје од 50.000 хектара територије општина Деспотовац, Жагуби-ца, Бор, Бољевац, Ћуприја и Параћин. Статус Парка природе омогућиће много већу заштиту природних добара и рационал-нију експлоатацију сировина.

Унутар Јужног Кучаја биће одређена три степена, или зоне заштите. Прва зона искључује сваку експлоатацију дрвета, пе-ска, воде и другог природног

богатства, док остале две омо-гућавају коришћење уз надзор. Заштиту ће добити подручје прашуме Винатовача, која има 37 хектара на надморској виси-ни од 640 до 800 метара и где расту букве старије од 350 годи-на, водопади Лисине и Прска-ло, три клисуре, више пећина, врх Бељанице. Биће постављен стални систем надзора и газдо-

вања, изграђени и обележени стазе и путокази, постављани забавни реквизити.

- Подручје Јужног Кучаја је подручје незагађене природе што је веома ретко у Србији. Прелепи пејзажи овде задовоља-вају све еколошке стандарде и реч је о крашком подручју које је богато јамама, пећинама, вр-тачама, оно што се ретко налази код нас на малом простору. Оно што је јединствено је богатство шума, посебно буквом која се природно обнавља и изузетно је доброг квалитета – каже Ја-

сенка Арифагић, шумарски инжењер у Шумској управи у Бору, .

У Заводу за заштиту природе очекују да Јужни Кучај, наред-не године, добије статус Парка природе. Иначе, у Србији је под заштитом око седам одсто повр-шина, а услов Европске уније је дванаест процената.

Горан Грамић

Јужни Кучај постаће заштићени парк природе Три зоне заштите обухватиће површину од 50 хиљада хектара, прашуму Винатовача, букве старе 350 година и друге природне вредности

Од августа, производња и промет дизела Д2 и моторног бензина од 95 октана на нашем тржишту биће забрањени. Као замена за Д2, на пумпе, стиже ново и квалитетније гориво које ће се звати гасно уље и намење-но је искључиво приоритетним потрошачима. Продаваће се на одређеним пумпама, углавном у насељеним местима и на ло-калним путевима, али не и на

магистралним и ауто-путевима. Ново гориво користиће индус-тријске и грађевинске машине, војска, железеница, бродари, а највише пољопривредници.

У НИС-у кажу да ће про-изводњу диктирати захтеви тржишта и да је ново гориво еколошки знатно чистије. Има 10 пута мање сумпора него код класичног дизела што је у окви-ру европских закона. Д. Н.

Стиже ново гориво

Page 3: Oko istoka 14

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 14 петак, 2. август 2013.

БОР» Досадашњи управ-ник површинског копа „Велики Кривељ“ Видоје Адаммовићј изабран је за новог директора Рудника бакра Бор. На предлог генералног директора РТБ-а Благоја Спасковског, Управни одбор и Скупштина Рудника бакра Бор именовали су Ада-мовића, дипломираног инжење-

ра рударства, за обављање ове функције, пошто је његов прет-ходник, Живорад Петровић, по-днео писану оставку на ту функ-цију, уз образложење да, због здравствених разлога, није више у могућности да је обавља.

Видоје Адамовић постао је управник кривељског копа крајем 2008. године. У време његовог руковођења овај повр-шински коп радио је из месеца у месец све боље. Недавно је, под његовом управом, забележен и историјски рекорд у откопавању руде из овог басенског лежишта - за месец дана дато је 970.000 тона.

Д. Ђ.

Видоје Адамовић нови директор Рудника бакра Бор

БОР» Министарка енерге-тике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић, по-сетила је, са делегацијом Ком-паније „Голдман Сакс“ Рудар-ско-топионичарски басен Бор. Том приликом, пословодство Басена Бор информисало је де-легацију ове водеће светске ин-вестиционе банке о пословању предузећа и планираним развој-ним пројектима. Након тога де-легација „Голдман Сакса“ и ми-нистарка Зорана Михајловић, са

сарадницима, обишли су Рудар-ско-топионичарски басен Бор.

У делегацији „Голдман Сакса“ која посетила Србију били су Ријад Јусуф, директор за област тржишта у развоју из седишта компаније у Њујорку, Леор Сидер, директор за локал-но пословање клијената за тр-жишта у развоју у Лондону и Ја-кут Донат, извршни директор у групи за финансирање тржишта у развоју, такође у Лондону.

Д. Н.

Министарка Михајловић и делегација „Голдман

Сакс“-а посетили РТБ Бор

ЗАЈЕЧАР» На првој седни-ци Скупштине Града Зајечара, одржаној 25. јула, за председ-ника Скупштине изабран је Саша Мирковић, а за секретара Души-ца Илић. Сашу М и р к о в и ћ а предложила је коалиција око Српске напред-не странке и Социјалистичке партије Србије. Како је речено, градоначелник, земеник градо-начелника, Градско веће као и заменик председника Скупшти-не биће изабрани накнадно.

На седници је усвојен и из-вештај Градске изборне коми-сије о спроведеним локалним изборима и верификовани су мандати одборницима. Одбор-ници Уједнињених региона Србије и Либералано демократ-ске партије су, након верифика-ције, напустили седницу и нису учествовали у избору председ-ника Скупштине града.

На седници Скупштине града Зајечара, 27. јула Јови-ца Трајковић, са листе „Ивица Дачић-Социјалистичка партија Србије, ПУПС, Јединствена Србија“, кога је предложило 28 одборника, изабран је за заме-ника председника Скупштине града, а за заменика секретара скупштине именован је Миљан

Миловановић, дипломирани правник из Зајечара. Потврђе-ни су и мандати одборници-ма Скупштине града у новом сазиву.

Одлуком одборника на сед-ници Скупштине града Зајеча-ра, која је 29. јула сазвана по хитном поступку, Весна Бујић, дипломирани правник, изабра-на је за новог градског јавног правобраниоца, а Слободан Виденовић је разрешен са те функције.

Такође, за новог директора Центра за културу именована је Марија Димитријевић, дипло-мирани менаџер из Зајечара.

Са дневног реда седни-це скинут је предлог одлуке о избору начелника градске управе, секретара градског већа као и претрес закључка о налогу за споразумно ре-шавање односа између Града Зајечара и Телевизије Бест.

Д. Марушић

Конституисана Скупштина Града Зајечара МАЈДАНПЕК» У Мај-данпеку је, на седници Скупшти-не општине, 19. јула, промењена општинска власт. Дејан Вагнер, дипломирани инжењер рудар-ства, члан СНС-а, икзабран је за новог председника Општине, Драшко Ћетковић, из коалиције „Преокрет“ је постао заменик председника, а Славиша Божи-новић, члан СПС-а, председник СО Мајданпек.

После девет година на власти Демократска странка прешла је

у опозицију, заједно са УРС-ом, а у владајућој коалцији сада су СНС, СПС и коалиција „Пре-окрет“. За Поповићеву смену било је 16 одборника СНС, СПС и ЛДП, као и два одборника који су напустили ДС и УРС. Нова власт има танку већину од само једног одборника, јер је у опо-зицији остало 15 представника доскорашње владајуће коали-ције ДС-УРС.

С. В.

Промена власти у Мајданпеку

БОР» Локална самоупра-ва у Бору поништила је оглас објављен 9. јула ове године о јав-ном надметању за давање пар-целе преко пута Дома здравља у закуп, ради изградње тржног центра. Поступак за давање пар-целе у закуп обустављен је на основу обавештења Комисије за спровођење поступка, а по налогу председника Скупштине Општине Бор.

План је био да се, на повр-шини од скоро 90 ари, која би била дата у закуп на 99 година, изгради тржни центар. Почетни износ закупнине био је 917 ди-нара по квадрату, односно нешто више од осам милиона динара за целу површину.

Иако је јавно надметање тре-бало да се одржи 9. августа, по-влачење огласа не би требало да значи и одустајање од изградње тржног центра. У наредном периоду представници власти процениће све аспекте изградње

тржног центра, проанализираће све предуслове које би потен-цијални инвеститор требало да испуни, и након тога ће се одлу-чити да ли ће оглас о јавном над-метању бити поново објављен.

Д. С.

Поништен оглас о јавном надметању

БОР» Водоснабдевање у Бору је током врелих летњих дана уредно. Иако је потрошња повећана на 350 литара воде у секунди Борани имају довољно здраве пијаће воде која дотиче са три изворишта Бањица, Злот и Боговина, док је Сурдуп, због квара на мрежи, био искључен неколико дана.

Проблема има на изво-ришту Бањица. Због смање-не издашности поједини виши делови насеља Брезо-ник повремено се искључују како би снабдевање било равномерније.

Љ. Ђ.

Уредно водоснабдевање

Page 4: Oko istoka 14

стр.4

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

ДРУШТВО број 14петак, 2. август 2013.

БОР» На заједничкој сед-ници Већа савеза самосталних синдиката борског округа заузет је генерални став о неприхва-тању актуелних промена Закона о раду и Закона о штрајку. Како се чуло на седници, творци ових законских регулатива руковође-ни су интересима одређених групација које, према свему судећи, имају јак лоби и успе-вају да кроз законе ојачају своје предузетничке позиције. Пред-седник Већа синдиката у Бору Драгиша Трујкић нагласио је да ће се синдикат свим средствима борити против угњетавања рад-ника и сужавања њихових права.

- Иако законодавац још увек није изнео званичну верзију но-вог Закона о раду, већ сада се зна да те нове одредбе никако неће ићи у прилог радницима у Србији. Ако вам кажем да нови закон предвиђа посао у пару, односно да ће на једном рад-ном месту радити два радни-ка, и то први од 7 до 11 сати, а други од 11 до 15 сати, и да ће делити једну плату, све вам је јасно. За државу, оба радника ће бити у радном односу. И ако неко у врху сматра да ће на тај начин статистички смањити не-запосленост, а при том ће људи живети од 10.000 динара, грдно се вара. Такође, на основу свих

предуслова, послодавци неће морати да склапају са запосле-нима уговоре на неодређено, већ искључиво на одређено време. То значи да ће му бити много лакше да отпусти радника. Ми се управо против таквих ставки боримо - истакао је на седници Већа савеза самосталних синди-ката Драгиша Трујкић.

Чињеница је да још увек нема никакве сагласности из-међу послодаваца и синдиката када је реч о Закону о раду. Јавна је тајна да представници менаџе-ра и неких јаких приватних ком-панија већ обилазе посланичке клубове у парламенту и износе своје виђење Закона о раду. Као одговор на такве активности, са данашње заједничке седнице синдиката подржани су пред-лози стручне службе за измену тих закона, а у корист радника. Тражи се, између осталог, да се утврди да послодавац не може исплатити зараду нижу од ми-нималца, као и да се посебним законом регулише колективни уговор за раднике.

Шта ће се на крају наћи у документу новог Закона о раду, остаје да се види до 1. септем-бра, када се очекује да финал-на верзија закона уђе у јавну расправу.

Дарко Стојадиновић

Синдикат не подржава предлог Закона о раду

Самостални синдикат: Предлог новог Закона о раду никако не иде у корист радника. - Драгиша Трујкић: Борићемо се свим средствима да се нове одредбе Закона не усвоје

БОР» Локална самоупра-ва Општине Бор, у сарадњи са Јавним предузећем „Дирекција за изградњу Бора“, почиње из-градњу рампи на прилазима институцијама, за особе са ин-валидитетом. Ово је добар по-четак којим ће се превазићи ар-хитектонске баријере са којима се особе са инвалидитетом сва-кодневно суочавају.

У Србији живи 700 хиљада особа са инвалидитетом. Оно што шира друштвена заједница може да уради, јесте да не одба-цује људе који имају овакве про-блеме, али и да им помогне при инклузији.

- У наредном периоду реа-лизоваћемо све што је планом предвиђено. Све остало, такође јако важно, трудићемо се да сис-темски решавамо, надам се уз помоћ Министарства рада, запо-шљавања и социјалне политике – истакао је Саша Вукадино-вић, председник Општине Бор.

У Бору ће бити изграђене прилазне рампе ка свим инсти-туцијама и установама. У плану је и изградња рампи на прилази-

ма стамбеним зградама, где је то потребно.

- Понашамо се као друштве-но одговорна локална самоупра-ва и спремни смо да помогнемо нашим суграђанима који имају потребу за приступним рампа-ма. Предлог је да то урадимо код Општине, Центра за социјал-ни рад и где год је неопходно у граду. Институције и установе које су профитабилне, законом су обавезне да то ураде соп-ственим средствима, а онима које немају приходе помоћи ће локална самоуправа. Приступ-не рампе ће имати и стамбени објекти. Немамо базу података и не знамо колико је људи којима је ово потребно, али крећемо на терен и у обилазак, како бисмо направили неки план и анализу – рекао је Нихад Мислимоски, члан Општинског већа задужен за социјалну политику.

Током протекле године у Општини Бор много је урађено на превазилажењу социјалних и физичких препрека са који-ма се особе са инвалидитетом суочавају. У плану је да се ова-кав тренд настави и у наредном периоду и да се посебна пажња посвети социјалној инклузији и запошљавању, као и превазила-жењу стереотипа и предрасуда које највише погађају и затва-рају друштво према особама са инвалидитетом.

Марија Ћосић

Локална самоуправа помаже особама са инвалидитетом

Рампе за лакше кретање

Министарка енергетике Зо-рана Михајловић најавила је да ће убудуће датум плаћања рачу-на за струју бити померен на 28. дан у месецу. Тако би се, пре-ма њеним речима, грађанима олакшало измирење обавеза за утрошену електричну енергију на време, јер многи управо тада добијају плате и пензије.

Убудуће, упутство Минис-тартсва енергетике ка дистри-буцијама биће, како је навела,

да никако не искључују грађа-нима струју, нити да им шаљу било какве опомене до 28. у месецу.

Она је објаснила да сви дуж-ници који су у претходном пе-риоду већ закључили одређене репрограме, па и они који су их раскинули, или су чак утужени, сада могу да потпишу нове ре-прогаме са већим бројем рата.

Д. Нововић

Дужи рок за плаћање стујеУправни одбор „Електро-

привреде Србије“ усвојио је, на иницијативу Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, одлуку о ре-програму старог дуга за утроше-ну електричну енергију, која ће бити примењена од 15. августа до 30. новембра ове године.

Стари дуг подразумева дуго-вања за струју доспела до 31. маја, а нису измирена до 31. јула. Зависно од висине, дуг ће моћи да се измири у распону од 12 до 120 рата. Дужнику који

одлучи да 60 одсто дуга плати одједном биће опроштено 40 од-сто дуговања, за оне који прих-вате репрограм до 60 рата отпис се креће од 15 до 35 одсто, док за више од 60 неће бити умањења дуга. Током репрограма не об-рачунава се камата на износ ре-програмираног дуга.

Ово је финални репрограм и последња прилика да неплатише реше нагомилане дугове, кажу у „Електропривреди Србије“.

Д. Ђорђевић

Репрограм дуга до 120 ратаОлакшице за измиривање обавеза грађана према Електродистрибуцији

Министарка Зорана Михајловић: Без опомена и искључења до 28. дана у месецу, репрограми и за утужене

Page 5: Oko istoka 14

стр.5

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

ЕКОНОМИЈАброј 14 петак, 2. август 2013.

МАЈДАНПЕК» У Рудни-ку бакра Мајданпек у току су припреме механизације и ин-тензивно уклањање јаловине са лежишта, како би се наред-них година радило што еко-номичније. Ослобођен је део централног рудног тела са око три милиона тона руде, које ће обезбедити континуитет у раду до завршетка раскривања „Андезитског прста“, једног од најкомпикованијих делова, који мора бити уклоњен како би се коп проширио и стигло се до нових рудних лежишта.

Очекује се да раскривање овог дела буде завршено до септембра, када би требало да почне експлоатација руде. Циљ је да се обезбеди могућност за што економичније пословање наредних година, кажу у РБМ-у, и да се повећа производња, јер

у првој половини 2013. године није достигнута пла-нирана количина ископина.

У току је и уређење рударских путева, а за ову на-мену у РБМ-у су обезбеђена два нова булдозера и један грејдер. Бољи путе-ви ће, како се оче-

кује, смањити број кварова на транспортним возилима, тиме и трошкове за њихово одржавање и ремонт. Да би се то постигло, део погона „Дробљење“ је оспо-собљен за производњу ситног камена који се користи за по-сипање и утабавање путева за тешке камионе.

Без застоја у производњи завршен је, за само три дана, ремонт примарне дробилице, чиме је обезбеђена сигурност у раду за најмање пола године.

У току је и реконструкција флотације у Мајданпеку. До сада је урађено десет секција, чиме је капацитет прераде увећан за око 50 одсто. Истовремено, значајно је смањен утрошак електричне енергије по тони бакра у кон-центрату, наглашавају у РБМ-у.

Д. Ђорђевић

Руда из нових лежишта стиже у септембру

БОР» Истраживања на локацији Кривељски камен у РТБ-у Бор почела су пре нешто више од годину и по дана. Урађе-но је 47 истражних бушотина, а укупна дужина је више од дваде-сет километара. Једна од њих, у подножју Кривељског камена у долини Ујеве реке најдубља је у историји РТБ-а Бор. Геолози су стигли до 1630 метара испод површине земље.

Резултати добијени на основу анализа из-вађеног материјала гово-ре да се ради о великом лежишту. У долини Ује-ве реке руда се јавља на 500 метара испод повр-шине земље и простире се наредних 850 метара, а средњи садржај бакра у руди је око 0.24 одсто.

С обзиром на то да и друге две оближње бу-шотине пролазе кроз руду, може се говорити о неколико стотина милиона тона резерви, са про-сечним садржајем 0,25 одсто бакра у руди.

Према речима стручњака Ру-дарско топионичарског басена Бор, то је вероватно само поче-так новог, до сада непознатог рудног тела, а по досадашњим резултатима, лежиште се пење ка површини. Даља испитивања показаће облик и контуре ле-

жишта.У осталом делу лежишта Кривељски камен испитивања су при крају. До нове године се очекује да ће надлежни ре-публички органи оверити нове рудне резерве РТБ-а Бор на тој локацији које се крећу између 70 и 80 милона тона руде, са про-сечним садржајем бакра у руди од 0,26 процената.

У завршној фази је и при-бављање сагласности од на-длежног министарства за ново истражно поље код Књажевца. Ради се о 100 квадратних ки-лометара, на простору између Минићева и Новог Корита, где може бити значајних лежишта олова, бакра, цинка, злата, а у једној зони постоје шансе и за проналажење лежишта угља, кажу у РТБ-у Бор.

Дејан Ђорђевић

Најдубља бушотина у историји РТБ-а Бор

Геолози дошли до дубине од 1.630 метараОбимни радови у Руднику бакра Мајданпек да би се

обезбедило економичније пословање и већа производња

БОР» Након нешто мање од годину дана од почетка рада реновираног хотела „Језе-ро“ на Борском језеру, овај објекат добио је признање за уложени труд у преу-ређење, увођење нових садржаја и квалитет услу-ге. Комисија Министарства привреде и финансија, у чијем ресору је и брига о туризму, доделила је хоте-лу „Језеро“ и четврту звез-дицу. С обзиром на то да су све собе већ биле преуређене, као и ресторан, конференцијска сала, хол, уређени сауна, кугла-на, клуб, слана соба, теретана и затворени базен, улагања су била минимална како би се ис-

пунили сви захтеви за добијање четврте звездице.

- Током године смо пуно ула-гали и ван онога што је било у плану до тада. Држали смо се треће звездице, тако смо се и рекламирали, тако је хотел и добио категорију породичног

и конгресног хотела. Међутим, после тих улагања и жеља да све буде што боље, одлучили смо да упутимо захтев за добијање четврте звездице. Комисија Министарства финансија нас је уз то питала зашто стајемо ту, зашто не идемо и на пету звез-дицу, јер испуњавамо скоро све услове. Одлучили смо ипак да останемо на четвртој, јер је за позицију коју Хотел има и за наше госте то сасвим довољно. Четврта звездица је прилично

захтевна, она мало бира клијен-телу, јер наше услуге више неће бити по досадашњим ценама. Планирамо у даљем периоду да уредимо плажу и акценат стави-мо на забавни део програма. Ту

пре свега мислим на изградњу мола на хотелској плажи и то-богана, чиме ћемо добити мањи аква парк, а урадићемо и два решеткаста понтонска базена у језеру - каже Данијела Нико-лић, управник хотела „Језеро“.

Хотел „Језеро“ је тиме по-стао, уз хотел „Фалкеншајнер“ на Старој Планини и „Aquastar Danube“ у Кладову, трећи турис-тички објекат у источној Србији са четири звездице. Очекује се да, од 18. августа, почне приме-на нових цена смештаја, прила-гођених законској регулативи, које ће највероватније бити веће барем двадесет одсто.

Дејан Ђорђевић

Четврта звездица за хотел „Језеро“ на Борском језеру

Page 6: Oko istoka 14

стр.6

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

У ФОКУСУ број 14петак, 2. август 2013.

Иницијатива РТВ Бор за сређивање парка у центру БораЈавно предузеће „Штампа, радио и филм“ обратило се „Дирекцији за изградњу Бора“ са захтевом за асфалтирање паркинга испред предузећа и пута до амфитеатра, што би спречило даље уништавање парка у центру града

Након што је Музеј рудар-ства на отвореном из центра града премештен у улицу Зе-лени булевар, парк код Дома културе остао је запуштен и несређен. Прилаз амфитеатру често се користи за потребе кон-церата и других манифестација,

па је уништена зелена површи-на. Проблем је и испред Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“, где се због лошег при-лаза и великих рупа у асфалту аутомобили паркирају свуда, што такође нарушава околину. На овај проблем указали су и

грађани из околних зграда, па менаџмент „ШРИФ“-а покушава да пронађе решење.

- Ми смо се пре месец и по дана обратили писаним дописом Дирекцији за изградњу Бора, знајући колико је новца из буџе-та издвојено за асфалтирање

улица и ударних рупа у граду, са намером да се овде, испред Радио телевизије Бор, среди паркинг. Идеја је да се постор асфалтира и споји са улазом у амфитеатар. То је изузетно ва-жно јер је од изградње амфите-атра уништена зелена површина

тамо где су про-лазили камиони и друга возила због концерата и кул-турних манифе-стација. Униште-на је природа, стално се диже прашина, а све то смета и запосле-нима и грађанима који живе у окол-ним зградама. Очекујемо да то буде решено у наредном перио-ду – рекао је Владан Нововић, директор ЈП „Штампа, радио и филм“.

Када простор испред РТВ Бор буде асфалтиран и повезан са амфитеатром, из прихода ове медијске куће биће издвојена средства за уређење површина и детаље који би оплеменили овај део града.

- Осим што очекујемо подршку Дирекције за изградњу и Општине Бор око уређења пар-кинга, из сопствених средствава издвојићемо новац за сређивање ових површина. Кроз неколико

фаза учинићемо простор пријат-ним за одмор, што је од користи и грађанима и запосленима у Телевизији Бор. Тиме побољша-вамо имиџ наше медијске куће, али и овог дела града – наглесио је Нововић.

Предлог је и да се парк који је до недавно био Музеј рудар-ства на отореном среди и прет-вори у место које би требало да краси модеран град. Парк у цен-тру града сада је у лошем стању, а идеја је да постане спортски комплекс у природи или пријат-но место за одмор и шетњу.

Марија Ћосић

Бор ће ускоро добити први јавни тоалет, који ће бити доступан грађанима током целог дана. Иако неуобичајено, иницијативу да се овај проблем у Бору реши, преузео је менаџмент Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“. Тоалет ће бити у склопу амфитеатра који је у надлежности ове медијске куће.

- Мало је чудно да се директор телевизије бави таквим стварима, али добро, успели смо да решимо проблем. Било је много притужби грађана, много иницијатива невладиних организација, медија, али је све на томе остало. Сматрам да Бор треба да добије јавни тоалет. За ову намену припремили смо објекат који је у склопу амфитеатра и који је био отворен када су се одржавале културне манифестације, а сада планирамо да буде доступан свим грађанима“ – рекао је Вла-дан Нововић, директор ЈП „Штампа, радио и филм“.

Ускоро први јавни тоалет у Бору

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (7)После успостављања лин-

ковске везе ка Телевизији Бео-град, која је почела свакодневно да се користи за слање прилога и снимљеног материјала из бор-ског дописништва у редакцију, па и за директна укључења, по-челе су, у пролеће 1988. године, припреме за отварање ТВ сту-дија. Већ пре тога, адаптацијом просторија бившег Дома пиони-ра, у које су пресељени студио и редакција Радио Бора и теле-визијско дописништво, створе-ни су сви неопходни просторни услови за то. Завршени су сви унутрашњи радови, столарски и други, набављен намештај, пултови, технички уређаји и све остало што је неопходно за рад студија.

За техничко опремање, мон-тажу и повезивање неопходних уређаја, режијског и монтажног стола, расвете, сигнализације, споразумних веза и осталог, ан-

гажована је професионална и искусна екипа, коју су чинили инжењери и стручњаци из тех-ничког одржавања Телевизије Београд. Технички део ШРИФ-ове екипе предводио је и коор-динирао рад инжењер Драгиша Милијић, који је имао искуство и радио на сличним пословима још од оснивања Радио Бора, 1969. године.

Како се ближио датум, пред-виђен за отварање студија, 6. мај 1988. године, ужурбаност је по-стајала све већа. По ходницима и просторијама, између зидова, пода и таванице, распрострта је гомила испреплетаних каблова и жица, електронских и других уређаја, које је ова техничка екипа убрзано повезивала и смештала на одговарајућа мес-та. Радило се и дању и ноћу, а и за време првомајских празника.

Упоредо са тим пословима, текле су и програмске припреме

и декорација и естетско уређење студија. За дан отварања студија планирана је једночасовна жива емисија с репортажама и при-лозима из Тимочке крајине и укључењима и честиткама ТВ студија из других делова Србије. Осим нас из дописништва, и не-колико новинара из Радио Бора и других редакција добило је за-датке да за ту прилику, уз нашу помоћ, припреми прилоге. Међу њима био је и Милорад Малиш, који је припремао репортажу са ушћа Тимока у Дунав.

За време првомајских праз-ника он и ја, заједно са академ-ским сликаром Зораном Стан-ковићем, професором ликовног васпитања, који је био задужен да изради декорацију студија, одемо на заједнички излет и мало се опустимо и поред тога што је уредник Драган Марјано-

вић од нас очекивао да своје оба-везе завршимо током празника.

Када смо се, иза празника, појавили, Марјановић нам је сав смркнут, прекорно рекао: „Ајде, шо се изгубисте вас двојица, али што ми одведосте сликара. Про-паде све што смо замислили“.

Рекли смо му да не брине и да ће све бити у реду, на шта је он сумњичаво одмахнуо главом.

Целе те ноћи, монтирали смо своје прилоге, а Зорану Стан-ковићу, попут молера умазани фарбама, помагали око бојења декорације.

Ујутру, дан пре отврања сту-дија, ранораниоце на послу, па и Марјановића, дочекала је свеже офарбана студијска декорација, која је блистала живим бојама и необичним решењима пленила пажњу.

(наставак у следећем броју)

Page 7: Oko istoka 14

стр.7

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

У ФОКУСУброј 14 петак, 2. август 2013.

БОР» Ова година је изу-зетно повољна за развој готово свих ратарских култура на под-ручју Борског округа. Након добрих приноса пшенице, оче-кује се и одличан род кукуруза и сунцокрета.

На подручју борског округа жетва пшенице је завршена на близу 90 одсто од засеја-них 18.500 хектара. При-носи су четири и по тоне по хектару што је на нивоу вишегодишњег просека.

И у Општини Бор жетва се приводи крају. Овогодишњим родом за-довољни су и пољоприв-редни произвођачи у атару села Брестовац.

- Са 70 ари приноси су пет тона. Род је добар, јер сам при-менио комплетну агротехнику - каже Душан Радивојевић из Брестовца.

Цена комбајнирања у Бор-ској општини је већ више го-дина стотину евра по хектару. Ратари сматрају да то и није скупо у односу на учестала

поскупљења репроматеријала.Ова година је изузетно повољ-на и за остале ратарске културе. Сунцокрет и кукуруз су, кажу стручњаци у Пољопривредно саветодавној служби у Него-тину, у одличном стању, јер су падавине током целе вегетације биле добро распоређене.

Кукуруз је већ почео да формира клипове тако да се са 18.500 хектара очекује про-сечан принос од пет тона по хектару жутог зрна. Посебно се добар род очекује у неготинској низији где су и највеће парцеле под овом културом.

Љ. Ђорђевић ЗАЈЕЧАР» То-ком овогодишње кам-пање, која је трајала дуже од месец дана, у погону „Хладња-ча“ Пољопривред-ног добра Зајечар, прерађено је 2.500 тона вишње, значај-но више него прошле године. С обзиром на повећану тражњу на тржишту, осим са своје планта-же, прерађено је из откупа дупло више.

- Укупно смо откупили 1.700 тона вишње, највише са наших терена, али и из других крајева Србије - каже Дејан Миловано-вић технолог.

У укупној преради најза-ступљенија је вишња без ко-штице, која се користи за воћне јогурте, торте и сладоледе, чак 70 одсто.

- Остали наши производи су вишња роленд, вишња у алкохо-лу и без коштице за мармеладе - наставља причу Миловановић.

Прерада вишње се наставља, али у мањем обиму. У хладњачи

је у ударној кампањи било упос-лено 80, а сада упола мање сезо-наца. С обзиром на одличан ква-литет вишње и повољне цене, 90 одсто укупне производње већ је продато.

- Вишње продајемо куп-цима на западноевропском тр-жишу. Цена јесте нижа, али је већа количина - додао је Дејан Миловановић

Осим вишње у Пољоприв-редном добру Зајечар на-стављају прераду и осталог се-зонског воћа, купине и шљиве, али планирају и откуп шипура-ка. У овој години очекује се про-изводња од 350 вагона воћа.

Љ. Ђорђевић

Прерада вишње при крају

Жетва и откуп летине

Добар принос пшенице, очекује се богат род и осталих усева

Повољна година за ратаре у Борском округу

ЗАЈЕЧАР» Након жетвене кампање у Пољопривредном до-бру Зајечар у току су припреме за дораду семенске пшенице, тритикала и ражи. Ове године половину укупне производње планирају да дораде, а осталу количину меркантилне пшени-це да продају на тржишту када буде боља цена.

На пољима Пољопривред-ног добра Зајечар завршена је жетва пшенице, ражи и тритика-ла. Просечан род са око 530 хек-тара је пет тона. тако да је укуп-на овогодишња производње 250 вагона, што је на нивоу просека. Ове године најбоље је родила пшеница, шест тона по хектару.

- Половину овогодишње производње смо ускладишти-ли у силосе „Житопромета“ у Зајечару, док ћемо преосталу количину семенске пшенице

дорадити, казао нам је Дејан Бранковић, руководилац биљне производње.

Дорадна кампања почела је од првог августа. Посред-ством ланца „Агромаркета“ Пољопривредно добро Зајечар семенску робу пласира у про-давнице и пољопривредне апо-теке, углавном на нашем тр-жишту. Капацитет дорадног центра за сада задовољава њи-хове потребе.

У Пољопривредном добру Зајечар кажу да ускладиште-на пшеница у силосима „Жи-топромета“ чека бољу цену. По-стојећа откупна од 16 динара за килограм никако им не одговара. По овој цени само могу да се по-крију трошкови, али не и да се заради, истиче Бранковић.

Љ. Ђ.

Почела дорада житаЗавршена жетва у Пољопривредном добру Зајечар

З А Ј ЕЧ А Р» З а ј е ч а р с к и „Житопромет“ откупиће, у Ти-мочкој крајини, овог лета, 3.200 тона пшенице овогодишњег рода за потребе Републичке дирекције за робне резерве, по гарантованој цени од 20 динара за килограм. Од те количине, у Борском округу биће откупље-

но 1.700 тона пшенице, а у З а ј еч а р с ко м 1.500. тона.

Уговори о откупу биће п о т п и с и в а -ни у Зајеча-ру, Кладову и Неготину, а за њихово спро-

вођење ангажоване су стручне пољопривредне службе у овим општинама. Најмања количи-

на меркантилне пшенице која може бити откупљена од физич-ког лица, носиоца пољоприв-редног газдинства, као и земљо-радничких задруга, износи пет тона, док је највећа количина у гарантованом откупу 50 тона.

На продуктној берзи у Но-вом Саду истичу да је тржиште веома стабилно, јер се ове го-дине очекује одличан род пше-нице и у Србији и у свету, због чега је тренутна цена на бер-зама и до 30 одсто мања него лане и износи око 17 динара за килограм. Очекивани бла-жи пораст цене на продуктној берзи најављују у време уоби-чајених сезонских пикова, на крају ове или у првом кварталу наредне године.

Б. Обрадовић

Квота „Житопромета“ 3.200 тона По гарантованој цени од 20 динара за килограм биће откупљено 1.700 тона пшенице у Борском и 1.500 тона у Зајечарском округу

У зајечарској Хладњачи до сада прерађено две и по хиљаде тона овог воћа, од тога 1.700 тона из откупа

Page 8: Oko istoka 14

стр.8

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

СПЕКТАР број 14петак, 2. август 2013.

REPROGRAMU DATORIJILUOR ĐE ELJEKTRIKĂ

» Odboru đe upravă a firmi publji+e „Elektroprivreda Srbije“ a prihvătujit pi inicijativa alu Ministarstva đe energetikă odluka đe reprogramu datorijiluor alje batrînje đe eljektrika trošîtă đin avgustu ăl đe 15. pînă pi novembru ăl đe 30.

Datorija o să să puată plaći pi 12 pînă pi 120 đe rate. La uomu karje datorjadză šî vrja să plaćaskă đodata 60 đe procjenturi đin datorije, altu +a ramas đin datorije o să să šćargă, uaminji karje o să prihvătuje reprogramu în 60 đe lunji o să ajbă skađerja đi la 15 pînă la 35 đe procjenturi, dar la aja karje vuor datorija so plaćaskă în pistă 60 đe rate no să fije împucînată datorija.

ŠADZUTA SINDIKACÎLUOR

» La šadzuta împrjeunată alu Veća sindikacîluor samostalje đin regionu Boruluj sa spus kă nu să prihvătuje skimbărlji Zakonuluj đe lukru šî Zakonuluj đe štrajk. Kum sa spus la šadzută, ăja karje

a făkut regulativelje ašća fak pi interesulji alu +eva grupe, karje au un lobi tarje.

Prezîdantu alu Veća sindikacîluor samostalje în Bor Dragiša Trujkić a spus kă sindikatu o să să labđe pintru đirjepturlji lukrătoriluor. Un primer bun kum lukrători nu să poštuje în Zakonu nuou đe lukru je lukratu în perjekje, unđe un luok đe lukru îl împart doj lukrători šî pi lîngă asta împart šî plata. Đi la šadzuta în Bor sa dat ažuturjala la mînăduktorija Sindikatuluj samostal să să labđe đe đirjepturlji lukrătoriluor în Sîrbije.

MONTIRITU KALORIMETRURILUOR

» Montiritu aparaturiluor karje măsuară kîtă kaldură sa trošît – kalorimetruri a în+eput în podstanjicilji Toplanji Boruluj pi julu ăl đe 24. Întro lună šî žumătaće aparaturlji ašća o să fije montiricî în pistă 200 đe luokuri în oraš. Valuarja projektuluj, karje să fa+e ku banji đin donacija băn+i KFW đin Njemcîja je 94 mij đe euri.

Prevodu: Аlexander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

БОР» Нови председник Са-вета за међунационалне односе у Бору је Гордана Чорболоковић, а нови потпредседник је Илија Антић, речено је на седници овог Савета, на којој су пред-стављени и други новоизабрани чланови, припадници национал-них мањина.

Савет за међунационалне односе у Бору чини 10 чланова, од којих су три представника влашке, а два ромске национал-не мањине.

На седници, која је била углавном информативног карак-тера, речено је да је досадашња

пракса показала да Савет у Бору, као и савети у другим ви-шенационалним срединама, не испуњавају у потпуности своју сврху. То је био један од разлога што су изабрани нови председ-ник и потпредседник.

Очекује се да ће, у наредном периоду, координација новог чланства Савета за национал-не мањине у Бору бити много боља, активности доследније, транспарентније и квалитетније, али и да ће јавност увек бити обавештена о њиховом раду.

Е. Д.

БРЕСТОВАЦ» Удружење грађана „Вилаж“, покрет за раз-вој села, организовало је Фес-

тивал фолклора мањина Србије под називом „Иствил - разлике нас спајају“, које је одржано у Брестовцу, крај Бора. На Фести-валу је учествовало седам кул-турно уметничких друштава са више од 200 учесника, а одржа-но је и такмичење у припремању традиционалних јела овог краја.

Већ по обичају, Фестивал „Иствил - разлике нас спајају“, почео је дефилеом свих учес-

ника кроз центар Брестовца. Гости и учесници, којих је било више од две стотине, из гото-

во свих крајева Србије су након тога присутнима приказали оби-чаје и народне игре национал-них мањина који-ма припадају, у циљу приближа-вања разлика које нас спајају што је био и мото овог фестивала.

- Намера нам је била да на једном месту окупимо што више представника национал-них мањина и прикажемо њи-хову културу у правом светлу. Ово је још један од догађаја које група грађана „Вилаж“ орга-низује у циљу приближавања националних мањина и мулти-културалности на овим просто-рима. Надам се да ће фестивал прерасти у традиционални и да

ћемо, наредне године, имати још више представника националних мањина из Србије. Сада су овде наши гости из Војводине који ће приказати буњевачки, румунски и словачки мелос, наравно уз представнике влашке нацио-налне мањине, а имамо и кул-турно уметничко друштво које ће приказати и грчку културну традицију – рекао је Вукосав Антонијевић, организатор фес-тивала и председник Удружења грађана „Вилаж“.

Током пре поднева одржано је и такмичење у припремању традиционалних влашких јела. Намера организатора, Удружења грађана „Вилаж“, да овај фести-вал постане традиционалан има смисао, јер само поштовањем различитости могу се прихва-тити савремене цивилизацијске норме живота, што је Србији итекако потребно.

З. Максић

Иствил - разлике нас спајају

Представљени чланови Савета за међунационалне односе

ЗЛОТ» Православни храм „Свети пророк Илија“ у Злоту, ових дана, добија нову фасаду, изграђени су камени горионици испред цркве, урађене фреске и освежен иконостас.

Пре 16 година храм је из-грађен на темељима старе цркве у Злоту, уз помоћ Општине Бор, Рударско – топионичарског ба-сена Бор, Министарства култу-ре и истакнутих појединаца из Бора.

- Током прошле године РТБ Бор помогао је ограђивање црквене порте, али од постојања храма није улагано у његов енте-ријер и екстеријер. Захваљујући иницијативи неколико поро-дица у Злоту и добровољним прилозима, радови на уређењу цркве су у поодмаклој фази. Црква „Свети пророк Илија“ у Злоту добија нову фасаду, а из-грађени су и камени горионици испред храма, урађена фреска Богородице ширшаје и осве-жен иконостас, који потиче из 1837. године – каже јереј Дејан Миливојевић.

Планира се да црква буде завршена до 2. августа, када ће свету архијерејску литургију, поводом празника посвећеног Светом Илији, служити епис-коп Тимочки господин Јус-тин са свештенством Тимочке епархије, додаје јереј Дејан Миливојевић.

Комплетно уређење храма „Свети пророк Илија“ у Зло-

ту финансирано је од добро-вољних прилога мештана и до сада је уложено око 600 хиљада динара.

М. Димитријевић

Уређује се црква у ЗлотуНовац обезбедили мештани добровољним прилозима

У Брестовцу одржан Фестивал фолклора мањина Србије

Page 9: Oko istoka 14

стр.9

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

КУЛТУРАброј 14 петак, 2. август 2013.

ционалне плесаче и музичаре из Индонезије, Салон рок-фо-тографије, промоцију Пресинг магазина.

Гитаријада ће и ове године имати три сцене, Рок стејџ и Бајк стејџ на Краљевици и Вор-лд мјузик стејџ у центру града. Отварање 47. Гитаријаде биће одржано на Царској палати „Фе-ликс Ромулијана“, а рок камп почеће са радом у четвртак, 1. августа.

- Очекује се добар одзив, а организатор је предузео све тех-ничке услове по најмодернијим стандардима да би Гитаријада изгледала онако како и заслужује - рекао је на прес конференцији Марко Јефтић, продуцент.

Давор Марушић

ЗАЈЕЧАР» Од првог до трећег августа у Зајечару ће бити одржана 47. Гитаријада и 17. мотоскуп. У званичном делу наступиће 12 демо бендова од 180 пријава колико је пристигло са простора бивше Југославије и из Бугарске, речено је на прес конференцији. У ревијалном делу најављени су Забрањено пушење, Парни ваљак, Неверне бебе, Ритам нереда, Канда, Коџа и Небојша, Дарвуд даб, Прљави инспектор Блажа и кљунови. У оквиру пратећег програма биће одржане трибине „Музички фестивали јуче, данас, сутра“ и „Роком против говора мржње“, најваљен нови албум Забрање-ног пушења, пројекција филма „Ми плачемо иза тамних наоча-ла“. Зајечар ће видети бајкере у оквиру 17. Мото скупа, тради-

Почела 47. гитаријада у Зајечару

Наступају бендови из бивше Југославије и Бугарске

Организован је богат ревијални део и пратећи програм, а на окупу су и учесници 17. мото скупа бајкера

БОР» У Бањском пољу, у Брестовачкој бањи, откривено је ви-шеслојно археолошко налазиште Ружана, које сведочи о три епохе, ба-карном, старом гвозденом и античком добу. Предме-ти из првог и другог миле-нијума пре нове ере, као и четврог века нове ере, пронађени на локалитету надомак Бора, трагови су далеке прошлости и ста-новништва које је овде живело и радило. Истраживања је покре-нуо Музеј рударства и металур-гије у Бору, а пронађени су мно-ги предмети на основу којих се открива рударски аспект живота тадашњег становништва.

- Из античке епохе пронашли смо неколико бронзних новчића и карактеристичну керамику. Имамо и налазе из старијег гвоз-деног доба, први миленијум пре нове ере, и материјал из бронза-ног доба. Посебно нам је инте-ресантно бронзано доба, јер смо пронашли материјал из другог миленијума пре нове ере. Де-тектовали смо неки објекат, не знамо да ли се ради о јами или неком укопу, који је веома богат археолошким материјалом. Про-нашли смо делове керамичких посуда, камене алатке, али оно што је најзначајније је много ме-таличне шљаке која је овде била. Оправдано претпостављамо да се на овом месту налазио архе-ометалуршки пункт, односно нека врста топионице, што све-дочи о томе да се становништво бавило металуријом – рекао нам је Игор Јовановић, кустос и ар-хеолог Музеја рударства и мета-лургије у Бору.

Истраживање се одвија у две фазе, током јула и у другој поло-вини августа, а пронађене пред-мете осим археолога борског музеја, изучавају и стручњаци Археолошких института у Бе-ограду и Лондону, и Техничког факултета у Бору.

- Ове године смо имали среће да у Бањском пољу, на локалитету Ружана, први пут от-

кријемо археометалуршки ком-плекс. Ово је први пут да смо у источној Србији наишли на тра-гове баш металуршког процеса производње бронзе – истиче др Александар Капуран, археолог из Археолошког института у Београду.

- Планирамо да анализира-мо неколико килограма остатака згуре које смо пронашли. Циљ је да откријемо каква је врста ме-тала била произведена, каквом технологијом, како је изгледала пећ, на коликој се температури радило, да ли су постојале ду-ваљке и какве су оне биле. Овим би био реконструисан цео про-цес топљења метала – објаснила је др Миљана Радивојевић, ар-хеолог из Археолошког институ-та УЛЦ у Лондону.

- Када добијемо резултате можемо да саставимо причу о овом нашем крају, који је очиг-ледно важан археометалуршки центар, не само што се тиче пра-историје него и касније контину-ирано кроз време, до садашњих активности у овој области – на-гласила је проф. др Драгана Живковић, продекан за науку и међународну сарадњу Технич-ког факултета у Бору

Ово је прво налазиште у Бањском пољу, а у непосред-ној близини постоји неколико локалитета из бронзаног доба. Отривени су некропола Трња-не, код Брестовачке бање, где су сахрањивани рудари тог времена, као и налазишта Хај-дучка чесма и Борско језеро.

Марија Ћосић

Трагови три епохеЗначајно археолошко откриће код Брестовачке бање

Први пут се у источној Србији наишло на остатке археометалуршког комплекса. Налазиште Ружана заједничи истражују стручњци борског музеја и факултета и археолошких института у Београду и Лондону

НЕГОТИН» Двоје румун-ских сликара, са још шесторо из Србије, међу којима су и два из Неготина, до 3. августа бора-виће на Рогљевским пивницама, у оквиру овогодишњег сазива Ликовне колоније „Ехо музи-ке“, коју традиционално орга-низује Дом културе „Стеван Мо-крањац“. Захваљујући учешћу иностраних уметника, колонија „Ехо музике“, на којој ће бити организована и предавања музи-колога Јелене Арнаутовић, задр-жаће међународни карактер.

У амбијенту Рогљевачких пивница, које имају своја спе-цифична обележја и поетику,

колонија се организује у етно домаћинству „Дуњин конак“. Ту се, као и ранијих сезона, дру-же уметници које спаја љубав према колонијама и сликарству. Изложбу радова насталих на Ликовној колонији „Ехо музике 2013“, неготинска публика ће премијерно видети у оквиру му-зичког Фестивала „Мокрањчеви дани“, у септембру ове године.

Покровитељ Ликовне коло-није Дома културе „Стеван Мо-крањац“ је Општина Неготин, а спонзор, као и свих година ра-није, ХЕ „Ђердап 2“.

Ј. Станојевић

Отворена колонија „Ехо музике“Сликари из Србије и Румуније на Рогљевским пивницама

Page 10: Oko istoka 14

стр.10

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

МОЗАИК

Поетски кутак

лоБОРизми• Држава нам је, додуше, мања, али су нам рачуни већи.• Они су грабили шакама, док смо ми грабили крупним корацима.• Сишао је с ума, али није из фо-теље.

Љубиша Илић

• Откад су нам кола кренула низбр-до, брзе пруге нам нису потребне.• Не знам како да преживимо. У томе је тајна нашег успеха.• Откако сте ми узели реч, пљујем на све!

Љубиша Тодоровић

• Бити Србин није више национал-на одредница већ - занимање!• Почели су са једним прстом у рату, наставили са два у миру. На три прста још нису навикли.

Љубивоје Бујишић

• Ово је слободна земља. Све је под контролом.• Имамо довољно свега што нам недостаје.• Очекује се подела мишљења. По-несите амбалажу.

Станиша Милосављевић

број 14петак, 2. август 2013.

Гастрономске чаролије

Дође једном моја девојчицакао лептирицаи додирну ми дланове сна.Ја чух шкргут тугеи заболе ме ујед змије.Дадох јој петнаест свитањакорале и путање без повратка.Она рече:Пружи ми дланза моју рођенданску игру.

Тога данадође тако моја лептирицаи дотаче дланове мога сна.Ја чух врисак светлаи лепет белих крилаи сетих се:Она језаробљеница пламена била.

Жарко Пешић

Спорт

Макароне са туњевином

РОЂЕНДАН ЛЕПТИРИЦЕ

На овим тропским температурама домаћицама је најтеже. Овом приликом ћу покушати да им помогнем рецептом за јело које се брзо спрема . Нема бесконачног боравка поред шпорета, а јело је лагано и здраво.

Значи, драге моје, без много муке можете направити МАКА-РОНЕ СА ТУЊЕВИНОМ

Потребно је: 300–350 г тестенине 300 г туњевине у комаду из сопственог сока, 1 мања главица црног лука, мало босиљка, 3 парадајза и две зелене паприке (слатке)

ПРЕЛИВ : сок од лимуна, со, крупно млевени бибер, першун

ПРИПРЕМА: Ситно исецкан црни лук и туњевину благо про-пржите. Убаците мало босиљка и исецкан парадајз и паприку.

Скувајте тестенину, процедите и помешајте са смешом од туњевине. Зачините преко лимуновим соком, посолите, мало по-биберите и ставите исецкан першунов лист.

Веровали или не уз ово можете послужити салату од тиквица. Припрема: Ољуштите тиквице, исеците на танке колутове,

додајте претходно направљен сок од сирћета, мало воде и сец-каног белог лука . Пре него што послужите прохладите салату у фружидеру.

Уживајте у овом правом летњем специјалитету !

Мирјана Васић

Специјалитет за врело лето

БОР» Традиционални шес-тавгустовски турнир у малом фудбалу „Срећно 2013.“ и ове године биће одржан у Бору. При-преме су завршене, а пријављи-вање екипа је трајало до првог августа, када је обављено и из-влачење парова. Пријавио се ве-лики број екипа, не само из Бора већ и из целе источне Србије.

-На жалост овај турнир није био непрекидно одржаван четрдесет и једну годину. Била је пауза од десет година, али је, захваљујући ентузијастима и људима који воле спорт, пре неколико година поново почела његова организација. Битно је да је Општина Бор препозна-ла његов значај, јер је фудбал свакако најпопуларнији спорт у Бору, највише деце тренира управо фудбал, а мали фудбал постаје у свету и код нас све популарнији. Драго нам је што можемо да помогнемо орга-низацију турнира и што се он дешава управо у време када се у граду организују и друге све-чаности поводом шестог авгус-

та, Дана рудара. Ми смо се, као локална самоуправа, потрудили да обезбедимо вредне награде и очекујемо успешан турнир - каже Добрица Ђурић, председ-ник Скупштине општине Бор и Организационог одбора турни-ра „Срећно 2013“.

Организатор турнира је Асо-цијација „Спорт за све“ у Бору, а генерални покровитељ Општи-на Бор.

- Утакмице ће играти екипе у категоријама петлића, пиони-ра, кадета, сениора и ветерана. У финалу ће играти и цицибани, деца до десет година старости, а покушаћемо да организујемо и ревијалне утакмице жена и ве-терана - каже Зоран Стојић из асоцијације „Спорт за све“.

За најбоље екипе су обез-беђене вредне новчане и робне награде. Котизација за сениоре износи шест хиљада динара, за ветеране и кадете три, пионире две и за петлиће хиљаду и 500 динара.

Д. Ђорђевић

Шестоавгустовски турнир у малом фудбалу

Page 11: Oko istoka 14

стр.11

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Вести на знаков-номјезику (р)10.30 Викенд на истоку (р)11.20 Документарни програм12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Спортска хроника21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Палета (р)10.40 Није тешко бити ја11.30 ...И акција12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија “Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS Show14.55 Нокаут (р)15.20 Спортска хро-ника (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Ауто флеш20.40 Свет на длану21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм11.30 Еколошка питања12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.55 Свет на длану15.20 Ауто флеш16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Улична патрола18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Корак 2120.40 Филм на виде(л)о21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Бели лук и папричица14.30 Агро дан14.45 Ауто спринт15.30 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Улови трофеј20.35 У свемиру21.00 Гледишта/Објективно(наизменично)22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.30 Везе11.00 Вино и виноградарство11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј15.00 Гледишта/Објек-тивно (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Навигатор18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Изнад времена21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Лек из природе8.30 Радим градим9.00 Навигатор (р)9.15 На точковима9.45 Цртани филм10.10 Дивља планета10.35 Интерфејс11.00 Школирање11.30 Мислити зелено12.00 Вести12.15 Играни филм14.00 Викенд на истоку15.00 Није тешко бити ја16.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Играни филм18.15 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 ABS Show00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма8.00 Храна и вино9.00 Свет дивљине9.30 Дивљи свет10.00 Цртани филм (омнибус)12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 Зелени екран13.15 Здравље13.45 Палета, програм на румунском језику14.00 Вести на знаков-ном језику14.15 Изнад времена (р)15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Играни филм18.05 Познати екстремно19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 Атлас/Гуливер (наизменично)00.00 Вести

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27, 14:08 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 14 петак, 2. август 2013.

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“ традицио-нално организује Борско културно лето

од 16. 07. дo 31. 08. 2013.године.Програми у оквиру Борског културног лета 2013

(2. 08. – 16. 08.)» 08.08. - Вече хип хопа» 11 -14. 08. - Обележавање Међународног дана младих» 14.08. - Вече кунг-фуа и јоге» 15.08. - Наступ КУД ,,Ново Селиште“ и АКУД ,,Соња Марин-

ковић“Сви програми почињу у 19 сати, на платоу Дома културе или у

амфитеатру. У случају лошег времена програми ће бити одложени.

ЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:40

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:00

Page 12: Oko istoka 14

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 14петак, 2. август 2013.

Чланови новооснованог клу-ба екстремних спортова „БГ-Бор“ своју прву експедицију, симболично названу „Алпи 2013“, крунисали су освајањем највиших врхова Европе. За десетак дана, колико је траја-ла експедиција, освојен је Мон Блан, највиши врх Француске и Западне Европе, висок 4.807 метара и највиши врх Италије, Гранд Парадисо.

- Цела акција је протекла из-узетно добро, захваљујући томе што смо имали одличне физичке припреме, као и прилагођавање на висину и нисмо имали никак-вих проблема. Овај поход је пре тридесет година успешно извела екипа из Бора, сада ту традицију настављају млади алпинисти, којима је ово сигурно велико и значајно искуство, јер на Мон Блан дневно изађе по стотину особа, па смо на лицу места и стекли ново искуство и скло-пили нова пријатељства - каже Борко Гајић, вођа експедиције.

Осим вође експедиције Бор-ка Гајића, из Бора су у освајању највиших врхова Алпа учество-вали и Урош Велић, Павле Ко-шутић и Радмила Бркић.

- Ово је највиши врх на коме смо до сада били. Утисци су фантастични. Очекивао сам чак

и теже успоне, али смо се заиста веома добро припремили, тако да је цела екипа без проблема стигла на Мон Блан. Сам осећај је немогуће описати, посебно због тога што сам, када смо стиг-ли на врх знао да је спуштање још теже, захтевније и опасније. Зато сам ону праву еуфорију осетио тек када смо се спусти-ли са Мон Блана, када је цела акција била готова - наглашава Урош Велић, члан експедиције.

- Одушевљен сам јер ништа слично нисам очекивао. Успон јесте био напоран, али времен-ски услови су нас послужили, осим јаког ветра који је повре-мено дувао, све је протекло како се само пожелети може. Најупе-чатљивији детаљ ми је био не-срећан случај на Кулоару смрти, најопаснијем делу Мон Блана, када је жена алпиниста из Чешке пала низ стрми део - каже члан експедиције Павле Кошутић.

У плану је било и освајање Матерхорна, чија је висина 4.487 метара, али се од овог успона одустало, због неповољних вре-менских прилика. У наредном периоду чланови клуба плани-рају успоне на планинске врхове више од шест хиљада метара.

Дејан Ђорђевић

Борани на врху АлпаПодвиг чланова Клуба екстремних спортова

Експедиција коју је предводио Борко Гајић, са члановима из Бора, Радмилом Бркић, Урошем Велићем и Павлом Кошутићем попела се на Мон Блан и Гранд Парадисо

БОР» Кадетска кошаркаш-ка селекција Србије савладала је Грчку, резултатом 75:73, у завршници тродневног међу-народног кошаркашког турни-ра кадетских репрезентација у Бору и обезбедила прво место.

На турниру, који је трајао од 26. до 28. јула, осим Србије и Грчке, учествовале су и кадет-ске репрезентације Немачке и Украјине.

Ова спортска манифестација организована је у оквиру при-према за предстојеће кадетско првенство Европе у Украјини од 8. до 18 августа, па је одме-равање снага на турниру добро-дошло учесницима да провере своју спремност за предстојећа искушења и спортске изазове.

- Турнир у Бору је био при-премног карактера. На окупу

смо имали 17 играча и сви су добили прилику да играју и наметну се како би изборили место у тиму који ће наступати на шампионату у Украјини. Иг-рали смо против ривала са који-ма се до сада нисмо састајали и били у прилици да испроба-мо доста тактичких варијанти, исправимо уочене грешке, као и да унапредимо поједине сег-менте у игри - рекао је Вања Гуша, селектор Кадетске ре-презентације Србије.

За најбољег играча турни-ра, чији је домаћин била Јавна установа „Спортски центар“ у Бору, проглашен је Александар Аранитовић, члан српског на-ционалног тима.

В. ТричковићЧ. Васић

Србија освојила прво место

Међународни кошаркашки турнир четири кадетске репрезентације у Бору

БОР» Иако постоји само три године, Клуб америчког фудбала „Бор - Златни медведи“, успео је да, квалитетним радом и

анимирањем младих нараштаја који воле овај, све популарнији спорт у Србији, дође до 3. места на републичком такмичењу. Тим поводом за представнике Клуба приређен је пријем у Скупшти-ни Општине Бор.

Драго ми је да се све више младих људи баве овим спортом, а да клуб одлично ради потврди-ли сте и освајањем трећег места у Србији, рекао је на пријему председник Општине Бор Саша Вукадиновић и додао да у бу-

дућем периоду очекује још боље резултате клуба

- Успели смо да за само три године формирамо комплетан

клуб, где поред ју-ниорске и сениорске мушке екипе, имамо и женску. Највећи про-блем у раду предста-вља нам недостатак адекватног терена за тренинг, али се надам да ћемо и то ускоро превазићи - рекао је на пријему Данијел Миљковић, председ-

ник Клуба, Да није било помоћи

Општине Бор, до оваквих успе-ха клуба не би ни дошло – чуло се на пријему. Зато је и председ-ник клуба Данијел Миљковић уручио председнику Општине Саши Вукадиновићу захвалницу за све што је је општина учинила за развој овог спорта и клуба.

З. Максић

Поводом освајања трећег места на првенству Србије у флег фудбалу, приређен пријем у Општини за чланове Клуба америчког фудбала “Бор - Златни медведи”

Успех уз подршку Општине