oko istoka br. 63

Дан борског Музеја » стр. 9Бољи услови рада у Бизнис инкубатор центру у Бору » стр. 2

Новогодишњи програм ТВ Бор » стр. 11Четврти сајам размене скијашке опреме у Бору » стр. 12

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. 63 - 25. децембар, 2015. год. година III

Изазови новинарства

Уређење школа и обданишта приоритет локалне самуправе у Бору

Унапређење водосистема у Бољевцу

Професионално новинарство, базирано на чињеницама је све мање на цени, примат преузимају таблоиди

» стр. 2

» стр. 3

Добри резултати рада нове топионице

Представници компаније „Ототек“ урадили прелиминарну ревизију флеш-пећи и конвертора

» стр. 6

У јавном сектору у Бору нема вишка запослених

» стр. 5

Реконструкција кровова» стр. 4

Изградња канализационе мреже у насељу Илинско брдо

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 63петак, 25. децембар 2015.

БОЉЕВАЦ» Радови на изградњи канализационе мреже у Бољевачком насељу Илинско брдо приведени су крају. Пара-лелно се радило на изградњи система за пречишћавање от-падних вода који би ускоро тре-

бало да буде пуштен у пробни рад. Осим монтаже постројења уређен је и простор око са-мог објекта, асфалтиране су приступне стазе, а оно што је најважније у самом пројекту јес-те контрола отпадних вода и њи-хов утицај на животну средину, што је и био услов за добијање повољних кредитних средстава.

- Вредност радова је око 17 милиона динара, а новац је обез-

беђен из КФВ кредитне линије. Сигурни смо да ће 20 посто овог новца бити враћено, јер то та кредитна линија и подразуме-ва. Прати се утицај на животну средину, пошто ћемо сасвим сигурно добити нови квалитет

отпадних вода, то ће бити мерљиво и након доказивања чињенице да је квалитет воде која се излива у нашу арнауту сасвим другачији, сасвим смо сигурни да ће-мо обезбедити тај грант од 20 посто,

тако да ће то уствари бити беска-матна кредитна линија - рекао је Небојша Марјановић, председ-ник Општине Бољевац

Временске прилике су пого-довале извођачима радова, тако да је почело и прикључивање стамбених објеката на главну канализациону мрежу и тиме бити заокружен читав пројекат вредан 40 милиона динара.

Јаворка Гојковић

Изградња система за пречишћавање отпадних вода и канализационе мреже

Унапређење водосистема у Бољевцу

Пуштањем у рад овог система, биће елиминисан негативан утицај отпадних вода на животну средину и водотокове

НЕГОТИН» Иако прогно-зе упућују на суво, суначано и релативно топло време, са тема-пературом изнад просека за ово доба године, у зимској служби „Одржавања“ неготинског кому-налног предузећа су у пасивном дежурству како би, уколико за-треба, радници на терену, обави-ли свој део посла. ЈКП „Бадње-во“, иначе, у зимским месецима, брине о одржавању око 120 ки-лометара мреже улица и град-ских тргова.

- Ми смо са Јавним преду-зећем за грађевинско земљиште општине Неготин потписали уговор о одржавању улица и тр-гова у граду у зимским услови-ма и за те послове нам је обез-беђено око 3 милиона динара, са урачунатим ПДВ-ом. Припреме смо, дакле, спровели на време, опремљени смо механизацијом, а на лагеру имамо залихе нео-пходног материјала за интер-венције на терену, око 7 тона соли и 15 до 20 метара кубних

ризле. РЈ „Одржавање“, тачније зимска служба која јој припада је у потпуности спремна за пр-ве обиљније падавине - истиче Слободан Видановић, технич-ки директор ЈКП „Бадњево“ и координатор зимске службе.

За рад у зимским услови-ма биће ангажован довољан број радника, каже Видановић и напомиње да не очекује из-ненађења током зимске сезоне јер су у тиму искусни радници, механизација је обновљена и допуњена потребним прикључ-ним машинама, што упућује на закључак о спремности зимске службе да одговори уговором преузетим обавезама.

По налогу општинског Штаба или Надзорног органа, Јавног предузећа за грађевинско земљиште, радници одржавања ће бити спремни да прискоче у помоћ и код рашчишћавања локалних путева према месним заједницама општине Неготин.

Јованка Станојевић

Припреме за зимску сезонуУ Неготну почела сезона зимског одржавања градских улица. ЈКП „Бадњево“ спремно за озбиљније падавине

БОР» Бизнис инкубатор центри, као мера подршке прив-редном развоју, у Србији постоје већ десет година. У борском послује десетак предузетника који се углавном баве произ-водњом. Капацитети су попуње-ни и по томе је борски Бизнис ин-кубатор центар међу најбољима у Србији. Али, услови су до скора били лоши, због прокишњавања крова. Део плафона је почео да пропада, због чега су две просто-рије биле неупотребљиве.

Захваљујући средствима која су обезбеђена на основу пројек-та који је покренула Национална агенција за регионални развој и Немачка организација за међу-народну сарадњу ГИЗ, овај про-блем је решен.

- За санацију крова, уређење просторија и плафона, који су били оштећени због прокишња-вања, и постављање нових улаз-них врата, добили смо 900.000 динара. Још 350 хиљада динара, које смо добили на основу другог пројекта, уложили смо у набавку рачунара, штампача, скенера и пратеће опреме – истакла је Ана-

бела Стојановић, директор Бизнис инкубатор центра Бор

- Имамо од-личну сарадњу са Агенцијом за ре-гионални развој Србије. Бизнис инкубатор центри су веома важан део развоја малих

и средњих предузећа и надамо се да ће центар у Бору кренути напред. Подржавамо приватни предузетнички сектор и то нам је приоритет у Србији, а бизнис инкубатор центри су значајан део тог пројекта и као такви за нас су веома битни, тако да ће-мо и даље бити присутни у том подручју - нагласио је Штефан

Хајег из немачке организација за међународну сарадњу ГИЗ.

- Борски инкубатор центар је добар пример како се ради, јед овде послују предузетници који се успешно баве производњом. Зато ћемо настојати да и даље помажемо, колико је у нашој моћи - додала је Маја Пејчић, заменик директора Националне агенције за регионални развој

Без обзира на то што већ дуже време нема места у борс-ком Бизнис инкубатор центру, постоји стално интересовање предузетника за рад у њему, та-ко да постоји потреба за проши-рењем. Међутим, то изискује ве-лика финансијска средства којих за сада нема, кажу у Бизнис ин-кубатор центру у Бору

Дејан Ђорђевић

Бољи услови рада у Бизнис инкубатор центру

ГИЗ помаже БИЦ-у

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 63 петак, 25. децембар 2015.

БОР» У јавном сектору на подручју Општине Бор нема вишка запослених на неодређе-но време, јер се 29 радника, на основу спроведених анкета, до-бровољно пријавило за социјал-ни програм. Тренутно у јавним

предузећима и установама раде 1.153, а према одлуци Владе мо-же бити запослено 1.139, што значи да ће проблем 14 преко-бројних бити решен добровољ-ним одласком.

Највише се за социјални про-грам пријавило у општинској управи 11, Јавно комуналном предузећу Трећи октобар седам, Водоводу и Спортском центру по четири, Дирекцији за изградњу Бора два и Туристичкој организа-цији један радник.

-У Општинској управи их има највише, али највероватније нећемо отпустити све оне који су се пријавили за добровољни

одлазак, јер ово је мера за 2015. годину. Ми очекујемо можда до средине наредне године да Вла-да донесе још један акт којим ће одредити максималан број за ло-калне самоуправе - рекла је Љу-бинка Јелић, начелник Општин-ске управе.

Број радника на одређено време може да износи 10 по-сто од броја запослених на не-одређено време.

- Уколико се број запосле-них на неодређено време буде смањио до нивоа који не може да подржи запослене на одређено време онда ће број привремених морати да се смањи - додала је Љубинка Јелић.

Према речима координа-тора рада борских основних и средњих школа у овим устано-вама број радника запослеих на неодређено време се уклапа у предвиђене норме, па нема виш-ка запослених. За 13 борских основних и средњих школа Од-луком је предвиђено 694,59 мес-та, у шта се образовне установе уклапају по тренутном броју запослених. Сходно процентуал-ном броју часова које наставници и професори имају одређен је и максималан број запослених, па је број радника за неке школе

изражен децималним записом, објашњавају координатори. Не-ке средње школе у Бору имају и мање радника него што је Одлу-ком дозвољено, Економско-тр-говинска школа два, а Машин-ско-електротехничка школа чак пет запослених мање од норме. У борској Музичкој школи, сход-но Одлуци, моћи ће да ради 21,9 радника, на Техничком факулте-ту 148, а у Студентском центру тридесет двоје запослених.

Од критеријума за одређи-вање броја вишка један од ва-жнијих је свакако однос између броја радника и броја становника у општини, а било је и других изузетака, које предвиђа закон, у зависности да ли је та општина погранична, има ли вишејезич-ности или да ли на тој терито-рији живи више националних мањина.

Љиљана Ђорђевић

Локална самоуправа у бору имаће 1.139 запослених али вишкова нема јер су се поједини радници добровољно пријавили за социјални програм па отпуштања неће бити

Одређен максималан број запослених на неодређено време у јавној управи и локалној самоуправи

Нема вишкова у јавном сектору у Бору

Општа болница у Бору као се-кундарна здравствена установа и регионални центар тренутно има 634 запослених , док је Ми-нистарство здравља Републике Србије предвидело 616 запосле-них , што значи да број запослених треба да се смањи за 18.

- Апотека Бор покрива чети-ри града на подручју борског Уп-равног округа: Неготин, Кладово , Мајданпек и Бор и има укупно 124 радника од тога 33 фармацеута. Број запослених је оптималан тако да све апотеке несметано раде - каже мр. пх. Снежана Јанковић, в. д. директора Апотеке Бор

Након једногодишње при-мене измена и допуна Закона о раду Савез самосталних синди-ката Србије оцењује да се ње-гови ефекти употпуности нису показали. Број запослених од милион и 700 хиљада је остао непромењен, нема већих зарада радника, а није повећан ни број инвестирора.

- Применом измена Закона о раду очигледан је недостатак социјалног дијалога, а радни-ци и синдикат су стављени у подређени положај.Нарушила се равнотежа између света рада и капитала- рекао је Зоран Вујо-

вић, председник Савета само-сталног синидиката металаца.

Такође, оно што је пореме-тило тај однос између радника и послодавца је стављање ван снаге одредаба које су омогућа-вале синдикалну активност кроз заштиту синдиката.

- Те синдикалне активности полако замиру и имамо проблем што чланови не желе да буду председници синдиката јер он зна да му је закон слаба заштита - додао је Вујовић.

На семинарима синдикал-ци упозоравају раднике на не-достатак ефеката који су на

велика врата најављивани и покушати да у њима про-буде свест да без заједнич-ке борбе неће моћи да се по-бољша Закон. Наравно када су у питању права радника и обавезе послодаваца синдикат се мора уважавати као озбиљан социјални партнер. На заједнич-ком састанку у Бору је такође истакнуто да се Статут савеза и гранских синдиката не поштује довољно.

- Морамо отворити ширу причу са члановима синдиката и да видимо да ли желе ту ор-

ганизацију. Ако им је потребна морају и да је поштују - додао је на крају Зоран Вујовић.

Радник није изгубио пове-рење у Синдикат. Статут се мо-ра поштовати и сви морају да ис-пуњавају обавезе, једни и други морају имати поверење, али које ће бити доказано резултатима.


Новог запошљавања нема, нема већих зарада, а није повећан ни број инвеститора

Ефекти измена Закона о раду недовољниПрименом измена Закона о раду очигледан је недостатак социјалног дијалога, а радници и синдикат су стављени у подређени положај - рекао је Зоран Вујовић, председник Савета самосталног синдиката металаца на састанку у Бору

стр.4


ДРУШТВО број 63петак, 25. децембар 2015.

БОР» Уређење и санација предшколских и школских обје-ката у Општини Бор били су један од приоритета локалне са-моуправе у плану инвестиција за ову годину. Услови за већа улагања створени су применом Закона о јавној својини. Из Еко фонда Општине Бор издвојено је ове године више од 11 мили-она и 700 хиљада динара за са-нацију кровова на школама и у предшколској установи за децу Бамби.

- Преко буџетског Фонда за заштиту животне средине-наставили смо са текућим одр-жавањем кровова свих школа у општини Бор и предшколске ус-танове за децу. У складу са Зако-ном о јавној својини ти објекти су укњижени на Општину Бор и ми смо од прошле године предузели мере да, у складу са законским и финансијским мо-

гућностима, све те објекте до-ведемо у што боље стање и да они који их користе имају услове какве за-кон прописује - каже Љубинка Јелић, начел-ник Општинске управе Бор.

До сада су завршени радови у Машинско-електротехничкој школи, подручном одељењу у Бучју основне школе „Ђура Јак-шић“ и на школи „Петар Радова-новић“ у Злоту. У току је и пот-пуна реконструкција крова обда-ништа „Дечија радост“ у Бору.

- Готово половина средстава, око пет и по милиона динара, предвиђено је за потпуну рекон-струкцију крова на обданишту Дечја радост у Бору. У току је

БОР» Један од највећих проблема већине скупштина станара у Бору је хидроизола-ција кровова, јер је више од 90 одсто зграда грађено са равним крововима.

Досадашњи тип хидроиз-олације битуменским тракама није трајан, као ни санација крова када почне да прокишња-ва. У Јавно стамбеном преду-зећу одлучили су да скупшти-нама станара дају могућност примене нових материјала на тржишту, који су по цени у ис-том рангу са материјалом који се до сада примењивао, али је гаранција на изведене радове четири пута дужа.

Циљ је да се радници преду-зећа из Бора, која се иначе баве хидроизолацијом, обуче за при-мену нових материјала и добију сертификате, како би могли да их квалитетно примењују.

Д. Ђорђевић

Хидроизолација кровова

замена комплетног покривача крова на готово 1.300 квадрат-них метара, постављање изола-ције и бочних сливника и олука - наглашава Љубинка Јелић.

Ускоро ће бити саниран и кров школе „Вук Караџић“ у Бору како би сва деца у предш-колским установама, основним и средњим школама у Бору и околним сеоским месним зајед-ницама имала квалитетне услове за рад, кажу у Општини Бор.


Почела реконструкција кровова на обдаништима и школама

Образовне установе приоритет

БОР» Решење којим би се број паса луталица на улицама Бора трајно смањио тражи се већ годинама. ЈКП „3.октобар“ у Бору, након што су надлежни послали сву неопходну докумен-тацију, добило је решење Ми-нистарства пољопривреде да су испуњени услови за обављање ветеринарских делатности.

- У току је регистрација овог огранка у Агенцији за привред-не регистре, након чега се доку-ментација опет шаље ресорном министарству. Уз све напоре које улажемо, очекујемо да ће до краја године процедура бити завршена и да ћемо моћи да от-воримо амбуланту. До сада овај

проблем није адекватно реша-ван. Наиме, усвојена Стратегија о решавању проблема паса лу-талица предвиђа да се пси који не показују агресивност сте-рилишу, вакцинишу и чипују, а то се може обављати само у за то предвиђеним објектима који испуњавају неопходне стандар-де. Ми смо, до сада, могли само

да их хватамо и склањамо са ули-це, а након отва-рања амбуланте проблем ћемо моћи озбиљније да решавамо – ре-као је Далибор О р с ов а н ов и ћ , директор ЈКП „3.октобар“ Бор.

У многим градовима Србије проблем паса луталица управо је на овај начин решен, јер се стери-лизацијом број паса на улицама дугорочно смањује. Након стери-лисања и чиповања у борској ам-буланти, неки пси биће удомље-ни, а неки враћени на улицу.

Марија Ћосић

Решавање проблема паса луталица

ЈКП „3. октобар“ добија ветеринарску амбуланту

БОР» У Бору има близу 260 подстаница, многе су у лошем стању, без врата, и ос-ветљења, неке су и усељене, а проблем су и станари који не-овлашћено улазе, да би отклони-ли квар или регулисали грејање.

-Упозоравам грађане да ни-ко у подстанице не сме да уђе без надлежних и одговорних из Топлане. То је кривично дело. Ми ћемо да променимо браве и покушаћемо грађанима да објас-нимо да смо ми одговорна лица која одржавају подстанице - ка-же Дарко Милићевић, в. д. ди-ректора ЈКП „Топлана“ у Бору.

Право да уђу у подстани-це имају само председници Скупштине станара и то под одређеним условима.

- Само уколико са њима улазе одговорни из Топлане. У хитним случајевима као што је, на пример, пожар председници могу да уђу. Има примедби да и радници Топлане на своју руку смањују или појачавају грејање. Таквима ћемо у наредном перио-ду давати отказе - категоричан је Милићевић.

Уколико грађани не буду по-штовали ове одредбе Закона о енергетици против њих ће бити предузете одговарајуће мере

Дарко Милићевић на крају додаје да још једна екипа Топ-лане ове зиме обилази подста-нице и регулише мрежу како би цео град имао уједначено грејање.


Забрањен неовлашћен улазак у подстанице

стр.5


ПРИВРЕДАброј 63 петак, 25. децембар 2015.

БОР» Предузеће „Југо ка-олин“ у чијем саставу су рудни-ци кварцног песка „Белоречки пешчар“ у Доњој Белој Реци и „Србокварц“ у Рготини објавило је позив за добровољни одлазак запослених.

Како се наводи у позиву, ово друштво је суочено са озбиљним проблемима и лошим финан-сијским резултатима, због чега се спроводи реорганизација, ти-ме и значајно смањење броја за-послених. Позив је био отворен до 17. децембра, а колико ће тач-но радника у овом предузећу ос-тати без посла званично нисмо успели да сазнамо. Незванично, ново радно место мораће да тра-жи шездесетак запослених.

Њима је понуђен социјални програм, уз стимулативну от-премнину, која је, како се наводи у позиву, знатно већа од отпрем-нине коју би добили у случају отказа уговора о раду, али неће имати право на накнаду за неза-послене при Националној служ-би за запошљавање. Уколико се не пријави довољан број рад-ника по овом позиви, „Југо Ка-олин“ ће морати да решава пи-тање вишка запослених отказом уговора о раду .

Иначе, Белоречки пешчар је до децембра 2010. био у саставу

Рударско топионичарског басена Бор, када је приватизован и ушао у састав бугарске компаније „Југо каолин“. Већински власник овог предузећа средином 2013. годи-не постала је немачка компанија „Кварцверке“ и тада је само у овом руднику било 120 радника.

За сада није познато ни как-ва је будућност ова два рудника из којих се квалитетним белим песком својевремено снабдевала параћинска стаклара, део је из-вожен на страна тржишта, а део је испоручиван РТБ-у Бор коме је песак неопходан за технолош-ке процесе у металургији.


Због лоших пословних резултата и смањења потражње у предузећу „Југо каолин“ у току је реорганизација, због које ће део радника остати без посла

„Југо Каолин“ смањује број запослених

У огранку Белоречки пешчар предузећа Југо Каолин, заврша-ва се прва фаза модернизацрје у коју ће бити инвестирано око пет милиона евра – наведено је у саопштењу ове компаније. У технолошки процес се уграђује и имплементира најмодернија опрема и механизација која га-рантује високу продуктивност и оптималан рад. Ипак, како стоји у даљем тексту, неминовно је и смањење броја запослених, па је објављен позив за добровољни одлазак радника, што су многи и прихватили.

БОР» Представници фин-ске компаније „Ототек“ бора-вили су пет дана у Бору, током којих су урадили прелиминарну ревизију флеш-пећи и конверто-ра у новој топионици. Задовољ-ни радом новог постројења, ме-наџменту и запосленима остави-ли су савете и упутства за даљ рад, а указали су и на то да је неопходна боља радна и техно-лошка дисциплина. О сугестија-ма финских стручњака генерал-ни директор Рударско-топио-ничарског басена Бор, Благоје Спасковски разговарао је на састанку са сменским мајстори-ма, пословођама и инжењерима Топиониоце и рафинације бакра.

- Направили смо пресек и за-писнички констатовали да се све

што је до сада урађено уклапа у динамику која је предвиђена. За-кључак је да се РТБ приближава свим параметрима из физибили-ти студије и да је неопходно да металурзи усвоје све препоруке стручњака финског „Ототека“ за стабилнији рад нове топионице. Свака позиција, где су Финци приликом ревизије имали при-медбу, биће савладана, јер је до-говорено да поново дођу након православног Божића и коначно подвуку црту. Надам се добрим резултатима јер су сви физички

показатељи рада новог пиромета-луршког постројења у Бору у ре-ду, а РТБ је изнад 200 тона бакра на дан. То показује да су резултати које бележи нова топионица заис-та добри. Примедбе треба да се схвате и прихвате као стручни са-вет јер и јесу дате с тим циљем, а не да, како се изразио пројект-ме-наџер „Ототека“ Тони Коркан, томе пружамо отпор – истакао је Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор.

Овом приликом договорен је и једнодневни застој ради редовног чишћења, односно ре-монта, који се неће одразити на прераду и производњу.

- У свим топионицама у свету једном месечно чисти се аптејк и дотерују ситне ствари.

Реч је о једнодневном ремонту који се неће одразити на пре-раду и производњу. И са тим застојем, ми гарантујемо да ће-мо прерадити 400 хиљада тона концентрата, односно дати 80 хиљада тона метала - додао је Спасковски.

Са екипом специјалиста из Финске договорено је и да три - четири мање групе басенских металурга на пар дана опет по-сете топионицу у Харјавалти ра-ди усавршавања.


Извршни одбор Синдиката рудара Рудника бакра Мајданпек донео је одлуку да у потпуности подржи напоре за очување пуне стабилности и континуитета у раду и пословању предузећа и компаније РТБ Бор.

Овај синдикат пружа пуну подршку руководству РБМ-а и РТБ-а Бор да се предузетим ме-рама штедње и контроле трош-

кова превазиђу и савладају акту-елне тешкоће у пословању јер је то најважнији интерес радника.

Рударски синдикат Мај-данпека оградио се истовреме-но од активности истоименог синдиката у Бору јер је он изгу-био репрезентативност, а то је потврдила и надлежна државна комисија.

С. Вукашиновић

Подршка мерама штедње у Мајданпеку

Резултати рада новог пирометалуршког постројења у Бору су добри, што доказују физички параметри, али и више од 200 тона бакра дневно – истакао је генерални директор РТБ-а Бор, Благоје Спасковски током обиласка новог постројења. - Одржан је и састанак са сменским мајсторима, пословођама и инжењерима ТИР-а, где је разговарано о препорукама и сугестијама стручњака из финске компаније „Ототек“

Добри резултати рада нове топионице

Прелиминарна ревизија флеш пећи и конвертора

стр.6


У ФОКУСУ број 63петак, 25. децембар 2015.

Изазови професионалног новинарства у СрбијиПрофесионално новинарство, базирано на чињеницама, је све мање на цени, примат преузимају таблоиди и сензационалистички текстови

Професионално новинар-ство у Србији је занимање које се сусреће са највише изазова. Реално и истинито извештавање о догађајима, изношење чиње-ница и представљање мишљења свих страна, предуслов су за професионални рад и основни задатак новинара. Реална ситу-ација је другачија и све више је примера неетичког новинарства. О изазовима који стоје пред професионалним новинарима, говорило се на семинару у прес центру Ист медија, који је орга-низован уз подршку Општине Бор за медијске раднике из Бора и Зајечара.

- На жалост сусрећемо се са бројним изазовима. Ту су пре свега опадање финансијских фондова за новинарство, полако губимо битку за професионали-зацију новинарства, истовремено се сусрећемо са бројним притис-цима, јавља се одређена врста цензуре и аутоцензуре. Борба против тога је у овом тренутку највећи изазова медија у Србији. Мислим да јавност у Србији има право на објективно и добро ин-формисање, а то ће се десити са-мо ако ми као новинари успемо да се одупремо свим притисцима које сам навео - рекао је Игор Јовановић, предавач, новинар агенције Бета и члан невладине организације БИРН.

Средином ове године при-ведена је крају приватизација 72 медија у Србији. Неки су продати, неки угашени, а у ос-талима је у току приватизација бестплатном поделом акција за-посленима. Али, да ли је овај по-ступак обезбедио и већу слободу и независност медија?

- За сада је још рано говори-ти о томе да ли је то позитивно или не. Постоје два тумачења.

Прво је да медији који су били у власништву општина нису заступали интересе грађана и јавни интерес, већ су презенто-вали политику актуелне власти. Са друге стране још увек не знамо ко је тачно купио медије у Србији, да ли је проверавано одакле долази капитал, да ли иза њега стоје они људи који су но-минално ушли у трку за медије или су иза њих неки скривени власници. Око хиљаду колега је изгубило посао током привати-зације медија. Оно што сви мо-

Како се одупрети притисцима у новинарству, као највећем изазову професионалног новинарства у Србији била је тема семинара, који је уз подршку Општине Бор, организован у просторијама Прес центра Ист медиа, за медијске раднике из Бора и Зајечара. - Предавач Игор Јовановић из невладине организације БИРН, говорио је и о утицају друштвених мрежа и материјалног положаја новинара на професионално новинарство у Србији

рамо да урадимо је да притисне-мо све медије да се придржавају Кодекса новинара Србије и да извештавају професионално и слободно. Тек тада ће ова прива-тизација медија да добије своју улогу - нагласио је Јовановић.

Будућност медија и нови-нарске професије у Србији ће по свему судећи у наредном перио-ду бити пред још већим изазо-вима. Професионално новинар-

ство, базирано на чињеницама, је све мање на цени, примат пре-узимају таблоиди и сензациона-листички текстови. Новинарима остаје да се придржавају кодекса који постоји и на тај начин мак-симално покушају да одбране професију, а гледаоцима, слуша-оцима и читаоцима дају истини-те информације и на тај начин испуне задатак који имају.


„Новинари не клече - пред-седниче Владе одржите обећање“ – порука је новинара и медијских радника који су широм Србије протествовали због увредљивог коментара Братислава Гашића упућеног колегиници Б92, Зла-тији Лабовић. Протесте је покре-нула Асоцијација онлајн медија, позивајући све новинаре да на овај начин подсете премијера Ср-бије да испуни обећање и да, због недоличног понашања и вређања

новинарке, раз-реши Братислава Гашића дужности министра одбране. Окупљањем ис-пред Дома култу-ре, незадовољство због потцењивања и вређања нови-нарске професије

изразили су и борски новинари, које је подржало и двадесетак грађана.

- Својом опаском министар одбране увредио је не само но-винарку Златију Лабовић, већ и новинарство као професију. Циљ протеста заправо јесте да се по-шаље порука политичарима да се према новинарској професији не смеју односити понижавајуће и увредљиво. Протест смо намерно организовали испред Дома кул-

туре, јер су на овом месту 1996. године почели протести против једног тоталитарног режима и не желимо да се ситуација из деве-десетих понови – истакао је Са-ша Трифуновић из Асоцијације онлајн медија.

- Новинарке из Бора по-ручују да не клече, а и да иако су дужне да преносе и извештавају, умеју и да кажу оно што мисле“ – додала је Славица Томић, но-винар РТВ Бор.

На протест у Бору новина-ри су дошли са зрнима пасуља, подсећајући министра да су на тај начин некада кажњавана управо непристојна деца. Са истом пору-ком, протести су организовани и у градовима широм Србије, у Бео-граду, Новом Саду, Нишу, Врању, Крагујевцу, Лесковцу, Кикинди.


Протест подржали и новинари из свих медијских кућа у Бору окупљањем испред Дома културе. - Циљ новинара, које су подржали и грађани, јесте да подсете премијера Србије да испуни обећање и због увредљивог коментара упућеног Златији Лабовић, разреши Братислава Гашића дужности министра одбране

„Новинари не клече“ – поручили новинари на протесту у Бору

стр.7


ЗДРАВСТВОброј 63 петак, 25. децембар 2015.

БОР» Бојазан да ће здрав-ствена амбуланта „Рудар“ у Бо-ру бити затворена и да ће 4.000 пацијента морати да потражи новог изабраног лекара у Дому здравља у Бору је била неосно-вана. Пронађена је нова лока-ција за амбуланту и то поред апотеке на другом километру. Постојећи простор апотеке Бор је адаптиран за потребе Дома здравља и амбуланта „Рудар“је почела уобичајено да ради и прима пацијенте.

- Објекат је технички примљен и задовољава потребе наших суграђана, који су годи-

нама везани за ову здравствену амбуланту. Амбуланта има јед-ног изабраног лекара и меди-цинску сестру и ради ,као и до сада, од 7 до 15 часова сваког радног дана - каже др Злата Марковић, в. д. директора Дома здравља у Бору.

Званично, амбуланта „Ру-дар“ има 4.000 здравствених картона, а дневно кроз ову амбуланту прође више од 50 пацијента. Близина амбулан-те месту становања Боранима много значи, јер су пацијенти углавном пензионери.

Златја Марковић

БОР» Иако су респира-торне инфекције доњих и горњих дисајних органа при-сутне од средине јесени грипа званично у Бору још увек нема. Недељно се изабраним лека-рима борског Дома здравља у просеку јави тридесетак па-цијента са симптомима слич-ним грипу, али је углавном реч о респираторним инфек-цијама. Најбоља заштита про-тив грипа је вакцина за коју још увек није касно да се при-ми јер епидемиолози очекују грип средином јануара.

- Епидемиолошка служба у Бору је врло брзо потрошила 2.040 доза вакцина против гри-па, али је због великог интересо-вања грађана набавила и додат-не количине, тако да заинтере-совани грађани још увек могу да се вакцинишу. Грип обично очекујемо од средине јануара па има довољно времена да се стекне имунитет ако се и сада грађани вакцинишу - каже др Јаворка Станкулић, начелник Епидемиолошке службе Дома здравља у Бору.


Према последњим истражи-вањима здравља становништ-ва Србије, у свим обољењима, осим инфаркта, жене предњаче. Па иако више и чешће болују од хроничних незаразних болести, жене у Србији живе 78, а муш-карци 73 године. Статистичке бројке показују да жене чешће посећују лекаре, што потврђује податак да 93 посто жена и све-га 59 одсто мушкараца има свог изабраног лекара.

- Жене су много озбиљнији пацијенти и са њима има ви-ше смисла радити, јер се при-државају терапије и озбиљно схватају болест. Мушкарци не схватају болест као стање које ће их пратити доживотно, већ сматрају да ће то трајати дан два и да ће све бити по ста-ром. Постоји једна занимљи-

вост да 80 процената мушка-раца зна када је последњи пут ишло код аутомеханичара, док мање од 50 посто њих зна ка-да су последњи пут били код лекара. Али то је мушки на-чин размишљања - рекла је др Слађана Јовановић, начел-ник Службе опште медицине Дома здравља у Бору.

Животни век жена у Србији је 78, а мушкараца 73 године. Зашто је то тако објашњава др Слађана Јовановић:

- Мушкарци више пију и пу-ше од жена, такође и много мање воде рачуна о здравој исхрани и здравим стиловима живота. Же-не су отвореније и о својим теш-коћама јавно говоре, док муш-карци ћуте, падају у депресију и често се одају алкохолу.


БОР» Од почетка године до средине децембра у борском породилишту је рођено 416 беба што је за 12 више него у 2014. години.

- Ове године је у борском породилишту од укупног броја порођаја било 40 посто порођаја царским резом, док се број опе-рација и број хоспитализованих жена на Гинеколошком одељењу Опште болнице у Бору повећао за 30 процената. Поред жена из борске општине све је више и пацијенткиња из Неготина, Мајданпека, Кладова, Жагубице и Бољевца које се лече или по-рађају у Бору - каже др Горан Голубовић, начелник Гинеко-лошког одељења Опште болни-це у Бору.

Борско породилиште и Гинеколошко одељење Опште

болнице у Бору располажу са 15 постеља што задовољава потре-бе града до 50.000 становника.

- Имамо пет гинеколога и једва успевамо да организујемо дежурства, али се сналазимо. Годишње урадимо више од сто операција, а ове године нам се број операција повећао за 30 одсто. Урадили смо ове године и 20 лапароскопских операција, али их тренутно не радимо јер немамо довољно средстава за ову врсту операције из Репу-бличког фонда за здравствено осигурање. Надамо се да ће се едукација наших гинеколога на-ставити и наредне године, како бисмо и лапароскопске опера-ције могли да уврстимо и наше редовне активности - истиче др Горан Голубовић.


Најбоља заштита је вакцина за коју још увек није касно да се прими јер епидемиолози очекују грип средином јануара

У Бору још нема грипа

Мушкарци - лоши пацијентиУ борском породилишту ове године рођено је више беба него 2014. године, али је и повећан број царских резова

Амбуланта „Рудар“ поново ради

„Рудар“ у Апотеци на другом километру

Више беба, али и царских резова

Роде вредније него лани

стр. 8


СПЕКТАР број 63петак, 25. децембар 2015.

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

KRPIT GĂURLJI PJE STRĂZ

» Pje rebalansu buđetu komunji, đe krpit găurlji pje străz pînă pje svršît anu sa dat un milion đe dinarj. În Direkcija đe zîđit Boru spun kă sa planirit, kum să spunje, krpitu ră+e, da banji sînt đestuj đe vro 700 đe kvadrac đe străz.Kum lukru o să să fakă zavisuje đe vremje, maj đe întîj o să să krpjaskă găurlji pje străzîlji primarje, da pje urmă šî alćilje.

ANU 2015. KU MAJ MULC KOPIJ FĂKUC

» Đi la în+eput anu pînă pje mižloku la decembar în Luoku unđe să fak kopiji mi+ în Bolnjica Boruluj sa făkut 416 đe kopij, 12 maj mulc đe kît în anu 2014. Număru kopijiluor karje sa făkut ku carski rez đin an în an je tot maj marje, da anu ăsta 40 la sută đin mujerj aša a făkut kopiji. Maj marje je šî număru operacijiluor, da šî număru mujeriluor karje ramîn în Bolnjică la Okjeća ginekologiji.Pje lîngă mujerlji đin Bor, tot maj mulće sînt šî đin Njegoćin, Majdanpek, Kladova, Žagubica šî Buljoc, karje să ljekuje or fak kopij

în Bor. Luoku unđe să fak kopij mi+ šî Okjeća đe ginekologije au pje kîće 15 paturj, +e je đestul đe un oraš ku pînă la 50 đe mij đe uaminj.

DEFORMITJETURJ LA SPINARJE

» Problemurlji karje lje au školarji kînd je vuorba đe deformitjetu la spinarje tot maj mult krjesk, da la învăcămîntu đe găsît la vremje šî oprit deformitjeturj la spinarje la kopij šî ćinjerj a fost mulc uaminj în Škola primară „3. oktobar“ în Bor. Învăcămîntu la cînut doktoru Mina Jelačić đin Novi Sad, karje a spus kă problemurj ku spinarja maj đes lje au školarji întră nouă šî 13 anj, da pje aja kum je deformitjetu la spinarje, trăbuje să să fakă šî rehabilitacija.Dakă sînt deformitjeturj maj marj, pje lîngă vježburj, pacijentu trăbuje să dukă šî mideru, sa audzît la învăcămînt.

Provorba: Aleksander Ilić

Међународни дан људских права обележен је 10. децембра, када је 1948. године потписана Општа декларација о људским правима као заједничко мери-ло за све народе и све државе. Потписивањем овог документа, први пут у историји признато је право свих људи на „живот, слободу и сигурност… без икак-вих разлика”. Ипак 67 година касније, незаобилазно је питање колико се права и дстојанство сваког појединца поштују, као и која су то права најугроженија?

Према речима грађана, право на рад и запошљавање без обзи-ра на законске одредбе и помаке

и даље није поштовано. Многи за послом трагају и деценијама, а немајући посао угрожено им је и основно право на живот.

- Нема повећаних инвести-ција, нема већих зарада, није по-већан степен запошљавања. Бла-ги раст статистика показује, али је и даље скоро два милиона љу-ди без посла. Оно што је можда и најгоре јесте чињеница да не по-стоји социјални дијалог, радници и синдикати су у подређеном по-ложају. Заиста је нарушена рав-нотежа снага између света рада и света капитала - рекао је Зоран Вујовић, председник Самостал-ног синдиката металаца Србије.

На територији коју покрива борска Филијала Националне службе за запошљавање крајем октобра било је скоро 12.300 активних тражиоца запослења. Само у Бору, на овом списку на-лази се скоро 6.000 људи. Новча-ну социјалну помоћ користи око 700 породица, а најугроженија и даље су деца.

- Тренутно се на евиденцији Центра за социјални рад налази 705 породица које примају по-моћ. Ипак овај број не обухвата све породице које данас живе у тешким економским условима. Деца јесу најизложенија сиро-

маштву, много њих живи у по-родицама које су на ивици егз-истенције – истакла је Мирјана Митровић, директор Центра за социјални рад у Бору.

Још једно од права које се свакодневно доводи у питање јесте право на живот у миру, без насиља. Ратови, мигрантска криза са којом се свет бори, са-мо су неке од препрека на путу остварења овог права које се крши и на много нижем нивоу, међу најближима, у породици. Насиље у кући неретка је поја-ва, а у борби против насиља над женама помак је само то што се овакав вид насиља све чешће

п р и ј а в љ у ј е . Ипак, могућ-ности за помоћ су ограничене.

- Сигурне куће су реткост у Србији. Заис-та их је веома мало. Ми са-

рађујемо са Београдом где има највише места и тамо упућујемо жртве насиља. Они пружају пси-хо-социјалну и правну помоћ али у ограниченом трајању – ка-же Оливера Огњеновић, прав-ник Центра за социјални рад у Бору

Повереник за заштиту рав-ноправности Бранкица Јанко-вић, истакла је да су у Србији постигнути озбиљни помаци, међутим још је и много изазова са којима се тек треба суочи-ти. Као један од примера добре праксе у Србији издвојила је однос према мигрантима, који показује да Србија поштује међународне законе и негује вредности хуманог и толерант-ног друштва.

Утврђене су и измене Пред-лога Закона о допунама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, којим се уводи употреба печата и ти-ме им се олакшава својеручно потписивање приликом оствари-вања права или услуга.

Дакле, одређени помаци по-стоје, али и ове године остаће у сенци проблема са којима живе незапослени, сиромашни, злостављани.


Обележен Међународни дан људских права

Људска права у сенци сиромаштва и насиља

СРБИЈА» Више од 50 одсто ученика се у неком тре-нутку школовања сусрело са вршњачким насиљем, а проблем се и даље ретко пријављује - по-казују истраживања. Информи-сање ученика о насиљу и мо-гућностима спречавања оваквог понашања био је циљ пројекта реализованог у Економско-тр-говинској школи у Бору. Према речима аутора и реализатора пројекта, педагога, Александре Мартиновић, о овом проблему се мало говори, деца тешко од-лучују да насиље пријаве, па су неопходни едукација и што чешћи рад са ђацима.

Осим родитеља, професора, школског психолога и полицај-ца, у борби против насиља у школама велики допринос могу

дати и вршњачки едукатори, са њима ће ђаци лакше разговра-ти и слободније им указати на проблем.

Подаци показују да је нај-заступљеније вербално насиље – вређање, сплеткарење, давање погрдних имена, исмевање, ого-варање, ширење лажи, али је присутно и физичко, па и сек-суално узнемиравање, снимање без пристанка, слање узнеми-рујућих СМС порука и порука на друштвеним мрежама. Жртве вршњачког насиља углавном су ученици који се по нечему раз-ликују од осталих – такозвани „штребери“, повучена, стидљи-ва и осетљива деца, она која на прозивке и ругања реагују пла-чем и повлачењем у себе.


Вршњачко насиље – проблем о коме се мора говорити

стр. 9


КУЛТУРАброј 63 петак, 25. децембар 2015.

БОР» Музеј рударства и металургије у Бору обележио је 65 година постојања и рада, осврћући се на 15. децембар 1950. године када је Иницијатив-ни одбор Савеза бораца донео одлуку о формирању ове устано-ве културе. Након много успона и падова током скоро седам де-ценија рада, надлежни у Музеју ову годину памтиће по значај-ним изложбама које су у Музеј довеле многе поклонике култу-ре. Највише пажње привукле су изложбе „Сведочим, само...“ - из заоставштине патријарха Павла, „Теслин чудесни свет електри-цитета“ - отворена у сарадњи са Музејем „Никола Тесла“ у Београду, као и изложба птица грабљивица „Небески ловци“ Природњачког музеја у Београ-ду, која је због великог интере-совања и даље у борском Музеју.

- Осим борских основних и средњих школа, имамо изван-редну сарадњу и са сеоским школама. Заиста се трудимо да ниједно дете у борској општини не остане ускраћено за излож-бу коју отворимо. Све значајне изложбе које смо имали, из-ложба птица и изложба „Теслин чудесни свет електрицитета“, привукле су пажњу наших по-сетилаца. Можемо рећи да смо повратили публику која је го-динама била уз Музеј рудар-ства и металургије. Посебна је сарадња са нашим најмлађим суграђанима који представљају будућу озбиљну публику – иста-кла је Сузана Мијић, директор Музеја рударства и металургије у Бору.

За наредну годину постоје озбиљни планови, нове излож-бе, али и реализација пројеката којим би се проширила стална поставка о историјату рударства ових крајева.

Стална поставка “Исто-ријски развој рударства од пра-историје до 20. века” некада је заузимала скоро 500 метара квадратних, а сада тек шездесе-так, што ипак не спречава кус-тосе да посетиоцима испричају потпуну причу која никог не оставља равнодушним. Ипак, уколико остваре планове, стал-на поставка борског Музеја тре-бало би да ускоро изгледа као некад.


Дан Музеја рударства и металургије у Бору

Иницијативни одбор Савеза бораца састао се 15. децембра 1950. године и тада донео одлуку о формирању Музеја рударства и металургије у Бору. - Ова установа културе постоји и ради већ 65 година, а свој дан обележила је промотивним филмом о Музеју и наступом градског црквеног хора „Свети Ђорђе“

БОР» Тридесети број „Бе-лежнице“, часописа борске На-родне библиотеке, угледао је свет-лост дана, симболично, на Дан библиотекара. Ово је 17. година од првог издања, која читаоцима може да понуди различите садр-жаје из домена библиотекарства, књижевности и културе.

- У овом броју имамо петнаес-так текстова. Рубрике су сталне, „Живот библиотеке“, која доноси текстове у вези са библиотекар-ством, затим рубрика „Шта се дешава“, где прилоге објављују гости библиотеке, ту је и рубрика „Књиге и књижевност“ , у којој се објављују књижевни тексто-ви локалних и завичајних ауто-ра, рубрика „На нашој стази“, где су текстови у вези са жи-вотом у Бору и околини, исто-рија и културна историја Бора и на крају рубрика „Прикази, читања, расветљења - рекла је Виолета Стојменовић, главни и одговорни уредник часописа „Бележница“.

Редакција овог часописа успева да истраје, а квалитету сваког броју свој допринос дају и сарадници, па се концепција, онога што се већ потврдило као добро и не мења.

- Велики број људи сматра да је „Бележница“ значајна, то

говори и број прилога који сваке године пристигну на нашу адре-су, аутора који живе у Бору али и оних који више не живе овде. На основу тога можемо да за-кључимо да је „Бележница“ до-бро котирана на локалном нивоу а такође и међу нашим колегама, библиотекарима, широм Србије који нам врло радо шаљу тексто-ве и зову нас да промовишемо часопис и у њиховом граду - до-дала је Виолета Стојменовић .

Тридесети број „Бележ-нице“ илустрован је избо-ром фотографија са изложбе

„Портрети“, аутора Милана Стошића, академског вајара. Издавање овог броја, једног од најзначајнијих стручних часо-писа на нашем поднебљу, по-могли су Министарство култу-ре и информисања Републике Србије и компанија „Ракита експлорејшн“.

Бранислава Илић

БОР» Пројекцијом немач-ког филма „Моћ елемената- во-да“, у борском Музеју рударства и металургије, отворен је једа-наести Фестивал археолошког филма. Публика је имала при-лику да види 12 документарних остварења из Немачке, Италије, Аустрије и Србије о занимљи-

вим и важним дос-тигнућима минулих епоха, изузетним појединцима и поприштима ва-жних историјских догађаја.

- Селекција најбољих оства-рења, са Смотре

археолошких филмова одржане у Народном музеју у Београду, се након завршетка ове манифе-стације дистрибуира на прикази-вање установама културе широм земље. Већ традиционално, је-данаесту годину заредом, Музеј рударства и металургије у Бору, од уступљених филмова орга-

низује свој фестивал. Изабрани филмови одликују се високим научним квалитетом, али и ат-рактивним приступом културној баштини и омогућавају, не са-мо стручњацима, него и свима које привлаче древне културе и цивилизације да се упознају са значајним споменицима културе у свету - рекао је Игор Јовано-вић, археолог у Музеју рудар-ства и металургије у Бору.

Осим за ширу публику, Фес-тивал археолошког филма који има и едукативни карактер, зна-чајан је и за борске ђаке, па су и ове године биле организоване посете школске деце Музеју.

Бранислава Илић

Фестивал археолошког филма

Захваљујући доброј сарадњи Народног музеја у Београду и Музеја рударства и металургије, у Бору је одржан 11. Фестивал археолошког филма

На Дан библиотекара, изашао је нови број часописа „Бележница“. - Промоција часописа за библиотекарство, књижевност и културу одржана је у Народној библиотеци

Изашао 30. број „Бележнице“

стр.10


МОЗАИК број 63петак, 25. децембар 2015.

БОР» У сусрет празници-ма, по налогу Јавног предузећа Дирекција за изградњу Бора украшено је више локација у Бору, од Здравственог центра, преко улице Зелени булевар и Моше Пијаде до зграде Општи-не Бор. Украшен је и плато ис-пред Дома културе у Бору где ће бити организован нового-дишњи програм и постављена светлећа јелка.

Надлежни кажу да се ове го-дине максимално штедело, али то неће умањити свечани изглед борских улица. Циљ је да се, у границама које дозвољава буџет Општине Бор, град максимално улепша пред новогодишње и бо-жићне празнике.

- Из буџета општине Бор из-двојено је милион и 600 хиљада динара за монтажу и демонтажу украса. Купили смо око 400 ме-тара светлећих реквизита. Ми-слим да ће и ове године град би-ти добро украшен - каже Верица

Аничић, директор Дирекције за изградњу Бора.

За новогодишњу украша-вање углавном су искоришћени елементи за декорацију који су набављани претходних година, уз минималну допуну, кажу у Дирекцији за изградњу Бора.


Празнична атмосфера у Бору

Иако се максимално штедело, Бор ће ипак бити украшен као и претходних година. На платоу Дома културе 31. децембра биће приређен и новогодишњи програм у организацији Општине Бор и Центра за културу

Новогодишњи програм у Бору ће почети приредбом малишана из предшколске Установе за децу „Бамби“, а „Зимску чаролију“ приредиће, заједно са децом, борски глумци- аматери. Током програма, у плану је и подела око 500 пакетића деци из материјално угрожених породица.

У музичком делу програма учествоваће финалисти такми-чења „Певај своју песму“, КУД Ново селиште, борски музичари Бојан Чукић, Нина Билановић, Бо-жидар Баљевић и трубачки оркес-тар Дар-мар.

БОР» Да се труд, рад и креативност исплате показала је наставница српског језика у Основној школи „Бранко Ра-дичевић“ у Бору, Ивана Ми-хајловић, која је на конкурсу „Дигитални час“ освојила прву награду. Наградни конкурс Ми-нистарства трговине, туризма

и телекомуникација био је на-мењен предметним и разредним наставницима основних школа, а циљ организатора јесте да подстакне наставнике да буду креативни и свестрани. Споји-вши граматику, књижевност и савремене технологије, Ивана је своје часове учинила при-

БОР» У склопу Олим-пијаде науке сеоских основаца „СЕОС“ у Регионалном центру за таленте у Бору одржано је такмичење ученика од петог до осмог разреда из информатике и екологије. Учествовало је два-десетак основаца осам сеоских средина општина Зрењанина, Крушевца, Бруса и Бора.

- Волим информатику, јер је информатичка писменост веома важна а пријавила сам се за так-мичење и да би тестирала знање

са осталим учесницима - рекла је једа ученица седмог разре-да ОШ „Станоје Миљковић“ у Шарбановцу.

- Деца у сеоској средини имају мање услова од градских школараца. Ми покушавамо да се таква ситуација побољша ку-повином нових рачунара. Овак-ва такмичења су веома важна избог дружења и размене искус-

тава - рекао је Владимир Кне-жевић, наставник информатике и рачунарства.

„Сеос“ ја први пробни пројекат и један од нових видова такмичења у Регионалном цен-тру за таленте у Бору . Значај, а и светски тренд је да се так-мичење организује из неколико сродних дициплина које су по-везане у једну.

- На почетку се јавило ви-ше од стотину ученика. Они су посредством рачунара имали

м о г у ћ н о с т да прочитају литерату и спреме се за т акмичење од септем-бра до краја новембра . Тада је одр-жано пробно т акмичење на којем су 22 основца

освојила прве три места - иста-кла је Милунка Пушица, ди-ректор Регионалног центра за таленте у Бору.

Један од планова Регионал-ног центра за таленте у Бору, између осталих, је омасовљење и већ наредне године очекује се учешће већег броја такмичара из целе Србије.


Олимпијада науке сеоских основаца

У организацији Регионалног центра за таленте у Бору одржано такмичење ученика сеоских основних школа из информатике и екологије које је окупило ученике из осам општина у Србији

хватљивијим за уче-нике, а овај начин рада постаје све по-требнији у школама.

Ивана Михајло-вић некада је и сама била ученик Основне школе „Бранко Ради-чевић“, а то што је након школске клупе села на наставничко место за њу је, како истиче, сва-кодневни изазов.

Иванин успех говори и о об-разовној установи у којој ради

у чему проналази додатну мо-тивацију. Начин живота захтева познавање савремених техноло-гија са којима ученици одрас-

тају, па је то и начин да им се на-става приближи, а учење учини занимљивијим.


Конкурс Министарства трговине, туризма и телекомуникација

Прва награда за „Дигитални час“Спојивши граматику, књижевност и савремене технологије, Ивана Михајловић, наставница српског језика у ОШ „Бранко Радичевић” је часове учинила прихватљивијим за ученике, а овај начин рада постаје све потребнији у школама

Четвртак , 31. децембар » 19.30 Magic Band » 20.00 Дечији новогодишњи програм » 21.00 Концерт Жељка Васића » 22.00 Новогодишњи програм

Петак , 1. јануар

» 01.00 Председничке боје, амерички филм » 03.25 Концерт St. Louis benda » 04.40 Magic Band » 05.10 Kонцерт Viva Vox

Новогодишњи програм ТВ Бор

стр.11


07.00 Будилица09.00 ТВ Шоп09.20 Храна и вино10.00 Вести на знаков-ном језику10.10 Агро дан10.28 Лек из природе11.00 Гаме зоне11.10 Везе11.22 Портал11.32 Агро дан12.00 Вести12.15 „Излог страсти“12.45 Зелена патрола13.15 Енергија...13.30 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.28 Бели лука...14.50 Портал15.00 Више од спорта16.00 Дневник16.30 Зелени екран17.00 Агро дан17.30 Око истока18.15 Агро дан18.30 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 Простор20.00 Спортска хронка20:30 Вино и21.00 Енергија...21:25 „Излог страсти“22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.35 Глас Америке23.05 Бели лука...23.25 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

07.00 Будилица09.00 ТВ Шоп09.20 Храна и вино10.00 Агро дан10.18 Палета11.07 Пет фриендлy11.36 Агро дан12.00 Вести12.15 „Излог страсти“12.45 Вино и...13.15 Енергија...13.35 ТВ шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.28 Бели лука...14.50 Меридијанима 15.15 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Седми путник17.00 Агро дан17.15 ТВ шоп17.30 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 Кућица у цвећу20.00 Филм на виде(л)о20.30 Ауто флеш21.00 Енергија21.20 „Излог страсти“22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30 Времеплов22.35 Глас Америке23.05 Бели лука...23.25 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

07.00 Будилица09.00 ТВ Шоп 09.20 Храна и вино10.00 Агро дан10.18 Вино...10.45 Здравље и ви11.30 Агро дан12.00 Вести12.15 „Излог страсти“ 12.45 Ауто флеш13.15 Енергија...13.35 ТВ шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.28 Бели лука... 14.47 Меридијанима15.28 На точковима16.00 Дневник16.30 Кућица у цвећу17.00 Агро дан17.15 ТВ Шоп17.30 Око истока18.15 Улична патрола18.25 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 Корак 2120.00 Филм на виде(л)о20.30 Зелена патрола21.00 Енергија...21.25 „Излог страсти“22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30 Времеплов22.35 Глас Америке23.05 Бели лука...23.25 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

07.00 Будилица09.00 ТВ Шоп09.20 Храна и вино10.00 Агро дан10.18 Експедиција11.02 Корак 2111.30 Агро дан12.00 Вести12.15 „Излог страсти“12.45 Простор13.15 Енергија...13.35 ТВ шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.28 Бели лук...14.50 Везе15.05 Меридијанима15.27 Филм на виде-ло (р)16.00 Дневник16.30 Кроз наша села17.00 Агро дан17.15 ТВ Шоп17.30 Око истока18.15 Зелени екран19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 Лек из природе20.00 Зелена патрола20.30 АБС21.00 Енергија...21.25 „Излог страсти“22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30 Времеплов22.35 Глас Америке23.05 Бели лук....23.25 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

07.00 Будилица09.00 ТВ Шоп09.20 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Калеидоскоп11.05 Кућица у цвећу11.35 Агро дан12.00 Вести12.15 „Излог страсти“12.45 Корак 2113.00 Енергија...13.35 ТВ шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.28 Бели лука...14.50 Србија...15.18 АБС шоу16.00 Дневник16.30 Лек из природе17.00 Агро дан17.15 ТВ Шоп17.30 Око истока18.15 Навигатор18.25 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 Ауто флеш20.00 Вино и виноградарство20.30 Простор21.00 Енергија на па-метан начин21.25 „Излог страсти“22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30 Времеплов22.35 Глас Америке23.05 Бели лука...23.25 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

06.50 Фарма08.00 Будилица10.00 ТВ шоп10.20 Агро дан10.38 Гаме зоне10.49 Портал11.00 Школирање11.30 Агро дан12.00 Вести12.10 Здравље и ви13.00 ТВ шоп13.15 Пет френдлy13.45 Гаме зоне14.00 Викенд на истоку14.35 Агро дан14.50 Наша села15.20 Ауто флеш16.00 Дневник16.20 За све Роме, ве-сти на ромском језику16.30 Кућица у цвећу16.55 Агро дан17.10 ТВ шоп17.30 Атлас18.20 Култ арт19.00 Дневник19.20 ШТИРИ, преглед информација на ру-мунском језику19.30 Меридијанима20.00 Глас Америке20.35 Вино и виноградарство21.05 Експедиција, док. програм22.00 Вести22.10 Викенд калеидоскоп23.05 Ауто спринт00.00 Вести00.10 Ноћни програм

07.10 У нашем атару08.00 Будилица10.00 ТВ шоп10.20 Агро дан11.05 Гаме зоне11.15 Наша села12.00 Вести12.15 Село моје12.45 Кроз наша села13.15 Здравље13.45 Портал14.00 Вести на знаков-ном језику14.10 Палета, програм на румунскомјезику15.00 ТВ шоп15.20 Лек из природе16.00 Дневник 116.20 Ретроспекти-ва, вести на влашком језику16.35 Србија коју волим17.00 ТВ шоп 17.20 Зелена патрола18.00 Здравље и Ви19.00 Дневник 219.20 Инфо 719.55 Времеплов20.00 Глас Америке20.35 Простор21.05 Седми путник21.25 Корак 2122.00 Вести22.10 АБС шоу 22.40 Меридијанима23.13 Више од спорта 00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

број 63 петак, 25. децембар 2015.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 03:35(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:20h18:20h 12:15h

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОРСУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Данијела Нововић Новинар-редактор Бојан ОбрадовићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 63петак, 25. децембар 2015.

БОР» Међу 38 такмича-ра који су се окупили на осмом зимском полумаратону у Бору најбржи је био Игор Станојевић из Прокупља, а у конкуренцији дама убедљиво најбржа била је Данијела Радисављевић из Заје-чара. Овим такмичењем у орга-низацији Атлетског клуба Бор завршена је сезона, а атлетичари ће се на стазама поново наћи у фебруару.

- Ово је осми зимски по-лумаратон, уједно и првенство централне Србије на стази дугој 21,1 километар. Ово је крај сезо-не али смо наставили традицију

такмичења. Обично је снег у ово време, али лако смо се уклопи-ли у ситуацију. Такмичења се за полуматаронце и маратонце на-стављају у фебруару, након чега нас очекују кросеви и државна првенства – истакао је Станиша Аксић, председник Атлетског клуба Бор.

За првенство централне Ср-бије бодују се резултати атле-тичара рођених 1997. године и старијих, који су регистровани за клубове Атлетског савеза Ср-бије и имају исправну такмичар-ску легитимацију.


БОР» Женски јуниорски рукометни клуб Бор и Општин-ски рукометни савез Бораорга-низовали су у спортском центру турнир за све млађе рукометне категорије девојчица, на којем су наступале кадеткиње, пио-нирке и најмлађе екипе, у ми-ни-рукомету. Учество-вало је 240 девојчица , а осим борских селек-ција и тимова девој-чица из Брестовца, на турниру су учествова-ле и екипе млађих ка-тегорија нишке Наисе, зајечарске Младости, Књажевца, Петровца из Петровца на Млави и екипе „Велкова 5“ из Скопља, у Македонији. На крају турнира додељена су признања и захвал-нице. Иако је у женском рукомет-ном првенству пауза, домаћин овог турнира, Женски јуниорски

рукометни клуб Бор не мирује. Сенироска селекција пласирала се у четвртфинале купа Србије као првопласирана екипа квали-фикационе групе „исток“, сав-ладавши екипу Топличанина, у Прокупљу- 29:18. Боранкама ће противник у четвртфиналу бити

одређен жребом у којем је осам екипа. На крају јесењег дела пр-венства рукометашице Бора су заузеле друго место на табели Супер Б лиге.

Маријана Симић

БОР» У ишчекивању до-вољне количине снега на Црном Врху и отварања зимске сезоне, Борани су и ове године имали прилику да по знатно повољ-нијим ценама купе нову или половну опрему за скијање. У организацији Јавног предузећа „Борски туристички центар“

одржан је четврти Сајам размене ски опреме. Сајам је окупио много из-лагача из градова широм Србије, а понуда и цене и ове године при-вукле су пажњу љубитеља зимских спортова.

- Борани имају традицију скијања и радо овде долазим. Имам сталне муштерије па се долазак увек исплати. Мислим да организатори то веома добро раде сваке године - каже Свето-зар Ђорђевић из Јагодине.

Новина овогодишњег сај-ма су штандови туристичких организација и агенција које су имале прилику да посетиоцима понуде зимске аранжане. Орга-низатори су задовољни одзивом и излагача и посетилаца, а како истичу, туристичке агенције на сајму представљају могућност промоције скијалишта на Црном

Врху, али и других потенцијала Бора и околине.

- Сајам је протекао у најбољем реду, добар је одзив и продаваца и купаца. Овде су били скијашки клубови, као и продавци из градова широм Србије – Јагодине, Параћина, Пирота, Ниша, Зајечара и Бора. Задовољни смо организацијом, па се надамо да ће сајам свима користити – истакла је Весна Дробњаковић, ЈП „Борски ту-ристички центар“ у Бору.

Љубитељи зимских спортова у Бору због временских усло-ва мораће да сачекају отварање и скијалишта на Црном Врху и клизалишта на платоу Дома кул-туре. За несметано скијање неоп-ходан је снежни покривач дебљи-не око 50 сантиметара, како би након табања снега на стази било најмање двадесетак сантиметара снега, док клизалиште захтева температуру испод нуле како би се формирао и задржао лед.


Атлетски клуб Бор организовао је осми зимски полумаратон, уједно и првенство централне Србије. - Полумаратоном је завршена овогодишња сезона, а такмичари ће се на стазама поново наћи у фебруару

Осми зимски полумаратон

Сајам размене скијашке опреме

У завршној утакмици је-сењег дела такмичења у источ-ној групи Друге регионалне ли-ге, кошаркаши борског Зицера савладали су, на свом паркету, екипу Вукова из Мерошине 86:65, чиме су поправили однос победа и пораза на шест према три и изједначили се, од трећег до петог места на табели, са еки-пама кладовског Ђердапа и не-готинског Хајдук Вељка. Јесењи првак је зајечарска Младост, која је остварила осам победа и пораз. На зачељу табеле је екипа Бора, са свих девет пораза.

Б.О.

„Зицер“ између трећег и петог места

Борски турнир за рукометашице

Турнир је међународног карактера, а осим екипа из градова Србије, Женски јуниорски рукометни клуб Бор угостио је и младе рукометашице из Скопља у Македонији

oko istoka br. 63

Documents