oko istoka 36

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 36 - 18. јул, 2014. год. година II

Подршка филму „Сјене” » стр. 6Уређују се саобраћајнице у општинама Тимочке крајине » стр. 7

Почаст Николи Тесли » стр. 3Отворен седми Међународни салон фотографије у Бору » стр. 9

После 14 година прорадио транспортни систем у РБМ-у

Ј Е З Е Р О Ч Е К А К У П А Ч Е

Варљиво лето, честе кише и ниска температура за ово доба године смањиле су број посетилаца Борског језера. Оно мало сунца није довољно да измами већи број купача, па су његове обале често празне. Ипак то не умањује његову лепоту

» стр. 5

Праћен новинарским екипама, Братислав Гашић, министар одбране посетио Специјалну бригаду на Столу

Како војска преживљава

» стр. 3

Брже до инвестиција

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 36петак, 18. јул 2014.

НЕГОТИН» Други „Дани дијаспоре - Учимо од најбољих“ у Неготину, у организацији Уд-ружења „Дијаспора источне Србије“ окупили су велики број наших земљака на раду у земља-ма Европске уније. Циљ је био манифестације је да се дају нови импулси сарадње да би се покре-нули привредни токови.

Као најзначајнији, прихваће-ни су закључци да је потребна боља информисаност на рела-цији локална самоуправа - дијас-пора, брже и једноставније изда-вање потребних уверења, дозво-ла и свега што је у ингеренцији општинске управе, како би по-тенцијални инвеститори брже кренули у процес инвестирања.

Због уочених слабости, за-кључено је да се и отклањању проблема на инфраструктури приступа брже, али у оквирима могућности локалне самоупра-ве. Општини Неготин потребни су и конкретни пројекти за мо-гуће инвеститоре, а закључено је и да се формира радна група, у којој би, поред представника

дијаспоре, били и представници Општине Неготин и Управе за сарадњу са дијаспором и Срби-ма у региону Републике Србије, који би манифестацију Дани дијаспоре, већ идуће године, по-дигли на виши ниво.

Регионална привредна комо-ра Зајечар је на Другим данима дијаспоре у Неготину, наступи-ла са обједињеном регионалном презентацијом инвестиционих потенцијала општина Борског и Зајечарског округа. Према речи-ма Дејана Тошића, председника РПК, овом обједињеном стра-тегијом обухваћени су инвести-циони потенцијали, некретнине, пољопривредни и ресурси у ту-ризму, на чијој су изради биле ангажоване канцеларије за ло-кални економски развој општи-на Тимочке Крајине.

Покровитељ Дана дијаспо-ре била је Општина Неготин, уз помоћ спонзора и медијских покровитеља, међу којима је била и Регионална Радио теле-визија Бор.

Јованка Станојевић

БОР»У предстојећој школ-ској години врата Студентског центра Бор биће отворена за ре-довне ученике средњих школа и студенте који студирају на те-рет буџета. Конкурс за смештај средњошколаца био је отворен до 15. јула, а цена боравка у до-му са храном кошта 5.358 дина-ра месечно.

- Први услов је да су редов-ни ученици средњих школа. Смештајни капацитет за учени-ке је 54 места, од чега се 10 одсто ос-тавља за други део конкурса, од 25. до 28. августа. Тих 10 одсто остављамо за осетљиве групе ученика – истакла је Гордана Ђокић, са-радник за студентска и ученичка питања.

Студентски центар Бор рас-полаже и са 278 студентских места. И ђацима и студентима на располагању је менза, терета-на, а свакодневно се организују и различите активности како би живот ученика у дому био потпунији.

- Студентски центар Бор спада у прву категорију домо-ва, што значи да свака соба има тоа лет, студентске собе су дво-креветне, а ученичке трокре-

ветне. Дом поседује ресторан који ради по најсавременијим стандардима, теретану, читао-ницу и библиотеку. Трудимо се и да сваке године употпунимо забавни живот. Са ученицима раде васпитачи, организују им различите секције и радионице, па деца нису на улици, што ро-дитеље највише брине – додала је Гордана Ђокић.

Конкурс за смештај у сту-дентски дом за бруцоше биће

отворен од 1. до 15. септембра, док ће старији студенти моћи да поднесу документацију од 15. септембра до 31. октобра. Цена смештаја за студенте је 1.890, а цена са храном износи 6.990 ди-нара. Право на смештај у дому имају студенти који студирају на терет буџета, док исхрану у мен-зи могу користити и самофинан-сирајући студенти, али по еко-номским ценама.

Марија Ћосић

БОР» Летњи распуст у борским основним и средњим школама биће искоришћен за реконструкцију и неопходне ра-дове у просторијама школа или двориштима. За обнову и сана-цију школа локална самоуправа

издвојила је средства из буџета, па су у току радови у Основној школи „3. октобар“, као и у Еко-номско-трговинској и Техничкој школи.

Многе школе добиле су но-ве прозоре, сређени су мокри чворорви, замењени кровови. Помоћ локалне самоуправе борским школама значи много, међутим, како директори исти-чу, неопходна су и даља улагања.

За замену крова на фискул-турној сали у Основној школи „3.октобар“ издвојено је два милиона и 600 хиљада дина-ра, вредност радова у Економ-ско-трговинској школи је шест милиона, а Техничка школа је за замену паркета у фискултурној сали добила два милиона дина-ра. За средства из буџета конку-рисале су и друге борске школе, па ће радови бити настављени и у наредном периоду.


Дани дијаспоре у Неготину Расписан конкурс за смештај ученика и студената

Повољни услови смештаја у Судентском центру у Бору

Почела реконструкција школаБОР» Превише кише то-

ком пролећа и почетком лета, не-погоде и поплаве и слаба купов-на моћ становништва су разлози веома слабе понуде и тражње робе на Зеленој пијаци у Бору. Продавци кажу да је за четвр-тину опала продаја у односу на претходне сезоне, а и роба је, наглашавају слабијег квалитета. Храна се довози са југа Србије, пре свега из Лесковца и из Ни-ша, мање из околних места.

Слабијој понуди доприноси и обавеза продавца да закупи тезгу. Цена закупа за месец дана је три или пет хиљада, у завис-ности од тога да ли се продајно место налази у отвореном или затвореном простору, а дневни

закуп се одређује по количини изложене робе.

Према речима надлежних у предузећу „Центроисток“ АД Бор, у чијем је саставу Зелена пијаца, сви закупци тезги имају уредна решења да су пољоприв-редни произвођачи, да имају ре-гистроване фирме за обављање ове делатности или да раде за њих. Међутим, не негирају да има и накупаца, али кажу у зане-марљивом броју.

Очекује се да ће у наредном периоду бити повећана пону-да робе на борској пијаци, јер производња хране на домаћем тржишту знатно касни због не-повољног времена.

Горан Грамић

Опала понуда и тражња на борској зеленој пијаци

Радна посета министра војске Бору

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 36 петак,18. јул 2014.

БОР»Борску општину посе-тио је министар одбране Републи-ке Србије Братислав Гашић са са-радницима. Пријему који је орга-низовао председник општине Бор Живорад Петровић, присуство-вали су и официри генераштаба Војске Србије на челу са гене-ралом Љубишом Диковићем. На пријему је било речи о сарадњи Војске Србије и Борске општине.

- Знате већ да Бор бије лош глас када је реч о аерозагађењу. На несрећу мало људи зна за природне лепоте којима бор-ска општина располаже. Завр-шетком нове топионице решиће-мо проблем аерозагађења, а ви ћете се уверити колико природ-них лепота борска општина има - рекао је Живорад Петровић, председник Општине Бор, на пријему, обраћајући се многим новинарским екипама.

Вежба преживљавања спе-цијалних јединица Војске Ср-бије била је повод да припадни-ке ових јединица обиђе и минис-тар одбране Братислав Гашић.

- Осим што сам обишао наше јединице које имају специјалне вежбе искористио сам прилику да поразговарам и са представ-ницима локалне самоуправе, о проблемима са којима се они су-срећу при раду. Бор као град ме је одушевио, изузетно је чист, трава покошена. Када је реч о сарадњи Војске Србије и Општине могу рећи да ћемо разговрати о објек-ту који војска има близу борског аеродрома и надам се да ћемо успети да пронађемо заједнички језик и тај објекат дамо локалној самопуправи, како би га понуди-ла неком инвеститору – рекао је Братислав Гашић министар од-бране Војске Србије.

У циљу промоције потен-цијала борске општине за више од 20 новинарских екипа из целе Србије организован је обилазак Лазареве пећине, а код мотела је за министра Братислава Гашића и остале госте постављена из-ложба традиционалних јела овог краја и народних рукотворина

Зоран Максић

Неколико стотина припадни-ка Специјалних бригада Војске Републике Србије, ове године реализује обуку у летњим усло-вима на плани Стол, поред Бо-ра. Војници елитних јединица Војске Србије стекли су нова знања о летњој алпинистици, роњењу, савладавању водених препрека, исхрани и преживља-вању у природи.

Припаднике ових бригада посетио је министар одбране Републике Србије Братислав Га-шић са сарадницима.

- На терену смо обишли најелитнију јединицу Војске Србије, Специјалну бригаду. Имали смо прилику да видимо њихову обуку у летњим усло-вима и како они на овом тере-ну преживљавају. Оно што је највредније у војсци Србије је кадар. На жалост 12 година није улагано у ову јединицу, у њихо-

ва материјална средства и зато ћемо до краја 2014. године ви-ше издвојити средстава, побољ-шати квалитет њихове опреме. Ја им честитам на ономе што су извели овде и показали нам ко-лико су заиста спремни - рекао Братислав Гашић, министар одбране Републике Србије.

- Да би савладавали прос-тор, имајући у виду да је две трећине Србије планински део, потребна нам је планинарска, верачка и ронилачка опрема јер морамо затворити дејство у

ваздуху, на земљи, у води и под водом. То нам је неопходно јер Специјална бригада извршава задатке у сваком амбијенту и морамо бити покривени и обу-чени за коришћење опреме у свим условима - каже Јелесије Радивојевић, бригадни генерал и командир Специјалне бригаде.

Дејан Ђорђевић

Министар Гашић разговарао са руководством општине о употреби војне имовине у Бору у цивилне сврхе

Обучени да делују у свим условима

Припадници Специјалних бригада на вежби

НЕГОТИН» Програмом „Тесла дан - почаст генију“ Не-готин се укључио у обележа-вање Дана науке у Србији и го-дишњице рођења Николе Тесле, једног од најпознатијих српских и светских проналазача и науч-ника у области физике, електро-технике и радиотехнике, првог Србина, номинованог за Нобе-лову награду, 1937. године.

Неготинци су, на годишњицу рођења Николе Тесле, кључног човека на изградњи прве хи-дроцентрале у свету на Нијага-риним водопадима, имали при-

вилегију да чују много нових детаља о Теслином животу.

Народна библиотека „Доси-теј Новаковић“ је организовала сусрет са Милованом Матићем, физичарем, после Ђорђа Ста-нојевића, најзначајнијим срп-ским библиографом обимног Теслиног дела. Он је публици говорио о великом научнику, чијим се делом и животом, као самостални истраживач, бави више од двадесет година.

Међу људима које је Тесла дубоко поштовао и ценио би-ли су и Неготинци, композитор

Стеван Мокрањац и научник светског гласа, астрофизичар Ђорђе Станојевић. Због тога Тесла дан у Неготину закључен је причом о Ђорђу Станојевићу, још једном великану науке, Те-слином пријатељу, човеку блис-тавог ума, који је најзаслужнији

за примену Теслиних проналазака у Србији с краја 19. и почетком 20. века.

- Само пет година по изградњи Тесли-не хидроцентрале на Нијагариним водо-падима, захваљујући Станојевићу, почела је електрификација Србије, наравно по-сле првих изграђених хидроцентрала - ре-

као је Никола Плавшић исто-ричар из Неготина, током надах-нутог предавања у Спомен соби Ђорђа Станојевића, отвореној 1992. године у згради неготин-ске Електродистрибуције.


Почаст великануОбележена годишњица рођења Николе Тесле

стр.4


ДРУШТВО број 36петак, 18. јул 2014.

Измене закона о пореском поступку и пореској админи-страцији које је Скупштина Републике Србије усвојила почетком јула, почеле су да се примењују. Међу најзначај-нијим одредбама за грађане и правна лица је повећање казни за неплаћање пореза, које се за физичка лица крећу до 50 хиља-да динара, а за правна и до два милиона динара у зависности од прекршаја.

- Казне које су предвиђене Изменом закона о пореском по-ступку, уколико дође до прекр-шаја, неће се директно урачу-навати у дуговање за порез. О

томе ће одлучивати прекршајни органи, односно суд, на основу пријаве коју поднесе Одељење пореске администрације - ка-же Милена Стројић, начелник Одељења пореске администра-ције Општине Бор.

Новина је и систем дос-тављања обрачуна пореза на имовину, који ће од сада стиза-ти поштом директно на кућну адресу.

- До сада су курирске службе обрачун поре-за достављале месним зајед-ницама, одакле су грађани до-бијали решења. Изменама За-кона решења о порезу од јула се достављају поштом ди-ректно на ад-ресу грађана.

Подсећам и правна лица да се наставља систем само опорезо-вања имовине и да су у обавези да плаћају порез, без обзира на то што не добијају решење - наг-

лашава Милена Стројић.Задужење за порез грађани

ће и убудуће моћи да провере директно на шалтеру пореске администрације Општине Бор.


Према Изменама Закона о пореском поступку и пореској ад-министрацији које су почеле да се примењују , предвиђене су велике казне за све који не плаћају порез. Опрезни морају да буду предузет-ници и фирме , али и грађани.

Уколико грађанин плати по-рез, али не у износу који му је од-редила Пореска управа, платиће камату и казну од минимум 50.000 динара.

Фирме или предузетници плаћају казну од 40.000 до 100.000 динара и кад плате порез, али не поднесу пореску пријаву, док је за неплаћање пореза за правна лица предвиђена казна до два милиона динара.

Иста казна предвиђена је и за фирме које у малопродаји не истакну цене и за правна лица која лажно прикажу порез.

Иако социјалне карте за грађане Србије још увек ни-су урађене, већ сада се пре-цизно зна да у нашој земљи има пола милиона корисника социјалне помоћи, као и да је 400.000 радника од почет-ка економске кризе у Србији остало без посла, док 650.000 грађана не прима редовно своје зараде.

- У Бору тренутно 740 породица прима социјалну материјалну помоћ и једва саставља крај са крајем, јер материјална помоћ за једног члана износи 7.700 динара и увећава се за сваког наредног члана породице за 3000 ди-нара. Корисници материјалне помоћи у Србији имају пра-во на бенефиције за струју и огрев и сматрају се енергетски заштићеним купцима - каже Мирјана Митровић, дирек-тор Центра за социјални рад у Бору.

Златја Марковић

КЊАЖЕВАЦ» У Герон-толошком центру у Књажевцу има 12 корисника из Бора. Ова установа располаже са 220 мес-та, док тренутно борави 212 старијих особа из 33 општине у Србији. Највећи број људи у овом центру долази из Борског и Зајечрског округа.

Овај центар има дугу тра-дицију, а самостално ради од 1991. године. Корисницима домског смештаја пружају се услуге становања, исхране, не-ге и здравствене заштите, као и разноврстан културно- забавни, образовни, рехабилитациони и други садржаји у зависности од интересовања корисника и сте-пена очуваности њиховог мен-талног и физичког здравља.

У тренутку када потреба за помоћи и негом постане таква да захтева промену начина живота

и средине - дом за старе је добро решење.

У Геронтолошком центру у Књажевцу већ десет година жи-ви Боранин Душан Радаковић.

- У Књажевцу сам већ десет година. Не допада ми се што је дом за старе у Бору далеко од града, високо је, нема самоуслу-

ге, нема киоска и изолован је од света. Овде у Књажевцу имамо све у близини - каже Радаковић

- Ја бих се одмах вратила. У Бору ми је син, снаја, унуци, а ја желим да будем са њима. Чим се отвори Геронтолошки центар у Бору ја одмах идем. Живим за тај дан - каже Негос-лава Манић .

У Геронтолошом центру у Књажевцу је све више зависних

корисника, којима је потребна помоћ и нега, а нажалост све мање незави-сних и покретних особа. За болесне особе је Геронто-лошки центар чес-то једино и најбоље решење, па се све већи број људи од-лучује да последње

дане проведе у Геронтолошким центрима.

Златја Марковић

БОР» Незадовољни такси-сти у Б ору организовали су при-отест испред зграде Општинске управе који окончан је након договора са локалном самоу-правом о ограничењу броја так-систа на 120 како је предвиђено ранијом одлуком као и о раду инспекцијских служби. Један од захтева таксиста био је и да се у центру града одреде нова стајалишта, јер их нема довољ-но. До сада су обележена 22 стајалишта,а таксисти захтевају још 10 у центру града. За ову делатност регистровано је 148 возила а близу 50 таксиста овај посао обавља на црно. Из локал-не самоправе поручују да ће у наредном периоду инспекцијске службе интензивније контроли-сати дивље таксисте.

Жаклина Јовановић

ВЕЋЕ КАЗНЕ ЗА НЕПЛАЋАЊЕ ПОРЕЗА

Решење о порезу на кућну адресуОбрачун пореза на имовину, који су грађани до сада добијали преко месних заједница, од почетка јула стижу поштом на кућну адресу

Недовољна социјална помоћ за

сиромашне

Протест борских таксиста

Геронто центри за мирно треће добаУ књажевачком дому за збрињавање старих лица, који има дугу традицију, све је више корисника којима је због старости или болести неопходна помоћ и нега

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 36 петак, 18. јул 2014.

Проширење површинских копова, дугачки транспортни путеви, рад на великим дубина-ма, пад садржаја метала у руди и други погоршани природни услови рада и пословања, Ру-дарско-топионичарском басену Бор намећу потребу за истра-живањем и развојем нових тех-нологија како би се смањили трошкови пословања и повећао профит. Да би се то постигло по-кренуто је формирање Центра за развој, истраживање и пројекто-вање. Он би требало да обухвати секторе за развој, истраживање и пројектовање из области гео-логије, површинске и подземне експлоатације, припреме мине-ралних сировина и флотацијских јаловишта, сектор за техногене сировине, просторно планирање са геодезијом и секторе из об-ласти металургије, електрома-шинства и грађевинарства.

- У РТБ-у Бор имамо довољ-но добрих високо образованих кадрова који би могли да се баве пројектовањем и истраживањем

у свим областима рударства и металургије. Потребно је окупи-ти их и организовати како би им се омогућио рад на пројектима. То примењују многе велике ру-дарске компаније у свету. При-мера ради, позната америчка компанија „Фрипорт“ која се бави истраживањем и произ-водњом бакра, има свој инсти-тут за научна истраживања из области геологије, геомеханике, геотехнике, рударства и ПМС-а - каже Димча Јенић, директор за развој РТБ-а Бор.

Циљ је да се стручњаци из свих области окупе како би се новим пројектима и истражи-вањем трошкови производње свели на минимум, а истовре-мено унапредила и проширила производња. У том циљу оче-кује се набавка нових софтвера и оспособљавање лабораторија, а ова инвестиција би се вишес-труко исплатила, кажу у РТБ-у Бор.


МАЈДАНПЕК» Тачно према плану, 7. јула, транспорт-ни систем 1 у Руднику бакра Мајданпек понео је прве коли-чине јаловине од дробилане до јаловишта Мали Ујевац. Тако је започео пробни рад током којег би, у ходу, требало да се отклоне сви мањи проблеми и недостаци.

Оспособљавање система, који није радио готово 14 годи-на, почело је у јануару ове годи-не, у циљу бржег и јефтинијег раскривања рудних лежишта, што има велики значај за наста-вак рударења у Мајданпеку.

Транспортни систем под-разумева 2.610 метара дуг пут од дробилане, преко додавача, транспортера и одлагача којим ће јаловина са Јужног ревира бити одвожена на јаловиште Мали Ујевац. Капацитетом од 3.000 тона по сату убрзаће се раскривање лежишта и побољ-шати економија предузећа, јер

ће се трошкови превоза са 2,5 долара по тони свести на само 0,8 долара.

- Сопственим снагама и уз помоћ радника РББ-а најпре смо завршили грађевинске ра-дове, створили услове за уно-шење електромашинске опреме, навукли траку и, уз помоћ екипе из АТБ ФОД-а, привели посао крају. Обавили смо већ тест кон-тролу на хладно, а сада почиње уходавање под оптерећењем. Све функционише, мада треба кори-говати ситнице - каже Светомир Мустецић, помоћник директора РТБ Бор за инвестиције у РБМ-у.

- Биће потребно још две-три недеље да се све усклади и ос-пособи за несметан рад пуним капацитетом - каже Чедомир Марковић, надзорни орган за електрорадове.

То потврђује и Јагодинка Богдановић, руководилац одр-жавања транспортних трака.

Прорадила жила куцавица РБМ-а- Предстоји нам синхронизо-

вање комплетне опреме и мало дотеривање. Под оптерећењем ће се видети да ли се све ролне окрећу и да ли су носачи ролни и трака правилно нивелисани - ка-же Јагодинка Богдановић.

Процењује се да оспо-собљавање Транспортног

система један вреди нешто мање од три милиона евра, рачунајући и резервне делове за примарну дробилицу. Зах-ваљујући радовима у сопстве-ној режији уштеђено је 500 до 600 хиљада евра.

Силвија Вукашиновић

НЕГОТИН» На Хидрое-лектрани „Ђердап 2“ на Кусја-ку код Неготина, производња електричне енергије је на ни-воу планиране за јул месец. Са дневном производњом од око 4.000 мегават сати струје, по-четком јула, на другој ђердап-ској електрани је произведено 12.516 МWh, а надлежни кажу да ће се тај тренд наставити и у наредном периоду, при дото-ку Дунава од 4.200 м³/с.

Иначе, у претходном ме-сецу на ХЕ „Ђердап 2“, при средњем дотоку Дунава од 5.600 метара кубних у секун-ди, произведено је 142.264 МWh струје или 3% више у односу на план. За протеклих 6 месеци на „Ђердапу 2“, про-изведено је 812.296 МWh, или за 1,5 % више у односу на пла-нирану годишњу производњу.

Ј.Станојевић

БОР» Рударско топио-ничарски басен Бор је и ове године на листи стотину прив-редних друштава са највећим пословним приходом у 2013. години, коју је представила Агенција за привредне регис-тре Србије. Са пословним при-ходима од 31 милијарде и 700 милиона динара РТБ Бор група је на 18 месту и једина је ком-панија из Тимочке крајине која је на овој листи.

Прва три места заузимају НИС Нови сад, ФИАТ Крагује-вац и Електро привреда Србије.

Међу привредним друштви-ма која су прошле године ост-варила највећу нето добит ХЕ „Ђердап“ нашла се на 32. месту са милијарду и по динара до-бити, а највећу добит су према листи АПР-а остварили НИС Нови Сад, „Телеком Србија“ и „Теленор“.


Транспортни систем прорадио после 14 година. - Утрошено 3 милиона, а сопственим снагама уштеђено 600 хиљада евра

Формираће се развојно истраживачки центар РТБ-а

Стручњаци на окупу

Киловати теку по плануРТБ Бор међу најбољима

Басен је на 18 месту листе најуспешнијих фирми у Србији

Стабилна производња у ХЕ „Ђердап 2“

стр.6


У ФОКУСУ број 36петак, 18. јул 2014.

Идеја младог Боранина Ми-лоша Љубомировића да стого-дишњицу Сарајевског атентата обележи филмом „Сјене“ још није остварена због недовољно новца. Релевантне институције у Србији нису помогле снимање, па је део средстава, скоро 17 хиљада долара, прикупљен на донаторс-ком сајту, а за завршетак филма недостаје још новца. До сада је снимљено 30 одсто филма.

Регионална телевизија Бор препознала је значај овог пројек-та и медијски помогла промо-цију филма који може да расвет-ли историјске контраверзе.

- У години када се обележава стогодишњица Сарајевског атен-тата филм „Сјене“ може да буде

значајан пројекат на расветља-вању чињеница, да се открију мотиви и идеали Гаврила Прин-ципа, да се његов лик сагледа из другог угла посебно што око Са-рајевског атентата постоје број-не контраверзе и данас, век на-

кон тих значајних догађаја за на-шу историју. Овакви пројекти су битни за ширу друштвену зајед-ницу јер су базирани на истини-тим догађајима. Чињеница је да у време у којем живимо пропа-гирају се неке друге вредности, инстант култура и уметност, због брзог начина живота, док се занемарују чињенице и догађаји из српске историје. Телевизија Бор подржава овај пројекат ме-дијски између осталог и због то-га што је Милош Љубомировић наш Боранин, млад човек који препознаје праве вредности и који не одустаје од своје идеје иако није успео да филм буде го-тов за приказивање баш 28. јуна како је и планирао. Надамо се да ће успети да заврши пројекат у години када се обележава сто-годишњица важног историјског догађаја – истакла је Данијела Нововић, главни и одговорни уредник РТВ Бор.

Филм „Сјене“ говори о суд-бини Гаврила Принципа након атентата и о разговорима које је Принцип водио са прихијатром Папенхајмом у чешком затвору Терезин. Главне улоге у филму играју Небојша Глоговац, Ни-кола Ракочевић и Алесандар Радојичић.


Полемика о оправданости нових законских предлога о нужној приватизацији свих ло-калних и регионалних медија у Србији настављена је и пре уласка сета медијских закона у скупштинску расправу, среди-ном јула.

Постављајући посланичко питање министру културе Ива-ну Тасовцу о уставној одредби

гарантовања права на истини-то, потпуно и благовремено информисање јавности, народ-ни посланик Социјалистичке партије Србије из Ниша Ненад Милосављевић, навео је приме-ре Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ у Бору и Телеви-зије „Ниш“ као успешних у том послу без обзира на то што нису у приватној својини и, са друге

стране, низ негативних примера приватизације који су грађани-ма ускратили уставно право на информисање.

- Показало се да приватизо-вани медији најчешће немају ин-терес да бесплатно информишу грађане о питањима значајним за њихов живот и њихову локал-ну заједницу - истакао је Ненад Милосављевић

Милосављевић је, уз пред-лог да се преиспитају све неус-пешне приватизације локалних медија, затражио од министар-ства и да се један број регионал-них радио и ТВ станица, наро-чито оних са истока, југа, па и централне Србије, интегрише у систем јавног медијског сервиса Србије.

Бојан Обрадовић

На Регионалној конферен-цији „Припремање Дунава за главну улогу у филмовима“, локалним самоуправама, међу којима и општинама Неготин, Бољевац, Кладово и Мајданпек ,уручени су сертификати “Филм Френдли”. Реч је о пројекту који спроводи Српска филмска асо-цијација уз финансијску помоћ Европске уније и Аустријске развојне агенције и у партнер-ству са Националном алијансом за локални економски развој, Туристичком организацијом Ср-бије и Синема Сити фестивалом,

а чија је основна идеја стимули-сање филмске индустрије на Ду-

наву, као покретача економског, културног и туристичког развоја у Подунављу, али и промоција градова и општина на Дунаву

као конкурентних дестинација за снимање страних филмова.

- Филмски менаџмент је понудио Општини Бољевац са-радњу,мислим да то нуде и дру-гим локалним самоуправама, и ми смо препознали значај таквог пројекта и уједно показали да на сваку понуду која може да афир-мише наш простор, реагујемо у правом тренутку и на прави на-чин. Ми већ имамо искуства са екипама које снимају филм, и у томе их подржавамао, јер оне промовишу наш простор, неке наше дестинације, обичаје, кул-

туру, традицију и поносни смо на ту чињеницу да се и кроз филм више сазнаје о Бољевцу - рекао је Небојша Марјановић, председник Општине Бољевац.

Ово је добар начин да се повећа профит и промовишу богата култура, историја и при-рода овог региона и конкретно општине Бољевац ,али то је само први корак ка остварењу циља-да се привуку нови домаћи и међународни филмски и телеви-зијски подухвати који запошља-вају локално становништво.

Бранислава Илић

РТВ Бор помаже „Сјене“Полемика пре скупштинске расправе

Зашто приватизовати успешна гласила?

Пријатељи филмаОпштине источне Србије помажу филмску индустрију

Данијела Нововић, гл. и одговорни уредник РТВ Бор

стр.7


У ФОКУСУброј 36 петак, 18. јул 2014.

ЗАЈЕЧАР» У Зајечару и околним селима завршено је или су у току бројни инфрастукур-ни пројекти. Од оних редовних, какво је одржавање путне мреже до санације штета од пролећних поплава. Поред тога у плану су и нови, који би требало ускоро да буду реализовани и који би би-ли од примарног значаја за град Зајечар. Два највећа су изградња моста код силоса према насељу Котлујевац и магистрални пут од улаза у град из правца Па-раћина до излаза према Неготи-

ну. Предстоје и радови у Првој и Другој месној заједници, као и уређење две најзначајније улице у самом центру, Николе Пашића и Светозара Марковића.

Град Зајечар ће за ове намене издвојити 500 милиона динара и још 300 милиона колико ће ин-вестирати ЈП „Путеви“ Србије. Иначе, у овој години Зајечар планира да за реконструкцију и уређење инфраструктурних пројеката издвоји око милијарду динара.

Давор Марушић

НЕГОТИН» Иако је тре-бало да почне много раније, крпљење ударних рупа и њи-хово пресвлачење, на град-ским улицама у Неготину, по-себно деоница на којима има највећих оштећења, почело је, тек 10. јула. До одлагања овог сезонског посла је дошло због кашњења поступка јавних набавки, касније и одустајања изабраног извођача радова. Уз добијене потребне сагласнос-ти надлежних за преговарач-ки поступак, с обзиром да би понављање јавних набавки, додатно, пролонгирало поче-так радова, инвеститор, Јав-но предузеће за грађевинско земљиште, определио се за Предузеће за путеве „Штрабаг“ Зајечар, чије су екипе, у редов-

ном поступку, већ ангажоване на санацији локалних путева у десетак крајинских села.

- С обзиром на алармантно стање на нашим улицама и на локалним путевима, учинили смо све како би се са радовима одмах почело, без даљих од-лагања и чекања. Од данас су екипе зајечарског „Штрабага“ у градским улицама где је најкри-тичније: Србе Јовановића, Аге Рогожинаревића, Бадњевској, Косте Тодоровића, Јована Дин-кића, Страхињића бана и још неким, у које ће бити уграђено 350 кубика асфалта и 700 мета-ра квадратних слоја за пресвла-чење. За извођење ових послова обезбеђено је седам милиона ди-

нара из буџета Општине Него-тин. Са 40 милиона из општин-ске касе финансирамо и сана-цију локалних путева у месним заједницама и до сада смо већ завршили десетак села, са 1.200 кубика асфалта и 11.550 метара квадратних слоја за пресвла-чење. Реч је о селима: Србово, Кобишница, Буковче, Мокрање, Рајац, Александровац, Ковило-во, Смедовац, Рогљево и Браће-вац. Иначе, у нашој надлежнос-ти је брига о око 145 километара мреже локалних путева и 130 километара улица у граду - наво-ди Драган Мијуцић, који је пре непуних месец дана именован за вршиоца дужности директора ЈП за грађевинско земљиште у Неготину.

Према његовим речима, по-

чело је и уређење улица у окру-жењу Зелене пијаце, поверено Предузећу „Тончев градња“ из Сурдулице, које је и извођач ра-дова на њеној реконструкцији. После подужег застоја, радови на изградњи пијаце, биће на-стављени, каже Мијуцић, и пр-ве најаве говоре да би могли да потрају у наредна 3 и по до 4 месеца. Повећан обим послова, у неготинском ЈП за грађевинско земљиште илуструју и податком о тампонирању атарских пу-тева, које је поверено домаћем предузећу „Мокпромет“. Ови радови на некатегорисаним пу-тевима коштаће око 2,5 милиона динара.


За реконструкцију и уређење инфраструктурних пројеката у Зајечару биће издвојено око милијарду динара

Од моста до магистралног пута

Санирају се градске улице и сеоске саобраћајнице

ИнфраструктураТоком лета живо на радилиштима у неготинској општини.- Из буџета ће се издвојити 40 милиона динара

БОР» У насељу Кучајна у Бору свечано је отво-рен новоизграђен спортски терен у оквиру пројекта за уређење градских игралишта који је покренула локална самоуправа. Отва-рању игралишта присуствовали су мештани, као и представници локалне самоу-праве и Савета месне заједнице Ново селиште.

Локална самоуправа у Бору одвојила је знатна средства за уређење стадиона и игралишта за најмлађе. Игралиште је оп-ремљено и спремно за мештане

који желе да се рекреативно ба-ве спортом, а следи и уређење околине.

Поводом отварања игра-лишта у Кучајни, Културно уметничко друштво „Ново се-лиште“ наступило је са гостима из Македоније, а затим је орга-низован турнир у фудбалу.


Ново игралиште у борском насељу Кучајна

Локална самоуправа у Бору одвојила је знатна средства за уређење стадиона и игралишта за најмлађе

стр. 8


СПЕКТАР број 36петак, 18. јул 2014.

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

DZÎUA MAJDANULUJ ÎN MAJDANPEK

» Majdanu đe aramă Majdanpek în junu al đe 25 a însămnat dzîua kompaniji. Ku 53 đe anji în dărăt đin Majdanpek kătră Bor a pornjit alje đe întîj tone đe koncentratu arami. „Južni revir“ đin anu 1961. în Topituarja Boruluj a trimjes mult koncentrat ku kvalitet bun, ama a pri+eput šî în rekordurlji đe produ+erje, karje lja făkut RTB Bor. „Astădz je Majdanu đe aramă Majdanpek pi drumu bun jar să lukre ka šî măj đe mult kum a lukrat. Rezervelje đe rudă, lukratu la luoku „Andezitski prst“ šî parća lu „Južni revir“ fak lung să puată lukra majdanu, ama produ+erja, karje đin an în an je tot măj marje, garăntuje egzistencija a lukratoriluor šî orašuluj, karje ka šî Boru, trăješće đin majdan šî pintru jel“, a spus direktoru general a RTB-uluj Bor Blagoje Spaskovski. Jel a ćestitujit la mînăduktorije šî lukrători anu al đe 53 đe lukrat ku doritu ku voja karje o au akuma în profăkutu sistemuluj đe transport šî flotaciji, đin an în an să mărjaskă produ+erja šî jar să ažungă la rezultaturlji ku karje RTB Bor o să să mîndrjaskă.

VREMJA RA ŠÎ ÎN OKRUGU BORULUJ

» Vremja ra ku vînt, pluaje, ama šî ku pjatră a fost šî în okrugu Boruluj. În împrjeunarja lokală Davidovac în Komuna Kladovi pjatra a făkut šćetă pi vro 10 hektaruri đe pomîntu karje să lukră. Raportu ku totu đispre šćetă o să să šćije kînd

komisija o să mjargă pi teren. Đin nouă stanjicuri kontra pjatră în Kladova sa poknjit 33 đe raketuri.Pintru kă a bătut vîntu, făr đe eljektrikă în Komuna Boruluj a fost uaminji în Zlot, luoku đe trăjit a Slaćinji, Metalurg šî Selišća a bătrînă. Strîkaturlji în Komuna Boruluj jut sa đirjes. Vîntu în Bor a rupt krjen&ilji pi kîćeva luokuri, ama lukrători a firmi publji+e komunalje „3. oktobar“ în Bor lja ćistît.

„GRUPA 55“ ĐISPRE TURIZM

» În făkutu uslovuriluor đe krjeskutu măj jut a turizmuluj nu sa uložît đestul šî pi lîngă aja kă sînt potencijaluri šî njevoji, sa audzît la tribina đispre turizmu lokal, karje în Bibljioteka Boruluj a cînuto împrjeunarja uaminjiluor „Grupa 55“. Pi lîngă +e a dat RTB Bor, samouprava lokala na dat đestul đe turizm šî pi lîngă aja kă sa adus mulće dokumenturi ka šî kum sînt Strategija krjeskutuluj lokal, Planu a luokuluj, Planu lokal ekolo&ik šî alće. Dokumenturlji ašća a definisît mulće zadatkuri šî măsuri đe îmbunătăcîtu uslovuriluor đe krjeskutu turizmuluj.La samouprava lokală, đi la adunarja asta, sa trimjes încăljesu kă trăbuje ku raspus să fakă strategijlji đe krjeskutu turizmuluj ku banji đin buđet šî projekturlji pregăćic đe banji a donatoriluor karje pot venji, a spus Radmila Ležajić, prezîdantu a împrjeunărji „Grupa 55“.

Prevodu: Aleksander Ilić

БОР» У оквиру манифе-стације етно песме, под називом „Интернационални исток Ср-бије“, у организацији Удружења грађана „Вилаж“ у Шарбановцу код Бора организован је ок-ругли сто о положају мањинских заједница у Србији под називом „Љубљанска упутства“.

Учествујући у дискусији Шон Мекгрејви, из канцеларије Високог комесара за нацио-налне мањине ОЕБСа у Хагу је рекао да су сусрети овакве врсте итекако пожељни у више-националним срединама каква је борска општина, у којој живи 27 националности. Када је реч о међунационалним односима Мекгрејви је рекао да је Србија последњих година учинила мно-го на пољу заједничког живота, а све у циљу постизања грађан-ског друштва у коме заједнички и равноправно живе људи разли-читих националности.

- Мислим да су овакви су-срети вишеструко корисни за

људе, да разговарају о својим обичајима, култури, па чак и храни, да забораве на политику и свакодневне бриге. У Србији је иначе видљив помак када је реч о мултикултуралности, по-штовању разлика између нацио-налних мањина. Ваша земља је на добром путу да усвоји и при-мени све европске норме када је реч о поштовању права нацио-налних мањина - рекао је Шон Мекгрејви.

И остали учесници округлог стола сложили су се да су по-штовање документа, познатог као „Љубљанска упутства“, али и сусрети овакве врсте, итекако допринели бољим међунацио-налним односима у Србији.

Учеснике сусрета „Интер-национални исток Србије“ при-мили су и представници локалне самоуправе у Бору а одржан је и округли сто о положају нацио-налних мањина у Србији.

Зоран Максић

БОР» У Музеју рударства и металургијеу Бору отворена је изложба „Влашки кутак - мате-ријална и духовна култура Вла-ха Бора и оклонине“. Изложба је реализована у сарањи са Цен-тром за развој цивилног друшт-ва и Националним саветом Вла-ха и део је пројекта „Мултикул-турализам у Србији није мртав“ који реализује Центар за развој цивилног друштва, а финансира амбасада краљевине Норвешке.

- Изложба широј јавности у Србији жели да укаже на значај културе Влаха у источној Србији и на њихову улогу у изградњи модерног грађанског и сеоског друштва - пише у пратећем ка-талогу изложбе аутор уводног

текста др Весна Марјановић из Етнографског музеја у Београду.

- Музеј рударства и металур-гије одувек је био и остао отво-рен за сарадњу, посебно када је реч о култури Влаха, која је без сваке сумње специфична - на-гласила је на отварању аутор по-

ставке, етнолог Сузана Мијић, и додала да је влашка култура посебна по много чему и због тога је требало мало више труда

како би на поста-вци било све оно што је за животни циклус овог ста-новништва најка-рактеристичније, а оно што доминира код Влаха то је си-гурно култ мртвих.

- Задовљство је било радити протекле две годи-не на оснаживању

влашког становништва да ужива у загарантованим правима које имају националне мањине. На-дам се да ће пројекат живети и наредних година, јер ово отва-рање изложбе показује да је то тек почетак за даљу сарадњу и

рад. Ми смо урадили и сратегију даљег развоја Влаха али ова из-ложба је нешто што остаје и што је отворено за све даље актив-ности, како нашег Центра тако и других установа, организација и самог становништва - рекла је Снежана Илић, директор-ка Центра за развој цивилног друштва

- Ово је заиста велики тре-нутак за влашко становништво, али и за друге, посебно за цело-купну друштвену заједницу која на овај начин доказује да брине о националним мањинама - каже Зоран Јанковић, председник Удружења „Србијански власи“.

Сарадници на пројекту су Етнографски музеј у Београду, Национални савет Влаха и Му-лтиетнички центар за развој ре-гије „Дунав 21“.

Елда Драгаш

За веће поштовање различитости

Очување традиције ВлахаИзложба „Влашки кутак” послужиће посетиоцима да се упознају са традицијом и културом ове националне мањине

стр. 9


КУЛТУРАброј 36 петак, 18. јул 2014.

БОР» У борском Музеју рударства и металургије отворен је седми међународни салон фо-тографије. Изложени су радови аутора из близу 70 земаља света, а гранд при за најбољу фотогра-фију припао је Филипу Фили-повићу из Македоније, за рад Аурора. Милионима људи фо-тографија представља не само потребу свакодневног живљења, већ и велико задовољство, било као докуменат, разонода, тех-ницка забава, пасија или умет-

ност. Они за које је фотографија уметност своје виђење света и свега што га окружује редовно представљају на бројним из-ложбама и салонима, попут овог који приређује Фото клуб Бор.

Овогодишњу изложбу прати и изузетно лепо опремљен ката-лог, а посетиоци ће у наредних

двадесетак дана имати прилику да погледају како то свет виде фотографи са свих континената.

- Ове године број учесника је нешто мањи, али број земаља из којих су радови пристигли је већи. Тако имамо фотографије из скоро седамдесет земаља света. Такође, квалитет је ове године изузетно добар и жири је имао заиста тежак задатак при-ликом одабира - истиче Зоран Мојсин, председник Фото клуба Бор и организатор Салона.

Најбољи аутор Салона, по оцени жирија јесте Тронд Ска-рет из Норвешке. Четири златне медаље за теме: жена, експери-ментална, слободна и црно бела фотографија отишле су Македо-нију, Румунију, Велику Брита-нију и Словенију.


Отворен седми Међународни салон фотографија

Гран при македонском ауторуМеђу фотографима из око 70 земаља за најбољег проглашен Норвежанин, а злане медаље отишле у Румунију, Велику Британију, Македонију и Словенију

НЕГОТИН» До средине јула трајаће санација зидова у приземном делу Музеја Хајдук Вељка у Неготину, уз рекон-струкцију електричне инстала-ције. Радове са два милиона и стотину хиљада динара финан-сира општина Неготин.

У Музеју, смештеном у ко-наку кнеза Тодора, који и да-

нас представља најстарију и најлепшу стамбену зграду у Неготину, изграђену средином 19. века, изложена су уметнич-ка дела, оружје и барјаци из Првог српског устанка, фото-графије и документа о ратовању српског јунака Хајдук Вељка Петровића.


ЗАЈЕЧАР» Многе мани-фестације, концетри, изложбе, промоције, предавања, коло-није, смотре културно-умет-ничког народног стваралашт-ва, зајечарска Гитаријада и летња филозофска школа део су овогодишњег програма који је најављен за јул и август у Зајечару и околним селима под заједничким називом “Култур-но лето“.

Како је речено на прес кон-ференцији, сваког викенда у се-

лима организоваће се манифе-стације народног стваралаштва, од Сабора косовских Срба у Звездану који је одржан, до Са-бора трационалне културе Ро-ма. Централним догађајем кул-турног лета може се сматрати 48. зајечарска Гитаријада, која ће бити одржана од 31. јула до 2. августа, а и ове године биће организована Летња филозоф-ска школа.


Обнова најстаријег здања

Неготински музеј поправља конак кнеза Тодорчета

Богато културно лето у Зајечару

Гитаријада централни догађај

ОШТРЕЉ» Поводом празника Светог Петра и Пав-ла,сеоске славе Оштреља, села борске општине, житељи већ годинама организују Сабор у игри и песми „Петровдан фест“. Велика љубав, преданост и енергија којом се у овом крају негује и чува влашка култура, привлачи многобројне учеснике и посетиоце сабора. Свечано и лепо било је тако и на деветом „Петровдан фесту“, одржаном у Оштрељу .

Девети сабор окупио је ове године културно уметничка

„Петровдан фест“ у Оштрељудруштва из Србије, Румуније и Бугарске. Пратили су га и пред-ставници Националног савета Влаха.

- Наше пријатељство ус-постављено је на самом почетку фестивала. Ми смо и ове године припремили поклоне за наше драге госте, а посебно нам је драго што су дошли и чланови културно уметничког друшт-ва из села побратима у Бугар-ској - каже Јован Петровић, организатор.

Оправданост Сабора, осим учесника, потврђује и много-

бројна публика, која је уживала слушајући народни мелос, а по-вучена звуцима заиграла и коло.

Тако се, кажу старији, тра-диција млади-ма најбоље и преноси.

О р г а н и -затори „Пе-тровдан фес-та“ су Месна з а ј е д н и ц а Оштрељ и Кул-турно просвет-но друштво „Петар Јенић“ из Оштреља, а међу спон-

зорима су Центар за културу и Регионална телевизија Бор.


стр.10


МОЗАИК број 36петак, 18. јул 2014.

Гастрономске чаролије

лоБОРизми

Читам и слушам ових летњих дана само једно: реформе, рефор-

ме, реформе... Помислих: Можда неки нов рецепт за реформ торту? Врло брзо сам схватила да није у питању торта, осетила неки горак укус и дала се на размишљање како да повежем те реформе са нов-чаником и уживањем у храни.

Прво сам проучила све предлоге закона о раду, ПИО фонду, сте-чају... И дошла до закључка да морамо да мењамо навике и да се прилагодимо храни без меса. Зато вам предлажем ЂУВЕЧ, али на мој начин.

Састојци: 120 г пиринча, 1 главица црног лука, 2 чена белог лука, 3 паприке, 4 парадајза, 2 шаргарепе, 1 шоља ренданих тикви-ца, мало бораније, мало кукуруза шећерца, мањи ловоров лист, со, бибер, першун и 1 павлака.

Припрема: Парадајз исеците на колутове и ставите у једну по-суду. У другу посуду исеците сво остало поврће на листиће и поме-шајте са пиринчем. Посолите, побиберите и додајте мало уља. Дно посуде подмажите уљем и прекрите половином парадајза. Помеша-но поврће ставите преко са другом половином парадајза. Налијте са водом да огрезне. Пеците на температури од 200 степени. Када је већ при крају преко ставите размућену павлаку и пеците још неких десетак минута.

Уживајте у витаминима, одличном укусу и не брините. Прежи-вели смо ми много горе ствари, па ћемо и ове реформе.

Мирјана Васић

• Други народи стварају демо-кратска друштва. Ми демокра-тију заводимо.

• Принцип би данас од муке пуцао на принципе својих вршњака.

Пеко Лаличић

• О будућности земље мора се разговарати на свим нивоима власти. А не само у подземљу!

• Хартија трпи све. Али, и на-род нам није за потцењивање.

Драган Огњановић

• Време је далеко испред нас, али ми увек стигнемо овде где смо.

• Кад су сви почели да мисле као један, свако је морао да ми-сли за обојицу.

Милен Миливојевић

• Знам многе успешне људе. Често ми се јаве из затвора.

• Демократска свест грађана је сужена. Већина само мисли ка-ко да преживи.

Раде Ђерговић

Реформска хармонија боја и витамина Ђувеч

Поетски кутак

Говорим: од ноћи отимамсунчано биће,из столетног снегаизвлачим живу жишку. Износим на ветрометинунејако, чисто, загрцнуто,мало, разиграно, безазлено,загледано у плавет.

Истурам на голомразицуљиљан душе, око голубије,пену снова, мисао будућницу,јагње осмеха усамљено. Намере су моје неумне:у биће тек рођенопрозрачно биће духамоја уста. Зоран Вучић

Говорим

Бонсаи у буквалном преводу значи мало стабло у посуди. За његово обликовање и гајење је потребно много више од уоби-чајне неге биљака. Реч је пре свега о вештини јер су овде ве-ома важне уметничке склоности узгајивача. Основни принцип је неговати минијатурно стабал-це које има све карактеристике биљне врсте у природној вели-чини. Кажу да би их требало прихватити као кућне љубимце јер само тада до изражаја долази њихова лепота.

Тек од недавно, али са мно-го љубави, овом занимљивом хобију посветио се и Миодраг Јулић из Бора. Бави се музиком као занатом, а у слободно време фотографијом и древном јапанс-ком вештином бонсаием.

- Савете о прикупљању и не-говању биљака сам добио са ин-тернета. У непосредној околини

зграде у којој живим сакупио сам неколико примерака које не-ко време успешно гајим. Мора да се тражи адекватно стабалце јер нема свако дрво потенцијал за израду бонсаиа. Ово је бреза и она није захтевна када је реч о одржавању. Захтевније су неке друге врсте храст, брест. Тражи услове као и у природи, зали-вање по потреби када то биљка тражи, а ту је неопходно и мало искуство. Добро је да је наше подручје богато стаблима који имају потенцијал за формирање бонсаиа - каже Миодраг Јулић.

Миодрагова колекција бон-сиа дрвета је за сада скромна. Неколико примерака и то брезе која је расла у околини. Наме-ра овог, очигледно свестраног уметника, је да се више посве-ти овом необичном и захтевном хобију.

Горан Грамић

Мало дрво у кући

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Кућица у цвећу11.00 Мојим се селом...11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 АБС/Ауто15.25 Зелена патрола16.00 Дневник16.30 Серијски филм 16.55 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Спортска хрон.20.30 Серијски филм21.00 Нокаут21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.35 Биљне врсте10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Корак 2111.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 АБС шоуј14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.50 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм 17.00 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Зелена патрола20.30 Серијски филм 21.00 Радим градим21.25 Серијски филм22.00 ДанасВести на влашком22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

01.00 Ноћни програм7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

01.00 Ноћни програм7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ

Позивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 36 петак, 18. јул 2014.

Биоскоп „Звезда“ Бор

Од 20. јуна до 11. септембра 2014. годи-не неће бити пројекције филмова у би-оскопу ,,Звезда“ због летње паузе

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 17 до 21 сат)

Биоскопски репертоар

Због летње паузе наредни број билтена

„Око истока” излази 22. августа 2014. године

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 36петак, 18. јул 2014.

www.rtvbor.rs

БОР» Осим борских ко-шаркашица, које су ове сезоне стигле до највећег успеха у ис-торији клуба, пласмана у најја-чи домаћи ранг, Прву лигу, нове странице историје клуба исписује и још једна борска кошаркашка екипа. Млади кошаркаши Зицера, после четири године заједничког рада, стасали су за упоређивање са сениорским тимовима источне Србије. И то су одмах и доказали, на делу, освајањем првог места у летњој лиги и пласманом у Другу српску лигу.

После почетног наступа у кадетској лиги, потом и у две се-зоне у кадетско-јуниорској кон-куренцији, млади кошаркаши, од којих су само двојица сениори, изборили су прво место Кошар-кашког савеза источне Србије и право да од јесени наступају у рангу у којем су кошаркашке екипе од Кладова, преко Неготи-на, Блаца, Лесковца, до Власо-тинца, Лебана и Бујановца.

А да су заслужено стигли до прилике да буду у сениорској лиги, момци борског Зицера до-казују на тренинзима, где пружају пример посвећености спорту.

- Четири године су рада иза нас. Момци су својим односом према тренинзима и обавезама заиста показали велику посвеће-ност и, мислим, то је на крају и донело овај резултат. И они имају квалитет. Мислим да, ако не баш за врх табеле, ова екипа може да се бори за место у сре-дини друге српске лиге, иако имамо само два сениора у тиму- каже Жарко Мијатовић, тренер у Кошаркашком клубу Зицер.

За ново и теже такмичење, самим тим и за већи изазов, бор-ски Зицер спремаће се без пре-кида у раду у летњем периоду, како би и првенствене утакмице од октобра дочекао са намером да побеђује и докаже да успех није био случајан.

Бојан Обрадовић

ЗАЈЕЧАР» У Парк шу-ми на Краљевици постављена је нова трим стаза чија је дужина 1200 метара и која има 15 стани-ца. На свакој станици налази се и пано на којем се налази упут-ство за коришћење справа. Трим стаза намењена је спортситима и рекреативцима који ће моћи да је користе сваког дана. Вред-ност пројекта је 5.000 долара, а средства је обезбедила америчка организација УСАИД код које су конкурисали Омладинска орга-

низација „Ромулијана“ из Гамзи-града, неформална група „Авној кру“ и омладина насеља Краље-вица. Пројекат су подржали град Зајечар, Зајечарска иницијатива и Фондација „Искорак“.

- Ово је наш трећи пројекат који реализујемо, након терета-не на отвореном и кошаркашког и дечјег игралишта у насељу „Краљевица“ у Зајечару - каже Марко Дробњаковић, коорди-натор пројект.


МАЈДАНПЕК» Градски базен у Мајданпеку почео је да ради . Из Спортско-рекреати-вног центра “6.Август” који уп-равља овим објектом, кажу да су припреме на време обављене, загревања воде је завршено и да су упоредо отклоњени и успут уочени кварови па је прве купа-че већ примио. Базен ради од 12 до 19 часова, а цена улазнице за одрасле је 150 динара а за децу до седам година 50. Малишани,

међутим, на базену могу бити само уз обавезну пратњу роди-теља, односно одраслог лица. Ако буде интересовања, као и претходних година, биће орга-низована и школа за непливаче. Стручни кадар је већ обезбеђен, а обука ће бити организована уколико се пријави довољан број непливача.

Силвија Вукашиновић

Ради базен у Мајданпеку

„Зицер“ из прве БОР» Нестабилно време омело је Боране и њихове госте да као претходних година ужи-вају на отвореним базенима Ус-танове Спортски центар у Бору. Иако су базени били спремни за летњу сезону и купаче, вре-менски услови нису дозволили да се већи део јуна искористи. Ипак, љубитељи летње забаве и

воде долазили су на базен током малобројних врелих дана, па се надлежни у Спортском центру надају лепом времену како би и ова година остала забележена као успешна сезона на борским базенима.

- Установа Спортски центар у Бору бележи мању посећеност отворених базена него претход-них година због нестабилних временских прилика. Од отва-рања, базене је посетило нешто више од 4500 купача, од којих

1500 током претходних неколи-ко врелих летњих дана. Исправ-ност воде се редовно контро-лише, а температура воде у оба безна је 24,5 степена – истакао је Милан Илић, директор Уста-нове Спортски центар у Бору.

Као и претходних година у летњим чаролијама у води нај-више уживају најмлађи Борани,

који истичу да на базену никада није досадно, а задовољни су и температуром воде.

Цена улазнице и ове године је стотину динара дневно, од-носно 1600 динара за сезонску карту која омогућава 30 улазака на базен, уз неопходну додатну картицу која се купује незави-сно и кошта 500 динара, а не-ограниченог је трајања. Базени су за купаче отворени од 11 до 19 сати.


Нова трим стаза на Краљевици

Установа Спортски центар у Бору бележи мању посећеност отворених базена због нестабилних временских прилика. Од отварања базене је посетило нешто више од 4.500 купача, од којих 1.500 током неколико врелих летњих дана.

Време условљава посету базенима

oko istoka 36

Documents