oko istoka 26

Нема већих кварова на елетромрежи на подручју десет општина источне Србије и поред ледених наслага

Добар пример информисања на језицима мањина

До 1. марта странке могу Изборној комисији да предају листе са овереним потписима грађана

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 26 - 7. фебруар, 2014. год. www.rtvbor.rs

» стр. 6

145 година библиотеке у Злоту » стр. 9Једноставнијом процедуром до породиљске накнаде » стр. 4

Путари вредни, путеви проходни » стр. 2

Данима рукомета обележава се 60 година овог спорта у Бору » стр. 12

» стр. 3

Руда богата бакром и златом

Канадска компанија у околини Бора открила налазиште са 65 милиона тона руде вредно око 18 милијарди долара

» стр. 3

Одлуком одборника СО Бор усвојенн стратешки документ који ће уобличити развој општине

Зелено светло за просторни план

» стр. 5

Далеководи одолевају снегу

» стр. 7

Почеле предизборне активности

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

Астрид Торс, високи комесар ОЕБС-а посетила РТВ Бор

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 26петак, 7. фебруар 2014.

Иако је 2011. године обус-тављено обавезно служење вој-ног рока, обавеза увођења у војну евиденцију још важи. Надлежни у Министарству одрбране Репу-блике Србије током фебруара, у војну евиденцију уводиће мла-диће рођене 1996. године.

- Обавеза увођења у војну евиденцију важи за младиће који у овој години пуне 18 го-дина, али и за оне старије који из било ког разлога до сада

нису пријављени. Важно је на-поменути да увођење у војну евиденцију није новина. Оно је присутно у нашој војсци од када постоји регрутни систем. Након обуставе обавезног служења вој-

ног рока, која је ступила на снагу 1. јануара 2011. године, остала је да важи обавеза увођења у војну евиденцију – рекао је мајор Јо-ван Кривокапић, портпарол Министарства одбране.

Особе које се налазе у иностранству за војну евиден-цију могу се пријавити у ди-пломатско конзуларним пред-ставништвима Србије у земљи у којој су. Они који су у Србији, треба да се јаве Центру Минис-

тарства одбране који је најближи њиховом месту пребивалишта, а потребно је да донесу личну кар-ту, уверење о држављанству или извод из матичне књиге рођених.

Марија Ћосић

БОР» Општински одбор СУБНОР-а у Бору одржао је, по-водом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата и 70 година од завршетка Другог светског рата, ванредну седни-цу. Историјски датуми који се обележавају и памте као опо-мена. Готово да нема града без споменика подигнутим за жртве које су живот изгубиле у битка-ма. Писма са ратишта дедова и прадедова, њихове пожутеле фо-тографије или само њихова име-на, сећање су на личне судбине иза тих историјских догађаја. Очување традиције је и задатак представника Субнор-а у Бору.

- На седници председништва републичког одбора Субнор-а

у Београду, која је одржана у уторак, донета је одлука да се у свим одборима у Србији за-почну активности поводом обе-лежавања ових значајних исто-ријских датума. У том контексту смо се организовали и овде у Бору и очекујемо да све планове урадимо у целини. Основни циљ ових, а и свих осталих наших активности, јесте очување тра-диције и сећања на све жртве у ратним вихорима, а најважније је да кроз то сећање остане опо-мена будућим покољењима да се ратне страхоте више никада не понове - рекао је председ-ник СУБНОР-а у Бору Жарко Петровић.

Дарко Стојадиновић

Сви путни правци у борској општини су проходни. На коло-возима има до 3 центиметара уга-женог снега, а на појединим део-ницама, посебно на мостовима и надвожњацима и леда, па се воза-чима препоручује додатни опрез.

Према подацима ЈКП „3. ок-тобар“ све улице првог и другог приоритета у Бору су очишћене и посуте сољу. Снег је уклоњен и са деоница пута према насељу Брезоник, на старом и новом се-лишту и у насељу Металург. Во-зачима је проблем правио лед који се појавио на коловозу, а борски комуналци су уклонили лед и по-сули со на главне деонице путева. Проходни су и сви путеви ка сели-ма, али се возачима саветује опрез на путу јер на коловозу има 3 до 5 центиметара снега.

У предузећу за путеве „Стра-баг“ Зајечар кажу да је на путу првог приоритета Бор - Селиште целом дужином бачена со и снег је готово потпуно уклоњен са асфалта.

На путевима другог при-оритета Бор - Борско језеро и Бор - Лучко поље посута је ри-зла. Нешто више снега има на путевима трећег приоритета, од Борског језера до Жагуби-це, преко Црног Врха, затим на путу ка Метовници, Горњану и Влаолу, на којима је обавезно коришћење зимске опреме. Ове деонице су потпуно проходне, али је могућа појава леда због чега се возачима саветује дода-тан опрез у саобраћају.

Дејан Ђорђевић

БОР» Сеоске амбуланте у борској општини су, углавном, у пристојном стању, изузев у Сла-тини, речено је приликом посете председника Општине Бор Саше Вукадиновића и представника Здравственог центра Бор, амбу-ланти у Шарбановцу. Општина Бор спремна је да помогне сеос-ким амбулантама посебно у Сла-тини која је у најлошијем стању.

- Добро је што ће Дом здравља припасти локалној са-моуправи, јер може директно да утиче на квалитет примарне заштите у селима. Нама јесте циљ да здравствену заштиту подигнемо на виши ниво и за-лагаћемо се да већа села имају сталне амбуланте - рекао је Са-ша Вукадиновић, председник Општине Бор.

У свим сеоским амбуланта-ма неопходно је кречење прос-торија. Овај посао биће завршен у наредних месец дана.

- Почињемо кречење у Шар-бановцу, а онда настављамо и у осталим селима. Имамо малих проблема у Слатини, јер ћемо морати да спуштамо плафон, али уз помоћ локалне самоупра-ве и то ћемо завршити на време - истакао је др. Драган Стојади-новић, директор Здравственог центра.

Мештани Шарбановца сма-трају, да је, осим кречења прос-торија, неопходно да амбуланта ради свакодневно, тим пре, јер она поседује два стана за лекаре.

Реновирањем сеоских амбу-ланти стварају се могућности да се, корак по корак, систематски решавају проблеми у примарној здравственој заштити у селима, речено је приликом посете пред-седника Општине Бор Саше Вукадиновића и представника борског Здравственог центра амбулати у Шарбановцу.

Љиљана Ђорђевић

Министарство одбране најавило да ће фебруара у евиденцију уводити држављане Србије рођене 1996.

Обавезнa војна евиденција

Почело кречење сеоских амбуланти

Достојно обележавање ратних јубилеја

Путеви очишћени, возачи опрез!

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 26 петак, 7. фебруар 2014.

БОР» Одборници Скупштине општине Бор усвојили су, на 29. скупштинском заседању, Пред-лог одлуке о доношењу простор-ног плана. Како се чуло на сед-ници, ово је стратешки документ који ће визуелно уобличити раз-вој Бора, а комплетан посао је по-верен Институту за архитектуру и урбанизам из Београда.

- Морам изразити задо-вољство јер је Бор добио план који ће, као окосница, дефиниса-ти визуелни развој. Просторни план је стратешки документ за општину, и ми смо обухватили све битне сегменте за развој, посебно алудирајући на рудар-ство, јер је добар део земљишта, где има руде, у самом делу гра-да - истакла је за скупштинском говорницом Славка Зековић, представник Института за архи-тектуру и урбанизам Србије.

- Увек се РТБ Бор трудио да мештанима Кривеља за земљиште које је намењено руд-нику, да адекватну замену, однос-но накнаду. Можда је било ра-није случајева где су неки били и оштећени. Али треба испоштова-ти нечију дедовину и управо овај просторни план заокружује у ком обиму то земљиште се прости-ре - рекао је на седници Благоје Спасковски.

Комплетан предлог Одлуке о просторном плану Бора прихва-тили су и представници опози-ције, па је свих 29 одборника, ко-лико их је било у сали, гласало за.

У наставку седнице, већином гласова, усвојен је и предлог о ан-гажовању ревизора за обављање

екстерне ревизије завршног рачуна буџета за 2013. годину. Такође, члан Општинског већа Студенка Ковачевић примљена је на стални рад у Општину Бор током обављања ове функције, а сходно одредбама Закона о ло-калној самоуправи.

Највише полемике на сед-ници изазвала је тачка која је требало да уреди постављање и уклањање монтажних објеката. Иако су представници власти предложили овај документ, у тре-нутку су се становишта проме-нила, па је владајућа коалиција тражила да предлагач тачку по-

вуче, а опозиција је сматрала да је предлог добар и да се изгласа.

- Одборничка група ДСС-а сматра да је овај предлог одлуке добар, и да се сада јасно зна шта се сме, а шта се не сме, јер је у ра-нијем периоду било свега и сваче-га у том погледу - казао је Драган Марковић, одборник ДСС-а.

- Српска напредна странка ће подржати овај предлог, али лично сматрам да у целокупном предлогу није добро да некоме ко храни породицу од свог при-ватног посла, уклонимо објекат.

Одборници су разматрали 14 тачака дневног реда. - Формиране две нове одборничке групе. Прву чине одборници ДС-а и ЛДП-а, а друга одборничка група је „Заједно за Србију”.

БОР» Одборници Скупшти-не Општине Бор именовали су чланове Изборне комисије, чиме су званично почеле предизборне активности у Бору. До 16. мар-та, када ће у Бору бити одржани превремени локални избори, ко-мисија ће бринути о регуларнос-ти поступка.

За председника изборне комисије именована је Суза-на Бранковић, а за секретара Љубинка Јелић. У изборној комисији је и осам чланова, три су именована из СНС-а, два из СПС-а, и по један на предлог УРС-а, ДСС-а и листе „Заједно за Србију“.

- Увид у бирачки списак грађани могу да остваре сва-ког радног дана и суботом и недељом у надлежном општин-ском одељењу или директно да провере преко интернет презен-тације Општине Бор на адреси www.opstinabor.rs како би прове-рили да ли су уписани у бирачки списак - каже Љубинка Јелић, секретар Изборне комисије општине Бор.

Најкасније до првог марта странке које желе да учествују требало би да предају листе са овереним потписима грађана.

- Све политичке опције биће благовремено обавештене о то-ме када ће Изборна комисија утврдити обрасце на основу којих ће се прикупљати и ове-равати потписи за одборнике, а паралелно ће ићи и прикупљење потписа за народне посланике на републичком нивоу. Сматрам да неће бити других проблема, ми имамо остали материјал, изборне кутије, флуоресцент-не контролне лампе, а остале трошкове на републичком избо-рима сносиће буџет Републике Србије, док су у локалном буџе-ту обезбеђена и испланирана средства за локалне изборе - на-глашава Љубинка Јелић.

За место одборника по-требно је прикупити најмање тридесет јединствених потписа грађана, односно најмање 1.050 потписа за комплетну одбор-ничку листу.


Одржана 29. седница Скупштине Општине Бор

Усвојен Просторни план Општине Бор

Један број избеглих и прог-наних лица, која су уточиште пронашла у Бору, трајно ће решити своје стамбено питање на основу усвојене одлуке, која ће резултирати изградњом стамбеног објекта са дваде-сетак станова, у насељу Нови центар у Бору.

Зато ја лично нећу гласати за ово - децидан је био Благоје Спас-ковски, одборник СНС-а.

Одборник Српске напредне странке Адријана Јанић изне-ла је потом став напредњака да захтевају од предлагача ове тач-ке, председника Општине Саше Вукадиновића, да је повуче са дневног реда.

У сали СО Бор потом су се донекле су се замениле улоге, где су представници власти тра-жили да се повуче тачка коју је власт предложила, а представ-ници опозиције су истицали да је тај предлог добар и да га треба подржати.

- Сматрам да је овај пред-лог добар и не разумем зашто представници СНС-а желе да се повуче - рекао је Предраг Бала-шевић, одборник ВНС-а.

Крајњи исход ове тачке била је одлука предлагача, председника Општине Саше Вукадиновића, да је повуче са дневног реда.

Сам крај седнице обележен је полемиком у погледу јавних набавки за јавна предузећа, по-себно за комуналне послове. Да ли је по закону или не да се не-ким јавним предузећима додели искључиво право за одређене делатности на које се закон о јав-ним набавкама не примењује? У сваком случају, већином гла-сова одборника овај предлог је усвојен.

На 29. скупштинском засе-дању саопштено је и да су фор-миране две нове одборничке групе. Једну чине одборници ДС-а и ЛДП-а, а другу одборни-ци групе „Заједно за Србију“.

Дарко Стојадиновић

Почеле предизборне активности у Бору

стр.4


ДРУШТВО број 26петак, 7. фебруар 2014.

БОР» У Србији је прошле године обављено 47 трансплан-тација бубрега, а требало би да се уради више од 400. Због не-информисаности, страха и пред-расуда у вези са донорством, са-мо 10 одсто пацијената са листе чекања доживи да добије потре-бан орган и започне нови живот. Међу њима је и Боранин Голуб Милаковић, коме је у Клинич-ком центру у Нишу урађена трансплантација бубрега. Донор органа је био његов отац Славко. У Бору је до сада урађена само једна кадаверична (од умрлог)трансплантација бубрега, док се на листи чекања на транспланта-цију налазе 4 пацијента.

У случају Голуба Милако-вића је од почетка све било јас-но. Бубрег су сину желели да дају и отац и мајка. У Клинич-ком центру у Нишу је успешно урађена операција и данас се и отац и син осећају добро. Своју срећу су желели да поделе и са пријатељима и лекарима, као и пацијентима са борске хемо-дијализе, па су прошлог викенда направили мало славље у ресто-

рану „Медаља“ у Бору.

- Ни једног тренутка нисам био у дилеми да ли да сину дам свој бубрег. Испо ст авило се да смо има-ли исту крвну

групу и да нам се и ткива по-дударају, тако да није било ди-леме. Операција је протекла у најбољем реду и ја сам напустио Клинички центар у Нишу после три дана и дошао у Бор - каже Славко Милаковић, донор.

- После транспланатације се осећам добро. То је за мене но-во рођење, нов живот. Желели смо да то и прославимо, али се чекало на мој опоравак. После трансплантације сам провео још месец дана на Клиници и ја вам заиста не могу речима описати сву ону пажњу и бригу која ми је од стране лекара и медицинског особља била пружена. Мислим да Клинички центар у Нишу ни мало не заостаје за Београдом, а лекари су заиста врхунски - каже Голуб Милаковић.

- Још увек је мали број транс-плантација у Србији и ми се и даље налазимо на зачељу у Евро-пи. Има неких помака, али је све то недовољно. Грађани још увек нису свесни да је око 20 пута већа шанса да им затреба орган, него да донирају органе. Надамо се да ће и Србија постати чланица Еурот-ранспланта и да ће се самим тим повећати и број трансплантација - каже др Предраг Голубовић, начелник Одељења хемодијализе Опште болнице у Бору.

Златја Марковић

Обимна администација кочи и отежава процесе у Србији, па се са сличним проблемом суо-чавају све младе мајке и њихови послодавци када почну посту-пак за добијање породиљске накнаде.

Захваљујући иницијативи Националне алијансе за локал-ни економски развој, процедура за исплаћивање накнаде током трудничког боловања знатно је поједностављена, па је сада по-требно поднети четири уместо 11 докумената. Како истичу у алијанси, али и многобројним удру-жењима родитеља, важно је да се исто учини и за поро-диље, којима се сада тражи више од 80 докумената.

- За накнаду за породиљско боло-вање предаје се 12 група докумената, односно ви-ше од 80 папира које породиље и њихови послодавци носе на шалтере разних институција. Испоставља се да је свега чети-ри неопходно да би се доказало право на постојање накнаде. По-требно је мало више добре воље и одговорности код државних службеника да би се проблем решио, да се мајке, као и њи-хови послодавци, ослободе ове компликоване административне

заврзламе – каже Виолета Јо-вановић, извршни директор Алијансе.

Многи подаци понављају се у различитим документима, па би за доказивање права на нак-наду било довољно доставити дознаке и извод из матичне књи-ге рођених за дете. Осим уштеде у времену, рачуница НАЛЕД-а показала је да би се поједнос-тављењем процедуре привреди уштедело 3,5 милиона евра.

Обимна папирологија пра-тила је и процедуру за повраћај

пореза на додату вредност за купљену храну и опрему за бе-бе у локалним филијалама По-реске управе. То је током 2013. године решено, па уз захтев за повраћај ПДВ-а, родитељи подносе фискалне исечке, фо-токопије фискалних исечака и списак бројева исечака. За робу купљену од јануара до децембра прошле године захтеви се могу поднети до 18. фебруара.


БОР» Одељење пореске администрације Општинске уп-раве у Бору прошле године је, у складу са законом о порезима на имовину, донело 15.911 решења о утврђеном износу задужења за порез на имовину физичких ли-ца, што је скоро двоструко више него претходних година.

У овом одељену Општинске управе Бор настојаће да и ове го-дине све пореске обвезнике благо-времено обавесте о задужењима.

- Тренутно се ради на ажу-рирању базе података и пронала-жењу нових пореских обвезника који су до сада били у такозва-ној сивој зони и нису пријавили своју имовину. Све то ради се те-ренски и канцеларијски. Када ће тај посао бити завршен не може се рећи са сигурношћу, али ми-

слим да ће најкасније до почетка лета обвезници путем поште или преко курира добити решења. Такође, одлуком Скупштине Општине Бор, висина пореза је увећана, али то ће зависити од зоне и врсте непокретности - ка-же Милена Стројић, начелник Одељења пореске администра-ције Општинске управе.

Тако ће, на пример, за највећи део непокретности, од-носно за станове у првој зони, повећање порез износити око три одсто. Иначе, Бор према општинској одлуци, има 4 зоне, а они који још увек нису пријави-ли своје непокретности, то могу да учине на шалтерима Општин-ске управе или у Одељењу по-реске администрације.

Елда Драгаш

Републички фонд за пен-зијско и инвалидско осигурање је ове године за одлазак пензио-нера на бесплатну десетодневну рехабилитацију и одмор у бања-ма Србије издвојио 339,6 мили-она динара, што је за 65 миили-она више него 2013. године. На рехабилитацију ће отићи више од 10.000 старосних, инвалид-ских и породичних пензионера са најнижим примањима.

Бесплатан боравак у 25 бања Србије, поред рекреације укључује и бесплатан лекарски преглед, терапију, као и трош-кове превоза у висини аутобуске или возне карте. Конкурс ће би-ти расписан крајем фебруара, а пријаве ће моћи да се поднесе у организацијама пензионера или филијали Фонда у месту становања.

Златја Марковић

Бубрег за нови животУ Клиничком центру у Нишу успешно обављена трансплантација бубрега Голубу Милаковићу(41).- Донор је био његов отац Славко (67)

Иницијатива Националне алијансе за локални економски развој

Лакше до породиљске накнаде

Висина пореза зависи од зоне

Пензионери бесплатно у бањама

У Србији на трансплантацију органа чека више од 1.000 бо-лесних, а само десетак посто има срећу да добије нови орган.

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 26 петак, 7. фебруар 2014.

БОР» Да је околина Бора изузетно богата рудом бакра, до-казали су званичним извештајем представници канадске компа-није „Ресервоа минералс“, на званичној презентацији резул-тата прошлогодишњих истражи-вања на подручју Чукару Пеки, седам километара јужно од Бора, у околини борског аеродрома. Анализе двадесетак бушотина показале су да на дубини већој од 400 метара почиње рудно ле-жиште у коме, према садашњим проценама, има 65 милиона тона руде бакра са просечним садр-жајем од 2,6 одсто и једним и по грамом злата по тони. То прак-тично значи да у овом делу има милион и 700 хиљада тона бакра и приближно 98 тона злата, чија је садашња вредност на берзи чак 18 милијарди долара.

Потпредседник за развој компаније „Ресервоа минералс“ Кристофер Мекинтајер оценио је, на „он лајн“ интернет презен-тацији резултата, да ово рудно лежиште има светски значај.

- Ово је веома значајно нала-зиште, које се може сврстати у светску класу. Оно што је значај-но за ово откриће је да се нала-зи на само седам километара од старог борског копа који је екс-плоатисан више од 110 година. Влада републике Србије и РТБ Бор реконструишу топионицу, која са досадашње техноло-гије прелази на флеш смелтинг

начин производње, у који су уложили 300 милиона долара. То може да буде значајно због прераде концентрата. Веома је битно да је топионица близу, да постоји изграђена инфраструк-тура и због тога је проналазак лежишта богате руде још значај-нији. Први показатељи говоре да експлоатација лежишта може бити веома профитабилна, а уз то захваљујући готовој инфра-структури, ово је подручје где отварање рудника може да се заврши релативно брзо. Даља истраживања у околини пока-заће да ли се рудно лежиште шири и колико заиста има руд-них резерви - рекао Кристофер Мекинтајер.

До сада је урађено више од 45 хиљада метара бушотина у овом делу. Минерализација по-чиње на око 400 метара испод површине, а најбогатији делови су испод 700 метара, где проце-нат бакра у руди стиже и до 15 одсто.

Поређења ради, у РТБ-у Бор се тренутно експлоати-ше руда са просечним садр-жајем, 0,3 одсто. У зависности од истраживања, која ће бити спроведена ове године, знаће се прецизније да ли ће и када иностране компаније почети експлоатацију овог рудног ле-жишта и да ли ће Бор ускоро добити још један рудник.


БОР» Радници Топионице и рафинације бакра Бор призве-ли су у 2013. години 42.643 тоне анодног, 35.840 тона катодног бакра и 94.111 тона сумпорне киселине. Топионица је прошле године примила укупно 268.468 тона влажног концентрата са 36.550 тона „црвеног“ метала. Највише сировине добијено је из рудника „Велики Кривељ“, 152.901 тона са 22.853 тоне бакра, затим из Рудника бакра Мајданпек 63.193 тоне и из бор-ске флотације 49.690 тона.

У погону регенерација, где се прерађује бакар сулфат, про-шле године забележена је највећа производња од оснивања. До-бијене су 1.272 тоне плавог ка-мена. Први пут је одбакривањем отпадних вода Електролизе до-бијено и 40 тона бакра.

После шест година стагна-ције, Ливница бакра и бакарних легура лане је произвела 1.370 тона легура. Углавном је рађена услужна прерада, а производи су одлазили у извоз, што говори о лошем стању прерађивачких погона у Србији. Производња у Фабрици бакарне жице била је на нивоу 2012. године. Дато је 8.900 тона дипформинг, 43 то-не динамо жице и 6.400 комада производа синтерметалургије. Фабрика арматура произвела је 46 тона одливака.

У децембру у топионици је про-изведено 3.427 тона анодног бакра, од ко-га је у Електролизи добијено 3.150 тона катодног бакра, док је Фабрика сумпорне киселине произвела 11.327 тона монохи-драта. Истог месеца у Фабрици бакарне жице произведено је

935 тона дипформинг жице.У РТБ-у Бор су задовољни

и искоришћењем топионич-ких агрегата, које је просечно 2013. године износило 90 од-сто, а у децембру достигло 98 процената.

Д.Ђорђевић

Басенским радницима чија је нето зарада већа од 60 хиља-да динара, децембарска плата је опорезована, пошто је од 1. ја-нуара на снази Закон о умањењу нето прихода лица у јавном сек-тору, а и сва предузећа у саставу РТБ Бор групе су у обавези да га примењују. Ту ставку на плат-ној листи имају сви запослени са нето примањем већим од 60 хиљада динара, а износ који се издваја за републичку касу зави-си од висине зараде јер се опо-резује само део нето плате који премашује 60 хиљада.

У РТБ-у Бор израчуна-ли су да су 30. јануара, када је

исплаћен други део зараде за децембар, буџет Републике Ср-бије по овом основу помогли са 12,3 милиона динара. На го-дишњем нивоу, укупни издатак басенских радника је 147,6 ми-лиона динара. Заједно са ме-сечним обавезама компаније на основу пореза и доприноса од 264 милиона динара, које РТБ редовно измирује, борска ком-панија месечно у буџет Србије уноси 276,3 милиона динара, а годишње три милијарде и 315,6 милиона динара, чиме значајно доприноси његовом уредном попуњавању.

Бојан Обрадовић

Откривене богате резерве бакра и златаПрема званичном извештају канадске компаније која се бави геолошким истраживањима, у околини Бора откривено је налазиште са 65 милиона тона руде, са просечним садржајем бакра од 2,6 одсто, десет пута већим од процента садашње експлоатације

Рекордна производња плавог камена

Почело опорезивање плата већих од 60 хиљада

Из Басена Бор у буџет уплаћено 12,3 милиона динара

Добри радни учинци у РТБ-у Бор у 2013. години

БОР» Комесаријат за из-беглице и миграције Републике Србије, већ неколико година упућује локалним самоуправа-ма на чијим територијама живе

интерно расељена лица јавни позив за додељивање помоћи у побољшању услова становања, обезбеђивањем домаћинстава са окућницом.

Комесаријат је за овај проје-кат издвојио четири милиона и 50 хиљада динара за општине које су задовољиле услове кон-курса, међу којима је и Општи-на Бор.

Канцеларија Комесаријата за избеглице у Бору у сарадњи са локалном самоуправом и ове године реализоваће пројекат от-купа куће са окућницом на тери-торији борске општине.

- Канцеларија Повереништ-ва сваке године, у сарадњи са ре-публичким Комесаријатом за из-беглице и миграције и локалном самоуправом, реализује пројекте који се односе на збрињавање интерно расељених породица, породица избеглица и прогна-них лица. У току је реализација

пројекта откупа кућа са окућни-цом, где су издвојена средства републичког комесаријата. Овом приликом бих замолио све заин-тересоване интерно расељене породице да дођу у канцеларију Повереништва како би могле да конкуришу за откуп кућа са окућницом – рекао нам је Славиша Станковић, повере-ник Комесаријата за избеглице Општине Бор.

На основу критеријума и правилника о расподели сред-става неколико породица добиће кров над главом. Захтев за откуп куће коју сами пронађу на тери-торији борске општине могу да поднесу вишечлане интерно ра-сељене породице.


стр.6


У ФОКУСУ број 26петак, 7. фебруар 2014.

Високи комесар ОЕБС-а за националне мањине Астрид Торс посетила је Радио телеви-зију Бор. Она је, у разговору са менаџментом и уредничким ко-легијумом наше медијске куће, изразила задовољство што су створени и испуњени услови за емитовање програма на језици-ма националних мањина.

- Информисање на језицима националних мањина које је ре-гионална Радио телевизија Бор омогућила припадницима влаш-ке, ромске и румунске национал-не мањине, на подручју које по-крива ова медијска кућа, свакако је позитиван пример – оценила је високи комесар ОЕБС-а за на-

ционалне мањине Астрид Торс. - Осим вести на влашком,

ромском и румунском језику, емитују се и емисије титлова-не влашким писмом, тако да и већинско и мањинско ста-новништво може да разуме о чему се говори – истакла је Ас-трид Торс.

- Посета високе комесарке ОЕБС-а само потврђује вред-ност и резултат који Телевизија Бор остварује свакодневним тру-дом да се садржај прилагоди и националним мањинама и свим групама грађана – истакла је Да-нијела Нововић, главни и одго-ворни уредник РТВ Бор.

Жаклина Јовановић

Високи комесар ОЕБС-а Астрид Торс посетила регионалну Радио телевизију Бор

Позитиван пример емитовања програма на језицима мањина

Управни одбор Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ усвојио је Правила Ра-дио Телевизије Бор за праћење предизборне кампање на пар-ламентарним и локалним избо-рима заказаним за 16. март.

Ова правила су у складу са Опште обавезујућим упут-ством Републичке радиоди-фузне агенције Србије, Закона о радиодифузији, Закона о јав-ном информисању и у скла-ду са усвојеном програмском шемом Радио Телевизије Бор и кадровским и техничким могућностима.

Радио Телевизија Бор ће и надаље у емисији „Странач-ка хроника-Избори 2014“ из-вештавати о активностима странака, по раније утврђеним правилима, с тим што ће ова емисија, док траје предизбор-на кампања, бити емитована у новом термину, од 18 сати и 15 минута без репризе, а на Радио Бору од 9 сати и 30 минута.

Осим редовних емисија, на-кон закључења изборних листа кандидата који учествују на из-борима, Радио телевизија Бор

ће увести ванредну получа-совну емисију „Избори 2014“, у којој ће листе учесника на изборима моћи да представе свој предизборни програм а биће организоване и емисије сучељавања представника из-борних листа.

Правила Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ за праћење предизборне кампање на парламентарним и локал-ним изборима доступна су на сајту Радио телевизије Бор а овај документ достављен је и свим политичким партијама.

Савет Републичке радио-дифузне агенције поручио је свим емитерима у Србији да од њих очекује да у предизборној кампањи поступају у складу са законима и стриктно поштују начело равноправне заступље-ности кандидата у изборном процесу.

Савет ће током предстојеће предизборне кампање бити у сталном заседању и реаговаће на свако кршење прописа, на-води се у саопштењу.

Данијела Нововић

РТВ Бор усвојила правила за праћење предизборнe активности

Седница управног одбора ЈП „Штампа, радио и филм“

Уведена ванредна получасовна емисија „Избори 2014“ за представљање предизборних програма, а организоваће се и емисије сучељавања кандидата

Откуп кућа у Бору за интерно расељене породице

Републички Комесаријат за избеглице за те намене издвојио четири милиона и 50 хиљада динара

стр.7


У ФОКУСУброј 26 петак, 7. фебруар 2014.

Директор Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ у Бору Владан Нововић био је на прије-му у амбасади Републике Србије у Загребу на позив аташеа Ду-шана Вујовића. Он се том при-ликом састао са отправником послова амбасаде Републике Ср-бије у Загребу Босом Продано-

вић, која обавља дужност амба-садора, као и са Председником Српског народног вијећа Мило-радом Пуповцем и уручио им пригодне поклоне у сарадњи са Општином Бор и Рударско-топи-оничарским басеном Бор.

Повод посете била је мани-фестација „Српско вече“ у За-гребу коју организују Српско на-родно вијеће и Српско културно друштво „Просвјета“ као и Срп-ска православна црква у Загребу.

Српске организације у Хрватској том манифестацијом традицио-нално обележавају православни Божић, српску нову годину и Светосавку академију. То је би-ла добра прилика за упознавање са представницима српске на-ционалне мањине у Хрватској, а директор Владан Нововић до-

био је позив с обзиром на то да се регионална Радио Телевизија Бор, између осталог, успешно бави информисањем о статусу мањинских заједница у Србији и припрема и емитује програм на језицима националних мањина.

Циљ посете била је и разме-на искуства и успостављање са-радње са медијима српске зајед-нице у Хрватској што може бити од обостране користи.

Данијела Нововић

Владан Нововић био је гост амбасаде Републике Србије у Загребу и српских удружења и организација у Хрватској.- Циљ посете била је и размена искуства и успостављање сарадње са медијима српске заједнице у Хрватској

Посета директора ЈП „ШРИФ“ Хрватској

ЗАЈЕЧАР» Одељењу за урбанизам, грађевинске и кому-нално-стамбене послове у Зајеча-ру до 29. јануара, до када је био за-конски рок за подношење захтева за легализацију, поднето је 406 за-хтева. Власници који добију пози-тивно решење, у зависности од то-га на шта се захтев односи, добиће грађевинску или употребну дозво-лу, уколико је објекат завршен.

- Они који нису подели за-хтев или који у поступку не до-бију дозволу, у Зајечару их има око 2 и по до 3 хиљаде, ризи-кују да им објекат буде срушен - каже Славка Стојановић, заменик начелника Одељења за урбанизам, грађевинске и комунално-стамбене послове у Зајечару.

Д.Марушић

Легализација објеката у Зајечару

Комплетан елетроенергет-ски систем на подучју огранка Електротимок Зајечар који обух-вата десет општина, функциони-ше добро, упркос неповољним временским условима. У про-теклих месец дана у просеку је забележено од десет до 20 пре-кида недељно.

- Имајући у виду величи-ну конзумног подручја то нису алармантни подаци - каже Дра-ган Рапаић, директор за тех-нички систем огранка.

Последњих дана у Бору су забележени већи кварови у две трафостанице.

У селима Тимочког региона за сада нема већих застоја у ис-поруци електричне енергије. У општини Бор критична су под-

ручја Злота Заграђа, посебно Великог Кривеља где су испа-ди последњих дана чести, али се кварови успешно отклањају. Међутим, временски услови, попут ових у Бору, никако не одговарају дистрибутерима електричне енергије јер иње и лед на дрвећу и водовима могу да проузрокују велике кварове и штете.

Да би снабдевање елек-тричном енергијом и при овако ниској температури било редов-но, неопходно је још и да произ-водња струје буде стабилна, али и да топлане добро раде како не би било преоптерећења проуз-рокованог већом потрошњом, додаје Рапаић.

Љ. Ђорђевић

На подручју десет општина, које покрива Електротимок Зајечар, није било већих кварова на електроенергетском систему, иако је температура била изузетно ниска

БОР» Снежни покривач и ниска температура условила је ових дана стварање поледи-це на тротоарима и формирање леденица на надстрешницама кућа. Како не би долазило до повређивања пролазника, што је иначе честа појава за ово до-ба године, Комунална инспек-ција апелује на грађане да очис-те лед и скину леденице испред својих кућа.

Одлуком о комуналном ре-ду прописано је, да је са крова и других спољних делова зграде која се граничи са јавном сао-

браћајном површином или сао-браћајном површином у јавном коришћењу, власник, односно корисник зграде дужан да ук-лања леденице ради спречавања и отклањања опасности за жи-вот и здравље људи и безбедно-сти добара и околине.

Комунални инпектор или комунални полицајац може на лицу места казнити физич-ко лице у износу од две и по хиљаде или предузетника пет хиљада динара, уколико утвр-ди да они не поштују одредбе општинске одлуке. Уколико грађани нису у могућности да сами уклоне снег и лед, Град-ски штаб за ванредне ситуације апелује да се јаве Ватрогасној служби или позову службе специјализоване за овај посао, као што су алпинисти и Горска служба спасавања.

М. Симић

Стабилан електроенергетски систем

Леденице прете пролазницима

стр. 8


СПЕКТАР број 26петак, 7. фебруар 2014.

ŠADZUTA ADUNĂRJI KOMUNJI BORULUJ

»Deputacî Adunărji Komunji Boruluj la a đe 29. šadzută a prihvătujit Predlogu đe adusu planuluj a luokuluj komunji. Kum sa spus la šadzută, dokumentu ăsta o să fakă o formă đe krjeskut a Komunji Boruluj. La šadzută sa prihvătujit šî predlogu đe angažujitu revizoruluj đe revizija eksternă a raćunuluj đe isprăvit a buđetuluj komunji pi anu +a fost, dar šî predlogu đe pusu pi funkcije pi partašî nuoj a Komisiji đe alje&erji în Bor.Pintru sa rešî problemu ku stănujitu a bežînarjiluor, sa odlućit să să fakă un objekt ku 20 đe stanuri în Centru nuou a orašuluj. ALJE%ERLJIĐE PARLAMENT PI MARTU AL ĐE 16

» Prezîdantu Sîrbiji Tomislav Nikolić a sămnat dokumentu pi karje Adunarja Sîrbiji no să măj lukre šî a skris alje&erlji parlamentarje vanrede în Sîrbije pi martu al đe 16. anu ăsta. Jel a spus kă Vlada Sîrbiji vrja să kontrolisaskă legimitetu i šî a spus kă în Sîrbije în doj anji +a trjekut sa întîmplat mulće skimbărji bunje, dar ku mulcamitu a Vladi Sîrbiji.Prezîdantu Nikolić a spus kă ašćaptă o kampanje fer šî demokrată šî a vuorbit kă în Sîrbije trăbuje să să

întîmplje +eva reforme grălje šî împljinjitu uslovuriluor đe pri+eputu în Unija Evropi.

SKRIJATU KOPIJILUOR ÎN A ĐE ÎNTÎJA KLASĂ

»Kopiji făkuc đin martu al đe întîj anu 2007. pînă în martu al đe întîj anu 2008. în a đe întîja klasa školji primarje să skriu đin aprilu al đe întîj. La skris trăbuje să să zakăzuje testiritu la psihologu školji šî pedagogu. Dakă părincî vuor kopilu săl skrije în altă škoală đe kît în škoala în rejonu unđe ar trăbuji să mjargă, atun+a trăbuje pînă pi februaru al đe întîj să đa +erjerja đe skrijat.Pi lîngă prijivitu unđe kopilu trăješće, la skrijat trăbuje să să ajbă šî kopija sertifikatuluj đe făkut, adavărjala kă kopilu a fîršît programu đe pregăćit šî adavărjala doktoruluj kă kopilu să puaće skrija în škoală. Adunarja Komunji Boruluj nu đe mult a odlućit strada Dobrivoja Radosavljevića Bobija în Centru nuou a orašuluj să fije parća rejonuluj školji „Sveti Sava“ pintru tot măj pucînji kopiji skriš în škoala asta. Šî pi lîngă asta, părincî pot skrija kopilu în or +e škoală vuor, numa dakă la vremje dau +erjerja. Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

БОР» Високи комесар ОЕБС-а за националне мањине Астрид Торс посетила је Основ-ну школу „Бранко Радичевић“ у Бору и присуствовала часу румунског језика са елементи-ма националне културе. Након краћег разговора са ученицима, наставником и директором бор-ске школе, у којој се одржава на-става на румунском Астрид Торс је изразила задовољство што су на овом подручју створени услови за образовање на језику националних мањина.

- Мислим да локалне власти треба да се договоре са школом како да све ово боље организује да би ученицима било практич-није да похађају часове - рекла је Астрид Торс.

Настава се реализује према договору републичког минис-тарства просвете и Савета ру-менске националне мањине, а уколико буде заинтересоване и друге мањине, могућа је и реа-

лизација програма на њиховим језицима.

Наставу похађа много мањи број ученика него што их је пријављено у прошлогодишњој анкети, али без обриза на број ђа-ка, часови се одржавају редовно.

- Генерални европски прин-цип је да ово није питање само језика, већ да се обезбеде људ-ска и мањинска права за све, да сви буду у стању да развију свој идентитет и да науче свој језик где год да су. То зависи највише од локалних власти и национал-них савета, јер увек постоје нека неслагања у жељама, потреба-ма и пракси - додала је Астрид Торс и нагласила да је ипак за-довољна помаком који општин-ске и централне власти чине у

циљу побољшања положаја на-ционалних мањина, али да на то-ме још треба радити, а подршка ОЕБС- а и међународних актера неће изостати.


Високи комесар ОЕБС-а Астрид Торс присуствовала настави румунског језика у школи „Бранко Радичевић”

Добар почетак, још треба радити

БОР» Нереално је очеки-вати да ће у четири борске средње школе бити попуњено 21 одељење, колико је предвиђено планом уписа ових образовних установа - чуло се на састанку одржаном у Бору, којем су при-суствовали директори борских средњих школа, представници локалне самоуправе у Бору и Школске управе Зајечар.

Драгослав Марић начелник Школске управе Зајечар сматра да би све школе требало да се „одрекну“ по једног одељења.

Представници локалне са-моуправе у Бору верују да ће добром аргументацијом успети да ускладе несклад између пла-нова и реалности, односно пред-виђених 608 слободних места у средњим школама и 439 ученика завршног разреда. До 31. марта, како је наглашено на састанку, све борске школе знаће са коли-ко ученика и одељења могу да рачунају, како би према плану Министарства просвете, кон-курс за упис могао да се распи-ше у мају. Е. Д.

За планирани упис недовољно ђака

БОР» Ради оснивања ло-калног фонда за финансирање мера додатне подршке деци са сметњама у развоју, у Основ-ној школи „Свети Сава“ у Бо-ру организована је представа о толеранцији. То је део пројекта „Заједно са нама“ који је покре-нуло борско Удружење грађана „Аурора“, у циљу оснивања ло-калног фонда за финансирање мера додатне подршке деци са сметњама у развоју и како би подстакло ширу заједницу да де-ци са сметњама у развоју олак-ша инклузију.

- Удружење грађана „Ауро-ра“ реализовало је ову представу уз нашу помоћ. Наша школа се радо одазвала овом пројекту, јер знамо да су деца свесна разлика и значаја толеранције. У школи радимо на развијању толеранције јер је образовање једнако за све – каже Марко Јовановић, педагог.

Осим представа које при-казују разлике међу ђацима,

пројекат обухвата и друге актив-ности. План је да се представа о толеранцији организује и у дру-гим борским школама.

- Представа је само једна од активности. Имали смо улич-ну акцију, умрежили смо све сродне организације које се ба-ве особама са инвалидитетом и предстоје нам сличне актив-ности у другим школама. Следе и друге радионице на тему то-леранције како бисмо показали значај инклузије и инклузивног образовања, а све како би се фонд што пре основао. У Бору има потенцијала за ово. Подр-жавају нас грађани, родитељи, све организације и институције које се баве инклузијом – истиче Марија Славковић, координа-тор пројекта „Заједно са нама“.

Пројекат је финансијски помогла „Траг фондација“ у са-радњи са Институтом за одржи-ве заједнице и ЈуЕсЕид-ом.


Више толеранције за разликеУ Основној школи „Свети Сава” у Бору одржана прослава о толеранцији у оквиру пројекта „Заједно са нама”

стр. 9


КУЛТУРАброј 26 петак, 7. фебруар 2014.

ЗЛОТ» Библиотека „Милан Поповић“ у Злоту обележила је 145 година од оснивања прве сеоске читаонивце у кнежевини Србији. Поводом овог јубилеја, каквим може да се похвали мали број сеоских библиотека, учени-ци Основне школе у Злоту при-редили су пригодан програм, а пререзан је и славски колач.

Дуг живот читалаштва на простору источне Србије везује се за прву сеоску читаоницу у кне-жевини Србији, основану у селу Злот пре 145 година. Основана на Светог Саву, прва читаоница у свом фонду имала је четрнаест књига и неколико часописа.

- На дан Светог Саве 1869. у Злоту је основана прва чита-

оница и то се сматра корени-ма читалаштва. Ова читаоница била је прва од 24 отворе-не у тадашњој Србији. Данас имамо своје чланове, богат књижни фонд који задовоља-

ва читалачке потребе, како мла-дих тако и старијих - каже Би-серка Јаношевић, библиотекар књижничар.

Библиотека „Милан Попо-вић“ у Злоту један је од четири огранка матичне, Народне биб-лиотеке у Бору. Весна Тешовић, директор библиотеке истиче да ова установа културе своју тра-дицију везује за прву читаоницу у Злоту, одмах за њом отворена је и читаоница у Кривељу, за-тим у Бору да би шездесетих година те „насељске“ читаони-це и библиотеке биле централи-зоване. Народна библиотека у Бору проглашена је за матичну 1994. године.


ДОЊИ МИЛАНОВАЦ» Пројекат „Археолошко наслеђе и налазишта ближа туристима“, који ће у оквиру програма пре-кограничне сарадње Бугарске и Србије бити реализован у наред-них 12 месеци, вредан је 810.000 евра и осим регионалног има и међународни значај, речено је на презентацији пројекта у Доњем Милановцу.

Циљ пројекта је повећање конкурентности у сектору тури-зма партнерских општина Ди-мово и Мајданпек. Подразумева више активности, како у Лепен-ском Виру тако и у визиторском центру у Димову.

- Сваки пројекат прекогра-ничне сарадње је добродошао и на његовој припреми и реализа-цији увек раде најбољи тимови, па се с правом очекује да ће и резултати бити добри, јер то и доноси размена знања и иску-ства - рекао је на конференцији

за новинаре Драшко Ћетковић, заменик председника Општине Мајданпек.

Кмет Општине Димово Ло-зан Лозановић истакао је да две општине сарађују неколико го-дина на више пројеката и да ре-зултати не изостају.

Ненад Радојчић из Народног музеја у Београду рекао је да ова национална установа култу-ре поздравља и подржава такве пројекте и да треба очекивати

БОР»Дигитални атлас кул-турне баштине тема је округлог стола, приређеног у борској Народној библиотеци у скопу обележавања 27. јануара, Дана Светог Саве, дана и славе ове ус-танове културе. Овај програм ре-ализује се у седам оштина Србије уз учешће 175 релевантних акте-ра, попут музеја, библиотека, ар-хива и сличних установа културе. О креирању портала Атлас кул-турне баштине Србије, значају дигитализације, најважнијим домаћим и међународним дику-ментима и стратегијама, као и примерима најбоље праксе, осим домаћина, говорили су и гости из Београда и Сопота.

Маријан Маринковић из Библиотеке града Београда на-гласио је да је реч о првом срп-ском порталу са уједињеном базом дигитализованих колек-ција српске културне баштине.

- Портал је едукативног и информативног карактера, садр-жи све важне документе и лите-

ратуру, базу светских колекција, вести из области дигитализа-ције, материјале и информације о свим важним пројеклтима и активностима, попут округлих столова и вебинаре - каже Ма-ријан Маринковић.

Након презентације, диги-талног атласа културне башти-не, дискутовало се о тренутном стању, проблемима и перспекти-вама дигитализације у локалним самоуправама.

- Бор спада међу оне општи-не које у овој области имају чиме да се похвале, јер је оно што је најважније у овом граду са бо-гатим индустријским наслеђем углавном дигитализовано - рекао је Драган Стојменовић, библи-отекар Завичајног одељења На-родне библиотеке у Бору.

Округли сто Дигитални ат-лас културне баштине реализо-ван је уз подршку Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.


да ће, након његове реализа-ције, односно санирања клима-тизације, бити повећан и број туриста.

На конференцији за новина-ре истакнуто је да би комплетни радови требало да буду готови до краја лета, када ће и Лепен-ски Вир, као јединствено архео-лошко налазиште из доба неоли-та, у потпуности бити подређен посетиоцима из целог света.


Дуг живот читалаштваБиблиотека у Злоту обележила 145 година рада Дигитализација

културне баштинеО програму који се реализује у седам општина Србије разговарало се у Народној библиотеци у Бору

Археолошко наслеђе ближе туристимаЗаједнички пројекат Србије и Бугарске вредан 810 хиљада евра

БОР» На конкурс за су-финансирање и финансирање пројеката, који је расписало Министарство културе, борски Музеј рударства и металургије пријавио је 5 пројеката, који се односе на области уметничког стваралаштва и заштите кул-турног наслеђа. Из републичког буџета прошле године суфи-нансирана су три пројекта, са колико је Музеј и конкурисао, па се очекује да ће конкурсна комисија и ове године препо-знати важност свих пројеката, пре свега Колоније Бакар.

Народна библиотека у Бо-ру пријавила је три пројекта. С обзиром на то да пројекти, по оцени аутора испуњавају по-требне услове и подстичу са-времено стваралаштво, очекује са да ће из министарства кул-туре стићи позитиван одговор.

Е. Д.

Осам пројеката из културе на

конкурсу

стр.10


МОЗАИК број 26петак, 7. фебруар 2014.

Гастрономске чаролије

Био Св. Трифун или Дан заљубљених, 14. фебруар је дефи-нитивно ДАН ЉУБАВИ! Због тога вам, драги моји, овом прили-ком дајем посебан рецепт под називом ЖИВОТ И ЉУБАВ.

Припрема: Узмите Дан, добро га очистите од зависти, завис-ности, огорчености, шкртости, љубоморе, тврдоглавости, егоизма и равнодушности.

Додајте 3 пуне кашике оптимизма, пуну шаку вере, кашичи-цу стрпљења, неколико зрна разумевања и прстохват учтивости и толеранције.

Ову смесу прелијте са много ЉУБАВИ .

Сада када је јело спремно, украсите га цветовима доброте и пажње.

Сервирајте са пуно нежности, свакодневно, а претходно гар-нирајте топлим речима, срдачним осмехом, који греје срце и душу.

Уз ово јело обавезно служити црвено вино које има јачину 100% искрености.

Пријатно и уживајте у животу и љубави !!! Мирјана Васић

Рецепт за Дан љубави

Осмех за срце и душу

• Код нас је рекет увек био у игри, само се раније мање ко-ристио.• Истине ради, и гориле су на-

ше горе лист.

Пеко Лаличић

• Шта је тешко обећати? Не кошта ништа - а народ се ра-дује!• Они за које су гласали сад

им се из фотеље смешкају. Гла-сачима остаје само да се по глави чешкају.

Мирослав Мишел Болтрес

• Најлакши предмети увек ис-пливају на површину. Они те-жи су на сигурном месту.• Коњ је најбољи пријатељ

човеку. Тешко коњу!

Брана Филиповић

• Наша је држава толико отво-рена према свету да се на поје-диним местима чак не зна ни где су јој границе. • Питања од националног ин-

тереса никада нисмо решавали преко ноћи. Турци су нам све-доци.

Милен Миливојевић

лоБОРизми

Поетски кутак

Умирем у песмипесма ме још собом носиостало је ћутња

Зар тек тако да се распрше сни?

Ништа не остављам што би послужило као доказни поступак за извођење Човечности на губилиште

Погледом им директно гледам у очиКроз сужену зеницу свестивидим још нерођене џелатекако злурадо чекају жртву

У пролећној ноћи на танушној грани јоргованаомча злокобно се њише

Хоће ли киша плаха у зору моћи да испере трагове злочина?Да ли ће крошње липа и багремовабити довољне да од сунца сакрију уснулу савест?

Знам Једнога дана вукови и јагњадиграће се на ливади непокошенојЛептири им даривати олеандре

Хоће ли сан заиста остати само сан?

Умирем у песмипесма ме још собом носиостало је ћутња Чедомир Васић

Слутња(посвећено Бранку Миљковићу)

Све интензивнији развој технологије узрок је нестанка многих занимања, али и појаве нових, која се пре само пет годи-на нису ни помињала. Пословна друштвена мрежа „Линкед ин“ спровела је истраживање 259 милиона профила на овој мре-жи, а резултати су показали да су најновија, али и најтраженија занимања програмери за мобил-не апликације. Слично истражи-вање урадила је и Висока школа струковних студија за информа-ционе технологије ИТС, која је анализирала огласе за посао на порталима.

- Занимљиво је да се наши подаци поклапају и са подацима Републичког завода за статистику, по којима више од 80 одсто ста-новништва у Србији има мобил-

не телефоне. Логично је што се и највише траже програмери за мо-билне уређаје. Што се тиче позна-вања програмских језика, највише се траже програмери који познају „Java“, „PHP“ и „C#“ програмске језике, што је и логично с обзиром на то да многе фирме послују на интернету – каже Светлана Анђе-лић, помоћник директора за истра-живање на Високој школи ИТС.

На листи пожељних посло-ва, као што су веб дизајнери, такозвани „клауд“ сервис спе-цијалисти и други, који пре само пет година готово да нису ни по-стојали, сада су и зумба инструк-тори, специјалисти за друштвене мреже, стручњаци за обраду по-датака и архитекте за велике базе података.

М. Ћосић

Нова занимања све траженија

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Лек из природе11.05 Кућица у цвећу11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Ауто спринт15.15 52 викенда16.00 Дневник16.30 Радим градим16.55 Свет на длану17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп,19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Спортска хроника20.30 Нокаут21.00 Енергија на...21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 На трагу природе00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Лек из природе11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Улови трофеј14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.55 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.00 На трагу природе17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Радим градим20.30 Енергија на...21.00 Ауто флеш21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 На трагу природе00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 26 петак, 7. фебруар 2014.

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 06. до 09. фебруара 2014.године филм ,,Ризична игра” у 19

и 21 сатЦена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара

» Од 10. до 16. фебруара 2014.године домаћи филм ,,Одуми-рање” у 19 и 21 сат

Цена улазнице филмских пројекција је 250,00 динара

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030-421-259 ( од 17 до 21 сат)

Добродошли у свет филма!

Биоскопски репертоар

Остали програми

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» 13. фебруара 2014.године - Представа ‚‚Брачни кабаре“- Позо-риште ,,Славија” у сали биоскопа ,,Звезда“ у 19 сати - Цена улаз-нице 500,00 динара

Информације на телефоне:

Центар за културу 030-424-546 ( од 8 до 14 сати)

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

15:15

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 26петак, 7. фебруар 2014.

БОР» Традиционалном ма-нифестацијом „Дани рукомета“ у Бору се обележава 60 година овог спорта у граду бакра. По-четак манифестације обележиле су утакмице мушких селекција рукометних клубова Бора и Заје-чара. У наставку турнира, 17. фебруара, снагу ће одмерити три узрасне категорије женских еки-па Бора, Ђердапа и Кучева.

- Ове године обележавамо и шездесет година рукомета у Бору. Штета је што због времен-ских услова није могла да дође и екипа из Крушевца јер би тур-нир свакако био јачи - изјавио је Зоран Алексић, члан Управног одбора ОРК „Бор“.

- Прошле године смо имали екипе из суперлиге и врхунски рукомет, масовност, квалитет и пуну халу, а ове године желимо да представимо све селекције ОРК „Бор“ - рекао нам је Раде Стојановић, из Општинског ру-кометног савеза.

Дани рукомета је манифе-стација којој се многи рукомет-ни клубови радо одазивају и која представља одличну припрему пред почетак пролећног дела првенства.

- Велика је ствар када у комшилуку имамо овако добру екипу која има све старосне категорије, тако да смо на овај турнир дошли са више узрас-них категорија да проверимо њихову спремност за наредну полусезону. Бор и Зајечар имају све узрасне категорије и често

се међу собом сусрећу - рекао је Мирослав Мариновић, тренер млађих категорија РК „Зајечар“

Пред почетак пролећног де-ла првенства, у плану је и ор-ганизовање утакмице у којој ће учествовати некадашњи рукоме-таши Бора, а почетком септем-бра изаћи ће и књига о шездесет година рукомета у Бору.

Маријана Симић

БОР» Борски кошаркаши победили су, на почетку дру-гог дела такмичења у источној групи регионалне лиге, ниш-ки Омладински кошаркашки клуб Јуниор 95:90. У тимочком дербију бољевачки Ртањ био је бољи у гостима од зајечар-ске Младости 82:75, док је Со-кобања савладала Књажевац 85:82. Борски тим сада је на шестом месту на табели, са осам победа и шест пораза, а уједно је и најефикаснији тим лиге, са тачно 1200 постигнутих поена. Првопласирани тим на табели је Књажевац са 12 победа и два пораза. Сокобања је на седмом месту са осам победа и шест пораза, Ртањ је девети са шест победа и осам пораза, док је Младост са четири победе и де-сет пораза на једанаестом месту на табели.

Марко Кртинић из Пливач-ког клуба „Олимпија‘‘ у Бору

освојио је две златне и сребрну медаљу на п р в е н с т ву ц е н т р а л н е Србије, у Кончареву. Успех бор-ског клуба д о п у н и л е су и три б р о н з а н е медаље које су освојили Марија Ђурђевић, Андрија Кривокапић и женска штафета „Олимпије“ у дисциплини четири пута 100 метара.

На истом такмичењу пли-вачи клуба „ТД Бор“ освојили су три медаље: сребрну и две бронзане. Милица Марковић освојила је сребрну медаљу на 100 метара делфин, Ени Киш припало је бронзано одличје у дисциплини 200 метара леђно, а бронзану медаљу освојила је женска штафета у дисциплини

БОР» Јавни конкурс Општине Бор за суфинансирање програма и пројеката у области спорта за прву половину 2014. го-дине, отворен је до 10. фебруара. На тај начин локална самоуправа расподелиће спортским органи-зацијама укупно 24,7 милиона динара из општинског буџета. Сва потребна конкурсна доку-ментација, укључујући и текст јавног позива, доступна је на интернет презентацији Општи-не Бор, на адреси opstinabor.rs, а у Комисији за спорт, која води поступак, кажу да је правилник о бодовању документације остао приближно исти, уз највећу изме-ну да само колективни спортови могу бити у првој групи спорто-ва, јер имају и највеће трошкове.

Члан Општинског већа задужен за спорт, уједно и председник Комисије за спорт, Иван Раденковић нагласио је да је постојала скупштинска одлука да се конкурс расписује једном годишње, а да су Коми-сија и општинско руководство проценили да одређена буџет-ска средства од 36 милиона ди-нара, ове године, неће бити до-вољна да задовоље основне по-требе спортских организација, па да се зато до расписивања конкурса чекала скупштин-ска одлука о полугодишњем финансирању, заједно са ре-балансом који би предвидео већа средства борском спорту у 2014. години.

Бојан Обрадовић

Дани рукомета у Бору Расписан јавни конкурс за финансирање спорта у Општини Бор

За програме и пројекте 24,7 милиона динара

Утакмицама мушких и женских екипа Бора, Зајечара, Кладова и Кучева обележава се 60 година рукометног спорта у Бору

четири пута 100 метара краул.У конкуренцији 51 кадет-

киње Марија Белчић стрелац борског „Металца“ освојила је сребрну медаљу на такмичењу другог кола Купа Србије у Кра-гујевцу. У конкуренцији 81 ка-дета Стафан Гађић, такође члан борског клуба, освојио је брон-зану медаљу. Исти пласман оба такмичара освојила су и на 18. Застава купу у Крагујевцу

На такмичењу другод кола Купа Србије за млађе јуниорке Малина Станојковић стрелац клуба „Бор 030“ освојила је шес-то место.

Маријана Симић

Успешан старт борских кошаркаша

www.rtvbor.rs

oko istoka 26

Documents