oko istoka 16

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 16 - 30. август, 2013. год. www.rtvbor.rs

Базени у Борском језеру » стр. 7

Почела реконструкција мостова у неготинским селима » стр. 4

Миленијумска рударења » стр. 9Одржане “Игре на води” Јагодинци први » стр. 12

Два века од погибије Хајдук Вељка

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

» стр. 2

Нови рачуни

П о ч и њ е ш к о л а ! ! !

Образовне установе спремне за почетак нове школске 2013/14 године. Нови закон о образовању предвиђа више спортских активности и нове изборне предмете. Највећи проблем мањи број ђака, без пуног фонда часова чак 339 наставника и професора. Локална самоуправа у Бору обезбедила прибор за ђаке прваке » стр. 3

Странци заинтересовани

Чилеанци и Американци желе да учествују у проширењу производних капацитета борске топионице у изградњи » стр. 5

Промена начина плаћања електричне енергије изазвала недоумице код грађана и велике гужве у Електродистрибуцији у Бору. Дужницима омогућен репрограм старог дуга, до 120 рата

Владан Нововић, директор ЈП “ШРИФ”:Закон о јавним набавкама отежава ангажовање стручних лица

» стр. 6

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 16петак, 30. август 2013.

Платити рачун за струју, ових дана, није нимало једнос-тавно, посебно потрошачима који имају дуговања из претход-ног периода. Формирањем новог привредног друштва „ Електро-привреда Србије снабдевање“, које од 1. јула доставља рачуне за струју, уз претходне рачуне које потписује Југоисток Ниш, изазвало је недоумице прили-ком плаћања. Суштина је да се бившем предузећу Југоисток измирују стара дуговања уз мо-гућност репрограма дуга до чак

120 рата, у завис-ности од висине дуга, док се но-воформираном предузећу изми-рује рачун за ут-рошену струју од 1. јула ове године и месечна обаве-за по основу ТВ претплате.

- Важно је напоменути да се новац за потрошену струју уплаћује на различитим обрасцима. Пот-рошач уз сваки рачун односно обавештење добија посебне уп-латнице. Требало би обратити пажњу на којој уплатници се плаћа стари дуг, а на којој нове обавезе, јер не постоји могућ-ност преноса средстава са јед-ног на други рачун. Потрошачи који нису измирили обавезе за мај, до 31. јула ове године, могу склопити са надлежном Елек-тродистрибуцијом репрограм старих дуговања уз отпис дела

дуга. Ту могућност имају од 15. јула, а рок за подношење захтева за репрограм дуга за струју је 30. новембар. Грађани могу да из-мире стари дуг у целости, уз от-пис 40 посто средстава са рачуна или да обавезе измири на рате. У зависности од висине дуга за-виси и број рата и проценат от-писа дуговања. Дужници који се одлуче за дужу отплату од 60 до 120 рата, немају право на отпис дела дуга, за разлику од потро-шача који ту обавезу плаћају на 12, до максимум 60 рата. - ис-тиче Данијела Димитријевић, шеф Службе за односе са купци-ма предузећа „Електротимок“ у Зајечару.

Важно је напоменути и то да потрошачи који из претходног периода на рачунима за утро-шену електричну енергију имају претплату, имају право да под-несу захтев за повраћај средста-ва, али и могућност да их преба-це на рачун новог предузећа.

Г. Грамић

М и н и с т а р -ство финансија и привреде Ср-бије и Јавно пре-дузеће за развој планинског ту-ризма Стара пла-нина, потписали су, у Београду, меморандум са аустријском ком-панијом Фал-кенштајнер о на-ставку изградње туристичког центра на Старој планини. Предвиђена укупна површина туристичких објека-та износи око 35 хиљада ква-дратних метара, а планирано је инвестирање 30 милиона евра. Компанија Фалкенштајнер већ је присутна на Старој планини као управљач хотела изграђеног 2010. године, а у Србији и као власник хотела у Београду. Из-

ЗАЈЕЧАР» После непуна два месеца од одржавања ло-калних избора, Зајечар је добио градоначелника. На предлог ко-алиције окупљене око СНС-а, већином гласова на седници скупштине града за градоначел-ника Зајечара изабран је Вели-мир Огњеновић, одборник Срп-ске напредне странке. Функцију његовог заменика у наредном периоду обављаће др Мирко Ни-колић из Социјалистичке партије Србије. На седници Скупштине града одборници су изабрали и чланове градског већа.

Д. М.

градња објеката у оквиру нових инвестиција одвијаће се у две фазе, које ће бити завршене до краја 2019. године. Средства ће обезбедити страни инвести-тор, а Србија ће, преко Јавног предузећа Стара планина, обез-бедити земљиште, пратећу ин-фраструктуру и све потребне дозволе.

Б. Обрадовић

БОР» Полазницима семи-нара „Пословна школа органске производње и еко туризма“,који је организован у Бору, Зајечару и Књажевцу у Бору су подељени сертификати. У три ове општи-не близу 40 пољопривредни-ка укључило се у производњу здраве хране.Од октобра прошле године одржано је 12 предавања и обрадјено двадесетак тема из ове области.

У другом циклусу од октобра планира се сертификација повр-шина за органску пољопривред-ну производњу као и формирање заједничког регионалног центра за сабирање, дораду и продају производа органског порекла.

Организатори семинара су београдско удружење Биопланет и општина Бор.

Љ. Ђ.

Сертификати за органску храну

Пољопривредници из Тимочке крајине успешно завршили семинар

Ново лице Старе планинеАустријска компанија „Фалкенштајнер“, која већ газдује постојећим хотелом, планира да уложи 30 милиона евра у изградњу нових туристичких објеката

Велимир Огњеновић

градоначелник Зајечара

Према подацима Савеза са-мосталних синдиката Србије од почетка ове године до краја јула у Србији су забележена 42 штрајка и 6 протеста у којима је штрајковало 45. 000 радника. Предњачили су радници из ме-талских и грађевинских преду-зећа, пољопривредници путари и здравствени радници.

- Најчешћи захтеви штрајка-ча односе се на неисплаћене за-раде, које касне више месеци, па и година и на неуплаћене допри-носе. Радници путем штрајкова и протеста само покушавају да дођу до својих основних права. - каже Драгиша Трујкић, пред-седник ВССС Општине Бор.

Израда Нацрта измена Зако-на о раду и Закона о штрајку су при крају, а према плану Владе оба закона би требало да се ус-воје до краја године. Али су већ сада синдикалци и запослени забринути да ће њихова права на обуставу рада и протест бити ограничена.

З. Марковић

Компликовано плаћање струјеФормирање новог привредног друштва „ Електропривреда Србије снабдевање“, које од 1. јула доставља рачуне за струју, уз претходне рачуне које потписује Југоисток Ниш, изазвало је недоумице приликом плаћања. - Омогућен репрограм старог дуга

Синдикати и штрајкови

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 16 петак, 30.август 2013.

БОР» У основној школи „3. октобар“ у Бору почело је пола-гање мале матруре за кандидате који на завршни испит, из оп-равданих разлога нису изашли у јуну. Тест из српског језика полагало је седморо-и то 5 ре-довних ученика и два кандидата из програма друга шанса. Ре-зултати тестова се неће бодовати

приликом уписа у средњу шко-лу, али је ученицима за добијање дипломе неопходно да изађу на завршни испит. У основним

школама у борској општини у току је и полагање поправних испита. Нова школска година почиње 2. Септембра и доноси неке новине.

Светлана Модец, коорди-натор рада основних школа у Борској општини каже да закон о основном образовању доноси сет новина па ће се између ос-талог од нове школске године примењивати нови правилник о екскурзијама, као и инклу-зивном образовању. Нови за-кон о образовању, који између осталог предвиђа и повећање програма спортских актив-ности, програме превенције и других облика ризичног пона-шања, изборне предмете, на-ставу код куће и друго.

- Оно што је такође новина јесте и то што су од наредне школске године све основне образовне установе у обавези да понуде још два факулта-тивна предмета и то румунски и ромски језик са елементи-ма традиционалне културе. Изјашњавање родитеља и уче-ника требало би да се заврши до 15., а након тога формираће се и групе, које по правилу мо-рају да имају по петнаесторо ученика. - додаје Светлана Модец

Пре почетка наставе у Ос-новној школи Трећи октобар одржаће се и берза књига. Своје уџбенике ђаци ће моћи да размењују 4. септембра од 12 до 14.

Е. Драгаш

На подручју Тимочке Краји-не 42 кандидата која нису по-лагала малу матуру у јуну, (20 редовних ученика и 22 из про-грама друга шанса), полагали су тест 26. и 27. августа . Према речима Драгослава Марића, начелника Школске управе у Зајечару, на подручју Борског округа мала матура организо-вана је у школама “3.октобар” у Бору, „Вук Караџић“ у Кла-дову, ”Вера Радосављевић” у Неготину, “Велимир Маркиће-вић” у Мајданпеку, док ће заје-чарски ђаци бити распоређени у основним школама “Љуба Нешић” у Зајечару и ”Младост” у Књажевцу.У Кладовским ос-новним школама неће бити поправног испита мале матуре за осмаке из редовних школа јер су у јуну на завршни испит у градској и 4 сеоске осмого-дишње школе изашли сви ђаци.

С. Томић

„ М а л а м ат у р а “ н а п о п р а в н ом

Нова школска година

Школе спремне за почетак нове школске године. - Нове законске регулативе у циљу бољег образовања

ЗАЈЕЧАР, БОР» Пре-ма првим подацима одељења Школске управе Министарства просвете у Зајечару у Борс-ком и Зајечарском округу у основним и средњим школама 339 наставника и професора немају довољан фонд часова. Они испуњавају норму од 5 до 95 одсто док десет просветних радника нема ниједан час и они ће вероватно бити проглашени технолошким вишком. Према речима Драгослава Марића, на-челника Школске управе, ана-

лиза је урађе-на на основу првог пресека који су сачини-ли директори школа, а тачан број знаће се 15. септембра када ће бити потврђен ста-тус и поједи-ним одељењи-ма која имају мање од 15

ученика. -Укупан број просветних

радника на територији Борског и Зајечарског округа је око че-тири хиљаде, а број ученика у основим и средњим школама је нешто мањи од 25 хиљада што треба узети условно јер део наставника и професора пре-даје у неколико школа - каже Драгослав Марић, начелник Школске управе Министарства просвете у Зајечару.

Д. Марушић

Просветари технолошки вишакБез пуног фонда часова тренутно је 339 наставника и професора у основним и средњим школама оба округа

Све више новца потребно за школску опрему

Ђачки прибор празни џепОпремити ђака за нову школ-

ске године највећи је издатак за родитеље. За најмлађе основце комплети уџбеника су бесплатни, али за уџбенике који недостају, за свеске, оловке, и остали школ-ски прибор од гумице до ранца потребно је око 10 000 динара, што је четвртина просечне јунске плате у Србији. Због тога роди-тељи , сами или са децом углав-ном обилазе продавнице и прове-равају цене. Осим у књижарама, торбе, свеске, бојице и оловке могу да се купе, како у већим мар-кетима, тако у кинеским радњама и на пијачним тезгама.

Марина Лазић трговац на борском бувљаку каже да су цене обичних свески А5 од 20 до 50 динара, а укоричених око 150. Избор је велики, а и квалитет и цене школског прибора су веома различити, па у зависности од произвођача али и продавнице обичне пернице коштају од 50

до 250 динара, а популарне тро-делне од 350 до чак 2700 дина-ра. Најједноставнији ранчеви, без апликација, коштају од 600 до 1200динара, а за оне који ђаке много више привлаче, са разним

дечјим јунацима, треба издвојити од 2 и по до близу осам хиљада динара. Јесте да ранац кошта нај-више, али бар истраје током једне или чак више школских година. У већини продавница постоји мо-гућност одложеног плаћања, па је многим родитељима, најчешћи избор управо та погодност. Е.Д.

Локална самоуправа у Бору припремила 440 пакетића школског прибора за ђаке пр-ваке . Поклон пакети садрже свеске, оловке, бојице, перни-це - све што је првацима неоп-ходно за добар почетак школ-ске године.

стр.4


ДРУШТВО број 16петак, 30. aвгуст 2013.

Реконструкција мостова у неготинским селимаСа близу 35 милиона динара Oпштина Неготин финансира реконструкцију мостова на Тимоку. - У пуном замаху су радови на регионалном мосту Рајац-Црномасница, који повезује крајинска, са селима суседног града Зајечара. - Ускоро почиње и друга фаза радова на локалном путу Рогљево-Ковилово, на мосту преко реке Тимок.

НЕГОТИН» Радови на ре-конструкцији моста на Тимо-ку, на регионалном путу Него-тин-Зајечар, којим се повезује Рајац, Црномасница и Браћевац у неготинској, са насељем Ши-пиково и другим суседног града Зајечара, биће завршени најкас-није до 15. септембра. Бројну екипу радника београдске „Мо-стоградње“, подизвођача радова,

тренутно ангажовану на бушењу и монтажи носећег стуба, посе-тили су функционери Општине Неготин која је са више од 10 милиона динара, финансирала израду пројектне документације и послове реконструкције.

- Регионални мост на Тимоку је саграђен далеке 1962. године, а две и по деценије касније, по-сле поплава у овом крају које су

довеле до улегнућа носећег стуба и других оштећења, затворен је за саобраћај. Тако је онемогуће-на свакодневна саобраћајна ко-муникација, што је био велики проблем за мештане овог дела општине Неготин и суседних на територији града Зајечара. Зато смо ову инвестицију уврстили у једну од приоритетних, а сред-ства су у потпуности обезбеђена буџетом Општине, у делу пред-виђеном за инфраструктурни раз-вој месних заједница у Крајини,- наводи мр Милан Уруковић, председник Општине Неготин, који је са сарадницима посетио мештане тимочких села и гради-лишта на њиховом терену.

Под воденом стихијом но-сећи стуб моста на Тимоку је пре 26 година тешко оштећен, каже Иван Михајловић, председник Савета МЗ Црномасница. -У по-следњој деценији прелаз преко моста је био крајње ризичан за пешаке, тако да се дешавало да

будемо потпуно одсечени од света у критичним месецима. Сналазили смо се користећи друге, заобилазне и неповољније путеве до Неготина или Зајеча-ра и захвални смо руководству општине Неготин које је имало слуха за наше проблеме и ре-конструкцију моста код Црно-маснице уврстило у неодложне послове за ову годину- истиче млади мештанин овог крајинског села. У општини Неготин, уз ре-конструкцију моста Рајац-Цр-номасница, на коме су радници београдске „Мостоградње“ већ исправили оштећену конструк-цију, после припремних, уско-ро почиње друга фаза радова на локалном путу Рогљево-Ковило-во, на мосту преко реке Тимок. Општина Неготин је за пројектну документацију и реконструкцију овог моста издвојила више од 22 милиона динара из буџета за ову годину.

Јованка Станојевић

БОР» На првом састанку који је, у оквиру пројекта „Са младима за младе“, одржан у Асоцијацији за развој Општине Бор, између формалних омла-динских организација и не-формалних група потписан је Меморандум о сарадњи. Кроз јавно заговарање покренута је иницијатива за опредељивање јавног простора у општини Бор који би, за потребе Омладинског Креативног Центра требало да буде оспособљен до новембра ове године.

- Циљ је да заједничким наступом иницирамо промене и младе у Бору померимо са мар-гине друштвене лествице - на-гласила је Марија Пешић, ме-наџер пројекта.

Како би се на организован решавали проблеми, потребно је континуирано ангажовање не само младих, већ и стручних лица, како би ова, више пута по-кренута иницијатива заживела.

М. Димитријевић

Према последњим статис-тичким подацима Евростата, храна у Србији је међу најјеф-тинијима у Европи,а цене пре-храмбених производа и безалко-холних пића у нашој земљи чине 71 одсто е в р о п с ко г п р о с е к а . Ј е ф т и н и ј е је једино у А л б а н и ј и , Македонији, Пољској и Бугарско ј . Међутим, наша стручна јавност сматра да је таква статистика нереална и непотпуна уколико се узме у обзир да су плате у Србији готово најниже у Евро-пи. Истовремено грађани Ср-бије више од 40 посто својих прихода троше на храну, док се у земљама ЕУ на храну троши између 10 и 15 процената. . На

борској зеленој пијаци се цене воћа и поврћа нису промениле већ неколико година.

-Скупо је у продавницама, а на пијаци и није тако ску-

по. Колико се сељаци муче, цене ипак нису в и с о к е - , каже Мари-на Стефа-новић, пен-зионерка из Бора .

- Цене су реалне

и нисмо их мењали пет година. Ми произвођачи можемо само квалитетом да се изборимо са неконтролисаним увозом и нис-ким ценама воћа и поврћа у супермаркетима. - каже Зоран Христов, произвођач грожђа и лубеница из Неготина.

З.Марковић

ЗАЈЕЧАР» На плантажама Пољопривредног добра Зајечар у току је берба шљива. На девет и по хектара, колико је засађено сортом Стенлеј, приноси су до-бри и крећу се преко 25 тона по хектару. Сав принос се спрема за извоз, каже Драган Ђорђе-вић, инђењер заштите биља. На пољопривредном добру шљива се откупљује од индивидуал-них пољопривредних произ-вођача по цени од 10 динара за килограм. Берачи који раде већ четврти дан могу да зараде и до 1.200 динара јер се цена брања за килограм плаћа 3 динара, а добар берач може набрати и до 400 килограма.

- Одмах након брања ового-дишњег воћа треба наставити са прихраном и мерама зашти-те како би био обезбеђен род за наредну годину - каже Драган Ђорђевић из Пољопривредног добра Зајечар.

Д. Марушић

Цене хране - статистика и сурова реалност

Почела берба шљива

За потребе младих

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 16 петак, 30. август 2013.

Премашен производни планУ Рударско топионичарском басену Бор производња бакра била је за четвртину већа од планиране, а племенитих метала за десетак одсто.

Седмомесечни учинак радника борског Комбината бакра Отежана наплата пореза

БОР» У Рударско топиони-чарском басену Бор, за седам ме-сеци произведено је 21.605 тона катодног бакра, за четвртину више него претходне године. И производња племенитих метала била је десетак процената боља од плана, јер је од јануара до јула дато више од пола тоне злата и непуне три тоне сребра. Погони

Топионице и рафинације прера-дили су близу 138 хиљада тона сувог концентрата и, из домаћих сировина, произвели близу 26 хиљада тона анода, односно 22 хиљаде тона катодног бакра.

У биланс борских металур-га уписана је и производња 4,8 хиљада тона дипформинг жице, 750 тона плавог камена и 55

БОР» Предузећа и грађа-ни у Србији по основу пореза дугују више од 700 милијарди динара и како из Пореске уп-раве преносе поједини медији, од те суме држава реално може да наплати око 30 одсто. Многа предузећа која спадају у највеће дужнике нису активна, а у број-ним која су направила порески репрогам, уз отпис камате, сма-трају да се проблем наплате по-реза, што јесте законска обавеза не може добро решити ни на овакав начин.

Љубиша Маринковић пред-седник Општег удружења при-ватника општине Бор истиче, да ни олакшице које је како је пла-нирано предвидео репрограм дуга уз отпис камате није видно побољшао наплату. У овом уд-ружењу сматрају да закон мора бити исти за све и да би однос према малој привреди морао бити бољи.

Е. Драгаш

хиљада тона сумпорне кисели-не. У Ливници су, с друге стране, линија бакра, месинга, бронзе и ливница фазонских одливака укупно дале 875 тона производа.

Мајданпечки и борски руда-ри су од почетка године ископа-ли девет и по милиона тона руде, што је у поређењу са прошлого-дишњих 7,8 милиона тона боље за петину. Њеном прерадом у флотацијама добијено је 20.660 тона бакра у концентрату. За се-дам месеци са мајданпечког и борских лежишта уклоњено је и 19,2 милиона тона раскривке, а укупне ископине тежиле су 28,7 милиона тона.

Борски комбинат бакра се, на основу ових резултата, нала-зи на листи 15 највећих извозни-ка у Србији, јер је, према пода-цима Управе царина, од јануара до јула ове године извезао робу вредну 73,9 милиона евра.

Славица Томић

БОР» Пажњу двеју најмоћ-нијих рударских корпорација на свету – чилеанског „Коделка” и америчког „Фрипорта” при-вукла је инвестиција која је ,у јавности с правом добила епитет највећег еколошког пројекта на Балкану, изградња нове топио-нице и фабрике сумпорне кисе-лине у Бору. Представници ових компанија разговарали су са менаџментом РТБ-а Бор о евен-туалном повећању капацитета новог металуршког агрегата са пројектованих 80 хиљада тона бакра годишње на 100 до 110 хиљада тона.

Капацитет новог пироме-талуршког постројења које се гради у Бору могуће је повећати уколико се пројектовани квали-тет концентрата бакра са 22 про-цента повећа на 26 до 28 одсто. Другачије не би могло с обзиром на то да је комплетна опрема за нову топионицу у Бор већ стиг-

ла, наглашавају у РТБ Бор, који је заинтересован за проширење капацитета, али ипак одлуку о томе мора да донесе Влада Србије.

Како у овој компанији кажу Американци су, близу коначне одлуке о отварању новог руд-ника у близини борског аерод-рома, па је нова топионица иде-

ално место за прераду њиховог концентрата бакра, првенстве-но због транспортних трошко-ва које би неизоставно имали када би га возили на прераду у

400 километара удаљени бугар-ски Пирдоп.

Чилеанци су заинтересова-ни да део концентрата бакра, онај који произведу у Србији,

и у околини Бора, прерађују у новој топионици, али “Кодел-ко” је спреман да помогне Ба-сену и у изналажењу најбоље и најекономичније технологије откопавања лежишта „Борска река” .

Рударско топионичарски басен Бор ће надлежнима у „Коделку” доставити најновије геолошке подаке најперспек-тивнијег лежишта које почиње на дубини од једног километра и шири се са повећањем дуби-не. Осим америчких и чилеан-ских рударских корпорација, недавно је и једна швајцарска компанија изразила спремност да започне изградњу још једне топионице, одмах поред нове борске. И ова чињеница по-тврђује да се будћност Бора и рударства на овим просторима више не доводи у питање.

Елда Драгаш

Сарадња корисна за све три с транеЧилеански „Коделко“ и амерички „Фрипорт“ заинтересовани за проширење капацитета нове топионице у Бору. Може ли РТБ више од 100 хиљада тона бакра годишње? - Швајцарци заинтересовани за још једну топионицу

стр.6


У ФОКУСУ број 16петак, 30. август 2013.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (9)Отварање ТВ студија у

Бору, маја 1988. године, озна-чило је важну етапу у развоју телевизијског информисања, не само у борској општини, него и у Тимочкој крајини, па и у ширем делу Србије. Ство-рени су веома добри кадров-ски и технички услови за рад дописништва Телевизије Бе-оград у Бору, које је радило у саставу Предузећа “Штампа, радио и филм” и покривало општине Бор, Неготин, Кладо-во и Мајданпек, а по потреби и шире подручје. Истовреме-но су створени предуслови и фактички започето комплети-рање и медијско заокруживање дугог и богатог развојног пута Предузећа “Штампа, радио и филм”, започетог 1947. године, покретањем првог “фабричког” листа у Србији, “Колектива” и, касније настављеног форми-рањем Радио Бора, “Борских

новости”, часописа “Бакар”, “Бакар филма”, групе за ис-торијска истраживања и раз-гранате издавачке делатности. У предузећу, Општини Бор и Тимочкој крајини почело је оз-биљно да се размишља, праве планови и први договори о по-кретању локалног телевизијског програма који би употпунио, у то време веома развијене остале облике информисања у источној Србији.

Ускоро по отварању ТВ сту-дија почео је, заједно са допис-ништвом у Зајечару, где је, такође отворен студио, да се реализује Тимочки програм, најпре полу-часовна, па потом сатна емисија, с темама локалног значаја у чијем су стварању, осим два допис-ништва, учествовали и други но-винари и хонорарни сарадници из тимочких градова. Био је то за-четак, иако тога тада нисмо били свесни, будућег наглог локалног

телевизијског информисања у овом делу Србије, који је уследио деведесетих година минулог века, формирањем Телевизије Бор, 1993. године и затим општинских телевизија у Зајечару, Неготину, Мајданпеку и Кладову и више приватних у градовима Тимочке крајине, као, уосталом и у свим деловима Србије.

Започео је, тако, неповратни процес успона савременог елек-тронског информисања чији бу-ран развој и даље траје, упркос осцилацијама и повременим па-довима изазваним кризним вре-меном и политичким потресима с краја прошлог и почетка века у којем живимо.

Што се дописништва у Бору и људи који су у то време у њему радили тиче, отварање студија им је омогућило да досегну највеће професионалне успоне до тада и звездане новинарске домете. Прилози и репортаже

које су чланови дописништ-ва слали београдској и другим телевизијама у тадашњој Југо-славији и који су објављивани у ударним дневницима и многим емисијама, били су запажени и добијали навише професионал-не оцене од колега, врхунских новинара и уредника у тим редакцијама. Све што је тада бележено било је и својеврсно сведочанство тадашњег време-на, економских, друштвених и политичких прилика и може да послужи као трајни белег доба којег више нема.

Кад, с временске удаље-ности од две и по деценије о томе размишља, човек који је у томе учествовао не може а да не осети професионални понос. И, све му, опет то, наликује на лептиров лет и лепоту тог лета у висину и плаветнило неба.

(наставак у следећем броју)

Јавне набавке против културе и информисања

Циљ Закона о јавним на-бавкама који је у примени од 1. априла ове године, јесте да, јасним процедурама, обезбеди услове за ефикасну употребу јавних средстава, уз механиз-ме за обезбеђивање конкурен-ције и спречавање корупције. Усклађен са директивама Ев-ропске комисије, тај закон би требало да је транспарентан и једноставан, као и спроводљив. У пракси, међутим, многи су наишли на недоумице и ком-пликовану процедуру. Пре свих установе културе и медијске куће које нису изузете из при-мене закона.

-Највећи про-блем у ЈП “Штам-па, радио и филм” у Бору, када је реч о примени Закона о јавним набав-кама јесте анга-жовање стручних лица, односно лица која се баве водитељским и сминатељским пословима, јер да би таква особа могла да ради, неопходно је да

одређен период буде у процесу обуке. Јако је тешко испошто-вати законску процедуру, када радијски и телевизијски про-грам подразумева нешто сасвим друго. Приморани смо да већ у јануару радимо јавну набавку за тринаест хонорарних сарадни-ка, а добра већиња њих су до-писници Регионалне Телевизије Бор. Процес је прилично рас-тегљив, а медији су тренутни, што значи да у сваком тренутку морамо да имамо људе који ће стручно обављати свој посао. Зато сматрам да ћемо одређеним амандманима бити изузети из

примене За-кона о јавним набавкама-, каже Владан Н о в о в и ћ , директор ЈП „ШРИФ“ у Бору.

Из Удру-жења професионалних издавача Србије говорили су да ће његова примена угрозити снабдевање књигама и рад библиотека. У

временском вакууму ће, уколико се нешто не предузме, од почет-ка 2014. године бити и остале установе културе.

-За реализацију Закона о јав-ним набавкама у организовању одређених културних дешавања потребно је минимум два ме-сеца. Тако налаже процедура. Верујем да ће иницијатива за изузеће из примене Закона доћи

у прави час, јер се поставља пи-тање – како ће Центар за културу, не само у Бору, већ и у осталим градовима Србије функциониса-ти од идуће године-, објашњава Даниел Чорболоковић, дирек-тор Установе Центар за културу Општине Бор.

-Имали смо пример да смо за око 200 библиотечких насло-

ва дали више новца. То указује на чињеницу да Закон о јавним набавкама не води рачуна о

економичности, већ искључи-во о примени конкуренције на тржишту. А из тога даље про-изилази проблем немогућности позивања три аутора неког дела или истраживачког рада, када се зна да је аутор само један - на-води Весна Тешовић, директор Народне библиотеке Бор.

Министарство културе и информисања званично је подр-жало захтев да се програмске активности установа културе из-узму из примене Закона о јавним набавкама, а да ли ће се то и до-годити и када, још је неизвесно.

Марија Димитријевић

Примена новог Закон о јавним набавкама, који је ступио на снагу почетком године, почела је 1. априла. Међутим, у пракси спровођења поступака јавних набавки, појавили су се први проблеми и недоумице у реализацији.

Владан Нововић директор ЈП „Штампа, радио и филм“

Даниел Чорболоковић директор Установе “Центар за културу”

Весна Тешовић директор Народне библиотеке Бор

стр.7


У ФОКУСУброј 16 петак, 30 август 2013.

БОР» На подручју Шум-ске управе Бор, која се стара о 12 хиљада хектара шумског земљишта у државном влас-ништву, овог лета, регистрована су два пожара. На подручју та-козване Мале Дубашнице пожар је захватио 10 хектара шуме и ниског растиња, док је на тери-торији ове планине, пре десетак дана, угашен пожар на 20 хекта-ра земљишта под шумама. Укуп-на материјална штета процење-на је на 300.000 динара, међутим еколошка штета је, по правилу, знатно већа.

- Пожари осим директне штете, где се губи одређена дрвна маса, велику последицу остављају и на животну среди-ну односно еколошка штета је и десет пута већа. Губи се биљ-ни и животињски свет, смањује се прерада угљен-диоксида и производња кисеоника, ремети

се водни режим и стварају еро-зивни терени... Санација пожа-ришта, у сваком погледу, захтева

више пара и времена него по-шумљавање. Прво да се санира терен који је био захваћен по-жаром, да се уклоне изгореле и

оштећене дрвенасте и жбунасте врсте. Потом следи пошумља-вање, али је велики проблем

прилагодити саднице земљишту које испошћено односно нема довољно хране за развој биљне масе. Ту се, опет, системом кон-

троле и неге, механичким и хе-мијским средствима, постепено природа обавља-, рекао је Горан Несторовић, управник Шумске управе у Бору.

Пре само две године, на пла-нини Дубашници, на тридесетак километара од Бора пожаром је било захваћено више од 400 хек-тара шумског земљишта. Штета је немерљива и економска и еко-лошка, а последице пожара биће видљиве и наредних деценија.

Горан Грамић

Непроцењиве штете од шумских пожараОсим губитка дрвне масе, шумски пожари дугорочно утичу на биљни и животињски свет, водотокове и ерозију земљишта, што поред огромних економских губитака може да проузрокује и дугорочне климатске промене

БОР» Са платоа Дома културе у Бору прошле суботе емитована је 824. емисија Ра-дио телевизије Србије „Жикина шареница“. Учесници су се потрудили да Бор представе у најлепшем светлу, а бројни по-сетиоци уживали су у двочасов-ном програму,који је је како се процењује гледала цела Србија.

Занимљиви садржаји ове емисије колажног типа чији је аутор, иначе дугогоишњи но-винар ове медијске куће, Жика Николић рецепт су изгледа за дугогодишњи успех и велику гледаност, како у Србији, тако у суседним и другим земља-ма. Оно што је летњи караван „Жикине шаренице“ други пут довело у Бор, јесу и природне лепоте, народна традиција али и видан развој града и прив-реде, о чему су говорили пред-ставници РТБ-а Бор, локалне самоуправе и установа културе.

У музичком делу учествовли су КУД Бор, певачи и инструменталисти из Бора и Неготина.

Е. Д.

Радио Телевизија Србије обележила је велики јубилеј – 55 година постојања и рада. Нека-да је овај медијски јавни сервис имао два дописништва – по јед-но у Бору и Зајечару. Данас о дешавањима у Тимочкој краји-ни Србија сазнаје од дописника РТС – а, чије је седиште од јула 2011. поново у Бору.

- Као и увек и свуда, први кораци су најтежи, али када се савладају, онда постају чврсти.. Таквим стројевим кораком 55 година корача РТС, веома ус-пешно - рекао је Чедомир Нико-лић, први уредник дописништва РТС-а у Зајечару.

Најискреније честитке упу-тио је директор Јавног предузећа „ШРИФ“ Бор, Владан Ново-вић: - Желимо да и у наредним годинама будете истрајни у стандардима које сте поставили и наставите да јавност инфор-мишете истинито и објективно. Надамо се, и верујемо, да ће сарадња коју смо успоставили бити још дубља и плодотворнија - наводи се у честитки.

М. Д.

БОР» На плажи хотела „Језеро” на Борском језеру ус-коро ће бити постављена два атрактивна понтонска базена за купаче. Монтажа и постављање трају већ недељу дана, а према речима надлежних због захтев-ности посла и мање дубине, оп-рема је постављена на плажи код некадашњег „Тропског бара”.

- По завршетку монтаже базени ће бити премештени до плаже на источној страни хо-

тела. Мањи базен од 100 к в а д р а т н и х метара биће дубине 60 центиметара и намењен је деци и непли-вачима, док ће дубина другог износити 1,80 метара, прос-тираће се на 150 квадрат-

них метара, и у њему ће моћи да уживају пливачи. Базени ће са копном бити повезани молом, на коме ће бити постављене ле-жаљке за сунчање - истакла је Данијела Николић, менаџер хотела „Језеро“

Радове изводи фирма „Мета-лопрерада“ из Ниша која је овај производ и патентирала. Завр-шетак радова се очекује за пет-наестак дана.

Жаклина Јовановић

55 година РТС-а

„Жикина шареница“ у Бору

Базени у Борском језеруПред крај сезоне хотел „Језеро“ на Борском језеру добија два понтонска базена који ће са копном бити повезани молом на коме ће бити постављене лежаљке за сунчање.

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

13:00

Весна Тешовић директор Народне библиотеке Бор

стр.8


СПЕКТАР број 16петак, 30. август 2013.

PRODU*ERJA ĐE ŠAPĆE LUNJI ÎN RTB BOR

» În RTB Bor în šapće lunji sa produs măjdo 22 mij tone đe arama katodă, ku 25 đe procjenturi măj mult đe kît anu +a fost. Đin januar pînă în jul sa dat pistă 500 kilje đe aur šî măjdo tri mij kilje đe ar&int. În Topituarje šî rafinacîje sa profăkut măjdo 140 mij tone đe koncentrat uskat šî sa produs măjdo 26 mij tone đe anode šî 22 mij tone đe arama katodă.

Majdanjeri în Bor šî Majdanpek đi la în+eputu anuluj a săpat noua milioanje šî žumătaće tone đe rudă, +e je măj mult ku vro 20 đe procjenturi đe kît anu +a fost. Pi rezultaturlji ašća, RTB je pi luoku ăl đe 15 a ljisti pi karje sînt aj măj marji izvoznji+i đin Sîrbije.

PLAĆITU PORIJEDZULUJ

» Firmilji šî uaminji în Sîrbije đe porijedz datorjadză pistă 700 milijarde đe dinari šî kum sa spus đin Uprava đe porijedz, đin suma asta država real puaće kăpăta numa vro 30 đe procjenturi.

Mulće firmi karje datorjesk đe porijedz nu sînt aktivje. În mulće firmi, karje a făkut reprogramu porijedzuluj ku šćersu kamati spun kă problemu ăsta nu să puaće rešî bun în aša fjal.

În Împrjeunarja privatnji+iluor în Bor ašćaptă pi disciplina în finansiji măj bună problemu să să rešaskă în al măj bun fjal pintru kă plaćitu porijedzuluj je obaveza pi zakon.

„IGRE NA VODI“ – ŽUOKURLJI PI APĂ

» Programu „Igre na vodi“ la bazenurlji đeškišî a Centruluj đe sport în Bor sa isprăvit ku kîšćigatu ekipi đin Jagodina, karje în final a fost măj bună đe kît ekipa Centruluj đe sport šî ekipa Klubuluj đe notat „Olimpija“, karje a luvat luoku ăl đe tri. În două +asuri šî žumătaće uaminji a putut vjeđa 10 discipljinje pi programu ku licencă, karje pînă akuma la 56 đe bazenuri la organizujit autorju žuokuriluor pi apă Jovan Kablinović Korneli.

Prevodu: Alexander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Депоније и пси луталице велики проблем Борана

Поново ради биоскоп

Овогодишње дружење љубитеља аутомобила имало је и хуманитарни карактер. - Сав приход од продатих улазница уплаћен је за лечење малог Саве Ђокића

БОР» На борском аерод-рому одржан је четврти међу-народни ауто митинг „Екстрим пауер шоу“. Поред клубова из Србије и земаља у окружењу, на митингу су учествовале и Аген-ција за безбедност саобраћаја а први пут и Национална возач-ка академија (НАВАК). Осим такмичења у избору најлепших аутомобила, мерења и прогла-шења најснажнијих ауто оз-

вучења, бројни посетиоци су били у прилици да гледају и трке убрзања.

Организатори овог ауто ми-тинга су задовољни јер је мани-фестација имала не само едука-тивни и забавни већ пре свега и хуманитарни карактер. Приход од продатих улазница уплаћен је за лечење малог Саве Ђокића из Бора.

Е . Драгаш

БОР» На основу притуж-би грађана на проблем дивљих депонија, чопора паса лутали-ца, бахатих крадљиваца бакра и гвожђа и несавесних суг-рађана, екипа Телевизије Бор објашњење је потражила у Јав-но – комуналном предузећу „3. октобар”.

Дивља депонија егзистира у улици Јована Дучића у Бору, тачније у близини барака нека-дашњег предузећа „Црна Трава“ из Лесковца. У лошим услови-ма, у трошним баракама, са јед-ном чесмом, под светлима улич-не расвете, у епицентру могуће заразе живи неколико ромских породица. Последице постојања дивљих депонија осећају и ста-нари околних зграда. На пи-тање зашто, како и ко је довео до овакве ситуације и има ли настојања да се услови живота иоле побољшају, директор борс-ког комуналног предузећа каже:

- Објекте који нису јавна површина борски комуналци нису у обавези да одржавају.

Проблем дивљих депонија могуће је решити, али само ако за так-ву интервенцију налог изда кому-нална инспекција - каже Далибор Орсовановић ди-ректор Јавно – ко-муналног преду-зећа „3. октобар“ поводом при-

тужби грађана на неуређен део града у улици Јована Дучића, у чијем делу се налазе бараке не-кадашњег предузећа „Црна Тра-ва“. Осим опасног извора зара-зе, велики проблем, посебно на простору иза „Дуплекса“ пред-ставља легло паса луталица.

- Овај терен редовно обила-зи ЗОО служба, али поједини суграђани неодобравају овакав начин збрињавања паса лутали-ца, и при том хране и скривају опасне љубимце луталице - каже Орсовановић.

Притужбе грађана односе се и свакодневне, углавном ноћ-не, посете крадљиваца бакра и гвожђа, па је тако демолирана и трафостаница са које су чак и громобрани скинути. Суштина је да већина грађана негодује због припитомљавања паса у близини стамбених објеката, а опет, закон је наклоњен љуби-тељима чопора. И на крају при-че закључак не постоји, јер - ко ће народу угодити?

Марија Димитријевић

БОР» Након летње паузе, врата борског биоскопа „Звезда“ отворена за љубитеље великог екрана. Сезона почиње синхро-низованим цртаним филмовима: „Чувари тајног краљевства“ до 1. септембра, а од 2. до 8. септем-бра малишане чекају „Штрум-фови“. Пројекције су од 19 сати, а већ од средине септембра, уз додатну пројекцију од 21 сат на репертоару борског биоскопа биће и филмска остварења за старију публику.

- Од средине септембра до средине октобра у плану су

филмови: „Усамљени ренџери“, „Млађи референт“, „Усамљене девојке“, „Вулверин“, „Перси Џексон“, „Пут ружама посут...“

28. и 29. септембра борска публика имаће прилику да по-гледа филмска остварења у 3Д пројекцији - каже Милан Кос-тић, кинооператер.

Цена улазнице за филмске пројекције је прошлогодишња, 150 динара, а за организоване посете 100 динара.


Одржан ауто-митинг у Бору

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:30

стр.9


КУЛТУРАброј 16 петак, 30. август 2013.

Јубиларни “Дани Брестовачке бање”

Нова археолошка истраживања доказују да је Борски округ, од раног бакарног до старијег гвозденог доба био важан центар за производњу и дистрибуцију метала у југоисточној Европи.

Миленијумска рударењаНастављена археолошка истраживања

„Слушај најгласније”

БОР» На локалитету Ру-жана у Бањском пољу код Бора, првом доказаном археомета-луршком центру из бронзаног доба на територији североис-тичне Србије настављена су археолошка истраживања. У првој фази ископавања, архео-лози су пре месец дана открили објекат са великом садржином металичне шљаке, заједно са керамиком из бронзаног доба. Узорци су послати на експерти-зе борском Техничком факулте-ту и Археолошком институту у Лондону. -На овом вишеслој-ном археолошком налазишту крије се право културно ис-торијско богтство - каже Игор Јовановић кустос и археолог у Музеју рударства и металур-гије.Наставак је показао да се на овом месту обављао процес издвајања бакра из руде и да је вероватно са овог места дист-рибуиран у друге делове Балка-на, додао је Јовановић.

- Ова истраживања, зах-ваљујући разумевању Општи-не Бор, организовали су Му-зеј рударства и металургије и Археолошки института у Бе-

ограду,чија сарадња траје већ педест година - истакао је др Александар Капуран, са Ар-хеолошког института у Београ-ду и рекао да су досадашња истраживања показала да је жи-вот на овим просторима одувек био повезан са рударством и металургијом. Ту су бројни ло-калитети, а овај новооткривени је управо онај који потврђује да је Борски округ од раног бронзаног до старог гвозденог доба био важан центар за про-изводњу и дистрибуцију руде у југоисточној Европи.

- На истом месту живело се током гвозденог доба и у време касне антике, када је вероватно производња метала само на-стављена - каже др Капуран.

Друга фаза археолошких истраживања на локалитету Ружана трајаће до 25. августа. Свакодневни нови докази, по-твђују претпоставке археолога и, како кажу ускоро ће их ће довести до нових сазнања која нису значајна само за Бор и Ср-бију већ и за целу Европу.


БОР» Дводневна манифе-стација борске општине „Дани Брестовачке бање“ ове године обиловала је бројним садржаји-ма почев од традиционалних, културно-уметничких, ревијал-них, спортских, кулинарских до забавних. Другог дана мани-фестације приређена је излож-ба слика у дворцу Александра Карђорђевића чланова Удру-жења ликовних уметника „Ване Живадиновић-Бор“ који су учествовали на колонији у Брес-товачкој бањи. У бањском парку су приређене спортске игре под називом „Спорт за добро здравље“ и забавно-спортска активност „Потрага за благом“. Бројни посетиоци су уживали и у наступу Кул-турноуметнич-ких друштава из Бора, Жагу-бице, Зајеча-ра, Бољевца и Неготина.

- Ова мани-фестација има велики значај за развој тури-зма у борској

општини, а да има смисла потвр-дјује и традиција дуга две деце-није , као и бројна публика која је пратила наш програм - каже Жаклина Туфонић, директор ТО Бор.

Манифестација „Дани Брес-товачке бање“ 2013. је привукла велики број посетилаца из целе Србије, као и госте из Бугарске и Румуније, тако да је , ове године ,имала и међународни карактер. Поред наше медијске куће, Ра-дио телевизије Бор, која је ме-дијски спонзор, јубиларну мани-фестацију у Брестовачкој бањи је ове године пратио велики број новинара из целе Србије.

З. Марковић

БОР» Иза нових издања борских аутора - „Кад тигањци ујахну“ Жељка Љубића и „Луд је, рекли су им код куће“ Саше Д. Ловића, која су промовиса-на у Народној библиотеци Бор, стоји издавачка кућа „Слушај најгласније”, која према речи-ма Зденка Фрањића, њеног по-кретача заправо и није издавач-ка кућа, јер ради по принципу “уради сам”. Зденко Фрањић је често називан и добрим духом андергроунда, познат је као први независни издавач и за-служан је за објављивање албу-ма многих бендова с простора екс ЈУ , међу којима најпозна-тији Боранима “Горибор”.

- Бор је погодно тле и прави

расадник добрих писаца и музи-чара. Велико ми је задовољство што сам то нешто препознао и у музичком саставу „Горибор“, а они се данас могу похвалити великом славом на музичкој сце-ни не само на просторима екс ЈУ, већ и широм света - каже Зден-ко Фрањић, аутор и уредник издања.

Као увод у промоцију из-дања два аутора, која је у плану, у Народној библиотеци у Бору у музичком делу наступали су „Економски техничари“ – ме-шовит бенд из Загреба и Бора и „Дјечак из воде“ рок кантаутор из Брчког, правим именом Един Џамбић.


Дводневна манифестација окупила је бројне посетиоце који су уживали у богатом културно-уметничком, ревијалном и спортском програму.

У Народној библиотеци у Бору синоћ је загребачка издавачка кућа представила нова издања два борска аутора

18:15

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.10


МОЗАИК

Поетски кутак

лоБОРизми• Наш брод има само једну сла-бу тачку. Не може да се одржи на површини.• Он је екстремиста. Мисли својом главом.• Он је екстремиста. Мисли својом главом.

Владимир Драмићанин

• Здрав разум говори да смо болес-но друштво.• Кад год нам се диже на туђине, пада нам наталитет.• Све је у реду док се врх не уне-реди.

Пеко Лаличић

• Доћи ће време када ће цео народ мислити као један. А тај један ми-слиће само на јело.• Велика Албанија, Велика Србија, Велика Македонија... Код нас Бал-канаца само је Мозак Мали!

Васил Толевски

• Немојте осуђивати тајкуне. То не смеју ни судије.• Ми немамо дом културе. Код нас је култура бескућник.

Слободан Симић

број 16петак, 30. август 2013.

Гастрономске чаролије

Скуша на приморски начин

***

Време одмора је на нашу жалост прошло. Сигурна сам да још увек осећате мирис мора. Зато сам одлучила да вам мало продужим „боравак на мору“ и препоручим рецепт који ће вас подсетити на пешчане плаже, опојни мирис бора, барке, сунце које није као код куће и изванредне приморске специјалитете. Уколико нисте припремали и јели СКУШУ НА ПРИМОРСКИ НАЧИН, ево прилике.

За припремање вам је потребно: 3 скуше, 3 кашичице сенфа, 2 главице лука, струк першуна, 3 дцл белог сувог вина, 1 кашичица зачина и мало соли, маслиново уље.

Припрема: Очишћене скуше осушите папирним убру-сом и премажите сенфом и зачинима. Оставите да у фри-жидеру одстоји сат времена. Након тога додајте ситно исецкан лук и першун преко. Прелите са 1 дцл вина, пре-крите фолијом и пеците на 200 степени, а након тога 15 до 20 минута на нижој температури, уз постепено доливање остатком вина.

Уз овако припремљену рибу најлепши је прилог од блитве са кромпиром. Потребно вам је 4-5 кромпира, 500-700 грама блитве, ситно сецкани бели лук по жељи, со и мало сирћета. Кромпир скувајте у посољеној води. Блитву посебно скувајте и након тога је са кромпиром, белим луком и срћетом пропржите у маслиновом уљу.

Сви већ знају да риба мора да плива три пута: у мору, у уљу и у вину. Зато је чаша вина добро дошла код оваквог оброка, а као што се види овде је и саставни део јела.

Уживајте уз ово укусно и хранљиво јело, које ће вас још једном подсетити на дивне дане одмора.

Мирјана Васић

О море, још се сећам оних дана... НЕГОТИН» За

младу спортску звезду, Неготинца, Предрага Рајко-вића, који је одбра-нама у полуфинал-ној утакмици са Португалом, одвео омладинску фуд-балску репрезен-тацију Србије у Финале Европског првенства за фуд-балере до 19 година и одличном одбраном, у одлучујућем сусрету са Француском, наш тим овенчао титулом шампиона Европе , при-ређен је пријем у Општини Не-готин. Рајковић, иначе, добитник Мајске повеље родног Неготина у 2010. години за допринос развоју фудбала у граду под Буковом, је на пријем стигао са породицом и представницима ФК „Хајдук Вељко“ у коме је поникао. Са пријема је пошао са још једним признањем: Плакетом Општине Неготин и најлепшим жељама за наставак спортске каријере.

-Пријатно сам изненађен, Неготинци су ми, уз породицу, велика подршка. Захваљујем руководству општине Неготин на додељеном признању, хвала мом родном граду - овим речима се млада спортска звезда у успону, Предраг Рајковић, обратио јав-ности .

- Седамнаестогодишњи Рајко-вић је један од назаслужнијих иг-рача за освајање златне медаље

на европском првенству у Лит-ванији, а Плакета Неготина је у правим рукама, јер је реч о нашем суграђанину који даје посебан допринос афирмацији општине. Предраг Рајковић је први и за сада једини Неготинац који се окитио европским златом истовремено и један од најзаслужнијих за успех младе фудбалске репрезентације која је по први пут у историји стигла до европског трона. - По-носни смо на нашег Пеђу јер је после Митра Мркеле, најмлађи фудбалер који је наступио за фуд-балску репрезентацију. - рекао је мр Милан Уруковић, председ-ник Општине Неготин.

Предраг Рајковић је један од најмлађих играча актуелне гене-рације Омладинске фудбалске репрезентације Србије, али има и амбициозне планове, подршку родитеља и родног града. Каже, наставља вредно да ради, а успех који је постигао обавеза је више да остане међу најбољима.

Јованка Станојевић

Амбасадор родног Неготина

Предраг Рајковић, голман омладинске репрезентације Србије у фудбалу

Миклош Радноти

„Живим и сада као бик, али каобик који устукне на сред зрикавачке ливадеи високо оњуши ваздух. Осећа да се у шумамапланинским зауставила кошута; чуљи уши и одскачес ветром, који шиштећи доноси мирис вучјих крда,њуши високо и не бежи, као што беже срне……Тако се борим и ја и тако ћу пасти,па ће за поуку добима касним кости ми чувати предео“.

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Документарни програм11.25 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.35 Бели лук и папричица12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Славни парови13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.30 Нокаут (р)15.00 Ауто спринт16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино19.50 Ауто флеш20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Ауто флеш10.45 Корак 2111.15 Меридијанима11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.50 Гуливер15.20 Везе16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Филм на виде(л)о20.30 Серијски филм21.30 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.10 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Меридијанима11.05 Кућица у цвећу12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Корак 2115.25 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Бити млад и (не)запослен20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на паметан начин11.00 Везе11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 52 викенда16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Зелена патрола20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Времеплов7.05 У нашем атару8.00 Лек из природе8.45 ТВ Шоп9.00 Навигатор (р)9.10 Радим градим9.40 На точковима10.05 Кућица у цвећу10.35 Анимирани филм12.00 Вести12.15 Играни филм13.45 ТВ Шоп14.00 Свет на длану14.50 Србија и свет16.00 Дневник16.20 За све Роме16.30 Играни филм18.05 ТВ Шоп18.20 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Зелена патрола21.30 Играни филм (22.00) Вести23.05 Славни парови23.30 Гледајте сад ово00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Времеплов7.05 Фарма8.00 Храна и вино9.25 Калеидоскоп10.15 Најлепше бајке10.35 Ауто спринт11.25 Гуливер12.00 Вести 12.30 Село моје13.05 Зелени екран13.25 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.05 Србија и свет16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.30 Играни филм18.25 Еколошка питања19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Више од спорта21.30 Играни филм (22.00 Вести)23.05 Славни парови23.30 Гледајте сад ово00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27, 14:08 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 16 петак, 30. август 2013.

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОРЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:40

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:00

Миклош Радноти

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 02.09 до 08.09 „Човек од челика“ – у 19 сати » Од 09.09 до 15.09 „Мамурлук 3“ – у 19 сати » Од 12.09 до 15.09 „Усамљени ренџер“ – у 21 сат

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване посете (минимум 15 гледаоца) цена је 100,00 динара. За домаће филмове цена улазнице је 200,00 динара.

Д О БР ОД О Ш Л И У С В Е Т Ф И Л М А !

Биоскопски репертоар

СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

07:00

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 16петак, 30. август 2013.

Бор играо нерешено, Рудар изгубиоПретпоследња триатлон трка, одржана је у Сомбору на којој је борски такмичар Дејан Миливојевић заузео прво место у категорији мастерс и 13. место у генералном пласману. Поновљени резултати Бора и Рудара из претходног кола.

Јагодинци најбољи у играма на води

У другом колу Поморавско тимочке зоне фудбалери Бора одиграли су, на свом стадиону, нерешено 2:2 са сокобањским Озреном. У Зајечару Каблови су савладали Рудар 2:1, Ртањ је у Бољевцу био бољи од круше-вачког Трајала 3:1, а параћински Борац савладао је Лугомир 2:0. У Александровцу Жупа је игра-ла нерешено 1:1 са Јухором, док је Мајданпек победио праховски Дунав 3:1.

По победу и нерешен исход и четири бода остварили су Ју-хор, Борац, Ртањ, Мајданпек, Озрен и Рембас. Бод мање имају Дунав, Трајал, Борац, Драгоцвет и Каблови. Бор, са два нерешена исхода, има два бода, док су без бодова Рудар и Раднички.

У источној групи Српске лиге кладовски Ђердап играо је нерешено 2:2 са Моравцем, а Хајдук Вељко је у Неготину сав-ладао Раднички 1:0. Почетне две

победе и шест бодова остварио је Хајдук Вељко, док је Ђердап уписао два бода мање.

Зајечарски Тимок изгубио је у Земуну од Телеоптика 2:0 у другом колу Прве лиге Србије. Након два кола Тимок има бод, уз пораз и нерешен исход.

У првом колу Окружне лиге фудбалери Злота савладали су Раднички 3:0, а Кривељ је декла-сирао Браник 5:1. Неметали су, у гостима, савладали Радујевац 5:4, док је Брестовац, у гостима, изгубио од Рајца 2:1.

Члан Триатлон клуба Бор Дејан Миливојевић освојио је прво место у мастерс катего-рији, на спринт дистанци, на претпоследњој куп трци у Сом-бору. Борски триатлонац био је и тринаести у генералном плас-ману са укупним временом сат и осам минута, у конкуренцији 49 такмичара. Прво место у апсо-лутној категорији заузео је Ми-лан Томин члан новосадског Три рејсинг тима.

Маријана Симић

БОР» Дводневне „Игре на води‘‘, на отвореним базенима Спортског центра у Бору завр-шене су победом гостујуће еки-пе из Јагодине која је, финалне вечери, била боља од такмичара Установе Спортски центар Бор и трећепласиране екипе Пливач-ког клуба Олимпија. Завршна приредба за публику занимљи-вих игара организована је у десет дисциплина и трајала је два и по сата, по лиценцираном програму који је до сада на 56 базена у Србији приредио аутор Игара на води Јован Каблиновић Корнели.

- Собзиром на то да су игре у Бору ове игре други пут одржа-

не ,након паузе од шест година, план је да наредних година буду редовне, а да победничка екипа

БОР» На стадиону за мале спортове у Бору, најомиље-нијем окупљалишту борских рекреативаца замењене су кошаркашке табле. Иниција-тиву је покренула локална са-моуправа,која је, у циљу него-вања и популарисања здравог начина живота и обезбедила средства за обнову спортских терена.

Добрица Ђурић председ-ник СО Бор је рекао - Из буџе-та општине Бор издвојено око 300 000 динара за 19 нових ко-шаркашких табли,које ће бити постављене на спортске терене и игралишта у градским и сеос-ким месним заједницама. Прве две данас постављене на ста-дионе за мале спортове у Бору, који би како је планирано уско-ро треблало да добије и много лепши изглед.

Иван Раденковић члан Општинског већа у Бору каже да се нада да ће постављење нових кошаркашких табли на стадиону за мале спортове бити само замајац за обнову спортских терена ,као један од начина да се по мишљењу ло-калне самоуправе деца склоне са улице.

Далибор Орсовановић ди-ректор ЈКП „Трећи октобар“ у Бору истиче да су кошаркашке табле изузетно квалитетне и да се очекује да ће много више трајати.

Младим Боранима остаје да спортске садржаје које им град нуди као добар избор, користе максимално. А на терене су сва-како увек добродошли и остали рекреативци.


борског такмичења следеће го-дине наступа на узвратном фи-налу Игара на води у Јагодини, у конкуренцији домаћег и тимова из Крагујевца и Ћуприје - каже Зоран Стојић, организатор так-мичења у Бору.

М. Симић

Нове табле за нове

генерацијеЛокална самоуправа издвојила 300.000 динара за постављање 19 нових кошаркашких табли. Осим у Бору, табле ће бити замењене и у сеоским месним заједницама

На отвореним базенима у Бору одржано такмичење у спретности

oko istoka 16

Documents