oko istoka 09

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 9 - 24. мај, 2013. год. www.rtvbor.rs

Пут Бор - Зајечар чека дозволе » стр. 8

Одржан трећи “Ист викенд фест”, посвећен комуникацијама » стр. 4

Насеље туге и очаја » стр. 4Венчанице и графички атеље у “Ноћи музеја” » стр. 9

12:15h

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

Изградња топионице наставља се по етапама, за непостојање дозвола криви пројектанти - кажу у РТБ-у Бор » стр. 5

Вања Миладиновић и Иван Живковић, из Бора, на необичан начин започели заједнички живот

Борски Технички факултет добио

донацију 500 хиљада евра од ЕУ

“Текијанка” улаже два милиона евра у изградњу тржних центара у Бору » стр. 3

Венчање на води

» стр. 10стр. 3»

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр. 2 АКТУЕЛНОСТИ број 9петак, 24. мај 2013.

БОР» Избори за чланове савета борских месних заједница Шар-бановац Тимок, Брезоник и Ново селиште протекли су без икак-вих проблема. Према првим нез-ваничним резултатима највећа излазност забележена је у месној заједници Тимок Шарбановац, где су се од 414 уписаних ,гла-

сању одазвала 204 бирача. Од 19 кандидата, колико их је било на листи, бирало се девет, а највећи број гласова, стотину, освојила је Ерика Леовац, трговац.

У Месној заједници Брезо-ник гласало је 200 бирача, или скоро четвртина од уписаних 853. Од 20 кандидата за члано-ве савета ове месне заједнице, бирало се девет. Драган Карај-

мановић, радник Рударско топи-оничарског басена Бор, први је по броју гласова. За њега је гла-сало 100 бирача.

Најмања излазност забеле-жена је у месној заједница Ново Селиште. Од 3. 420 уписаних на изборе је изашло 320, или скоро десет одсто гласача. На листи је

било 19 кандидата, од којих је изабрано 13. Највећи број гла-сова освојио је Пашо Ибровић, радник РТБ-а Бор.

Конститутивне седнице на којима ће бити изабрани члано-ви савета и председник требало би да се одрже у наредних осам дана.

Љ. Ђ.

Избори за савете у три месне заједнице

Мања излазност од очекиване

ЗАЈЕЧАР» Поводом натписа у појединим медијима да су за сед-ницу Привременог органа у Заје-чару заказала три члана, два из редова Српске напредне странке и један из Социјалистичке пар-тије Србије, председник овог тела Душан Младеновић се обратио саопштењем у којем се између ос-талог каже:

- Поменути чланови Приврем-ног органа јесу поднели захтев 17. маја за заказивање седнице. Међу-тим Пословник о раду, који су сви чланови потписали, јасно дефи-нише да седницу може заказати искључиво председник Привре-меног органа.

Како је за Телевизију Бор ис-такао председник Привременог

органа у Зајечару Душан Мла-деновић седница неће бити одр-жана. У складу са Пословником председник Привременог орга-на дужан је да седницу закаже у року од седам дана од дана под-ношења захтева, а тек након тог термина седницу могу заказива-ти и чланови овог тела.

Д. М.

Седница мимо пословникаПроблеми у раду Привременог органа у Зајечару

БОР» Бор ће ускоро имати три нова дечија игралишта, која ће, како је планирано, бити изграђе-на у парку поред дома културе, у Петој месној заједници и Месној заједници „Петар Кочић“. Ди-рекција за изградњу Бора ових дана обавља припреме, како би радови, за које су средства обез-беђена из општинског буџета, текли планираном темпом.

- Планирано је 11 мили-она динара, а осим нових иг-ралишта, из општинске касе за обнову, поправку и набавку нових реквизита у постојећим игралиштима, издвојиће се око 5,5 милиона динара. Дирекција

за изградњу Бора задужена је и за технички надзор радова, који се обављају у основним и средњих школама у Бору, за шта су средства такође издвојена из општинске касе - каже Небојша

Јаношевић, директор Дирек-ције за изградњу Бора.

Ових дана завршена је сана-ција санитарног чвора у Основ-ној школи „Бранко Радичевић“.

- Дуго времена смо имали проблем са санитарним чво-ром и драго ми је што учени-ци, од данас, могу да користе потпуно нове, функционалне и лепо уређене тоалете. Стога смо захвални локалној самоу-прави, извођачима радова и ли-цима из Дирекције за изградњу Бора, која су обављала технички надзор. Уз стручни надзор Ди-рекције за изградњу Бора, у Ос-новној школи „Вук Караџић“ и

борским средњим школама уско-ро ће почети замена ПВЦ стола-рије - каже Радиша Петковић, директор ОШ „Бранко Радиче-вић“ у Бору.

Е. Драгаш

Нова дечија игралишта у БоруЗа изградњу и уређење простора за најмлађе из општинске касе биће издвојено 16,5 милиона динара

ВИКЕНДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:20

БОР» Неколико месеци након оснивања Синдикат рудара Ср-бије већ је предузео акцију по-моћи својим члановима.

-Синдикат рудара у Бору почетком јуна шаље 40 својих чланова у Нишку и Соко Бању на бесплатно лечење и рехаби-литацију. Ова погодност важи и за чланове њихових породи-ца који ће плаћати боравак у овим бањама у више месечних рата. Синдикат рудара ће на-стојати да у својој понуди поред Нишке и Соко Бање уврсти и Врњачку бању, Пролом бању и

Гамзиградску бању, јер су здрав-ствене потребе запослених у Ру-дарско-топионичарском басену Бор различите - каже Љубиша Миљковић, председник Ру-дарског синдиката у Бору. Ру-дарски синдикат покушава да у овим кризним временима об-нови некада лепу праксу када су запослени у РТБ-у летовали, зимовали и одлазили на рехаби-литацију и рекреацију о тришку предузећа. Рударски синдикат тренутно има 3.000 чланова.

З.Марковић

Рудари бесплатно у бањама

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр. 3АКТУЕЛНОСТИброј 9 петак, 24. мај 2013.

БОР» Предузеће „Текијанка“ из Кладова послује од 1990. године и менаџмент ове фир-ме фокусиран је на отварање продајних објеката у којима

се купцима заокружује пону-да широког асортимана робе. Донедавно су улагања била ус-мерена у општини Кладово, да би се пословање сада проши-рило и на регион.

У Бору је предузеће „Те-кијанка“ учествовало на ли-цитацијама где су надлежни у овој фирми добили право да изграде објекте на чети-ри локације. Преко пута Дома здравља, ка Новом градском центру, у насељу Бор 2 и на потезу између објекта Поште и Нове тржнице у ИВ месној заједници.

- Једна од занимљивих локација на којима планирамо да градимо је потез преко пута Дома здравља у Бору. План је да ту изградимо мини тржни цен-тар у коме ће се наћи комплет-на понуда широког асортимана робе, као у нашим продајним објектима у Кладову. Оно што

посебно могу нагласити је да у ће улагање у Бор омогућити отварање 200 радних места, а такође смо већ почели и са из-градњом објеката у Мајданпе-

ку и Неготину. Циљ нам је да у готово свим градовима у ре-гиону имамо адекватне објекте које ће наши купци препозна-ти. До 2017. године у свим овим градовима планирамо укупно да упослимо 600 особа“ - каже Данијела Царановић, марке-тинг менаждер предузећа „Те-кијанка“ из Кладова.

Пред узеће Тек ијанка својим асортиманом свака-ко ће употпунити понуду у Бору и условити да квалитет и адекватна цена буду крите-ријум одабира купаца. Потез код Дома здравља коначно ће бити уређен и биће уклоњене постојеће бараке, а за житеље насеља Бор 2 свакако ће бити олакшање да добију један мини тржни центар који ће у понуди имати широк асортиман робе.

Д. Стојадиновић

„Текијанка“ улаже два милиона евра у Бор

Предузеће “Текијанка” из Кладова изградиће четири мини тржна центра у Бору у којима ће купцима понудити своју робу широког асортимана; Изградњом објеката биће отворено 200 нових радних места

БОР» Зграда Техничког факул-тета у Бору изграђена је 1929. као Централна зграда Францу-ског друштва борских рудника, а седиште ове високобразовне установе постаје 1961 године. Овај објекат има културну - ис-торијску важност, али и велики значај у развоју високошколског образовања техничких струка. Донација вредна пола мили-она евра потврђује да су значај Техничког факултета препозна-ли и Европска унија и ресорно министарств.

Реконструкцијом и рестаура-цијом фасада зграде деканата и старе зграде Техничког факулте-та у Бору, на овој високошколској установи почела је реализација ЕУХЕТИП пројекта, који у циљу

унапређења високог образовања у Србији заједно реализују Ев-ропска унија и републичко Ми-нистарство просвете, науке и технолошког развоја.

Проф. др Драгана Живко-вић продекан за науку и међу-народну сарадњу каже- Зграда Техничког факултета у Бору изграђена је 1929. као Цен-тра лна зг рада Француског друштва борских рудника, а седиште ове високобразовне установе постаје 1961 годи-не. Овај објекат има култур-ну - историјску важност, али

и велики значај у развоју ви-сокош колског обра зовања техничких струка. Донација вредна пола милиона евра по-тврђује да су значај Технич-ког факултета препозна ли и Европска унија и ресорно министарство-. Рестаурацију обавља Југоградња из Београ-да и на Техничком факултету у Бору очекују да ће радови бити завршени за два месеца, а комплетни послови у пла-нираном року, односно до маја 2014. године.

Осим реновирања фасада овим пројектом предвиђена и набавка високостофисти-циране опреме, неопходне за развој научно истраживачког рада. У нову опрему биће уло-

жено око 450 000 евра, док је укупна вредност донације око пола милиона евра.

Технички факултет у Бору иначе спада међу 27 високош-колских установа у Србији које су од Европске уније до-биле донацију за набавку оп-реме, адаптацију кабинета и обнову фасада зграда. Тиме ће већ наредне школске године , студенти ове високошкосле установе имати много повољ-није услове за студирање.

Е. Драгаш

Техничком факултету у Бору донација пола милиона евра

Донацију Европске уније, 27 високошколских установа у Србији, међу којима је и технички факултет у Бору, искористиће за набавку опреме, адаптацију учионица и кабинета, али и за обнову фасаде зграда.

Високо школство

стр. 4


ДРУШТВО број 9петак, 24. мај 2013.

БОР» Неасфалтирана улица пуна рупа, јавна расвета која већ годинама не ради, , вода на сла-винама само по мало тече... Ово су само неки оод проблеми са којима се мештани насеља Чока Боролуј у Бору свакодневно суо-чавају. Борећи се за основне жи-вотне потребе, у летњим данима страхују и од најмањег облака, јер киша доноси нове проблеме.

- Када пада киша, атмос-ферска вода улази у дворишта и плави нас. Значило би нам да се бар део улице асфатлира,

да се у р а д и

одвод, како нам вода више не би продирала у станове. Ми сами копамо канале како бисмо доне-кле зауставили воду и спречили поплаву кад пада киша – рекао је Петар Ђурасовић.

- Воду често немамо уопште, а некад само по мало тече. Од

поноћи до шест ујутру пуним балоне и сакупљам воду. Само тако могу да покренем машину за веш ,на пример, јер притисак воде који имамо није довољан. Више не знам колико сам пута била у Водоводу и свима се обраћала за помоћ, али ништа. Проблем је и јавна расвета. Овде има много деце, а из школе их ми чекамо, јер по мраку не смеју сама. Ни воде, ни пута, ни свет-

ла на улицама,

ништа од тога немамо – каже Љиљана Лазаревић.

Мрак и лош прилаз кућа-ма, узрок су што малишане ро-дитељи чекају из школе, док Владим Јанкуцић који мора на дијализу, стрепи да ли ће лекари моћи да дођу до њега. За помоћ се обраћао свима и још се нада да ће неко разумети озбиљност ситуације.

- Документацију сам слао свуда, свима који су надлежни за овакве проблеме. Од 2011. године када сам упутио молбе, нико се није јавио, нити био овде да види како живимо. Ја идем на дијализу и Хитна по-моћ по мене долази сваки дру-ги дан. Прилаз је лош, ходамо по блату и рупама. Помоћ нам је наопходна што пре, а више не знамо коме да се обратимо – каже Владимир Јанкуцић.

Да ли ће ови грађани и даље водити борбу за осптанак или ће неко реаговати и ре-шити бар делић њихових про-блема, остаје надлежнима да размисле.

М. Ћосић

- Ми смо по налогу „Ди-рекције за изградњу Бора“, изашли на терен. Обишли смо цело то насеље и заменили сијалице које нису радиле.Мо-гуће је да су, због лошег ква-литета, неке сијалице прего-реле и да поново нема светла. Поново ћемо изаћи на терен и постарати се за расвету у на-сељу Чока Боролуј.

Цело то подручје водом се снабдева из резервоара „Чока Папи“ и притисак је добар да би сва домаћинства имала воду. Ипак, ако неко нема воду, или је лош притисак, то је само због лоше расподеле између комшија са којима се дели вода. Једноставно неко безобзирно троши, а други имају проблем – каже Слави-ша Фришковић, директор ЈКП „Водовод“.

Дугогодишњи комунални проблеми мештана насеља Чока Борулуј у Бору, и поред реакције надлежних, без решења

Насеље туге и очајаБОР» Предавањима о будућ-ности глобалне комуникације – интернет радију и о обновљи-вим изворима енергије којима се може сачувати планета, завр-

шен је трећи „Еаст wеекенд fest“, радно пријатељски сусрет ко-рисника интернета и друштве-них мрежа. Специјални гост другог дана манифестације био је Ненад Боровчанин, државни секретар Министарства омлади-не и спорта.

- Комуникација и диску-сија, попут ове, подразумевају два смера, па и проблеме мора-мо тако решавати. Млади људи су један од највећих потенцијала сваког друштва и њима се мо-рају обезбедити услови за развој, рад и напредак– рекао је Ненад Боровчанин.

Тема која је окупила нај-више заинтересованих на ово-годишњој манифестацији је „Националне мањине у Бору“, одржана првог дана у форми „Фајт клуба“. Модератор разго-вора био је Миодраг Кокелић.

- Значај ове теме је велики, а надам се ефекат добар. У медијс-ком смислу два сата јесте мно-го, али у тематском премало да би се овако компликована мате-

рија, као што је питање пробле-ма влашке националне мањине, могла само да представи и по-стави у назнакама – истакао је Миодраг Кокелић.

О рган и -затор ман и -фестације је борско Удру-жење корисни-ка интернета источне Ср -бије „Исток“. Иако су мно-ги планирани гости отказа-ли долазак, ма-н ифе с т а ц и ја је протекла у

најбољем реду. - Трећи „Еаст wеекенд

фест“ је био успешан. Важно је то што је рађен у оваквом прос-тору, у клубу регионалне Теле-визије Бор, јер нам је све било на дохват руке и организација је била беспрекорна. Гости су били пробрани, теме добро по-дељене, иако су многи најавље-ни учесници отказали долазак. – закључио је Синиша Лађевић из борског Удружења корисни-ка интернета источне Србије „Исток“.

Захваљујући генералном покровитељу, Орион Телекому и генералном спонзору, Реги-оналној телевизији Бор, ового-дишња манифестација остаће запамћена по изузетној орга-низацији и доброј техничкој подршци. Организатори се на-дају да ће наредних година бити још више гостију и публике, да ће комуникација бити боља и да ће нове, важне идеје, потећи уп-раво из Бора.

Марија Ћосић

Одржан трећи „Ист викенд фест“ у Бору

У сусрет ери комуникација

Због честих пожара у се-зони пољопривредних радо-ва, изазваних непажњом и нехатом, Одељење за ванредне ситуације у Бору апелује и упо-зорава грађане да буду опрезни. Штете од пожара, који се лети брзо шире, су велике, горе усе-ви, ниско растиње, воћњаци и шуме. Надлежни упозоравају да се пољопривредни радови обављају опрезно, да се не ложи

ватра на отвореном простору и у близини шумских комплекса.

За ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме, спаљивање остатака стрних усева и смећа на отворе-ном, предвиђена је казна од 10 до 50 хиљада динара, а почини-лац ће бити кажњем затвором од шест месеци до пет година.

M.Ћ.

Превентива од пожара

стр. 5


ЕКОНОМИЈАброј 9 петак, 24. мај 2013.

БОР» Највећа српска инвести-ција у области екологије, проје-кат реконструкције топионице и изградње нове фабрике сум-порне киселине у Бору, нашла се у жижи јавности, али не због сложености и обимности посло-ва који су цео овај град учинили највећим градилиштем у земљи, не ни због нове технологије која ће њему и околним селима доне-ти чисто небо, већ због апсурдне ситуације због које су државну инвестицију довели – папири!

Требало је да прођу две и по године од почетка радова, па да републички грађевински ин-спектор Министарства грађеви-нарства и урбанизма из Зајечара, утврди да се поједини делови инвестиција у Рударско топио-ничарском басену Бор, граде без грађевинске дозволе. Потписао је решење да се градилиште за-

твори и дао рок од два месеца да се све што је наложио спроведе, уз напомену да жалба не одла-же извршење. Међутим, радови за то време нису прекинути у потпуности. Радило се само на позицијама за које дозволе по-стоје, кажу у РТБ-у Бор, на оси-гурању конструкције и спајању старог са новим постројењем.

Генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски каже да је тачно да су остали радови заустављени после таквог на-лога републичког инспектора, али додаје да је администра-тивни орган Владе Републике Србије врло брзо поништио оба решења, јер би било потпуно бесмислено рушити, па поново градити, док би штета коју би РТБ Бор претрпео била огро-мна. Спасковски наглашава да се без обзира на то што је реч

о државном пројекту, апсолутно слаже да без документације не може да се ради.

Ипак, каже он, за разлику од светске праксе, где се најпре припреми цео пројекат, уз који

иде комплетна документација, Влада Републике Србије, „Мејс“ - светска компанија која упра-вља пројектом - и све стране које учествују, одлучиле су да се „нова топионица“ гради фазно и да се у складу с тим прибављају дозволе, да би што пре била готова и да ниједног тренутка, док трају послови, не би била угрожена текућа производња.Генерални директор каже да је нажалост свуда било кашњења приликом прибављања дозвола, а да за то није одговоран ни РТБ Бор нити Влада Републике Ср-бије, већ пројектанти.

Благоје Спасковски додаје да су компанијама које су добиле

посао послата 53 мејла упозо-рења, јер је пројектна докумен-тација обавеза канадског СНЦ Лавалина, финског Оутотека и београдског Енергопројекта и да су они вероватно имали проблем

с пројектовањем и повезивање новог са старим.

Ипак, како тврди генерални директор РТБ-а Бор , застој од скоро два месеца у радовима на појединим деловима пројек-та неће повећати трошкове, а изгубљено време је могуће на-докнадити радом у три смене током лета. Досада су стигле 73 дозволе, а како пројекти буду стизали тако ће се прибављати и остале. Примера ради за то-пионицу су сви пројекти стигли, ревидирани су и очекује се до-бијање завршних дозвола – за-кључује Спасковски.

Дејан Ђорђевић

Министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавио је у Књажевцу да очекује да ће успети да се надокнади заостатак у ре-ализацији пројекта реконструкције Топионице и изградње Фабрике сумпорне киселине у Бору. Знајући да је првобитни рок комплетне реализације пројекта био крај ове, односно почетак наредне године, министар Динкић је изразио очекивања да ће комплетан пројекат бити реализован уз кашњење од три до четири месеца, дакле до пролећа наредне године.

Када је реч о улагањима и повећању производње у погонима борског рудника, министар финансија је рекао да ће држава поку-шати да пронађе додатне инвеститоре у области рударства и да заједнички уложи средства. Према Динкићевим речима, држава тренутно нема пара да у потпуности покрене рудник Церово, нити РТБ може то сам. „Таква улагања би се вишеструко исплатила јер је цена бакра још увек висока“ - рекао је за програм Телевизије Бор министар финансија и привреде Млађан Динкић.

Д.Стојадиновић

Динкић - Нова топионица до почетка пролећа 2014. године

Изградња топионице заустављена - разлог папирологијаРешењем републичког грађевинског инспектора највећи део радова на реконструкцији топионице и изградњи нове Фабрике сумпорне киселине прекинут због неадекватних грађевинских дозвола. Спасковски: Изгубљено време биће надокнађено јер ће се током лета радити у три смене.

БОР» Стални координатор Уједињених нација у Србији Ви-лијам Инфанте упутио је гене-ралном директору РТБ-а Благоју Спасковском писмо у којем је из-разио очекивање да Уједињене нације наставе и прошире са-радњу са РТБ-ом Бор. У писму се каже:

„Сматрам да друштвено од-говорно пословање почиње на самом врху сваке организације, а чињеница да сте позвали велики

број запослених да присуствују недавном предавању у Клубу РТБ-а јесте доказ Ваше личне посвећености доброј корпора-тивној друштвеној активности и жеље да сличне вредности и перспективе усадите запослени-ма у РТБ- у. Зато се надам да ће УН и УНДП убудуће наставити и проширити сарадњу коју смо успоставили са Вама, РТБ-ом и Општином Бор“

Д. Ђ.

МАЈДАНПЕК» Мајданпечки златари су тржишту понудили још једну новину. Колекција бурми, које су иначе, најпро-даванији производ ове куће, и израђују се употпуњена је ли-нијом нових, вишебојних бур-ми. Реч је о новим производима, како по дизајну тако и у технич-ко технолошком смислу, а њи-хова је цена тек за 15-так одсто већа од устаљене цене бурми.

Нови производи су прак-тично од ове недеље у продаји,

Проширење сарадње УН и РТБ-а Бормогу се наћи у свим продавни-цама „Златаре Мајданпек“, а у овој фабрици су поносни на чињеницу да упркос изузетно неповољним условима посло-вања тржишту могу да понуде оно што се од њих очекује. За нову сезону најављује се и нова колекција производа од сребра чија је прпрема у току.

С. В.

Нове бурме „Златаре Мајданпек“

www.rtvbor.rs

стр.6


У ФОКУСУ број 9петак, 12. април 2013.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања телевизијског студија у Бору

Живимо у информатичком добу. Комуникације међу љу-дима достигле су свој највећи степен развоја у историји, зах-ваљујући вртоглавом напретку електронике и информационе технологије, пред крај двадесе-тог и, нарочито, почетком овог века.

Све је то, наравно, утицало на развој и преображај медија. Штампа, радио и телевизија прилагођавали су се променама, прихватајући нова технолош-ка достигнућа и уводећи их у свакодневну употребу. Телеви-зијско информисање у Бору не-миновно је, такође, морало да прати све те, савремене, токове и да се развија у истом правцу. „Штампа, радио и филм“, једна од најстаријих информативних кућа у унутрашњости Србије, није заостајала у томе, све до на-ших дана. Са више или мање ус-пеха, у различитим временским раздобљима, пажња се посвећи-вала набавци модерне опреме и припреми новинарских и других кадрова за нове изазове времена.

Иако су основна новинар-ска правила и постулати остали исти, садашњи процес припреме и емитовања телевизијског про-грама заснива се на сасвим дру-гачијој основи. Стари начин, на који се, до не тако давно радило, полако пада у заборав. Млађи нараштаји новинарских и теле-визијских посленика користе у свом свакодневном раду сву модерну технологију, рачунаре, интернет, савремене електрон-ске камере, дигиталне монтажне јединице и друге уређаје. Мину-ла „занатска“ новинарска време-на полако заборављају и њихови савременици, неминовно при-хватајући нови начин рада.

Вратимо се, ипак, још мало почецима.

Осамдесетих година, сада већ минулог века, Телеви-зија Београд је имала допис-ништва у многим местима у унутрашњости Србије. Једно од њих је било у Бору, при Преду-

зећу „Штампа, радио и филм“, које је, најпре, имало „хонорар-ни“ а потом стални статус. У Тимочкој крајини постојало је и дописништво у Зајечару, а „хо-норарно“ су се повремено јавља-ли дописници из Мајданпека, Кладова и Неготина. Радило се филмским камерама, без тона, а једина тонска камера била је у Зајечару која је, по потреби, изнајмљивана осталим допис-ницима и повремено шетала од једног до другог града, зависно од важности догађаја који се пратио.

Очекујући брзу експанзију развоја електронике и нове тех-нологије, а и због тадашних по-литичких трендова и растућих потреба за информисањем, Телевизија Београд је настоја-ла да развије дописништва у што већем броју места. Томе је, вероватно, доприносила и прикривена бојазан од могућег формирања и развоја локалних телевизија, као конкуренције, што се касније и десило. На то је упућивало и већ стечено ис-куство с радијским информи-сањем, јер су, још седамдесетих година, формиране многе локал-не радио станице које су „поку-пиле“ велики број слушалаца и успешно емитовале квалитетне програме.

Телевизија Београд је, ве-роватно због тих околности и под политичким притиском тадашњих општинских и ре-гионалних руководстава, а и у циљу да унапреди свој систем рада, покренула получасовну емисију „Хроника региона“, која се емитовала сваког дана од 17 часова. Наизменице су је припремала и уређивала допис-ништва из тадашњих региона Србије, а у свакој емисији, осим преовлађујућих тема из тог ре-гиона, објављивани су и прило-зи дописника из других делова Србије. Из тадашњег Тимочког региона емисију су заједнички

припремала и водила из бео-градског студија дописништва из Зајечара и Бора.

Како је све то изгледало? Тог дана, када би ми до-

шли на ред, полазили смо у пет ујутру колима за Београд, ком-плетна екипа, новинар, снима-тељ и његов асистент, носећи са собом, претходних дана, снимљен материјал и своје текстове. По приспећу у бео-градску телевизију почињале

су припреме за емисију. После претходног развијања филмског материјала у лабораторији, које је трајало најмање пола сата, ако је било среће да не буде других, важнијих догађаја, улазило се у монтажу. Сваки кадар морао је да се исече и издвоји, да би се одабрао најбољи. Радило се у по-лумраку, готово целог дана, чес-то до пред сам почетак емисије, јер је, истовремено, пристизао и дневно актуелни материјал.

Потом су се припремале ко-шуљице и такозване „погаче“ – прилози су се ређали у монтажи у котур, по редоследу како ће се емитовати и међусобно лепили специјалном „бланко“ траком. Ако се погреши, касније ис-правке нема.

Може се замислити како је, после свега тога, изгледало

стати „уживо“ пред камеру и водити емисију. Цео тим који је учествовао у стварању емисије, и део из београдске редакције и ми „регионци“, како су нас зва-ли, критички је пратио њен ток. По завршетку се анализирала свака, и најмања грешка, и све оно што је било добро.

Тај тимски рад посебна је драж телевизијског, за разлику од другог новинарства. Тадашњи уредници, Јован Шћекић, шеф

дописничке редакције и искусни новинар Зоран Поповић, који је уређивао „Хронику региона“, умели су да негују такав дух, који је остао својствен телеви-зијском стварању, све до наших дана. Без тога, правог успеха не може бити, ни потпуне, ствара-лачке новинарске радости.

(наставак у следећем броју)

Пише Чедомир Васић

„Регионци“ у Београду

Телевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993. године, до данас

Радомир Радошевић, дугогодишњи сниматељ дописништва ТВ Београд и „Бакар филма“ у Бору, један је од покретача школе добрих сниматеља у ШРИФ-у

Новинарство као лептиров лет (2)

www.rtvbor.rs

стр. 7


У ФОКУСУброј 9 петак, 24. мај 2013.

- Када сам дошао на место директора, ситуација је била по-ражавајућа. Са сарадницима и управним одбором, направио сам план развоја Телевизије и сада, после три године, могу да кажем да смо све те планове премашили. „Штампа, радио и филм“ с а д а је једно од најстабилнијих јавних предузећа, не с а м о у Бору већ и у овом делу Србије. По свим еко-н о м - ским параметрима добро послује и од 2010. сваку г о - дину завршавамо са позитивним финасијским

резултатом у текућем пословању. Мислим да ћемо следеће године бити једно од малоброј-них јавних предузећа које ће држави платити порез на добит. Обновили смо технику, возни

парк, студио, средили радни простор, а што је најважније, вратили смо заостале хонораре и повећали плате запослених. Сада имамо 43 стално запослених и седморо на одређено време, а имамо готово десетоструко већу сопствену продукцију у односу на 2009. годину, када је било више радника. То значи да смо добром организацијом посла, успели да поставимо ствари на право место

Регионална телевизија Бор прославила је двадесети рођендан, говорећи о успесима и плановима. Телевизија послује одлично, повећане су зараде, обновљена је техника, уређене су и модерно опремљене просторије, повећана је зона покривености сигналом, а сопствена продукција, више од 30 ауторских емисија, разлози су да се 10. мај 2013. године обележи као важан датум, као светла тачка каријере. Било је и много тешких дана, када је ова медијска кућа дотицала дно, а са њом и запослени. Ситуација се променила на боље и сада се може храбро гледати на нове изазове. Све ово јесу велики и оправдани разлози да се поносно обележи двадесета година постојања. Ипак, никако не треба ту стати. Сада је време за нове изазове и нове победе, а Регионална телевизија Бор свакако има планове, али и чврсте темеље на којима ће даље градити.

Владан Нововић, директор ЈП „ШРИФ“

Једно смо од најстабилнијих јавних предузећа

- Новинари и уредници негују новинарство које се заснива на поштовању свих законских, етичких, моралних и нормативних стан-дарда. Руководимо се старом школом новинарства, да информација мора бити објективна, истинита, тачна и благовремено објављена. Новинари Телевизије Бор у свом раду немају никакве врсте стере-отипа, нити било коју врсту емотивног приступа информацијама. Нисмо склони сензационалистичком новинарству, па чак и комента-ри, који дозвољавају неку врсту ауторске слободе, морају да подлежу свим овим принципима. Централни садржај Телевизије Бор увек је био информативни програм, ве- сти, Дневник, Јутарњи програм и емисија „Око исто- ка“. Осим тога, ми смо у протекле три године ус- пели да остваримо велику продукцију и тренут- но имамо 30 емисија из сопствене продукције. Можемо слободно да кажемо да смо на првом м е с т у међу регионалним телевизијама по т о м е . У наредном периоду трудићемо се да одр-жимо тај продукцијски ниво.

Данијела Нововић, заменик главног и одговорног уредника

Објективно информисање основ рада

- Генерално, само увођење про-грама на језицима мањина је веома озбиљан подухват, значајан за све наше гледаоце, а и за нас који слови-мо за медијски јавни сервис и с - точне Србије.

Радимо емисије на ромском, влашком и румунском језику,

што је за наше подручје јако

важно, али са друге стране нам предстоји

велики задатак да то не буде само пре-вођење вести на језике мањина, него да практично продукујемо програм на тим језицима. Значи да, једноставно уђемо у тај етнос и да из самог миљеа извучемо најинтересантније ствари, као што иначе радимо сваки дан у на-шем редовном програму. Свакако тај програм има перспективу да се шири.

- Веома је битно што смо од 2010. го-дине, од како смо кренули да радимо сајт, фактички направили праву малу исто-рију Бора за протекле три године. Све ин-формације су ту, видео з а п и с и , емисије које смо ура- д и л и о дешавањима у Бору, чак и новогодишњи програ- м и . Дакле, када се крене у п р е -трагу, пуно тога може да се пронађе, али сам изглед сајта је нешто што нас, ја мислим, ка-рактерише за сада. Биће још бољи у наредном периоду, али то ће сами корисници, људи који буду посећива-ли наш сајт, моћи да виде. Апликацију за мобилне телефоне и рачунаре са андроид платформом смо креирали да би испратили све оно што се дешава у свету технологије. Са „Гоогле Плеја“ је било много преузи-мања за релативно кратко време.

- Одличну и константну сарадњу имамо са великим марке- тиншким агенцијама, а раз- л о г оваквог интересо- в а њ а је знатно проширена з о н а покривености, па по- с т о ј и интерес и привред- них субјеката ши-ром Србије, као и агенција. Као друштвено одговорна фирма, покренули смо многе хуманитарне акција за оболеле и социјално угрожене суграђане, али и за људе из других општина који су нам се за помоћ обратили. Нашим примером по-зивали смо и друге који су у могућности да помогну. Важно је напоменути и да је Телевизија Бор пропратила све велике ма-нифестације у граду, културне догађаје, научне скупове, као и спортске манифе-стације. Иза многих смо стали као гене-рални покровитељи и омогућили беспре-корну реализацију.

Миодраг Кокелић, координатор програма на језицима националних мањина

Дејан Ђорђевић,уредник сајта Радио телевизије Бор

Даница Милошевић, директор маркетинга

Емисије на влашком, ромском и румунском језику

Од интернета до андроида

Постали смо друштвено одговорна фирма

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања телевизијског студија у Бору

стр. 8


СПЕКТАР број 9петак, 24. мај 2013.

PRODU*ERJA FRP CĂVILUOR

»Lukrători pogonuluj FRP alu RTB Bor măjdo a f îršît făkutu elementuriluor đin f iberglas karje o să să koristaskă đe făkutu Fabri+i đe sumporna kiselina.În pogonu ăsta lukră 30 đe lukrători a RTB-uluj šî kînd o să să fîršaskă făkutu elementuriluor đe fabrikă, o să să năstăvjaskă lukrărlji la alće elementuri šî programuri nuoj đe produ+erje. Măj đe întîj o să să fakă vasurlji marji pintru Fabrika đe profăkutu la apă, dar în plan je šî făkutu elementuriluor mi+i đin fiberglas karje ar puća să mjargă la tržišta Sîrbiji šî lumji.

SAVETOVANJA LA LAKU BORULUJ

»Împrjeunarja inženjeriluor građevinarji Sîrbiji în sulukrarje k u I n s t i t u t u đe kont rola materijaluriluor în Beograd, RTB Bor šî Institutu đe saobraćaj „CIP“ a organizujit în hotelu „Jezero“ la Laku Boruluj a đe uopta savetovanje đe strukă, dar după tema „Ocena stanja, održavanje i sanacija građevinskih objekata i naselja“.

Kum sa audzît la adunarje, 60 procjenturi đin toc banji karje în lumje să dau în industrija đe grăđit sînt pintru sanacija šî cînutu objekturiluor făkuće. Pintru asta informacijlji karje sa audzît la savetovanja asta o să koristaskă la inženjeri đin Amerika, Gre+ija , Kanada, Španija, Bosna šî Hercegovina, Makedonija šî Sîrbija.

APĂRATU APILUOR ÎN SÎRBIJE

»Reprezentancî alu Ministarstva đe energetikă, krjeskut šî apăratu okoljišuluj đe trăjit Republji+i Sîrbiji a prezentujit la Komuna Boruluj apropijatu nuou kînd je vuorba đe apăratu apiluor šî runujeljilji nuoj karje regulisăsk parća asta. Ai+a je vuorba đe a đe întîja fază a projektuluj, dar ka šî rezultatu să ašćaptă făkutu la Fabrika đe ćistitu apiluor đin industrije, dar šî đin firmilji publji+e komunalje.Banji đe projekt ja dat organizacija OEBS, dar la prezentacije în Bor sa vuorbit šî đispre finansiritu projektur iluor đe t retmanu apiluor đe lăpădat.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Дечија фолколорна група КУД-а „Петар Радовановић“ из Злота освојила је прву награ-ду на Првом међунационалном фестивалу дечијих КУД – ова у Смедереву.

Фестивал је, 12. маја, орга-низовало Удружење српско-грч-ког пријатељства „Кантакузина“ за Подунавски округ са циљем да се представи национално и фолклорно културно наслеђе,

као допринос међунационалном упознавању и разумевању.

Учествовало је више од 250 деце из Делиблата, Таванкута, Иванова, Мраморка, Беле Цркве, Злота, Михајловца и Смедерева,

Деца из Злота су, осећајем за ритам , по-ле том, уск ла ђен и м покретима и спојем ка-рактеристичних елеме-ната дали прави колорит источне Србије.Покровитељи фести-вала су Министарство културе и информисања

Републике Србије, Град Смеде-рево, Национални савет грчке националне мањине, Удружење српско - грчког пријатељст-ва „Кантакузина“ и Црквена општина Смедерево.

M. Васић

Млади злотског КУД-а први на фестивалу у Смедереву

Пут од Бора до Зајечара, пре-ко Николичева, пуштен је у про-мет 2008. године. За становнике оба града, као и мештане самог села, овај пут има велики значај, не само због мање километраже између два града, већ и због си-гурности на путу.

Али, и после четири године од свечаног пуштања у рад, он се

налази на листи путева Србије без употребне дозволе. Иако се, његовом изградњом, удаљеност између два града смањила са 42 на 25 километара, пут и даље не користе многи аутопревозни-ци, а још увек нема аутобуских стајалишта. Употребну дозволу за пут даје надлежно министар-ство Републике Србије, а на њу се чека годинама.

И док се ови проблеми не решавају, у Министарству сао-

браћаја све је актуелнији сукоб између министра саобраћаја Ми-лутина Мркоњића и помоћни-ка министра Саше Мирковића, који је, додуше, недавно поднео оставку на ову функцију, због смене директора Путева Ср-бије Зорана Дробњака. Предлог за његово разрешење са мес-та в. д. директора ЈП „Путеви

Србије“ поднео је Мркоњићу, без об-зира на претходно поднету оставку, његов помоћник Мирковић. Он је навео пет кључних разлога због којих се Дробњак мора сменити, које Мр-коњић није усвојио и поручио да су

неки залутали у министарство саобраћаја. На крају је остало нејасно да ли је Мирковић под-нео оставку на функцију, како је јавно рекао још у фебруару, или не. Овај сукоб прерастао је у јав-но препуцавање.

У међувремену проблеми на путевима и даље остају, не реша-вају се, а они који плаћају цех су, наравно, возачи и грађани.

Д. Ђорђевић

Пут од Бора до Зајечара и даље без дозволе

Цех плаћају возачи

БОР» Ученици петог и шес-тог разреда борских основних школа, подељени у екипе, так-мичили су се у квизу „Шта знаш о здрављу, шта знаш о Црвеном крсту“. Већ неколико година повереништво Црвеног крста у Бору организује такмичење којим се труди да подстакне децу на активност и хуманост. Екипе ученика показале су знање о историји и важности Црвеног крста у основној шко-ли „3. октобар“ у Бору.

- У оквиру програма обеле-жавања недеље Црвеног крста, ми сваке године организујемо ово такмичење за ученике основ-них школа. Најбоље екипе биће награђене захвалницама и од-ласком на окружно такмичење. Циљ је да децу мотивишемо да се укључе у активности Црве-

ног крста и покажу хуманост. У досадашњим квизовима деца су показала велико интересовање за активности, као и знање о Црвеном крсту - рекао је Ата-нас Стојчић, повереник Црве-ног крста у Бору.

Прво место освоји ла је основна школа „Станоје Миљковић“ у Брестовцу, дру-гопласирана је школа „Вук Ка-раџић“ у Бору и треће место заузели су ђаци основне школе „Петар Радовановић“ у Злоту. Такмичење је, у оквиру обеле-жавања недеље Црвеног крста, организовало борско повере-ништво. Победник републичког такмичења добиће могућност да бесплатно летује у Баошићима, у одмаралишту Црвеног крста Србије.

М. Ћосић

Квиз “Шта знаш о здрављу, шта знаш о Црвеном крсту“

стр. 9


КУЛТУРАброј 9 петак, 24. мај 2013.

БОР» И ове, као и претходних година, од маја до октобра, у Ко-наку кнеза Милоша, у Брестовачкој бањи код Бора, посетиоци могу да виде изложбу под називом „Брестовачка бања у доба кнеза Ми-лоша“. Ова историјско-уметничка и етнолошка поставка борског Музеја рударства и металургије одсликава живот прве половине 19. века и говори о значајним личностима Милошевог доба.

Конак је саграђен 1837 године. Предста-вља репрезентативну грађевину српске ар-хитектуре, посебно инспиративну ликов-ним уметницима. У унутрашњости кона-ка, која такође пред-ставља лепу и складну целину, смештена је историско-уметничка и етнолошка поставка.

- Изложени су портрети, родослов, исечци из тадашње штампе, највише „Новина серпских“, у којима се помиње Брестовачка бања, из богате етнолошке збирке - каже Слађана Ђурђекановић Мирић, директор борског музеја, додајући да су изложени и делови женске одеће, а посетиоци могу да виде и парадну униформу кнеза, уни-форме гардиста и музичара.

Уз разгледање, могу да се купе и разгледнице, сувенири и му-зејске публикације, а осим кустоса, информације о изложбеној по-ставци пружа и посебно урађен водич, писан на српском и енглеском језику. Конак је увек отворен за заказане посете, а уобичајено радно време је викендом од 10,30 до 18 часова.

Е. Драгаш

БОР» Изложбама „Удај се за мене“ и „Опланети се рецик-лирај“ и отварањем Графичког атељеа, борски Музеј рударства и металургије, по пети пут се придружио манифестацији „Ноћ музеја“, која је , ове године, 18. маја, организована у 68 градова у Србији и широм света.

Носећи програм ове мани-фестације била је изложба вен-чаних хаљина „Удај се за мене“, чији је аутор етнолог Сузана Мијић. На изложби су приказа-не венчанице од почетка до се-дамдесетих година 20 века, које су се облачиле у Бору и селима борске општине.

Прва венчаница појавила се 1840 године, а носила ју је бри-танска краљица Викторија. У Србији су почеле да се носе два-десетих година двадесетог века.

- Циљ изложбе је да се по-каже трансформација венчане хаљине током двадесетог века. Крајем 19. века невеста је носила свечану народну ношњу, а потом долази до њење трансфорамције, што се одражава и на венчану

одећу. После првог светског рата венчана хаљина постаје бела - каже Сузана Мијић.

У „Ноћи музеја“, у партеру борског музеја отворена је и из-ложба „Опланети се рецикли-рај“. Изложени су предмети које су ученици основних школа ст-варали у школским радионица.

Тиме су по -казали како се од отпа -да може на-п р а в и т и нешто лепо и корисно.

- Мог у вам рећи да су деца вео-ма мотивиса-на да се баве оваквим креа-тивним радом, тако да од ове

године имамо и новог сарадника, Музеј рударства и металургије у Бору - рекла је Наташа Ранђе-ловић, аутор изложбе „Оплане-ти се рециклирај“.

Полазници школе за ли-ковне таленте у борском Цен-тру за културу учествовали су у отвореном графичком атељеу. У галерији Уметничке колоније „Бакар“, уз помоћ графичарских и искусних уметника, штампали су графике које ће бити изложе-не у том простору.

Сви програми приређени у „Ноћи музеја“ у Бору били су изузетно добро посећени. Само изложбу „Удај се за мене“ видело је више од 700 посетилаца.

Љ. Ђорђевић

Конак кнеза Милоша отворен за посетиоце

„Удај се за мене“ у Ноћи музеја

БОР» Новим романом „Канџе 2 – Дилер и смрт“, београдски писац Марко Видојковић пред-ставио се борској публици у На-родној библиотеци у Бору.

У романима београдског писца Марка Видојковића

„Плес ситних демона“, „Ђаво је мој друг“, „Пикавци на пла-жи“, „Канџе“, „Све црвенкапе су исте“ и „Хоћу да ми се нешто лепо деси одмах“, на духовит на-чин преплићу се снови, реално и нестварно, наговештавајући нам да постоји прилика да бу-демо бољи и срећни.

Такав је и његов нови ро-ман „Канџе 2 – дилер и смрт“,

представљен борској публици у Народној библиотеци. Радња романа се одиграва у седам дана, између две суботе, а сваки дан је испуњен неочекиваним и неве-роватним догађајима, повезаних са главним јунаком, дилером ко-каина и марихуане, повременим пљачкашем и разбојником.

Највише успеха Марко Ви-дојковић остварио је са романом „Канџе“ који је био најчитанија и најпродаванија књига претход-них година и за који је добио и две награде „Златни бестселер“ и „Кочићево перо“.

М. Симић

Представљен роман Марка Видојковића

БОР» Салом биоскопа „Звезда“ у Бору, више од сат и по, одјеки-вали су гласови младих и та-лентованих музичара, чланова хора „Вива вокс“. Одушевљени музичким спектаклом, Борани су, уз три бисa, враћали госте на сцену. Хор чини скоро четрдесет певача, који, предвођени дири-гентом Јасмином Лорин, својим гласом, уз ритам битбоксера, на јединствен и незаменљив начин представљају популарну музику.

- Са хором радим већ мно-го година. Ови млади људи су одрасли у хору, од петнаесто-годишњака, колико их познајем из гимназије, па ево до сада, то

је више од десет година певања. Сви радимо са вољом, љубављу и мотивацијом да се, између ос-талог, и сами забавимо. Трудимо се да не буде превише песама из истог жанра, већ да будемо ша-ролики и интересантни – рекла је Јасмина Лорин, диригент хора „Вива вокс“.

Хор „Вива вокс“ одржао је много самосталних концера-та, учествовао на различитим манифестацијама и организо-

вао турнеје у Грчкој, Бугарској, Хрватској, Пољској, Чешкој и Црној Гори. Ипак, оно што никада неће за-боравити је наступ у Уједињеним Нација-ма где су уз светске хитове, извели нуме-ре „Марш на Дрину“ и „Ајде Јано“.

„Вива вокс“ на по-себан начин доживљава музи-ку, чланови јој се препуштају, а публика ужива у незаборавном спектаклу.

М. Ћосић

Бис за „Вива вокс“Публику одешевио наступ познатог хора

стр. 10


МОЗАИК

Поетски кутак

лоБОРизми• Он је привредник за пример. Не плаћа порез, струју, комуна-лије...• У катастру сам провео најлепше године живота. Чекао сам да ми укњиже стан.

Зоран Додеровић

• Сањао сам ружан сан. Када сам се пробудио, то је било то.• Најновија потрошачка корпа у Србији садржи маст и леба са мало алеве паприке.

Мирослав Марковић

• Дошло је до мале измене у прото-колу. Уместо да дође по своје, ђаво је одлучио да дође по наше. • Нас подржава пола света, што представља његову бољу полови-ну!

Милан Тодоров

• Политичари или криминалци? За мене су сви људи исти!• Победник је онај ко сме да каже да су све битке изгубљене!

Миодраг Лазаревић

број 9петак, 24. мај 2013.

Гастрономске чаролије

Протичем у вртлогу бдењадок сен скрива протока шум

Осећам долепршаћеш до обалебез жара да бродиш ил‘ запловиш

Лицем вода неће да се облизујеоблине вода неће да запљускује

Збацићеш на трен одећу сувишнуу нади да спереш сву бол наталожену

Опраћу једино душу раскомадануи ти ћеш одјахати на ветру подивљалом

Миша Ескић

Занимљивости

Бунгур Цар Лазаре сједе за вечеру, Покрај њега царица Милица; Вели њему царица Милица: „Цар Лазаре српска круно златна, Ти полазиш сјутра на Косово, с тобом водиш слуге и војводе, А код двора никог не остављаш...“

По предању Цар Лазар је, управо пред бој на Косову, вечерао БУНГУР - старо српско јело из источне Србије.

А зашто се и ви не бисте осећали царски?За ово јело вам је потребно: пшеница белија, сува сланина,

млеко и кајмак.Очистите пшеницу од примеса, оперите је и измрвите у авану

или већ на начин који вам је најпогоднији. Тако измрвљену пше-ницу ставите да се кува. Исецкајте суву сланину , пропржите на тигању, убаците пшеницу и наставите са кувањем. Када вода уври додајте по мало млека, док се пшеница добро не скува. На крају додајте 3- 4 кашике доброг старог кајмака и све добро измешајте. Пробајте, и ако је потребно, додајте и мало соли. Препоручујем да ово припремате у земљаном лонцу. Уз ово јело не једе се хлеб, али можете направити салату у коју ћете ставити следеће састојке: зелену салату, парадајз, ротквице, сок од лимуна и врло мало соли.

Хранљиво, здравo и ЦАРСКИ !Мирјана Васић

Хранљиво, здравo и ЦАРСКИ !

ПРОТИЧЕМ

БОР» Ва ња М и ла д и но -вић (сада Живковић) и Иван Живковић из Бора венчали су се, минулог викенда, на Борском језеру. И ништа ту не би било необично да младен-ци судбоносно да нису рекли на једном несвакидашњем, али романтичном месту - чамцу који је пловио језером. Идеја је била Вањина.

- Идеја за венчање на води јесте била моја, али је за просидбу идеја била Иванова. Он ме је, прошле године у ав-густу, управо у чамцу запросио. До тада нисам ни размишљала о оваквом венчању, у чамцу, на води, а онда је све дошло спон-тано - каже Вања Миладино-вић, сада Живковић.

Ово венчање је, од самог почетка, обиловало многим из-ненађењима. Било је ван свих уобичајених стандарда на које смо навикли. Да све буде у њи-ховом стилу Иван и Вања уместо из породичних станова у нови живот кренули су из кампа.

- Упознали смо се у кампу пре скоро две године и због тога смо се одлучили да на весеље и у заједнички живот одатле кре-немо - каже Иван Живковић.

Необична места за склапање бракова последњих година нису

реткост. Ово је, међутим, у ви-шегодишњој пракси матичара, најнеобичније.

- Имали смо прошле годи-не два или три венчања на пла-жи. Раније није био обичај да се младенци одлуче за венчање на неком другом месту, осим у Општини. Нове генерације које долазе имају све интресантније, нове и занимљиве идеје. Ми то наравно прихватамо - прича, уз осмех, Гордана Јовановић, матичар.

И као што су чамцем лагано допловили од оближњег кампа, где су се упознали, до места где су своју двогодишњу љубав кру-нисали браком, пожелимо им да лагано крену у нови живот пун љубави, поштовања и разуме-вања. За сада, овај млади брачни пар све то има на претек. Одлу-ка да се Вања врати из Београ-да у Бор, због Ивана, то најбоље потврђује.

Љиљана Ђорђевић

Венчање у чамцуРомантика на Борском језеру

стр. 11


7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Вести на знаков-номјезику (р)10.30 Викенд на ис-току (р)11.20 Документарни програм12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Спортска хроника21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Палета (р)10.40 Није тешко бити ја11.30 ...И акција12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија “Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS Show14.55 Нокаут (р)15.20 Спортска хро-ника (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Ауто флеш20.40 Свет на длану21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм11.30 Еколошка питања12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.55 Свет на длану15.20 Ауто флеш16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Улична патрола18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Корак 2120.40 Филм на виде(л)о21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Бели лук и папричица14.30 Агро дан14.45 Ауто спринт15.30 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Улови трофеј20.35 У свемиру21.00 Гледишта/Објективно(наизменично)22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.30 Везе11.00 Вино и виноградарство11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј15.00 Гледишта/Објек-тивно (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Навигатор18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Изнад времена21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Лек из природе8.30 Радим градим9.00 Навигатор (р)9.15 На точковима9.45 Цртани филм10.10 Дивља планета10.35 Интерфејс11.00 Школирање11.30 Мислити зелено12.00 Вести12.15 Играни филм14.00 Викенд на истоку15.00 Није тешко бити ја16.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Играни филм18.15 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 ABS Show00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма8.00 Храна и вино9.00 Свет дивљине9.30 Дивљи свет10.00 Цртани филм (омнибус)12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 Зелени екран13.15 Здравље13.45 Палета, програм на румунском језику14.00 Вести на знаков-ном језику14.15 Изнад време-на (р)15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Играни филм18.05 Познати екстремно19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 Атлас/Гуливер (наизменично)00.00 Вести

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 23.05 до 29.05 Последња битка – у 19 и 21 сати » Од 30.05 до 02.06 Стокер – у 19 и 21 сати » Од 03.06 до 09.06 Фалсификатор – у 19 и 21 сати

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване посете (минимум 15 гледаоца) цена је 100,00 динара. За домаће филмове цена улазнице је 200,00 динара.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05.16, 10,27 и 18,22Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4,00, 9,15 и 17,05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45, 14,30 и 19,50АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 05:00, 07:30 (преко Жагубице), 08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 )радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 9 петак, 24. мај 2013.

Биоскопски репертоар

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» 27.05. - Дечија позоришна представа ,,Успавана лепотица“ – Музичка школа –19 сати – рад драмског студија за основце при Ус-танови ,,Центар за културу општине Бор“ – Улаз слободан

» 29.05. - Традиционални концерт КУД-а ,,Бор“ ,,Пролеће смо своме граду“ - Музичка школа 19 сати - Цена улазнице 100,00 динара

» 01.06. - Завршна манифестација ,,Сусрети села 2013“

Остали програми

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15Колажна емисија о културном и забавном животу у граду.

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

15:15

СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

07:00

стр. 12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 9петак, 24. мај 2013.

БОР» Мини баскет екипа Ко-шаркашког клуба „Баскет Бор“, играчи до десет година ста-рости, завршили су такмичење

у лиги јужне и источне Ср-бије освајањем трећег трофеја у низу. Борски клуб одужио се најмлађим кошаркашима при-годном свечаношћу, на којој су додељени пехар и златне медаље члановима победничког тима.

- Ова генерација је одлична, потврдила је да је најбоља у југо-источној Србији, трећа је година да наш клуб осваја то прво ме-сто. Деца су вредна, добро раде на тренинзима и већ неколико година су у овом спорту, па то показују и резултати. Није лако све то организовати, јер их је и

по 25 на тренингу, али су деца добра и лепо васпитана и зато ми немамо проблема - каже Иван Красавчевић, тренер селек-

ције Кошаркаш-ког клуба „Баскет Бор“ и додаје да је његов задатак и настојање да деца з а в о ле кош а р -ку и остану у том спорту.

Осим најбоље селекције у мини баскету, у реги-оналном финалу лигашког такми-чења млађих кате-

горија наступале су још две од четири селекције Кошаркашког клуба „Баскет Бор“, кадети и пи-онири, испред којих су биле само одговарајуће селекције клубова из Ниша.

У борском клубу хвале се још и податком да је, под руко-воством проверених и стручних тренера, наступало 180 деце и да је клуб стасао у један од најорга-низованијих у региону, што ре-зултати потврђују.

Б. Обрадовић

Пехар за крај сезонеТрећи тријумф мини баскет екипе КК „Баскет Бор“

БОР» Менаџерска агенција Фудбал мастерс из Солуна, у са-радњи са Фудбалским савезом регије Пиерија организовала је међународни турнир за млађе селекције „Балкан олимпик куп

2013.“ у грчкој Катарини. На тур-ниру су, осим најбољих грчких екипа, учествовали и тимови из Европе, међу којима, први пут,

репрезентација града Бора, сас-тављена од играча фудбалских клубова Бор и Рудар. Приказа-ном игром и петим местом на турниру задовољни су и тренер, али и играчи, а да су ови млади

фудбалери показа-ли дисциплиновану игру сведочи само један жути картон и пехар за фер плеј. Осим фудбалских утакмица, играчи борске репрезента-ције имали су при-лику да упознају Солун и да обиђу стадионе фудбал-ских клубова Паок

и Ираклис. Путовање на међу-народни турнир у Грчку помо-гао је РТБ Бор.

М. С.

Боранима пехар за фер-плеј

БОР» Три кола пре краја так-мичења у Поморавско тимочкој зони, фудбалери Бора добили су службеним резултатом – 3:0 утакмицу са Мајданпеком због инцидента који се догодио током полувремена јер су домаћини поцепали дрес главном арбитру. Борани су са 48 бодова на трећем месту, а од друге позиције коју

држи кладовски Ђердап деле их четири бода. Ко ће у бараж за по-пуну источне групе Српске лиге одлучиће дуел ове две екипе у претпоследњем колу. У осталим утакмицама Ђердап наставља да побеђује савладао је Раднички из Лубнице - 5:0. Књажевачки Тимочанин играо је нерешено- 1:1 са Драгоцветом, сокобањски Озрен победио је Јухор - 2:1, а Каблови су савладали параћин-ско Јединство - 1:0.

У 25. колу Окружне лиге Ру-дар је савладао Рајац - 3:2 и са

60 бодова на првом је месту на табели. Брестовац је декласирао Браник - 7:0, Слога је савлада-ла Кривељ - 2:1, док је Слатина изгубилла од Кључа - 5:3. Десет бодова мање од Рудара имају другопласирани Пореч и Злот. На петом месту на табели је Слатина са 42 бода, бод мање има Брестовац који је на шес-

том месту. У опасној зони од испадања су Бродоре -монт, Браник, Раднички и Радујевац.

Неготин-ски Хајдуку Вељко савла-дао је, на до-маћем терену, екипу Дина-

ма из Врања, у 27. колу источне групе Српске лиге. Три кола пре краја сезоне Неготинци су са 38 бодова напредовали на табели и на шестом су месту.

У 30. колу Прве лиге Ср-бије зајечарски Тимок победио је, у Лазаревцу, екипу Колуба-ре - 3:2. Овом победом Зајечар-ци су тренутно у сигурној зони, али их од испадања у нижи ранг такмичења деле само четири бода.

М. Симић

Фудбалери Бора близу баража

Узбудљива завршница првенства у Поморавско тимочкој фудбалској зони

БОР» Чланови Карате клу-ба „Бор“ освојили су златну, сребрну и бронзану медаљу на шестом купу „Подунавских зе-маља“ у Новом Саду. Милошу Димитријевићу припала је злат-на медаља, док је Милош Ди-митријевић освојио сребрно и бронзано одличје. На такмичењу је учествовало 360 каратиста из 60 клубова Србије и Македоније.

Јуниорска репрезентативка Србије и члан Омладинског џудо

клуба Бор, Тамара Михајловић освојила је пето место на Бал-канском првенству у Охриду у категорији до 78 килограма.

На такмичењу четвртог кола првенства централне Србије у стрељаштву за кадете и ка-деткиње у Ћуприји, члан борс-ког „Металца“ Милица Мошић освојила је треће место, док су Стефан Гађић и Вељко Петро-вић, заузели пето и седмо место.

М. С.

Успеси борских спортиста

oko istoka 09

Documents