puls istoka

Download Puls istoka

Post on 24-Mar-2016

237 views

Category:

Documents

7 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Puls istoka kao regionalni list pokriva područje Zaječarskog i Borskog okruga. Nezavisna uređivačka politika bavi se svim važnim oblastima života, a tekstovi imaju regionalni pristup. Puls istoka karakteriše vrhunska fotografija i moderan dizajn. Osnovan je 2012. godine izlazi svakog drugog petka.

TRANSCRIPT

  • Puls Istoka22.mart 2013. Broj 13

    39 di

    nara

    www.pulsistoka.rs

    !

    # tema brojaRuMuNIMa sVE,

    VlasIMa - NIta!

    Foto: M..

    str. 4 - 5

    str. 10

    # Intervjuduan

    petrovi

  • 2 322.mart 2013.

    www.pulsistoka.rs

    OVO NIJE VREME SANJARAPIE BRANA FILIPOVI

    ,,Nikada nisam zadovoljan, ako jesam, onda nema napretka. Ova misao se zametnula na jednoj farmi u Francuskoj od radnika koji je brinuo o lovnom podruju gazdinstva.

    Kod odluka, pa i politikih, praksa se ne osvre na srpske mudrosti, izreke, poput one Samo sloga Srbina spasava. Ovu reenicu je sroila Branka Otaevi u nedeljnoj Politici.

    Pisac Momo Kapor ovako zbori u svojim Beogradskim priama: Ovde je uvek bilo toliko ratova, da se uvek mora tano rei pre kog rata se neto dogodilo.

    Drugi srpski pisac, Petar Lazi, podsea: -Sve to se desilo naem oveku u vezi je s kafanom... pa gde to ima da ovek na jednom mestu moe da zadovolji osnovne ivotne potrebe (za hranom i piem), da pronae enu ako mu fali, da izgubi enu ako ima vika, da sklopi poslove, da brine o dravi kao to ona brine o njemu... Dananje vreme nije vreme sanjara, a samo u takvim vremenima raaju

    se urbane legende, napisao je profesor Nikola Boilovi. Srpske vojske nikada nisu izgubile bitku zbog kukaviluka i

    bezdunosti. Samo izdaja i obmana mogle su ih spreiti da brane svoju ast do kraja. (Radomir Petrovi Kent, etniki komandant).

    Delfa Ivani, Srpkinja, sama je isticala da je u svom ivotu najvie bila ponosna na to to su Nadeda Petrovi i ona 1903. stvorile Kolo srpskih sestara, zatim na spasavanje 1912. i 1913. u Ljeu srpskih ranjenika, na pomo srpskim zarobljenicima. Spasla je, u velikoj meri, desetine hiljada ivota i zato je srpska heroina. Zbog pomaganja Ravnogorskom pokretu zatvorena je posle 1945. i zbog tog malog greha bila je zaboravljena sve do smrti, 1972.

    Samo dok se ezne, razmilja i eka, to je ljubav, ono drugo ima drugih kategorija, verovala je Desanka Maksimovi.

    Danas se Srbija divi Novaku okoviu i ima kome. Malo je ostalih velikana tog ranga i kova. Malo je i onih koji mogu, i hoe, da se ugledaju na dela i mudrosti u poetku teksta spomenutih. Imamo i darovite dece, uspenih ljudi i na ostalim poljima sem sporta. Nego, kome se mi to sad klanjamo u manjim sredinama, e, to je pitanje mnogih pitanja. Poimo od najblieg okruenja izmeu Timoka i Dunava. Negotin, oduvek kulturna prstonica istoka Srbije, trenutno je u prii pobednice emisije RTS Ja imam talenat. Ako nekoga pitate ko je danas najpoznatiji, i ko se najvie spominje u gradu vina i muzike, verujte, veina e spomenuti socijalistu i predsednika Optine, magistra Urukovia, eventualno poslanicu Radmilu Gerov. Bor se prepoznaje po politiaru i direktoru RTB-a Blagoju Sosi Spaskovskom i njegovom hitu Ne moe MI niko nita, Zajear po dva dobra drugara iz srenih godina, Boku Niiu i Sai Mirkoviu, Knjaevac po bivem dravnom sekretaru Milanu okiu, eventualno Sai, zlatnom rotiljdiji, Majdanpek po predsedniku Optine i lideru demokrata Popoviu, Kladovo se vie ne prepoznaje po direktoru erdapa, Boljevac je znan po optinskom elniku, dr Neboji Marjanoviu ili socijalisti, politiaru i boemu Voji Vijoroviu, uvena Sokobanja i sad se najvie spominje po nekadanjim nezbaorvnim gostima Ivi Andriu, Nuiu, Stevanu Sremcu. Oni to su opravdano zavreivali najveu panju odavno su u Beogradu, moda Novom Sadu, pokoji je otiao na visoke kole u Ametriku i Evropu na zapadu.

    Ovde su na glasu politiari i direktori i niko vie. Oni vedre i oblae. Oni su prvi u TV dnevnicama i na stranicama uglavnom svojih, plaenih novina, oni ne daju nikome da ih smeni, niti profesionalno promeni, oni su isti oni iz Titovog doba, samo s neuporedivo manje odgovornosti, discipline, vrednoe. Politika vlast je njihovo zanimanje. Nije bolje, naalost, ni u Pomoravlju kod veitog Palme, Zajearu, apcu, u bilo kom drugom veem srpskom mestu. Oni sve grabe i dre, i no i pogau, i zadovoljni su postignutim. Nisu kao onaj farmer, nekolovan a mudar, pa da sebi, i ostalima, ponosno izgovori: - Nikad nisam zadovoljan, ako jesam, onda nema napretka. Kod nas nema nekog bogzna napretka, ima zadovoljstva. I to to direktori nasunog RTB Bor saoptavaju i pevaju samo je velika laa. A male grehove, kao onaj nae Delfe Ivani, i njih treba razumeti; ako se dogode u velikim radnim i dobronaklonim bitkama. I nikad ne smetnuti s uma misli Mome Kapora, Lazia, prof. Boilovia, Desanke, Otaevieve... Jer, dosta nam je, i muka nam je, od Dinkievih (Spaskovski, Bor, Nii, Zajear, oki, Knjaeevac...) lidera!

    Tema brojaRuMuNIMA SVE, VlASIMA - NItA 4-5 ReportaahIlANdARSkI SVEtlOpIS 6

    IntervjuduAN pEtROVI 10

    SportSRbIJA IMA SVOg VARcENEgERA 12

    # Sadraj # Re novinara

    IMPREssuM

    NEZAVISNE NOVINEPuls Istoka

    izlazi dvonedeljno

    OSNIVA I IZdAVA:IN MEDIAS PRESS DOO BOR

    3.OKTOBAR 95/28, 19210 BOR

    glAVNI I OdgOVORNI uREdNIk:SRAN MARJANOVI

    REdAkcIJA:BRANA FILIPOVI, BRANKO PEI, DRAGANA

    VIDOJKOVI, MILJAN MILJEVI, PREDRAG BLAGOJEVI, DR PETAR PAUNOVI

    AdRESA REdAkcIJE:KRALJA PETRA PRVOG 23/24, 19210 BOR

    tElEFON:030 456 300

    E-mail:redakcija@pulsistoka.rs

    www.pulsistoka.rs

    tAMpA:TAMPARIJA BOJE, NOVI SAD

  • 2 3

    # u fokusu

    ZAJEARSKI OSNOVcI PRVI PO IZOSTANcIMA

    Tokom prole kolske godine, u osnovnim kolama u Srbiji u kojima je bilo ukupno 565.975 djaka, bilo je proseno po ueniku 41,64 opravdanih i 3,7 neopravdanih izostranaka. Osnovci su ukupno po ueniku napravili u proseku 44,8 izostanaka, tokom kolske 2011/2012. godine. Popravni ispit polagalo je 6.487 uenika ili 1,20 odsto, a razred je ponavljalo 4.952 djaka (1,01 odsto). Srednjokolci su vie izostajali sa nastave, pa je tako proseno po ueniku bilo tokom prole kolske godine 73,4 opravdanih, a 9,1 neopravdanih izostanaka. Od ukupnog broja srednjokolaca (265.508) na popravni je palo 22.687, to je 8,50 odsto, a razred je ponavljalo 5.153, odnosno 1,90 odsto. Najvie izostanaka bilo je u kolskoj upravi Zajear i to 46,8 opravdanih izostanaka po uenbiku, a 7,8 neopravdanih. ,,Najmanaje opravdanih izostanaka bilo je u kolskoj upravi Novi Pazar 18,2 asa po ueniku i u aku i Kragujevcu - isti prosek 1,2 asa po ueniku, kazao je ministar.

    U BOLJEVcU PROIZVODE TRAKTORE

    Prema reima Branislava Rajia, generalnog direktora Agromehanike, uz postojei program, u narednih pet godina u Boljevcu e se najpre sklapati, a kasnije i proizvoditi savremeni traktori od 20 do 90 konjskih snaga. Ugovor o proizvodnji traktora, koji je boljevaka fabrika poljoprivredne mehanizacije

    Agromehanika sklopila sa indijskom firmom Sonalika, jednom od najveih svetskih firmi za proizvodnju traktora koju je projektovao francuski Reno, bie realizovan u tri faze. Do kraja godine bie sklopljeno 100, naredne 500, a 2015. godine u Boljevcu e se proizvodti hiljadu traktora, snage izmeu 20 i 95 konjskih snaga, sa jednom ili duplom vuom istakao je Branislav Raji, generalni direktor boljevake Agromehanike. Deo zaposlenih proao je obuku za montau novih, savremenih traktora koje, zbog konfiguracije terena, mogu da koriste i poljoprivrednici u ovom kraju. Prve takve maine bie predstavljene sredinom aprila.Traktor od 20 konjskih snaga prodavae se po ceni od sedam hiljada evra dok e traktor od 90 konjskih snaga, sa kompletnom opremom, kotati oko 25 hiljada evra.

    U 2012. godini Sokobanja je u dobrovoljnom davalatvu krvi osvojila titulu AMPION SOLIDARNOSTI i u zimskoj i u letnjoj kampanji! Na teritoriji Srbije imali smo najvei broj prikupljenih jedinica krvi u odnosu na broj stanovnika. Dobrovoljno davalatvo krvi u Sokobanji je postalo trend, koji prati sve vei broj mladih, novih davaoca, povueni primerom svojih roaka, komija ili poznanika. Po svemu sudei, Sokobanja je mesto u kome ive posebni ljudi, ija dela se na daleko uju! HVALA VAM TO ZAJEDNO STVARAMO BOLJI SVET ZA SVE!

    IZLOBA VINOGRAD U NEGOTINUIzvor: Sokobanja.com

    U Maloj galeriji bioskopa Krajina prireena je izloba VinoGrad. Re je o radovima studenata Arhitektonskog fakulteta, odnosno njihovim idejama za ureenje i promociju pivnica, koje je negotinska publika imala priliku premijerno da vidi na Gradskom trgu u okviru prologodinjih Majskih sveanosti. Izlobu su otvorile Duanka Botunjac, umetniki direktor male scene bioskopa Krajina i Marijana orevi, koordinator projekta

    Autentino etno iz Istone Srbije . Otvaranju je prisustvovala Aleksandra Milovanovi, pomonica predsednika Optine Negotin.Izloba je proistekla iz projekta Autentino etno iz Istone Srbije, koji je realizovan u optinama Negotin, Majdanpek, Golubac i Kladovo uz finansijsku podrku Nemake organizacije za meunarodnu saradnju - GIZ. U maloj galeriji negotinskog bioskopa izloeni su radovi kojima studenti Arhitektonskog fakulteta, kroz praktini deo seminara Umetnost u javnim gradskim prostorima, nude zanimljiva reenja za obogaivanje turistike ponude optine Negotin. Posetioci izlobe imaju priliku da vide ideje studenata za ureenje turistikih destinacija, ponudu novih sadraja, originalne programe, neobine proizvode.Izloba VinoGrad u maloj galeriji bioskopa

    Krajine bie otvorena dva meseca.

    DOE KRAJ I POLITIKIM TV

    Lokalni politiari, gradski funkcioneri i predstavnici gradskih medija Nia usprotivili su se 14. marta na javnoj raspravi o Nacrtu Zakona o javnom informisanju u tom gradu reenju da drava i lokalne samouprave prestanu od 1. januara idue godine da direktno finansiraju medije. Nilije su na javnoj raspravi traile da njihov grad ima javni medijski servis.

    -Nemate pravo da spreite da postoje javni servisi. Kad ih imaju Beograd i Novi Sad, zato ne mogu da ih imaju i drugi gradovi. Drava i lokalne samouprave moraju da imaju uticaj na izvetavanje medija, rekao je predsednik nike gradske optine crveni krst Darko Bulatovi.Predstavnici OEBS-a i Ministarstva kulture koji su organizovali j