oko istoka 19

12
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 19 - 11. октобар, 2013. год. www.rtvbor.rs Почела сетва у Борском округу » стр. 3 Републичко такмичење младих орача у Кривељу » стр. 7 Женски фудбал се враћа у Бор » стр. 12 Ринг у Бору после вишегодишње паузе поново оживео » стр. 12 Легализација дивље градње до краја наредне године Данијела Нововић: СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 07:00 Поводом обележавања Миланског едикта Топло - хладно Надлежни у борској “Топлани” кажу да је све спремно за грејну сезону, топле пробе у току. Грађани се жале на хладне радијаторе » стр. 3 Да ли престаје обука возача? Ауто-школе нису испуниле законске услове » стр. 2 Нова програмска шема Телевизије Бор искорак у поређењу са другим медијским кућама » стр. 6 Последњи ремонт старе топионице » стр. 5 Нови багер за већу производњу На површинском копу “Церово” монтиран багер вредан 3,3 милиона евра. Наредне године биће пресељен на нови коп “Церово 2” » стр. 5 » стр. 2 Због компликованих прописа све је теже организовати ђачке екскурзије » стр. 4 Изложба “Константин” у неготинском музеју » стр. 9 ВИКЕНДОМ 08:00

Upload: televizija-bor

Post on 06-Mar-2016

227 views

Category:

Documents


2 download

DESCRIPTION

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. Besplatan primerak na svakih petnaest dana. Elektronsko izdanje na sajtu okoistoka.rtvbor.rs

TRANSCRIPT

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 19 - 11. октобар, 2013. год. www.rtvbor.rs

Почела сетва у Борском округу » стр. 3

Републичко такмичење младих орача у Кривељу » стр. 7

Женски фудбал се враћа у Бор » стр. 12

Ринг у Бору после вишегодишње паузе поново оживео » стр. 12

Легализација дивље градње до

краја наредне године

Данијела Нововић:

СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

07:00

Поводом обележавања Миланског едикта

То п л о - х л а д н оНадлежни у борској

“Топлани” кажу да је све спремно

за грејну сезону, топле пробе у току.

Грађани се жале на хладне радијаторе

» стр. 3

Да ли престаје обука возача? Ауто-школе нису испуниле законске услове

» стр. 2

Нова програмска шема Телевизије Бор

искорак у поређењу са другим

медијским кућама

» стр. 6

Последњи ремонт старе топионице » стр. 5

Нови багер за већу производњуНа површинском копу “Церово” монтиран багер вредан 3,3 милиона евра. Наредне године биће пресељен на нови коп “Церово 2” » стр. 5

» стр. 2

Због компликованих прописа све је теже организовати ђачке екскурзије

» стр. 4

Изложба “Константин” у неготинском музеју

» стр. 9

ВИКЕНДОМ 08:00

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 19петак, 11. октобар 2013.

Правилник о теоријској и практичној обуци кандидата за возаче ступио је на снагу 25. октобра прошле године, а ауто школама је дат рок годину дана да се тим прописаним промена-ма прилагоде. Међутим, осим бирократије, која подразумева пререгистрацију предузећа, нео-пходно је да ауто школе испуне и остале техничке услове. Так-вих школа за обуку возача у Ср-бији, готово да и нема. Практич-но, обука нових возача у Србији биће заустављена 25. октобра.

- Ауто-школе су имале го-дину дана да опреме учионицу од најмање 25 квадрата, као и

просторију за административне послове. Прописано је и да ау-то-школа мора да има по једно возило за сваку категорију, али и лиценциране предаваче. Највећи проблем за ауто школе - полигон за полагање, који мора бити ду-гачак 51 метар, а широк седам метара у Бору је привремено

решен полигоном код старог ватрогасног дома - каже Татја-на Бакоч, директор РЈ АМСС у Бору.

- И поред тога, школе за обуку возача у обавези су да пререгиструју предузеће и ту већ једном обављену процедуру плате 80.000 динара, иако кан-дидата за обуку по новом пра-вилнику нема - додаје Бобан Ступар, директор Ауто школе „Црвени сигнал“ Бор.

Једино решење је, саглас-ни су у Ауто школама, да Скупштина усвоји предлог МУП -а и хитно измени Закон о саобраћају према којем би

све ауто-школе требало само да поднесу захтев за добијање нове дозволе за рад, што би било прелазно решење, како би се обука возача наставила док ауто-школе у кратком периоду испуне све услове.

Марија Димитријевић

БОР» Никола Бугарин, ученик првог разреда Гимна-зије Бора Станковић у Бору, пласирао се на Међународну олимпијаду из физике, која ће у децембру бити одржана у Ин-дији. Пласман на Олимпијаду у Индији уследио је након одлич-них резултата овог борског ђака, тада ученика завршног разреда Основне школе „Бранко Радиче-вић“ на општинском, окружном и републичком такмичењу, ос-вајања другог места на српској физичкој Олимпијади на Фи-зичком факултету у Београду и изванредног успеха међу девет најбољих физичара Србије на изборном такмичењу из при-родних наука које је протеклог

викенда одржано у Београду. Уз могућност да у групи шест најбољих физичара представља Србију на такмичењу интерна-ционалног ранга, Никола Буга-рин ће осим теоријског знања из физике, хемије и биологије бити у прилици да покаже и практич-но знање кроз експерименте из наведених области.

С. Томић

БОР» Објекти на које се примењује Закон о посебним условима за упис права своји-не на објектима изграђеним без грађевинске дозволе су породично-стамбени објекти до 300 квадрата, станови до 200 и пословни простор до 100 квадрата у стамбено-послов-ним зградама, гараже до 30 метара квадратних, викенд куће до 200 квадрата, као и објекти за обављање занатских делатности до 100 метара ква-дратних и помоћни економски објекти.

Одредбе овог закона не примењују се за објекте који су изграђени на јавном земљишту, који се налазе на подручју ко-ридора или испод далековода. За њихову легализацију по-требна је сагласност власни-ка – водопривреде, електро-дистрибуције или општинске управе.

Објекти који су снимљени и уписани у катастар се најлакше легализују. Служба за катастар у Бору, решава предмете од 2003. до 2009. године које је преузела од локалне самоупра-ве, а нових захтева за легализа-цију има веома мало.

– У Бору је преузето око 1.900 предмета, у Неготину 3.000, у Кладову 2.300, у Мај-данпеку и Доњем Милановцу око 800 предмета. До сада је по

службама урађено у Бору око 300, Неготину 380, у Кладову 300, Мајданпеку и Доњем Ми-лановцу 150 захтева. Захтеви за легализацији су решени или одбијени, уколико је квадрату-ра већа од оне које прописује Закон, или је намена ван оне за коју је прописана легализација. За сада је на подручју борског округа поднето 8.000 захте-ва за легализацију бесправно изграђених објеката. Од мар-та ове године до сада, у Бору је поднето свега девет нових захтева, у Неготину 123, Кла-дову 14, у Мајданпеку 20, а у Доњем Милановцу 17, укупно 200 нових предмета који би требало да се ставе у законски оквир. Иако је у скупштинској процедури израда новог Закона о легализацији бесправно из-грађених објеката, за сада се они решавају по Закону о по-себним условима за упис права својине на објектима изграђе-ним без грађевинске дозволе - каже Илија Војнић, начелник Службе за катастар непокрет-ности Борског округа

Нове захтеве за легали-зацију бесправно изграђених објеката, физичка и правна лица могу да поднесу до марта 2014. године, а крајњи рок за њихово решавања је крај на-редне године.

Горан Грамић

Служба за катастар највише предмета од локалне самоуправе преузела у Неготину, а најмање у Мајданпеку. - Нови захтеви за легализацију примаће се до марта 2014. године

Легализација дивље градње

Крајњи рок до краја наредне године

Боранин на олимпијади физичара

Престаје обука за возаче?Ауто-школе у Србији престаће да раде 25. октобра, јер готово ниједна неће добити дозволу за рад због неиспуњавања законских услова

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 19 петак, 11. октобар 2013.

У Мајданпеку је грејање почело у понедељак, 7. ок-тобра одлуком Општинског већа. Због ниске температуре последњих дана, стекли су се услови да грејање почне пре 15.октобра. Због хладних радијатора у последња два дана часови у школама били су скраћени 30 минута. Такође, у скла-ду са Уредбом Владе Србије, за грејање од почетка грејне сезоне до 1.новембра, важиће нова, нижа цена грејања. За домаћинства цена грејања са ПДВ-ом износиће 106 уместо 110 динара, а за остале кориснике 159 уместо 165 динара по квадратном метру.

БОР» Иако је грејање пуштено у целом Бору, радијато-ри су, почетком минуле седмице били још увек хладни у неким деловима града.

Основни разлози су пробоји на дистрибутивној мрежи, и то само у једном дану на четири места, три у старом делу града, и један у Новом градском центру где је ситуација и најкритичнија.

- Реч је о великом квару који ће бити ускоро отклоњен, јер још увек нисмо утврдили место. Цео систем грејања у Бору биће нормализован до почетка грејне сезоне. Неуједначено грејање и пробоји на вреловодној мрежи су уобичајени док трају топле пробе и уходавање система. Ове године је проблем грејања мож-да израженији због неочекивано ниских температура у октобру-

каже Милован Ступар, дирек-тор Топлане у Бору.

То је, међутим, изазвало не-задовољство код великог броја Борана. Оправдано или не пока-заће сам почетак званичне греј-не сезоне за када се најављује стабилизација грејања. Ипак, обзиром на велики број кварова, још једном се намеће питање да ли су припреме, пре свега, хлад-не пробе завршене квалитетно и у целом граду. Ступар тврди да су све пробе завршене квалитет-но и на време.

Приоритет у отклањању кварова имају пробоји на вре-ловодној мрежи. У другом пла-ну су појединачни кварови у зградама и њих станари морају да пријављују Јавно стамбеном предузећу у Бору које бира из-вођача радова.

МАЈДАНПЕК» У Мај-данпеку су топле пробе на систему за даљинско грејање најављене за 14.ок-тобар, а почетак грејне сезоне на време, од 15.окто-бра. У Јавном пре-дузећу за произ-водњу и испоруку топлотне енергије кажу да припреме приводе крају и да је било изузет-но добро што су

хладне пробе обављене раније него претходних година јер се показало да су на многим мести-

Радници службе одржа-вања Кладовског ЈП „Једин-ство“ обављају завршне при-преме за почетак нове грејне сезоне. Након ремонта опреме и постројења у току је и сана-ција дотрајалих цеви градског топловода, који је у функцији више од три деценије. Како је планирано монтажа 70 метара нових цеви примарне мреже пречника 150 милиметара, биће завршена до почетка грејне сезоне. Инвестиција, коју ЈП “Јединство” финансира из сопствених прихода, вред-на је два милиона динара и несумњиво ће допринети квалитетнијем грејању током предстојеће зимске сезоне.

М. Ружојевић

ДВА МИЛИОНА ЗА ГРЕЈАЊЕ У КЛАДОВУ

- Та процедура ће трајати до стабилизације система грејања, јер са постојећим бројем радни-ка нисмо у могућности да сви-ма изађемо у сусрет. Приоритет смо дали отклањању кварова на вреловодној мрежи – реко је Милован Ступар и додао да угаљ, неопходног квалитета, стиже свакодневно по уговоре-ној динамици. Само у октобру

биће испоручено 10. 000 тона, а наредних месеци та количина ће бити већа.

Љиљана Ђорђевић

Грејање почело - радијатори хладни?Док надлежни у борској “Топлани” кажу да је све спремно за грејну сезону и да су топле пробе у току, грађани негодују тврдећи да у појединим деловима града нема грејања

ма неопходне интервенције. За почетак грејања обезбеђене су и почетне количине мазута. Већ је

ускладиштено првих 300 тона, а намера је да се подизањем нивоа наплате са садашњих 67 одсто обезбеде средства за куповину додатних 200 тона, уз које би грејање требало да се несметано одвија до краја новембра.

С. Вукашиновић

Радијатори у Мајданпеку топли пре рокаХладно време проузроковало ранији почетак грејне сезоне. На складишту мајданпечке топлане већ има 300 тона мазута, а нове испоруке очекују се ускуро

ЗАЈЕЧАР» Радници Јавног комуналног предузећа „Краље-вица“, али и запослени у другим јавним предузећима и устано-вама у Зајечару окупили су се, прошле седмице, испред Порес-ке управе да изразе своје неза-довољство због блокаде рачуна тог јавног предузећа. Дуг од 109 милиона динара је настао, како је речено на протесту, јер ЈКП „Краљевица“ није уплаћивало порезе и доприносе на зараде у периоду од 2011. до 2012. го-дине. Радници су захтевали да се рачун одблокира како би ово предузеће, које је од виталног заначаја за функционисање гра-да, могло да настави нормално да функционише.

С обзиром на то да се окупљеним радницима нико из Пореске управе није обратио, челници града су најавили раз-говор са директором Пореске управе Србије, Иваном Симичем у Београду, како би се пронашло решење и рачун ЈКП „Краљеви-ца“ био одблокиран.

Д. Марушић

На подручју борског округа почела је јесења сетва озимих култура. Протеклих дана пало је стотинак литара кише по ква-дратном метру што је довољно за почетак јесењих радова. У борској општини пољопривред-ни произвођачи увелико сеју, док у неготинској низији само на спорадичним површинама, због веће количине падавина.

Ове јесени у четири општи-не Борског округа биће засејано 25.000 хектара, углавном пшени-цом на више од 19.000 хектара.

Пољопривредене апотеке су добро снабдевене семенском пшеницом и ђубривом, а цене су мало веће у односу на лањске.Регресирано гориво за јесењу сетву, јефтиније је за 50 динара. Регистрована пољопривредна газдинства у Бору могу купи-ти гориво на НИС- овој пумпи на Четвртом километру, до 30. новембра.

Љ. Ђ.

Протествовали комуналци у Зајечару

Сетва у току

стр.4

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

ДРУШТВО број 19петак, 11. октобар 2013.

Препорука Министарства просвете да наставници за вођење екскурзија, наставе у природи и излета буду плаћени колико износи дневница држав-них службеника за путовања, од 1.650 до 2.200 динара, изазвала је незадовољство многих про-светара. Велика разлика у зара-дама од екскурзија приметна је по градовима, али и школама, па је негде надокнада по ученику износила и до 3.500 динара.

- Савет родитеља је једино надлежан да изабере најбољег понуђача, а након тога одлучује о висини дневница наставника који ће реализовати екскурзије или наставу у природи. У борс-

ким основним и средњим школа-ма висина днев-нице одређује се на састанку Савета родитеља – објаснио је Ра-диша Петковић, директор О.Ш. „Бранко Радиче-вић“ у Бору.

Како би се реализовала ек-скурзија потреб-но је да се прија-

ви више од 60 одсто ученика у целом разреду, док је за наставу у природи потребно две трећине одељења. Недоумице око орга-низовања екскурзија изазвао је и Закон о јавним набавкама, који би продужио процедуру, а узро-ковао би и обавезу да се ескур-зије плате у року од 45 дана од реализације, што штети буџету родитеља. Коначна одлука још није званична, а представници „Јуте“ сматрају да овај закон не би требало да се примењује за екскурзије.

- По том закону родитељски новац третира се као буџетски новац. То је нелогично. То су средства која родитељи уп-

лаћују на подрачун школе, чак не на главни рачун, и са тим новцем искључиво располаже Савет родитеља, по чијем на-логу директор школе исплаћује новац како агенцијама, тако и професорима. Агенције немају проблем са системом јавних на-бавки, већ са роковима плаћања – нагласио је Александар Се-ничић, директор Национал-не асоцијације туристичких агенција.

Школе које су уговориле екскурзије пре априла, када је ступио на снагу Закон о јавним набавкама, моћи ће да их одрже како је планирано, а друге би могле да распишу јавну набавку за екскурзију сада, а организују путовање на пролеће, до када ће процедура тендера бити за-вршена. Школама које не желе да распишу јавну набавку ос-тављена је могућност да роди-тељи плаћају екскурзију ди-ректно агенцијама са којима и склапају уговор. Недоумице око ђачких екскурзија, због којих су многа путовања одложена, штете и домаћем туризму, али и ученицима, међу којима многи немају могућност да путују.

Марија Ћосић

У ситуацији када влада безнађе, има насиља, учитељи треба да стимулишу, указују на позитивне примере, да буду темељ образовања, културе, то-леранције, свега онога што нам сада највише треба, поручио је министар просвете Томислав Јовановић. Из Уније синдиката просветних радника указују на лош статус учитеља, примања испод просечне плате, дубоку кризу у просвети. Из синдиката подсећају и да је Србија једна од најнеписменијих земаља, а да образовани људи постају техно-лошки вишак.

У свету је 57 милиона деце школског узраста тренутно ван школе, па је између осталог потребно ангажовати око пет милиона наставника да би се постигао циљ универзалног ос-новног образовања до 2015. го-дине, подаци су међународних организација поводом Светског дана учитеља. Свету је потреб-но милион и по новорегрутова-них наставника и више од три милиона да замени оне који напуштају професију, а више наставника мора да значи бољи квалитет учења.

Светски дан учитеља прог-ласиле су Уједињене нације 5. октобра 1993. године, а његов циљ је да нагласи улогу учитеља у образовању и развоју деце и истакне принципе и препоруке о положају учитеља и наставника.

Данијела Нововић

На Техничком факултету у Бору, Универзитета у Београ-ду одржана је свечана акаде-мија “Опен даy 2013” поводом почетка нове школске године. Пред препуном салом промо-висани су нови инжењери и ма-гистри металургије, рударства, технологије и индустријског менаџмента. За ново уписане студенте – бруцоше уприличе-на је свечана додела индекса, а уручене су и јубиларне награде запосленима.

Сва места за студијски про-грам на факултету су попуњена и ове школске године уписано је 180 нових студената.

Декан факултета, проф. др Милан Антонијевић, пожелео

је дипломцима успех у раду и животу, са жељом да се стално усавршавају и сачувају висок реноме ове научне установе.

– Технички факултет у Бору ради у оквиру Униварзитета у Бе-ограду који је од пре две године на чувеној „Шангаској листи“ међу првих 500 универзитета у свету. По броју публикованих радова у односу на једног доктора наука борски факултет је на 10. месту од 31 чланице Универзитета. До сада је овде дипломирао 2.471 студент, магистарске студије је завршило157 кандидата, мастер студије 84, специјалистичке 29, а докторске дисертације одбра-нило је 90 кандидата - рекао је проф. др Милан Антонијевић.

Настава за студенте прве го-дине основних студија почиње другог октобра, а за студенте виших година неће почети пре

Више просветара, боље образовање

Образовање

Закон о јавним набавкама новац родитеља третира као буџетска средсва. Многе екскурзије се одлажу, а осим ђака штету имају и туристички радници

Недоумице око ђачких екскурзија

14. октобра по распореду пре-давања за школску 2013/2014. годину.

Горан Грамић

На Техничком факултету у Бору свечаност поводом почетка школске године

Промовисани дипломци и бруцоши

стр.5

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

ЕКОНОМИЈАброј 19 петак, 11. октобар 2013.

БОР» У циљу обезбеђи-вања стабилног рада топионице, у РТБ-у Бор у току је ремонт топионичке пећи и дела Фабри-ке сумпорне киселине. За из-вођење радова комбинат бакра издвојио је 40 милиона динара и 320 хиљада евра.

-Ремонт према плану траје тачно 15 радних дана, рачунајући и суботе и недеље. С обзиром на то да нас време служи, очекујем да сви радови буду завршени до 12. октобра. Након тога следи шаржирање топионичке пећи и пуштање у рад, а прве аноде очекујемо 16. октобра. На ради-лишту је тренутно око 300 рад-ника, део из РТБ-а Бор, а део из

25 предузећа који су подизвођа-чи радова. Предузели смо, као и увек, све мере заштите радника и оно што нам је најбитније је да до сада није било ни једне повреде радника, чак ни мање и очекујем да ће тако бити и до завршетка ремонта. Упоредо са

завршетком радова у топионици очекујемо и завршетак ремонта старе фабрике сумпорне кисели-не која би требало до 14. окто-бра да буде спремна за рад. На основу динамичких планова на изградњи нове топионице и фа-брике сумпорне киселине, које би средином наредне године требало да буду завршене, оче-кујем да ће на старој топиони-ци бити само још нешто мањих радова, тако да је ово последњи ремонт до пуштања у рад новог постројења - каже Бобан Тодо-ровић, директор Топионице и рафинације бакра Бор.

Овај ремонт је мањи од про-шлогодишњег и до пуштања

нове топионице у рад биће нео-пходни само мањи захвати. Циљ је да се до тада обезбеди стаби-лан рад топионице, без неплани-раних застоја, кажу у Рударско топионичарском басену Бор.

Дејан Ђорђевић

БОР» У Рударско топиони-чарски басен Бор стигао је нови багер „Комацу“, шести који је купљен од 2007. године. Ова ма-шина, за коју је РТБ Бор издвојио 3 милиона и 300 хиљада евра, радиће на површинском копу „Церово“ где је монтиран, првен-ствено на уклањању јаловине, а затим, од наредне године и на раскривању копа „Церово 2“.

-Багер „Комацу ПЦ 3000“ је јапански производ, а израђује се у Немачкој. Комплетна монта-жа биће ускоро завршена и оче-кујем да ускоро буде у експлоа-тацији. Самим тим отвориће се

етаже које имају руду са већим садржајем бакра, а коп ће моћи да иде у дубину. Захваљујући томе очекује се повећање коли-чине бакра добијеног са Церова на 350 до 400 тона концентрата. Почетком наредне године овај багер се сели на коп „Церово 2“ - каже Видоје Адамовић, ди-ректор Рудника бакра Бор

Циљ је, како кажу у Руднику бакра Бор, да се што пре стигне до богатије руде и да наредне го-дине производња достигне пла-нираних пет и по милиона тона руде годишње.

Дејан Ђорђевић

Србија не спада у државе чији становници знају да штеде, посебно када је енергија у пи-тању, без обзира да ли се ради о електричној или топлотној енергији. У циљу уштеде енер-гије у тридесет општина Србије, међу којима је и Бор, прошле године је почела реализација пројекта Енергетска ефикасност у изграњи станова под називом “ Dicovering energy“, у окви-ру кога су стручњаци немач-ке међународне организације „GIZ“ специјалном камером снимали зграде и куће, како би се утврдило колико се топлотне енергије губи и где су највећи губици енергије. Резултати су поражавајући.

- Закључак је да генерално у Србији, гледајући постојеће

објекте, већина припада „Г“ енергетском разреду, који је најнижи енергетски разред са највећом потрошњом, што значи да је стање јако лоше. Прве мере које би требало увеси у објекти-ма су уређење спољног омотача, односно постављање изолације, затим замена спољних врата и прозора и изолација поткровља и крова. Ту има много технич-ких детаља, а људи углавном сами предузимају неке мере - каже Анита Мраовић, менаџер пројекта „ГИЗ“- а.

Као наставак пројекта орга-низована је јавна распрана, на којој су учесници дебате имали прилику да од стручњака из не-мачке организације „ГИЗ“ до-бију информације како повећати енергетску ефикасност станова

и на које детаље треба обратити пажњу.

- Крајем 2012. и почетком 2013. године из овог пројекта је термовизијски пасош добило пет стамбених јединица у општини Бор. Резултати које смо виде-ли на основу термовизијских и енергетских снимака показали су да наше зграде и објекти нису енергетски ефикасни и да на њима треба много радити. Упра-во то је један од разлога зашто се Бор укључио у овај пројекат, а поносни смо на то што упра-

во одавде креће јавна расправа и дебате о енергетској ефикаснос-ти - нагласио је Мирко Ђурић, члан Општинског већа.

У циљу побољшања енер-гетске ефикасности објеката, Општина Бор ће у наредном пе-риоду, лицима која желе да уна-преде своје објекте, покушати да обезбедити олакшице и финан-сијску помоћ, речено је на јавној дебати у Општини Бор.

Дејан Ђорђевић

Енергетска ефикасност у Србији на дну лествице

Грејање све скупље, а топлота излази кроз прозор

Нови багер за више бакраПоследњи ремонт старе топионице

Рударско топионичарски басен Бор наставља набавку нове механизације неопходне за повећање производње на површинским коповима у Бору и Мајданепку.

У ишчекивању завршетка нових постројења

стр.6

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

У ФОКУСУ број 19петак, 11. oktoбар 2013.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (12)Када се говори о запи-

сима, снимљеним репор-тажама и емисијама које је дописништво у Бору сачини-ло крајем осамдесетих и по-четком деведесетих година, као полазишту за садашња или нека будућа новинарска истраживања, поред оних о којима смо већ писали у овом фељтону, ваља се подсетити још неких фирми у Тимочкој крајини које су биле честа но-винарска тема, а које сада или не постоје или таворе.

Изазов за новинаре били су пољопривредни комбинати и задруге, у којима се увек нешто догађало, а то је у редакцијама „имало прођу“. О сезонским пољопривредним радовима, али и инвестиционим улагањи-ма и отварању прерађивачких погона, дописништво је, осим за информативни програм, из-вештавало и слало репортаже и за многе тематске емисије посвећене пољопривреди, као што је била, једна у то време од најгледанијих емисија Теле-визије Београд „Знање имање“. Обрађиване су теме из већих и

мањих пољопривредних комби-ната у Салашу, Неготину, Кладо-ву, Зајечару. Неки од њих и сада раде смањеним обимом, већина је угашена. Не постоји више фа-брика сточне хране у Салашу, као ни велика фарма свиња у Кобишници, код Неготина, која је имала годишњи капацитет од 30 хиљада товљеника. Већ у то време започела је на тој фарми реализација пројекта заокру-

живања производног процеса и коришћења био масе и био енергије, што је и данас код нас, за разлику од светских трендо-ва, још увек у повоју. Пројекат никад није завршен, а фарма је, због потоњих економских и друштвених прилика затворена, као и многе друге.

Посебан новинарски изазов било је и бродоградилиште у

Кладову. Мало се зна да су у то време, осим речних, тамо грађени и прекоморски бродо-ви великих габарита за стране наручиоце. Писац ових редова је имао прилику да, са телеви-зијском екипом дописништва, сачини репортажу о поринућу највећег прекоморског из-грађеног брода у историји бро-доградилишта, за наручиоце

из Норвешке. „Брод за потомке Викинга“, осва-нули су тада наслови у новинама.

Лука у Прахову и Реч-но бродарство „Краји-на“, које је пословало у саставу ИХП Прахово, такође је била честа но-

винарска мета, а бродови и лађа-ри као створени за репортаже. Праховска флота је шлеповима и баржама углавном превозила фосфате из Марока и Алжира и вештачко ђубриво из праховске фабрике за Војводину и даље, до Мађарске, Аустрије и Немач-ке, где се оно извозило. У сас-таву флоте било је и неколико ледоломаца.

Једне дуге и хладне зиме, ледоломац „Гребен“ остао је дуже од месец дана окован ледом, негде на Дунаву, из-међу Бугарске и Румуније. По повратку, екипа дописништва је сачекала брод и сачинила ре-портажу. И гле чуда, по поврат-ку, лађаре је, уз галебове на Дунаву, чекала и радосна вест. Капетану се родила кћи. Све је то ушло у репортажу, која је емитована у ударном дневнику и награђена, а радосна вест је прослављена, одмах ту, на бро-ду, заједно са члановима наше екипе, што је, такође, забележе-но у репортажи.

Брод „Гребен“, коме је и име пркосно, једини је наш ледоломац који и сада зими крстари Дунавом. Осталих праховских ледоломаца више нема. Изрезани су у старо гвожђе и претопљени, а кад Дунав заледи, за разбијање санти, ангажују се страни ледоломци.

(наставак у следећем броју)

БОР» Иако је из дана у дан конкуренција јача и квалитет-нија, Регионална телевизија Бор потпуно оправдано опстаје и на-предује на медијској сцени. Сва-ког дана емитује двадесетчетво-рочасовни програм, са више од 30 ауторских емисија.

- Јесењу програмску шему Телевизије Бор отвара „Будили-ца“, јутарњи програм уз који се гледаоци буде већ шест година, а од 5. октобра то могу и викен-дом. Ово је велики помак у раду Телевизије Бор. То је искорак у поређењу са другим кућама и са националном и регионалном фреквенцијом, јер многе од њих немамају јутарњи програм то-ком викенда. Јутро уз нашу „Бу-дилицу“ биће ведро и забавно, са много информација из Бора и региона. Биће вести из спорта и културе, свега што је тог викен-

да, али и током недеље, актуел-но. Укључиваће се и дописни-ци, које имамо у целој Тимочкој Крајини. Значајан допринос да јутро буде забавно и опуштено даје и екипа Радио Бора укљу-чењима у телевизијски програм. Радио Бор је од септембра почео да ради по новој, богатијој и ин-

терактивнијој програмској шеми. Дина-мичнији је и занимљивији, отворио је теле фонске линије слу-шаоцима, а присутан је и на друштве-ним мрежа-ма, па слуша-оци учествују у креирању

програма. – истакла је Данијела Нововић, главни и одговорни уредник РТВ Бор.

Већ препознатљиви садр-жаји емитоваће се у новом руху и још атрактивнијим формама, као „Викенд на истоку“, сада во-дич кроз источну Србију који от-крива и препоручује места за од-

мор и рекреацију. У плану су и одабране емисије из размене са другим продукцијским кућама.

-У протреклом периоду дос-та пажње посветили смо одаби-ру садржаја које ћемо емитова-ти. Понуда је била разноврсна и велика, и мислим да смо напра-вили добар избор. Реч је о доку-ментарном програму врхунског квалитета и продукције, као и о дечијем програму који ће бити богатији и разноврснији и који ћемо почети да емитујемо већ у октобру – додала је Данијела Нововић.

Телевизија Бор у стопу пра-ти модерне стилове. Садржајне, графичке и програмске новине из дана у дан оправдавају по-стојећу улогу јавног медијског сервиса источне Србије.

Марија Ћосић

Нова и садржајнија јесења шема РТВ БорЈесен на програму Регионалне телевизије Бор обележиће емисије из сопствене продукције у новом руху, али и емисије из размене са другим продукцијским кућама. - Јутарњи програм,осим радним данима, и викендом

стр.7

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

У ФОКУСУброј 19 петак, 11. oktoбар 2013.

Нова лица у дечијем програму

Шта их интересује, чиме се баве, шта желе и чему се надају, који су њихови проблеми и шта их мучи - питања су на која би одговор требало да да добар програм намењен деци, шко-ларцима и студентима. Емисија „Школирање“, намењена овој категорији гладалаца, у трећој је сезони емитовања, а у плану су и нови садржаји за младе. Ква-литетнији дечији и образовни програм, био је циљ аудиције за стручну праксу организоване у Телевизији Бор.

- Ове године оправдали смо назив „Штампа, радио и филм“, издавањем билтена „Око исто-ка“, а стручном праксом за еми-сију „Школирање“, желимо да оживимо некадашњу традицију

где су се млади људи обучавали на радију кроз еми-сију „Мало појачај радио“. Многи ус-пешни новинари и у овој медијској кући, али и у дру-гим широм Србије, почели су управо ту, па нека и ова стручна прак-са кроз емисију „Школирање“ буде нешто што ћемо ми понудити будућим генерацијама новинара. Ми ћемо и у наредном периоду радити на побољшању дечијег програма - истакла је Данијела Нововић, главни и одговорни уредник РТВ Бор.

Идеја је да осим стицања знања и вештина у области но-винарства, млади кадрови до-несу нове идеје, прикажу свет младих из њихове перспективе и оставе добар пример за наред-не генерације. Кандидати који

Одржана аудиција за стручну праксу намењена младима

Кандидати су показали знања кроз разговор са комисијом и у демонстацији јавног наступа, а они који буду позвани на праксу, биће део емисије Школирање

Једна невелика њива у ата-ру села Кривељ, лепог јесењег дана, пружала је необичну сли-ку. Подељена на мање парцеле, на чијим су ивицама стајале пободене заставице и мали па-нои са бројевима, дуж којих се, орући, кретало десетину тракто-ра, испуњена посматрачима раз-личитих доба старости који су фотографисали и снимали каме-рама и људима који су нешто бе-лежили и мерили, личила је пре на некакво спортско борилиште, него на њиву.

Њива тог дана и јесте била такмичарски полигон. На њој су се, као прави млади витезови на тракторима, надметали задру-гари орачи, ученици основних школа, на 38. републичком так-мичењу. Дошли су из неколико школа, из Тимочке крајине и Војводине, да покажу колико су савладали вештину орања, којој су их учили наставници, ин-структори, очеви и дедови. И да освоје неку од награда.

А осим у орању, њих 20 свр-станих у 10 екипа, надметали су се и у полигонској вожњи трак-тора с приколицом и теоретском знању. Добар тракториста и орач мора све то добро да зна,

уколико жели да освоји титулу најбољег младог орача у Србији.

-Учили су ме да орем деда, тата и мој старији брат. Кад по-растем ораћу трактором као и они – рекао нам је, седећи на трактору „Фергусон“, дванаес-тогодишњи Стефан Љикић, ученик 7. разреда Основне шко-

ле „Ђура Јакшић“ у Кривељу.-Волем да орем, као мој

ћале. Није само због пара, то је мени и забава – каже, отежући, као и сваки банатски „лала“, Александар Секошан, ученик 7. разреда школе“Свети Сава“, из Торка, код Зрењанина.

Успешан домаћин овог тра-диционалног такмичења била је Основна школа „Ђура Јакшић“ у Кривељу, која је то право стекла

као прошлогодишњи победник. Две екипе ове школе освојиле су прво и друго место и на овом такмичењу, па ће тако и наредне године бити домаћин.

- Поносим се ђацима и це-лим наставничким колективом. Награде су резултат упорног рада. Помогли су нам и мешта-

ни, који су нам позајмили тракто-ре за такмичење, као и спонзори. Држава, на жа-лост, надлежна министарства и локалне самоу-праве немају мно-го разумевања за рад ученичких за-друга – каже ма-гистар Владимир

Станковић, директор школе у Кривељу, која већ годинама по-стиже лепе резултате и на дру-гим пољима.

На овогодишњем такмичењу леп успех постигли су и ђаци основне школе у Рудној Глави, чији је ученик Денис Лазаревић, у појединачној конкуренцији био најбољи у орању и спретној вожњи, а освојио је највише пое-на и у свеукупном пласману.

То, да је пољопривреда наша шанса, извозна и свака друга, као и да ваља стварати услове да млади остану на селу, често се чује. Чудно је да, поред таквог опредељења, ни Министарство просвете нити Министарство пољопривреде нису издвојила ни динар да би помогла овак-ву лепу ученичку смотру, а не-довољно помажу и рад ђачких задруга којих у Србији има око 150.

- Осим декларативне, не-мамо никаву другу помоћ, а ово такмичење се одржава зах-ваљујући ентузијазму људи који раде у школама и ђачких родитеља, као и спонзора које у беспарици некако успемо да пронађемо – жали нам се Зоран Шешлија, секретар Савеза уче-ничких задруга Србије.

Време је јесење сетве. Мно-ге њиве у Србији, и у најбога-тијим крајевима, остаће и ове је-сени запарложене. Хоће ли тако остати и када ови млади људи, сада основци, стасају? Њихови наставници, а и ентузијасти из ђачких задруга верују да ће тада бити другачије и да у Србији неће бити неузораних ледина.

Чедомир Васић

су се јавили на аудицију пока-зали су велико интересовање и жељу да управо они буду део тима који ће креирати програм за младе.

- Изузетно сам задовољна кандидатима, а и свим сарад-ницима емисије „Школирање“, свим оним ђацима који су про-шли кроз емисију и надам се да је ова емисија оставила печат. Ово је трећа сезона заредом, тре-бају нам нови људи баш због но-вих идеја које се стално смењују. Ипак је то емисија која је пос-већена младима и они је на неки начин креирају. Трећа сезона за-хтева нову генерацију и надам се да ће и они, као и претходници оставити свој печат – рекла је Славица Томић, уредник про-грама РТВ Бор.

Креирање квалитетног про-грама за децу и младе важан је подухват, коме је Телевизија Бор озбиљно приступила, а по угле-ду на раније године наставиће га и убудуће. Марија Ћосић

Волем да орем, као ћалеРепубличко такмичење младих задругара орача Надметање младих орача, чији је домаћин била

Основна школа „Ђура Јакшић“ у Кривељу, већ 38 година се одржава захваљујући ентузијазму, без помоћи надлежних министарстава

стр.8

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

СПЕКТАР број 19петак, 11. октобар 2013.

BAGERU NUOU

» În RTB Bor a în+eput să lukre bageru nuou „Komacu“, al đe šasă bager karje je kumparat pînă akuma đin anu 2007. Maršîna asta, pintru karje RTB Bor a dat tri milioanje šî 300 mij đe euri, o să lukre la săpătura „Cerovo“ unđe sa šî montirit, dar đin anu +e vinje bageru o să fije mutat la săpătura „Cerovo 2“.Cilju je, kum sa spus în Majdanu đe aramă Bor, kît măj jut să să ažungă la ruda măj bogată šî anu +e vinje produ+erja să ažungă la +in+i šî žumătaće milioanje tone đe rudă pi an. Asta să puaće fa+e numa ku mehanizacija nuouă, măritu săpături šî lukratu la luoku nuou ku rudă.

ÎNKALDZÎTU ÎN TOT ORAŠU

» Pi oktobru al đe patru sa slobazît înkaldzîtu prîn tot Boru, a spus uaminji đe raspus în Toplana Boruluj. Înkaldzîtu o să să normalizujaskă pînă pi oktobru al đe 15. kînd šî în+epje în Sîrbije sezona đe înkaldzît. Alje đe întîj

dzîlje đe probelje kalđe în Bor nu sa întîmplat mulće defekturi la sistem.La deponija Toplanji a în+eput să ažungă karbunjelje pi kum sa šî încaljes. În oktobar ku totu o să ažungă 10 mij đe tone, dar lunjilji +e vin šî măj mult.

HE „ĐERDAP“ KLADOVA

» Kuljesu struguriluor în okrugu Boruluj a ažuns la žuamătaće, dar a în+eput šî kuljesu mjarăluor šî pjarăluor. Anu ăsta puamilji ai+a bun a rođit. Adu+ilji mjarăluor šî prunjeluor sînt măj marji ku vro 20 đe procjenturi đe kît adu+ilji đe mižlok, rodu pjarăluor šî struguriluor je pi nivou adu+iluor đe mižlok, dar măj bun đe kît a fost anu trjekut. Pi lîngă tot, puamjelje au šî kvalitet bun.Pintru rodu bun prijecu puamjeluor je mik. Pi un kilogram đe prunje să kapătă 11 đe dinari, dar tri kilje đe struguri să plaćesk un euro.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Када су 2007. године уки-нути апоени мањи од динара, Народна банка Србије донела је одлуку да се рачуни који се завршавају износом од једне до 50 пара, заокружују на нижу вредност, а ако се завршавају износом од 51 до 99 пара на вишу вредност. Пракса је по-казала да у продавницама нема много артикала чија би се цена заокружила у корист потроша-ча, а то је чест случај и са ценом роба и услуга јавних предузећа. Асоцијација потрошача Србије покренула је акцију поводом решавања проблема истицања цена у продавницама у апоени-ма који већ пет година нису у опстицају. У предлогу ресорним министарствима постављено је питање где одлази кусур, који се подразумевано задржава када су цене изражене у „парама“.

-Ту се велики новац узима од пот-рошача, а не знамо где иде .Предложи-ли смо Министар-ству финансија и Министарству тр-говине, надлежном сектору за цене, да се тај новац или уп-

лаћује у фонд за хуманитарне сврхе или да се као у Америци уплаћује на одређени рачун и враћа потрошачу на крају годи-не. Ми смо дали та два пред-лога а видећемо да ли ће уро-дити плодом – рекао је Зоран Андрејић, председник Покрета потрошача Бор.

Кроз услугу „Задржи ку-сур“ коју Америчка национал-на банка омогућава, просечан потрошач у Америци на крају године оствари добит од ско-ро 200 долара. Маркетиншки потез са акцијама у којима се многе цене завршавају изно-сом од 99 пара честа је појава, а грубе процене показују да на годишњем нивоу потрошачи у радњама и на шалтерима у Ср-бији годишње оставе кусур од 1,9 милиона евра.

Марија Ћосић

НЕГОТИН» Радници Рад-не јединице „Депонија и Зоо-хигијена“, Јавног комуналног предузећа „Бадњево“, почели су јесењу акцију сакупљања кабастог отпада на територији општине Неготин. Контејнери запремине пет кубика на по два до 3 дана, биће распоређени у градским улицама и квартови-ма, током три наредне недеље њеног трајања.

Марјан Стојановић, руко-водилац РЈ „Депонија и Зоохи-гијена“ каже да су акције добро прихваћене и као илустрацију наводи резултате претходне,ор-ганизоване априла ове годи-не.-У пролећном делу акције са 60 контејнера, за три недеље, на градску депонију смо извезли око 300 кубика кабастог отпада, старог намештаја, на пример, али и грања и осталог отпада, јер настојимо да акције орга-низујемо у време када наши суграђани сезонски уређују своје станове, подруме и окућ-нице. Верујем да ћемо и наред-них дана постићи исти, ако не и бољи учинак, а о резултатима

везаним за одлагање помену-тог отпада на градску депонију, обавештавамо редовно Службу за заштиту животне средине општине Неготин и надлежне у ресорним министарствима.

Током трајања, распоред улица обухваћених акцијом стално је постављен на сајту Општине Неготин (www.negotin.rs), а грађани се о свему могу информисати у Јавном ко-муналном предузећу „Бадњево“ – РЈ „Депонија и Зоохигијена“ на Радујевачком путу.

Акције сакупљања и прив-ременог складиштења кабастог отпада у Неготину, организују се два пута годишње на основу скупштинске одлуке, сходно Закону о управљању отпадом Републике Србије.

Јованка Станојевић

У циљу омасовљења рибо-лова и подмлађивања чланства испред Риболовачког друштва Бакар у Бору за грађане су рибо-ловци припремили рибљу чорбу у казану, а испржено је и више

од 15 килограма рибе. Припреме за ову пригод-ну манифеста-цију почеле су још марта ове године, а рибо-ловци се надају да ће прерасти у традиционалну. Рибља чорба и п р и п р е м љ е н а риба подеље-на је грађани-ма и случајним пролазницима . Овом манифе-стацијом рибо-

ловци су још једном доказали да су друштвено одговорна органи-зација и да би требало што више радити на њеном омасовљењу.

З. Максић

Борски котлић 2013.

Рибља чорба за грађане

Коме иде кусур?Апоени мањи од динара не постоје већ пет година, али и трговци и јавна предузећа цене роба и услуга изражавају у „парама“. У чији џеп иде 1,9 милиона евра годишње?

У току јесења акција сакупљања кабастог отпада на територији општине Неготин

Велико спремање града

стр.9

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

КУЛТУРАброј 19 петак, 11. октобар 2013.

НЕГОТИН» У години јуби-леја Миланског едикта, Музеј „Крајине“ у Неготину прире-дио је изложбу „Константин“, уметника Вељка Михајловића из Београда. Овај добро профи-лисани и врло вешт уметник са јаком излагачком традицијом, не само на просторима Србије, већ и ван њених граница, циклус својих графика посветио је Све-том цару Константину. -Бавећи се Константином и Јеленом ја сам обишао све балканске земље трудећи се да пронађем српске корене у манастирима. То сам успео у Мађарској, Македонији, Румунији, Босни и Црној Гори и, наравно, у Италији. Морао сам да почнем од Рима одакле је све и кренуло јер је Константин био римски цар. И ту сам нашао доста трагова у манастирима, посебно у Ватикану, где је на

најплеменитији начин приказан цео живот самог Константина и проналажење часног крста-, на-води Вељко Михајловић.

Вељко Михајловић у ци-клусу „Константин“ проуча-ва и зналачки преноси ликове Светог Константина и његове мајке Свете царице Јелене, који су увек сликани заједно – он – први хришћански цар и она – јер је нашла крст на којем је био ра-запет Христ. Управо тако их на својим графикама, обучене као владаре, са крстом између себе, представља и Михајловић, с тим што његова дела нису пука ко-пија живописа. Он је учинио ко-

рак даље приказујући амбијент и мобилијар (портали, столи-це), успевајући на тај начин да приближи осећај духовног простора.

-Неготин ове године, при-годним програмима, уз своје завичајне, обележава и јуби-леј целог хришћанског све-та – 1700 година од доношења Миланског едикта. Тим поводом Музеј „Крајине“ се определио за изложбу графика „Констан-тин“ Вељка Михајловића, који је у Неготину први пут излагао 1998. године у оквиру обележа-вања великог јубилеја читавог српског народа „ Осам векова постојања Хиландара-, истиче Гордан Јањић, директор Музеја “Крајине“.

Графике са ликовима Светог Константина, првог хришћанског цара, његове мајке

свете царице Јелене и мотивима православне иконографије, које откривају слојевиту културну и уметничку баштину минулих векова, неготинска публика моћи ће да разгледа до 20. ок-тобра у Музеју „Хајдук Вељка Петровића“ .

Јованка Станојевић

Изложба радова полазника ликовне радионице Центра за културу општине Бор, отворе-на је у Народној библиотеци поводом обележавања дечије недеље. У раду ликовне ради-онице до сада је учествовало више од 60 полазника..

Дечија недеља обележава се у градовима широм Србије од 7. до 13. октобра. Циљ је да се деци пружи могућност да изразе своје таленте и креа-тивне способности кроз игру и дружење, да се подигне ква-литет живота деце и допри-несе превенцији насиља и дискриминације.

М. Ћосић

БОР» Представа „Свети Ге-оргије убива аждаху“, у режији Љубомира Муција Драшкића, по тексту Душана Ковачевића, поново је рођена на борској по-зоришној сцени. Емотивни на-бој глумачке екипе, али и драма-турга и реализатора обнове овог комада који је први пут игран 1986. године, осећао се и дан уочи премијере, а на сцени је достигао кулминацију. Двадесе-точлана екипа уметника оживе-ла је култну представу која није играна више од 13 година.

-Ово је магичан и свечан тренутак за све нас из ансамбла јер ова представа заиста носи неку посебну снагу и енергију. Мислим да је јако емотивно проживљен од свих нас поновни почетак извођења и враћања ове представе у позоришни живот- каже глумац Маринко Маџгаљ.

-Ја сам играо и у оном, како кажу, прошлом мандату неколи-ко улога, посебно улогу Гаврила коју сада игра Маринко. Ту уло-гу сам одиграо више од стотину пута. То је једна емоција, а по-себно вечерас из простог раз-лога што је овај Душков текст грандиозан. То је осетила пуб-лика, а ми се трудимо и надам се да смо успели да пренесемо ту емоцију коју осећамо- додао је глумац Ненад Ћирић.

Борани су више од два и по сата уживали у ванвременској причи о љубави, рату и мента-литету српског народа, пронала-зећи у свакој реплици актуелне политичке и друштвене при-лике, као и непревазиђене емо-

тивне доживљаје. Емоције које су глумци донели и оживели на сцени, публика је могла да осети и доживи.

Премијера обнове култне представе одиграна на борској позоришној сцени Музичке школе “Миодраг Васиљевић” само је почетак успешне са-радње Рударско-топионичарс-ког басена Бор, Општине Бор и Атељеа 212. У организацији Центра за културу општине Бор, а под покровитељством басена бакра, Боранима је указана част да први виде обновљено позо-ришно остварење.

Марија Ћосић

За срећно детињство

“Свети Георгије” оживео у Бору

Култна представа Душана Ковачевића након 27 година доживела нову премијеру

“Константин” у НеготинуУ години обележавања Миланског едикта

У Музеју Хајдук Вељка Петровића у Неготину отворена изложба графика које је београдски уметник Вељко Михајловић посветио цару Константину Великом.

18:30

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.10

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

МОЗАИК број 19петак, 11. октобар 2013.

СПОРТСКИ РЕЗУЛТАТИ

Поетски кутак

Гастрономске чаролије

Конац је одмотани игра се на концудок ветар га јурии кида му телоиз којег опет расте другода би на крајуостала два крајаи опет такодок не сваане јутрои својом белиномуспава ветар Александар Милетић

Одбојкашице Бора најбоље су на територији југоисточне Србије у купу. Победом над еки-пом Лесковца, 3-0 у сетовима, борске одбојкашице први пут у својој историји освојиле су Куп источне Србије и пласирале се међу 16 најбољих екипа.

Фудбалери Бора савлада-ли су, на свом терену, екипу параћинског СФС Борца 3:1, а Рудар је у гостима поражен од Мајданпека 1:0, у осмом колу Поморавско тимочке зоне. Рембас је победио Ртањ 2:0, Каблови су у Лубници сав-ладали Раднички 1:0, Жупа и Озрен играли су нерешено 1:1, док је Дунав у Прахову био убедљив протим Трајала 4:0. Прво место на табели заузима бивољски Борац са 19 бодо-ва, четири бода мање има Бор који је на другом месту.

У осмом колу источне групе Српске лиге фудбалери Хајдук Вељка савладали су у Неготину деспотовачку Слогу 4:1. Тимочанин је у гостима победио Дубочицу 3:0, док је Ђердап поражен у Пироту од Радничког 5:0. Хајдук Вељко је са 15 бодова на четвртом месту на табели.

Зајечарски Тимок поражен је у Краљеву од Слоге 3:0 у осмом колу Прве лиге Србије. Тимок је са 11 бодова на деветом месту на табели.

У осмом колу Окружне лиге Слатина је савладала По-реч 2:1, Брестовац је победио Браник 3:0, Рудна Глава и Кри-вељ играли су нерешено 1:1, Злот је поражен од Радујевца 3:2. Истим резултатом Неме-тали су савладали Близну. Ли-дер на табели је Слатина са 18 бодова.

Рукометаши Бора играли су у Прокупљу нерешено 32:32 са екипом Топличанина у трећем колу источне групе Прве лиге. Борани су остварили две победе и нерешен исход.

Након пораза од екипе Пиро-та борске рукометашице биле су успешне у другом колу источне групе Прве лиге, Савладале су у Кладову Ђердап 37:12.

Кошаркаши Бора победом су почели сезону у источној групи Прве регионалне лиге савла-давши у Нишу екипу Јуниора 79:68.

Такмичари Карате клуба Бор освојили су седам медаља. чети-ри златне, две сребрне и брон-зану на четвром карате купу у Параћину. Две златне медаље освојила је Ива Марјановић, док је по једно златно одличје припало Милошу Димитрије-вићу и Милету Бараковићу. На такмичењу је учествовало 150 каратиста из 18 клубова Србије и Словеније.

Маријана Симић

Одбојкашице Бора освојиле куп југоисточне Србије

лоБОРизми• Кућа нам је изгорела до те-

меља, из чега се види да је темељ-није спаљена него што је грађена.

• Изостало је међусобно пове-рење, па су власт и мафија почеле редовно да се обрачунавају.

Милен Миливојевић

• Ако хоћете суђење по зако-ну, потражите правду на другом месту.

• Влада има план за излазак из ћорсокака, али тражи плаћање из-лазне таксе.

Живојин Денчић

• Полако и ми стварамо тради-цију. Затворе пунимо после сваке смене власти.

• Потпуно смо скренули. Изгле-да да смо ухватили правац.

Пеко Лаличић

• Тренутно хулигани само спроводе закон, а чим савладају сва слова почеће и да га пишу.

• Чим се поведе реч о људским правима у нама преовлада живо-тињски инстикт,

Весна Денчић

Ђувеч од сомовине

У Србији, риба у исхрани је неправедно запостављена. С об-зиром да садржи омега – 3 и омега - 6 масне киселине, беланче-вине, витамине, минерале, требало би бар два пута недељно да се нађе на вашој трпези.

Да риба може да се спреми на милион начина, потврђује и ре-цепт који вам препоручујем овог пута. ЂУВЕЧ ОД СОМОВИНЕ је јело које брзо припремате, а које је фантастичног укуса и мало другачије од обичног спремања рибе.

Потребни састојци: 1 кг. сомовине, 4 главице црног лука, 4 шаргарепе, целеров

лист, 1 веза першуна, 4 чена белог лука, 1 шоља пиринча, 4 пара-дајза, 4 паприке, 1 шоља бораније, 3 јаја, пола чаше вина, уље, сок од лимуна, со , бибер.

Припрема : Рибу исеците на комаде и попрскајте соком од лимуна. На уљу

испржите сецкан црни лук, шаргарепу исечену на прутиће и бели лук. Продинстајте све доливајући по мало воде и вина. Посолите и побиберите и умешајте у то сецкан целер, парадајз, паприке и боранију. Кувајте десетак минута. Све то сипајте у ђувеч, додајте пиринач и преко свега распоредите комаде посољене и побибере-не рибе. Долијте по потреби још мало воде и пеците око 40 ми-нута.Пред крај печења прелијте ђувеч умућеним јајима, која сте мало посолили и сецканим першуном. Запеците у пећници још десет минута.

Још једном да вас подсетим : уколико риба буде редовно за-ступљена на вашиј трпези, осим што ћете уживати у благодетима њеног укуса, врло брзо ћете и повећати отпорност организма на штетне утицаје из околине.

Мирјана Васић

Храна као лек

Конац је одмотан

стр.11

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Документарни програм11.25 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.35 Бели лук и папричица12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Славни парови13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.30 Нокаут (р)15.00 Ауто спринт16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино19.50 Ауто флеш20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Ауто флеш10.45 Корак 2111.15 Меридијанима11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.50 Гуливер15.20 Везе16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Филм на виде(л)о20.30 Серијски филм21.30 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.10 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Меридијанима11.05 Кућица у цвећу12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Корак 2115.25 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Бити млад и (не)запослен20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на паметан начин11.00 Везе11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 52 викенда16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Зелена патрола20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Времеплов7.05 У нашем атару8.00 Лек из природе8.45 ТВ Шоп9.00 Навигатор (р)9.10 Радим градим9.40 На точковима10.05 Кућица у цвећу10.35 Анимирани филм12.00 Вести12.15 Играни филм13.45 ТВ Шоп14.00 Свет на длану14.50 Србија и свет16.00 Дневник16.20 За све Роме16.30 Играни филм18.05 ТВ Шоп18.20 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Зелена патрола21.30 Играни филм (22.00) Вести23.05 Славни парови23.30 Гледајте сад ово00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Времеплов7.05 Фарма8.00 Храна и вино9.25 Калеидоскоп10.15 Најлепше бајке10.35 Ауто спринт11.25 Гуливер12.00 Вести 12.15 Село моје13.05 Зелени екран13.25 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.05 Србија и свет16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.30 Играни филм18.25 Еколошка питања19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Више од спорта21.30 Играни филм (22.00 Вести)23.05 Славни парови23.30 Гледајте сад ово00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27, 14:08 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 19 петак, 11. октобар 2013.

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 14.10. до 20.10. - цртани филм ,,Турбо“ у 19 сати (15. и

16.10. неће бити пројекције)» Од 14.10. до 20.10. - филм ,,Напад на Белу кућу“ у 21 сат (15.

и 16.10. неће бити пројекције)» 15. и 16. 10. – 3Д анимирани филм ,, Турбо“ у 17 сати » 15. и 16. 10. – 3Д анимирани филм ,,Грозан ја 2“ у 19 сати» 15. и 16. 10. – 3Д филм ,,Гравитација“ у 21 сат» Од 21.10. до 27.10. - филм ,,Пут ружама посут“ у 19 сати

(22.10. неће бити пројекције)» • Од 21.10. до 27.10. - филм ,,Ми смо Милерови“ у 21 сат

(22.10. неће бити пројекције)

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за орга-низоване посете (минимум 15 гледаоца) улазница је 100,00 динара.

Цена улазнице за филм ,,Пут ружама посут“ је 200,00 динара.За 3Д филмове цена улазнице је 250,00 динара

Д О БР ОД О Ш Л И У С В Е Т Ф И Л М А !

Биоскопски репертоар

Остали програмиУстанова ,,Центар за културу Општине Бор“

» Од 10. до 13.10.2013.године – Међународни фестивал фолкло-ра ,,Малиник 2013“

» 22.10. 2013.године – Урнебесна комедија ,,Певај брате 2“ у биоскопу ,,Звезда“ у 19:30 сати – Цена улазнице 500,00 динара

12:15h

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОРНЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

13:25h

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 19петак, 11. октобар 2013.

БОР» Боксерски клуб Фе-никс организовао је, у Бору, прву ревију бокса у историји клуба, само годину дана након оснивања. На рингу монтираном у горњем холу Установе Спортски центар Бор наступила су 22 такмичара из клубова јужне и источне Србије и Црне Горе. Као дебитант у рингу опробао се представник домаћег клуба Божидар Митић, а своје друге борбе у каријери, након наступа и на ревији у Лесковцу, имали су Бранислав Фалчић, Михајло Ђурашковић и Тихомир Лековић.

- Нисам се баш много при-премао. Ипак очекујем побе-ду. Имамо добре услове, добри су и тешки тре-нинзи. Спарин-гујем најчешће са својим дру-гом Михајлом јер смо у тој ка-тегорији, имамо сличну килажу,

па заједно радимо - рекао је, пре наступа, дебитант у борском клубу Божидар Митић.

- Одржали смо два јавна спа-ринга. Ево сад је ово меч, ово ће се већ уписивати у књижицама. Захвалио бих се осталим клу-бовима који су нас подржали и дошли да увеличају ово наше такмичење. Већ имамо добре такмичаре, добру децу. Ту је шесторо њих који боксују, данас ипак нису могли сви да наступе. Они су окосница, костур клуба, али има и млађих. Идемо у Кру-шевац, 19. октобра, па ћемо ви-

дети и ту шта ће бити. Тада ћемо бити још спремнији - истакао је тренер борске боксерске екипе Слободан Величковски.

- Ово би требало да предста-вља једно подизање из пепела бо-кса у Бору, после двадесет годи-на. Због тога се наш клуб и зове Феникс. Бору је много људи који воле бокс, који желе да помогну овај спорт, тако да се некако сна-лазимо. Ипак, без сталног извора финансирања биће врло тешко. Имали смо моралну и логистич-ку подршку Ненада Боровчанина и Балкан боксинга, који су нам донирали у претходном перио-ду вреће и рукавице, нешто што је неопходно за један нормалан почетак рада клуба- рекао је Мирко Ђурић, председник Бок-серског клуба Бор и закључио да је план борског клуба да ревијал-ни програм бокса у Бору постане традиционалан у октобру и да временом прерасте у трофеј „Ба-карна рукавица“, препознатљив и важан у календару Боксерског савеза Србије.

Бојан Обрадовић

БОР» Прва фудбалска утакмица женских екипа, на којој су наступале фудбалерке из борске општине, одиграна је давне 1977. године у Кривељу, када је и основан први женски фудбалски клуб. Осам година након тога, званично је у Бору промовисан Женски фудбалски клуб Младост чије су играчице, пред препуним трибинама, оди-грале утакмицу са екипом ниш-ког Машинца коју су тада многи окарактерисали као спектакл. Ипак временом интересовање Борана за женски фудбал је опа-ло и клуб се једноставно угасио. Данас Фудбалски клуб Бор осим

мушке има и женску екипу, а много година касније, на Град-ском стадиону, поново су даме

истрчале на терен. Противник екипа зајечарског Тимока коју су Боранке савладале 6:0.

-Ово је нека нова прича , на почетку смо има ту доста да се ради. Чланови смо јужне групе Друге лиге где се такмичи још пет екипа игра се двокружни систем. Ове две утакмице смо добили без примљеног гола, ре-

зултатски то је изузетно добро, али требамо да гледамо и квали-тет противника тако да мислим да нас тек очекују теже утак-мице где ћемо да видимо праву слику – изјавио је Милорад Ни-колић- тренер ЖФК “Бор”

-Ми имамо изузетне услове имамо четири терена са главним који је тренутно у изградњи. Интересовање је солидно, де-војчице још нису упознате са захтевима овог спорта. Оне воле фудбал, али још увек је у току тренажни процес. – изјавио је Данило Ђорђевић- тренер ЖФК “Тимок”

У читавом свету живи и ради женски спорт и у копачкама. Оно што је евидентно је то да је Бор постао савремен град и у спортском смислу.

М. Симић

БОР» У просторијама Ша-ховског клуба Бор одржан је Међународни турнир на коме се такмичило око четрдесетак шахиста из Јагодине, Параћина, Ћуприје, Зајечара, Неготина, Кладова и из Бугарске. За најус-пешније учеснике обезбеђене су новчане и робне награде.

- Могу да кажем да је овај турнир био успешан. Учествова-ли су играчи са рејтингом 2300 поена. Скоро сам учествовао на једном турниру у Бугарској и тамо смо се договорили да на-редно окупљање организујемо овде у Бору- рекао је Драган До-дић- организатор турнира

-Последњи турнир који је организован овде био је 1981. године и био је изузетно јак. Турнир на којем су учествовали шахисти из целог света. Међу-тим финансијска ситуација је изузетно лоша - додао је Додић.

Организатори Међународ-ног турнира у шаху су Асоција-ција спорт за све и Драган Додић дугогодишњи шахиста борског клуба. М. Симић

Боксерски клуб “Феникс” организовао прву ревију након године од оснивањаШаховски

турнир у Бору

Повратак женског фудбала у град бакра

Борски боксери поново у рингуНа ревији учествовало 22 боксера из источне и јужне Србије и Црне Горе. - Након две деценије Борани имали прилику да погледају занимљиве боксерске дуеле

Фудбалерке Бора савладале су екипу зајечарског Тимока 6:0 у другом колу Друге лиге група југ. Након много година ово је прва такмичарска утакмица женског клуба на стадиону у Бору.