E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 4 1 , f e b rua r , 2 0 0 9 .

Evropski puls

AAAANNNNAAAALLLLIIIIZZZZAAAABlokada

aplikacije uSavjetu EU

stavila \ukanovi}ev

kabinetna muke

IIIINNNNTTTTEEEERRRRVVVVJJJJUUUUProf. dr Tanja

Mi{~evi}

DDDDOOOOKKKKUUUUMMMMEEEENNNNTTTTIIIIKako se Vlada

priprema zaodgovore

na upitnikTTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAAKoliko je Crna Gorablizu bijeloj Schengen listi

2Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . Uvodn i k / Ka l enda r

BBLLIIZZIINNAABlizina je relativan pojam. Za nekoga jeblizu ono {to je za drugog daleko.

Tako se zapadni Balkan po ukusuve}ine dr`avljana EU primakao dosta bli-zu, a mi treba da shvatimo da smoprevi{e daleko od onog {to su evropskevrijednosti.

Nedavno je ~e{ki ministar inostranihposlova KKaarreell SScchhwwaarrzzeennbbeerrgg rekao da jeSavjet ministara EU "blizu konsenzusa" dapovjeri mandat Evropskoj komisiji da izra-di Upitnik za Crnu Goru.

"Blizu konsenzusa" mo`e da zna~i danajmanje jedna ~lanica EU ne gleda blag-onaklono na crnogorsku aplikaciju. Srbijuve} godinama na evropskom putu uspo-rava samo Holandija i zbog toga jeBeograd uvijek blizu, ali nikako da stigneMakedoniju, Crnu Goru, Albaniju.

Stoga treba biti umjereni optimistada }e se aplikacija na}i na stolu Savjetaministara tokom marta ili kasnije.

^injenica je da ~etiri dr`ave EU ujanuaru i februaru nijesu odobrilecrnogorski zahtjev.

Su{tinski razlog za to je vjerovatno{to vlasti u Njema~koj, Holandiji, Belgiji i[paniji strahuju od reakcije javnogmnjenja na naznake daljeg pro{irenja EUi {to gledaju neke sopstvene, namanepoznate, interese.

Sa druge strane, uvijek sa punimpravom mogu saop{titi da se protivenekom daljem koraku u procesu inte-gracije Crne Gore jer njene vlasti ne ula`udovoljno napora u borbi protiv korupcijei organizovanog kriminala.

Ono {to brine u ~itavoj pri~i okoaplikacije je ~injenica da }e Crna Goratapkati u mjestu, (ostati blizu ili daleko odEU) ~itavih 12 mjeseci, ako Savjet min-istara u sljede}a dva mjeseca ne nalo`iKomisiji da izradi Upitnik.

U junu idu izbori za Evropski parla-ment, konstituisanje novog sazivaKomisije, godi{nji odmori…

Upitnik bi mogli dobiti tek krajemgodine, iako smo aplikaciju predali 15.decembra pro{le godine.

A, to je tako daleko. VV..@@..

Holandija ratifikovala SSP (29. januar) - Holandski parlament ratifikovaoSporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju (SSP) Crne Gore sa EU. Holandija jetrinaesta dr`ava ~lanica EU koja je ratifikovala crnogorski SSP.

I Poljska dala zeleno svijetlo za SSP (6. februar) - Poljska ratifikovalaSporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju Crne Gore sa EU.

Na rendgenu Mapa puta (9. februar) - U Podgorici boravili eksperti Evropskekomisije koji su sagledavali stanje i realizaciju obaveza iz Mape puta u vezisa identifikacionim dokumentima. Najavljeno da }e 22. februara doputovatidruge grupe stru~njaka EK zadu`ene za preostala dva, od ~etiri bloka izMape puta. Ove grupe }e interesovati javna bezbjednost i osnovna prava.

Predstavljen Twining projekat (12. februar) - Twining projekat o pravnoj har-monizaciji administracije i institucija Crne Gore sa standardima EU predsta-vljen u Podgorici. Projekat koji finasira EU vrijedan je 1,1 milion eura. Tokomdvadesetjednog mjeseca, oko 50 stru~njaka iz Slovenije prenosi}e svoje zna-nje zapo{ljenima u Sekretarijatu za evropske integracije i Sekretarijatu zazakonodavstvo, te u Skup{tini i u ministarstvima. Vo|a projekta u ime slove-na~ke vlade, Andrej Engelman, kazao je da je twining "jedan sistem", jerpo~inje u ministarstvu od ~inovnika koji pi{e zakon, a zavr{ava u parlamen-tu. "^itav taj sistem mora raditi u istom tonusu, prema istim pravilima".

Naglasak na administrativnim kapacitetima (18. februar) - Odr`an sastanakprivremenog Pododbora EK i Crne Gore i Unaprije|enog stalnog dijaloga osaobra}aju, energetici, `ivotnoj sredini i regionalnoj politici. U saop{tenjunakon sastanka, navodi se da je naglasak stavljen na uskla|ivanje zakono-davstva i razvoj administrativnih kapaciteta u tim oblastima.

Rampa za aplikaciju (19. februar) - Njema~ka, Holandija, Belgija i [panijane dozvoljavaju da se u dnevni red Savjeta ministara EU uvrsti aplikacijaCrne Gore. Ve}ina ostalih ~lanica smatra da je to "tehni~ko, a ne politi~ko"pitanje i da bi, kao i u ranijim slu~ajevima, Savjet samo trebao da nalo`iKomisiji da izradi Upitnik za Crnu Goru. Njema~ka je protiv jer smatra daCrna Gora nije napravila dovoljno pomaka u klju~nim reformskim politika-ma i zbog straha da bi jo{ jedan korak Podgorice u integracijama mogaodovesti do talasa aplikacija sa zapadnog Balkana. Holandija i Belgija sma-traju da Crna Gora nije dovoljno uradila u borbi protiv korupcije, pri ~emuzvani~ni Hag ne `eli da do|e u situaciju da bude optu`en za neprincipijel-nost zbog tvrdog stava prema inte-gracijama Srbije.

Ima nade (23. februar) - EU je blizukonsenzusa da povjeri mandat EK zaizradu procjene o spremnosti CrneGore da postane kandidat, saop{tio~e{ki ministar inostranih poslova KarelSchwarzenberg nakon sastanka Savjetaministara u Briselu. Schwarzenberg,~ija zemlja do juna predsjedava Uni-jom, kazao je da ne isklju~uje mo-gu}nost da Savjet ministara donese tuodluku na idu}em sastanku, 16.marta.

Karel Schwarzenberg

3Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . S tav

Pred s t a v n i c iCrne Gore pre-dlo`ili su Evropskojkomisiji, krajempro{log mjeseca uBriselu, da se uoblasti pomorskog

saobra}aja predvidi podr{ka Koridoru 11,odnosno "plavim autoputevima".

Od 1995. do 2007. godineEvropskoj uniji je pristupio ve}i brojdr`ava nego ikada prije. U ovom relativnokratkom period broj ~lanica EU je gotovoudvostru~en - sa 15 na 27 zemalja.

Na`alost, ubrzanom procesu pro{i-renja nije prethodilo neophodno ja~anjeinstitucionalnog okvira, posebno u pogle-du procedura dono{enja odluka. Od2004. naovamo, EU se suo~ava sa svebrojnijim te{ko}ama i odugovla~enjima utra`enju neophodnih kompromisa izme|usve razli~itijih stanovi{ta i interesa zemalja~lanica. Samo nao~igled je EU postalasna`nija ulaskom 12 novih ~lanica - usu{tini, svaka nova ~lanica EU, mala ilivelika, doprinosi ve}oj razli~itosti unutarEU, {to je s jedne strane bogatstvo a sadruge prokletstvo.

Pro{irenje, ipak, ima svoju cijenu, nakoju smo svi zaboravili pone{eni eufori-jom nakon pada komunizma i perspek-tivom ponovnog ujedinjenja Evrope.

EU, me|utim, nastavlja sa planovimaza pro{irenje kao da ni{ta nije nau~ila izprotekla dva talasa ekspanzije. Tako je i 7zemalja zapadnog Balkana dobilo takoz-vanu "evropsku perspektivu", iako sebarem 2 od njih te{ko mogu nazvati sta-bilnim dr`avama u punom smislu.

Pregovori sa Hrvatskom traju ve} trigodine i optimisti smatraju da bi mogli bitizaklju~eni ve} krajem 2009. godine.Makedonija ima status "zemlje kandidata",Crna Gora je u decembru 2008. godine izvani~no podnijela zahtjev za ~lanstvo.

No, kako sada stvari stoje, procespristupanja zemalja zapadnog BalkanaEU bi mogao da potraje i to 2020.godine. I to bi bilo najbolje za sve. I EUi dr`avama ovog regiona }e trebatipuno vremena da se u potpunostipripreme za to.

EU }e, na primjer, morati najprije daiza|e na kraj sa Ugovorom iz Lisabonakoji je sine qua non za bilo kakva daljapro{irenja.

A nije sigurno da }e primjena spo-razuma i}i lako: {to, zapravo, zna~e novefunkcije, poput "Predsjednika Evropskogsavjeta"? Ho}e li on imati stvarnu vlast ili}e biti tek generalni sekretar sa malopompeznijom titulom? Ho}e li "Visokipredstavnik" imati dovoljno autoriteta daoblikuje zajedni~ku spoljnu politiku EU isuprotstavi se stavovima velikih zemalja

~lanica? Ho}e li Savjet glasati o svim pri-jedlozima Evropske komisije? Ko}e liKomisija biti efikasnija u "upravljanju" EUkada broj njenih ~lanica dostigne 34nakon pro{irenja na region zapadnogBalkana?

Jo{ od 2005. godine, EU tako|e pre-govara o ~lanstvu sa Turskom. Pregovoriproti~u bez mnogo entuzijazma na straniEU, {to se i vidi iz neravnomjernognapretka u pregovorima sa Hrvatskom iTurskom. Turska je tek otvorila oko polov-inu poglavlja kojih ima vi{e od 30 i pre-liminarno zaklju~ila samo jedno.Protivljenje Kipra i Francuske je gotovo upotpunosti zaustavilo tok pregovora.

Turska }e morati da ~eka mnogonakon 2020. godine, vjerovatno dok nedo|e do novih, obimnijih izmjenaosnovnih ugovora o EU.

Turska je "krupan zalogaj" za EU usmislu istorijskog i kulturnog naslije|a.Ako se ikada pridru`i EU bi}e njenanajve}a ~lanica u pogledu broja stanovni-

ka i ima}e pravo na status i uticaj kojiodgovaraju njenoj veli~ini. Poput nekihbiv{ih socijalisti~kih zemalja, me|utim,Turska nema sna`nu tradiciju po{tovanjasloboda, demokratije, sklonosti politi~komkompromisu i vladavini prava, kao i upogledu po{tovanja osnovnih ljudskihprava. Vojska i dalje ima ve}i uticaj napoliti~ki `ivot u Turskoj nego u jednojzemlji ~lanici EU, uprkos svim naporimada se taj uticaj smanji. Na kraju, turskevojne snage i dalje nelegalno okupirajusjeverni Kipar, koji EU smatra svojom ter-itorijom iako se zakoni EU na nju neodnose.

Sli~na pitanja se javljaju i u pogleduUkrajine i zemalja Kavkaskog regiona ~ijesu veze sa EU mnogo slabije nego {to jeto slu~aj sa Turskom.

S obzirom na sve navedeno, name}e

se zaklju~ak da EU ne bi trebala da {iridalje od regiona zapadnog Balkana i daje najbolje dr`ati prste dalje od predjelaiza crnomorskih pla`a Bugarske iRumunije.

Istorija nas uvijek nanovo u~i davojske i carstva propadaju kada se pru`epredaleko i kada previ{e oslabe veze kojespajaju centar i periferije. EU bi iz togatrebala da izvu~e pouku. U ovomtrenutku njena joj veli~ina omogu}ava daigra zna~ajniju ulogu na svjetskojpoliti~koj sceni - ukoliko bude u stanjuda zbije redove i zastupa jedinstvenestavove. Dok god su dr`ave ~lanicenevoljne da `rtvuju ne{to od sopstvenoguticaja kako bi oja~ale EU, "zauzimanje"ve}e teritorije }e samo slabiti EU, {to nijeu interesu Evrope.

Autor je vi{i analiti~ar u Centru zaevropske politike u Briselu i biv{i direktorKancelarije za Mediteran, bliski i dalekiistok u Evropskoj komisiji

P O G L E D I Z E U

Of!hmfebuj!qsfebmflp

Pi{e: Eberhard Rhein

////////

KKaakkoo ssaaddaa ssttvvaarrii ssttoojjee pprroocceess pprriissttuuppaannjjaa zzeemmaalljjaa zzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaaEEUU bbii mmooggaaoo ddaa ppoottrraajjee ii ddoo 22002200.. ggooddiinnee.. II ttoo bbii bbiilloo nnaajjbboolljjeezzaa ssvvee.. II EEUU ii ddrr`̀aavvaammaa oovvoogg rreeggiioonnaa }}ee ttrreebbaattii ppuunnoo vvrreemmeennaa ddaassee uu ppoottppuunnoossttii pprriipprreemmee zzaa ttoo

4Evr op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . T ema b r o j a

Da li mo`etezamisliti daza nekoliko mje-seci samo sa pa-so{em u d`epuputujete u 22

dr`ave Evropske unije, Norve{ku iIsland?

Nema jakih garancija da }edr`avljani i dr`avljanke Crne Goreuskoro bez viza putovati u dr`aveSchengen zone, ali izgleda da jedr`ava pre{la dobar dio zacrtanogputa i da to nije nemogu}e.

Nezvani~ne informacije govoreda bi Crna Gora u drugoj polovini2009. godine mogla biti stavljena naprobnu bijelu Schengen listu od {estmjeseci tokom kojih bi Evropskakomisija nadgledala da li se procesodvija bez problema.

Prema prvim Izvje{tajimaEvropske komisije, jedino jeMakedonija napredovala vi{e odCrne Gore u ispunjavanju obaveza izMape puta, dokumenta kojim jeKomisija popisala {to sve zemljezapadnog Balkana treba da urade dabi do{le do bezvizog re`ima.

"Onaj ko radi bolje, taj }e prvida dobije", obe}ao je biv{i potpred-sjednik Evropske komisije FrancoFratini na po~etku pregovora o uki-danju viza, u februaru 2008. godine.

Druga, nepovoljnija varijanta jeda Podgorica dobije bezvizni re`impo~etkom sljede}e godine, u dru-gom paketu, zajedno sa Srbijom.

Treba imati na umu da je pro-ces dobijanja bezviznog re`ima i svo-jevrsno politi~ko, a ne samo tehni~kopitanje kako ga `ele predstavitizvani~nici Evropske unije.

Tehni~ki, Komisija u procesumarkira {to je ko ispunio od obavezai na kraju predla`e Savjetu ministaraza pravosu|e i unutra{nje poslovekoju dr`avu da stavi na bijeluSchengen listu.

Savjet odluke donosi jednoglas-no, tako da je mogu}e da se jednaod 27 ~lanica EU usprotivi stavljanjuCrne Gore na ovu listu.

Na drugoj strani, ni Komisija nijeu potpunosti imuna na politiku. Zbogtoga ne treba isklju~iti mogu}nost dase Crnoj Gori progleda kroz prstekada je rije~ o ispunjavanju obavezaiz Mape puta. Time bi EU mogla"kompezirati" blokadu aplikacije zasticanje statusa kandidata.

Pri tome, EU ne mora da brineda bi oko 100, 000 dr`avljana idr`avljanki Crne Gore, koliko prema

grubim procjenama ima vlasnika star-ih i novih paso{a, zatrpalo evropskotr`i{te rada.

Jasno je da se Crna Gora nalaziu vrlo osjetljivom trenutku i dacarinici i drugi dr`avni organizadu`eni za kontrolu granice morajudr`ati {irom otvorene o~i. Svaki ve}inelegalni teret, koji bi pro{aocrnogorsku granicu, a bio zaustavljenna punktovima u Hrvatskoj ili Italijimogao bi nas udaljiti od bijelogSchengena nekoliko koraka.

Mapa puta je podijeljena na~etiri oblasti - sigurnost dokumenata,ilegalna migraciju, uklju~uju}i i read-misiju, javni red i bezbjednost, tespoljne odnose i osnovna prava.

O uslovima iz ovog dokumentune vode se pregovori izme|unacionalnih vlada i Brisela, ve} jed-nostavno Komisija procjenjuje da li suvlasti ispunile sve uslove.

Prve dvije grupe stru~njakaKomisije su krajem godine procjenji-vale {to je ura|eno iz prve dvijeoblasti i, prema nezvani~nim infor-macijama, napisale veoma pozitivan

Predstavnici vladaju}e koalicije ~esto su manipulisali datumom dobijanjabezviznog re`ima. Tako je aktuelni predsjednik Filip Vujanovi} tokom kam-panje za izbore 6. aprila pro{le godine obe}avao gra|anima Crne Gore da }edo kraja 2008. godine u zemlje Evropske unije putovati bez viza, a ministarunutra{njih poslova Jusuf Kalamperovi} {irio je optimizam do pred sam krajprethodne godine.

Trenutno, predstavnici vladaju}e koalicije }ute o stavljanju na bijeluSchengen listu, iako im predstoje}i parlamentarni izbori pru`aju {ansu da nara~un tog obe}anja pokupe koji politi~ki poen.

BBEEZZVVIIZZNNII RREE@@IIMM KKAAOO MMAANNIIPPUULLAACCIIJJAA

K O L I K O J E C R N A G O R A B L I Z U B I J E L O J S C H E N G E N L I S T I

Pi{e: Danilo Mihajlovi}

////////

foto

VIJE

STI

Dbsjojdj!|jspn!puwpsfoji!p•jkv

Crnogorski paso{

5Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . T ema b r o j a

izvje{taj o Crnoj Gori. Me|utim, svako ko je oti{ao da

izvadi nova dokumenta mogao jepretpostaviti da }e stru~njaci EKnapisati pozitivan izvje{taj o prvombloku. To je, mo`da, jedini posao koji{alterske slu`be rade u Crnoj Goriprakti~no besprekorno, dok su doku-menti tako napravljeni da isklju~ujumogu}nost falsifikovanja.

Do kraja oktobra 2008. godine,prema posljednjim podacima, izdatoje blizu 60,000 novih paso{a sa bio-metrijom.

Kada je rije~ o drugoj oblasti,Crna Gora je, i prije neko {to jedobila Mapu puta, imala potpisaneugovore o readmisiji sa ve}inom~lanica EU.

Kako sa njene teritorije nije bilomnogo osoba koje su, uglavnomtokom devedestih, ilegalno oti{le uneku od ~lanica EU onda je i spro-vo|enje tih ugovora i{lo bez, makarjavnosti da je poznato, ve}ih proble-ma.

Glavobolju crnogorskim zvani~ni-cima, {to je ocijenjeno i prilikompredaje Mape puta, trebalo bi dapredstavljaju dijelovi tre}eg poglavljagdje }e Komisija provjeravati {to jeura|eno u borbi protiv pranja novca,korupcije i kriminala, sa akcentom naprekograni~ne aktivnosti.

Upravo su posljednjih dana dvijezasebne grupe ekspertskih misijaEvropske komisije boravile u CrnojGori, sa ciljem da procijene {to jePodgorica uradila u klju~nim oblasti-ma.

Oni }e sa~initi izvje{taj u aprilu,od ~ega }e u velikoj mjeri zavisitibudu}nost bezviznog re`ima CrneGore sa EU.

Brisel je Crnoj Gori u Mapi putau amanet ostavio da obezbijedi

efikasnu primjenu akcionog planastrategije za borbu protiv korupcije iorganizovanog kriminala (posebnokada su u pitanju njegovi preko-grani~ni aspekti) i to tako {to }eoja~ati organe koji primjenjuju zakon,kako kadrovski tako i finansijski.

Crna Gora, tako|e, mora daprimijeni nacionalnu antitrafikingstrategiju, usvoji i obezbijedi efikasnuprimjenu zakonodavstva za borbuprotiv pranja novca uz odgovaraju}imonitoring svih finansijskih transakci-ja, uklju~uju}i onih u vezi sa nekret-ninama i unutra{njim investicijama, teoja~a Upravu za borbu protiv pranja

novca.Osim toga, mora da primijeni

nacionalnu strategiju i akcioni plan zaborbu protiv droga, sa~ini informaci-je o zaplijenjenim koli~inama droge ilicima koja su uklju~ena u teaktivnosti a koje su dostupne nagrani~nim prijelazima, dodatno razvi-ja saradnju i razmjenu informacija sarelevantnim me|unarodnim tijelima uoblasti droga, usvoji i primijeni zako-nodavstvo o sprije~avanju i borbiprotiv korupcije u skladu sa Akcionimplanom za borbu protiv korupcije,primijeni odgovaraju}e konvencijeUN i SE, uz preporuke GRECO-a iostale me|unarodne standarde izprethodno navedenih oblasti, kao i uvezi borbe protiv terorizma.

U pore|enju sa Izvje{tajemEvropske komisije o napretku CrneGore, nabrojane obaveze koje se ti~uusvajanja acquis communitaire-a sudio koji ne}e ko~iti dr`avu na putuka bijeloj Schengen listi.

Problemi bi, ~itaju}i to {tivokojim }e se Komisija itekakorukovoditi pri dono{enju odluka,mogli da nastanu kada se Brisel bude"zaka~io" za pojam "primijeniti", kojise vi{e puta novodi u Mapi puta.

U klju~nim poglavljima koji seti~u pranja novca, korupcije i krimi-

nala, borbe protiv terorizma, Evropskakomisija je konstatovala napredak, alii nedovolju volju da se usvojeni meh-anizmi i zakoni sprovedu.

Tako Komisija, u pri~i o organi-zovanom kriminalu, podsje}a da suusvojeni zacrtani akcioni planovi, daje me|unarodna saradnja bila dobra,ali i konstatuje da administrativni isudski kapaciteti za bavljenje timposlom "ostaju ograni~eni".

"Multinstitucionalni centar zarazmjenu informacija u svakod-nevnom radu izme|u raznih instituci-ja, sa ciljem da se uspostavi inte-grisana baza podataka, jo{ nije osno-

EEvvrrooppsskkaa KKoommiissiijjaa nniijjee uu ppoottppuunnoossttii iimmuunnaa nnaa ppoolliittiikkuu zzbboogg ~~eeggaa nneettrreebbaa iisskklljjuu~~iittii mmoogguu}}nnoosstt ddaa CCrrnnoojj GGoorrii pprroogglleeddaa kkrroozz pprrssttee kkaaddaajjee rriijjee~~ oo iissppuunnjjaavvaannjjuu oobbaavveezzaa iizz MMaappee ppuuttaa.. TTiimmee bbii EEUU mmooggllaa""kkoommppeennzziirraattii"" ii bbllookkaadduu aapplliikkaacciijjee zzaa ssttiiccaannjjee ssttaattuussaa kkaannddiiddaattaa

[turanovi}, Ro}en, Fratini, Kalamperovi}

foto

VIJE

STI

6Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . T ema b r o j a

van", podsje}a KomisijaIako je trebala da bude usvojena

2008. godine, strategije za borbu pro-tiv terorizma jo{ nema, a predstavniciMinistarstva unutra{njih poslova i javneuprave, Uprave policije i Agencije zanacionalnu bezbjednost, koji su trebalida se bave tim poslom, odgovornostza to prebacaju jedni na druge.

[to se ti~e droga, Vlada jo{ nijeuspostavila nacionalnu kancelariju zadroge, niti usvojila nacionalnu strate-giju za borbu protiv narkotika.

Uredno je, me|utim, sa~inila idostavila Komisiji informacije o zapli-jenjenim koli~inama droge i licimakoja su uklju~ena u te aktivnosti, akoje su dostupne grani~nim prijelazi-

ma, te informacije o me|unarodnojsaradnji na tom polju.

"Tranzit droga i krijum~arenje,naro~ito ono koje organizuju krimi-nalne grupe, ostaje razlog za ozbiljnuzabrinutost", upozorava Komisija.

U izvje{taju Vlade, koji je udecembru dostavljen Komisiji, navodise da tu`ila{tvo kontinuirano radi naja~anju saradnje sa EUROJUST-om,{to je jedna od obaveza iz Mapeputa. Osnovni dr`avni tu`ilac izKotora Boris Savi} je kontakt osoba sasaradnju sa tom institucijom.

Vlada u odgovoru Briselu krajem2008. godine navodi da je ura|enomnogo u dijelu koji se ti~e pranjanovca, a Komisija upozorava da,

napori Crne Gore, ipak, nijesu do-voljni i da treba da se unaprijede.

"Pravni okvir mora biti dopunjenusvajanjem neophodne sekundarnelegislative", ocijenila je Komisija uIzvje{taju o napretku.

U tom novembarskom doku-mentu, Komisija navodi se da sukapaciteti policije i tu`ila{tva zaistra`ivanje slu~ajeva pranja novcaograni~eni i da se mali broj takvihslu~ajeva proslije|uje od policije katu`ila{tvu.

Komisija u Izvje{taju o napretkunavodi se da je dr`ava usvojila va`neme|unarodne strategije vezane zaantikorupcijsku borbu, te pove}alaresurse Agencije za antikorupciju.Oni, ipak, konstatuju da i daljenedostaju jaki i nezavisni nadzorni irevizorski organi, koji bi ispitali izjaveo imovini i finansiranju politi~kih par-tija, ali, tako|e, da bi nadgledali pri-vatizaciju, procedure javnih nabavki idr`avni bud`et.

Crna Gora ne bi trebala da imaproblem kada je rije~ o dijelu ~etvr-tog bloka Mape puta koji se odnosina susjedske odnose, ali zabrinjavadio vezan za osnovna prava, koji seti~e polo`aja manjiskih naroda.

Vlada je u izvje{taju koji jedostavila Komisiji podsjetila da jesredinom pro{le godine usvojilaStrategiju manjinske politike za peri-od 2008. do 2018. godine.

Predstavnici nacionalnih savjetamanjina nedavno su optu`ili vlast dane po{tuje ustavne odredbe koje seti~u njihove zastupljenosti u Skup{tini.Oni su ocijenili da }e izbori 29.marta biti neustavni ako se odr`e pova`e}em zakonodavstvu.

Vlada, tako|e, jo{ nije usvojilazakon o zabrani diskriminacije, {to jejedna od obaveza iz Mape puta.

Ako Evropska komisija u narednadva, tri mjeseca predlo`i ukidanjeviza za Crnu Goru, {to bi bila jednaod najboljih stvari koja nam se desi-la posljednjih godina, onda nam jeza`murila na jedno oko.

Autor je novinar dnevnog lista"Vijesti"

Podgorica je, prema Mapi puta, du`na da usvoji i primijeni relevantnozakonodavstvo o konfiskaciji imovine kriminalaca (uklju~uju}i odredbe koji-ma se reguli{e aspekt prekograni~nog kriminala).

Crnogorski zvani~nici su, u vi{e navrata ponovili, da je Krivi~nimzakonikom predvi|ena zaplijena imovine kriminalaca.

Javnosti nije poznato da su dr`avni organi do sada stavili pe~at "konfisko-vano" na skupocjene ku}e ili automobile ljudi za koje je dokazano da su sadruge strane zakona.

Na osnovu onoga {to je Crna Gora postigla u primjeni zahtjeva definisanihMapom puta, Komisija }e ocijeniti situaciju, uzimaju}i u obzir inter-alia kriter-ijume, procenat odbijenih zahtjeva za vizu crnogorskih dr`avljana i procenatodbijenih ulazaka crnogorskim dr`avljanima u zajedni~ku Schengen zonu. Utom sklopu, trend opadanja procenta odbijenih zahtjeva koji bi trebao da do|ena 3% za vize i 1,000 lica kojima je godi{nje odbijen ulazak u zajedni~kuSchengen zonu, bi}e kori{}eni kao indikativna referenca. Crna Gora trebatako|e da preduzme neophodne mjere radi omogu}avanja efikasne primjenezajedni~kih koraka EU po pitanju zabrane putovanja. Kao {to je prethodno ve}pomenuto, Komisija }e na osnovu toga razmotriti mogu}nost da Savjetu pred-lo`i ukidanje viza za crnogorske dr`avljane, i to tako {to }e se dopunitiUredba Savjeta 539/2001, i slijede}i proceduru sadr`anu u Sporazumu EC2 zata pitanja, Savjet }e na osnovu prijedloga Komisije, nakon konsultacija uEvropskom parlamentu, donijeti odluku postupaju}i na osnovu kvalifikovaneve}ine. Takav amandman bi mogao uskoro obuhvatiti nosioce putnih ispravaizdatih u skladu sa ICAO i EC standardima.

U prvom Izvje{taju EK, u dijelu koji se ti~e javnog reda i bezbjednostiupozorava se na nedovoljnu saradnju izme|u nadle`nih institucija i nagla{avada nedostatak istra`nih i operativnih kapaciteta predstavljaju prepreku efikas-nom sprovo|enju zakona.

"Dalji napori su potrebni u razra|ivanju zakonodavnog okvira...Tako|e,treba ulo`iti zna~ajne napore kako bi se obezbijedilo odgovaraju}efunkcionisanje sistema", navodi se u poglavlju koje govori o slobodi kretanjagra|ana, pristupu za dobijanju li~nih i putnih dokumenata za sve gra|ane,raseljenim licima i izbeglicama, zakonu protiv diskriminacije, za{titi manjina..." navodi Komisija.

NNEEPPOOPPUULLAARRNNEE MMJJEERREE SSEE JJOO[[ NNEE SSPPRROOVVOODDEE

7Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . Ana l i z a

Cr n o g o r s k aVlada }e senarednih mjesecdana boriti nanajmanje dva fro-nta, a nakon toga

samo na evropskom, sa prili~no neizgled-nim {ansama da ubijedi sve ~laniceEvropske unije da pristanu na dalje pro-cesuiranje zahtjeva Crne Gore da steknestatus kandidata za ~lanstvo u EU.

I dok je trenutno suo~ena sa odbi-janjem ~etiri ~lanice EU da odobreaplikaciju i proslijede je Evropskoj komisi-ji, kako bi poslala Upitnik, istovremeno sapoku{ajima lobiranja u Njema~koj, Hola-ndiji, Belgiji i [paniji da popuste, nadoma}em terenu ubje|uje javnost kakoblokade zapravo nema. To su eksplicitnosaop{tili {ef diplomatije Milan Ro}en ipotpredsjednica Vlade dr Gordana \uro-vi}, tvrde}i da je sve u najboljem redu,ali se ipak nijesu usudili da prognozirajukada o~ekuju zeleno svijetlo.

S obzirom da su za 29. martzakazani vanredni parlamentarni izboriovakavi istupi vladinih zvani~nika moguse tuma~iti kao dio predizborne kampan-je, sa ciljem da se u doma}oj javnostistvori slika da Vlada dr`i u rukama svekonce svoje evropske agende.

S druge strane, {efica Misije CrneGore u Briselu Slavica Mila~i} fakti~kipotvr|uje da je aplikacija trenutno blo-kirana.

"Jedan broj zemalja smatra da jerazmatranje aplikacije i u ovoj fazi poli-ti~ko pitanje, ali do sada je po automa-tizmu Savjet EU nalagao Komisiji dapripremi Upitnik i da mi{ljenje. Teknakon {to se EK oglasi i da pozitivnomi{ljenje u Savjetu EU se vodi su{tinskarasprava o tome da li je jedna zemlja

spremna da stekne status kandidata", bilesu rije~i Mila~i}eve sredinom februara.

Kako sada stvari stoje, veliko jepitanje da li }e sve i}i ustaljenom dina-mikom, koja podrazumijeva da Savjet EU,u roku od par mjeseci od podno{enjaaplikacije (15. decembar) nalo`i Komisijida sa~ini Upitnik za Crnu Goru.

Da postoje problemi bilo je jasnona januarskom sastanku ministaraspoljnih poslova 27 ~lanica EU kada jeodbijen prijedlog ^e{ke kao predsje-davaju}e da crnogorska kandidaturabude uvr{tena u dnevni red. Prije svegasu na tome insistirali Njemci, smatraju}ida bi to moglo ohrabriti Srbiju i Albanijuda i one predaju svoje kandidature.

Ra~unaju da bi se onda u njihovomjavnom mnjenju poja~ao otpor pro{iren-ju Unije, a samim tim bi se naru{ilapopularnost vlade u o~ima istog javnogmnjenja. U Njema~koj su izbori u sep-tembru, tako da se i iz tog ugla mo`eposmatrati trenutno pona{anje Berlina.

Osim Njema~ke, najglasnija pro-tivnica stavljanja crnogorske aplikacije nadnevni red sastanka ministara spoljnihposlova EU je Holandija. U Hagu sunajtvr|i protivnici potpisivanja Spora-zuma o stabilizaciji i pridru`ivanju (SSP)EU i Srbije, smatraju}i da jo{ nijesusprovedene najva`nije reforme u tojzemlji i da zato nije u stanju da uhapsiRatka Mladi}a i izru~i ga sudu za ratnezlo~ine u Hagu. Ne `ele da buduoptu`eni za neprincipijelnost i dvostrukear{ine, te stoga i u vezi sa Crnom Goromzauzimaju isti stav, obrazla`u}i to proc-jenom da Podgorica ne radi dovoljno napolju borbe protiv kriminala i korupcije.

Trenutno imaju podr{ku Belgije i[panije, tako da Podgorica, ukoliko `eli

da odmrzne proceduru za sticanje kan-didature, prije svega mora da se usm-jeri na te ~etiri evropske zemlje jer seodluke Savjeta ministara spoljnih poslo-va EU donose jednoglasno.

Pozicija Francuske je zna~ajnodruga~ija nego prije nekoliko mjeseci. Odnekada{njeg najsuzdr`anijeg centra pre-ma Crnoj Gori, Pariz danas, prema nez-vani~nim informacijama, lobira da Savjetministara procesuira zahtjev Crne Gore.

Razlozi za ovakvu politiku Parizase opet mogu prona}i u ne{to {iremkontekstu - ako sada razmatra zahtjevCrne Gore EU ne}e do}i u situaciju dajoj se nakupe aplikacije Albanije iSrbije, koje se o~ekuju tokom 2009.

Ako bi ~ekala, onda bi ih razmatrala upaketu, {to bi opet bio nagovje{tajprema evropskom javnom mnjenju dase mo`e o~ekivati novi talas pro{irenjavi{e novih ~lanica odjednom.

Tako ne{to EU vi{e, izgleda, ne mo-`e da proguta s obzirom da se drasti~nopromijenila od maja 2004. kada je u njensastav u{lo deset novih ~lanica iz cen-tralne i isto~ne Evrope. Gra|ani "stare" EUsvoj bijes {to ih niko nije pitao ni{ta otome iskalili su na referendumima ounutra{njoj transformaciji Unije (Francu-ska i Holandija 2005), jer su imali osje-}aj da oni vi{e ne vuku konce. U tomeje, makar, jedno od obja{njenja za{to pri-jedlog prvog ustava EU nije pro{ao.

Te{ko }e pro}i i poku{aj \ukano-vi}evog kabineta da "odmrzne" aplikaci-ju ako i dalje bude tro{io energiju naubje|ivanje doma}e javnosti da je sve uredu. Kao {to su u decembru pro{legodine ubijedili Pariz da je prihvati,sada bi trebali, prije svega, da se usm-jere na Berlin, Hag, Brisel i Madrid.

B L O K A D A C R N O G O R S K E A P L I K A C I J E U S A V J E T U E U S T A V I L A V L A D U C R N E G O R EN A M U K E

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

////////Cpscb!ob!ewb!gspoub

TTee{{kkoo }}ee pprroo}}ii ii ppookkuu{{aajj \\uukkaannoovvii}}eevvoogg kkaabbiinneettaa ddaa ""ooddmmrrzznnee""aapplliikkaacciijjuu aakkoo ii ddaalljjee bbuuddee ttrroo{{iioo eenneerrggiijjuu nnaa uubbjjee||iivvaannjjee ddoommaa}}eejjaavvnnoossttii ddaa jjee ssvvee uu rreedduu.. KKaaoo {{ttoo ssuu uu ddeecceemmbbrruu pprroo{{llee ggooddiinneeuubbiijjeeddiillii PPaarriizz ddaa jjee pprriihhvvaattii,, ssaaddaa bbii ttrreebbaallii,, pprriijjee ssvveeggaa,, ddaa sseeuussmmjjeerree nnaa BBeerrlliinn,, HHaagg,, BBrriisseell ii MMaaddrriidd

8Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . I n t e rv j u

Prof. dr TTaannjjaa MMii{{~~eevvii}, biv{a{efica Kancelarija za pridru-`ivanje EU u Vladi Srbije i jedanod najboljih poznavalaca procesaevropskih integracija na zapad-nom Balkanu, ocijenila je daodlaganje crnogorske aplikacijene treba shvatati tragi~no.

"To nije ni{ta neubi~ajno. Neznam za veliki broj aplikacijakoje su razmatrane mjesec, dvapo{to su podnijete, posebno akose ima u vidu da je Crna Gora tou~inila u mjesecu kada je do{lodo smjene predsjedavaju}eg.Prosto postoje razli~iti stavoviizme|u ~lanica o tome treba liu}i u proceduru ili aplikacijuostaviti za neko kasnije vrijeme",kazala je Mi{~evi} u razgovoru zaEvropski puls.

Prema njenim rije~ima, ~e{ko

predsjedavanje je veoma raspo-lo`eno da crnogorsku aplikacijuuzme u razmatranje i stavi je nadnevni red Savjeta ministara, kao

{to je spremno da razgovara oubrzanju procesa integracijadr`ava zapadnog Balkana.

"U EU je potreban konsenzus27 dr`ava ~lanica. U ovommomentu, konsenzusa nema ilinije izgledno da }e ga biti, ali nemislim da je to neka velikatragedija. Mislim da to u ovomtrenutku ide nekim normalnimtokom. Vidje}emo kako }e sestvari dalje razvijati", kazala jeMi{~evi}.

KKaakkvvee ppoosslljjeeddiiccee nnaa CCrrnnuuGGoorruu,, aallii ii nnaa rreeggiioonn zzaappaaddnnooggBBaallkkaannaa,, mmoo`̀ee iimmaattii bbllookkiirraannjjeeccrrnnooggoorrsskkee aapplliikkaacciijjee??

Prvo bih rekla da je sticanjestatusa kandidata za neku dr`avunajva`nija stvar.

To je momenat kada se u

D R T AN J A M I [ ] E V I ] , P RO F E SO R K A F A KU L T E T A PO L I T I ^ K I H N AU K A U B EOGR ADU

Of!tnjkfnp!•flbuj!ebFV!sjkf|j!twpkf!qspcmfnf

Tanja Mi{~evi}

foto

VIJE

STI

Kada }e se EU opet okrenuti zapadnom Balkanu?U momentu kada do}e do ratifikacije Lisabonskog sporazuma. Dobi}emo

ono {to se zove "nova saglasnost" koja }e pokrenuti i same integracije. To je do sada bila praksa u istorijskom razvoju EU. Uvijek nakon krize ide ve}a i dublja povezanost dr`ava ~lanica. Ja o~ekujem da je taj momenat u drugoj polovini ove godine. To je onaj

najbolji scenario.Postoji, i onaj drugi, apsolutno negativan, a to je da Irci ka`u "ne" na ref-

erendumu.Mislim da stvari ne idu u tom pravcu. Posljednje istra`ivanje pokazuje da

bi ve}ina Iraca glasala za Lisabonski sporazum. Da li se sla`ete sa ocjenom da je za region pogubna situacija u kojoj

s jedne strane imamo EU zamorenu od pro{irenja, a sa druge strane politi~kuelitu zapadnog Balkana koja nije spremna za su{tinske reforme?

To je najve}a opasnost.

EEUU JJEE IIZZ KKRRIIZZAA IIZZLLAAZZIILLAA JJAA^̂AA

9Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . I n t e rv j u

dr`avama otvaraju re-forme, kada se pokre}upitanja koja do tadanijesu bila otvorena,kada zapravo dolazimou ta~ku sa koje nemapovratka.

Naravno, svaki iz-gubljeni dan, u slu~ajuna{eg regiona, prije bihrekla svaka izgubljenagodina, predstavlja zna-~ajan problem.

OOppoozziicciijjaa uu CCrrnnoojjGGoorrii ooccjjeennjjuujjee ddaa jjeeaapplliikkaacciijjaa bbllookkiirraannaa iizzbboogg ttooggaa {{ttoo vvllaassttii uuPPooddggoorriiccii,, oodd mmoommeennttaappooddnnoo{{eennjjaa aapplliikkaacciijjee,,nniijjeessuu ppoossllaallee nniikkaakkaavvssiiggnnaall ddaa ssuu sspprreemmnnee ddaauu||uu uu kklljjuu~~nnee rreeffoorrmmee..[[ttoo mmiisslliittee oo ttoommee??

Mislim da ima svegapo malo.

Pitanje pro{irenja uovom momentu ne dolazi napogodno tle u EU koja je,zamorena od prethodnog pro-{irenja, odmah utr~ala u velikufinansijsku krizu za koju se jo{ ne

zna da li je dostigla svoj vrhunac.U Evropi postoji ozbiljan

strah od gubitaka radnih mjesta,a time i od uklju~ivanja novihdr`ava u njen sastav.

No, ne mo`emo mi,mislim ne ~itav region,da ~ekamo da se EUvrati na svoje noge.

Region ili dr`avakoji pretenduje da po-stane dio EU mora ve-oma ozbiljno da shvatida samo svojim ~injen-jem, a to zna~i spro-vo|enjem obaveza, po-staje ozbiljan partner zaEU.

DDaa llii }}ee CCrrnnaaGGoorraa mmoorraattii ddaa ~~eekkaa{{vveeddsskkoo pprreeddssjjeeddaavvaannjjee,,aakkoo ssee uu sslljjeeddee}}iihhmmjjeesseecc,, ddvvaa aapplliikkaacciijjaannee ssttaavvii nnaa ddnneevvnnii rreeddSSaavvjjeettaa mmiinniissttaarraa,, ssoobbzziirroomm ddaa ssuu uu jjuunnuuiizzbboorrii zzaa eevvrrooppsskkii ppaarrllaa-mmeenntt??

Mo`emo upasti uveliku zamku ako seopravdamo izbornom

godinom u EU i velikomekonomskom krizom.

Stvari treba postaviti tehni~ki. Uloga Evropskog parlamenta

u ovoj fazi aplikacije za ~lanstvopotpuno je nebitna.

Stvari su u rukama Savjetaministara i Evropske komisije.

AAllii,, iizzbboorrii zzaa EEvvrrooppsskkii ppaarr-llaammeenntt zznnaa~~ee ii iizzbboorr nnoovvoogg ssaazzii-vvaa KKoommiissiijjee??

To ne}e biti smetnja daKomisija, ukoliko dobije nalog odSavjeta ministara, krene u izraduupitnika za Crnu Goru.

Nije rije~ o velikom vremen-skom intervalu izme|u posto-je}eg i budu}eg saziva Komisije.

Ponavljam, mi moramo da senametnemo EU.

VV.. @@UUGGII]]

Da li bi EU usporavanje integracija na zapadnom Balkanu mogla kom-penzirati tako {to }e odre|ene zemljama staviti na bijelu Schengen listu prijeneko {to ispune sve uslove iz Mape puta?

Ne mislim da je to mogu}e. Pitanje stavljanja na Bijelu Schengen listu je apsolutno tehni~ko pitanje.

Koliko uradite, toliko ste dobri. Da li imate informacije kako su u Komisiji zadovoljni onim {to su

uradile pojedine dr`ave zapadnog Balkan kada je rije~ o uspostavljanjubezviznog re`ima?

Koliko ja znam, oni su vrlo zadovoljni. Dosta stvari je ura|eno. Ono {to jo{ treba da bude ocijenjeno jeste primjena zakona, kojih je

usvojeno dosta upravo zbog Bijele Schengen liste, i da institucije doka`u da susposobne da rade.

S obzirom na trend u Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori imamo dosta {ansida do kraja godine dobijemo potpuni ili probni bezvizni re`im sa EU.

Mislim da }e ova godina, prije svega, donijeti bezvizni re`im za na{e gra|ane,a tek onda u narednim godinama mo`emo govoriti o kandidaturama.

GGGGOOOODDDDIIIINNNNAAAA BBBBEEEEZZZZVVVVIIIIZZZZNNNNOOOOGGGG RRRREEEE@@@@IIIIMMMMAAAA

foto

VIJE

STI

10Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . P o l i t i k a

Na Samitu {e-fova dr`ava ivlada zemalja Evro-pske unije, odr`a-nom u Lakenu udecembru 2001.godine, done{enaje odluka da u feb-

ruaru 2002. godine po~ne sa radom Konvent.Konvent je ~inilo 105 ~lanova i ovimtijelom je predsjedavao biv{i francuskipredsjednik Valery Giscard d'Estaign.Konvent je imao jasan i ograni~en mandat:njegov cilj je bio da pripremi prijedlogustava Unije koji bi trebalo da zamijeniugovore u kojima su postavljena na~ela iprincipi funkcionisanja EU.

Konventu je povjeren i zadatak dana~inom rada i krajnjim prijedlozima povratilegitimitet ukupnom procesu evropskih inte-gracija. Tekst Ugovora o ustavu je Uniju tre-balo da u~ini vi{e demokratskom, vi{e trans-parentnom i efikasnijom. Stvaranje Konventaje bio najzna~ajniji element institucionalneizgradnje Evropske unije od odr`avanja prvihneposrednih izbora za Evropski parlament1979. godine i potpisivanja Ugovora izMastrihta 1992. godine.

Stvaranje Konventa -samit u Lakenu

Krajem decembra 2001. godine naisteku predsjedavanja Belgije Evropskom uni-jom odr`an je redovni sastanak {efovadr`ava i vlada zemalja ~lanica EU. Samit jeodr`an u Lakenu, predgra|u Brisela, a najz-na~ajniji rezultat skupa bilo je usvajanjeDeklaracije o budu}nosti Evropske unije,koja sadr`i razmatranje izazova pred kojima

se Unija nalazi, kako u odnosu na spoljnisvijet, tako i u odnosu na budu}e pro{iren-je i institucionalnu reformu same Unije.

Samit u Lakenu je organizovan utrenutku kada se, kako unutar EU, tako i vannjenih granica, de{avao niz zna~ajnih prom-jena. Jedan od posebno va`nih rezultata

samita bilo je, po prvi put, jasno navo|enjenaziva deset zemalja, koje su u maju 2004.godine trebalo da budu primljene u porod-icu do sada privilegovanu za krug zapadno-evropskih naroda. Zajedni~ka imigraciona ipolitika azila nametnulo se kao pitanje kojeje neophodno {to prije razmatrati nakon {tosu teroristi~ke akcije od 11. septembra 2001.godine pokazale koliku va`nost za evropskusigurnost mo`e imati preuzimanje odgov-ornosti za obezbje|enje mira i stabilnosti upredvorju Unije, bilo na Balkanu ili naBliskom istoku.

Posebno poglavlje u Deklaracijiposve}eno je stvaranju Konventa i navo|enjuklju~nih aktera, koji bi trebalo da buduuklju~eni u raspravu o budu}nosti Unije. UDeklaraciji se navodi da je motiv stvaranjaKonventa `elja da se u okviru jednog tijela,na jednom mjestu razmatraju sva pitanja odva`nosti za razvoj Unije i da se poku{ajuartikulisati mogu}i odgovori na izazove predkojima se EU nalazi.

Kao krajnji rezultat svog rada, Konventje trebalo da pripremi finalni dokument, kojibi sadr`ao interpretacije razli~itih ideja upogledu zajedni~ke budu}nosti evropskihnaroda ili jedno usagla{eno mi{ljenje koje }ekao preporuka biti uva`eno na me|uvladinoj

konferenciji zemalja ~lanica, ~iji bi zadatakbio da utvrdi jasne smjernice daljeg razvojaEvropske unije. Konventu je dato u zadatakda pripremi dokument koji bi mogao zami-jeniti bazi~ne ugovore EU i koji bi jasnonazna~io karakter zajednice koja se nalazi uneprekidnom procesu mijenjanja i uobli-~avanja ve} vi{e od pola vijeka.

Struktura KonventaEvropski savjet je izabrao biv{eg fran-

cuskog predsjednika Giscarda za predsjedni-

ka Konventa i Giuliano Amatoa i Jean-LLucDehaenea za potpredsjednike. Izbor gospo-dina d'Estaigna simboli~ki je vezan i za nje-gov doprinos daljem razvoju procesa evrop-skih integracija koji je ostvario tokom sed-mogodi{njeg predsjedavanja Francuskom.

Vrijeme koje je on proveo na ~elufrancuske dr`ave (1974 - 1981) predstavlja

izrazito plodan period u smislu ja~anja idejao daljem zbli`avanju evropskih dr`ava, pot-pomognut u~vr{}ivanjem franko -njema~kog saveza, koji se ~esto naziva imotorom evropskih integracija. Zajedno saHelmut Schmidtom, njema~kim kancelarom(1972-1982), sa kojim je imao i izrazitodobar prijateljski odnos, d'Estaign je uspioda dalje pozitivno uti~e na ujedinjavanjeEvrope nizom inicijativa koje su tadanastale.

Samit u Parizu 1974. godine iznjedrioje ideju o redovnim sastancima {efovadr`ava i vlada Zajednice, {to je kasnije dobi-lo i institucionalizovanu formu kroz Evropskisavjet koji danas predstavlja organ EU,zadu`en da daje op{te politi~ke smjernicerazvoju Unije.

Iste godine postignut je i dogovor oorganizovanju prvih direktnih izbora zaEvropski parlament (izbori su odr`ani 1979.godine), a 1978. d'Estaign i Schmidt su iza{lisa zajedni~kim prijedlogom za stvaranjeEvropske monetarne unije (EMU). U ovomperiodu realizovano je i drugo pro{irenje uistoriji Zajednice, kada je Gr~ka 1981.godine postala njena deseta ~lanica.

Imenovanjem gospodina Giscardd'Estaigna za predsjednika Konventa

predo~ena je `elja Evropskog savjeta da na~elu tijela koje treba da kreira ustav EU budeosoba koja je svojom aktivno{}u u perioduintenzivnog bavljenja politikom doprinijeladaljem integrisanju zapadnog dijela evrop-skog kontinenta i pribli`avanju evropskomgra|anstvu ideje da ujedinjena Evropa jesteinteres svih evropskih dr`ava.

Pored predsjedavaju}eg i potpredsjed-nika, Konvent su ~inila jo{ 102 predstavnikaod kojih su:- 15 ~lanova predstavljali {efove dr`ava ili

vlada zemalja ~lanica (po jedan pred-stavnik iz svake zemlje ~lanice);

- 13 ~lanova predstavljali {efove dr`ava ilivlada zemalja kandidata za ulazak u EU(po jedan predstavnik iz svake zemlje);

- 30 ~lanova predstavljali nacionalne parla-mente zemalja ~lanica (po dva predstavni-ka iz parlamenta svake od zemalja);

- 26 ~lanova predstavljali nacionalne parla-mente zemalja kandidata (po dva pred-stavnika iz parlamenta svake od zemalja);

- 16 ~lanova predstavljali Evropski parla-ment;

- 2 ~lana predstavljala Evropsku komisiju.

Pe!jefkf!Fwspqf!lb!vtubwv!{b!Fwspqv

Pi{e: Vladimir Pavi}evi}

////////

RRaasspprraavvaa oo ddeemmookkrraattii~~nnoossttii uu cceennttaarr ppaa`̀nnjjee ppoossttaavvlljjaa mmoogguu}}nnoossttuuvvee}}aannjjaa ddeemmookkrraattsskkoogg lleeggiittiimmiitteettaa ppoossttoojjee}}iihh iinnssttiittuucciijjaa

IIaakkoo ssuu {{eeffoovvii ddrr`̀aavvaa iillii vvllaaddaa zzeemmaalljjaa ~~llaanniiccaa EEUU,, uu ookkttoobbrruu 22000044..ggooddiinnee uu RRiimmuu,, ppoottppiissaallii tteekksstt UUggoovvoorraa oo uussttaavvuu EEvvrrooppsskkee uunniijjee,,oovvaajj ddookkuummeenntt nniijjee zzaammiijjeenniioo bbaazzii~~nnee uuggoovvoorree nnaa kkoojjiimmaa ssee tteemmeelljjiiffuunnkkcciioonniissaannjjee EEUU ii ddaannaass

11Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . P o l i t i k a

Rad KonventaAktivnosti Konventa na izradi ustava EU

realizovane su kroz tri faze:- Faza identifikovanja o~ekivanja - koja je

podrazumijevala {iroku raspravu o o~eki-vanjima dr`ava ~lanica, njihovih vlada iparlamenata u pogledu ideja o ustavuUnije. Osim institucija koje postoje uokviru dr`ava ~lanica i dr`ava kandidata,te institucija same EU, u ovoj fazi suaktivno u~e{}e uzele i mnoge organizaci-je, koje promovi{u evropske vrijednosti istvaranje evropskog dru{tva. Ova fazaokon~ana je samitom odr`anim u Sevilji21. juna 2002. godine.

- Faza deliberacije - koja je predstavljalapoku{aj pore|enja razli~itih prilaza u raz-matranju procesa evropskih integracija,sagledavanje mogu}nosti da se ti prilaziu~ine {to je mogu}e koherentnijim i jasanuvid u posljedice koje svaki od njih mo`eimati po zajedni~ku budu}nost evropskihnaroda. Ome|ena je samitom u Sevilji iposlednjom plenarnom sesijom Konventaodr`anom u jesen 2002. godine.

- Faza izno{enja prijedloga - tokom koje jepoku{ano da se ostvari konsenzus u~esni-ka u radu Konventa o predlozima koji bi,nakon {to Konvent okon~a svoj rad, biliupu}eni Evropskom savjetu na razmatran-je. Ova faza je pretpostavljala vaganjeprednosti i nedostataka razli~itih formula,na osnovu kojih }e se usmjeravati procesintegracije, odabir jedne od njih i artiku-lacije prijedloga ustava u duhu formulekoja se ~lanovima Konventa u~inila najpri-hvatljivijom. Faza izno{enja prijedlogaokon~ana je i razmatrana u prolje}e 2003.godine na samitu {efova dr`ava i vladazemalja ~lanica, koji je odr`an u junu uSolunu.

Ugovor o ustavu: {to bi bilo druga~ije?Odluke unijete u Deklaraciju nastalu

tokom samita lidera EU u Lakenu predstavl-jale su poku{aj da se cjelokupan legislativniaparat Unije pojednostavi i u~ini bli`igra|anima, te da se napravi skladan balansizme|u razli~itih vizija budu}eg razvoja Unijekoje imaju dr`ave ~lanice. Najzna~ajnijirezultati rada Konventa o~ekivali su se popitanju jasnog utvr|ivanja nadle`nosti ipoku{aja da se {to preciznije odgovori napitanje ko radi {to.

To, prije svega, podrazumijeva jasnijupodjelu nadle`nosti izme|u Unije i dr`ava~lanica, reorganizaciju kompetencija u oblastizajedni~ke spoljne i bezbjednosne politike,te uno{enje mehanizama kojima bi se reg-ulisalo nadmetanje izme|u Unije, dr`ava iregiona unutar dr`ava oko toga ko }e imatiklju~nu ulogu u dono{enju najzna~ajnijihodluka.

Paralelno sa ovim procesom, tvorci

Ustava je trebalo da brinu i o simplifikacijiinstrumenata koje EU koristi u realizaciji svo-jih politika i dono{enju akata koje imaju leg-islativni karakter. To zna~i da je, u najop{tijojpodjeli instrumenata kojima se Unija slu`i ukreiranju pravila, trebalo jasnije da budeizvedena definicija regulativa, direktiva iodluka, odnosno, kako je bilo predvi|enoprijedlogom Ugovora o ustavu, da se defini{enovi legislativni okvir sa novim instrumentima.

Deklaracija u Lakenu posebno mjestoje namijenila pitanju demokrati~nosti, trans-parentnosti i efikasnosti cjelokupnog procesaevropskih integracija, koje se navodi kaoosnovni nedostatak EU, naro~ito kada seuva`i percepcija cjelokupnog procesa me|uevropskim gra|anstvom. Rasprava odemokrati~nosti u centar pa`nje postavlja

mogu}nost uve}anja demokratskog legit-imiteta postoje}ih institucija. Najve}a zam-jerka administraciji u Briselu odnosi se nanjihovu udaljenost od evropskih gra|ana kojinemaju ama ba{ nikakvog pristupa tijelimakoja donose odluke koje direktno reguli{unjihovo djelovanje u mnogim poljima.

Prijedlog Ugovora o ustavu iz 2003.godine predvi|ao je ukidanje trostubne pod-jele EU definisane Ugovorom iz Mastrihta idefinisao je Evropsku uniju, a ne Evropskezajednice, kao entitet koji u`iva me|unaro-dnopravni subjektivitet. Time je preporu~enoda se napravi korak dalje u produbljivanjuprocesa evropskih intgeracija. Osim ove pro-mjene, Konvent je tekstom Ugovora predlo-`io i uvo|enje institucije predsjednika Evro-

pske unije, kao i ministra spoljnih poslova. Iako su {efovi dr`ava ili vlada zemalja

~lanica EU, u oktobru 2004. godine u Rimu,potpisali tekst Ugovora o ustavu Evropskeunije, ovaj dokument nije zamijenio bazi~neugovore na kojima se temelji funkcionisanjeEU i danas. Da bi se obezbijedila promjenabazi~nih ugovora ili usvajanje novog ugovora,sve dr`ave ~lanice treba da obezbjede rati-fikaciju dokumenta u svom zakonodavnomtijelu. Ovom postupku je, u nekim zemljamaEU, prethodilo izja{njavanje gra|ana o prih-vatanju Ugovora o ustavu na referendumu.Nakon {to su gra|ani Holandije i Francuskena referendumima ve}inski glasali protivnovog ugovora, proces usvajanja teksta usta-va je zamrznut, a EU je nastavila dafunkcioni{e na temelju pravila koja su defin-isana postoje}im bazi~nim ugovorima.

Evropski identitetStvaranje ustava EU trebalo je da

pomogne i razvoj evropskog identiteta, {to jetema kojoj su posve}eni mnogi radovi nauniverzitetima {irom Evrope i u SAD.

Ustav Evropske unije olak{ao bi per-cepciju gra|ana Evrope da svoj identitet ujednom trenutku mogu vezivati za vi{eentiteta. To zna~i da se neko ko osje}a izraz-itu pripadnost svom regionu mo`e istovre-meno poistovjetiti i sa svojom dr`avom. Vrstaidentifikacije sa ovim ili onim entitetom zav-isila bi isklju~ivo od okolnosti u kojima seosoba nalazi.

Kako veoma dobro primje}uje ThomasRisse, individue posjeduju vi{estruki identitet.@itelji Vestfalije mogu paralelno osje}ati pri-padnost gradu u kojem `ive, svom regionu,u ovom slu~aju Vestfaliji, i dr`avi ~iji sugra|ani - u ovom primjeru Njema~koj. Koji

od mogu}ih identiteta }e osobi biti va`nijizavisi od konteksta u kojem ljudi djeluju. Ali,njegovo evropejstvo }e sasvim sigurno pre-vagnuti kada `itelj Vestfalije putuje po Ju`nojAmerici, dok }e njegov osje}aj pripadnostiNjema~koj biti dominantan kada putuje poFrancuskoj.

Evropski ustav trebalo bi da stvori pret-postavke da osje}aj pripadnosti razli~itimentitetima koji postoji kod gra|ana Evropezapravo jeste sasvim prirodna stvar za svekoji razumiju da `ive u politi~ki i kulturnoveoma diversifikovanoj zajednici kakva jeEvropa danas.

Autor predaje na Fakultetu politi~kihnauka Univerziteta u Beogradu

EEvvrrooppsskkii uussttaavv ttrreebbaalloo bbii ddaa ssttvvoorrii pprreettppoossttaavvkkee ddaa oossjjee}}aajj pprriippaadd-nnoossttii rraazzllii~~iittiimm eennttiitteettiimmaa kkoojjii ppoossttoojjii kkoodd ggrraa||aannaa EEvvrrooppee zzaapprraavvoojjeessttee ssaassvviimm pprriirrooddnnaa ssttvvaarr zzaa ssvvee kkoojjii rraazzuummiijjuu ddaa `̀iivvee uu ppoolliittii~~kkiiii kkuullttuurrnnoo vveeoommaa ddiivveerrssiiffiikkoovvaannoojj zzaajjeeddnniiccii kkaakkvvaa jjee EEvvrrooppaa ddaannaass

12Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

KrizaKriza je d`oker. Krizu jo{ niko ne shvata

ozbiljno, zato }e se itekako truditida nam objasne sve dalekose`nemuke koje nas ~ekaju. Jedna odlijepih stvari jeste {to je makarpromijenjena klju~na rije~. Nekadaintegracije, do skoro aplikacija, asada - kriza.

Ona je kriva {to na{a aplikacijane galopira, nego je utanjila u finikas koji zluradnici nazivaju ~akblokadom. Blokada ili ne, mnogosmo propatili minulih dana svi mikoji smo htjeli da znamo {to sede{ava sa istorijskim par~etom rolo-vanog papira {to smo ga predali naobraz Sarkozy Nicolasu.

Cijela je dr`avna flotila zaveslalapo medijskim rukavcima da negirapisanje jedne evropske agencije.Aplikacija nije blokirana. To je te{karije~. To naprosto nije ta~no, trebasamo da se oko nje dogovori 27

zemalja. A sve te zemlje su,poga|ate, u ekonomskoj krizi i ba{ih briga za pro{irenje. Njihove poli-ti~are interesuje zadovoljan glasa~koji }e im produ`iti mandat kako bioni mogli da produ`e svoje ple-menite vizije. Onda do|e poruka iod gospodstvenog Olli Rehna,~ovjeka koji se ne smijulji {izofrenokao neke njegove briselske kolege.On nam daje jemac da kriza ne}euticati na politiku pro{irenja.Predsjedavaju}a je ^e{ka, a ^esi suslabi na na{e primorje. Cijelasituacija postaje previ{e kompliko-

vana jer se igra prebacila na straniteren, a doma}i mediji nemajudopisnike u Briselu.

Uzgred, bi}e to istorijski datumkada se prvi crnogorski novinar uvaliu kakvu briselsku garsonjeru otro{ku firme i po~ne sa izvje{tajimasa lica mjesta. Do tada }e nasizvje{tavati sumnjive evropske agen-

cije kojima dr`avna glasila ne vjeru-ju, jer su na bud`etu. A bud`et naisku{enju. Zbog krize.

Nema krizeZa vlast u Crnoj Gori nikada

bolji dani. Svakoga dana dobijaju novog

protivnika. Opozicija se razmno`avadiobom, tako da tu neke velikeerotike nema. Iz tmu{e devedesetihopozicionom kolu prilaze zabora-vljeni asovi kretenskih ideologija.Ostaje samo pitanje sa koliko novcase finansiraju farsi~na pucanja parti-

ja i pojava politi~kih metuzalemakoji ce u~initi kampanju nedosto-jnom u~e{}a. Nikada aktivizam uCrnoj Gori nije bio besmisleniji, alijepi obi~aj da ne iza|e{ na izboreopravdanijim. U svakom slu~aju,ekonomski programi i programskapolitika su out. Pobjednik seunaprijed zna jer je jedan odtakmi~ara odlu~io da se samoubijeprije odsudne bitke. S druge stranevlast se bavi kozmetikom i kre{eplate zadriglim direktorima dr`avnihfirmi, {to je predizborna bombonakakvu do sada nijesmo imali. Tu je,dakle, vidan napredak, nekada jebilo dovoljno otvoriti kakav most, asada se, ipak, radi o jednoj sistem-skoj paradi navodne brige zadr`avne resurse. Makar za ono {toje preostalo.

Na{ evropski premijer umjestoda ide u Berlin, Pariz, Oslo, damalo nau~i, odlu~io se za Katar iUjedinjene Arapske Emirate. Nikonema blage veze o kakvim se para-ma radi, niti iko uzima za ozbiljnofakat da je arapski biznis skresaoinvesticije za 60%. Zbog krize. Ali,za premijera nema krize i on ide da

Pi{e: Brano Mandi}

CCiijjeellaa jjee ddrr`̀aavvnnaa fflloottiillaa zzaavveessllaallaa ppoo mmeeddiijjsskkiimm rruukkaavvcciimmaa ddaa nneeggii-rraa ppiissaannjjee jjeeddnnee eevvrrooppsskkee aaggeenncciijjee.. AApplliikkaacciijjaa nniijjee bbllookkiirraannaa.. TToo jjeettee{{kkaa rriijjee~~.. TToo nnaapprroossttoo nniijjee ttaa~~nnoo,, ttrreebbaa ssaammoo ddaa ssee ookkoo nnjjeeddooggoovvoorrii 2277 zzeemmaalljjaa.. AA ssvvee ttee zzeemmlljjee ssuu,, ppooggaa||aattee,, uu eekkoonnoommsskkoojjkkrriizzii ii bbaa{{ iihh bbrriiggaa zzaa pprroo{{iirreennjjee

Pe!bqmjlbdjkf!ep!lp{kfh!tjsb

13Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

se dogovora sa sultanima i{eicima.

Interesantno, na blisko-isto~ne hajdu~ke sastanke,premijer sa sobom ne vodiJavni servis. Novinari RTCGmogu da budu ni{ta manjenego ogor~eni. Obi{li cijeluEvropu, a sada kada bi tre-balo da obi|u kolijevku civ-ilizacije - {ipak. Arapi nije-su raspolo`eni za slikanje, jane vidim drugog rje{enja zaovu aporiju.

RadniciRadnici koji {trajkuju

ispred Vlade su mnogodosadni.

Oni dolaze u grupama ine izazivaju incidente, oniimaju debilne transparentekao npr. "Hljeba, hljebagospodare". Umjesto da ihnekoliko hiljada do|e udru`eno ibaci po jedno jaje ili paradajz naVladu i trk ku}i. Pa idu}eg danaopet, ovoga puta sa lubenicama. I,sve tako redom. Prosto moraju daprobaju da se bore na neki drugina~in. Ovako, bez ikakve strategije,bez dinara, `alosno je gledati ljudeza koje nikoga nije briga.Ponajmanje opoziciju koja imapre~a posla. Vlada to dobro zna ine udara im na radni~ki trag. Njihovtrag mogao bi novinare odvesti dozanimljivih otkri}a, ali niko seozbiljno ne bavi sitnim lopovlucimau dr`avnim firmama, tim besmrtnim`anrom.

Neradnici D`abalebaro{i }e ovih dana

dobro da se ofajde kao i pred svakeizbore.

Treba pisati razne analize, a iudarati po sintezama. Treba organi-zovati propagandno podzemlje dase nabud`i {to bolji politi~ki rezul-tat. Na potezu kafana - univerzitet- kafana kru`ice specijalne jediniceanaliti~ara koji }e tuma~iti puku i

profesoru pobjedni~ki program. Kao {to rekosmo, programi ne

postoje, a ni programska politika.Sve se svodi na nekoliko floskulakoje su sklepali partijski ideolozi unekoliko dana. U svojim manifesti-

ma koriste dosta uzvi~nika i vitalnihapelativa. Pijaca }e tek da se otvorinakon izbora kada mo`da padne ipo neka istorijska koalicija zanacionalno pomirenje. Sve u svemu,vidan je napredak, ovoga putamaske su potpuno pale. Niko udr`avi nema pojma o najbitnijimekonomskim problemima i u skladusa time se pona{amo i promatramosituaciju u KAP-u. Do ju~e smo bilimali fleksibilni sistem. Sada smo diovelikog sistema i ima}emo recesuju.Kada vam ministar finansija u dvamjeseca ispri~a dvije takve pri~e,onda je javno mnjenje toliko potci-jenjeno i mrtvo, da se vlasti jo{jedanput mora skinuti kapa.

Kako je lijepo `ivjeti utakvoj dr`avi. Niko nemaobavezu da postavlja konkret-na pitanja i daje iste takveodgovore. Umjesto toga, kaokreteni slu{amo politi~keemisije u kojima kretenipostavljaju pitanja kretenima.Sistem odgovornosti jedino,mo`e od takvih napravitiupotrebljive ljude, a po{to ganemamo ni u medijima ni upartijama ni u vlastitim radnimsobama, uglavnom... ondasvako ima pravo na najvi{upamet. Jo{ ako je malonadaren za marketing, evovikend mesije ili ljutogdisidenta.

Zato ja najvi{e volim dasanjam o ku}i na selu, dugojbradi, stadu koza i buljukuzdrave djece crvenih obraza.Ukoliko je to mogu}e, mini-

starstvo poljoprivrede bi moglo dapomogne da jedno o{tro pero ivelika prijetnja vlasti o malom tro{kuzauvjek nestane negdje na potezuMu`evice - Gornja Trep~a, na putuza Trubjelu, dvadeset kilometara od

Nik{i}a i njegovog gradona~elnika. Na pitanje {to biste vi{e voljeli:

da proizvodite kozji sir ili imate uti-caj na crnogorsko javno mnjenjeodgovor je jasan. Plemenite izapu{tene kamene ku}e pocrnogorskih nedo|ija nas ~ekaju iidealan su na~in da se za vazdaizmakne{. ...

Ali, to nije jedini na~in. Mo`e{i da po~ne{ da se bavi{ politikom.Temeljno prou~ava{ acquis commu-nitaire ili rad tajne policije u CrnojGori.

@ivot je pun mogu}nosti.

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

ZZaa vvllaasstt uu CCrrnnoojj GGoorrii nniikkaaddaa bboolljjii ddaannii.. SSvvaakkooggaa ddaannaa ddoobbiijjaajjuunnoovvoogg pprroottiivvnniikkaa.. OOppoozziicciijjaa ssee rraazzmmnnoo`̀aavvaa ddiioobboomm,, ttaakkoo ddaa ttuunneekkee vveelliikkee eerroottiikkee nneemmaa

Zahv a l j u j u } ip rvens t venopisanju dnevnoglista "Vijesti",javnost je saznalaza niz ~injenica uvezi sa politikom i

praksom nagra|ivanja funkcioneravladaju}ih partija koji su direktori, pred-sjednici i ~lanovi upravnih odbora javnihpreduze}a i preduze}a u kojima je Vladave}inski vlasnik.

Najprije je Dr`avna revizorska institu-cija u "Izvje{taju o reviziji finansijskih iskaza`eljeznice Crne Gore AD za 2007.godinu"utvrdila da je odlukom Skup{tine akcionaraiz 2005. godine definisana isplata 18 brutoplata nakon isteka mandata predsjednikaOdbora direktora.

@eljeznica je kompanija koja je 2007.godinu zavr{ila sa gubitkom od 104,5 mil-iona eura. Uprava koja je do{la na ~elo`eljeznice, prije dvije godine, svoj mandat"zavr{ila" je sredinom pro{log ljeta, kada supodijeljene otpremnine tako {to je pred-sjednik Odbora direktora dobio 120,000eura, a ~lanovi Odbora po 25,000 eura.Sljede}i Predsjednik Odbora direktora,nakon pola godine rada u `eljeznici, dobioje otpremninu od 180.000 eura, dok sunovi-stari ~lanovi odbora dobili po 45,000eura.

U drugom preduze}u koje kontroli{eVlada - Rudniku Uglja Pljevlja - doskora{njipredsjednik Odbora direktora i poslanikDemokratske partije socijalista (DPS) dobioje oko 58,000 evra, a drugi poslanik i port-parol DPS-a oko 40,000 eura.

Prosje~na neto zarada u Crnoj Gori udecembru 2008.godine iznosila je 443eura. Osnovna, zvani~no prijavljena netoplata ministara u Vladi Crne Gore iznosiizme|u 700 i 1,100 eura. Predsjednik CrneGore ima platu od preko 1,000 eura.Otpremnine za oko 8,000 radnika, tzv."`rtava tranzicije" iz perioda od 2000.-

2008, koje je Vlada podijelila pro{le ipo~etkom ove godine iznose po 1,926eura.

Privilegije koje imaju direktori, pred-sjednici i ~lanovi upravnih odbora (odboradirektora) privrednih dru{tava u vlasni{tvudr`ave Crne Gore uklju~uju plate, dnevniceza putovanja, tro{kove slu`benih mobilnihtelefona, kori{}enje slu`benih vozila i gori-va, otpremnine, tro{kove reprezentacije(restoranske usluge), biznis kreditne karticesa odre|enim limitom i druge. Premajavnosti dostupnim saznanjima, plate pred-sjednika i ~lanova odbora direktora u javn-im preduze}ima kre}u se od 800 do ~ak3,000 eura. Plate direktora javnih pre-duze}a idu i do 4, 000 eura. Gotovo svi~lanovi upravlja~kih tijela ovih kompanijasu ~lanovi glavnog odbora vladaju}ih parti-ja - DPS i SDP.

Pored brojnih kadrova kojimaraspola`u vladaju}e partije, Vlada, ipak,

odlu~uje da u upravne odbore imenujesamo jedan manji broj najvi{ih partijskihfunkcionera, i to u vi{e mandata u istimodborima, a doskora ~ak i u vi{e odboraistovremeno, dok nakon prestanka manda-ta u jednom preduze}u odlaze na mjesto~lanova odbora dugog preduze}a koje se~esto bavi potpuno razli~itom privrednomdjelatno{}u.

Ali, {to je u stvari "otpremnina" i da lije mogu}e da neko zakonito dobije takoveliku sumu novca ?

Zakon o radu propisuje da "Za-po{ljenom koji je progla{en vi{kom, a nijemu obezbije|en raspored na druge poslovekod istog poslodavca u stepenu stru~nespreme zapo{ljenog, sa punim ili nepunimradnim vremenom, raspored kod drugogposlodavca u stepenu stru~ne spremezapo{ljenog, sa punim ili nepunim radnimvremenom; stru~nog osposobljavanja, prek-

valifikacije ili dokvalifikacije za rad nadrugo radno mjesto kod istog ili drugogposlodavca i druge mjere u skladu sakolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu,poslodavac je du`an da isplati otpremninunajmanje u visini {est prosje~nih zarada uCrnoj Gori. "

Generalani sekretar Unije slobodnihsindikata SSrr||aa KKeekkoovvii}} je ispravno primije-tio da je "svrha otpremnine je da sezapo{ljenom obezbijede sredstva koja bimu pomogla da prebrodi period ~ekanja naBirou rada do novog zapo{ljenja. Dakle, dabi ostvarili otpremninu direktori moraju bitiprogla{eni tehnolo{kim vi{kom, odnosnomora im prestati radni odnos." To naravnonije slu~aj, a motivi dodjele otpremninasasvim su druga~iji.

Namjera Vlade i vladaju}ih parti-ja je, izme|u ostalog, bila da se lojalnimpartijskim kadrovima pomogne na"pobolj{anju" `ivotnog standarda tako {to }e

preuzeti i rukovode}e funkcije u zna~ajnimdr`avnim kompanijama. Poslanik DD`̀aavviidd[[aabboovvii}} (SDP) potvr|uje ovu tezu kadaka`e "da poslanici u Skup{tini imaju dobreplate, ne bi bilo potrebe za dodatnimaktivnostima". Ministar unutra{njih poslova ijavne uprave JJuussuuff KKaallaammppeerroovvii} (~lanPredsjedni{tva SDP) je izjavio za TV Vijestida " dok je bio ~lan uprave kompanijeMontenegro airlines, tre}inu plate davaostranci (SDP), jer je takav propis bio u na{ojpartiji". Direktor DPS-a je medjima priznaoda njihovi kadrovi imaju obavezu uplate10% prihoda u partijsku kasu.

Nakon otvaranja ove teme u mediji-ma, Vlada Crne Gore je najprije razmotri-la "Informaciju o otpremninama u `eljezni-ci Crne Gore" i donijela zaklju~ak kojim seobavezuju svi ~lanovi Odbora direktora davrate otpremnine koje su dobili na osnovuOdluke Skup{tine akcionara ovog dru{tva.

14Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . P o l i t i k a u f oku su

D R @ A V N A P R E D U Z E ] A U C R N O J G O R I - J A V N I N O V A C Z A L I ^ N E I P A R T I J S K EP O T R E B E

PPrroossjjee~~nnaa nneettoo zzaarraaddaa uu CCrrnnoojj GGoorrii uu ddeecceemmbbrruu 22000088.. ggooddiinneeiizznnoossiillaa jjee 444433 eeuurraa.. OOssnnoovvnnaa,, zzvvaannii~~nnoo pprriijjaavvlljjeennaa nneettoo ppllaattaa mmiinn-iissttaarraa uu VVllaaddii CCrrnnee GGoorree iizznnoossii iizzmmee||uu 770000 ii 11,,110000 eeuurraa..PPrreeddssjjeeddnniikk CCrrnnee GGoorree iimmaa ppllaattuu oodd pprreekkoo 11,,000000 eeuurraa.. OOttpprreemmnniinneezzaa ookkoo 88,,000000 rraaddnniikkaa,, ttzzvv.. ""`̀rrttaavvaa ttrraannzziicciijjee"" iizz ppeerriiooddaa oodd 22000000..-22000088,, kkoojjee jjee VVllaaddaa ppooddiijjeelliillaa pprroo{{llee ii ppoo~~eettkkoomm oovvee ggooddiinnee iizznnoossiippoo 11,,992266 eeuurraa

Pi{e: Stevo Muk

////////Puqsfnojof!lbp!qbsujktlp!psefokf

15Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . P o l i t i k a u f oku su

Me|utim, Vlada je tada ustvrdila da nemamogu}nost da prisili bilo koga da vratidobijeni novac, a iako su jedni pod pri-tiskom javnosti vratili novac, drugi ne mareza sugestiju Vlade, dok su tre}i to izri~itoodbili. Zatim je Vlada formirala i radnugrupu sa ciljem da preispita ukupnu poli-tiku otpremnina i naknada u javnim pre-duze}ima.

O~igledno je da je praksa enormnovisokih plata i drugih nagrada za direktorei ~lanove upravnih odbora dr`avnih kom-panija prisutna u Crnoj Gori decenijamaunazad. U junu 1996.godine, mediji suizvje{tavali kako se "U neregulisanim okol-nostima, kao {to je slu~aj sa procesomtransformacije u Crnoj Gori, funkcije uupravnim odborima, pokazuju, politi~kiveoma atraktivnima. No, ne treba zane-mariti ni materijalni efekat. ^lanstvo uupravnim odborima postalo je, onima kojeto mo`e zapasti, sasvim solidan izvorzarade. Naime, nijednim zakonom ili ure-dbom nije jasno precizirana nov~ananadoknada za rad u upravnim odborima,iako postoji generalna preporuka VladeCrne Gore da se taj rad nadokna|uje".

Uzroci ovakvog, vi{edecenijskog stan-ja le`e u nedostatku jasnih pravnih proce-dura i pravila koja bi ograni~ila politiku ipraksu enormnih prihoda, izostanku

sankcija za takve odluke, nedostatkuodgovornog, racionalnog i eti~kog odnosaprema javnim resursima, kao i nepostojan-ju prakse politi~ke odgovornosti za takveodluke.

Vlada se pona{a kao da je rije~ oizolovanom slu~aju i skora{njoj praksi kojoj}e sada navodno stati na put. Vlada tako|eu svom izvje{taju poku{ava da utvrdi real-nije maksimalne plate direktora i ~lanovaodbora.

Me|utim, umjesto komisija, radnihgrupa i izvje{taja, ovdje po svemu sude}iima osnova za sumnju da je u~injen nizkrivi~nih djela i kr{enja drugih zakona. Zatobi Uprava policije i Dr`avno tu`ila{tvo tre-bali da pristupe utvr|ivanju da li u nave-denim djelima odnosno odlukama postojiosnova da su izvr{ena krivi~na djela.

Osim toga, inspekcija rada bi trebalada izvr{i neophodne kontrole kako biutvrdila da li je odlukama skup{tinaakcionara, upravnih odbora i odbora direk-tora prekr{en Zakon o radu i s tim u vezipokrene odgovaraju}e postupke.

Dr`ava treba sprovesti radikalnu

promjenu politike u odnosu na javna pre-duze}a i kompanije u kojima ima ve}inskovlasnistvo. Nova politika treba da podrazu-mijeva ne samo novi zakon o javnim pre-duze}ima ve} i jasan eti~ki kodeks za vla-dine predstavnike u svim organima i tijeli-ma u kojima predstavljaju i garantuju spro-vo|enje vladine politike.

Kad je u pitanju javnost rada, izvje{tajio radu privrednih dru{tava, statuti i drugiop{ti akti kompanija u ve}inskom vlasni{tvudr`ave moraju biti dostupni putem interne-ta, kao i sama politika nagra|ivanja direk-

tora, ~lanova odbora direktora i drugihrukovodilaca u preduze}u. Vlada treba dautvrdi jasnu i transparentnu politiku nagra-da, bonusa i stimulansa u uspje{nim, prof-itabilnim preduze}ima ~iji je osniva~. Tapolitika treba biti vezana za jasne kriteri-jume poslovnog razvoja kompanije,dokazanu vezu izme|u poslovnih poteza irezultata i prije svega usmjerena kamenad`erskim strukturama, a ne prema

upravnim odborima. Takva politika treba dava`i samo za one kompanije koje djelujuna tr`i{tu.

Ustavom Crne Gore je, na`alost,propu{teno da se funkcija poslanika defi-ni{e kao profesionalna i nespojiva sadrugim javnim poslovima tj.funkcijama,posebno sa tako zahtjevnim poslovima kao{to bi trebali da budu vo|enje poslovne

politike preduze}a u kojima dr`ava imave}inski kapital i javni interes je o~igledan.Mogu}e je istra`iti druge na~ine da se daljeprofesionalizuje posao upravljanja javnimkompanijama, bilo kroz izmjene Zakona osprije~avanju konfliktu interesa koji,na`alost, ostavlja mogu}nost ~lanstvaposlanika u jednom odboru ili kroz usva-janje eti~kog kodeksa poslanika ili vladinogpropisa koji bi utvrdio kriterijume za licakoja u ime dr`ave mogu biti imenovana uodbore javnih kompanija.

Dr`avna revizorska institucija (DRI)treba da nastavi sa redovnom revizijomjavnih preduze}a, preduze}a u vlasni{tvu ilisa zna~ajnim u~e{}em dr`ave u vlasni{tvu,{to je do sada bio izuzetak. Subjekti reviz-ije treba da blagovremeno odgovore napreporuke DRI, a izvje{taj o primjeni pre-poruka u~ine dostupnim javnosti.

Komisija za konflikt interesa treba dapru`i odgovor na pitanje za{to se na sajtuove komisije ne nalaze imovinski kartonipojedinih predsjednika odnosno ~lanovaodbora direktora imenovanih od straneVlade Crne Gore, preduzeti zakonske

mjere i obezbijediti po{tovanje zakona. Do tada djelotvorna za{tita javnog

interesa ostaje u pomra~ini partijskih ili~nih interesa, {to svakako nije garancijanapretka dru{tva ma kako ko to poku{avaoopravdati.

AAuuttoorr jjee pprreeddssjjeeddnniikk UUpprraavvnnoogg ooddbboo-rraa IInnssttiittuuttaa AAlltteerrnnaattiivvaa

AAllii,, {{ttoo jjee uu ssttvvaarrii ""oottpprreemmnniinnaa"" ii ddaa llii jjee mmoogguu}}ee ddaa nneekkoo zzaakkoonnii-ttoo ddoobbiijjee ttaakkoo vveelliikkuu ssuummuu nnoovvccaa

MMee||uuttiimm,, uummjjeessttoo kkoommiissiijjaa,, rraaddnniihh ggrruuppaa ii iizzvvjjee{{ttaajjaa,, oovvddjjee ppoossvveemmuu ssuuddee}}ii iimmaa oossnnoovvaa zzaa ssuummnnjjuu ddaa jjee uu~~iinnjjeenn nniizz kkrriivvii~~nniihhddjjeellaa ii kkrr{{eennjjaa ddrruuggiihh zzaakkoonnaa.. ZZaattoo bbii UUpprraavvaa ppoolliicciijjee ii DDrr`̀aavvnnoottuu`̀iillaa{{ttvvoo ttrreebbaallii ddaa pprriissttuuppee uuttvvrr||iivvaannjjuu ddaa llii uu nnaavveeddeenniimm ddjjeellii-mmaa ooddnnoossnnoo ooddlluukkaammaa ppoossttoojjii oossnnoovvaa ddaa ssuu iizzvvrr{{eennaa kkrriivvii~~nnaa ddjjeellaa

16Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . I z mog ug l a

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N I N E V R O P S K E U N I J E

Ne `ele}i daponavljammotive koje sucijenjene ko-leginice i kolegeistakli u pretho-

dnim brojevima, a za koje smatramda su potpuno realni, osvrnu}u se najedan od razloga zbog kojeg ja `elimda postanem gra|anin EU.

Ka`em ,,jedan od", to zna~i da ija, kao i ve}ina nas iz civilnog sekto-ra koji mnogo radimo i stalno u~imo,uprkos nesigurnim i nerijetko nedo-voljnim primanjima, hroni~nomnedostatku slobodnog vremena i sna,manjku privatnosti i vi{ku odgov-ornosti, imam odre|ena o~ekivanjaod ulaska u EU.

Namjerno upotrebljavam terminodre|ena, jer sam iz li~nog iskustvanau~io da velika o~ekivanja moguprouzrokovati i jo{ ve}a razo~arenja,a takav uzro~no-posljedi~ni redoslijednije ne{to {to bi trebalo ~esto ponavl-jati zarad sopstvenog zdravlja.

Kao prevenciju preporu~ujemrazmi{ljanje na "odr`iv" na~in.Provjereno je, uz to i ekolo{ki.

Nego da se vratim na temui na razlog koji sam najavio.

Za mene je taj motiv u dos-tizanju visokog nivao gra|anske,a samim tim i ekolo{ke, svijestipojedinca.

Zbog svakodnevne profe-sionalne izlo`enosti, {to vre-menom, koliko god to poku{avaoda izbjegnem, prouzrokuje ismanjen prag tolerancije itrenutno zasi}enje, ili zbog sus-reta sa kolegama iz EU koji

donose i mogu}nost kulturnog dijalo-ga i unaprije|enje sopstvenog znanja,sve vi{e `elim pobje}i od ,,`ive istine"iz kuloarskih izvora, razli~itih teorijazavjere i sitnih interesa, {to su pojavekoje dovodim u direktnu vezu sanedostatkom gra|anske hrabrosti ikulture u sredini u kojoj `ivim iradim.

Ne mogu a da ne konstatujem dadok god budemo bolje znali stra-na~ke programe nego ljudska prava,imena politi~ara nego nau~nika, dokse u porodi~nim domovima bude vi{egledala TV ,,Duga" i prenosi Skupstinenego, recimo, ,,National geographic"ili ,,Discovery", dok se kese sasme}em budu tretirale kao potenci-jalna padavina, dok kla|enje budenajrasprostranjeniji hobi, dok bolestizavisnosti budu u trendu porasta, dokkorupcija bude op{te prihvatljivapojava itd, te{ko mo`emo govoriti ogra|anskoj svijesti i o~ekivati njenprocvat.

Udaljenost cilja, makar u momslu~aju, reflektuje i visinu potrebe, apo{to me bavljenje ekolo{kim prob-lemima nau~ilo maratonskom duhu,poku{a}u da kroz vedriji ton dampovod da svako razmisli, na odr`iv

na~in, o aktivnostima kojima bi semoglo pozitivno uticati na razvojgra|anske i ekolo{ke svijesti pojedin-ca kod nas.

Ako budemo kreativni mo`emoinicirati i Nacionalnu strategiju razvo-ja gra|anske i ekolo{ke svijesti od2009-2020 (!?). Novac }e se obezbi-jediti, naravno, od stranih donacija.Primjer da doma}a pamet zamjenistrane konsultantske ku}e. A i dakapital ostane u Crnoj Gori. Ni{ta nijenemogu}e.

Pa, Don Kihot se borio sa vje-trenja~ama, a one se danas koriste zaproizvodnju alternativnog izvora ene-rgije. Kona~no, mo`da }e i iskustvavladaju}e infrastrukture u "sre|ivanju" i"dogovaranju", koja se ~esto dovode uvezu sa korupcijom, ukoliko se uka`epovoljna prilika, preokrenuti situaciju iubrzati preostale prepreke za ulazak uEU, bez dodatnih pla}anja raznimlobisti~kim firmama.

A onda }emo sigurno imatimnogo motiva za razvoj gra|anskesvijesti.

Ona je u EU jeftinija varijanta. Ukoliko stremimo ostvarenu

va`nog cilju, {to razvijena gra|anskasvijest svakako jeste, uvo|enje viznih

olak{ica, mogu}nost ~e{}ih puto-vanja i eventualno pove}anjestandarda, ne}e biti sva korist kojio~ekujemo od ulaska u EU.

Nadam se da }e na{aevropejska vizija i Sizifovska misi-ja jednog lijepog dana bitiuspje{no okon~ana i da }e namostvarenje ovog sna donijeti ili~nu i profesionalnu satisfakciju.

I odr`iv razvoj kao istinskidru{tveni izbor.

Autor je polaznik VIII gene-racije [kole evropskih integracijai direktor Udru`enja gra|ana,,OZON" iz Nik{i}a

Pi{e: Aleksandar Perovi}

////////Hsb}botlj!j!flpmp|lj

17Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Evropski parlament nedavno je predlo`ioda se mediteranska prehrana uvrsti uUNESCO-ov popis nematerijalne kulturneba{tine.

Evropski televizijski kanal Euronews, sasjedi{tem u Lyonu u Francuskoj, najgledani-ja je informativna televizija u 17 zemaljaEU, te u Norve{koj, Rusiji i [vajcarskoj.

Euronews je u protekloj zimskojsezoni imao postotak gledanosti 17,5 {toodgovara broju od osam miliona gledalaca,pokazali su rezultati istra`ivanja EMS-a(European Media and Marketing Survey).

Na ljestvici gledanosti informativnihtelevizija slijede CNN sa 15,8%, SkyNewssa 14,6% i BBC s 12,4%. Najmanje gledanesu Al-D`azira s 2,4% i francuski informa-tivni kanal France 24 sa 2,2%.

Dok je udio evropskih televizijskihmre`a u gledanosti ostao nepromijenjen,CNN je u zimskom razdoblju izgubio vi{eod 400.000 gledalaca zbog ~ega Euronews

u Evropi prvi put ima vi{e gledalaca negoCNN.

Euronews djeluje od 1993.godine, aemituje se 24 sata dnevno na francuskom,engleskom, njema~kom, {panskom, italijan-skom, portugalskom i arapskom jeziku.Program Euronewsa mo`e se vidjeti putemkabla i satelita u 200 miliona doma}insta-va u 130 dr`ava.

OOttkkaazz ii zzaammii ll iioonnee rraaddnniikkaa

Do 3,5 miliona gra|ana EU moglo bi u2009. godini ostati bez posla zbogekonomske krize, upozorila je Evropskakomisija.

U prvom mjese~nom izvje{taju Ko-misije o tr`i{tu rada navodi se da }e neza-po{ljenost u dvadesetsedmo~lanom bloku,procijenjena na 7% u 2008. godini, dokraja 2010. godine porasti na skoro 10%.

Posljedice krize najsna`nije }epogoditi metalur{ki, automobilski, finansi-jski i logisti~ki sektor u kojima je samo uposljednjem tromjese~ju 2008. uru~enooko 100.000 otkaza.

TTuurrsskkaa sspprreemmnnaazzaa EEUU ddoo 22001133..

Turska }e biti spremna za ulazak u EU do2013.godine, rekao je nedavno u Rigiturski ministar spoljnih poslova Ali Babacan.

"Do 2013. godine Turska }e bitispremna, no ne znamo ho}e li EU sa svojestrane biti spremna", rekao je Babacan.

Ankara je pregovore o pristupu EUpo~ela u oktobru 2005.godine. Do sada jeotvorila deset poglavlja, od kojih je jednoprivremeno zatvoreno.

Osam poglavlja suspendovano je oddecembra 2006. godine dok Turska nepromijeni svoj stav o Kipru.

SSlloovveennccii nnee `̀eelleeHHrrvvaattsskkuu uu UUnnii jjuu

Kad bi gra|ani Slovenije morali referen-dumom odlu~ivati o ulasku Hrvatske uEU, rezultat bi bio pora`avaju}i, jer bi49,7% Slovenaca glasalo protiv, pokazalaje najnovija anketa koju je objavilo ljubl-jansko Delo.

Ulazak Hrvatske u EU podr`alo bi, sdruge strane 32,7% Slovenaca.

SSttoopp ppiirraatteerrii jj ii

Poljska policija saop{tila je da je prekin-ula najve}i lanac za proizvodnjupiratskih CD-a i DVD-a u EU i zatvoriladvije fabrike u Var{avi i Rybniku (na juguPoljske) koje su objavljivale filmove samodan nakon evropske premijere.

Portparol var{avske policije MarcinSzyndler rekao je da je zaplijenjeno54,000 la`nih diskova vrijednih oko 5 mil-iona zlota, {to je vi{e od million eura.

Fvspofxt!obkhmfebojkj

^esi su izgubili primat na koji su do sadabili veoma ponosni - da su najve}iateisti u Evropi.

Nova anketa agencije Galupa pokaza-la je da u Evropi u Boga najmanje vjerujuEstonci, prenose poljski mediji. Me|u nar-odima za koje je vjera veoma bitna, zajed-no s Rumunima me|u kojima je Bog va`anza 78%, nalaze se Italijani, Portugalci i Grcikod kojih, kao i kod Poljaka, zna~aj Boga

za obi~an `ivot isti~e 72%.Anketari Galupa u 143 zemlje svijeta

pitali su koliko vjera u Boga igra ulogu usvakodnevnom `ivotu, a me|u 10 zemaljau kojima Bog za ljude nije nimalo va`ansedam je iz Evrope.

Najve}i ateisti su Estonci me|u koji-ma zna~aj vjere i Boga priznaje svega 14%anketiranih, [ve|ani sa 17%, Danci sa18%, ^esi sa 21%.

Fwspqmkboj!of!wkfsvkv!v!Cphb

Video igrice mogu biti dobre za djecu ipotaknuti njihovu kreativnost, zaklju~akje izvje{taja Odbora Evropskog parlamentaza unutra{nje tr`i{te i za{titu potro{a~a.

U istra`ivanju se navodi da ne postoji

direktna veza izme|u video igrica i nasilnogpona{anja, ali se priznaje da nasilje unekim igricama mo`e "stimulisati" djecu natakvo pona{anje.

U izvje{taju se ne poziva na uvo|enjezabrane nekih igrica, nego predla`e ~lani-cama EU da osna`e postoje}i dobrovoljnikodeks ozna~avanja igrica u zavisnosti odnjihovog sadr`aja (PEGI).

Ukupni prihodi u sektoru video igricapro{le godine iznosili su vi{e od 7 milijar-di eura.

Izvje{taj osporava i uvrije`eno mi{ljen-je da su video igrice namijenjene uglavnomdjeci, jer statistike pokazuju da je prosje~nastarost igra~a 33 godine.

Wjefp!jhsjdf!{b!lsfbujwoptu

18Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . I z a z ov i u EU

Sa postepenom liberalizacijom tr`i{taelektri~ne energije i gasa zemljeEvropske unije u kojima je jo{ uvijek nasnazi kontrola cijena energenata su podsve ve}im pritiskom da ostave tr`i{tu navolju da odredi cijene. Protivnici,me|utim, isti~u potencijalo ozbiljnesocijalne posljedice takvih poteza.

Sa postepenom liberalizacijomtr`i{ta elektri~ne energije i gasa zemljeEvropske unije u kojima je jo{ uvijek nasnazi kontrola cijena energenata su podsve ve}im pritiskom da ostave tr`i{tu navolju da odredi cijene. Protivnici,me|utim, isti~u potencijalo ozbiljnesocijalne posljedice takvih poteza.

Liberalizacijom tr`i{ta energenatadr`ave EU su zapo~ele sprovo|enjepolitika kojima ohrabruju nacionalnekompanije da u|u u tr`i{ta drugihzemalja, ponude kupcima gas i elek-tri~nu energiju po konkurentnim cije-nama.

Tr`i{ta energenata su, me|utim,daleko od savr{enih tr`i{ta iz ekonom-skih ud`benika, prije svega, jer procesliberalizacije nije zavr{en. Cijene ener-genata su, tako|e, veoma osjetljivopitanje jer njihove promjene imajudirektne posljedice kako na pojedi-na~na doma}instva tako i na industriju.

U isto vrijeme, pitanje klimatskih

promjena i obnovljive energije je sveviso~ije na dnevnom redu EU, a"deugljenizacija" energetskog sektorapolako postaje politi~ko pitanje brojjedan. Tehnologije proizvodnje energijeiz nefosilnih izvora su, me|utim,mnogo skuplje od tradicionalnih gorivapoput uglja i gasa.

Uz to, potro{a~i energije nijesusamo kupci ve} ujedno i gra|ani i

glasa~i, zbog ~ega je pitanje cijenaenergetskih proizvoda sve vi{e prior-itetno politi~ko pitanje u Evropi.

U velikom broju zemalja EU dr`a-

va odre|uje cijene elektri~ne energije igasa koje pla}aju krajnji korisnici,odnosno potro{a~i. U najve}em broju

slu~ajeva ove su cijene djelimi~no fik-sirane kako bi se rad industrije i `ivot-ni standard doma}instava za{titio odnaglih promjena cijena i cijene energi-je u~inile relativno pristupa~nim.

Otkako je proces liberalizacije utoku kontrolisane, i tr`i{ne cijene pos-toje uporedo u mnogim zemljama,stvaraju}i zabunu me|u potro{a~ima,ali i kompanijama koje poku{avaju da

prodru na nacionalna tr`i{ta.Prema saop{tenju Evropske

komisije, kontrola cijena "mo`e bitineophodna u odre|enim prilikama, naprimjer u procesu tranzicije kakonkurentijem tr`i{tu" u kojem bicijene gasa i elektri~ne energije bile upotpunosti liberalizovane. Evropskakomisija, me|utim, tako|e dodaje dakontrola mora biti "umjerna, kako ne bisprije~ila otvaranje tr`i{ta, izazvaladiskriminaciju snabdjeva~a iz drugihzemalja ~lanica, dovela do distorzijakonkurencije ili ograni~ila preprodaju".

Prema nalazima evropskih agenci-ja, trenutno 17 zemalja ~lanica kon-troli{e cijene elektri~ne energija dok 9dr`ava kontroli{e cijene gasa. U zavis-nosti od zemlje, fiksne cijene se prim-jenjuju na tro{kove transporta i distribu-cije, poreze i tro{kove snabdijevanja.

Zemlje se razlikuju i prema vrstipotro{a~a za koje su cijene unaprijedutvr|ene: u Holandiji i Danskoj, na

primjer, dr`ava odre|uje cijene kojepla}aju doma}instva i mala i srednjapreduze}a, dok velika preduze}a imajumogu}nost da sama ugovaraju cijeneenergenata koje kupuju na slobodnomtr`i{tu.

U zemljama gdje postoje oba sis-tema odre|ivanja cijena energije - fik-sirane i one koje odre|uje slobodnotr`i{te - 80% potro{a~a se odlu~uje dapla}a regulisane cijene, {to najvjerovat-nije zna~i da je potpuna liberalizacijacijena i tr`i{ta energenata za sadanedosti`na.

Zagovara~i liberalizacije tvrde daje "fiksiranje cijena jedan od faktorakoji sprije~ava sve distributere da imajujednak pristup potro{a~ima".

"Nove distributerske kompanijekoje ne proizvode sopstvenu energiju ilije dobijaju preko dugoro~nih ugovora

D A L I D R @ A V E T R E B A D A K O N T R O L I [ U C I J E N E E N E R G E N A T A I L I I H P R E P U S T I T IS L O B O D N O M T R @ I [ T U

Tusvkb!lbp!qpmjuj•lp!qjubokf

PPrreemmaa nnaallaazziimmaa EEKK,, EEvvrroopplljjaannii uu pprroossjjeekkuu ttrroo{{ee ookkoo 55..77%% bbuudd`̀eettaaddoommaa}}iinnssttvvaa nnaa eenneerrggeettsskkee pprrooiizzvvooddee,, oodd ~~eeggaa nnaajjvvee}}ii ddiioo iiddee zzaappoottrreebbee ssnnaabbddiijjeevvaannjjaa eelleekkttrrii~~nnoomm eenneerrggjjoomm

PPoottrroo{{aa~~ii eenneerrggiijjee nniijjeessuu ssaammoo kkuuppccii vvee}} uujjeeddnnoo ii ggrraa||aannii ii ggllaassaa~~ii,,zzbboogg ~~eeggaa jjee ppiittaannjjee cciijjeennaa eenneerrggeettsskkiihh pprrooiizzvvooddaa ssvvee vvii{{ee pprriioorr-iitteettnnoo ppoolliittii~~kkoo ppiittaannjjee uu EEvvrrooppii.. UU vveelliikkoomm bbrroojjuu zzeemmaalljjaa EEUUddrr`̀aavvaa ooddrree||uujjee cciijjeennee eelleekkttrrii~~nnee eenneerrggiijjee ii ggaassaa.. TTrreennuuttnnoo 1177zzeemmaalljjaa ~~llaanniiccaa EEUU kkoonnttrroollii{{ee cciijjeennee eelleekkttrrii~~nnee eenneerrggiijjaa,, ddookk 99ddrr`̀aavvaa kkoonnttrroollii{{ee cciijjeennee ggaassaa

19Ev r op sk i pu l s N o 4 1

f e b rua r 2 0 0 9 . I z a z ov i u EU

moraju da kupuju energiju na veliko",ka`e se u studiji Evropske grupe za reg-ulaciju energije i gasa (EuropeanRegulators Group for Energy and Gas),savjetodavnog tijela u Evropskoj komisi-ji. Da bi takve kompanije uop{te mogleda budu konkurentne, "cijene energijena veliko moraju biti ni`e" od cijenautvr|enih od strane dr`avnih tijelanavodi se u studiji.

No, nezavisni distributeri ~esto nije-su u stanju da ponude konkurentnecijene. U Francuskoj, [paniji, a u manjojmjeri i u Italiji "utvr|ene cijene su tolikoniske u pore|enju sa tr`i{tnim cijenamada jednostavno sprije~avaju otvaranjetr`i{ta", tvrdi Evropska komisija.

Evropska federacija trgovaca ene-rgijom (European Federation of EnergyTraders - EFET) je kategori~na: "Kontro-lisane cijene ne odra`avaju nestabilnecijene tr`i{ta energijom na veliko", iprema tome "obesmi{ljavaju svaku vezuizme|u tr`i{ta na veliko i na malo".

Na drugoj strani su oni koji tvrdeda je "slobodno tr`i{te cijena" ener-genata samo po sebi besmislica jertr`i{te energenata zavisi od oligopolija.Francuska je ponudila distributerimakoji su pre{li na sistem tr`i{nogodre|ivanja cijena mogu}nost vra}anjau sistem kontrolisanih cijena na dvijegodine jer su neke od njih bile na ivicibankrota zbog naglog rasta cijenaenergije u posljednjih par godina, zbog~ega su njihove cijene ~esto bile i do70% vi{e od onih koje utvr|uje dr`ava.

To je upravo argument onih koji sezala`u za kontrolu cijena: da je kon-trola neophodna kako bi se potro{a~iza{titili od naglog rasta cijena do kojihdolazi zbog uticaja spolja{njih ~inilacakoji su van njihove kontrole, poputpoliti~ke nestabilnosti u zemljama kojeproizvode naftu.

Francuski zvani~nici tako|e insisti-raju da nije u pitanju "distorzija" ve} sucijene elektri~ne energije u Francuskojprirodno niske s obzirom da se najve}idio mre`e snabdijeva iz nuklearnihelektrana ~iji su investicioni tro{kovi

pokriveni u izgradnji. Osim dr`avnih kontrola cijena na

meti liberalizatora su i dugoro~ni ugov-ori koji velika industrijska preduze}asklapaju naj~e{}e sa nacionalnim dis-tributerima i koji ograni~avajumogu}nost ulaska novih distributera naenergetsko tr`i{te.

Oni koji podr`avaju dugoro~neugovore smatraju da ovi igraju veomava`nu ulogu. Velika industrijska pre-duze}a su tako u stanju da planirajusopstvene proizvodne ciljeve na du`irok oslanjaju}i se na predvidljive cijeneenergenata, umjesto da moraju da ihprilago|avaju ~estim i naglim promje-nama na energetskom tr`i{tu. Takviugovori su i prednost za distributerekoji {tite sopstvene profite od rizikaugovaraju}i stabilnu "srednju" cijenu savelikim klijentima.

Za Evropsku komisiju, me|utim,dugoro~ni ugovori su uglavnomprepreka slobodnoj konkurenciji koji

ne dozvoljavaju potro{a~ima dasagledaju stvarna kretanja cijena. Rastcijena energije bi trebao biti signal zapotro{a~e da smanje potro{nju, tvrdiKomisija.

U tom cilju je sprovedeno i neko-liko antitrustovskih istraga.

Me|utim, ~ak i najve}i zagovara~islobodnog tr`i{ta se sla`u da bi slobo-

du konkurencije trebale da prate imjere za{tite potro{a~a.

U Velikoj Britaniji svi veliki distrib-uteri imaju posebne "socijalne tarife"kako bi za{titili doma}instva od previ-sokih cijena goriva. Za najosiroma{nijeBritance je uvedena i specijalna {emanaknada za energetsku potro{nju uzimskom periodu, iako mnogi tvrde daje zbog rasta cijena nafte u istom peri-odu njihov efekat gotovo bezna~ajan.

Oni snala`ljiviji su ~ak uspijevalida obezbijede cijene energije ni`e od"socijalnih" sklapaju}i ugovore putem

Interneta, pa je britanska regulatornaagencija morala da interveni{e da bi"socijala tarifa" odgovarala najni`ojtr`i{noj cijeni.

Vjeruju}i da su neki od razlogazbog kojih doma}instva nerado mijen-jaju operatere ~isto psiholo{ke prirode,Evropska komisija je odlu~ila dapokrene kampanju kako bi ohrabrilakonkurenciju u sektoru prodaje energi-je na malo.

Po~etkom 2009. godine jepokrenuta istraga "nepravilnosti" natr`i{tu elektri~ne energije u EU nakonobjavljivanja istra`ivanja javnog mnjen-ja koje je pokazalo da trenutno stanje"ne daje najbolje mogu}e rezultate" zapotro{a~e. Fokus istrage }e biti"nepo{teni" uslovi za potro{a~e elek-

tri~ne energije u pogledu ra~una,pore|enja razli~itih ponuda na tr`i{tu inekorektne prakse, nakon {to je EKutvrdila da je "dvije tre}ine potro{a~anezadovoljno svojim distributerom".

Uprkos tome, prema istomistra`ivanju, nevjerovatno mali broj (7-8%) ispitanika je izrazilo spremnost dapromijeni distributera.

Evropska komisija smatra i danajve}i broj potro{a~a ima "ograni~enaznanja" o svojim pravima u ovoj oblasti.

V.[.-VV.@.

UU HHoollaannddiijjii ii DDaannsskkoojj ddrr`̀aavvaa ooddrree||uujjee cciijjeennee kkoojjee ppllaa}}aajjuuddoommaa}}iinnssttvvaa ii mmaallaa ii ssrreeddnnjjaa pprreedduuzzee}}aa,, ddookk vveelliikkaa pprreedduuzzee}}aaiimmaajjuu mmoogguu}}nnoosstt ddaa ssaammii uuggoovvaarraajjuu cciijjeennee eenneerrggeennaattaa kkoojjee kkuuppuu-jjuu nnaa sslloobbddnnoomm ttrr`̀ii{{ttuu

UU VVeelliikkoojj BBrriittaanniijjii ssvvii vveelliikkii ddiissttrriibbuutteerrii iimmaajjuu ppoosseebbnnee ""ssoocciijjaallnneettaarriiffee"" kkaakkoo bbii zzaa{{ttiittiil