E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 6 0 , s e p t embar , 2 0 1 0 .

Evropski puls

IIIINNNNTTTTEEEERRRRVVVVJJJJUUUUDirektorka

kancelarije zaevropske integracije

u Vladi SrbijeMilica Delevi}

DDDDOOOOKKKKUUUUMMMMEEEENNNNTTTTIIII[to pi{e uDeklaraciji

Parlamentarnogodbora za

stabilizaciju ipridru`ivanje

PPPPOOOOGGGGLLLLEEEEDDDD IIIIZZZZ EEEEUUUURomi kao

evropski gra|anidrugog reda

TTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAA[to je predvi|enoPrijedlogom zakona o{umama i koliko on mo`ebiti primjenjiv u praksi

II SSSSNN 11 88 00 00- 77 66 77 88

2Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . Uvodn i k / Ka l enda r

DDIINNOO[[AAFerhat Dino{a nije homofobi~an. To {to

je rekao da o~ekuje da }e se 14poslanika, ~lanova crnogorske delegacije uParlamentarnom odboru za stabilizaciju ipridru`ivanje, "anga`ovati oko paradeponosa i stati na njeno ~elo" jer su zajed-no sa kolegama iz Evropskog parlamenta(EP) osudili njegove ranije homofobi~neizjave, samo je politi~ki marketing. Mini-star za manjinska prava ra~una da }eironijom na ra~un direktnog politi~kogprotivnika - Force - koja je stala u za{tituprava LGBT populacije, privoljeti konzer-vativno bira~ko tijelo na lokalnim izbori-ma u Ulcinju da glasa za njegovu Demo-kratsku uniju Albanaca (DUA).

Ni opozicionim poslanicima nijebilo lako u Briselu. Morali su dr`ati jezikza zubima da kolegama iz EP ne ka`u{to stvarno misle o tome kako se vlastbori protiv kriminala i korucije. Da sukojim slu~ajem po~eli da "opanjkavaju"Vladu, vlast bi ih pred bira~ima moglaoptu`iti da su krivi {to, recimo, CrnaGora nije dobila status kandidata ilidatum otpo~injanja pregovora sa EU. Uzovakve medije, vlastima bi to uspjelo.

Odavno vlast probleme na doma-}em terenu kompenzuje uspjesima uevropskim integracijama. Za svaku "Prvubanku", "Zavalu" tu`bu ili batine novinaratu je vizna liberalizacija, predaja aplikaci-je, odgovori na Upitnik, pohvala evrop-skog komesara... Tek da bira~i znaju da jevlast mnogo bolja, nego {to tvrde njihovinajlju}i protivnici.

Sa aspekta politi~kih partija, evro-pske integracije nijesu ni{ta drugo dopolje borbe za bira~e.

Ali, na tom polju va`e evropskapravila igre na osnovu kojih se lako dobi-jaju `uti i crveni kartoni.

Funkcioner Demokratske partije soci-jalista (DPS) Miodrag Vukovi} je to dobroprimjetio: "Dino{a te{ko da mo`e da, makoliko se ne slagao sa Evropom i takvimpoimanjem sloboda, a ako ostane pri tvr-dom stavu (o LGBT populaciji), pokrivati

oblast ljudskih prava i sloboda". V.@.

Vlada raportirala EK (6. septembar) - Vlada Crne Gore dostavila Evropskojkomisiji (EK) faktografski izvje{taj o svim realizovanim aktivnostima od slanjadodatnih odgovora na pitanja iz Upitnika EK do septembra. Ministarka zaevropske integracije Gordana \urovi} kazala da }e izvje{taj biti sveobuhvatan,te da }e u prilogu biti svi va`ni usvojeni propisi i ostali dokumenti.

Vlast i opozicija ne}e da se sva|aju u Briselu (14. septembar) - Predstavnicivlasti i opozicije dogovorili, na zatvorenom sastanku kod {efa parlamentaRanka Krivokapi}a, da na sjednici sa kolegama iz Evropskog parlamenta zas-tupaju stav da Cma Gora treba {to prije da dobije status kandidata za ~lanst-vo u EU i da pregovore o pristupanju ne treba odlagati. Dogovoreno je da sena prvom sastanku Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridru`ivanjeSkup{tine Cme Gore i EP zakazanog za 27. i 28. oktobar u Briselu, "ne}enagla{avati razli~itosti". Parlamentarni odbor formiran je u junu 2010, naosnovu sporazuma o Stabilizaciji i pridru`ivanju (SSP) Crne Gore i EU. Odbor~ini po 14 ~lanova iz oba parlamenta, a planirano je da se sastaje dva putagodi{nje, u Podgorici i Briselu.

Za neuskla|enost zakona krivi ministri (17. septembar) - Su{tinski krivac zazakone koji su neuskla|eni sa evropskim zakonima je Vlada, odnosno resornoministarstvo, saop{teno na seminaru "Crna Gora na putu ka EU iskustvoSlovenije u procesu pristupanja" koji je organizovan u Skup{tini Crne Gore uokviru twining projekta. Prema ocjeni stru~njaka koji su u~estvovali u proce-su evropske integracije Slovenije, uloga parlamenta u priklju~enju Uniji jeklju~na zbog velikog broja zakona koji mora da donese. "Kad se pristupa EU,parlament je glasa~ka ma{ina, a Vlada je ta koja pi{e zakone", kazala GordanaLali~, sekretarka u Slu`bi za zakonodavstvo Vlade Republike Slovenije.

\urovi}: Pregovori u drugoj po-lovini 2011. (20. septembar) -Ministarka za evropske integracijeGordana \urovi} rekla da bi pris-tupni pregovori Crne Gore sa EUmogli da po~nu u drugoj polovini2011. Ministarka ne o~ekuje smet-nje ni u oblasti nezavisnosti pravo-su|a, ni u vezi s borbom protivkorupcije i organizovanog krimi-nala. Pravosu|e je, prema njenojocjeni, adekvatno reformisano, azadovoljavaju}i je i broj pravos-na`nih sudskih presuda za krivi~nadjela iz domena korupcije i orga-nizovanog kriminala.

Parlamentarci usvojili deklaraciju (27-228 septembar) - Na prvom zajedni~komsastanku Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridru`ivanje (POSP)Skup{tine Crne Gore i Evropskog parlamenta jednoglasno usvojena Deklaracijakoja je upu}ena Savjetu za stabilizaciju i pridru`ivanje i institucijama u CrnojGori i EU, a u kojoj o~ekuje pozitivno mi{ljenje EK na zahtjev Crne Gore za~lanstvo u Uniji. Evropski parlamentarci i zvani~nici EU su, tokom razgovora,od Crne Gore tra`ili konkretnije djelovanje u borbi protiv organizovanog krim-inala i omogu}avanju pune slobode medija, te kritikovali Crnu Goru zbogdevastacije prostora i prava LGBT populacije.

Gordana \urovi}

3Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . S tav

Evropski gra-|ani romske

nac iona lnos t iimaju ista pravakao svi drugievropski gra-

|ani, i njihova prava moraju bitiza{ti}ena, jer se u suprotnom obes-mi{ljava sama institucija evropskoggra|anstva. Ovaj osnovni princip se~esto gubi u lavini osuda kojimaEvropski parlament (EP) i ~lanoviEvropske komisije (EK) zasipajuFrancusku zbog protjerivanja Roma.

Devetog septembra, Evropskiparlament (EP) je zatra`io hitnu obus-tavu protjerivanja. ^etrnaestog sep-tembra, nakon sto je zvani~ni doku-ment francuskih vlasti o "ra{~i{}avan-

ju" romskih naselja procurio u javnost,Viviane Reding, komesar za pravdu iljudska prava je upozorila Francuskuda }e, ukoliko se utvrdi da je u pitan-ju kolektivna diskriminacija, EK bitiprimorana da za{titi pravo na slobodukretanja svih evropskih gra|ana iizvede Francusku pred sud.

Odonda je francuska vlada, uzpodr{ku nekoliko {efova evropskihdr`ava, pokrenula kontraofanzivu

protiv komesarke Reding zbogpore|enja sa doga|ajima iz II svjet-skog rata. Ne ulaze}i u primjerenostkomesarkinih pore|enja, i ona i EP subili obavezni da ustanu u odbranuprava evropskih gra|ana.

^injenica je da u javnosti posto-ji mnogo podozrivosti prema Romima,kao i da Romi predstavljaju jednu odnajdiskriminisanijih grupa u Evropitokom proteklih nekoliko vijekova, ida mnogi od njih `ive u najdubljemsiroma{tvu, a da su pismenost i obra-zovanje unutar ove grupe na mnogoni`em nivou nego me|u ostalimgra|anima Evrope. Ni{ta od toga ne

opravdava kolektivnu diskriminaciju iliograni~avanje njihovih prava na slo-bodno kretanje unutar EU.

Rje{enje treba tra`iti u istinskievropskom programu za Rome, koji

bi se primjenjivao na svim nivoimaevropskog dru{tva. Mnoge dr`ave~lanice, me|utim, ni rije~ima nidjelom ne poma`u da se steknuuslovi za takav program.

Problem nije samo u Francuskoj.U Italiji, kolektivna istjerivanja Romasu se ve} de{avala, a samo prijenekoliko godina samoorganizovanegrupe gra|ana "~uvara" su spalilinekoliko romskih naselja nakon {to je

par politi~ara odr`alo govore u koji-ma se Romi pominju kao kriminalci.

U Ma|arskoj, partija ekstremnedesnice Jobbik zasniva ~itavu svojukampanju izri~ito na antiromskoj retori-ci. U Ma|arskoj, ^e{koj i Slova~kojorganizovani napadi na Rome i demon-stracije protiv njih postaju sve ~e{}i. UNjema~koj, 12 000 Roma }e u nared-nih nekoliko godina biti deportovano naKosovo. Polovina njih su djeca koja negovore ni srpski ni albanski, i koja su uNjema~ku do{la 1992. kako bi pobjeglaod ratnog nasilja.

U Danskoj i [vedskoj, pravaRoma da se slobodno kre}u su

ograni~ena. Sve to je navelo Evropskumre`u protiv rasizma da upozori dase u Evropi stvara "atmosfera u kojojoni koji `ele da istupe protiv Romavjeruju da mogu pro}i neka`njeno". Utakvoj atmosferi, diskriminacija semo`e samo poo{triti, a problemipostati sve te`i.

Zato je krajnje vrijeme daevropske institucije stupe na scenu iprekinu za~arani krug.

Za sve nas koji smo zaintereso-vani za izgradnju evropske budu}nostiu kojoj }e demokratija i jednakaprava biti dostupna svima, ovo jetrenutak za akciju.

Kako se ekonomska kriza budepogor{avala, za{tita prava na evrop-skom nivou }e postati sve te`izadatak. Moramo shvatiti da kada{titimo prava najslabijih me|u nama{titimo i na{a sopstvena prava - pravaevropskih gra|ana.

Autori su direktori Evropskihalternativa

P O G L E D I Z E U

V!pecsbov!mkvetlji!qsbwb

PPrroobblleemm nniijjee ssaammoo uu FFrraannccuusskkoojj.. UU MMaa||aarrsskkoojj,, ppaarrttiijjaa eekkssttrreemmnneeddeessnniiccee JJoobbbbiikk zzaassnniivvaa ~~iittaavvuu ssvvoojjuu kkaammppaannjjuu nnaa aannttii-rroommsskkoojjrreettoorriiccii.. UU MMaa||aarrsskkoojj,, ^̂ee{{kkoojj ii SSlloovvaa~~kkoojj oorrggaanniizzoovvaannii nnaappaaddii nnaaRRoommee ii ddeemmoonnssttrraacciijjee pprroottiivv nnjjiihh ppoossttaajjuu ssvvee ~~ee{{}}ii.. UU NNjjeemmaa~~kkoojj,,1122 000000 RRoommaa }}ee bbiittii ddeeppoorrttoovvaannoo nnaa KKoossoovvoo.. PPoolloovviinnaa nnjjiihh ssuuddjjeeccaa kkoojjaa nnee ggoovvoorree nnii ssrrppsskkii nnii aallbbaannsskkii,, ii kkoojjaa ssuu uu NNjjeemmaa~~kkuuddoo{{llaa 11999922.. kkaakkoo bbii ppoobbjjeeggllaa oodd rraattnnoogg nnaassiilljjaa.. UU DDaannsskkoojj ii [[vveedd-sskkoojj pprraavvaa RRoommaa ddaa ssee sslloobbooddnnoo kkrree}}uu ssuu ooggrraannii~~eennaa

EEvvrrooppsskkii ggrraa||aannii rroommsskkee nnaacciioonnaallnnoossttii iimmaajjuu iissttaa pprraavvaa kkaaoo ssvviiddrruuggii eevvrrooppsskkii ggrraa||aannii,, ii nnjjiihhoovvaa pprraavvaa mmoorraajjuu bbiittii zzaa{{ttii}}eennaa,, jjeerr sseeuu ssuupprroottnnoomm oobbeessmmii{{lljjaavvaa ssaammaa iinnssttiittuucciijjaa eevvrrooppsskkoogg ggrraa||aannssttvvaa

Pi{u: Lorenzo Marsili iNiccolo Milanese

////////

4Evr op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . T ema b r o j a

Svaki sorti-ment drvne

gra|e koji sebude prodavaona doma}em istranom tr`i{tu

mora}e da ima poseban bar kod kaodokaz da poti~e iz zakonite sje~e{ume.

To je jedno od najzna~ajnijihevropskih pravila koje je ugra|eno uPrijedlog novog zakona o {umamakoji je u{ao u skup{tinsku proceduru.

Nakon decenijskih `estokih kam-panja udru`enja za za{titu prirode,~lanice EU nedavno su postigle spo-razum o zabrani prodaje nezakonitosje~ene drvne gra|e do 2012.Procjenjuje se da se izme|u 20 i 40%globalne drvne industrije zasniva nailegalnim sirovinama, od ~ega oko20% (1,2 milijarde eura) zavr{i natr`i{tima EU.

Pomo}nik ministara poljopri-vrede, {umarstva i vodoprivredeMiroslav An|eli}, u razgovoru zaEvropski puls, obja{njava da je prijed-logom zakona predvi|eno da sje~istabala prethodi odabiranje,obilje`avanje i evidentiranje naosnovu planskih dokumenata koje udr`avnoj {umi vr{i nadle`ni radnik izUprave za {ume.

Isti postupak va`i i za privatnu{umu, pri ~emu njen vlasnik prethod-no mora od nadle`nog dr`avnogorgana pribaviti rje{enje za sje~u, anajkasnije 15 dana od sje~e i pre-cizne podatke o izvr{enoj sje~i.

"Izvoz drvnih sortimanata odmjesta sje~e mo`e se vr{iti samo

nakon obavljenog prijema i `igosanja(stavljanja bar koda) drvnih sorti-manata. Promet drvnih sortimenataod mjesta sje~e odnosno privremenogskladi{tenja do krajnjeg odredi{ta vr{ise na osnovu dokaza o porijeklu kojeizdaje vlasnik ili korisnik {ume, naobrascu izdatom prilikom izdavanjarje{enja za sje~u od strane nadle`nogorgana uprave. Ako se u prometuna|u drvni sortimenti bez dokaza oporijeklu i nemaju bar kod, smatra}ese nelegalnim", objasnio je An|eli}.

Shodno evropskoj praksi, premanjegovim rije~ima, prijedlogom zako-na je definisano da se u taj lanac odsje~e do prodaje uklju~e predstavnicinevladinih organizacija kako bi sesvim zaniteresovanim stranama omo-gu}ilo da u~estvuju u upravljanju re-

sursima {uma."Oni }e biti uklju~eni u cjeloku-

pan proces od planiranja u {umarstvudo sprovo|enja monitoringa, sje~e iprodaje", rekao je An|eli}.

An|eli} je ocijenio da su doma}ipredstavnici drvne industrije spremniza nova pravila o sje~i, jer su ona unjihovu korist.

"Evropskim sporazumom o za-brani prodaje nezakonito posje~enedrvne gra|e obuhva}ena je sirovadrvna gra|a i drvne prera|evine, kao{to su namje{taj i podne obloge, akompanije }e ubudu}e morati pa-`ljivo da provjeravaju dobavlja~e iprocjenjuju rizike, ako posumnjaju umogu}e nezakonitosti. To zna~i da }ekompanije morati da utvr|uju pori-jeklo drvnih proizvoda, uklju~uju}i

N A K O N D E C E N I J S K O G H A O S A U C R N O G O R S K I M [ U M A M A , V L A D A B I D A S T A N EN A K R A J P R O D A J I N E Z A K O N I T O S J E ^ E N E D R V N E G R A \ E

Pi{e: Mirjana Mirja~i}

////////Cbs!lpe!ob!cbmwbojnb

PPrriijjeeddllooggoomm zzaakkoonnaa oo {{uummaammaa,, sshhooddnnoo eevvrrooppsskkoojj pprraakkssii,, ddeeffiinniissaannoojjee ddaa uu ~~iittaavv llaannaacc - oodd ssjjee~~ee ddoo pprrooddaajjee ddrrvvnnee ggrraa||ee - bbuudduuuukklljjuu~~eennii pprreeddssttaavvnniiccii nneevvllaaddiinniihh oorrggaanniizzaacciijjaa kkaakkoo bbii ssee ssvviimmzzaaiinntteerreessoovvaanniimm ssttrraannaammaa oommoogguu}}iilloo ddaa uu~~eessttvvuujjuu uu uupprraavvlljjaannjjuurreessuurrssiimmaa {{uummaa,, kkaazzaaoo jjee ppoommoo}}nniikk mmiinniissttaarraa ppoolljjoopprriivvrreeddee,, {{uummaa-rrssttvvaa ii vvooddoopprriivvrreeddee MMiirroossllaavv AAnn||eellii}}

Miroslav An|eli}

5Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . T ema b r o j a

zemlju i lokaciju sje~e, umjesto dasamo provjere poslovanje dobavlja~a,za {to su se, u po~etku, zalagalezemlje ~lanice", kazao je Ang|eli},dodaju}i da }e se dr`ava moratikadrovski i tehni~ki opremati za tajslo`eni posao.

On nije mogao da precizirakakvo je trenutno stanje u Crnoj Gorikada je u pitanju nezakonita sje~a ikoliko novca po tom osnovu odlazi uilegalne tokove.

"Mogu re}i da je kod nas, kao iu ostalim zemljama EU, obim neza-konite aktivnosti na kontrolisanomnivou. Naravno, potrebno je raditi napodizanju aktivnosti o zna~aju{umskih resursa. Vjerujem da }e

uvo|enje bar kodova imati posebniefekat u suzbijanju te pojave", rekaoje An|eli}.

Prijedlogom zakona je definisanoda se uradi Nacionalna inventura

{uma koja obuhvata sve {ume i{umska zemlji{ta, a koja }e se raditisvakih deset godina.

"Taj posao radimo na osnovuiskustava iz Njema~ke od koje smopreuzeli metodologiju za obavljanje

tog posla. Ta metodologija podrazu-mijeva da se daju podaci opovr{inama, tipovima i strukturi {uma,drvnim zalihama, prirastu, izvr{enimsje~ama, biolo{koj raznovrsnosti idrugim pokazateljima o {umama.Posao na izradi Nacionalne inventure{uma zapo~eli smo mnogo ranijeprije izrade prijedloga zakona.Premjerili smo cijelu Crnu Goru i zamjesec dana o~ekujemo da zavr{imoradove na tom projektu. Premapodacima koje sada imamo 50% ter-itorije dr`ave obuhvataju {ume i{umska zemlji{ta, a vi{e od 60%stanovni{tva je upu}eno na selo i naprostore koji su bogati {umama",rekao je An|eli}.

Uprava za {ume, kako je defin-isano zakonom, mora}e da radi mon-itoring {uma prema metodologijime|unarodnog programa saradnje(ICP), a koji podrazumijeva sistemstalnog pra}enja i analize stanja{uma sa posebnim naglaskom na nji-hovu vitalnost, zdravstveno stanje ibiolo{ke raznovrsnosti. Dalje, vlasnicii korisnici {uma koji izvr{e sje~u usvojim {umama odnosno {umamakoje koriste, du`ni su da obave i"potrebne radove na uzgoju {uma uzavisnosti od vrste sje~e i srazmjernonjenom obimu".

"Vlasnici privatnih {uma ima}emogu}nost da dio svoje {ume koristiza sopstvenu proizvodnju. To }e bitinedrvni {umski proizvodi koje }evlasnici {ume u saradnji sanadle`nima morati da obilje`e vidnimznacima. Za kori{}enje i komercijalniotkup nedrvnih {umskih proizvoda

pla}a}e se naknada na osnovu ugov-ora o kori{}enju, kojeg obaveznozaklju~uju otkupljiva~i {umskihproizvoda registrovani u Centralnomregistru Privrednog suda sa Upravomza {ume. Naknada u iznosu od 67%

Direktor Instituta za {umarstvo AdemFeti} kazao je da Prijedlog zakona

o {umama reguli{e jedan od najva`nijihcrnogorskih resursa i da su, u odnosu nava`e}i zakon, unaprije|ena rje{enja zaupravljanje i gazdovanje {umama.

"Prijedlog donosi bolju valorizacijutog resursa tako da sad proizvod {umanije samo trupac, ve} }e se one koristi-ti i za, recimo, turisti~ke svrhe. Dalje,precizno definisani plan sje~e i kasnijegpo{umljavanja za{titi}e {ume od dev-astacije. Na mnogo bolji na~in su iunaprije|eni interesi privatnih vlasnika{uma", rekao je Feti}, dodaju}i da jedobro {to }e ubudu}e i lokalne

samouprave imati mogu}nost da aktivnije u~estvuju u vo|enju {umarskepolitke, jer zakon omogu}ava formiranje i lokalnih savjeta.

Prema njegovim rije~ima, lo{e re{enje u zakonu je to {to se uvodi ve}apovr{ina da bi se neko podru~je smatralo {umom.

"U dosada{njem zakonu, pet ari koje je obraslo {umskim drve}em se sma-tralo za {umu, novo re{enje je 50 ari. Crna Gora je mala dr`ava i manjepovr{ine bi trebalo da ~ine {umu jer je u tom slu~aju bolja njihova za{tita.Trebalo je precizirati i da dr`ava mo`e da anga`uje svog izvo|a~a koji }eobavljati sje~u {uma i da se u ime dr`ave ti drvni sortimenti prodaju, a nesamo da se sklapaju koncesioni ugovori na osnovu kojih }e se obavljati tajposao. Nedostaje i podatak koliko je novca potrebno da bi se pristupilo br`emevidentiranju stanja i u privatnim i dr`avnim {umama...", naveo je Feti}.

On smatra i da su rokovi od tri godine za dono{enje podzakonskih akatai pravilnika veliki, kao i da ih treba svesti na minimum jer od tih akata zavisiprimjena brojnih novina iz zakona.

FFFFEEEETTTTIIII]]]]:::: PPPPRRRRIIII JJJJEEEEDDDDLLLLOOOOGGGG ZZZZAAAAKKKKOOOONNNNAAAAJJJJEEEE DDDDOOOOBBBBAAAARRRR,,,, AAAALLLLIIII IIIIMMMMAAAA MMMMAAAANNNNAAAA

EEvvrrooppsskkiimm ssppoorraazzuummoomm oo zzaabbrraannii pprrooddaajjee nneezzaakkoonniittoo ppoossjjee~~eenneeddrrvvnnee ggrraa||ee oobbuuhhvvaa}}eennaa jjee ssiirroovvaa ddrrvvnnaa ggrraa||aa ii ddrrvvnnee pprreerraa||eevviinnee,,kkaaoo {{ttoo ssuu nnaammjjee{{ttaajj ii ppooddnnee oobbllooggee,, ttaakkoo ddaa }}ee ccrrnnooggoorrsskkee kkoomm-ppaanniijjee uubbuudduu}}ee mmoorraattii ppaa`̀lljjiivvoo ddaa pprroovvjjeerraavvaajjuu ddoobbaavvlljjaa~~ee ii pprroocc-jjeennjjuujjuu rriizziikkee

Adem Feti}

6Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . T ema b r o j a

i}i }e u dr`avni bud`et, a preostalih33% u kasu Nacionalnog udru`enjaprivatnih vlasnika {uma. Cjenovnik zaizra~unavanje naknade bi}e naknad-no done{en. Otkupljiva~i }e moratida vode evidenciju sakuplja~a,lokaliteta, otkupljenih vrsta i koli~inanedrvnih {umskih proizvoda. Otkupnedrvnih {umskih proizvoda ukomercijalne svrhe iz {uma i {umskihzemlji{ta dozvoljen je samo uzprethodno evidentiranje sakuplja~a",objasnio je An|eli}, dodaju}i da }epravna i fizi~ka lica koja {umukomercijalno koriste za odmor,rekreaciju, ekoturizam, itd. pla}atinaknadu na osnovu ugovora okori{}enju.

Novina u zakonu je i da vlasnikprivatne {ume, ukoliko namjerava daproda {umu, odnosno {umskozemlji{te koje ima za{titnu ili poseb-nu namjenu najprije mora da gaponudi Upravi za {ume, a ako onane prihvati ponudu u roku od 30dana, vlasnik mo`e svoju imovinu

prodati drugom licu, ali ne podpovoljnijim uslovima od uslova podkojima ga je ponudio dr`avnimorganima.

An|eli} je kazao da }e za prim-jenu zakona u praksi biti potrebno

nekoliko godina, jer je potrebnousvojiti podzakonske akte i obezbi-jediti kadar za sprovo|enje zakona.

"Mora}emo da obezbijedimouslove za stru~no usavr{avanje za-po{ljenih za potrebe uzgoja, za{tite,kori{}enja {uma i drugih poslovaodnosno djelatnosti u {umarstvu, uskladu sa odgovaraju}im planovimakoji se donose u skladu sa zakonom.Evropska praksa nam nala`e i danapravimo dokument koji }e sadr`atiskup indikatora za odr`ivo gazdovan-je {umama. Te indikatore }e kon-trolisati nezavisna institucija, sli~nokao {to revizorske ku}e obavljaju svojposao", kazao je An|eli}.

Prijedlogom zakona je definisanoda se formira Nacionalni savjet za{ume koji }e se birati na period od~etiri godine, i pored predsjednikaima}e 10 ~lanova, a Vladi }e pod-nositi izvje{taj jednom godi{nje.

^lanovi Nacionalnog savjetaimenuju se iz reda istaknutih javnih,nau~nih, obrazovnih i stru~nih radni-ka iz oblasti {umarstva, za{titeprirode, predstavnika udru`enja{umarstva i drvoprerade, nacionalnogudru`enja privatnih vlasnika {uma,lokalne samouprave i nevladinihorganizacija iz oblasti za{tite prirode iturizma.

Prijedlog zakona o {umama donosi i kaznene odredbe. Predvi|eno je da senov~anom kaznom od pedesetostrukog do dvjestapedesetostrukog iznosa

minimalne zarade u Crnoj Gori kazni za prekr{aj pravno lice, ako ne izvr{isanaciju degradiranih {uma, izvr{i promjenu namjene {uma u gra|evinskozemlji{te, ako se ne pridr`ava potrebnih mjera za{tite {uma, vr{i sje~u stabalabez prethodno pribavljenog rje{enja za sje~u...

Dalje, predvi|eno je da se nov~anom kaznom od dvadesetostrukog dodvjestastrukog iznosa minimalne zarade kazni za prekr{aj pravno lice, ako vr{isje~u u koli~ini iznad usvojenog godi{njeg plana gazdovanja {umama, gradiprivremene objekte u {umi bez odobrenja Uprave za {ume, ako ne vodi evi-denciju o sje~i i prometu drvnih sortimenata, ako bez ugovora o kori{}enju vr{ikori{}enje i komercijalni otkup nedrvnih {umskih proizvoda, ako ne vodi evi-denciju sakuplja~a, lokaliteta, otkupljenih vrsta i koli~ina nedrvnih {umskihproizvoda.

Fizi~ko lice }e se kazniti nov~anom kaznom od petostrukog do dvadese-tostrukog iznosa minimalne zarade ako vr{i kresanje grana ili kori{}enje opa-log li{}a u {umi suprotno zakonu i ako sakuplja nedrvne {umske proizvode udjelovima {ume, odnosno {umskog zemlji{ta koji su od strane vlasnika izdvo-jeni za sopstvenu proizvodnju.

PPOO DD@@EEPPUU

AAnn||eellii}} jjee kkaazzaaoo ddaa }}ee zzaa pprriimmjjeennuu zzaakkoonnaa uu pprraakkssii bbiittii ppoottrreebbnnoonneekkoolliikkoo ggooddiinnee jjeerr jjee ttrreebbaa uussvvoojjiittii ppooddzzaakkoonnsskkee aakkttee ii oobbeezzbbii-jjeeddiittii kkaaddaarr zzaa sspprroovvoo||eennjjee zzaakkoonnaa

foto

VIJE

STI

7Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . Ana l i z a

Ma koliko toz v u ~ a l o

nevjerovatno,vlast i opozicijau Crnoj Goripo~eli su da

rade zajedno. Od skoro imaju zajed-ni~ki cilj, ~ak su odr`ali i nekolikosastanaka na kojima su definisalizajedni~ku strategiju. A cilj je lobiran-je da Crna Gora, nakon {to u novem-bru Evropska komisija izda mi{ljenje onjenoj spremnosti da postane kandi-datkinja za ~lanstvo u EU, odmahposlije toga Brisel Crnoj Gori dodijelistatus kandidatkinje za ~lanstvo ipotom {to skoriji po~etak pregovora o~lanstvu.

Ambiciozan plan, ali ne inedosti`an s obzirom da svakako nijeisto da li to tra`i samo vladaju}a gar-nitura ili cjelokupna politi~ka elitajedne zemlje.

S druge strane, te{ko je izbje}iodre|ene kontradiktornosti koji moguzbuniti one koji donose odluku. Naprimjer, jedan od stavova opozicionihprvaka je da Crnom Gorom vladajuvaninstitucionalni centri mo}i za kojene va`e zakoni kao za ostale gra|aneCrne Gore. Prevedeno, budu}omkandidatkinjom za ~lanstvo u EUvlada mafija i za nju va`i presedan da"ovdje mafija ima dr`avu", za razlikuod ostalih dr`ava koje imaju mafiju.

Mo`da se mo`e ovakva retorikapripisati `aru predizborne kampanje,mogu}e da u njoj ima i dosta istine,ali je ~injenica da, ipak, u Crnoj Goripoliti~ka scena sazrijeva. Po prvi putpostoji saglasnost vlasti i opozicije okoklju~nih nacionalnih interesa, {to zna~i

da crnogorski politi~ari po~inju da sepona{aju ozbiljnije i shvataju kolikuodgovornost nose za budu}nost svojedr`ave. Ukoliko ovaj dogovor izdr`iprobu vremena, Crna Gora bi uBriselu mogla itekako popraviti svojrejting, dok bi i opozicija moglapoja~ati kredibilitet. A ukoliko nastavitakvim putem mo`da i ozbiljnijeugrozi vlast na sljede}im izborima, {tobi zna~ilo da Crna Gora vi{e ne bi bilaunikat u Evropi po tome {to ima jednuistu vladaju}u partiju od uvo|enjavi{estrana~ja.

Pri~a o "ujedinjavanju" vlasti iopozicije krenula je u susret prvomsastanku crnogorskih i poslanikaEvropskog parlamenta 27. i 28. sep-tembra u Briselu, u okviru Parla-mentarnog odbora za stabilizaciju ipridru`ivanje (POSP) Crne Gore i

Evropskog parlamenta. Sastanak jerezultirao usvajenjem zajedni~keDeklaracije, u kojoj se o~ekuje pozi-tivno mi{ljenje Evropske komisije nazahtjev Crne Gore za ~lanstvo u Uniji.U crnogorskoj delegaciji, koju vodi {efparlamenta Ranko Krivokapi}, prijetoga je danima spremana zajedni~kastrategija za nastup u Briselu, adogovor je bio da se poslanici vlasti iopozicije ne sva|aju pred kolegama izEvropskog parlamenta i da svi zajed-no isti~u va`nost {to br`eg napre-dovanja ka ~lanstvu u EU.

Ipak, koliko god nastojali da nepotenciraju {kakljive teme, one suzanimale ~lanove Evropskog parla-menta. Tako su tra`ili odgovore za{to

nema jasnih rezultata u borbi protivorganizovanog kriminala i korupcije,za{to je i dalje ugro`ena slobodamedija i za{to se i dalje izri~u visokenov~ane kazne protiv medija, za{to sedevastira prostor...

U Deklaraciji i preporukama kojesu usvojene u Briselu tra`i se ja~anjekapaciteta Skup{tine Crne Gore i poz-dravlja napredak u~injen u reformipravosu|a, usvajanjem zakonodavstvai smanjenjem zaostalih sudskih pred-meta, i pozivaju crnogorske vlasti danastave sa pobolj{avanjem odgov-ornosti i efikasnosti pravosudnog sis-tema, kao i sa ja~anjem institucional-nih kapaciteta u pravosu|u.

Deklaracijom se, kako se navodi,potvr|uje da je Crna Gora napravilapomake u obezbje|ivanju slobodeizra`avanja u medijima usvajanjem

zakona o elektronskim medijima ipozivaju vlasti da obezbijede danacionalni javni servis radi po evrop-skim standardima objektivnosti inezavisnosti, te da se politika nemije{a u rad medija.

A u me|uvremenu, tokom de-bate, postavljana su i pitanja o tomeza{to je Podgorica izdala paso{ odb-jeglom tajlandskom premijeru Taksinu[inavatri, {to se de{ava poslije napadapodgori~kog gradona~elnika MiomiraMugo{e na urednika "Vijesti", ulaskuA2A u Crnu Goru i njenoj povezanos-ti sa premijerom Milo \ukanovi}em,kako je Vlada spa{avala Prvu banku...Oko tih pitanja vlast i opozicija te{komogu posti}i konsensus.

[ TO PO K A ZU J E DOGOVOR V L A S T I I O POZ I C I J E PO S T I GNU T UO^ I S A S T AN K AP A R L AM EN T A RNOG ODBORA Z A S T A B I L I Z A C I J U I P R I D RU @ I V AN J E

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

UUkkoolliikkoo ddooggoovvoorr vvllaassttii ii ooppoozziicciijjee oo zzaajjeeddnnii~~kkoomm nnaassttuuppuu nnaaPPaarrllaammeennttaarrnnoomm ooddbboorruu iizzddrr`̀ii pprroobbuu vvrreemmeennaa,, CCrrnnaa GGoorraa bbii uuBBrriisseelluu mmooggllaa iitteekkaakkoo ppoopprraavviittii ssvvoojj rreejjttiinngg,, ddookk bbii ii ooppoozziicciijjaa mmooggllaappoojjaa~~aattii kkrreeddiibbiilliitteett.. AAkkoo nnaassttaavvii ttaakkvviimm ppuutteemm,, mmoo`̀ddaa ii oozzbbiilljjnniijjeeuuggrroozzii vvllaasstt nnaa sslljjeeddee}}iimm iizzbboorriimmaa,, {{ttoo bbii zznnaa~~iilloo ddaa CCrrnnaa GGoorraa vvii{{eennee bbii bbiillaa uunniikkaatt uu EEvvrrooppii ppoo ttoommee {{ttoo iimmaa jjeeddnnuu iissttuu vvllaaddaajjuu}}uu ppaarr-ttiijjuu oodd uuvvoo||eennjjaa vvii{{eessttrraannaa~~jjaa

Qpmjuj•lb!tdfob!tb{sjkfwb!{b!FV////////

8Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . I n t e rv j u

Direktorka kancelarije za evro-pske integracije u Vladi Srbije

MMiilliiccaa DDeelleevvii}} sa optimizmomo~ekuje sljede}i sastanak Savjetaministara EU iz kojeg je ranijenajavljeno da }e na sjednici uoktobru dati zeleno svijetlo inalo`iti Evropskoj komisiji da izra-di mi{ljenje o zahtjevu Srbije zasticanje statusa kandidata za~lanstvo u EU.

"Sama ~injenica da je postignutdogovor da se o tome (o zahtjevuSrbije) razgovara u oktobru,pokazatelj je pobolj{ane klimeunutar Savjeta ministara, koja }e,nadam se {to prije, dovesti dopomaka u procesu integracijeSrbije", kazala je Delevi} u razgov-oru za Evropski puls.

SSaavvjjeett MMiinniissttaarraa EEUU jjoo{{ rraannii-jjee jjee pprreeppoorruu~~iioo ddaa ssee uubbrrzzaa ppuuttSSrrbbiijjee kkaa EEUU,, kkaakkoo bbii ssee ppooddssttaakkaaooddiijjaalloogg BBeeooggrraaddaa ii PPrrii{{ttiinnee..VVjjeerruujjeettee llii ddaa }}ee SSrrbbiijjaa 22001111..ddoobbiittii ssttaattuutt kkaannddiiddaattaa??

Iskustvo me je nau~ilo dagledam {to se de{ava u ku}i i {to

vi mo`ete da u~inite da ubrzatesituaciju i nau~ilo me da je svijesto tome da ste ne{to uradili nu`nouvijek i vrati. Ne vrati se uvijekodmah, ali se vrati.

Na Srbiji je da aktivnim radomi zalaganjem doprinese da topostane mogu}e. Ja se nadam da}e se to desiti {to prije.

DDaa llii ssee ppllaa{{iittee ppoolliittii~~kkiihhuusslloovvlljjaannjjaa??

Pitanje Kosova nije uslovevropskih integracija, ali ~esto uti~ena odre|ivanje politi~kog konteks-

ta u kojem se odvijaju integracije.I kod ku}e, u Srbiji, i u EU.

PPrreetthhooddnnoogg mmjjeesseeccaa mmoogglleessuu ssee ~~uuttii ooccjjeennee eevvrrooppsskkiihh ppaarrllaa-mmeennttaarraaccaa ii ffuunnkkcciioonneerraa ppoojjeeddiinniihh~~llaanniiccaa EEUU ddaa }}ee ssee nnaakkoonn pprriijjeemmaaHHrrvvaattsskkee zzaauussttaavviittii pprroocceess pprroo{{ii-rreennjjaa nnaa zzaappaaddnnoomm BBaallkkaannuu.. PPllaa-{{iittee llii ssee ttaakkvvoogg sscceennaarriijjaa??

Ne mislim da }e se procespro{irenja zavr{iti nakon prijemaHrvatske, ali mislim da }e okolnos-ti, u kojima }e se procespriklju~enja odvijati, biti mnogo

D I R E K T O R K A K A N C E L A R I J E Z A E V R O P S K E I N T E G R A C I J E U V L A D I R E P U B L I K ES R B I J E M I L I C A D E L E V I ]

Tbsbeokb!tb!tvtkfejnbof!{bws|bwb!qptbp!v!lv~j

Milica Delevi}

HHrrvvaattsskkaa jjee ppoonnuuddiillaa ddookkuummeennttaa ii ttoo jjee zznnaa~~aajjaann ppootteezz kkoojjii nnaammuummnnooggoommee oollaakk{{aavvaa ii sskkrraa}}uujjee ppoossttuuppaakk,, aallii nneeoopphhooddnnoo jjee zzaavvrr{{iittiipprraavvnnoo tteehhnnii~~kkuu ii jjeezzii~~kkuu rreeddaakkttuurruu ddaa bbii ssee pprreevvoodd pprriillaaggooddiioojjeezziikkuu ssvvaakkee ppoojjeeddiinnaa~~nnee zzeemmlljjee

Da li podr`avate principregate kada je rije~ o pridru`ivanjuzemalja zapadnog Balkana?

Meni se ~ini da je najva`nijeda postoji svijest da se proceszavr{ava ulaskom ~itavog regiona uEU, bez obzira na to kada kojazemlja u|e u EU.

BBIITTNNOO JJEE DDAA SSVVIIUU\\EEMMOO UU EEUU

9Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . I n t e rv j u

te`e zato {to EU sa 27 ~lanica nijeisto {to i EU sa 12 ili 15 ~lanica.

Tako|e, ekonomska krizapredstavlja veliki izazov da sezadr`i stabilnost unutar ~lanica, alii solidarnost me|u njima.

EU se suo~ava i sa tim da sesada institucije koje su predvi|eneLisabonskim ugovorom morajuuspostaviti i po~eti da funkcioni{u.

Ima i novih izazova ume|unarodnom okru`enju, {tozna~i da }e okolnosti pro{irenjabiti te`e, ali ni EU, ni mi nijesmou{li u proces integracija samo izidealizma, ve} iz obostranoginteresa. To nas motivi{e da ovajproces zavr{imo.

KKaakkoo kkoommeennttaarrii{{eettee ooccjjeenneeeeuurroosskkeeppttiikkaa uu ddrr`̀aavvaammaa zzaappaaddnnooggBBaallkkaannaa kkoojjii,, uupprraavvoo zzbboogg ttrreennuuttnneekklliimmee uu EEUU oo kkoojjoojj ssttee ssaaddaa ggoovvoo-rriillii,, kkaa`̀uu ddaa EEUU vvii{{ee nnee}}ee nnii ppooss-ttoojjaattii kkaadd mmii bbuuddeemmoo iissppuunniilliiuusslloovvee zzaa ppuunnoopprraavvnnoo ~~llaannssttvvoo??

Ja ne vjerujem da ne}e posto-jati, ali }e se svakako mijenjati, jerto nije meta koja stoji. Evo, sadavidite, paradoksalno, da ova kriza

mo`e dovesti do tje{nje koordi-nacije, da bi se izbjegli izazovi.

Pitanje postojanja EU postavl-jalo se i kada je u nekim zemljamana referendumima propao evropskiustav i dok su trajali dogovori obud`etu EU 2007-2013, ali su tiizazovi, vidimo, prevazi|eni.

[[ttoo mmiisslliittee oo ssaarraaddnnjjii ssaazzeemmlljjaammaa rreeggiioonnaa uu pprroocceessuueevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa??

Saradnja sa zemljama regionane mo`e zavr{iti va{ unutra{njiposao. Prevo|enje je primjerkonkretnih mogu}nosti saradnje.Hrvatska je ponudila dokumenta ito je zna~ajan potez koji namumnogome olak{ava i skra}ujepostupak, ali neophodno je zavr{iti

pravno tehni~ku i jezi~ku redaktu-ru da bi se prevod prilagodiojeziku svake pojedina~ne zemlje.

KKoojjii ssuu sslljjeeddee}}ii kkoorraaccii SSrrbbiijjeennaa ppuuttuu kkaa EEUU??

Bitno je da se zadr`i reforms-ka dinamika, da se pripremesljede}i koraci, upu}ivanjeUpitnika za koji se mi ve}pripremamo koriste}i Upitnik kojije do{ao Crnoj Gori i Albaniji, jer

neka pitanja koja su upu}enaCrnoj Gori za nas su relevantnija,recimo sukcesija, saradnja saHa{kim sudom i otvaranje procesapregovora.

JJeessttee llii sspprreemmnnii zzaa ppiittaannjjaa??Ne o~ekujem da nas pitanja

iznenade, jer ako su uslovi isti,onda }e i pitanja biti sli~na.

Proces odgovora na Upitnik uCrnoj Gori nam je dao signalkoliko je va`no da to bude trans-parentno i da svi budu uklju~eni.Nadam se da }e na{a brzina ikvalitet odgovora pokazati ono {toEU ka`e, a to je da postojeadministrativni kapaciteti da seubrza proces priklju~enja.

Kada je u pitanju borba protiv

organizovanog kriminala i korupci-je, ti problemi se ne mogu rije{itiu kratkom roku, ali je Srbija uradi-la puno u posljednjih godinu danau borbi protiv organizovanog krim-inala u Srbiji, kao i na saradnji saslu`bama u regionu i svijetu.Mislim da EU to prepoznaje.

JJeeddaann oodd kklljjuu~~nniihh pprroobblleemmaassaa kkoojjiimmaa ssee zzeemmlljjee rreeggiioonnaassuuoo~~aavvaajjuu jjee ii ttaajj {{ttoo ssee zzaakkoonnii kkoojjiissee uu sskkllaadduu ssaa eevvrrooppsskkiimm iinntteeggrraaccii-jjaammaa ddoonnoossee,, nnee pprriimmjjeennjjuujjuu.. KKaakkoooobbeezzbbiijjeeddiittii nnjjiihhoovvuu pprriimmjjeennuu??

^esto citiram biv{eg hrvatskogministra za evropske integracije kojije, kada su im predstavnici Evropskekomisije kazali "nas interesuju samotri stvari-provedba, provedba, pro-vedba", odgovorio: "Dobro, mi smoprve dvije ispunili". Kada mi ispuni-mo prve dvije, to }e biti pozitivanpomak.

EU ne `eli da vidi da mi usva-jamo zakone, nego da te zakone,koji mijenjaju neke ustaljeneprakse i primjenjujemo. Ali, to jeproces koji }e nas postepenomijenjati. Ne o~ekujem da }e sveodmah biti bez gre{ke, ali bitno jeda se u tom smislu kre}emo.

VVeessnnaa RRAAJJKKOOVVII]]

PPrroocceess ooddggoovvoorraa nnaa UUppiittnniikk uu CCrrnnoojj GGoorrii nnaamm jjee ddaaoo ssiiggnnaall kkoolliikkoojjee vvaa`̀nnoo ddaa ttoo bbuuddee ttrraannssppaarrtteennoo ii ddaa ssvvii bbuudduu uukklljjuu~~eennii

[to odgovorite kada vas neko pita {to je to {to gra|ani imaju u ovomtrenutku od procesa evropskih integracija?

Kada pitate gra|ane, u svim istra`ivanjima, oni uglavnom ka`u da videbolju budu}nost za svoju djecu, {to je jedan racionalan odgovor koji pokazu-ju da imaju svijest da ne}e koristi osjetiti odmah.

Gra|ani smatraju i da }e im EU omogu}iti bolji standard `ivota imogu}nost slobodnog kretanja, putovanja bez ograni~enja, kao i mogu}nostda se uredi stanje u na{em dru{tvu.

Kada mene pitaju, to je konkretna ekonomska pomo} koju smo dobiliod EU od procesa tranzicije, {to je preko dvije milijarde eura i koje su isko-ri{}ene za projekte iz oblasti infrastrukture, energetike.

Druge koristi su to {to radimo na usvajanju zakona, {to imamomogu}nost da putujemo u zemlje EU bez viza.

ZZAA GGRRAA\\AANNEE SSRRBBIIJJEE EEUUZZNNAA^̂II BBOOLLJJUU BBUUDDUU]]NNOOSSTT

10Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . Doga|a j i i l i ~ n o s t i k o j i s u o b l i k ova l i Ev r opu

Industrijska rev-olucija obuhvata

period od 18. do19. vijeka kada suvelike promjene upo l j op r i v r ed i ,m a n u f a k t u r i ,

rudarstvu i transportu duboko uticale nasocio-ekonomske i kulturne tokove.Po~ela je u Velikoj Britaniji i postepenose {irila na Evropu, Sjevernu Ameriku iostatak svijeta. Industrijska revolucija jeozna~ila veliki preokret u ljudskoj istori-ji - uticala je, na neki na~in, na skorosvaki aspekt dnevnog `ivota.

U drugoj polovini 18. vijeka, unekim dijelovima Velike Britanije,otpo~ela je tranzicija sa ru~ne proizvod-nje i ekonomije koja se zasnivala na snazi`ivotinja ka proizvodnji ~iju su osnovu~inile ma{ine. Do{lo je do mehanizacijetekstilne industije, razvoja tehnologijeproizvodnje ~elika i pove}ane upotrebeuglja. Razvoj trgovine je omogu}en grad-njom kanala, pobolj{anjem puteva istvaranjem `eljeznice. Izum parne ma{ine(prete`no na ugalj), {ire kori{}enje snagevode za pokretanje mehanizama (u tek-stilnoj industriji) doprinijeli su dra-mati~nom pove}anju u proizvodnimkapacitetima. Uvo|enjem u upotrebuma{inskih alata, koji su se sastojali samood metala u prve dvije dekade 19. vije-ka, stvorilo je uslove za proizvodnju jo{slo`enijih ma{ina za proizvodnju udrugim industrijama.

Prva industrijska revolucija, koja jepo~ela u 18. vijeku, oko 1850. je dovelado Druge industrijske revolucije, kada sutehnolo{ki i ekonomski napredak dobilina ubrzanju sa razvojem parnih ma{ina(prije svega, brodova na ovaj pogon),`eljeznica, motora sa unutra{njim sagori-jevanjem i elektri~ne energije.

Revolucija se {irila kroz zapadnu

Evropu i sjevernu Ameriku, vr{e}i uticajna ~itav svijet kroz proces koji se nazvaoindustralizacija. Uticaj ovog procesa nadru{tva je ogroman, a uticaj na ~ovjeka injegovo okru`enje je bio nezabilje`en udotada{njoj istoriji. Fabrike i masovnaurbanizacija ne samo da su izmijenilina~in `ivljenja, nego i izgled do tadaprete`no agrarnog krajolika. Do 18. vije-ka samo London i Pariz su imali prekopar stotina hiljada stanovnika, dok je u19. vijeku ve} postojalo nekoliko grado-va u kojima je `ivjelo preko milionstanovnika.

Putevi, `eljeznica, tuneli i ~eli~nimostovi su povezali razne krajeve dr`avai kontinenata i skratili nekad vi{ednevnaputovanja na sate. Parni brodovi su dra-mati~no skratili okeanska putovanja inekad veliki i nepoznati svijet ubrzo jepostao mali.

Nau~na i tehnolo{ka dostignu}a suza nekoliko stotina puta uve}aliproizvodnju agrarnih i industrijskihdobara, {to je propra}eno adekvatnompopulacionom eksplozijom. Preveliki rast

populacije i nemogu}nost dr`ava daadekvatno odgovori na taj problemdove{}e do migracije stanovni{tva izStarog u Novi svijet. Ova migracija koja}e na intenzitetu posebno dobiti u 19. iprvoj polovini 20. vijeka zasigurno }e bitinajve}a u istoriji ~ovje~anstva.

Me|utim, u povoljnostima koje jedonijela industrijska revolucija nijesumogli svi da u`ivaju. Umjesto stare feu-dalne aristokratije i kmetova, pojavila senova industrijska bur`oazija i na milionisiroma{nih radnika. Uslovi `ivota uvelikim gradovima su bili zastra{uju}i, azbog malih nadnica i djeca su bila pri-morana na rad. Ipak, za dru{tvene prom-jene nijesu bili potrebni vjekovi kao neka-da. Razvoj tehnologije, porast op{teg ste-pena obrazovanja i prije svega, komu-nikacijskih sredstava ({tampe), doveo jedo razvoja filozofija i ideologija koje suzahtijevale ne samo pobolj{anje standar-da, nego i davanje vlasti u ruke ve}inestanovni{tva - koncept koji je prije polavijeka bio nezamisliv. Ipak, prije ideologi-ja nastali su sindikati - organizacije

Priredio: Milo{ Vukanovi}

////////

D R U G I U S P O N - I N D U S T R I J S K A R E V O L U C I J A I P O K O R A V A N J E S V I J E T A

Lblp!kf!qbsob!nb|job!qplsfovmb!hmpcbmj{bdjkv

RRaazzvvoojj tteehhnnoollooggiijjee,, ppoorraasstt oopp{{tteegg sstteeppeennaa oobbrraazzoovvaannjjaa ii kkoommuu-nniikkaacciijjsskkiihh ssrreeddssttaavvaa (({{ttaammppee)) ddoovveeoo jjee ddoo rraazzvvoojjaa ffiilloozzooffiijjaa ii iiddee-oollooggiijjaa kkoojjee ssuu zzaahhttiijjeevvaallee nnee ssaammoo ppoobboolljj{{aannjjee ssttaannddaarrddaa,, nneeggoo iiddaavvaannjjee vvllaassttii uu rruukkee vvee}}iinnee ssttaannoovvnnii{{ttvvaa - kkoonncceepptt kkoojjii jjee pprriijjeeppoollaa vviijjeekkaa bbiioo nneezzaammiisslliivv.. PPrriijjee iiddeeoollooggiijjaa nnaassttaallii ssuu ssiinnddiikkaattii ~~iijjaajjee bboorrbbaa rreezzuullttiirraallaa ppoobboolljj{{aannjjeemm `̀iivvoottnnoogg ssttaannddaarrddaa uu EEvvrrooppii

11Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . Doga|a j i i l i ~ n o s t i k o j i s u o b l i k ova l i Ev r opu

udru`enih radnika koji su se borili za ve}eplate, bolje radno vrijeme i uslove rada.Svi ovi pokreti rezultira}e pobolj{anjem`ivotnog standarda ~ovjeka u Evropi ({toje produ`ilo i `ivotni vijek), boljih uslovaza obrazovanje i, eventualno, ostvarivan-je prava glasa. [kolski, zdravstveni, pores-ki i pravni sistemi bi}e reformisani podpritiscima radnika, ali i bur`oazije koja jesmatrala da pobolj{anje narodnog dobradovodi i do ja~anja dr`ave. Borba koja }eizgledati da je dobijena preno{enjemprava glasa sa bogate manjine na cijelostanovni{tvo bi}e nastavljena konstantnimugro`avanjem prava stanovni{tva odstrane dr`ave, na ~iji rad }e najve}i uticajopet imati ona ista bogata manjina.Na`alost, taj problem, koji je nasljedstvo19. vijeka, mnoge dr`ave ne}e rije{iti niu 21. vijeku.

Industrijska revolucija i tehnolo{kiuspon Evrope, osim uve}anja proizvodnjedobara i populacionog rasta, dovela je ido novog rasta tehnolo{ke superiornostiovog kontinenta u svijetu. Iako je Evropanajistaknutiji dio ljudske civilizacije jo{ od16. vijeka, sada su se stvorili uslovi zanjegovo totalno pokoravanje. Posljednjikutak zemljine kugle bio je istra`en do19. vijeka, a sad je tehnologija i medic-ina dozvoljavala da se i oni osvoje.Neprekidna ekspanzija industrije i ljudizahtijevali su stalan priliv novih resursa, akolonije su pru`ale odli~ne resursnebaze. Ovo je bio glavni pokreta~ poho-da evropskih sila ka kolonijama, ali i izvorbudu}ih ratova, prije svega onih svjetskih.

Od po~etka kolonijalizma [panija,Portugalija, Velika Britanija, Francuska,Nizozemska i Rusija su se borile za {tove}i komad zemlje na drugim kontinen-tima. Poslije prvobitnih uspijeha uLatinskoj Americi, [panija i Portugalija sutek neznatno uspjele da pro{ire svojekolonije u Africi i Aziji. Nakon op{tegprivrednog, vojnog i kulturnog kraha u17. i 18. vijeku ove dvije nekada{nje silesu veoma brzo izgubile trku i u industri-jalizaciji. Nacionalne revolucije u Americii potiskivanje sa ostalih kontinenatapretvori}e iberijske dr`ave u sile drugogreda. Francuzi su, poslije slomaNapoleona, polako protjerani iz sjeverneAmerike i Indije (iako je ovaj procespo~eo mnogo ranije lo{om kolonijalnompolitikom). Gubitkom prevlasti nad mori-ma okrenuli su se bli`im kolonijama i

zauzeli veliki dio isto~ne i centralneAfrike, kao i Bliskog Istoka i jugoisto~neAzije. Holan|ani, pokrenuti svojom zlat-nom epohom u 17. vijeku i masovnomindustralizacijom, nijesu se upustili uneka velika kolonijalna osvajanja, (iako suimali ogromne posjede u Indoneziji iKaribskoj Americi), nego su vi{e pratiliBritanski model kontrole trgova~kih pute-va gdje su vodili donkihotovsku bitku savladom u Londonu. Rusija bez prilazatoplim morima, svoju kolonijalnu politikuusmjerila je ka ogromnim nepreglednimprostorima Sibira i centralne Azije.Postojale su jo{ neke evropske dr`avekoje su ostvarile svoje kolonije, kaoBelgija po dobijanju nezavisnosti uKongu, ali sve je to blijedilo premaprekomorskim posjedima viktorijanskogBritanskog carstva.

Kolonijalna carstva su prete`noformirana do kraja 19. vijeka od stranedr`ava koja su svoj nacionalni status idr`avna ure|enja oformili u pro{lom ilipo~etkom toga vijeka. To nije slu~aj saNjema~kom i Italijom koje su kao nacijenastale poslije 1860. Me|utim, njihoveindustrije i vladaju}e elite nijesu bilezadovoljne mrvicama koje su im ostavl-jene u Africi. Industrija Njema~ke je dokraja 19. vijeka pretekla ne samo

Francusku, ve} i Veliku Britaniju i bila jojje potrebna sve ve}a sirovinska i tr`i{nabaza kolonija. Svi uslovi za veliki sukobme|u evropskim silama, potkrijepljenimnovim ideolo{kim i nacionalnim razlika-ma, kao i nekim starim nera{~i{}enimra~unima, bili su stvoreni.

Industrijska revolucija je ubrzalaevropski razvoj do neslu}enih granica.

Za par decenija tehnolo{ki napredakje uve}ao ve} ste~enu dominantnostEvropljana da su milionski afri~ki i azijskinarodi s lako}om pokoreni. U osvojenimzemljama zavodili su svoj dru{tveni sistemi nametali svoj jezik i tako ugra|ivalievropsku kulturu u osnove budu}edr`avnosti tih naroda. Migracijom ka i satih prostora po~elo je naseljavanje bijelerase na Amerikama, u Africi i Australiji,crna rasa je pre{la u Ameriku i Evropu,dok su Indusi preseljeni u Afriku iAmeriku. Samom migracijom narodado{lo je i do mije{anja kultura, na koje nisuperiorna evropska kultura nije bilaimuna. Tehni~ki napredak i kolonizacijaubrzao je protok naroda, kultura i znan-ja i doveo do usijanja proces globalizaci-je zapo~et (po nekima) otkri}em Amerika.

Autor je saradnik na programima uCentru za gra|ansko obrazovanje (CGO)

ZZaa ppaarr ddeecceenniijjaa tteehhnnoolloo{{kkii nnaapprreeddaakk jjee uuvvee}}aaoo vvee}} ssttee~~eennuu ddoomm-iinnaannttnnoosstt EEvvrroopplljjaannaa ddaa ssuu mmiilliioonnsskkii aaffrrii~~kkii ii aazziijjsskkii nnaarrooddii ssllaakkoo}}oomm ppookkoorreennii.. UU oossvvoojjeenniimm zzeemmlljjaammaa zzaavvooddiillii ssuu ssvvoojjddrruu{{ttvveennii ssiisstteemm,, nnaammeettaallii ssvvoojj jjeezziikk ii ttaakkoo uuggrraa||iivvaallii eevvrrooppsskkuu kkuull-ttuurruu uu oossnnoovvee bbuudduu}}ee ddrr`̀aavvnnoossttii ttiihh nnaarrooddaa.. MMiiggrraacciijjoomm nnaarrooddaa kkaaii ssaa ttiihh pprroossttoorraa ddoo{{lloo jjee ddoo mmiijjee{{aannjjaa kkuullttuurraa,, nnaa kkoojjee nnii ssuuppeerrii-oorrnnaa eevvrrooppsskkaa kkuullttuurraa nniijjee bbiillaa iimmuunnaa

12Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

11..Za{to nam je ovdje bitan student

Pravnog fakulteta u Podgorici NN.. DDrraa-ggii}}eevvii}}? Je li eti~ki jednog mladog~ovjeka turati u novine prije nego jezavr{io osnovne akademske planove iusre}io rodbinu diplomom?

Avaj, bitan nam je taj mladi} jerje u emisiji "Replika" na RTCG jasno iglasno rekao da Albanaci u Crnoj Gori"imaju i previ{e prava".

Hvala Telekomu, vje~na slavadugmetu za premotavanje: mogao samtri puta zaredom da iskola~im o~i inavija~ki vrisnem poslije du`eg vreme-na "Ecce homo!"

Sada }emo da vidimo {to je,zapravo, juno{a rekao, pa onda slijedilament nad omladinom i njenimdometima.

Naime, ako Albanci imaju previ{eprava, kako omladinac tvrdi, to zna~ida im se dio prava treba uskratiti. Jer,ako je ne~ega previ{e, to je gre{ka usistemu gdje bi trebalo sve po{tenodijeliti, pa i politi~ka prava. Budu}ipravnik, ergo, zagovara nivelacijuustavno raspore|enih prava, {to jedirektno u suprotnosti sa odoma}enimstereotipom da ovda{nja omladina ne`eli korjenite dru{tvene promjene.

Re~eni "vi{ak prava" koji ih je za-pao, Albanci, kao manjinski narod, mo-gu ostvariti samo i jedino na u{trb ve-}inskog naroda i ostalih manjina. To nas

dovodi do zaklju~ka proiza{log iz juno-{inog iskaza: ve}inski narod i ostale ma-njine ugro`eni su od strane Albanaca!

Ma, je li? Od kada znam za sebe Albanci su

u kolokvijalnom diskursu tretirani kao

gra|ani drugog reda. U redovnompozivu Jugoslovenske narodne armije(JNA), potkraj osamdesetih, po svje-do~enjima pre`ivjelih, upravo jealbanska manjina imala ekskluzivnopravo ~i{}enja toaleta.

Pojam "{iptar" u Crnoj Goridevedesetih dobio je semanti~ku vri-jednost osobe koja se slabo obla~i ilibi}a pod nekom vrstom falinke.Sjetimo se u to ime "{iptarki", demodi-ranih plavo-bijelih patika koje su val-jale jedino za ~asove fizi~kog.

Prisje}am se opet ispovjesti jednogdrugara albanske nacionalnosti kojemsu se drugovi iz zgrade sprdali kada biga majka sa prozora na maternjemjeziku pozvala na ru~ak.

Onda su do{li me|edoliki polica-

jaci koji su, ne tako davno, maltretiraliljude jer se ne prezivaju na "i}". Pa suAlbancima, jo{ prije sto godina, upopisnim knjigama dodavali "i}", kakobi ih u dalekoj budu}nosti li{ili nespo-razuma sa organima reda i nemira.

Ako je to mogu}e, pomenimosada nekog poznatog sudiju Ustavnogsuda Albanca, urednika medija, direk-tora nacionalnog preduze}a ilivoditeljke zabavnih emisija na televiz-iji. Sjetimo se i kako je mudro biv{iministar KKaallaammppeerroovvii}} Albance pozvaoda slave progla{enje kosovske dr`ave upotajnom krugu porodice. I takodalje...

Od mladih individua me ni{ta ne~udi, jo{ od mojih nik{i}kih studijakada je jedan domski funkcioner u brkstranim donatorima sasuo svojegnu{anje nad konceptom mije{anogbraka. Vonja i uvijek je vonjala onapri~a kako je omladina ekskluzivni diodru{tva, apriori usmjerena na progre-

VVoonnjjaa ii uuvviijjeekk jjee vvoonnjjaallaa oonnaa pprrii~~aa kkaakkoo jjee ccrrnnooggoorrsskkaa oommllaaddiinnaaeekksskklluuzziivvnnii ddiioo ddrruu{{ttvvaa,, aapprriioorrii uussmmjjeerreennaa nnaa pprrooggrreessiivvnnee vvrriijjeedd-nnoossttii ii eemmaanncciippaacciijjuu.. ""PPoonnaavvlljjaa ssee ttoo sseerriijjsskkii"" nnaa RRTTCCGG:: nniijjeessuu lliissttuuddeennttii ppjjeenniillii pprriijjee nneekkuu ggooddiinnuu kkaakkoo hhoommoosseekkssuuaallccee ttrreebbaa ssttrr-ppaattii uu kkaakkaavv ttoorr jjeerr ssee pprroottiivvee ssttaarroomm ddoobbrroomm ""ttuurraajj - vvaaddii"" ssiissttee-mmuu rreepprroodduukkcciijjee,, kkoojjii nnaamm jjee uu aammaanneett oossttaavviioo ggllaavvoomm ii bbiijjeelloommbbrraaddoomm `̀iivvuu}}ii bboogg ssaa nneebbeessaa

Nmbeptu!lpkb!wpokbPi{e: Brano Mandi}

MMllaaddii ssuu nnaajjvvee}}ii gguubbiittnniiccii uu ddrruu{{ttvvuu kkoojjee ssee nnee ttrruuddii ddaa ppoogglleeddaaddaalljjee oodd kkoomm{{iijjsskkoogg pprreeppuuccaavvaannjjaa ssaa SSrrbbiijjoomm kkoojjee ssee nnaajjvvii{{ee ppoollii-ttii~~kkii iissppllaattii

13Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

sivne vrijednosti i emancipaciju."Ponavlja se to serijski" na RTCG: nije-su li studenti pjenili prije neku godinukako homoseksualce treba strpati ukakav tor jer se protive starom dobrom"turaj - vadi" sistemu reprodukcije, kojinam je u amanet ostavio glavom ibijelom bradom `ivu}i bog sa nebesa.

Mladi su, ustvari, najve}i gubitniciu dru{tvu koje se ne trudi da pogledadalje od kom{ijskog prepucavanja saSrbijom koje se najvi{e politi~ki isplati.Ofucana jadikovka da se studenti uCrnoj Gori nijesu nikad pobunili, tolikoje opteretila mozgove dobromisle}ihda su i u jednom |a~kom {trajku naCetinju, nanju{ili kraj mrskog re`ima.Dok se ~eka veliki prasak politi~kepromjene, obrazovni sistem ne uspije-va da obrazuje kriti~nu masu slobod-nih umova, oslobo|enih naciona-listi~kog bremena njihovih roditelja.

Tako je i mla|ani Dragi}evi} iznio

svoju `alosno ograni~enu misao bez daga iko upozori, na javnom servisu kojiAlbanci pla}aju iz svog d`epa.

22..A dr`ava pla}a Srpske novine.

Srpske novine pla}aju MMiilliijjaannuu BBaalleettii}}i MMoommiirraa VVoojjvvooddii}}aa. To zna~i: Mili-jana i Momir direktno rade za novacVlade MMiillaa \\uukkaannoovvii}}aa - onog istogkoji je zajedno sa HHaa{{iimmoomm TTaa~~iijjeemmpreko albanske mafije nametnuojaram srpskom narodu u Crnoj Gori;zario no` u le|a svakom po{tenomSrbinu koji ~ita srpske novine i unjima tra`i lupom {ta ima da muporu~e Milijana ili Momir.

Po~inje i Srpska televizija. Dr`avaopet uplati dr MMoomm~~iilluu VVuukkssaannoovvii}}uu iSrpskom savjetu koji je smijenioDukljansku akademiju u istom prostoru(jesu li prekadili?), uplati daklen, dr`a-va stotina hiljada, a oni fino okupe

novinare, pa jo{ voljne da se etni~kianga`uju.

Ima li bolnije ideje od televizijekoja za ciljnu grupu u svom imenuodredi naciju. Lijepo bi bilo da se natome ne stane nego da se pokrene

radio za Bo{njake, robna ku}a zaAlbance ili ringi{pil za Rome.

Isti oni koji su pujdali na rat sada}e lijepo o tro{ku gra|ana da cvrku}una novoj televiziji. Toliko je o~iglednapotreba vladara za starim trubadurima,kako bi se na njima izmjerili i ispaliprave gra|anske veli~ine.

^udo je kako politi~ka pragmauvijek lako na|e ulogu ojka~ima imrziteljima drugih nacija. U ovomslu~aju, oni su stra{ilo, pa jo{ televiz-ijsko, koje treba da uveli~a slikugra|anskog koncepta vlasti.

Vlast mo`e da ka`e: eto mi smodemokrate, pu{tamo Momira iMilijanu, a sje}ate se drage na{e ostalemanjine, kako su vas Momir i Milijana~a{}avali prije dvadeset godina. Samo{to su sada medijski kuriozitet, a tadasu bili skoro pa mejnstrim.

Jezivo je providna ta igra. Kao {toje vrlo znakovita ~injenica da na istom

mjestu gdje je nakad bila DANU,udarna pesnica crnogorskog hardkora,sada sjede srpski butnovnici sa punimbu|elarom od vi{e stotina hiljada euranovca poreskih obveznika. @ao prosto~ovjeku bude, kada se sjeti kako su sete pare mogle iskoristiti, koliko je rupaspremnih za zakrpu, da ne otvaramonove.

Kao da Srbi u Crnoj Gori nemajukablovsku televiziju i veliki broj srpskihkanala na kojima mogu ~uti informa-ciju o svojoj kulturi, tradiciji, a sve tou solidnoj produkciji i o malom tro{ku.Ovako }emo dobiti jednu skupuigra~ku koja }e, iskustvo Srpskih nov-ina nas u~i, slu`iti kao politi~ka alatkaspremna da izbunari najcrnje parolekoje smo zaboravili i jednom ostavili uratnim godinama. Ima}e sada prilikumladi poput gorepomenutog Dra-gi}evi}a da dohvate svje`e vode sazdenca mudrosti i naslu{aju se tre}e-razrednih pjesnika i pisaca kojima jejedina identitetska veza sa stvarno{}udirljiva fiksacija da se bijeli ~ovjek uro-tio u namjeri da potre hiljadugodip{njutradiciju Srba. Vidje}emo grije{im li.Bi}e to prava blagovijest na medijskomnebu koje realno ima kapaciteta daiznjedri jednu valjanu televiziju i jednednevne novine. Nego, htjeli smo plu-ralizam, pa jo{ i demokratiju - sada jepla}amo.

Autor je novinar dnevnog lista"Vijesti"

PPoo~~iinnjjee ii SSrrppsskkaa tteelleevviizziijjaa.. KKaaoo ddaa SSrrbbii uu CCrrnnoojj GGoorrii nneemmaajjuukkaabblloovvsskkuu tteelleevviizziijjuu ii vveelliikkii bbrroojj ssrrppsskkiihh kkaannaallaa nnaa kkoojjiimmaa mmoogguu~~uuttii iinnffoorrmmaacciijjuu oo ssvvoojjoojj kkuullttuurrii,, ttrraaddiicciijjii,, aa ssvvee ttoo uu ssoolliiddnnoojj pprroo-dduukkcciijjii ii oo mmaalloomm ttrroo{{kkuu.. OOvvaakkoo }}eemmoo ddoobbiittii jjeeddnnuu sskkuuppuu iiggrraa~~kkuukkoojjaa }}ee sslluu`̀iittii kkaaoo ppoolliittii~~kkaa aallaattkkaa sspprreemmnnaa ddaa iizzbbuunnaarrii nnaajjccrrnnjjeeppaarroollee kkoojjee ssmmoo zzaabboorraavviillii ii jjeeddnnoomm oossttaavviillii uu rraattnniimm ggooddiinnaammaa

Institut Alternativaje tokom 2010.

r e a l i z o v a oistra`ivanje uoblasti javnihnabavki u CrnojGori sa osvrtom napitanja transpar-

entnosti i odgovornosti. Istra`ivanje jesprovedeno u okviru projekta "EU Matrix -Monitoring procesa evropskih integracija sanaglaskom na primjenu Nacionalnog planaintegracija Crne Gore u EU". Ovaj projekatse realizuje u partnerstvu sa Centrom zamonitoring (CEMI) i Evropskim pokretom uCrnoj Gori (EPuCG), a uz podr{ku FondacijeInstitut za otvoreno dru{tvo predstavni{tvoCrna Gora (FOSI ROM).

Javne nabavke predstavljaju skup svihradnji i aktivnosti koje javni sektor preduz-ima u cilju ekonomi~ne nabavke roba, uslu-ga i radova. U Crnoj Gori je na javnenabavke u 2009. potro{eno preko 433 mil-iona evra. Zna~ajna javna sredstva koja seizdvajaju za javne nabavke otvaraju prostorvisokog rizika za korupciju, {to ukazuje nazna~aj ja~anja transparentnosti i odgov-ornosti u ovoj oblasti. Sistem javnih nabav-ki je uspostavljen 2001. kada je usvojen prviZakon o javnim nabavkama. Usvajanjemnovog Zakona 2006. zakonski okvir jezna~ajno pobolj{an, ali nije u potpunostiuskla|en sa relevantnim direktivama EU. Utoku je revizija zakonodavnog okvira javnihnabavki sa ciljem njegovog uskla|ivanja sapravom EU.

TTRRAANNSSPPAARREENNTTNNOOSSTT Zakon o javnim nabavkama propisuje

obavezu naru~ioca da do kraja teku}egodine donese plan javnih nabavki ukolikou narednoj godini namjerava da izvr{i javnunabavku ~ija vrijednost prelazi 100.000eura. Naru~ioci moraju jasno definisatipredmet javne nabavke, planirana sredstva,potrebne koli~ine i period za koji je pred-

vi|ena predmetna nabavka. Okvirni sadr`ajplana javne nabavke se objavljuje na inter-net stranici Direkcije za javne nabavke(DJN).

U praksi, i pored zakonske obaveze,jedan broj naru~ilaca ne donosi godi{njeplanove javnih nabavki, dok jedan broj onihkoji nemaju obavezu, ipak, usvaja planove.Dr`avna revizorska institucija (DRI) je u2007. i 2008. utvrdila da je praksa da sejavne nabavke vr{e bez done{enih planovao javnim nabavkama. Kako planovi javnihnabavki dostupni javnosti ne sadr`e obraz-lo`enja nije mogu}e ocijeniti opravdanostpojedinih nabavki. Takva praksa je suprot-na principu da javni sektor treba da kupu-je samo ono {to je neophodno, u ko-li~inama i u vrijeme kada je to potrebno.

DDoossttuuppnnoosstt iinnffoorrmmaacciijjaa iilliiddookkuummeennttaacciijjee uu ppoossttuuppkkuu

jjaavvnniihh nnaabbaavvkkiiDJN redovno, na svojoj internet strani-

ci i u dnevnoj {tampi, objavljuje pozive zajavno nadmetanje i odluke o dodjeli ugov-ora u postupcima javnih nabavki, osim zanabavke male vrijednosti koje se sprovodeneposrednim sporazumom. Me|utim, nivotransparentnosti u postupcima javnih nabav-ki ograni~en je nedostupno{}u ugovora ojavnim nabavkama, aneksa ugovora iizvje{taja o sprovo|enju ovih ugovora nasajtu DJN.

Disciplina naru~ilaca u pogledudostavljanja izvje{taja o ugovorima o javnimnabavkama se iz godine u godinu pove}ava.Ipak, neke institucije ne dostavljaju poseb-no godi{nji izvje{taj o javnim nabavkama,jer su u nadle`nosti neke druge institucije,pa je te{ko utvrditi koliko su novca one

utro{ile u svrhu javnih nabavki. To je slu~ajsa javnim preduze}ima ~iji je osniva~op{tina, {kolama koje su u nadle`nostiMinistarstva prosvjete i nauke, itd.

FFaazzaa nnaakkoonn uussvvaajjaannjjaa ooddlluukkee ooddooddjjeellii jjaavvnnee nnaabbaavvkkee

Naj~e{}i primjer kr{enja principa trans-parentnosti je to {to se zahtjevi navedeni uobavje{tenju o nabavci, pozivu za dostavl-janje ponuda ili tenderskoj dokumentaciji,mijenjaju u ugovoru koji se zaklju~uje saizabranim ponu|a~em, odnosno to {to seuslovi izvr{enja ugovora mijenjaju nakonnjegovog zaklju~ivanja. Na taj na~in se vr{ezloupotrebe nakon dono{enja odluke ododjeli ugovora i vr{i indirektna diskrimi-nacija ponu|a~a ~ije ponude nijesu prih-va}ene.

Zakon o javnim nabavkama reguli{epostupak do usvajanja odluke o dodjeliugovora i ne obezbje|uje mehanizme kojibi garantovali uskla|enost ugovora sa zaht-jevima koji su predvi|eni tenderskom doku-mentacijom. Tako|e, u Zakonu ne postojemehanizmi koji prate naknadne izmjeneugovora, a sama kontrola izvr{enja ugovo-ra je izvan granica ovog Zakona. Ovo jeposebno bitno u odnosu na nabavke rado-va, gdje je najve}i broj primjera da se kroznaknadne radove ugovorne u pregovara-~kom postupku bez prethodnog objavljivan-ja poziva za javno nadmetanje, bitno mijen-jaju uslovi osnovnog tendera i na taj na~indikrimini{u ponu|a~i ~ije ponude nijesuprihva}ene. Naknadnim radovima se sma-traju radovi koji nijesu uklju~eni u prvobit-no razmatrani projekt ili u izvornom ugov-oru, ali koji uslijed nepredvi|enih okolnos-ti, postanu neophodni za izvr{enje iliizvo|enje u njima opisanih usluga, odnosnoradova, i kada se takve dodatne usluge iliradovi ne mogu tehni~ki ili ekonomskiodvojiti od glavnog ugovora bez ve}ihte{ko}a za naru~ioca. Takvi ugovori se jedi-no mogu zaklju~iti sa ponu|a~em kojem jedodijeljen glavni ugovor, a ukupna vrijed-nost ugovora dodijeljenih za dodatne uslugeili radove ne mo`e pre}i 25% od vrijednos-ti glavnog ugovora. Ova odredba se umjestou izuzetnim i opravdanim slu~ajevima koristi{iroko i na taj na~in dovodi u pitanje.

14Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . U f oku su

( N E ) T R A N S P A R E N T N O S T I ( N E ) O D G O V O R N O S T U S I S T E M U J A V N I H N A B A V K I UC R N O J G O R I

Pi{e: Stevo Muk

////////Sbk!{b!lpsvqdjkv

15Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . U f oku su

OODDGGOOVVOORRNNOOSSTT "Poruka mora da glasi: dr`ava je jasno

formulisala pravila za sprovo|enje javnihnabavki i ima namjeru da ih rigoroznoprimjenjuje; prekr{ioci }e biti ka`njeni poZakonu; slu`benici umije{ani u korupcijubi}e otpu{teni; ponu|a~i koji prekr{e prav-ila bi}e ka`njeni i bi}e isklju~eni iz budu}ihtendera stavljanjem na crnu listu".

Ovako je Direkcija za javne nabavke ufebruaru 2010. isticala opredjeljenje Vlade uodnosu na zakonitost i odgovornost u javn-im nabavkama. Nema sumnje da je ja~anjemehanizama kontrole i odgovornosti u javn-im nabavkama klju~no u borbi protivkorupcije, ali je stvarnu odlu~nost nadle`nihdr`avnih organa mogu}e procijeniti samokroz praksu utvr|ivanja disciplinske,prekr{ajne i krivi~ne odgovornosti.

DDiisscciipplliinnsskkaa ooddggoovvoorrnnoossttDr`avni slu`benik odnosno namje-

{tenik, izme|u ostalog, je odgovoran zazakonitu, svrsishodnu upotrebu javnih sred-stava kojima upravlja i koja koristi u svomradu. Zakonom su kao te`i disciplinskiprekr{aji predvi|eni "nepravilno raspolagan-je povjerenim sredstvima, zloupotrebapolo`aja ili prekora~enje ovla{}enja u slu`bi;svako propu{tanje koje onemogu}avagra|anina ili pravno lice u ostvarivanjuzakonskih prava; davanje neta~nih podata-ka koji su od uticaja na dono{enje odluke".

Ipak, kod naru~ilaca kod kojih su upostupku revizije registrovane nepravilnosti ikr{enja u postupcima javnih nabavki nijebilo disciplinskih postupaka protiv odgov-ornih lica ili dr`avnih slu`benika. Premapodacima Centralne kadrovske evidencijeevidentirana su svega ~etiri te`a disciplinskaprekr{aja, i to za neizvr{avanje, nesavjesno,neblagovremeno ili nemarno vr{enjeslu`benih obaveza. Iz navedenog proizilazida ne postoji praksa izricanja disciplinskihmjera protiv starje{ina i slu`benika odgov-ornih za javne nabavke, odnosno da disci-plinska odgovornost u odnosu na postupkejavnih nabavki nije razvijena.

PPrreekkrr{{aajjnnaa ooddggoovvoorrnnoosstt Zakonom o javnim nabavkama

utvr|eno je ~etrnaest radnji koje predstavl-jaju prekr{aj i odre|ene su nov~ane kazneza pravno lice naru~ioca, dok je samo zajedan od ovih prekr{aja predvi|ena odgov-

ornost odgovornog lica naru~ioca. Suprotnoantikorupcijskim deklaracijama sadr`anim uZakonu o javnim nabavkama, za kr{enjeodredbi o konfliktu interesa i antikorupci-jskih pravila, nije predvi|ena prekr{ajnaodgovornost.

U praksi se javila dilema da li je DJNnadle`na za podno{enje zahtjeva za pokre-tanje prekr{ajnog postupka ili samo prijavanadle`nim organima. Naime, Zakonom oprekr{ajima je propisano da se prekr{ajnipostupak inicira zahtjevom ovla{}enogorgana ili o{te}enog. Zahtjeve su ovla{}enida podnesu izme|u ostalih i "organiuprave", a prijave lica ~iji je pravni interespovrije|en.

Zakon o javnim nabavkama propisujeda DJN "obavje{tava Dr`avnu revizorskuinstituciju i podnosi prijave ostalim nadle-`nim organima o slu~ajevima kr{enja postu-paka javnih nabavki za koje sazna u vr{enjuposlova iz svoje nadle`nosti".

DJN je u drugoj polovini 2009. podni-jela 19 zahtjeva za pokretanje prekr{ajnogpostupka podru~nim organima za prekr{aje,ali su oni, uglavnom, odba~eni saobrazlo`enjem da su zahtjevi podnijeti odstrane neovla{}enog organa, dok je jedanbroj odba~en zbog neurednog i neblagovre-menog postupanja DJN. Predsjednik Vije}aza prekr{aje i predsjednik Podru~nog organaza prekr{aje u Podgorici smatraju daDirekcija nije nadle`na za podno{enje zaht-jeva za pokretanje prekr{ajnog postupka ida je to "proizvod gre{ke" u Zakonu o javn-im nabavkama u kojem nijesu jasnoodre|ene nadle`nosti za pokretanjeprekr{ajnog postupka. Ministarstvo finansija,tako|e, nije podnijelo nijedan zahtjev zapokretanje prekr{ajnog postupka.

O nesaglasnosti izme|u dva zakona iprakse dovoljno svjedo~i to {to je Zakonomo prekr{ajima predvi|eno da "Ministarstva idrugi organi uprave... vode postupak zaprekr{aje za koje je propisana nov~anakazna", a to je slu~aj sa svim prekr{ajimaZakona o javnim nabavkama. No, uMinistarstvu finansija nema slu`benika koji bivodio prekr{ajni postupak u javnim nabavka-ma. Zabrinjavaju}e je da se podru~ni organiza prekr{aje nijesu ogla{avali nenadle`nimzbog ovog zakonskog odre|enja, ve} izsasvim drugih razloga.

^ak i kada bi u pogledu nadle`nosti zapokretanje i vo|enje prekr{ajnog postupka

sve funkcionisalo besprekorno i prekr{ajnaodgovornost bila utvr|ena, ta kazna ne bipostigla svoj cilj. Zakon o javnim nabavka-ma predvi|a da za kr{enje zakona nov~anukaznu pla}a organ -naru~ilac, a Zakon oprekr{ajima da se sredstva napla}ena odnov~anih kazni upla}uju u Bud`et CrneGore. Navedena rje{enja su besmislena i neposti`u svrhu izricanja sankcije.

O~igledno je da su razli~ita tuma~enjaodredbi dva zakona, odsustvo koordinacijeme|u organima uz pasivnost DJN usloviliodsustvo primjene prekr{ajnih odredbi iizostanak odgovornosti.

KKrriivvii~~nnaa ooddggoovvoorrnnoossttKrivi~ni zakonik predvidio je niz

krivi~nih djela zloupotrebe slu`benih ovla-{}enja koja mogu biti osnova za pokretanjepitanja krivi~ne odgovornosti i u postupcimajavnih nabavki.

Od posebnog zna~aja, sa aspektaotkrivanja krivi~nih djela u procesu javnihnabavki je saradnja DJN, Komisije za kon-trolu postupka javnih nabavki, DRI, Upravepolicije i Vrhovnog dr`avnog tu`ila{tva.Me|utim, DJN i Komisija nijesu podnosilekrivi~ne prijave, ne postoji saradnja Upravepolicije sa DRI, DRI nije podnosila krivi~neprijave Vrhovnom dr`avnom tu`iocu (VDT),dok je Uprava policije samostalno podnijelasvega tri krivi~ne prijave u periodu od trigodine, zbog osnovane sumnje da supo~injena krivi~na djela zloupotrebeslu`benog polo`aja u postupku javnihnabavki. Nijedna od navedenih krivi~nihprijava nije rezultirala pravosna`nom sud-skom presudom.

Dakle, bez obzira {to oblast javnihnabavki predstavlja izuzetno pogodno tlo zaveliki broj krivi~nih dijela, broj krivi~nih pri-java u ovim postupcima je neznatan, {toukazuje da ni krivi~na odgovornost u siste-mu javnih nabavki u Crnoj Gori nije razvi-jena.

PPoolliittii~~kkaa ooddggoovvoorrnnoosstt Nema saznanja da je neko snosio poli-

ti~ke posljedice zbog nepravilnosti u javnimnabavkama. Vlada je tokom 2009. pokaza-la neodgovornost u odnosu na proces ime-novanja ~lanova Komisije za kontrolu pos-tupka javnih nabavki. Nakon {to je mandat~lanova Komisije istekao, Vlada gotovogodinu dana nije imenovala nove ~lanove iliobnovila mandate ranijim ~lanovima, pa jeKomisija nastavila sa radom mimo Zakona.Zbog takvog odnosa Vlade i Komisije,zna~ajan broj odluka Komisije je poni{tenod strane Upravnog suda tokom 2010.

AAuuttoorr jjee pprreeddssjjeeddnniikk UUOO IInnssttiittuuttaaAAlltteerrnnaattiivvaa

16Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . I z mog ug l a

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N K A E V R O P S K E U N I J E

Ideja stvaranjavelike evropske

porodice, u kojoj}e svim njenim~lanovima bitimnogo bolje nego{to im je bilo u

granicama svojih dvori{ta, u Crnoj Gori jeprihva}ena ra{irenih ruku. ^lanstvo uEvropskoj uniji (EU) posmatra se kao"obe}ana zemlja" i ~in koji }e nam napokonomogu}iti da `ivimo bolje, a da se mine}emo mnogo namu~iti za to. Ono {tome najvi{e zabrinjava jeste mi{ljenje da }etog dana nestati svi na{i problemi, kojedecenijama ne uspijevamo da rije{imo, pao~ekujemo da }e to uraditi neko drugi zanas. To bi po mnogima bilo idealno, ali je,na`alost, i nemogu}e.

Ja `elim biti gra|anka EU iz mnogorazloga. U ovom trenutuku to `elim najvi{ezbog puta koji prelazimo da bi do tog ciljado{li. Taj put bi trebalo da Crnu Goru u~ini~lanicom EU, a ne zvani~ni pristup, iako seto ~esto zaboravlja. Nijesmo se prilagodilievropskim standardima, ako smo usvojilizakone koji su u skladu sa evropskim.Prilagodili smo se ako se usvojeni zakoniprimjenjuju i po{tuju du`e od nekoliko sed-mica ili mjeseci, kakva je praksa u CrnojGori. Ja `elim da vjerujem da }emo miispuniti sve zahtjeve koji nam se upu}uju izBrisela. I, ne mislim da treba da `urimo utome jer }u, samo ako svaki korak pa`ljivopre|emo i pravilno rije{imo sve zadatke kojinam se postave, mo}i da ka`em da sam dioevropske porodice. U suprotnom }u se pitati{to se to promijenilo? Formalni status dr`aveu kojoj `ivimo? To mi ne}e mnogo zna~iti.

Nedavno sam imala priliku da ~ujemjednog dvadesetogodi{njaka, euroskeptika,kako govori o tome za{to on ne `eli bitigra|anin Unije. Iako je njegova argu-mentacija bila prili~no povr{na, navela mena razmi{ljanje. On je pitao u~esnike skupana kojem je govorio, za{to svi `ele u EU,kada }e im time biti ukinuta sloboda.Tako|e, zapitao se za{to bi on i{ao negdje

gdje "ne}e mo}i da vozi motor bez kacigeili automobil bez pojasa" ili gdje }e moratida ~eka u redu kad bi mogao lijepo ~astitinekoga 20 eura i zavr{iti {to je naumio".

U tom trenutku sam se zapitala da lije mogu}e da jedan mlad ~ovjek ne vidikoliko mogu}nosti mu pru`a ~lanstvo uovakvoj zajednici? I, ne samo {to ne vidi,ve} ne ̀ eli ni da ~uje, sazna ili nau~i. Ondasam shvatila da ne mo`e `eljeti ne{todruga~ije ako je potpuno zadovoljan posto-je}im, i ako smatra da je ispravno "vozitimotor bez kacige" ili "~astiti 20 eura da sene ~eka red". Pomalo je pora`avaju}e znatida neko ovako vidi slobodu.

Zato ja `elim u EU! Sa nadom da }ese, na putu ka njoj, svijest ljudi promijeniti,da }e napokon shvatiti da nije tako te{kopo{tovati pravila, da ne moramo ~ekati najednom {alteru sat vremena da bi nas uputilina drugi gdje }emo ~ekati jo{ toliko, mo`da

i vi{e, i samo ako nam se posre}i zavr{itiono zbog ~ega smo do{li, da moramoosje}ati odgovornost, li~nu i dru{tvenu zasve {to u~inimo ili ne u~inimo, a trebalo je.

Kad govorim o odgovornosti, moramprimijetiti da je to institut koji je, ~ini mi se,u ovom dvadesetogodi{njem tranzicijskomperiodu najvi{e trpio, odnosno najvi{e izbli-jedio. Kako vrijeme odmi~e, i mi, navodno,primjenjujemo reforme na svim nivoimadru{tvenog razvoja, trebalo bi da odgov-ornost za po~injena (ne)djela bude svevidljivija. Me|utim, te{ko da se mo`e re}i daje tako. Jedan od uvijek aktuelnih primjerajeste suo~avanje sa pro{lo{}u i odgovornostza ono {to se de{avalo na ovim prostorima

u ratnom periodu, gotovo cijelu deceniju. Nije dovoljno samo priznati da se

ne{to dogodilo. Neophodno je preuzetiodgovornost i ulo`iti dodatne napore da seni{ta sli~no ne dogodi nikada vi{e.Neophodno je re}i istinu, dana{njim, ali isvim budu}im generacijama. Neodgovornoi nepo{teno je ostaviti breme pro{losti da seneko drugi nosi sa njim, a to se dugopoku{avalo u~initi. Ja, koja sam devedesetihbila nesvjesna {to se de{ava oko mene,sebe danas smatram `rtvom tih de{avanja. Ismatra}u se `rtvom sve dok ne budemznala punu istinu i dok svi koji su krivi nebudu odgovarali za svoja zlodjela. I sve dokse de{ava da oni koji u tom periodu nije-su bili ro|eni, danas {ire nacionalizam imr`nju zato {to nemaju ta~ne informacije oonome {to se desilo.

Izme|u ostalog je i to jedan od zahtje-va EU upu}en svim dr`avama u regionu kao

sastavni dio integracijskog procesa. EU ne`eli u svom imetku bremenito naslje|e izpro{losti koje nose zemlje zapadnog Balkana.Jednostavno, ne `eli nositi tu|u odgovornost.A mi ne `elimo da i dalje budemo ozna~enikao najnestabilnije podru~je, naj~e{}e pre-poznatljivo po ratovima. Interes je obostran.

Zbog svega navedenog smatram danam je EU vi{e nego potrebna i ja `elim bitigra|anka te evropske zajednice, zdravije,naprednije, gdje se po{tovanje ljudskih pravai sloboda podrazumijevaju, gdje }e i gra|aniCrne Gore prihvatiti neke nove, druga~ijevrijednosti, a sa njima i nova "pravila igre",svjesni da to ~ine prvenstveno zbog sebe.

Su{tinu procesa pridru`ivanja Uniji nevidim u formalizovanju statusa, odnosnoprogla{enju ~lanstva, ako temelj takvom~inu nijesu korjenite dru{tvene promjene.Za jedan narod su{tina bi trebalo da seogleda u onome {to, uop{te, nije nepo-sredan predmet procesa pridru`ivanja, a toje, prije svega, promjena pravila i principapona{anja i uop{te svijesti kod ljudi.

AAuuttoorrkkaa jjee ssaarraaddnniiccaa uu CCeennttrruu zzaaggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee ((CCGGOO)) ii kkoooorrddiinnaa-ttoorrkkaa KKooaalliicciijjee zzaa RREEKKOOMM uu CCrrnnoojj GGoorrii

Pi{e: Mirela Rebronja

////////V!cvev~optu!tb!•jtupn!qsp|mp|~v

SSuu{{ttiinnuu pprroocceessaa pprriiddrruu`̀iivvaannjjaa UUnniijjii nnee vviiddiimm uu ffoorrmmaalliizzoovvaannjjuu ssttaa-ttuussaa,, ooddnnoossnnoo pprrooggllaa{{eennjjuu ~~llaannssttvvaa,, aakkoo tteemmeelljj ttaakkvvoomm ~~iinnuu nniijjeessuukkoorrjjeenniittee ddrruu{{ttvveennee pprroommjjeennee

17Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Evropska komesarka za pravosu|e iosnovna prava Viviane Reding kazala je

u intervjuu za Die Welt da bi EU moglauvesti obavezuju}e kvote za zapo{ljavanje`ena, ako se procenat `ena na visokimfunkcijama ne pove}a.

Cilj bi trebao biti da do 2015. naj-manje 30% ~lanova upravnih odbora budu

`ene, te da se to pove}a na 40% do 2020,pi{e Die Welt.

"Ako se do kraja 2011. ni{ta ne dogo-di, morat }emo razmisliti o pravnoobavezuju}im kvotama" kazala je Reding.

U Njema~koj je, primjera radi, navode}im polo`ajima velikih kompanija samo13% `ena.

GGuubbeemmii ll iioonnee

zzbboogg jjeezz iikkaa

Ovogodi{nji Evropski dan jezika,koji se obilje`ava svakog 26. sep-

tembra, bio je posve}en va`nosti poz-navanja stranih jezika u malompoduzetni{tvu.

Procjenjuje se da 11% malih isrednjih preduze}a gubi poslove vri-jedne stotinama miliona eura zbognepoznavanja stranih jezika, {to mo`eugroziti i radna mjesta.

EU ima 23 slu`bena jezika i vi{eod 40 regionalnih i manjinskih jezika,{to je ~ini jedinstvenom vi{ejezi~nomzajednicom. Evropski dan jezikapokrenut je 2001. kako bi se obilje`ilata raznolikost.

BBeezz {{ee}}eerraa uussookkoovv iimmaa

Evropska komisija usvojila je prijed-log izmjene Direktive o vo}nim

sokovima kojim `eli zabraniti doda-vanje {e}era u vo}ne sokove, {to je uu skladu s njenom politikom promo-visanja uravnote`ene ishrane.

Dodavanje {e}era bilo bidopu{teno samo za nektare i vrlospecifi~ne proizvode, ali bi se naetiketi proizvoda to moralo jasnonazna~iti.

Druga predlo`ena izmjena je dase paradajz stavi na listu vo}a koje sekoristi za proizvodnju vo}nih sokova.Prijedlog }e sada i}i u uobi~ajenu pro-ceduru kroz EP i Savjet.

BBrr iiggaa zzaa pp~~ee llee

Evropska komisija odobrila jenacionalne programe svih 27 dr`ava

~lanica za pobolj{anje proizvodnje iprodaje p~elarskih proizvoda za raz-doblje od 2011. do 2013, i pove}alagodi{nju podr{ku skoro za 25%, s 26na 32 miliona eura.

Posljednjih godina zabilje`en jeveliki mortalitet p~ela, {to ote`ava radp~elarima i predstavlja ozbiljnu prijet-nju bioraznolikosti.

Evropska komisija predlo`ila je paketmjera koje bi trebalo da omogu}e prist-

up {irokopojasnom brzom internetu svimEvropljanima, uklju~uju}i i one koje `ive ururalnim, izolovanim i rijetko naseljenimmjestima.

EK `eli da svi u EU do 2013. imaju

pristup bazi~nom {irokopojasnom internetutipa ADSL.

Pristup ADSL-u pro{le godine imalo jeprosje~no 94% Evropljana, ali je taj proce-nat ni`i u ruralnim podru~jima - 80%. Unekim zemljama, poput Gr~ke, Poljske,Slova~ke, Bugarske i Rumunije ispod je50%.

O va`nosti ADSL-a dovoljno govorijedan primjer - internet vezom od preko 50megabajta u sekundi mogu}e je raditi dijag-nosti~ke pretrage "na daljinu". Takva vezaomogu}ila bi najbolju mogu}u stru~nupodr{ku ~ak i lijekarima koji se nalaze uzsvoje pacijente u njihovim ku}ama u udal-jenim podru~jima. O prijedlogu Komisijezajedni~ki }e odlu~iti Savjet i EP.

Pcbwf{vkv~b!lwpub!{b!afof@

Jogpsnbdjkf!p!FV!tv!ofkbtof

BETM!{b!twf!Fwspqmkbof

Evropski parlament (EP) u jednakoj jemjeri kritikovao evropske institucije,

nacionalne vlade i medije u izvje{taju otome kako bi mediji trebali pokrivati temeiz Unije.

U izvje{taju, koje je pripremio danskiliberalni poslanik Morten Lokkegaard, navo-di se da manjak informacija o EU i njeniminstitucijama nije problem, nego da infor-macija ima previ{e i to "bez ikakva priorite-ta", ~ak i kada se objavljuju putemdru{tvenih mre`a, poput Facebooka iTwittera.

"Informacije ~esto nijesu dovoljnojasne, privla~ne, niti razumljive, u mnogimslu~ajevima zbog upotrebe previ{etehni~kog rje~nika koji jako odbija ljudekoji nijesu upoznati s evropskim pitanjima",pi{e u Izvje{taju.

Prema mi{ljenju poslanika EP, zvani~niInternet portal Unije, tako|e bi trebao pris-tupa~nijim rje~nikom obja{njavati ulogu ifunkciju evropskih institucija.

Parlamentarci su izrazili i zabrinutost{to su sredstva Evropske unije za {kolovan-je novinara za 2011. smanjena i pozvaliEvropsku komisiju da "osna`i komunika-cionu politiku i stavi je visoko na listi pri-oriteta".

Istovremeno, EP zabrinjava i smanjen-je broja dopisnika iz Brisela zbog ~ega jepozvao institucije EU na ve}u otvorenostprema novinarima.

18Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . I z a z ov i u EU

In d u s t r i j s k apolitika je u

najve}em dijeluEvrope oduvijekeufemizam zaekonomski na-

cionalizam. Njema~ka i francuskavlada se iz sve snage upinju da spasusopstvene automobilske industrijefiskalnim podsticajima, jasno stavlja-ju}i na znanje da najzna~ajnije ~lan-ice EU ra~unaju na industrijsku poli-tiku kao na centralni stub nacional-nih strategija. Ovakva neprijateljskaklima ukazuje na potrebu da se {tohitnije formuli{e antikrizna stretegijana evropskom nivou, ali nacionalniinteresi su u krajnjoj liniji ti kojiodlu~uju koje }e industrije dobitipomo}.

U posljednjih godinu dana fran-cuski, njema~ki i ostali lideri EU suradili jedan protiv drugog, prije negojedan sa drugim kako bi stabilizovalievropske ekonomije. Rezultati surazo~aravaju}i: neke evropske indus-trije su dobile nezaslu`enu podr{ku,dok su druge izgubile tr`i{ta. Iz togatreba izvu}i pouku: vlade ~lanica EUmoraju sara|ivati na primjeni indus-trijskih politika, ali i na unaprije|enjuinovacija i konkurentnosti.

Francuska i njema~ka vlada supro{le godine ulo`ile ogromna sred-stva kako bi nadomjestile privatneinvesticije. Subvencije kupovineindustrijskih proizvoda, podr{kaistra`ivanjima na "~istijim" tehnologi-jama i spa{avanje radnih mjesta su,

uglavnom, bili usmjereni u pravcunacionalnih interesa, uz izgovor danovac poreskih obveznika mora bitistavljen u odbranu nacionalnih kom-panija i radnika.

Francuske vlasti su sada pre-duzele novi korak - osnivanjemfonda za strate{ke investicije (Fondsstrategique d'investissement - FSI),~iji je cilj da sa~uva doma}i kapitalod grabljivih stranih investitora. Ovajpovratak na "industrijsku politiku" spolovine pro{log vijeka i nevoljnostda se nekonkurentne firme puste dapropadnu treba da nas zabrine.

Jo{ uvijek nije sigurno da li jeovaj talas ekonomskog nacionalizmaprivremen ili dugotrajan odgovor nanovi postkrizni ekonomski poredak.Me|utim, iz dosada{njeg iskustva saovom krizom ve} mo`emo izvu}izaklju~ak da ekonomski modeli kojise oslanjaju na spoljnu potra`nju,

izvoz i spoljne dugove ne samo danijesu odr`ivi, nego u su{tini pred-stavljaju sr` "globalne nestabilnosti".Spoljnotrgovinski ra~uni koji su stalnou deficitu ili suficitu su, tako|e, prob-lemati~ni. U zemljama koje ve}inom`ive od izvoza doma}a potra`nja nijedovoljna i postoji opasnost da kolapsstranih t`i{ta dovede do recesije, {tose i dogodilo Njema~koj. U zemlja-ma u kojima postoji veliki spoljnotr-govinski deficit pretjerana potro{nja idugovanja u sprezi sa osjetljivom vri-jedno{}u valute vrlo lako destabilizu-ju ekonomski sistem, kao {to je imala

prilike da se uvjeri Velika Britanija.U principu, donekle je logi~no

da tr`i{te i politika konkurencije kojepreovla|uju u vremenima stabilneprivrede budu zamijenjene industri-jskom politikom u vrijeme krize.Problem je, me|utim, u tome {toevropske vlade nijesu iskoristile ovupriliku da odgovore na krizu zajed-ni~kim mjerama i pro{ire kompeten-cije institucija Eurozone. Umjestotoga, svaka EU ~lanica je rije{ila dase izbori sama za sebe.

Evropski mediji nijesu posvetilipuno pa`nje ovim protekcionisti~kimmanevrima, zasjenjeni zajedni~kimSarkozy-Brown planom, sastancimagrupe G-20 i koordiniranim planovi-ma podr{ke privredi, iz ~ega sumnogi izveli zaklju~ak da se Evropaujedinjuje kako bi lak{e odgovorila

K O L I K O S U A N T I K R I Z N E M J E R E V L A D A ^ L A N I C A E U U S T V A R IP R O T E K C I O N I S T I ^ K E

Pi{e: Elie Cohen

////////

SSppoolljjnnoottrrggoovviinnsskkii rraa~~uunnii kkoojjii ssuu ssttaallnnoo uu ddeeffiicciittuu iillii ssuuffiicciittuu ssuupprroobblleemmaattii~~nnii.. UU zzeemmlljjaammaa kkoojjee vvee}}iinnoomm `̀iivvee oodd iizzvvoozzaa ddoommaa}}aappoottrraa`̀nnjjaa nniijjee ddoovvoolljjnnaa ii ppoossttoojjii ooppaassnnoosstt ddaa kkoollaappss ssttrraanniihh ttrr`̀ii{{ttaaddoovveeddee ddoo rreecceessiijjee,, {{ttoo ssee ii ddooggooddiilloo NNjjeemmaa~~kkoojj.. UU zzeemmlljjaammaa uukkoojjiimmaa ppoossttoojjii vveelliikkii ssppoolljjnnoottrrggoovviinnsskkii ddeeffiicctt pprreettjjeerraannaa ppoottrroo{{nnjjaa iidduuggoovvaannjjaa uu sspprreezzii ssaa oossjjeettlljjiivvoomm vvrriijjeeddnnoo{{}}uu vvaalluuttee vvrrlloo llaakkooddeessttaabbiilliizzuujjuu eekkoonnoommsskkii ssiisstteemm,, kkaaoo {{ttoo jjee iimmaallaa pprriilliikkee ddaa ssee uuvvjjeerriiVVeelliikkaa BBrriittaanniijjaa

FV!j!flpopntlj!obdjpobmj{bn

19Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . I z a z ov i u EU

na krizu. Me|utim, to {to su gotovosve ~lanice EU posegle za istimmjerama - garancijama na bankovnerezerve, rekapitalizaciju banaka,garancije za me|ubankovne poza-

jmice i kupovinom toksi~nih akcija -ne zna~i da se radi o zajedni~kimmjerama.

U me|uvremenu, intervencio-nisti~ke politike zemljama ~lanicamasu dovele do distorzija i konflikata u~itavoj Evropi. Selektivni i neujed-na~eni pristupi rekapitalizaciji banakasu doveli do haosa fragmentiranih,djelimi~no nacionalizovanih a jo{uvijek me|usobno ~vrsto povezanihfinansijskih sistema.

Nacionalne institucije za kon-trolu politike konkurencije su u}u-tkane, a kada se direktorat za poli-tiku konkurencije Evropske komisijeoglasio upozorenjem da }e biti pri-moran da blokira subvencije zbog{tete koju nanose sveukupnoj konku-rentnosti evropske privrede, burnareakcija nacionalnih vlada je ubrzonatjerala Komisiju da se povu~e.

Sre}om, relativna nemo} evrop-skih kontrolora politike konkurencijeje brzo pro{la. ~im je oluja prestala,Komisija se vratila za kormilo. Banke,poput Kraljevske banke {kotske,Dexie ili ING-a, koje su spa{ene uzpomo} dr`avnih fondova su moraleda podnesu ra~une Komisiji. Cilj jebio da se smanji {teta koju bi hitnefinansijske injekcije mogle nanijetislobodnoj konkurenciji. IntervencijaKomisije u slu~aju evropskog ogrankaGeneral Motors-a je odli~an primjerovog preokreta. U po~etku je Ko-misija dopustila njema~koj vladi da

radi {to ho}e, ali umjesto da pomo-gne Opel, Berlin je poku{ao da sa~u-va radna mjesta u Njema~koj sklop-iv{i dogovor sa rusko-kanadskomkompanijom Magna International,

iako je time jasno doveo u opasnostradnike u Britaniji i Belgiji. Po{to jeKomisija zaprijetila da }e zbog ovogdogovora izvesti Njema~ku pred sudi nakon izbora u Njema~koj, spo-razum je prekinut i odluke o restruk-turiranju kompanije su vra}ene uodgovornost starog vlasnika.

Nekoliko nedavnih studija,posebno onih sprovedenih od straneSvjetske trgovinske organizacije (STO)pokazuju su vlade, zapravo, veomarijetko posezale za mjerama trgovin-skog protekcionizma, i da je ta vrstamjera dovela u pitanje samo 1%ukupne me|unarodne trgovine. To,me|utim, ne zna~i da nije bilodrugih vrsta protekcionizma, posebnofinansijskih. Investicije od stranedr`avnih fondova bi mogle daograni~e kretanje kapitala inezaslu`eno favorizuju doma}i kapi-tal. Te{ko}e sa kojima se evropskevlade suo~avaju u kontekstu upravl-janja ekonomskom krizom postavlja-ju jasno i glasno pitanje da linacionalne industrijske politike izajedni~ka pravila o konkurencijiuop{te mogu da koegzistiraju unutarjedinstvenog evropskog tr`i{ta.Mo`da i mogu, ali samo ukolikoEvropljani napuste pro{lovjekovne

poglede na politiku i privredu iumjesto toga prionu na izradu inov-ativnijih i konkurentnijih politika ve-zanih za `ivotnu sredinu. Inovacijese, naravno, ne mogu planirati, ali jemogu}e stvoriti odgovaraju}e uslove.Inovacione mre`e firmi na lokalnomnivou, nezavisni univerziteti i podr{kainovativnim kompanijama predstavl-jaju preduslove za razvoj u ovompravcu. Tako|e, mogu}e je podr`a-vati istra`ivanja i tehnolo{ke prom-jene u biotehnici i sektoru obnovljiveenergije, a da se u isto vrijeme nedopusti stvaranje nacionalnih mono-pola. U globalno i regionalno inte-grisanoj ekonomiji konkuretne poli-tike `ivotne sredine koje stvarajuodgovaraju}e podneblje za istra-`ivanja i pru`aju poreske i regula-torne olak{ice inovativnim preduze-tnicima stvaraju ogroman potencijalza budu}i rast.

Globalna ekonomska kriza i

ja~anje zemalja u razvoju sve jasnijeukazuju na evropski dugogodi{njiproblem vi{ka kapaciteta. Da bi spri-je~ili kolaps evropskog zajedni~kogtr`i{ta, donosioci odluka na nacional-nom nivou bi trebali da preduzmukorake ka primjeni zajedni~kih poli-tika industrijskog restrukturiranja. Toposebno va`i za automobilski sektor- ako evropske vlasti ne preduzmune{to da smanje kapacitet u ovomsektoru, prije ili kasnije }e do}i donovog talasa protekcionizma.

Politika konkurencije koja je idovela do ja~anja novih igra~a name|unarodnoj privrednoj sceni bimogla imati za posljedicu dubinskoprestrojavanje evropske privrede iindustrije. Evropskoj uniji su potreb-ne politike koje }e promovisati stan-dardizaciju i inovaciju i dr`ave ~lan-ice moraju nau~iti da se okanu mikropoteza umjesto da rade na zaje-dni~kim evropskim strategijama.

MMeeddiijjii nniijjeessuu ppoossvveettiillii ppuunnoo ppaa`̀nnjjee pprrootteekkcciioonniissttii~~kkiimm mmaanneevvrriimmaa,,zzaassjjeennjjeennii zzaajjeeddnnii~~kkiimm SSaarrkkoozzyy-BBrroowwnn ppllaannoomm,, ssaassttaanncciimmaa ggrruuppeeGG-2200 ii kkoooorrddiinniirraanniimm ppllaannoovviimmaa ppooddrr{{kkee pprriivvrreeddii,, iizz ~~eeggaa ssuummnnooggii iizzvveellii zzaakklljjuu~~aakk ddaa ssee EEvvrrooppaa uujjeeddiinnjjuujjee kkaakkoo bbii llaakk{{eeooddggoovvoorriillaa nnaa kkrriizzuu.. MMee||uuttiimm,, ttoo {{ttoo ssuu ggoottoovvoo ssvvee ~~llaanniiccee EEUUppoosseeggllee zzaa iissttiimm mmjjeerraammaa - ggaarraanncciijjaammaa nnaa bbaannkkoovvnnee rreezzeerrvvee,,rreekkaappiittaalliizzaacciijjuu bbaannaakkaa,, ggaarraanncciijjee zzaa mmee||uubbaannkkoovvnnee ppoozzaajjmmiiccee iikkuuppoovviinnoomm ttookkssii~~nniihh aakkcciijjaa - nnee zznnaa~~ii ddaa ssee rraaddii oo zzaajjeeddnnii~~kkiimmmmjjeerraammaa.. UU mmee||uuvvrreemmeennuu,, iinntteerrvveenncciioonniissttii~~kkee ppoolliittiikkee zzeemmlljjaammaa~~llaanniiccaammaa ssuu ddoovveellee ddoo kkoonnfflliikkaattaa uu ~~iittaavvoojj EEvvrrooppii

EEvvrrooppsskkoojj uunniijjii ssuu ppoottrreebbnnee ppoolliittiikkee kkoojjee }}ee pprroommoovviissaattii ssttaannddaarrdd-iizzaacciijjuu ii iinnoovvaacciijjuu,, ii ddrr`̀aavvee ~~llaanniiccee mmoorraajjuu nnaauu~~iittii ddaa ssee ookkaannuummiikkrroo ppootteezzaa uummjjeessttoo ddaa rraaddee nnaa zzaajjeeddnnii~~kkiimm eevvrrooppsskkiimm ssttrraatteeggii-jjaammaa

20Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . Dokumen t i

Evropski i crnogorski parlamentarcipozvali su nadle`ne institucije da

preduzmu dalje korake radi dekrimi-nalizacije klevete, izrazili su `aljenjezbog neprihvatljivih izjava ministra zaljudska i manjinska prava Ferhata Di-no{e o LGBT populaciji i pozdravili na-predak u reformi pravosu|a i smanjen-je zaostalih sudskih predmeta, ali ipozvali crnogorske vlasti da se fokusir-aju na obezbje|ivanje nezavisnosti su-dstva i tu`ila{tva od politi~kog uticaja.

U Deklaraciji i preporukama zainstitucije u Crnoj Gori i EU, poslani-ci Parlamentarnog odbora za stabi-lizaciju i pridru`ivanje istovremeno sunaveli da se "unaprijed raduju pozi-tivnom mi{ljenju Komisije na zahtjevCrne Gore za ~lanstvo u Evropskojuniji".

Prvi sastanak Parlamentarnog odb-ora za stabilizaciju i pridru`ivanje,kojeg ~ine po 14 poslanika vladaju}ekoalicije i opozicije iz Skup{tine CrneGore i Evropskog parlamenta odr`an je27. i 28. oktobra u Briselu. Osimposlanika koje su predvodili RankoKrivokapi} i Eduard Kukan, sastanku suprisustvali Gordana \urovi} i [tefanFule ispred Vlade Crne Gore, odnosnoEvropske komisije.

Na sastanku su razmatrana pitanjaodnosa EU i Crne Gore, zatim procesja~anja kapaciteta Skup{tine CrneGore, sa akcentom na ja~anje njenihkontrolnih funkcija, te pobolj{anjefunkcionisanja vladavine prava u CrnojGori, reforma pravosu|a i borba protiv

korupcije i organizovanog kriminala.Parlamentarci se se bavili i region-

alnom saradnjom, za{titom ljudskihprava, a posebno slobode medija,zatim ekonomskim kretanjima u Crnoj

Gori, sa osvrtom na odr`ivi razvoj tur-izma i transportnog sistema, a u istovrijeme osiguravanjem za{tite `ivotnesredine.

U Zajedni~koj deklaraciji i pre-porukama se navodi da Parlamentarniodbor "sa zadovoljstvom primje}uje da

pomo} kroz IPA funkcioni{e dobro uCrnoj Gori".

"Istovremeno, ohrabruje i Vladu iKomisiju da pojednostave administra-tivnu proceduru za IPA fondove, sa cil-jem da se u~ine dostupnijim manjim inecentralizovanim korisnicima", navodise u Deklaraciji.

Parlamentarci su pozdravilinapredak u reformi pravosuda, usva-janjem zakonodavstva, kao {to jeZakon o krivi~nom postupku, i sman-jenje zaostalih sudskih predmeta.

"Uprkos tome, poziva crnogorskevlasti da nastave sa pobolj{avanjemodgovornosti i efikasnosti pravosudnogsistema i da se fokusiraju naobezbje|ivanje nezavisnosti sudstva itu`ila{tva od politi~kog uticaja; nastavl-

[ T O P I [ E U D E K L A R A C I J I I P R E P O R U K A M A P A R L A M E N T A R N O G O D B O R A Z AP R I D R U @ I V A N J E I S T A B I L I Z A C I J U

Fwspqtlj!j!dsophpstlj!qptmbojdj{b!eflsjnjobmj{bdjkv!lmfwfuf

OOddbboorr `̀aallii zzbboogg nneepprriihhvvaattlljjiivviihh iizzjjaavvaa mmiinniissttrraa zzaa lljjuuddsskkaa ii mmaannjjiinn-sskkaa pprraavvaa oo LLGGBBTT ppooppuullaacciijjii ii ppooddssjjee}}aa ddaa ssvvee mmaannjjiinnee,, uukklljjuu~~uujjuucciiii LLGGBBTT ggrruuppuu,, mmoorraajjuu bbiittii zzaa{{ttii}}eennee ssttrriikkttnnoomm pprriimmjjeennoomm ZZaakkoonnaaoo zzaabbrraannii ddiisskkrriimmiinnaacciijjee

PPaarrllaammeennttaarrnnii ooddbboorr ssaa zzaaddoovvoolljjssttvvoomm pprriimmjjee}}uujjee ddaa ppoommoo}} kkrroozzIIPPAA ffuunnkkcciioonnii{{ee ddoobbrroo uu CCrrnnoojj GGoorrii.. IIssttoovvrreemmeennoo,, oohhrraabbrruujjee iiVVllaadduu ii KKoommiissiijjuu ddaa ppoojjeeddnnoossttaavvee aaddmmiinniissttrraattiivvnnuu pprroocceedduurruu zzaa IIPPAAffoonnddoovvee,, ssaa cciilljjeemm ddaa ssee uu~~iinnee ddoossttuuppnniijjiimm mmaannjjiimm ii nneecceennttrraalliizzoo-vvaanniimm kkoorriissnniicciimmaa

Evropski parlament

21Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . Dokumen t i

ja da podsti~e Skup{tinu i Vladu darje{avaju pitanje konflikta interesa", pi{eu Deklaraciji.

Odbor, kako se navodi, sa pa`njomprati u~injene korake ka relevantnomzakonodavnom i administrativnomokviru za borbu protiv korupcije i orga-nizovanog kriminala i sa interesovanjemposmatra skora{nja dostignu}a u ja~anjuinstitucionalnih kapaciteta za primjenuzakona u ovoj oblasti.

"Ohrabruje vladaju}u koaliciju dapreduzme dalje aktivnosti u ovojoblasti i da pa`ljivo prati napredak uja~anju institucionalnih kapaciteta zaprimjenu zakonodavstva; pozdravljapodno{enje Strategije Vlade za period

2010-2014 i akcionog plana za borbuprotiv organizovanog kriminala ikorupcije o~ekuju}i konkretne rezultateprimjene predlo`enih mjera; smatraneophodnim ja~anje istra`nih kapacite-ta i pobolj{anje me|uresorne saradnje",pi{e u zajedni~kom dokumentu evrop-skih i crnogorskih parlamentaraca.

Dalje se navodi da Parlamentarniodbor potvr|uje da je Crna Goranapravila pomake u obezbijedivanjuslobode izra`avanja u medijima usva-janjem Zakona o elektronskim mediji-ma i izmjenama i dopunama Krivi~nogzakonika, ali poziva nadle`ne da pre-duzmu dalje korake sa ciljem dekrimi-

nalizacije klevete."Poziva crnogorske vlasti da nas-

tave sa pokazivanjem posve}enosti upogledu obezbje|ivanja rada medijabez politi~kog mije{anja i garantovanjanezavisnosti regulatornih tijela;ohrabruje nadle`ne institucije da nas-tave da redovno rje{avaju zaostalesudske predmete koji se ti~u napadana novinare i izra`ava nadu da se tone}e ponoviti ubudu}e; podvla~iva`nost promovisanja eti~kih i profe-sionalnih standarda kroz ja~anjesamoregulacije medija; poziva vlasti daobezbijede da nacionalni i lokalni javniservisi rade po EU standardima objek-tivnosti, nezavisnosti i pluralizma", pi{e

u Deklaraciji.Odbor je izrazio zadovoljstvo {to

je, u oblasti ljudskih prava i za{titemanjina, Crna Gora "{iroko u skladu sa

evropskim standardima" i pozdravionedavno usvajanje Zakona o zabranidiskriminacije i Zakona o za{titi odnasilja u porodici.

"Poziva crnogorske vlasti da osigu-raju punu primjenu relevantnih zakon-skih odredbi, uklju~uju}i Zakon o

manjinskim pravima i slobodama, ipodsti~e ih da pru`e dodatne napore upodizanju svijesti o svakom oblikudiskriminacije; podsti~e crnogorskevlasti da nastave da pru`aju punupodr{ku primjeni Akcionog plana zarje{avanje statusa raseljenih lica; `alizbog neprihvatljivih izjava ministra zaljudska i manjinska prava o LGBT pop-ulaciji i podsje}a da sve manjine,uklju~ujuci i LGBT grupu, moraju bitiza{ti}ene striktnom primjenom Zakonao zabrani diskriminacije", navodi se uDeklaraciji.

Parlamentarci su pozdravili prim-jenu Akcionog plana za rodnu ravno-pravnost (2008-2012), ali i izrazilizabrinutost da Zakon o rodnoj ravno-pravnosti jo{ nije rezultirao punim pri-hvatanjem politike rodne ravno-pravnosti u javnoj upravi, uklju~ujuciSkup{tinu i ministarstva: "Odborohrabruje Crnu Goru da intenziviranapore na ovom polju".

Parlamentarci su naglasili zna~ajpune primjene ustavnih odredbi oslu`benim jezicima u upotrebi i poz-vali vlasti da primjenjuju ove odredbeu svim oblastima, a posebno u obra-zovanju.

Odbor je pohvalio napredak ufunkcionisanju Skup{tine Crne Gore i"sa zadovoljstvom uva`io" pove}aninivo uklju~enosti Odbora za me|unar-odne odnose i evropske integracije urje{avanju pitanja evropskih integracija.

"Odbor ponavlja svoje preporukesa ciljem pove}anja skup{tinskihadministrativnih resursa, kao i ekspe-rtske podr{ke, kako bi se obezbijedilodovoljno sredstava za efikasno obavl-janje njenih kontrolnih funkcija"stoji udokumentu Parlamentarnog odbora.

To zajedni~ko tijelo Skup{tine CrneGore i Evropskog parlamenta zabrinuto

je {to nijesu usvojene izmjene izbornogzakona, i pozvao crnogorske partije daih usvoji bez daljeg odlaganja i da na|uzajedni~ki stav u skladu sa preporuka-ma OSCE-ODIHR.

V.@.

PPaarrllaammeennttaarrnnii ooddbboorr ppoozziivvaa ccrrnnooggoorrsskkee vvllaassttii ddaa nnaassttaavvee ssaa ppookkaazzii-vvaannjjeemm ppoossvvee}}eennoossttii uu ppoogglleedduu oobbeezzbbjjee||iivvaannjjaa rraaddaa mmeeddiijjaa bbeezzppoolliittii~~kkoogg mmiijjee{{aannjjaa ii ggaarraannttoovvaannjjaa nneezzaavviissnnoossttii rreegguullaattoorrnniihh ttiijjeellaa;;oohhrraabbrruujjee nnaaddllee`̀nnee iinnssttiittuucciijjee ddaa nnaassttaavvee ddaa rreeddoovvnnoo rrjjee{{aavvaajjuuzzaaoossttaallee ssuuddsskkee pprreeddmmeettee kkoojjii ssee ttii~~uu nnaappaaddaa nnaa nnoovviinnaarree iiiizzrraa`̀aavvaa nnaadduu ddaa ssee ttoo nnee}}ee ppoonnoovviittii uubbuudduu}}ee

PPaarrllaammeennttaarrccii ssuu iizzrraazziillii zzaabbrriinnuuttoosstt ddaa ZZaakkoonn oo rrooddnnoojj rraavvnnoo-pprraavvnnoossttii jjoo{{ nniijjee rreezzuullttiirraaoo ppuunniimm pprriihhvvaattaannjjeemm ppoolliittiikkee rrooddnneerraavvnnoopprraavvnnoossttii uu jjaavvnnoojj uupprraavvii,, uukklljjuu~~uujjuu}}ii SSkkuupp{{ttiinnuu ii mmiinniissttaarrssttvvaa

Parlamentarni odbor je pohvalio "va`nu i konstruktivnu" ulogu Crne Gore upodsticanju regionalne saradnje i dobrih odnosa sa drugim zapadnobalkan-

skim i susjednim zemljama EU."^estita Skup{tini Crne Gore {to je prva me|u parlamenatima u regionu

usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici u saglasnosti sa RezolucijomEvropskog parlamenta iz 2009, i {to je obilje`ila njenu godi{njicu otvaranjemIzlo`be o masovnim grobnicama u BiH", pi{e u dijelu o regionalnoj saradnji.

Me|utim, odbor je podsjetio Crnu Goru i Srbiju na potrebu iznala`enjarje{enja za otvorena pitanja kao {to su pitanje dvojnog dr`avljanstva u intere-su gra|ana obje zemlje.

RRRRIIII JJJJEEEE[[[[IIIITTTTEEEE PPPPIIIITTTTAAAANNNNJJJJEEEE DDDDVVVVOOOOJJJJNNNNOOOOGGGGDDDDRRRR@@@@AAAAVVVVLLLLJJJJAAAANNNNSSSSTTTTVVVVAAAA SSSSAAAA SSSSRRRRBBBBIIII JJJJOOOOMMMM

22Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . Ak t i vno s t i NVO / Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

NEVLADINE ORGANIZACIJE UEVROPSKOJ UNIJI

EEvvrrooppsskk iioommllaaddiinnsskk ii ffoorruumm

Evropski omladinski forum je nezavisnaomladinska organizacija koju ~ini vi{e

od 90 ~lanica, me|u kojima desetaknacionalnih omladinskih savjeta i vi{edesetina nevladinih organizacija kojedjeluju samostalno ili su i same neka vrstafederacije ili saveza. Forum okuplja velikibroj mladih ljudi iz ~itave Evrope i jednaje vrsta predstavni~kog tijela koja zastupainterese mladih pred institucijama EU.

Osnovni principi funkcionisanja orga-nizacije su demokrati~nost u unutra{njimodnosima, nezavisnost u odnosu na poli-ti~ke partije, otvorenost za uklju~enostmladih bez obzira na pripadnost.

Vizija Foruma je da bude glas mladihiz Evrope u odnosu sa institucijama koje sebave kreiranjem politike za mlade kako nanacionalnom, tako i na evropskom nivou,u cilju zalaganja da mladi budu prihva}enikao ravnopravni gra|ani sa punim pravomu~e{}a u politi~kom i dru{tvenom `ivotu.

Misija Foruma je da bude nezavisni,demokratski zastupnik nacionalnih iomladinskih savjeta i omladinskih organi-zacija iz ~itave Evrope u pravcu zalaganjaza unaprije|enje statusa mladih krozaktivno zastupanje njihovih interesa.

Glavni ciljevi organizacije su:- pobolj{anje u~e{}a mladih i njihovih

organizacija u dru{tvu i procesu kreira-nja i dono{enja odluka;

- vr{enje uticaja na donosioce odluka uoblasti omladinskih politika da prepoz-naju omladinske organizacije kao part-nere u svom radu;

- promocija koncepta omladinskih politikakao sastavnog dijela op{teg politi~kog idru{tvenog koncepta razvoja;

- olak{avanje u~e{}a mladih ljudi krozrazvoj odr`ivih i nezavisnih omladinskihorganizacija na nacionalnom i me|unar-odnom nivou;

- promocija neophodnosti za uspostavl-janjem jednakih {ansi za mlade ljude{irom Evrope.

Vi{e informacija mo`ete na}i na sajtu:wwwwww..yyoouutthhffoorruumm..oorrgg

PPrriirreeddiioo:: PPeettaarr \\UUKKAANNOOVVII]]

CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee ((CCGGOO)) rraassppiissuujjee

OGLASza polaznikeIX generacije

[KOLE LJUDSKIH PRAVA- [[kkoollee zzaa iizzuu~~aavvaannjjee lljjuuddsskkiihh pprraavvaa oodd tteeoorriijjee ddoo pprraakkssee -

[kolu ~ini 5 modula u ukupnom trajanju od ~etiri mjeseca. Nastava}e se izvoditi jednom do dva puta nedjeljno, u trajanju od dva sata.Sve tro{kove pokriva Centar za gra|ansko obrazovanje, uz obavezupolaznika/ce da poha|a najmanje 80% programa. Nakon zavr{ene{kole u~esnici dobijaju diplomu i sti~u pravo na dalje usavr{avanje.

[kola ljudskih prava pru`a {iroko teorijsko i prakti~no znanje okonceptu ljudskih prava, afirmi{e kulturu ljudskih prava, inspiri{u}i imotivi{u}i ljude da se zala`u za svoja prava, kao i za prava onih kojinijesu u mogu}nosti da to urade sami i osna`uje ih da imaju direkt-niji uticaj u dru{tvu u budu}nosti.

Kandidati su dobrodo{li bez obzira na godine, pol, nacionalnost,vjeru ili uvjerenja, uz naznaku da prednost imaju aktivisti politi~kihpartija i nevladinih organizacija, mladi lideri/ke i studenti/kinje i pojed-inci/ke koji pokazuju visok stepen dru{tvenog aktivizma.

Sa polaznicima }e raditi stru~ni predava~i koji }e kroz prezentaci-je, radionice, projekcije filmova i teatar obraditi {irok spektar tema izoblasti ljudskih prava.

UUkkoolliikkoo `̀eelliittee ddaa ssaazznnaattee,, ddaa ~~uujjeettee ddrruuggee,, ddaa rraazzuummiijjeettee ii rraazzllii~~iittee,,aa oottvvoorreennii ssttee,, hhrraabbrrii,, ssttaalloo vvaamm jjee ddoo ssrreeddiinnee uu kkoojjoojj `̀iivviittee ii hhoo}}eetteeddaa ddoopprriinneesseettee rraazzvvoojjuu kkuullttuurree lljjuuddsskkiihh pprraavvaa uu CCrrnnoojj GGoorrii {{kkoollaa lljjuudd-sskkiihh pprraavvaa jjee iizzbboorr zzaa vvaass!!

Zainteresovani kandidati/kinje mogu podnijeti prijavu sa kra}ombiografijom najkasnije do 1155.. ookkttoobbrraa 22001100, na adresu:

CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee((zzaa ""[[kkoolluu lljjuuddsskkiihh pprraavvaa""))

NNjjeeggoo{{eevvaa 3366,, II sspprraatt,, 8811 000000 PPooddggoorriiccaaTTeell//FFaaxx:: 002200 // 666655 111122EE-mmaaiill:: iinnffoo@ccggoo-ccccee..oorrgg

wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg

23Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . Ak t i vno s t i NVO

Centar za gra|ansko obrazovanje(CGO) je u ime koalicije za REKOM

organizovao u Podgorici 14.septembra2010. Nacionalne konsultacije sa pred-stavnicima lokalnih vlasti i zajednica oInicijativi za osnivanje Regionalne komisi-je za ustanovljenje i javno izno{enje~injenica o ratnim zlo~inima i drugimte{kim povredama ljudskih prava u biv{ojJugoslaviji (REKOM). U~esnici konsultacijadali su punu podr{ku Inicijativi i istakli datreba stati uz svaki napor da se utvrde~injenice o `rtvama ratova koji su sede{avali na prostoru biv{e Jugoslavije.

"Da}emo punu podr{ku ovom pro-jektu i u~estvovati u svemu {to je pozi-

tivno u razotkrivanju zlo~ina iz pro{losti"rekao je na otvaranju konsultacijagradona~elnik Bijelog Polja, TTaarrzzaannMMiilloo{{eevvii}}.

Pored njega, u~esnicima se naotvaranju obratio i potpredsjednik op{tineHerceg Novi, VVllaaddiimmiirr MMrraa~~eevvii}}, koji jeistakao da "Ova inicijativa treba da budepodr`ana od svih dru{tvenih struktura ijavnosti u svim dr`avama u regionu, jer nepostoji nijedan nacionalni interes kojiopravdava bilo koji zlo~in, i mi ne smije-mo dozvoliti da se sli~na de{avanjaponove, jer suo~avanjem sa na{ompro{lo{}i mi stvaramo na{u budu}nost".

Na konsultacijama je bilo rije~i o

razlozima i zna~aju zalaganja za REKOM,ali i o Nacrtu Statuta koji je izradilaRadna grupa za model.

Predstavnicima lokalnih vlasti izajednica ve}ine op{tina u Crnoj Gori otome za{to je REKOM potreban govorioje novinar DDrraaggoolljjuubb VVuukkoovvii}}, dok jeNacrt Statuta predstavila TTeeaa GGoorrjjaannccPPrreelleevvii}}, ~lanica Radne grupe za izraduovog dokumenta i direktorka Akcije zaljudska prava. Konsultacije je, nakonpredstavljanja budu}ih koraka Inicijativeza REKOM i podsje}anja na na neke odnedavno odr`anih, veoma va`nih skupo-va, zatvorila izvr{na direktorka CGO-a,DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}}.

Delegacija Koalicije za REKOM pred-stavila je Evropskoj komisiji i

Evropskom parlamentu Inicijativu zaosnivanje REKOM-a 29. i 30. septembra2010. u Briselu. Predstavnici Koalicije suse sastali PPiieerrrroomm MMiirreelloomm, direktoromza zapadni Balkan u Generalnom direk-toratu za pro{irenje u EK i {efovimatimova za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu,Kosovo, Albaniju i Hrvatsku, sa kojimasu razgovarali o ideji osnivanja region-alne komisije koja bi se bavilautvr|ivanjem ~injenica o zlo~inima idrugim te{kim povredama ljudskih prava

na teritoriji biv{e Jugoslavije. Mirel je iovog puta istakao va`nost postojanja idjelovanja Inicijative za REKOM, izra-`avaju}i punu podr{ku daljim aktivnos-tima Koalicije.

Predstavnici Koalicije govorili su uEvropskom parlamentu pred Pod-odborom za ljudska prava. EEdduuaarrddKKuukkaann, direktor Delegacije za odnose saAlbanijom, Bosnom i Hercegovinom,Srbijom, Crnom Gorom i Kosovom,istakao je, predstavljaju}i evropskimparlamentarcima ukratko Inicijativu zaformiranje REKOM-a, da je "inicijativa

jedinstvena i da zaslu`uje dugoro~nupodr{ku i EP i EK".

Inicijativu za REKOM podr`ali su idrugi parlamenatrci, me|u kojima iHeidi Hautala, {efica Podkomiteta zaljudska prava. Svi su se bili saglasni daje ovo prvi put da jedna, ovako va`nainicijativa dolazi "odozdo prema nama",i da zato zaslu`uje punu podr{kuEvropskog parlamenta.

U delegaciji Koalicije za REKOM,koja je je predstavila inicijativu uBriselu, bila je i DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},izvr{na direktorka CGO-a.

Lpbmjdjkb!{b!SFLPN!epcjmb!qpes|lvFwspqtlf!lpnjtjkf!j!Fwspqtlph!qbsmbnfoub

Tvp•bwbokfn!tb!qsp|mp|~v!tuwbsbnp!cvev~optu

XXVVII ggeenneerraaccii jjaa[[kkoollee ddeemmookkrraatt ii jjee

UPodgorici je 27. septembra 2010,u organizaciji CGO-a i fondacije

Friedrich Ebert, po~ela sa radom XVIgeneracija {kole demokratije.

[kola predstavlja jedan od najstar-ijih programa Centra, a posve}ena jerazumijevanju ideje demokratije ina~ina na koji se ta ideja primjenjuje.U njoj se izu~avaju teorijska znanja,komparativna praksa i sama vje{tina iumije}e primjene demokratskih na~elau svakodnevnom `ivotu, a posebno upoliti~koj sferi.

Gorjanc Prelevi}, Mra~evi}, Uljarevi}, Vukovi}, Milo{evi}

24Ev r op sk i pu l s N o 60

s e p t embar 2 0 1 0 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

TTHHEE EERRAASSMMUUSS MMUUNNDDUUSSMMAASSTTEERR CCOOUURRSSEE IINNEECCOONNOOMMIICC DDEEVVEELLOOPPMMEENNTTAANNDD GGRROOWWTTHH The Erasmus Mundus Master Coursein Economic Development andGrowth-MEDEG is a full-time mas-ters programme organized by a con-sortium including three top-classEuropean Universities: UniversidadCarlos III Madrid - Spain (coordi-nating institution), University ofWarwick - United Kingdom andUniversity of Lund - Sweden.MEDEG lasts 2 academic years,includes 120 ECTS (60 ECTS/year),and consists of 14 or 16 coursemodules (depending on the twodifferent mobility schemes available)delivered through a combination oflectures, classes, tutorials and essaywriting with individual supervisors.Another key component of the pro-gramme are a 8.000-word researchdissertations to be written at theend of the first year and a 15.000-word dissertation to be written atthe of the second year, on subjectschosen by students in consultationwith supervisors.Students are mandatorily requiredto study in two different universitiesof the consortium. In each univer-sity, they have to remain for oneyear and complete 60 ECTS. DDeeaaddlliinneess: first - 30th of November2010 for students from ThirdCountries, second 15 of January2011 for students from Europeancountries.

More on programme could befound on hhttttpp::////wwwwww..uucc33mm..eess//ppoorr-ttaall//ppaaggee//ppoorrttaall//ppoossttggrraadduuaattee__ssttuudd-iieess//mmaasstteerrss//MMaasstteerr__iinn__EEccoonnoommiicc__DDeevveellooppmmeenntt__aanndd__GGrroowwtthh

TTHHEE EEUURROOPPEEAANNMMAASSTTEERRSS IINN SSPPOORRTT AANNDDEEXXEERRCCIISSEE PPSSYYCCHHOOLLOOGGYYPPRROOGGRRAAMMMMEE The European Masters in Sport andExercise Psychology programme(EMSEP) is a joint programmeorganised by 4 leading Europeanuniversities in the field: theUniversity of Jyv EURO askyl EUROa, Finland; the University of Leipzig,Germany; the University ofThessaly, Greece, and LundUniversity, Sweden. The 2 year full-time EMSEP programme is taughtcompletely in English and it offerseducation opportunities for studentsof all nationalities. EMSEP providesyou with high-quality teaching in a

truly international environment,study abroad period, valuablehands-on experience throughinternship, networking with fellowstudents and experts, and a doubledegree.The EMSEP consortium offers schol-arships for both European and non-European students. The scholarshipsare funded by the EuropeanCommission and will be awarded tothe best students on a competitivebasis. Admission Requirements: Bachelor'sdegree with good grades in SportSciences, Psychology, SocialPsychology or other relevant field;proof of English language proficien-cy; proven interest in the field ofsport and exercise psychology andbasic knowledge of researchmethodology.DDeeaaddlliinnee ffoorr aapppplliiccaattiioonnss: 10January, 2011More on programme could be foundon hhttttpp::////wwwwww..jjyyuu..ffii//ssppoorrtt//eemmsseepp

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee eelleekkttrroonnsskkii ~~aassooppiiss kkoojjii iizzllaazzii uu sskkllooppuu EEIICC pprrooggrraammaa,, aa uuzz ppooddrr{{kkuu ffoonnddaacciijjee FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt..IIzzddaavvaa~~ jjee CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee..

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee zzaavveeddeenn uu eevviiddeenncciijjii mmeeddiijjaa MMiinniissttaarrssttvvaa kkuullttuurree ii mmeeddiijjaa ppoodd rreeddnniimm bbrroojjeemm 557788.. UUrreeddnniikk:: VVllaaddaann @@uuggii}};; UUrree||iivvaa~~kkii kkoolleeggiijjuumm:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}},, DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},,

mmrr VVllaaddiimmiirr PPaavvii}}eevvii}},, mmrr DDrraaggaann SSttoojjoovvii}},, mmrr VVllaaddiimmiirr VVuu~~iinnii}},, PPeettaarr \\uukkaannoovvii}}TTeehhnnii~~kkii uurreeddnniikk:: BBllaa`̀oo CCrrvveenniiccaa;; PPrreevvoodd:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}};; LLeekkttuurraa ii kkoorreekkttuurraa:: CCGGOONNjjeeggoo{{eevvaa 3366//II;; TTeell//ffaaxx:: 002200//666655-111122,, 666655-332277;; EE-mmaaiill:: eepp@ccggoo-ccccee..oorrgg,, iinnffoo@ccggoo-ccccee..oorrgg

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss mmoo`̀eettee pprreeuuzzeettii nnaa wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg