E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 3 4 , j u l , 2 0 0 8 .

Evropski puls

TTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAANeizvjesna budu}nostpr{ute i kajmaka naevropskoj trpezi

IINNTTEERRVVJJUUBernard

Garancher,francuski

ambasador uCrnoj Gori

AANNAALLIIZZAAZa{to vlast

ponovo namjeravada uspostavikontrolu nad

medijima

IIZZAAZZOOVVII UU EEUUMediteranska

unija - od idejedo samita u Parizu

2Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . Uvodn i k / Ka l enda r

RRAADDOOVVAANNIIZavr{avaju oni posao! Tim rije~ima je

funkcioner vladaju}e crnogorske koali-cije reagovao na vijest da su srpske vlastiuhapsile najtra`enijeg ha{kog bjeguncaRRaaddoovvaannaa KKaarraadd`̀ii}}aa.

Novinari regiona se probudi{e izjulske u~malosti, Srbija je ponovo nanaslovnim stranama svjetskih medija, aSSoollaannaa, RReehhnn i ostatak briselskog {lagahitno posla saop{tenja - Srbija je napravom, evropskom putu.

Zbog ~injenice da nove vlasti nijesu~ekale da uhapse sada ve} popularnog drDDaavviiddaa DDaabbii}}aa, Srbija }e vjerovatnotokom francuskog predsjedavanja apliciratiza ~lanstvo u Evropsku uniju (EU), staju}irame uz rame sa zvani~nom Podgoricom.

Na putu integracija ko~i je jo{ jedan~ovjek - RRaattkkoo MMllaaddii}}. Za o~ekivati je daEU ne}e insistirati na pitanju Kosovatokom rane faze pregovora sa Srbijom jerni unutar sebe nije svela ra~une, a odnosisa susjedima su na samom repu pregovo-ra o ~lanstvu.

Srbija ima realne {anse da se, ako udogledno vrijeme bude uhap{en Mladi}, odposljednjeg vagona transformi{e u evropskulokomotivu regiona. Tu treba imati u viduda je Evropska komisija uputila lijepe rije~ina ra~un njenih administrativnih kapacitetei da ona, sa aspekta Brisela, nema ogrom-nih problema sa korupcijom i kriminalomza razliku od ostatka zapadnog Balkana.

Pitanje za funkcionera vladaju}ekoalicije sa po~etka teksta glasi - za{to mine zavr{avamo posao?

Zato {to na{i Radovani ili kakodiplomate ka`u "krupne ribe" jo{ uvijekle`erno kupuju stanove u Parizu, Milanu...ljetuju na presti`nim destinacijama, vozepreskupe automobile. Sve to zahvaljuju}inovcu ste~enom kriminalnim ili korup-ciona{kim aktivnostima.

I, dok sve ~e{}e iz Brisela sti`u upo-zorenja da Crna Gora mora intenziviratiborbu protiv korupcije i kriminala, na{imRadovanima ne pada na pamet da se vozegradskim prevozom i da idu u "Ludeku}e", pa makar po scenariju Slu`be. Kakose sada pona{aju crnogorske institucije iljudi koji ih vode za tako ne{to nemaju nirazloga. VV..@@..

Danska ratifikovala SSP (27. jun) - Danska je ratifikovanjem Sporazum o sta-bilizaciji i pridru`ivanju Crne Gore sa EU postala sedma ~lanica Unije koja jeto uradila. Prethodno su to u~inile Estonija, Slovenija, Ma|arska, Austrija,Belgija i Bugarska.

Francuske vize u ambasadi Slovenije (30. jun) - Schengen vize za ulazak uFrancusku za crnogorske gra|ane ubudu}e }e se, umjesto u italijanskojambasadi, izdavati u Zajedni~kom aplikacionom centru, pri ambasadiRepublike Slovenije. Zajedni~ki aplikacioni centar tako sada predstavlja sedamdr`ava Schengen zone: Sloveniju, Austriju, Belgiju, Francusku, Ma|arsku,Luksemburg i Poljsku.

Aplikacija zavisi od Izvje{taja o napretku (30. jun) - Podno{enje crnogorskeaplikacije za kandidata za ~lanstvo u EU zavisi}e od izvje{taja Evropske komisi-je, kazao je slovena~ki ambasador u Podgorici Jernej Videti~.

Francuska predsjedava EU (1. jul) -Francuska je preuzela od Slovenijepredsjedavanje EU u narednom polu-godi{njem mandatu. Pariz preuzimapredsjedavanje EU u trenutku kada se onasuo~ava sa institucionalnom krizom zbogodbacivanja Ugovora iz Lisabona na refe-rendumu u Irskoj. Predsjednik FrancuskeNicolas Sarkozy rekao je da ta zemlja `elida dr`ave Balkana u|u u EU.

Crna Gora postala ~lanica Mediteranske unije (12. jul) - zajedno sa Hrva-tskom, BiH i Monakom na Samitu u Parizu. Unija obuhvata 43 evropskezemlje i dr`ave ju`nih obala Mediterana, koje broje 750 miliona stanovnika.^lanovi su 27 zemalja EU, Al`ir, Egipat, Izrael, Jordan, Liban, Maroko,Mauritanija, Sirija, Tunis, Turska, Palestinska uprava, Albanija. Cilj "Unije zaMediteran", ~iji je glavni promoter Francuska i njen predsjednik je stvaranjeprostora mira i demokratije. Samitu u Parizu prisustvovao i crnogorski premi-jer Milo \ukanovi}.

Sastanak Unaprije|enog stalnog dijaloga (16. jul) - izme|u Evropske komisije iCrne Gore posve}en inovacijama, ljudskim resursima, informacionom dru{tvu isocijalnoj politici odr`an u Podgorici.

Letonija ratifikovala SSP (21. jul) - Parlament Letonije ratifikovao SSP koji jeCrna Gora 15. oktobra 2007. godine potpisala sa Evropskom unijom. Letonijaje osma dr`ava koja je ratifikovala ovaj SSP.

Bugarska ka`njena zbog korupcije (23. jul) - Evropska komisija suspendovalaje pomo} Bugarskoj vrijednu vi{e od 500 miliona eura. Izvje{taj organa koji

upravljaju fondovima Evropske unijenalazi da najsiroma{nija ~lanica evrop-skog bloka nije postigla rezultate uborbi protiv korupcije na visokomnivou i organizovanog kriminala, pa jeKomisija prinu|ena da djeluje u za{titinovca poreskih obveznika EU i zam-rzne sredstva iz evropskih fondova kojasu bila namijenjena Bugarskoj. Sofija

3Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . T ema b r o j a

Belgijske ~o-kolade, fe-

ta sir (od ov-~jeg mlijeka) ipasteli (kola~od susama i

meda) iz Gr~ke, italijanska "moz-zarela", njema~ka "bijela kobasica",austrijska {trudla sa jabukama ikoktel od teletine sa mrvicamahljeba...

To je samo dio tradicionalnihproizvoda evropskih kuhinjaspremljenih po posebnim recep-turama koje se godinama prenosesa generacije na generaciju.

U Evropskoj uniji, u kojojskoro svaka zajednica ima razli~itekulinarske i dijetetske navike, rasteinteresovanje za tradicionalnimproizvodima.

Tradicionalna hrana se smatrazdravom i kako je porastao interesjavnosti za segment zdrave hranetako je porasla i njena potro{nja.U pojedinim zemljama EU ona~ini zna~ajan procenat ukupneishrane, ali precizni podaci o tomene postoje.

Da bi uop{te neki proizvoddobio pravo na oznaku "tradi-cionalno" na probirljivom evrop-skom tr`i{tu mora pro}i dug putdo krajnjeg cilja - ispunjenja evro-pskih direktiva o izvornosti.

Najve}i broj crnogorskihproizvo|a~a za sada uop{te nemo`e ni priviriti evropskom tr`i{tu.

Kao prvo, oni moraju zado-voljiti higijenske uslove proizvod-nje. Predstavnici Evropske komisi-je zadu`eni za poljoprivredu, kojisu skenirali stanje u Crnoj Gori,upravo su higijenske usloveproizvodnje ozna~ili "najprob-lemati~nijim". Ministarstvo poljo-privrede, {umarstva i vodo-privrede, u ovogodi{njem agro-

bud`etu, predvidjelo je simboli~aniznos za pomo} proizvo|a~ima napobolj{anju higijenskih uslova kojisa sobom nose tro{kove zanabavku nove, uglavnom prili~nosavremene i skupe opreme.

Sljede}i korak koji ~ekacrnogorske poljoprivrednike koji`ele da za nekoliko godina iznesusvoj proizvod na crnogorsko, tadave} i evropsko tr`i{te, je ispunja-vanje HACCP (Hazard Analysesand Critical Control Point) sistemao bezbjednosti hrane koji podra-zumijeva kontinuirano, sistematskonadgledanje cjelokupnog lancaproizvodnje od njive do trpeze.

Tek nakon uvo|enja HACCPsistema crnogorski proizvo|a~i koji`ele na EU tr`i{te mogu razmi{ljati

Jedna od dilema je da li }e, recimonjegu{ki pr{ut ili pljevaljski sir,

promijeniti ili ~ak u kojoj mjeri ukusako njihovi proizvo|a~i budu vodilira~una o higijeni, sastavu, dodacimasoli, aditivima...

Da li }e samo bake koje buduproizvodile za svoju porodicu i nebudu `eljele da mijenjaju kace ili kar-lice za prikupljanje sira i kajmaka mo}ida zadr`e na~in proizvodnje koji sevjekovima njegovao u Crnoj Gori ibalkanskim podru~jima, ali istovremenoi da u`ivaju u ukusu tih proizvoda.

Potpredsjednik Udru`enja poljo-privredenih priozvoda~a Crne GoreDragoljub Nenezi} smatra da uvo-|enjem novih tehnologija u proizvodnjuproizvodi ne}e izgubiti na kvalitetu.

"Unapre|enje higijenskih uslovasamo mo`e da pove}a kvalitet, nikakoda ga umanji", navodi Nenezi}.

DDDDAAAA LLLLIIII ]]]]EEEE TTTTOOOOBBBBIIIITTTTIIII IIIISSSSTTTTIIII UUUUKKKKUUUUSSSS????

[ T O ] E B I T I S A T R A D I C I O N A L N I M C R N O G O R S K I M P R O I Z V O D I M A T O K O MP R O C E S A P R I D R U @ I V A N J E E U

Pi{e: Marija Mirja~i}

////////[b•jokfo!qvu!ep!fwspqtlf!usqf{f

foto

VIJE

STI

Tradicionalni crnogorski specijaliteti

4Evr op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . T ema b r o j a

o ispunjavanju direktiva EU oizvornosti hrane.

U procesu pretpristupnih pre-govora Crna Gora }e vjerovatnopoku{ati da registruje oznakuizvornosti nekih proizvoda. To bimogli biti njegu{ki pr{ut, pljevaljs-ki sir, kajmak, krompir izTrebaljeva, ali i jo{ neki koji imajuspecifi~ne osobine s obzirom naporijeklo.

Ho}e li se to ostvariti ostaje,kako ka`e pomo}nik ministrapoljoprivrede, {umarstva i vodo-privrede BBrraannkkoo BBuullaattoovvii}}, "otvo-reno pitanje".

"Postoje dvije regulative koje seprimjenjuju na "tradicionalnu"hranu koja se prodaje u Evropskojuniji. Prva regulativa se primjenjujena za{titu oznaka geografskog pori-jekla poljoprivrednih proizvoda, adruga na sertifikatima specifi~nogkaraktera poljoprivrednih proizvodai hrane. Regulativa ima za cilj da

omogu}i jednostavniji sistem za{titeprehrambenih proizvoda na ge-ografskoj ili tradicionalnoj bazi.Ona odre|enom prehrambenomproizvodu ili pi}u registrovanom naevropskom nivou garantuje za{tituod imitacije. ", obja{njava Bulatovi}za Evropski puls.

Prema njegovim rije~ima, prvaregulativa je uspje{no primljena ihiljade evropskih proizvoda je reg-istrovano ili kao "za{ti}ena oznakaporijekla" ili kao "za{ti}ena geo-grafska oznaka".

"Me|utim, veoma mali brojproizvoda je sertifikovan kao"garantovani tradicionalni speci-jalitet", na osnovu druge regula-tive", dodaje Bulatovi}.

Oznaku "garantovani tradi-cionalni specijalitet" u 12 starih~lanica EU ima samo 16 tradi-cionalnih proizvoda od kojih suneki mozzarela sir iz Italije, jela od

mesa, mlijeko i pekarski proizvodiiz {panije i jedno belgijsko pivo.

Bulatovi} navodi da je razlogza malu registraciju taj {to ovadruga regulativa ne nudi dovoljanstepen za{tite ni proizvo|a~u, ni

proizvodu i {to ne postoji ni jasnadefinicija tradicionalnog.

"Sve to uzrokuje da seproizvod ne mo`e ekskluzivnoregistrovati kao tradicionalnahrana, a posebno onaj u kojem sekombinuje vi{e sastojaka. Izazovi uproizvodnji tradicionalne hrane uCrnoj Gori i njenom plasmanuimaju isti karakter kao i u EU.Najvjerovatnije }emo registrovatineke od od svojih proizvoda kao"za{ti}ena oznaka porijekla" ili kao"za{ti}ena geografska oznaka", ka`eBulatovi}

Zanimljvo je da je od 10novih zemalja ~lanica EU samo~e{ka, u prepristupnom periodu,uspjela da za{titi svoje proizvode ito su tri vrste piva. Za{tita }e bitimogu}a i nakon ulaska u EU. Ali,tada }e taj proces trajati du`e, uprosjeku do pet godina, jer u pos-tupku priznavanja izvornosti i

posebnih zna~aja treba ispitatitr`i{te svih zemalja ~lanica, a timeje i ve}a vjerovatno}a da nekidrugi proizvod ranije registrovanstekne prednost u osvajanjupotro{a~a.

Do sada je u Crnoj Goriupisano u registar organskeproizvodnje 13 proizvo|a~a.Za{tita geografskih oznaka ra|enaje u biv{em Saveznom zavodu zaintelektualnu svojinu u Beogradu

Osim "Planta`a" koje su HACCP sistem uvele 2000.godine, taj sertifikatprema podacima Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i {umarstva

posjeduju "Pirela", "Marteks", "Inspe", "Arena milk", "[im{i}", "Mont milk","Fabricis" i "Nika mljekara".

Potro{a~ima iz EU za sada su dostupna neka od vina "Planta`a", sokova"Pirele" i ljekovitih ~ajeva barskog proizvo|a~a "Inspe".

KKKKOOOO PPPPOOOOSSSSJJJJEEEEDDDDUUUUJJJJEEEE HHHHAAAACCCCCCCCPPPP

OOzznnaakkuu ""ggaarraannttoovvaannii ttrraaddiicciioonnaallnnii ssppeecciijjaalliitteett"" uu 1122 ssttaarriihh ~~llaanniiccaaEEUU iimmaa ssaammoo 1166 ttrraaddiicciioonnaallnniihh pprrooiizzvvooddaa oodd kkoojjiihh ssuu nneekkii mmoozz-zzaarreellaa ssiirr iizz IIttaalliijjee,, jjeellaa oodd mmeessaa,, mmlliijjeekkoo ii ppeekkaarrsskkii pprrooiizzvvooddii iizz[[ppaanniijjee ii jjeeddnnoo bbeellggiijjsskkoo ppiivvoo

UU pprroocceessuu pprreettpprriissttuuppnniihh pprreeggoovvoorraa CCrrnnaa GGoorraa }}ee vvjjeerroovvaattnnooppookkuu{{aattii ddaa rreeggiissttrruujjee oozznnaakkuu iizzvvoorrnnoossttii nneekkiihh pprrooiizzvvooddaa.. TToo bbiimmooggllii bbiittii nnjjeegguu{{kkii pprr{{uutt,, pplljjeevvaalljjsskkii ssiirr,, kkaajjmmaakk,, kkrroommppiirr iizzTTrreebbaalljjeevvaa,, aallii ii jjoo{{ nneekkii kkoojjii iimmaajjuu ssppeecciiffii~~nnee oossoobbiinnee ss oobbzziirroommnnaa ppoorriijjeekklloo

Branko Bulatovi}

5Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . T ema b r o j a

gdje je sertifikovan njegu{ki pr{ut ijedan broj vina "Planta`a". Sada jeto obaveza novoosnovanog Zavodaza intelektualnu svojinu.

Oznaka izvornosti podrazumi-jeva da je proizvod nastao naodre|enom podru~ju, te da su svesirovine u njegovoj proizvodnjiproizvedene na tom podru~ju, {topotencijalnom kupcu daje garanci-je kvaliteta, a to zna~i da nije rije~o proizvodima koji su proizvedeniindustrijski i serijski.

Zahvaljuju}i tim oznakamaproizvo|a~ mo`e biti siguran da }enjegov proizvod biti prepoznatljiv{to }e biti va`no kada budemo diotr`i{ta Evropske unije. Za{titaproizvoda bitna je i zaproizvo|a~a jer je time osiguraoda se na tr`i{tu ne mo`e pojavitiproizvod istog imena.

Bez obzira da li `elimo da na{iproizvodi na evropskom tr`i{tuimaju oznaku "za{ti}enog geograf-skog porijekla" ili "garantovanogtradicionalnog specijaliteta" mora-}emo ispuniti duga~ak spisak uslo-va za registraciju.

"Potrebno je identifikovatipotro{a~ke afinitete, stavove,o~ekivanja, mogu}nost inovacije utradicionalnoj proizvodnji, garan-

tovati bezbjednost hrane u smislubiolo{kih i hemijskih hazarda,

voditi ra~una o o~uvanju biodi-verziteta `ivotinja, podr`ati mar-

ketin{ke kanale i kanale distribuci-je tih proizvoda, uspostaviti

efikasan i odr`iv sistem transferanovih tehnologija", navodi Bula-tovi}.

Problemi u crnogorskoj poljo-privredi gomilali su se decenijamaunazad, a reforma koja sepoku{ava sprovesti posljednjihdeset godina samo je djelimi~noo`ivjela poljoprivrednu proizvod-nju. Stoga bi {irenje svijesti u {irojjavnosti, kao i obuka farmera iproizvo|a~a o konceptima ina~inima sertifikacije tradicionalneproizvodnje, morali biti jedan odprioriteta resornog ministarstva injegovih agencija u narednomperiodu. Ostaje otvoreno pitanjeda li }e uspjeti u tome.

AAuuttoorrkkaa jjee nnoovviinnaarrkkaa ddnneevvnnoogglliissttaa ""VViijjeessttii""

Nenezi} ka`e da higijenski uslovi u kojima se proizvode tradicionalni speci-jaliteti nijesu zadovoljavaju}i, te da im se mora posvetiti posebna pa`nja."Na to su ukazivali i predstavnici Evropske komisije u vi{e navrata koji su

smatrali i da }e se te{ko dosti}i neki od standarda. Iskustvo je pokazalo da smouveli neke standarde, ali to nije dovoljno. Potrebna je pomo} lokalnesamouprave i dr`ave", navodi Nenezi} za Evropski puls.

On dodaje da prvo treba podr`ati proizvo|a~e da uvedu nove tehnologije,a zatim uvesti standardizaciju kvaliteta.

"To zna~i da se, recimo, mora znati kakve je boje, mirisa i ukusa pljevaljs-ki sir, po kakvoj se recepturi proizvodi, kako se pakuje..." obja{njava Nenezi} idodaje da tradicionalne proizvode treba plasirati samo u pojedinim zemljamaEvropske unije u odre|enim koli~inama.

Njemci bi vjerovatno bili zainteresovani za crnogorski kajmak ili sir, ali te{koda bi privukao [ve|anina ili Danca.

PPPPOOOOTTTTRRRREEEEBBBBAAAA PPPPOOOOMMMMOOOO]]]] DDDDRRRR@@@@AAAAVVVVEEEEIIII LLLLOOOOKKKKAAAALLLLNNNNIIIIHHHH VVVVLLLLAAAASSSSTTTTIIII

PPrreeddssttaavvnniiccii EEvvrrooppsskkee kkoommiissiijjee zzaadduu`̀eennii zzaa ppoolljjoopprriivvrreedduu,, kkoojjii ssuusskkeenniirraallii ssttaannjjee uu CCrrnnoojj GGoorrii,, hhiiggiijjeennsskkee uusslloovvee pprrooiizzvvooddnnjjee oozznnaa~~iilliissuu ""nnaajjpprroobblleemmaattii~~nniijjiimm""

foto

VIJE

STI

Mlije~ni proizvodi na pijaci u Podgorici

6Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . Ana l i z a

Vjerovatno ne-ma vlasti koja

ne `eli da kon-troli{e medije di-rektno ili indirekt-no, uslovljavaju}iih na razne na-

~ine, pa i dodjelom ili mogu}no{}u oduz-imanja frekvencija. I, vjerovatno je malokoja vlast u zemljama Evrope koja na putuka potencijalnom ~lanstvu u Evropskoj unijite`i da ozakoni svoj uticaj na skoro svenajzna~ajnije elektronske medije.

Crnogorska vlast je ve} pola poslauradila - Skup{tina Crne Gore za nekolikodana usvoji}e Zakon o elektronskim komu-nikacijama. Time }e tijelu, koje je makarna papiru, slovilo kao nezavisna regulator-na agencija - Agenciji za radio-difuziju -oduzeti ovla{}enje da odlu~uje o dodjelifrekvencija. Taj posao je dodijeljen vladinojAgenciji za telekomunikacije, ~ijeg direkto-ra imenuje Ministarstvo za saobra}aj itelekomunikacije.

Drugi primjer vra}anja unazad, kojioslikava brutalnost vladaju}ih krugova io~ajnu nemo} opozicije, je nacrt Zakona oradio-difuznim servisima RTCG kojim jevladaju}a koalicija pripremila teren da opeti formalno preuzme kontrolu nad javnimservisom Radio-Televizija Crne Gore(RTCG).

Vlada je usvojila Nacrt izmjena i dop-una Zakona o javnim radio-difuznimservisima (JRDS) na osnovu kojeg parla-mentarna ve}ina dobija ovla{}enja daprostom ve}inom bira i razrje{ava ~lanoveSavjeta RTCG, koji je zadu`en da birarukovodstvo nacionalne medijske ku}e. Dosada je Skup{tina formalno mogla samo dakonstatuje da je neko postao ~lan Savjeta,ali ne i da glasa o tome.

Uz to, s obzirom na pobrojane insti-tucije koje mogu da imenuju ~lanoveSavjeta RTCG, ako ovaj zakon pro|e, najv-jerovatnije }e u Savjetu ve}inom sjedjeti

ljudi bliski vladaju}im krugovima. Tako je,na primjer, jasno re~eno da svog pred-stavnika mo`e da ima Savez samostalnihsindikata Crne Gore, koji je Vladin favoritu odnosu na Reformski blok Savezasindikata. Reformski blok SSCG uop{te nijepomenut.

Po{to je vladaju}a koalicija u zadnje trigodine i postoje}i zakon tuma~ila u smisluda mogu da glasaju o predlo`enim ~lanovi-ma Savjeta, Nacrt novog zakona zapravo }ebiti verifikacija postoje}eg stanja.

Odmah je objavljeno da }e stru~njaciza medije Savjeta Evrope u Strazburu anal-izirati Nacrt izmjena i dopuna Zakona oJRDS, {to bi trebalo da uradi i Organizacijaza evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS).

Iako nema istovjetnih rje{enja u zeml-jama zapadne demokratije, i iako ~ak i uSloveniji partije odlu~uju ko }e sjedjeti uSavjetu njihovog javnog servisa, standardina koje su se pozivali Savjet Evrope i OEBS2003.godine, kada je usvojen postoje}iZakon, okarakterisani su kao moderni inapredni. Po tim standardima, politi~ari nesmiju da imaju mo} da odlu~uju ko }e davodi javni servis, ve} to moraju da rade

institucije civilnog dru{tva koje zastupajuodre|ene grupacije stanovni{tva.

Poslije pet godina, tokom kojih jevlast ubje|ivala javnost da Crna Gora sta-bilno kora~a ka evropskim i atlantskimintregracijama, Crna Gora je zapravo oti{lau pro{lost.

Ali, nije ni to toliko zapanjuju}ekoliko je to neobi~na lako}a i non{alanci-ja sa kojom je DPS-SDP koalicija sprovelaovu diverziju nad redom i poretkom koji bitrebalo da krasi svaku modernu evropskudr`avu. Razlog mo`e lako da se nasluti -vlast se ne boji sankcija. Za{to? Zato {to je

ubije|ena da joj opozicija ne mo`e naudi-ti, a da je kriti~ka svijest u crnogorskojjavnosti, prije svega u zainteresovanojjavnosti - Univerzitet, NVO, mediji - zanjih bezopasna. Za{to? Jer je ima suvi{emalo!?

Tako se desilo da vladaju}i centri svisine, nadmeno, ~ak mo`da i sa podsm-jehom, slu{aju kritike koje su dolazile saraznih adresa, izme|u ostalih i iz OEBS-ai Evropske komisije (EK).

EK je insistirala da se u Zakonu oelektronskim komunikacijama ne dodjelju-je Vladinom tijelu ovla{}enje da dijelifrekvencije jer }e tako fakti~ki vlast uticatina medije. Iz \ukanovi}evog kabineta su

se pravili kao da ni{ta nijesu ~uli. Isto je bilo i pro{le sedmice kada je

predstavnik OEBS-a za medije MMiikklloosshhHHaarraasshhii upozorio da "preno{enjem nadle-`nosti za radio-difuziju na Agenciju zatelekomunikacije, koja je pod uticajemVlade, postoji zabrinutost oko nezavisnostiprocedure izdavanja dozvola".

BBrraannkkiiccaa PPeettkkoovvii}}, urednica Medijskemre`e iz Slovenije i istra`iva~ica ljubljan-skog Mirovnog instituta, bila je kategori~na:"Takva grubost i ~i{}enje metlom vodislabljenju glasa javnosti i te`i autoritatizmuparlamentarne ve}ine".

ZZaappaannjjuujjuu}}ee kkoolliikkoo jjee ttoo nneeoobbii~~nnaa llaakkoo}}aa ii nnoonn{{aallaanncciijjaa ssaa kkoojjoommjjee DDPPSS-SSDDPP kkooaalliicciijjaa sspprroovveellaa oovvuu ddiivveerrzziijjuu nnaadd rreeddoomm ii ppoorreettkkoommkkoojjii bbii ttrreebbaalloo ddaa kkrraassii ssvvaakkuu mmooddeerrnnuu eevvrrooppsskkuu ddrr`̀aavvuu.. RRaazzllooggmmoo`̀ee llaakkoo ddaa ssee nnaasslluuttii - vvllaasstt ssee nnee bboojjii ssaannkkcciijjaa.. ZZaa{{ttoo?? ZZaattoo {{ttoojjee uubbiijjee||eennaa ddaa jjoojj ooppoozziicciijjaa nnee mmoo`̀ee nnaauuddiittii,, aa ddaa jjee kkrriittii~~kkaa ssvvii-jjeesstt uu ccrrnnooggoorrsskkoojj jjaavvnnoossttii,, pprriijjee ssvveeggaa uu zzaaiinntteerreessoovvaannoojj jjaavvnnoossttii -UUnniivveerrzziitteett,, NNVVOO,, mmeeddiijjii - zzaa nnjjiihh bbeezzooppaassnnaa.. ZZaa{{ttoo?? JJeerr jjee iimmaassuuvvii{{ee mmaalloo!!??

Z A [ T O V L A S T P O N O V O N A M J E R A V A D A U S P O S T A V I K O N T R O L U N A D M E D I J I M AU C R N O J G O R I

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

////////Epcb!ptjpoptuj

7Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . I n t e rv j u

Francuska tokom predsjedavanjaEvropskom unijom (EU) o~ekuje

da Crna Gora produbi reforme ucilju ja~anja pravosudnog sistema iadministracije, kao i da intenziviraborbu protiv korupcije i kriminala,kazao je francuski ambasador uPodgorici BBeerrnnaarrdd GGaarraanncchheerr.

Garancher, koji }e do krajagodine predvoditi evropsku Trojkuu Crnoj Gori, u intervjuu zaEvropski puls rekao je da }eFrancuska prema zapadnom Balka-nu preuzeti sva prioritete koje jepostavila Slovenija u prethodnompredsjedavanju.

NNaa {{ttoo kkoonnkkrreettnnoo mmiisslliittee??Na{ prvi prioritet je stabilizaci-

ja. Sve zemlje zapadnog Balkana sustabilizovane, a paradoksalno je {toje Srbija, kao najve}a i najbogatija,

posljednja zemlja koja treba dabude stabilizovana. Stoga, treba daimate u vidu da je naglasak stavl-jen na Srbiju legitiman.

Drugi prioritet je nastavak sanaporima, koji su u toku ve} neko-liko mjeseci, u domenu {irenjaenergetske i zajednice transporta uovom dijelu Balkana. `elimo dasedam zemalja zapadnog Balkanapostanu dio tih zajednica jer }e ihto u~initi za korak bli`im EU.

U isto vrijeme, postoje i drugeteme, kao saobra}aj, tu su velikievropski projekti povezani sa pro-jektima u Srbiji, Hrvatskoj....O~ekujemo da Evropska investi-ciona banka i Banka za evropskurekonstrukciju ulo`e vi{e sredstava.To je jedno od prakti~nih pitanjakoje }emo pratiti.

Ukoliko tokom francuskogpredsjedavanja neke od zemaljazapadnog Balkana apliciraju za~lanstvo to }e biti veliki doga|aj.

[[ttoo mmiisslliittee oo nnaajjaavvii ccrrnnoo-ggoorrsskkee VVllaaddee ddaa }}ee aapplliicciirraattii zzaa~~llaannssttvvoo uu EEUU ddoo kkrraajjaa ffrraannccuusskkooggpprreeddssjjeeddaavvaannjjaa??

To nije iznena|enje. Va{a zam-jenica premijera (Gordana \urovi})odmah nakon potpisivanja Spo-razuma o stabilizaciji i pridru`ivan-ju (SSP) u Briselu 15. oktobrapro{le godine rekla je "pripremitese da vam podnesemo aplikaciju{to je prije mogu}e".

Napravljeni su planovi zaeventualnu aplikaciju tokom pred-sjedavanja Slovenije, a onda jeCrna Gora uradila upravo ono {tosmo o~ekivali - konsultovala jesvoje glavne evropske partnere. Mivjerujemo da je jedan od rezultatatih konsultacija bio taj {to je CrnaGora ponovo razmislila i rekla"odla`emo kandidaturu".

U isto vrijeme Vlada je uvijekgovorila da je kvalitet jednakova`an kao vrijeme, mada su ta dva

F R A N C U S K I A M B A S A D O R U P O D G O R I C I B E R N A R D G A R A N C H E R

Vwjkfl!npaf!j!npsb!cpmkf

Pomenuli ste korupciju. Kakav je Va{ utisak, koliko je korupcija velikiproblem za Crnu Goru?

Korupcija ne poznaje granice. Francuske institucije, policija, pravosu|a, znajuza korupciona{ke slu~ajeve i slu~ajeve organizovanog kriminala koji su jednomnogom u Francuskoj, drugom u Crnoj Gori.

Na tehni~kom nivou moramo razgovarati o ovim slu~ajevima. Sa strane CrneGore postoji neko ko daje prave odgovore i preduzima prave korake.

Prakti~no, kada ne{to moraju da se urade onda oni to i urade. Teoretski, imate sve {to je potrebno, akcione planove, zakone, va{i javni

slu`benici nijesu gori od na{ih. Na dijalozima izme|u zvani~nika Evropskekomisije i Crne Gore mogu da vidim da Va{i zvani~nici znaju svoj posao.

Njih vjerovatno nema dovoljno, ali po mom mi{ljenju nije toliko bitno pitan-je pove}anja kapaciteta, ve} dono{enja odluka koje }e ne{to promijeniti.

Na primjer, Vlada je saop{tila da su, od kako je usvojen zakon protiv korup-cije 2004. godine, 52 osobe osu|ene. Istina. Me|utim, neki od njih su zaslu`ivalistro`ije kazne.

Vjerujem da }e sudovi uskoro osuditi krupne ribe i to }e ne{to promijeniti. Potrebna vam je jedna presuda da se promijene sve ukupne navike pravosu|a,

politi~ara, ljudi. Zbog toga {to je Crna Gora mala, potrebno vam je samo malo stvari kako bi

se ne{to promijenilo. U ve}oj zemlji je mnogo te`e. Vjerujem da imate dobre {anse.

MMMMAAAALLLLOOOO JJJJEEEE PPPPOOOOTTTTRRRREEEEBBBBNNNNOOOO DDDDAAAASSSSTTTTVVVVAAAARRRRIIII KKKKRRRREEEENNNNUUUU NNNNAAAA BBBBOOOOLLLLJJJJEEEE

Bernard Garancherfo

toVI

JEST

I

8Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . I n t e rv j u

faktora povezana. Jasan cilj crno-gorske Vlade je da preda kandi-daturu do kraja godine.

DDaa llii oo~~eekkuujjeettee ddaa }}ee PPoo-ddggoorriiccaa ddoo ttaaddaa aapplliicciirraattii??

O~ekujemo da }e se odr`atinastavak konsultacija.

Priznajemo da je napravljennapredak. Me|utim, ~a{a je do polapuna, ali je i do pola prazna, stogauvijek ima prostora za pobolj{anje imora do}i do pobolj{anja.

U isto vrijeme, mi iz evropskihambasada priznajemo da niko ne}ere}i Crnoj Gori - do|ite, spremniste. Velika inicijativa mora do}iodavde. Mi }emo je po{tovati kaddo nje do|e i pona{ati se u skladusa istom.

Situacija krajem ove godinerazlikova}e se od one od pro{legodine jer je u Crnoj Gori u tokunapredak. Bi}e napretka u oblastiviza, a tako|e se promijenila iregionalna situacija. BiH je pot-pisala SSP, Srbija ima novu vladukoja ka`e da je proevropska imo`da bi tako|e mogla postatikandidat. Sve to uti~e na aplikacijuCrne Gore.

KKoojjee bbeenneeffiittee CCrrnnaa GGoorraammoo`̀ee iimmaattii oodd ~~llaannssttvvaa uu UUnniijjuu zzaaMMeeddiitteerraann ~~iijjii jjee iinniicciijjaattoorr uupprraavvooFFrraannccuusskkaa??

Uzmimo na primjer saobra}aj.Do sada je bilo nacionalnih inicija-tiva, na primjer izrada studijeizvodljivosti o autoputevima ili ini-

cijativa u podregionalnoj sferi (npr.Crna Gora, Hrvatska i Albanijaimaju zajedni~ki projekat).

Ti napori do sada susprovo|eni samo od strane dr`ava.Nova ideja je u tome da }e pro-jekti Unije za Mediteran biti spro-vo|eni od strane grupe zaintereso-

vanih tijela, dr`ava, me|unarodnihbanaka, me|unarodnih investitora,udru`enja za o~uvanje okoline....

Iako veoma mala i kao takva sarelativno malim segmentom zaizgradnju puteva, Crna Gora }e bitiu stanju da u~estvuje i ima}etepredstavnika u tom procesu. To jezamisao.

Ono {to se nama dopalo kaoinicijatorima projekta jeste to {tosmo od Crne Gore odmah dobilipozitivnu reakciju na Uniju, ve} ujanuaru.

Va{a Vlada nas je konsultovalai tra`ila da se zalo`imo kako biCrna Gora postala ~lanica noveUnije. Rekli smo, nemojte da

`urite, va{ slu~aj }e biti spreman dovremena kad otvorimo Uniju zaMediteran. Tako je i bilo. Vi stepostali ~lanovi ne~ega {to je {ire,{to omogu}ava Crnoj Gori forumda razgovara sa ljudima koje CrnaGora ne gleda ~esto, poputEgip}ana.

[[ttoo VVaass ttrreennuuttnnoo bbrriinnee uuCCrrnnoojj GGoorrii??

Ono {to me brine je nedostataketike u politi~kom `ivotu.

Ovdje pri~am kao posmatra~, ane kao neko ko daje lekcije.Nikada me ne}ete ~uti da pri~am okorupciji jer se o korupciji ne pri~ave} se protiv nje bori.

Dakle, ka`em da me brinenedostatak etike. ~injenica je da jeSkup{tina zaglavljena iz razlogakoje po{tujem, ali koji samo zna~eda ona ne igra svoju ulogu. Ljudi suizabrali poslanike i o~ekuju da onirade svoj posao. Sve to traje dvamjeseca i zabrinjavaju}e je.

Tu je jo{ ne{to zabrinjavaju}e.Krajem juna, CEDEM je objavioanketu javnog mnjenja prema kojojoko 71% populacije `eli prijem CrneGore u EU i samo 12% je reklo danije zainteresovano. Mo`emo re}i daje velika ve}ina za prijem u EU, aliukoliko politi~ka klasa, tu mislim i naVladu i na opoziciju, nastavi da setako pona{a u va`nim pitanjima, kao{to je formiranje Nacionalnog savje-ta za integracije, onda }e javnomnjenje re}i ko su ti ljudi, interes zaEU }e opadati.

VV.. @@UUGGII]]

OOnnoo {{ttoo mmee bbrriinnee jjee nneeddoossttaattaakk eettiikkee uu ppoolliittii~~kkoomm `̀iivvoottuu.. UUkkoolliikkooppoolliittii~~kkaa kkllaassaa,, ttuu mmiisslliimm ii nnaa VVllaadduu ii nnaa ooppoozziicciijjuu,, nnaassttaavvii ddaa sseettaakkoo ppoonnaa{{aa uu vvaa`̀nniimm ppiittaannjjiimmaa,, kkaaoo {{ttoo jjee ffoorrmmiirraannjjee NNaacciioonnaallnnooggssaavvjjeettaa zzaa iinntteeggrraacciijjee,, oonnddaa }}ee jjaavvnnoo mmnnjjeennjjee rree}}ii kkoo ssuu ttii lljjuuddii,,iinntteerreess zzaa EEUU }}ee vvrreemmeennoomm ooppaaddaattii..

Va{e kolege, italijanski i njema~ki ambasador Gabrielle Meucci iThomas Schmidt vi{e puta su ukazali da }emo morati da mijenjamo navike,kako budemo napredovali u evropskim integracijama. Vi svakodnevno vozitebiciklo okolinom Podgorice. Da li mo`da time pokazuje Crnogorcima, kojipreferiraju automobile, da moraju mijenjati navike?

I Francuzi vole automobile. Vi, ja, svi mi, moramo da promijenimo navike. Na primjer, voda. Sada je imamo, ali ne znamo ho}emo li je imati za 20

godina. Zatim deponije. Vi mo`da imate ekolo{ku dr`avu, ali vidite sme}e svuda.

Treba da organizujete javno prikupljanje sme}a. U Podgorici sam vidio poseb-ne korpe za papir, staklo... To je samo po~etak. Sve }e se promijeniti kadaprivatne kompanije po~nu da se bave recikliranjem sme}a i po~nu da zara|ujudosta novca.

Sje}am se, kada sam bio dijete, na{e ulice su bile prljave. U Parizu, na prim-jer, ukoliko do|e do {trajka koji traje vi{e od jednog dana vidje}ete puno papira.

Ako je ulica prljava, ljudi }e vi{e bacati. Ukoliko je ~ista oni }e paziti. Toje svuda tako. To va`i i za turiste. Turisti mogu biti ovdje manje ~isti nego {tosu u svojoj zemlji.

SSVVII MMOORRAAMMOO MMIIJJEENNJJAATTII NNAAVVIIKKEE

9Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . P o l i t i k a

Nekoliko sed-mica nakon

{to je {efica Odje-ljenja za CrnuGoru u Genera-lnom direktoratuza pro{irenje Ev-

ropske komisije TTeerreessaa SSoobbiieesskkii ukazalacrnogorskim vlastima da se moraju poz-abaviti usvajanjem pravne regulativevezane za antikorupciju, poslanici vlada-ju}e koalicije u dnevni red teku}e sjed-nice Skup{tine iznenada su uvrstili Predlogzakona o finansiranju politi~kih partija.

O tekstu, koji u skup{tinskim ladica-ma ~ami od kraja 2007. godine, una~elnoj raspravi prije par dana nije pro-govorena ni rije~.

U skup{tinskim klupama, me|utim,nije bilo opozicije, ali pitanje je da li bise rasprava o tom tekstu povela i da jebilo druga~ije - izmjenama zakona odprije tri godine, koje su podr`ale gotovosve parlamentarne partije, Crna Gora se,kada je rije~ o toj materiji, tri korakavratila unazad.

Inovirani tekst, o kojem bi Skup{tinatrebalo da se izjasni naredne nedjelje,ipak, vra}a nadu da bi sljede}i izborimogli da se odr`e u donekle fer atmosferikada je rije~ o njihovom finansiranju.

"Osim komparativne prakse, pratilismo preporuke Savjeta Evrope (SE). Nenjihove generalne stavove, ve} direktnesugestije iz Izvje{taja eksperata SE koje seti~u Crne Gore... Sve je une{eno u zakoni zahvaljuju}i tome se mo`e re}i da jepotpuno usagla{en sa me|unarodnimstandardima", rekao je ZZllaattkkoo VVuujjoovvii}},predsjednik Centra za monitoring (CEMI),

koji je u saradnji sa Vladom radio nanovom zakonskom tekstu.

Novim predlogom ponovo seutvr|uje gornja granica bud`etskih sred-stava za partije, pa se za redovan radparlamentarnih stranaka u Skup{tini nemo`e izdvajati manje od 0,2 ni vi{e od0,4 % ukupnih bud`etskih sredstava,umanjenih za sredstva kapitalnog bud`etai bud`eta dr`avnih fondova.

Sredstva za finansiranje partija uskup{tinama op{tina ne mogu biti manja

od 0,5 ni ve}a od 1% ukupnih bud`etskihsredstava, tako|e umanjenih za sredstvakapitalnog bud`eta.

U Vladi znaju da je vladaju}a koali-cija ranije grije{ila, pa priznaju da"bud`etska sredstva treba da budu pred-vi|ena u manjem obimu, nego {to je toslu~aj bio do sad".

"Na dosada{nji na~in ostavljeno jeskup{tinama Republike, odnosno op{tina-ma da same odlu~e koliko }e biti visokoovo izdvajanje. Ukidanjem gornjeg limita

N A K O N U P O Z O R E N J A I Z E K V L A D A J U ] A K O A L I C I J A H I T N O N A D N E V N I R E DS K U P [ T I N E U V R S T I L A P R E D L O G Z A K O N A O F I N A S I R A N J U P A R T I J A

Pi{e: Danilo Mihajlovi}

////////

Tbnp!eb!tf!qbsujkf!pqfuof!ephpwpsf!plp!opwdb!

Za razliku od nekih zakonodavstava koji zabranjuju dr`avne subvencije, autoripredloga crnogorskog zakona, opredijelili su se za princip koji dominira u ve}ini

evropskih zakonodavstava, a koji predvi|a kombinovanje finansiranja iz privatnih ijavnih izvora.

Privatni izvori se, obja{njava Vujovi}, dijele na manje koje dolaze od velikogbroja gra|ana, ~lanova politi~kih partija (grass-roots) i velike donacije koje dajubogati individualci, velike kompanije ili drugi finansijski i politi~ki mo}ni subjekti.

"Da bi se izbjegla korupcija te`i se izbjegavanju velikih donacija, stoga se stim-uli{u politi~ke partije da pove}aju svoje ~lanstvo, te postanu manje zavisne odvelikih donatora. S druge strane, opasnost je da politi~ke partije, u nekim zemlja-ma, gotovo u potpunosti zavise od velikih dr`avnih subvencija, te da nijesu zain-teresovane za rad sa bira~ima", ukazuje Vujovi}.

Tako, ka`e direktor CEMI-ja, u zapadnim demokratijama dominiraju sredstvaiz privatnih izvora. "Recimo, u Njema~koj prosje~no oko 30% su dr`avne subven-cije, a ostalo dolazi iz privatnih izvora. Pri tome u strukturi privatnih izvora domini-raju, sa vi{e od polovine u~e{}a ~lanarina, ne{to vi{e od ~etvrtine donacije ili svegaoko 10% ukupnih partijskih prihoda dolazi od velikih donatora", navodi Vujovi}.Sli~na situacija, dodaje on, je u anglosaksonskom svijetu, s tim da su u njima dugodominirali veliki donatori, {to je vodilo velikim skandalima.

"SAD i njihova federalna izborna komisija uvela je brojne zabrane, kojim sepoku{ava smanjiti uticaj "debelih ma~aka" u liku velikih korporacija i stranih intere-sa, te pove}ati uticaj pojedinaca sa manjim donacijama. U tom cilju su i SAD uvelebud`etske subvencije", ka`e Vujovi}.

On izdvaja primjer Velike Britanije koja je i dalje rijetka dr`ava koja ne pred-vi|a dr`avne subvencije za redovan rad politi~kih partija.

"Istina, odre|ene promjene su se desile i u ovoj zemlji jer postoji dr`avni fondiz koga se daje podr{ka opozicionim partijama da kvalitetnije ispunjavaju obaveze uparlamentu, dok kod predizbornih kampanja kandidati dobijaju besplatan prostor umedijima, kao i besplatno slanje po{te i kori{}enje prostorija", navodi Vujovi}.

VVEELLIIKKEE DDOONNAACCII JJEE VVOODDEE KKOORRUUPPCCII JJ II

10Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . P o l i t i k a

lokalne vlasti su zloupotrijebile ovorje{enje uvode}i u nekim op{tinama izd-vajanja i od 2.7% bud`etskih sredstava",pi{e u vladinom obrazlo`enju predlogazakona.

Projekat monitoringa finansiranjapoliti~kih partija, CEMI, uz podr{kuFondacije Instituta za otvoreno dru{tvo -Predstavni{tvo u Crnoj Gori (FOSI ROM),realizuje ve} ~etiri godine.

Samo godinu dana nakon {to je2004. na predlog te nevladine organizaci-je usvojen zakon o finansiranju politi~kihpartija, poslanici ga bukvalno bez znanjajavnosti mijenjaju, ~ime na izborimafavorizuju partije koje u trenutku raspisi-vanja izbora imaju parlamentarni status.

Ustavni sud, me|utim, opet na inici-jativu CEMI-ja, progla{ava neustavnomodredbu kojom je propisano da se 20%od bud`etskih sredstava predvi|enih zafinansiranje kampanje raspore|uje partija-ma koje imaju parlamentarni status utrenutku raspisivanja izbora, 10% podno-siocima potvr|enih izbornih lista, a pre-ostalih 70% strankama, shodno brojuosvojenih mandata.

"U preporukama Savjeta Evrope ka`ese da postoje}e rje{enje 'treba izmijenititako da se ukine fiksna subvencija'(trenutno 20% ukupnih sredstava koja seraspodjeljuju) koja se daje samo partijamakoje imaju poslani~ke mandate. Sredstvakoja se ne raspodjeljuju na osnovu osvo-jenih mandata treba da se raspodijelejednako svim partijima i drugim nosioci-ma izbornih lista. U tom smislu, odredbakoja je bila na snazi prije izmjena zakonabila je atraktivnije rje{enje, jer se ponjemu 20% subvencija dodjeljivalo svimu~esnicima na izborima jednako, a 80%prema osvojenim mandatima", objasnioje Vujovi} za Evropski puls.

Nejasno je me|utim koji }e se modelfinansiranja koristiti, jer u odredbamavladinog predloga zakona se navodi da }eto biti sistem 80% prema 20%, dok u

obrazlo`enju istog teksta pi{e da }e sesprovoditi sistem raspodjele 15% prema85% sredstava.

"Identi~no rje{enje je predvi|enopropisima koji tretiraju oblast finansiranjapoliti~kih partija na nivou Evropskog par-lamenta, a sli~na rje{enja imaju i Slovenija(10% prema 90%), Hrvatska (20% prema80%). Rje{enje 15% prema 85% zasno-vano je na volji bira~a na osnovu kojepoliti~ke partije koje osvoje mandate naizborima "izgra|uju" povjerenje i legit-imitet", pi{e u obrazlo`enju.

Vujovi} smatra da je bolje rje{enje dase bud`etska sredstva za finansiranjetro{kova izborne kampanje obezbje|uju uiznosu od 0,2% bud`eta jer bi se usuprotnom naru{ila finansijska pozicijaopozicije u odnosu na vladino rje{enje.

Aktuelni zakon predvi|a da se izgodi{njeg bud`eta, u izbornoj godini,kampanja finansira sa 0,3% sredstava, dok

je predlogom predvi|eo 0,15% bud`etskihsredstava.

Prema ponu|enom rje{enju, zapokri}e tro{kova izborne kampanjeobezbje|uju se i bud`etska sredstva uiznosu od 0, 1% i raspodjeljuju se srazm-jerno broju osvojenih mandata, poduslovom da su iz privatnih izvora prikupilidvostruki iznos sredstava od onog koji impripada podno{enjem izbornih lista.

CEMI je predlagao da se iz bud`etaizdvaja 0,2% bud`eta za finasiranje tro{kovakampanje, te 0,1% za vezana sredstva.

Kandidati na posljednjim predsje-dni~kim izborima po prvi put su, pod pri-tiskom medija i CEMI-ja, objavili izvje{tajeo utro{enim sredsvima, iako je i va`e}ezakonodavstvo koje je vi{e od ~etirigodine na snazi predvi|alo tu obavezunakon svakih izbora.

I prema predlogu zakona, podnosilacizborne liste je du`an da izvje{taj outro{enim bud`etskim sredstvima zaizbornu kampanju, kao i svu doku-mentaciju podnese nadle`noj izbornojkomisiji u roku od 45 dana od danaodr`avanja izbora.

Isti rok ostavljen je za podno{enjeizvje{taja o porijeklu, visini i strukturiprikupljenih i utro{enih sredstava iz pri-vatnih izvora.

Nov~ana kazna za nepo{tovanje tihodredaba iznosi od stostrukog dodvjestostrukog cijene minimalne zarade uCrnoj Gori.

Nadzor nad primjenom Zakona o finansiranju politi~kih partija treba da vr{iadekvatno nezavisno tijelo, a ne Ministarstvo finansija, kako je predvi|eno

Predlogom tog zakona, ocijenio je Pokret za promjene (PzP). Direktor PZP-a, Boris Mari} je naveo da }e PzP predlo`iti i promjenu

na~ina raspodjele bud`etskih sredstava, jer je sada predvi|eno da se 15%raspodjele vr{i na jednake djelove, a 85% po osnovu izbornog rezultata.

"Taj odnos treba da bude 30 i 70%, zato {to su ovakvi zakoni svojevrsnisocijalni program za male partije i smatramo da se o njihovom interesu moralovoditi ra~una", pojasnio je Mari}.

KKOONNTTRROOLLUU DDAATTII NNEEZZAAVVIISSNNOOMM TTIIJJEELLUU

Vujovi} ka`e da je za Vladu bio neprihvatljivpredlog CEMI-ja da se poseban procenat

(0,1%) izdvaja za rad poslanika, odnosnoodbornika, dok bi partije i dalje raspolagle sapredvi|enih 0,2%.

Time je u vladin predlog uvr{tena jedinaodredba za koju se sa sigurno{}u mo`e re}i danije u skladu sa preporukama SE i me|unaro-dnim standardima.

"U ve}ini dr`avama poslanici raspola`uposebnim sredstvima, nezavisno od onih kojadobijaju partije. Na taj na~in samostalniji su usvom radu", poja{njava Vujovi}.

"Tako|e, ne bi se postavljalo pitanje {to }e sedesiti, ako poslanik napusti svoj klub jer partija ufinansijskom smislu ne bi ni{ta izgubila njegovimodlaskom, dok bi on mogao da sam finansira svojrad, da plati savjetnika. Su{tina je da se kvalitetrada poslanika podigne na vi{i nivo".

SSTTOOPP ZZAA PPOOSSEEBBAANN BBUUDD@@EETT

Zlatko Vujovi}

foto

VIJE

STI

11Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . Drug i p i { u

Za{to iz Evropske komisije upornoupozoravaju da je djelotvorno

sprije~avanje i procesuiranjeslu~ajeva korupcije jedna odnajve}ih boljki Crne Gore mo`da senajbolje vidi na primjeru Zakona ospre~avanju konflikta interesa,jednog od najva`nijih antikorup-ciona{kih zakona.

Nakon {to je op{ta ocjena bilada je postoje}i "karikaturalan", VladaCrne Gore je u junu usvojila nacrtnovog zakona, objavljuju}i da jeusagla{en sa preporukama GRECO-a, tijelom Savjeta Evrope za borbuprotiv korupcije.

Onda se ispostavilo da sustru~njaci Savjeta Evrope pro{logpetka boravili u Podgorici kao gostiKomisije za spre~avanje konfliktainteresa i dali svoje primjedbe zapobolj{anje teksta novog zakona.

Nakon {to ga Vlada uskorousvoji u formi prijedloga, tajizuzetno va`an zakon bi trebalo dase na|e u skup{tinskoj proceduri, aliu nevladinom sektoru smatraju da je

i tekst nedovoljno efikasan.Kada apostrofira borbu protiv

korupcije, Brisel se poziva na zaht-jeve GRECO-a, a Vlada je u svomprogramu rada obe}ala Savjetu

Evrope da }e tokom pro{le i ovegodine usvojiti antikorupcijskozakonodavstvo u skladu sa onim {totra`i GRECO.

Od dono{enja starog do izradenovog Zakona o sukobu interesa,koji su javni funkcioneri Vladeproslijedili kolegama koji sjede uskup{tinskim klupama na usvajanje,~este su sumnje da su najuticajnijifunkcioneri, bave}i se istovremenobiznisom, postali milioneri.

Zakon o konfliktu interesa,najmo}nije oru`je dr`ave u oblastisprije~avanja sukoba interesa, kojimje trebalo da se suzbije nepotizam i

eventualna koncentracija mo}ijavnih funkcionera, pokazao se dosada nedjelotvornim.

Jedan od razloga je to {to javnifunkcioneri, koji su ga donosili, nije-su uop{te predvidjeli bilo kakvesankcije u slu~aju nepo{tovanjazakona. U novom prijedlogu ih ima,

kao na primjer zabrana obavljanjafunkcije na ~etiri godine, tako da semo`e primijetiti izvjestan napredak.

U izvje{taju GRECO za 2006.godinu potencirano je da preplitan-je javnih i privatnih interesa, te poli-tike i biznisa izrasta u krupan prob-lem, te da je to najmanje kon-trolisana oblast, veoma pogodna zakorupciju.

Krajem pro{le godine Vlada jeodlu~ila da poka`e Savjetu Evropeda je ozbiljno shvatila pravila igre,pa je krenula sa izradom novogZakona o sukobu interesa.

Me|utim, i u njemu su javnifukcioneri zaboravilii da defini{u svojstatus i odreknu se pojedinih privi-legija.

Iz Komisije za konflikt interesasti`u kontradiktorne izjave.

Predsjednik Komisije SlobodanLekovi} je nedavno pred ~lanovimaskup{tinskog odbora za pravosu|enajavio da je novi zakonski tekstuskla|en sa preporukama GRECO-a, da bi kasnije revidirao svoj stav.

Lekovi} je, u razgovoru zaEvropski reporter, kazao da se"upravo sada radi na uskla|ivanjuzakonskog teksta sa preporukamaGRECO-a, kao i da se razmatraju

N A C R T N O V O G Z A K O N A O S U K O B U I N T E R E S A P O B O L J [ A N , A L I N I J E U S K L A \ E NS A E V R O P S K I M N O R M A M A

Csbob!{b!lpsvqdjkv!kp|!ofkblb

KKrraajjeemm pprroo{{llee ggooddiinnee VVllaaddaa jjee ooddlluu~~iillaa ddaa ppookkaa`̀ee SSaavvjjeettuu EEvvrrooppee ddaajjee oozzbbiilljjnnoo sshhvvaattiillaa pprraavviillaa iiggrree,, ppaa jjee kkrreennuullaa ssaa iizzrraaddoomm nnoovvooggZZaakkoonnaa oo ssuukkoobbuu iinntteerreessaa.. MMee||uuttiimm,, ii uu nnjjeemmuu ssuu jjaavvnnii ffuukkcciioonneerriizzaabboorraavviillii ddaa ddeeffiinnii{{uu ssvvoojj ssttaattuuss ii ooddrreekknnuu ssee ppoojjeeddiinniihh pprriivviilleeggiijjaa

zgrada Vlade Crne Gore

12Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . Drug i p i { u

amandmani nevladine organizacijeMANS".

"Mi taj posao privodimo kraju irazmatramo i pojedina rje{enja kojaje za novi Zakon ponudio MANS. UPodgorici su 11. jula bili ekspertiSavjeta Evrope koji }e dati svojeocjene", rekao je Lekovi}.

Novim zakonom su najavljene"radikalne mjere" protiv javnihfunkcionera koji sakriju imovinu,pro{irena su ovla{}enja Komisije time{to je dobila mogu}nost da provjer-ava vjerodostojnost izvje{taja, javnifunkcioneri mogu biti razrije{eni safunkcije zbog nepo{tovanja zakona iu naredne ~etiri godine ne bi moglida se vrate u dr`avnu upravu.

Izvr{na direktorica MANS-aVanja ]alovi} smatra neophodnimda se precizno defini{e ko je javnifunkcioner.

"Obzirom da je u toku procesevropskih integracija, te da }e se utom procesu neminovno uspostavl-jati nove institucije, neophodno jedati definiciju javnog funkcionera uskladu sa Evropskom konvencijom oborbi protiv korupcije", ka`e ona.

On isto tako va`nim smatra ipreciziranje konflikta interesa uslu~aju povezanih lica, a ne samo

javnog funkcionera."Jer, i onaj interes koji nije samo

njegov, li~ni, ve} i osobe koja je sanjim u vezi, mo`e imati uticaj na do-no{enje odluke", upozorava ]alovi}.

Izvr{na direktorica MANS-aocjenjuje da nije dobro rje{enjedato Nacrtom prema kojem se~lanstvo javnog funkcionera u rad-nim tijelima i mje{ovitim komisija-ma, a koje obrazuje vlast, ne smatraobavljanjem dvije ili vi{e javnihfunkcija.

"Tu odredbu treba brisati zbogtoga {to organ vlasti mo`e obrazo-

vati razli~ita radna tijela i komisije saizvr{nim ili drugim javnimovla{}enjima, pa bi takve funkcijemorale biti prepoznate kao javne.Ukazali smo i na izostalo rje{enje dapored toga {to ne mo`e biti pred-sjednik, ~lan organa upravljanja ilinadzornog organa u privrednomdru{tvu javni funkcioner ne mo`ebiti ni ovla{}eni zastupnik jer na tojpoziciji mo`e zna~ajno uticati naproces odlu~ivanja, zahvaljuju}ijavnoj funkciji i ovla{}enjima kojamo`e imati", isti~e ]alovi}.

Na dan 01. jul 2008.godine, nasajtu Komisije za konflikt interesa,evidentirana su 1,882 javnafunkcionera u Crnoj Gori, od kojihsu 750 dr`avni, a 1,132 op{tinski.

MANS je predlo`io rigoroznijeobaveze javnog funkcionera upogledu izvje{tavanja i sa~injavanjaizvje{taja o prihodima i imovini.Kako u dijelu zadovoljenja formetako i u dijelu preciznosti i vjero-dostojnosti navedenih podataka.

"Trebalo bi propisati obavezujavnog funkcionera da u Izvje{taju oprihodima i imovini upi{e ta~nepodatke, a da za njihovu ta~nostodgovara pod punom materijalnom ikrivi~nom odgovorno{}u", ocjenjuje]alovi}.

Prema Nacrtu zakona osprije~avanju konflikta interesa,Komisija za utvr|ivanje konfliktainteresa bi bila sastavljena od pred-stavnika politi~kih partija.

MANS je predlo`io da se pri-likom usvajanja rje{enja o sastavuKomisije napravi balansiran uticajpoliti~kih partija koje predla`uve}inu ~lanova, dok bi predsjednikKomisije bio iz opozicije.

"Tako bi se omogu}ila ve}apoliti~ka kontrola vlasti. Mogu}e je irje{enje po kojem bi u Komisiju bileuklju~ene razne institucija i civilngdru{tvo. Tako bi do{li do nepartijskeKomisije sastavljene od eksperata",isti~e ]alovi}.

DDrraaggaannaa BBAABBOOVVII]]

Preporuke GRECO-a za Crnu Goru predvi|aju da se u nacionalno zakono-davstvo ugradi odredba kojom se zabranjuje da javni funkcioneri primaju

plate sve dok ne podnesu izvje{taj o imovnom stanju. Za Komisiju za utvr|ivanje konflikta interesa preporu~eno je da ima imu-

nitet i da se profesionalizuje. U preporukama se dodaje da Komisiji treba "dati mogu}nost provjere

imovine i istra`ivanja, smanjivanje vrijednosti poklona i precizno definisanjeprelaska javnog funkcionera u privatni sektor i u penziju.

Insitirano je da se precizno da definicija javnog funcionera i javne funkcije. Primije}eno je da sada{nja pravila javnim funkcionerima omogu}avaju da

imaju mjesta u raznim odborima privrednih dru{tava u kojima je dr`avave}inski li potpuni vlasnik, kao i da ne postoje ograni~enja nakon {to imprestane javna funkcija.

Glavne smjernice su - rije{iti konflikt javnog i privatnog interesa, izboritise sa politi~kim uticajem na poslovne transakcije, sprije~iti zloupotrebe funkci-ja i podre|ivanje javnog li~nom interesu.

Sve su ovo uslovi koje Crna Gora mora, i na papiru i u praksi, da sprovededa bi pokucala na evropska vrata.

[[[[TTTTOOOO JJJJEEEE TTTTRRRRAAAA@@@@IIIIOOOO GGGGRRRREEEECCCCOOOO????

Slobodan Lekovi}

foto

VIJE

STI

13Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Miraks grupa Sergeja Polonskoguresila je zavalske dizalice

lampionima. Kao da im je {ef PRslu`be nezasiti fan bugarskog sku-pltora i konceptualste Hrista, onog{to je u veliku kesu umotao Rajstag,ruski graditelji pokrili su fino tkan-im platnom vi{espratnice u nasta-janju.

Polonski koji je prvi put osjetiosla~ak zarade tako {to je gradiostanove za rublje, a prodavao ih zadolare, (alhemija ruske tranzicije),nagradio je vaterpolo selekciju CrneGore sa 150 000 eura.

Prije mjesec dana oko SvetogNikole ti{inu su parali gojni gliserisa {eicima za volanima. OpetMiraksova parola "Nemogu}epostaje mogu}e", kao iza{la izPeljevinove "Generacije P". Brutalnaneinventivnost, mo}na redukcijastila koji nije potreban kada imatemesijansku ulogu i kesu.

Najve}i mistik me|u lokalnimpartnerima, Svetozar Marovi} di~nonajavljuje Madonin koncert za sep-tembar. Madona, stari prevejanisimpatizer Demokratske partijesocijalista (DPS), ne}e imati ni{taprotiv da joj u publici nekorasprostre partijsku zastavu kao {tose to desilo na mitingu povodomnacionalnog vaterpolo trijumfa uPodgorici.

Komentari{e poznati sportskinovinar Neboj{a [ofranac: "vidite tuju`noameri~ku atmosferu, op{te lu-dilo kod ~uvene fontane". Eto, min-uli mjesec je donio i spoznaju da jefre{ko ozidana fontana ve} postala~uvena. Sve je u glavnom gradu"ekstra", "nevjerovatno", "vrh"... To-talni desant tajkunskih para nije za-obi{ao ni urbani sleng u nastajanju.

Re~enu fontanu bi opet mogao

da iskoristi ne manje ~uvenigradona~elnik Mugo{a za jedan odpet najavljenih bazena koje }epokloniti glavnom gradu... Brdopara kovitla po Crnoj Gori, novovrijeme donijelo je nove simbole iop{tu jagmu da ih se domognete,ako obna{ate neku va`nu funkcijuu partiji. Ni dva, ni tri, ni ~etiri-pa- jedan, nego pet bazena!

Kao {to je Marovi} plaketom za

mir poku{ao da opegla svoju ratno-pujda{ku mladost, tako i Madonimkoncerat treba da ga izdigne iznadonih dana kada su na budvanskimplo~nicima cijukale "Zvezde gran-da". Peremo se.

Crnogorskim fudbalskim repre-zentativcima abodmene krasi sklu-p~ani golub, logo jedne nove bankena dr`avnom dresu. Nije slu~ajnoda se u reklamama Prve banke

Crne Gore bez izuzetka uvijekpomene da je "osnovana 1901.godine". Novcem se kupuje i kon-tinuitet, istorijska uloga i rodo-na~elni{tvo. Marketing pobje|uje.Football rules! - niko ne}e prestatida navija za dr`avni tim zbogsponzora - "lopta je okrugla", "sveje relativno", "panta rei" "{ut se srogatim ne bije".. i tako dalje, donajdubljih zdenaca narodnemudrosti, uvijek spremne da oprav-da zlo~in kakvim be}arskim diti-rambom.

Ti umilni zvuci vode dopraznih opozicionih klupa, mahomuvijenih u korotu za Kosovom. Damuka bude nepregledna i bezna|edublje, najve}a opoziciona grupanjivi osebujan osje}aj za klju~nedru{tvene probleme i brzinom jas-treba se ustremljuje ka problemimajedne susjedne dr`ave. Kosovsketirade Srpske liste najbolji su na~inda se ubije i posljednja trunkavolje za boljim `ivotom koji nam izd`epova otimaju dugoprste kumare.Samo da pro|u vru}ine pa }eMandi} Andrija na ~elo narodnogbunta. Uz njega su Kina, Indija iRusija, izuzev Miraksa kojem nesmeta izdajni~ka priroda branko-

vi}evskog re`ima.U takvom odnosu snaga

izme|u vlasti i opozicije, sa takokomplementarnim startegijama, nije~udo da se sve vi{e ljudi miri sasudbinom da `ivi u jednoj divljoj,neurednoj, prljavoj i umi{ljenojzoni interesa koji njega, "obi~noggra|anina" nepogre{ivo zaobilaze.Bez sumnje da se sve to vidi izBrisela, koji vergla onu staru o

Pi{e: Brano Mandi}

MMaaddoonnaa,, ssttaarrii pprreevveejjaannii ssiimmppaattiizzeerr DDPPSS-aa ,, nnee}}ee iimmaattii nnii{{ttaa pprroottiivvddaa jjoojj uu ppuubblliiccii nneekkoo rraasspprroossttrree ppaarrttiijjsskkuu zzaassttaavvuu kkaaoo {{ttoo ssee ttooddeessiilloo nnaa mmiittiinngguu ppoovvooddoomm nnaacciioonnaallnnoogg vvaatteerrppoolloo ttrriijjuummffaa uuPPooddggoorriiccii

Qbsb!wsuj!hekf!qbsujkb!of!npaf

14Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

korupciji i manjku administrativnihkapaciteta. ~udno je da Evropskaunija nije primijetila da u pojedin-im sferama u Crnoj Gori postoji ivi{ak sposobnih, {to je za pohvalu.Tako se za mjesto ~elnika Na-cionalnog savjeta za integracijetakmi~e dva kapaciteta: Mili} iMedojevi} i izvrgavaju ruglu institu-ciju prije nego je i ~estito osnovana.Dok se oni sva|aju DPS pisari o{trepera i sprdaju se kao da gledajuborbu kokota. Onda se legalisti~kiumije{a i predsjednik Skup{tine,povratnik iz navija~kog transa. Nikonije ve}a istorijska li~nost odKrivokapi}a. On je svjesan svogveli~anstvenog doprinosa obnovinezavisnosti. On je znao da }evaterpolisti da pobijede. On zna daSkup{tinu treba preseliti na Cetinje.On dr`i ruku na srcu kada svirahimna i vjerovatno u tajnosti pi{ene{to za ko`ni povez, kakvememoare sa primjesama putopisa...On "ve} progovara iz mrakova arhi-va", {to bi rekao D.K.

Rijetko }e ko povjerovati dapoliti~ari imaju pravu mo} u ruka-ma, pa glasa~ nepogrije{ivo birapartiju u kojoj je koncentrisana

najve}a koli~ina novca s po~etkateksta. Politi~ke partije na vlastisamo su servisi koji inostrani idoma}i krupni kapital treba daupodobe doma}em zakonskomokviru, ili da omogu}e da profitpote~e mimo procedure i pisanogslova, onako doma}inski, u imenarodne polze. Otud partije i neregrutuju velike kreativce, jer imnijesu potrebni. Trebaju im dobri

bankari, reketa{i, pokatkad i dobrigovornici, ali nikako ljudi kadri darazviju i unaprijede sistem manjin-skog terora. U~malost i socrealizamraznih op{tinskih odbora kojimasam imao privilegiju da prisustvu-jem od Kola{ina do Bara, {to sezahuktavaju kod ta~ke razno kadtreba zaposliti kakvog brata od stri-ca - sve je to prijeko potrebno dabi se ma{ina podmazivala korupci-jom i sitnim lopovlucima bez kojihni ovi krupni ne bi mogli da pro-

laze. U zemlju sa takvim na~inomraspodjele politi~ke mo}i i odlu-~ivanja, dakle, zagazio je SergejPolonski, ~lan malog kabinetaVladimira Putina. I to se iz Briselavidi. Neformalno }e vam prekokapu}ina re}i da je Crna Gora ve}postala ruska gubernija i opasnovezala svoju budu}nost za odnoseMoskve i Unije.

Tu stvari postaju zamr{ene ijednostavne. "Zapadni faktor" nijenaivan i tancuje sa \ukanovi}em ito sve osvjedo~eni demokratskikrem poput Berluskonija ili Solane.

Imamo i medije da nampoka`u kako je Crna Gora klju~nata~ka, geostrate{ki dragulj koji }eskupo prodati sjaj NATO-u da bijadni i napa}eni narod mogao dajede tri obroka dnevno, puta sedamdana.

Idili~nu sliku napretka ovogljeta pomalo kvare polupraznepla`e i manjak turista voljnih daljetuju pod dizali~nim lampionima,uz zvuk mje{alice za beton ili nau{}u kanalizacije u {u{anjsku pla`u.Turisti~ki biser nije omanuo, negomi pucamo na elitne goste, ka`uoni {to napla}uju 2 eura le`aljku isuncobran. Dobra strategija da

otjera{ Kosovare i Srbe, ali problemje {to je i broj ruskih gostiju uopadanju.

Ideolo{ko veli~anje Crne Gorekao najljep{e zemlje na svijetutoliko je omamilo pastvu na pri-morju da su mnogi podigli kredite iozidali apartmane koji sada zjapeprazni do sredine jula. ~ekajuimplementaciju.

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

^̂uuddnnoo jjee ddaa EEUU nniijjee pprriimmiijjeettiillaa ddaa uu ppoojjeeddiinniimm ssffeerraammaa uu CCrrnnoojjGGoorrii ppoossttoojjii ii vvii{{aakk ssppoossoobbnniihh,, {{ttoo jjee zzaa ppoohhvvaalluu.. TTaakkoo ssee zzaa mmjjeessttoo~~eellnniikkaa NNaacciioonnaallnnoogg ssaavvjjeettaa zzaa iinntteeggrraacciijjee ttaakkmmii~~ee ddvvaa kkaappaacciitteettaa::MMiillii}} ii MMeeddoojjeevvii}} ii iizzvvrrggaavvaajjuu rruugglluu iinnssttiittuucciijjuu pprriijjee nneeggoo jjee ii ~~eessttii-ttoo oossnnoovvaannaa.. DDookk ssee oonnii ssvvaa||aajjuu,, DDPPSS ppiissaarrii oo{{ttrree ppeerraa ii sspprrddaajjuussee kkaaoo ddaa gglleeddaajjuu bboorrbbuu kkookkoottaa

15Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . I z mog ug l a

Ugeopol i t i -~kom smi-

slu, svaka teri-torija na svijetuje tokom svojeistorije bila pre-

dmet {to integracionih, {to dezintegra-cionih fluktuacija. Sjedinjene ameri~kedr`ave (SAD) su, primjera radi, nastale1776. godine deklaracijom 13 britan-skih kolonija putem koje su one utrleput svojoj slobodi i nezavisnosti odbritanske krune. Njema~ka je do svogdana{njeg republikanskog ure|enjapro{la kroz niz integrativnih procesa ikroz postojanje tri Rajha, od kojih jezadnji bio i ostao najozlogla{eniji uljudskoj istoriji. Ne treba zaobi}i nizemlje koje su do`ivjele dezintegraci-ju svoje teritorije spletom politi~kih iistorijskih okolnosti - SSSR, ~ehoslo-va~ka, SFRJ i mnoge druge.

Crna Gora je i sama mnogo putabila, {to svojom, {to tu|om voljom, upoziciji da bude integrisana u razneoblike dr`avnih tvorevina, ali i dezin-tegrisana iz njih sve do kona~noguobli~avanja dr`avno-pravnog statusa

na referendumu maja 2006. godine.Nakon dugog perioda politi~kih previ-ranja i nedefinisanog statusa, na{adr`ava se u potpunosti okre}e Evropii to zvani~nim dokumentom. Naime,Skup{tina Crne Gore na sjednici

odr`anoj 8. juna 2005. godine usvajaDeklaraciju o pridru`ivanju Crne GoreEU. Ovim aktom dr`ava na sebepreuzima, a gra|anima delegiraobavezu ozbiljnih reformi sistema i tou pravnom, ekonomskom, socijalnomi svakom drugom smislu.

Put je trasiran. Pro{lo je ne{to vi{eod tri godine u kojima se uradilopuno toga. Gra|ani Crne Gore su sas-tavni dio navedenog procesa. Me|unjima sam i ja. Na meni je da se ukr-cam u voz za Evropu (sjetih se stiha ukojem se pominje idealizovani "voz zasre}u") jer drugog puta nema. Mo`dai ima?

Ima, naravno. To je put koji pred-la`u euroskeptici. Ja ih, do sad, nije-

sam sreo mnogo u sredini u kojoj`ivim i ne poznajem dovoljno njihovuargumentaciju. ~itao sam o stavovimaeuroskeptika iz Francuske, VelikeBritanije i Norve{ke. Ovi argumenti suu sr`i bazirani na njihovimspecifi~nostima - politi~kim, geograf-skim, ekonomskim, istorijskim itd. I

ve}ina tih argumenata je na mjestu.Francuzi strahuju od emigranata,Britanci ne daju valutu i upornopotenciraju svoj identitet i istorijskuulogu, dok se Norve`ani te{ko odri~uzaliha prirodnog gasa i ribnog bogatst-

va svog priobalnog podru~ja. Narodnimislilac bi rekao: "Mo`e im ga biti!".Ovdje i u ovom trenutku se postavljapitanje, mo`e li ga biti Crnoj Gori injenim gra|anima? Da li smo dovoljnisami sebi na povr{ini od nekih 14,000kvadratnih kilometara i sa oko685,000 stanovnika?

Razmi{ljaju}i racionalno, neopho-dno je napraviti klasi~nu cost & ben-efit analizu i do}i do `eljenih rezulta-ta. Zbog ograni~enosti izlaganja, toovoga puta ne}e biti izvodljivo, alitakve studije u ovom ili onom oblikuve} postoje i zainteresovani se moguupoznati sa njima.

Za ovu priliku sam zavirio udostignu}a dru{tvenih i prirodnih

nauka i njihovih velikih mislilaca. U fizici se pod zatvorenim siste-

mom podrazumijeva sistem koji sasvojom okolinom ne razmjenjujemasu, energiju niti toplotu, tj. nerazmjenjuje ama ba{ ni{ta.

U ekonomiji su se zatvoreni siste-mi pokazali kao neuspje{ni i neodr`ivina du`i rok. Veliki ekonomista i ~uveniengleski klasi~ar David Ricardo (1772.- 1823.) je na svojoj teoriji kompara-tivnih prednosti dokazao za{to jeotvoreni sistem trgovine bolji odzatvorenog za obje zemlje u~esnice.

Psihologija, biologija i antropologijanam pru`aju uvjerljive dokaze da ~ovjekne mo`e da funkcioni{e kao zatvorenajedinka. Po{to i dru{tvo funkcioni{e na

^̂iittaaoo ssaamm oo ssttaavvoovviimmaa eeuurroosskkeeppttiikkaa iizz FFrraannccuusskkee,, VVeelliikkee BBrriittaanniijjee iiNNoorrvvee{{kkee.. VVee}}iinnaa ttiihh aarrgguummeennaattaa jjee nnaa mmjjeessttuu.. FFrraannccuuzzii ssttrraahhuujjuu ooddeemmiiggrraannaattaa,, BBrriittaannccii nnee ddaajjuu vvaalluuttuu,, ddookk ssee NNoorrvvee`̀aannii ttee{{kkoo ooddrrii~~uuzzaalliihhaa pprriirrooddnnoogg ggaassaa.. NNaarrooddnnii mmiisslliillaacc bbii rreekkaaoo:: ""MMoo`̀ee iimm ggaabbiittii!!"".. OOvvddjjee ii uu oovvoomm ttrreennuuttkkuu ssee ppoossttaavvlljjaa ppiittaannjjee,, mmoo`̀ee llii ggaa bbiittiiCCrrnnoojj GGoorrii ii nnjjeenniimm ggrraa||aanniimmaa??

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N I N E U

Pi{e: Marko Ota{evi}

////////

Npafnp!mj!tf!qpqfuj!obuspo!wmbtujuji!nphv~optuj@

MMoo`̀ee llii ssee ccrrnnooggoorrsskkii mmeennttaalliitteett kkoorriiggoovvaattii nnaa bboolljjee?? MMoo`̀ee,, iitteekkaakkooddaa mmoo`̀ee.. SSvvee {{ttoo jjee ppoottrreebbnnoo jjee mmiinniimmaallaann nnaappoorr ssvvaakkoogg ppoojjeeddiinnccaa

16Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . I z mog ug l a

postulatima `ivog organizma, tako se ive}ina zakona sa mikro nivoa tj. nivoapojedinca mo`e prenijeti, prvo na mezonivo (nivo dr`ave), pa onda i na makronivo ili nivo integracije sa relevantnimme|unarodnim subjektima.

Bez `elje da negiram dio popu-lacije koji je protiv procesa integracijau EU, nave{}u jo{ nekoliko argumena-ta koji idu u prilog mom pozitivnomstavu u vezi sa ovim pitanjem.

Svjedok sam da se kao nacija, uovom trenutku ne mo`emo pohvalitizavidnim nivoom temeljnih civilizaci-jskih vrijednosti. Na {to ovdje konkret-no mislim? Mislim na normepona{anja, kulturni spektar funkci-onisanja, toleranciju prema drugom idruga~ijem, po{tovanje osnovnihna~ela demokratije, njegovanje civi-lizacijski va`nih dostignu}a dijaloga,uva`avanje ljudskih prava i sl.

U domenu navedenih segmenatadru{tvenog `ivota, u ovom trenutku,daleko smo od glavnih tokova civi-lizacije. Oponenti ovakvog stava }ebrzinom svjetlosti lansirati prema meni

argument da ima i gorih primjera odnas. Vjerovatno }e moju pa`nju usm-jeriti ka Bliskom istoku. Sla`em se daje u tom i jo{ nekim djelovima svijetasituacija nemjerljivo lo{ija, ali kao {toza sebe `elim bolje od postoje}eg,tako nedvosmisleno `elim bolje izajednici u kojoj `ivim.

Naredno pitanje se odnosi na tako~esto (ne)pominjani crnogorski mental-itet. Mo`e li se korigovati na bolje?Mo`e, itekako da mo`e. Sve {to jepotrebno je minimalan napor svakogpojedinca u Crnoj Gori u tom pravcu.

Prije neki dan sam prisustvovaopotencijalnom metodu "prevaspitavan-ja" mentaliteta. Doga|aj se odigrao ujednom cetinjskom predgra|u. Mladi}od petnaestak godina je, znaju}i damu ne prijete nikakve sankcije, ostavioplasti~nu kesu otpadaka na nekolikometara od kontejnera jer je bilo lijen

(~itaj: nema izgra|enu ekolo{ku svijestniti ku}no vaspitanje) da pre|e jo{nekoliko metara. Komentar gospo|e,koja se na{la u blizini, upu}en mladomprestupniku je bio: "Da te ima sad koizbit' ili kaznit' po d`epu ne bi nikadvi{e pomislio na tako ne{to!". Ostataknjenog komentara }u zadr`ati za sebejer ne prili~i kontekstu redova kojeispisujem. Epilog ovog kratkog primjera

je da se mentalitet koriguje u `eljenompravcu, najprije kroz edukativni proces,a u krajnjem slu~aju kaznom.

Moram da postavim pitanje kojeme ve} toliko vremena mu~i ineizostavan je dio ove pri~e: "{to,zaboga, radi ova ista gospo|a kad sena|e u situaciji na{eg prestupnika i jo{ako je niko u tom momentu ne vidi???"

Jo{ par ljudskih vrijednosti za kojesmatram da }e polako na}i plodno tleu Crnoj Gori nakon integracije u EUjesu umjerenost i dostojanstvo.Dovoljan je primjer na{ih zlatnihvaterpolista iz Malage na ~elu saPetrom Porobi}em, ~ovjekom na kojegbi trebali da se ugledaju svi gra|ani igra|anke Crne Gore. Njegova odva`nai samouvjerena ekspedicija mi je~vrsto stavila do znanja da Crna Goramo`e, ne samo kroz sport, nego i krozpolitiku, ekonomiju, dru{tveni anga-

`man i kulturno naslje|e postati iopstati kao mali, ali bitan i ponosandio porodice evropskih naroda.

Kona~na bujica kontra argumena-ta mom proaktivnom stavu o Evropiti~e se samog opstanka EU. {to ako, ume|uvremenu, do|e do dezintegracijeEU zbog njenih unutra{njih institu-cionalnih problema? Kakve }e toposljedice imati po na{u dr`avu? CrnaGora }e ostati |e je vazda i bila i nas-taviti svojim putem, ma kakav on bio.Trudi}emo se da bude najbolji mogu}i.

Ovaj kratki osvrt, ne `ele}i daserviram kona~ne istine, zavr{avampitanjem: Mo`emo li se popeti na tronvlastitih mogu}nosti? Umjesto odgovo-ra, slijedi konstatacija: na sportski tronEvrope smo se i popeli na krilimarada, kvaliteta, pravih ljudskih i civi-lizacijskih vrijednosti i to u srcu va`nog{rafa zajednice kojoj te`imo - u[paniji! Pa za{to ne bi to isto uradilipo pitanju su{tinskih `ivotnih dometa,koriste}i se svojim najve}im mogu-}nostima kao svojevrsnom perjanicomrazvoja i napretka.

Zbog svega navedenog `elim dabudem gra|anin Evrope. I to }u vrlobrzo i biti!!!

Prvi korak na tom putu je taj {tose li~no ve} tako osje}am i to poo-davno...

Autor je polaznik VI generacije[kole evropskih integracija, studentpostdiplomskih studija i demonstratorna Ekonomskom fakultetu u Podgorici

NNaa ssppoorrttsskkii ttrroonn EEvvrrooppee ssmmoo ssee ppooppeellii ii nnaa kkrriilliimmaa rraaddaa,, kkvvaalliittee-ttaa,, pprraavviihh lljjuuddsskkiihh ii cciivviilliizzaacciijjsskkiihh vvrriijjeeddnnoossttii ii ttoo uu ssrrccuu vvaa`̀nnoogg{{rraaffaa zzaajjeeddnniiccee kkoojjoojj ttee`̀iimmoo - uu {{ppaanniijjii!! PPaa zzaa{{ttoo ttoo iissttoo nnee bbiiuurraaddiillii ppoo ppiittaannjjuu ssuu{{ttiinnsskkiihh `̀iivvoottnniihh ddoommeettaa

Malaga

17Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Ukoliko neko dobaci u kancelarijikoleginici da ima dobru pozadinu

- mo`e da uslijedi tu`ba, a zatim iod{teta od oko 5, 000 eura.

To je predvi|eno novim propisimau Hrvatskoj koji bi trebalo da {titerodnu ravnopravnost.

Od 15. jula 2008, tako, `ene sevi{e ne smiju pitati planiraju li djecu, zaisti posao moraju biti pla}ene jednakokao mu{karci, u Saboru }e morati da ihbude 40%, a djeca vi{e ne}e u~iti izud`benika punih stereotipa, poputonoga gdje majka sa viklerima na glavikuva ru~ak...

Po~etkom 2009. u Hrvatskoj vi{eniko ne}e smjeti da ka`e ni da stedebeli ni da ste ru`ni.

"Svakako je traumati~no jo{ jed-nom pro`ivljavati ono {to jednom ve}pro`ivi{ - a na{e je pravosu|e doistajako sporo i neosjetljivo na takve oblikepona{anja", ka`e Ru`ica Ki{ur-^̂rlenec,sekretarka Udru`enja mobing.

Ru`ica se u to sama uvjerila - {efjoj je dao otkaz jer je trudna i vu~e se,kako je rekao - kao krepana ma~ka.Ona je pokrenula spor koji, premare~ima Ru`ice Ki{ur-^rlenec, traje od2003. godine.

Albanski premijer Sali Berisha prije-tio je poslaniku opozicione

Socijalisti~ke partije Albanije TaulantuBalu da }e ga ubiti, pi{e dnevnik Tema.

Prilikom razmatranja rebalansabud`eta, Bala je o{trim i neprimjerenimreplikama provocirao Berishu, koji mu jeuzvratio jo{ `e{}im replikama upu}enimi na adresu majke tog poslanika.

Berisha je ~ak prijetio da }e se

fizi~ki obra~unati sa socijalistom Balu,izjaviv{i "da se ~itav ne}e vratiti u par-lament" i "da }e ga ubiti".

Balu je zabranjeno da u~estvuje uradu sjednica parlamenta 15 danazbog sukoba sa Berishom prilikom raz-matranja rebalansa bud`eta.

Uprkos nepristojnom jeziku kojine prili~i premijeru, za Berishu nijebilo posljedica, navodi dnevnik.

VVVVoooo}}}}eeeemmmm pppprrrrooootttt iiiivvvv ggggoooojjjjaaaazzzznnnnoooosssstttt iiii

\aci u evropskim {kolama uskoro bi tre-bali da dobiju besplatne porcije vo}a i

povr}a kako bi se smanjio broj gojazne djece. Za 22 miliona djece u 27 ~lanica EU se

smatra da su gojazni, dok se 5 miliona sma-tra pregojaznim.

Prema predlogu Evropske komisije koji}e razmatrati Savjet EU i Evropski parlament,svje`e vo}e i povr}e u vrijednosti od 90 mili-ona eura bi}e pla}eno iz bud`eta EU, a jo{toliko novca du`ne su da obezbijede ~laniceUnije.

"Najva`nije je da se djeci usade dobrenavike, kako bi ih koristili kroz `ivot ", izjav-ila je komesar EU za poljoprivredu i ruralnirazvoj Mariann Fischer Boel.

VVVViiii{{{{eeee cccciiii jjjjeeeennnneeee,,,, mmmmaaaannnnjjjjeeee ppppuuuu{{{{aaaa~~~~aaaa

Akcize na cigarete trebalo bi da budupove}ane kako bi odra`avale inflaciju,

dovele u ravnopravan polo`aj sve zemlje EUi odgovorile jo{ vi{e gra|ana od pu{enja, pri-jedlog je Evropske komisije o kojem treba dase izjasni Savjet EU.

Potro{nja cigareta u 27-~lanoj EU palaje za 10% izme|u 2002. i 2006. godine, doksu akcize u prosjeku porasle za 33%.

"Kako bi se podstakao sli~an pad upotro{nji tokom idu}ih pet godina, po`eljno bibilo daljnje pove}anje akciza", isti~u u Komisiji.

RRRReeeeffffeeeerrrreeeennnndddduuuummmm oooo nnnnuuuukkkklllleeeeaaaarrrrcccciiii

Parlament Litvanije je ve}inom glasovapodr`ao odr`avanje neobavezuju}eg refer-

enduma o produ`enju rada nuklearne elek-trane "Ignalina" iz sovjetske ere, uprkosobe}anju EU da }e to postrojenje biti uga{eno2009. godine.

Prvi reaktor nuklearne elektrane "Ignalina",koja je istog tipa kao i ukrajinska nuklearka"^ernobil", koja je 1986. pretrpjela razornueksploziju, uga{en je krajem 2004. godine.

U planu je da preostali reaktor litvanskenuklearke bude uga{en krajem sljede}egodine, kako je dogovoreno tokom pregovo-

ra o pristupu te zemlje EU.

Ve}ina gra|ana Evropske unije (EU)vi{e bi voljela da njihov lider bude

homoseksualac, nego da ga smatrajusuvi{e starim.

Prema istra`ivanju javnog mnjenjakoje je na uzorku od 27,000 gra|anaEU sproveo Eurobarometar, samo 17%

njih ne bi imalo ni{ta protiv lidera kojiima vi{e od 75 godina. ^ak 36%stanovnika zemalja EU prije bi prihvati-lo predsjednika homoseksualca ili pri-padnika manjina i druga~ije vjerois-povesti (26% i 30%).

Pored toga {to ne bi voljeli starijegpredsjednika, gra|ani EU nijesu ni zalidere mla|e od 30 godina, s obziromda je tek svaki ~etvrti rekao da musuvi{e mlad lider ne bi smetao.

Od trenutnih lidera ~lanica EU,granicu od 75 godina starostiprema{uju samo Karolos Papoulias (79)iz Gr~ke, Valdas Adamkus (81) izLitvanije i predse dnik Italije GiorgioNapolitano (83), dok nijedan premijerevropskih zemalja nije stariji od 75godina.

[blpopn!{b|uj~fob!qp{bejob

Cpmkf!ipnptfltvbmbd-!ofhp!tubsbd

Ajw!of~f|!v!qbsmbnfou"

Sa gej parade

18Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . I s t r a ` i v an j a

Gra|ani Crne Gore nedovoljnokvalitetno su informisani o

NATO savezu i procesu pri-dru`ivanja Crne Gore toj organi-zaciji, osnovni je zaklju~ak istra-`ivanja javnog mnjenja koje je kra-jem maja sproveo PR centar zapotrebe Centra za monitoring(CEMI) metodom telefonske anketena uzorku od 1,020 gra|ana.

Prema tom istra`ivanju, gra|anisa neznatnom ve}inom od 51%smatraju da bi eventualno ~lanstvou NATO savezu koristilo Crnoj Gori.

U potpunosti ili djelimi~no sesla`e 45% gra|ana sa tezom daCrna Gora treba da te`i puno-pravnom ~lanstvu u NATO-u, dokje 31% djelimi~no ili protiv toga.~ak 23% gra|ana nema stav poovom pitanju.

Kada je u pitanju povjerenjeprema NATO savezu ono je podi-jeljeno na one koje imaju u pot-punosti ili gotovo u potpunosti pov-jerenje (36 %) u odnosu na one kojigotovo da nemaju ili u potpunostinemaju povjerenja (35 %).

Najve}i procenat ispitanika -48 odgovarilo je da je razlog za{to

Crna Gora ne treba da ide u NATObombardovanje SR Jugoslavije1999. godine. Slijedi uticaj politikeSAD-a u procentu od 36 i trenutnistatus Kosova u procentu od 18,dok 13% smatra da ne treba te`itiNATO-u zbog bezbjedonosnihrazloga, odnosno 13% zbog bojaznida }e to previ{e ko{tati Crnu Goru.

Mnogo jasnija situacija je kadaje u pitanju proces pridru`ivanjaCrne Gore Evropskoj uniji (EU).Ovaj proces veoma pozitivnodo`ivljava ~ak 73 % gra|ana koji seu potpunosti sla`u da Crna Goratreba te`iti punopravnom ~lanstvuEU. Samo 5 % je djelimi~no ili upotpuosti protiv i samo 8 % ispi-tanika nema jasan stav.

Ve}ina gra|ana smatra da susukobi u Crnoj Gori nemogu}i iligotovo nemogu}i - 83 %, dok 68 %ispitanika smatra da Crna Gora uslu~aju sukoba ne mo`e samostalno

odbraniti svoju teritoriju. Dalje, ve}ina gra|ana smatra da

Crnoj Gori u zanemarljivoj mjeriprijeti ili uop{te ne prijeti opasnostod terorizma - 80 %.

Prema rezultatima istra`ivanja,samo 4% gra|ana odgovara da imajako dobar nivo informisanosti oNATO savezu. Njih 46% smatra dase njihov nivo informisanosti oNATO savezu mo`e smatratidobrim, ~ime se dobija podjednakbroj onih koji smatraju da imajudobar, odnosno jako dobar, i lo{ (37%) kao i jako lo{ (13%) nivoinformisanosti.

Tokom ankete 37% gra|ana jeodgovorilo da ne zna koje su zeml-je regiona ~lanice NATO-a, 44 % jeznalo da je Slovenija ~lanicaNATO-a, 21% je potvrdno odgovo-rilo za Bugarsku. Samo 16 % jeznalo da je i Rumunija ~lanicaNATO, koliko je i smatralo da jeHrvatska ~lanica saveza (koja to jo{uvijek nije).

Vlada (46 %) sa Ministarstvomodbrane (15%), po mi{ljenjugra|ana, treba prvenstveno da pru`iinformacije o savezu, dok 30 %smatra da to treba da ~ine mediji.Prema percepciji gra|ana Vlada (57%) i politi~ke partije (21 %) najvi{egovore o pridru`ivanju Crne GoreNATO-u, dok se u govoru "mediji"javljaju u u~estalosti od 10%.

Gra|ani uglavnom nijesu zado-voljni nivoom informisani o raduMinistarstva odbrane - 57%.

VV..@@..

P R E M A I S T R A @ I V A N J U C E N T R A Z A M O N I T O R I N G ( C E M I ) , G R A \ A N I N E M A J UJ A S N U S L I K U O E V R O A T L A N S K I M I N T E G R A C I J A M A

Cf{!ejmfnf!{b!Fwspqv-!wjeflpsjtu!pe!•mbotuwb!v!OBUP

Da li Crna Gora treba da te`i punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji?

19Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . I s t r a ` i v an j a

^lanstvo Crne Gore u Evropskojuniji (EU) podr`ava 70, 8%

gra|ana Crne Gore, pokazalo jeposljednje, junsko, istr`ivanje poli-ti~kog javnog mnjenja koje jesproveo Centar za demokratiju iljudska prava (CEDEM).

U odnosu na ranija CEDEM-ova istra`ivanjima taj procenatpodr{ke je manji ili ~ak u blagompadu, iako je ~injenica da je

izuzetno visok. Tako je u avgustuprije dvije godine 76, 5 %gra|ana podr`avao evropsku ori-jentaciju Crne Gore. U junupro{le godine taj postotak iznosio

je rekordnih 78, 3, da bi sljede}adva ispitivanja bio izme|u 72 i73.

Istovremeno porastao je brojstatisti~kih euroskeptika koji jeprije dva ljeta bio 5, 6 %. Oko 9% gra|ana, tokom posljednje dvijeankete, bilo je protiv ~lanstvaCrne Gore u EU, dok je premarezultatima posljednjeg istra`ivanjataj procenat 12, 1.

U junskom istra`ivanju 17, 1%ispitanika odgovorilo je da nemaodre|eno mi{ljenje o pitanju~lanstva Crne Gore u EU, {to jesli~no rezultatima anketa koje jeCEDEM radio posljednje dvijegodine.

Tako|e, najvi{i procenat crno-gorskih gra|ana smatra da oslonacu spoljnoj politici treba tra`iti uEvropskoj uniji.

Gra|ani Crne Gore, premaCEDEM-u, ne bi izglasali ulazak uNATO savez da je eventualni ref-erendum o tom pitanju odr`an ujunu.

Tako se ~ak 46, 7% ispitanikaizjasnilo protiv ~lanstva u NATOsavez, u odnosu na 26, 3 onihkoji podr`avaju zvani~no opred-jeljenje Vlade. O ovom pitanjunema odre|eno mi{ljenje 27%crnogorski gra|ana.

Time se, prema CEDEM-u,definitivno nastavlja pad popu-larnosti NATO-a. Procenat onihkoji su bili protiv ~lanstva u ovajsavez prije dva ljeta iznosio je 31,4, a u prethodna dva istra`ivanja40, 7, odnosno 44, 2.

VV..@@..

P R E M A I S T R A @ I V A N J U C E D E M A - AA O G R O M N A V E ] I N A G R A \ A N A I D A L J EP O D R @ A V A ^ L A N S T V O U E U , A L I :

Sbtuf!qspdfobu!fvsptlfqujlb

20Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . I z a z ov i u EU

Samit koji je u Parizu 13.jula 2008. okupio

{efove dr`ava iz 43 zemljeEvropske unije (EU) iMediterana, bio je mjestoosnivanja nove unije:Unije za Mediteran.

Cilj ove Unije, koju jeinicirao francuski predsjed-nik NNiiccoollaass SSaarrkkoozzyy, ~ija jezemlja u ovom trenutku na~elu EU, nadgradnja jepolitike Unije, poznate kao"Proces iz Barselone",prema mediteranskim dr`avama.

"Barselonski proces" imao je zacilj unaprije|enje politi~ke, privre-dne i kulturne saradnje, podr{kupoliti~kim i ekonomskim reformamau regionu i formiranje mediteranskezone slobodne trgovine do 2010.

Me|utim, relizaciju ovog sporazumasprije~io je neuspjeh u rje{avanjuarapsko-izraelskog sukoba. Tako|e,autoritarne vlasti na jugu Me-diterana nijesu pokazale interes zapoliti~ke i ekonomske reforme iizbjegavali su bli`u saradnju, iako jeEU u okviru "Barselonskog procesa"ulo`ila vise od 16 milijardi dolara uzemlje Mediterana.

Osim saradnje na konkretnimprojektima usmjerenim ka eko-nomskim i socijalnim reformamazemalja Mediterana, Unija bi treba-lo da pru`i i aktivnu pomo} u

uspostavljanju mira na srednjemistoku i cijelom regionu Mediterana.Za Sarkozyja i MMuubbaarraakkaa, egi-patskog predsjednika, koji jekopredsjedavao samitom u Parizu,mir je vitalan za ekonomski i soci-jalni razvoj regiona.

Unija za Mediteran okuplja 27dr`ava ~lanica EU, 12 mediteran-skih dr`ava ~lanica tzv. "Barse-lonskog procesa" i ~etiri dr`ave Bal-kana koje se grani~e sa Medite-

ranom, me|u kojima i Crnu Goru.Osnivanje Unije nije i{lo glatko.

Po~etna ideja francuskog predsjed-nika je pretrpjela niz izmjena da bidobila va`nu podr{ku partnera izEU. Zamisao je bila osnivanje

Mediteranske unije kojabi okupljala 12 mediter-anskih zemalja saFrancuskom kao pred-vodnicom, te noviminstitucionalnim okviromkroz koji bi se odvijaonjen rad. Prvi probleminastali su po pitanjufinansiranja Unije. Na-ime, Sarkozy je tra`io dasvih 27 ~lanica EUobezbijede finansijskasredstva, ali nije pred-

vidio njihovo u~e{}e u radu Unije.Takav pristup izazvao je neslaganjeostalih ~lanica EU, u prvom reduNjema~ke, koja je najve}i donatorpomo}i zemljama Mediterana kroz"Barselonski proces". Njema~kasavezna kancelarka AAnnggeellaa MMeerrkkeellporu~ila je tada Sarkozyju da njenazemlja ne `eli biti pasivni posma-tra~ mediteranskih aktivnosti samozbog ~injenice da nema izlaz naMediteran.

Merkel je izvornu francuskuideju o stvaranju Mediteranskeunije smatrala projektom koji }euvesti podjele unutar EU, jer bitakva unija zemljama mediteranskogregiona, uklju~uju}i biv{e francuskesjevernoafri~ke kolonije, nudilaevropske fondove, dok bi istovre-meno nemediteranske zemlje

Unije, poput Njema~ke, stajale postrani. Njema~ka kancelarka jeizjavila da bi odvojena saradnjapojedinih zemalja EU sa pristupimafondovima EU mogla dovesti do,,korozije EU u njenom jezgru".

K A K O J E T E K L O O S N I V A N J E " U N I J E Z A M E D I T E R A N " I D A L I J E O N A P R O B L E MZ A E V R O P S K U U N I J U

Qsfqsflf!ob!twblpn!lpsblv

OOssnniivvaannjjee UUnniijjee nniijjee ii{{lloo ggllaattkkoo.. PPoo~~eettnnaa iiddeejjaa ffrraannccuusskkoogg pprreeddssjjeedd-nniikkaa jjee pprreettrrppjjeellaa nniizz iizzmmjjeennaa ddaa bbii ddoobbiillaa vvaa`̀nnuu ppooddrr{{kkuu ppaarrttnneerraaiizz EEUU.. SSaarrkkoozzyy jjee pprrvvoo ttrraa`̀iioo ddaa ssvviihh 2277 ~~llaanniiccaa EEUU oobbeezzbbiijjeeddeeffiinnaannssiijjsskkaa ssrreeddssttvvaa,, aallii nniijjee pprreeddvviiddiioo nnjjiihhoovvoo uu~~ee{{}}ee uu rraadduu UUnniijjee..TTaakkaavv pprriissttuupp iizzaazzvvaaoo jjee nneessllaaggaannjjee oossttaalliihh ~~llaanniiccaa EEUU,, uu pprrvvoommrreedduu NNjjeemmaa~~kkee,, kkoojjaa jjee nnaajjvvee}}ii ddoonnaattoorr ppoommoo}}ii zzeemmlljjaammaaMMeeddiitteerraannaa kkrroozz ""BBaarrsseelloonnsskkii pprroocceess""

TTuurrsskkaa jjee nnaa ssaammoomm ppoo~~eettkkuu iizzrraazziillaa vveelliikkoo pprroottiivvlljjeennjjee oossnniivvaannjjuuMMeeddiitteerraannsskkee uunniijjee ssttrraahhuujjuu}}ii ddaa oonnaa pprreeddssttaavvlljjaa aalltteerrnnaattiivvuunnjjeennoomm uullaasskkuu uu EEUU

Mediteranska unija

21Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . I z a z ov i u EU

Isto tako, Merkel je naglasila je dasu problemi ilegalne imigracije izzemalja Mediterana, problem ener-getskog deficita, terorizma i za{tite`ivotne sredine, problemi svih ~lan-ica EU a ne samo Francuske. Zatoje u njihovom interesu da buduaktivni sudionici u novom projektusaradnje sa zemljama Mediterana.

I pored dosada{njeg realnogneuspjeha "Barselonskog procesa",EU ga i dalje smatra osnovom svojemediteranske politike. Stoga jemi{ljenje analiti~ara bilo da biMediteranska unija, posebno onak-va kakvu predla`e Sarkozy, moglada duplira institucije i da oslabi

ustanovljene mehanizme EU premaovim dr`avama u trgovinskoj politi-ci, imigraciji, politici, pravosu|u,unutra{njim poslovima. Sarkozy je,naime, smatrao da "Barselonski pro-ces" nije dao rezultate pa je pred-lo`io da Mediteranska unija budeposeban ~inilac, nezavisan od EU, i

da pomenuta pitanja rije{ava putemsopstvenih institucija i mehanizama.Kriti~ari ove Sarkozyjeve ideje sma-trali su da je ona prili~no besmis-leno i neracionalno rje{enje, te dakao takva ne mo`e biti prihvatljivaza zemlje EU.

Pod pritiscima kriti~ara, Sarko-zy je morao da popustiti i korigujesvoj prvobitno zamisljen plan.Projekt se sada slu`beno zove"Barselonski proces: Unija zaMediteran", i svih 27 zemalja mo`epristupiti tom klubu, bez obziraimale one pristup Mediteranu ili ne.Odluka je da se rad Unije zaMediteran podr`i ostatkom sretstava

koja su bila namijenjena za real-izaciju "Barselonskog procesa". Zasada se ne razmi{lja o novim fon-dovima. Dodatna finansiranja zaUniju }e biti omogu}ena kroz srad-nju sa privrednim preduze}ima,kroz bilateralnu saradnju i sl.Procjene su da je od 1995. do

2007, kroz "Barselonski proces", umediteranske zemlje ulo`eno vi{eod 16 milijardi eura, a tokomsljede}ih {est godina planira se ula-ganje od jo{ 9 milijardi.

Zabrinutost oko formiranjaUnije bila je najprisutnija u Turskoj.Turska je na samom po~etku izrazi-la veliko protivljenje osnivanjuMediteranske unije strahuju}i daona predstavlja alternativu njenomulasku u EU.

Francuska je ina~e jedan odnajsna`nijih protivnika ulaska Turskeu EU. Sarkozyjev prijedlog je da biodnosi Turske i EU trebalo da buduure|eni kroz model privilegovanogpartnerstva, sa ~im se sla`e iNjema~ka. Turska je, uo~i samita,pokazala znake oklijevanja. No, nakraju je ipak odlu~ila da u~estvujeusljed promjene plana djelovanjaMediteranske unije u Uniju zaMediteran, te nakon {to jeFrancuska dala garancije da ne}eblokirati pregovore koje Turska vodisa EU i uvjeravanja kakoMediteranska unija nije zamjena za~lanstvo Turske u EU.

Ideja francuskog predsjednikado`ivjela je sna`ne kritike i unutarzemlje. Ugledna francuska poli-tikolo{kinja iz Pariza SSyyllvviieeGGoouullaarrdd ka`e da koncept zajed-nice mediteranskih dr`ava pred-sjednika Srakozyja ne}e bitidjelotvoran jer ne slu`i onimakojima bi zapravo trebalo da slu`i- gra|anima tih dr`ava. "Glavni jeproblem da zemlje iz regije uop{tene komuniciraju me|usobno.Maroko, Al`ir, Tunis... za razlikuod sredine pro{log vijeka, te zeml-je vi{e ne dijele iste vrijednosti.Iluzija je da }e saradnja njihovihvlada modernizovati dru{tveniporedak u tim dr`avama. Mibismo se vi{e morali posvetitiizgradnji civilnih dru{tava u njima,i pri tome na terenu nastupati suvjerenjem, a ne arogantno!".

PPrriirreeddiioo:: PPeettaarr \\UUKKAANNOOVVII]]

PPrrooccjjeennee ssuu ddaa jjee oodd 11999955.. ddoo 22000077.. kkrroozz ""BBaarrsseelloonnsskkii pprroocceess"" uummeeddiitteerraannsskkee zzeemmlljjee uulloo`̀eennoo vvii{{ee oodd 1166 mmiilliijjaarrddii eeuurraa,, aa ttookkoommsslljjeeddee}}iihh {{eesstt ggooddiinnaa ppllaanniirraa ssee uullaaggaannjjee oodd jjoo{{ 99 mmiilliijjaarrddii

Prema tekstu Zajedni~ke deklaracije ,,Barselonski proces: Unija za Mediteran"predstavlja multilateralno partnerstvo s ciljem ja~anja potencijala za region-

alnu integraciju i povezivanje zemalja mediteranskog regiona. Sarkozy je najavio da }e se saradnja odvijati na {est konkretnih podru~ja.

To su ~i{}enje Sredozemnog mora s ambicioznim ciljem da ono postane"naj~istijim morem na svijetu", ure|enje morskih puteva kako bi se manjerizi~nog tereta transportovalo cestama, za{tita od prirodnih katastrofa, planiran-je izgradnje postrojenja za prikupljanje solarne energije, stvaranje euromedit-eranskog univerziteta i podsticanje razvoja privrede u regionu.

Po uzoru na Evropsku uniju, i na ~elu Unije za Mediteran }e se svakih{est mjeseci smjenjivati predsjedavaju}e zemlje. Uveden je i sistem kopredsje-davanja Unijom. Jedan kopredsjedavaju}i bi}e sa strane EU, a drugi sa stranemediteranskih dr`ava. Samiti lidera zemalja Unije odr`ava}e se svakih dvijegodine. Predvi|eno je da samiti budu mjesto dono{enja politi~kih deklaracijai izbora konkretnih regionalnih projekata koje treba pokrenuti. Ministri inos-tranih poslova sastaja}e se jednom godi{nje da bi pratili napredak usprovo|enju zaklju~aka samita. Unija }e imati Sekretarijat i Zajedni~ki stalniodbor koji }e biti smje{ten u Briselu. U prvoj polovini godine postojanja Unijeza Mediteran predsjedavaju}e zemlje bi}e Francuska i Egipat. Na samitu Unijeu novembru odlu~i}e se o tehni~kim pitanjima funkcionisanja Unije, kao i otome gdje }e biti sjedi{te njenog Sekretarijata.

FFUUNNKKCCIIOONNIISSAANNJJEE PPOO UUZZOORRUU NNAA EEUU

22Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Uinstitucijama Evropske unije (EU) iu medijima koji se bave poslovi-

ma EU ~esto se koriste tzv. "euro-`argon" - rije~i i izrazi koje samo onirazumiju. Euro`argon nerijetko mo`ebiti vrlo zbunjuju}i za {iru javnost, paje to i razlog da ga pribli`imo onimakoji jo{ nijesu ovladali njime.

[[eennggeenn pprroossttoorr,, zzeemmlljjee [[eennggeennaa //SScchheennggeenn llaanndd,, tthhee SScchheennggeenn ccoouunnttrriieess::{engenskim sporazumom, koji je prviput potpisan 1985.godine, stvoren jesavez izme|u odre|enih zemalja ~lani-ca EU (Belgije, Francuske, Luksemburga,Holandije i Njema~ke) koje su njimeuklonile sve grani~ne kontrole na kopnu,moru i na aerodromoma kako bi posp-je{ile slobodu kretanja, te stvorile zajed-ni~ku viznu politiku. Tim je sporazu-mom stvoren prostor bez unutra{njihgranica ili {engenski prostor (Schengen jeime grada u Luksemburgu u kojemu jesporazum potpisan). Sporazum ima dvaosnovna cilja - ja~anje grani~ne kontroleradi ja~anja unutra{nje sigurnosti dr`ava~lanica i podizanje efikasnosti nadzorana spolja{njim granicama radi br`eg kre-tanja gra|ana i roba izme|u EU i tre}ihdr`ava. Vremenom je {engenski prostoruklju~io skoro sve zemlje EU, te Island iNorve{ku. Trenutno ~lanice [engenanijesu samo: Velika Britanija, Irska,Malta, Rumunija i Bugarska. Sporazumje postao sastavnim dijelom Ugovora oEU. Za putovanje unutar {engenskogprostora, ako ste dr`avljanin jedne odzemalja potpisnica, ne}e vam trebativiza. Ukoliko imate vizu koja omogu}ujeulazak u jednu od zemalja potpisnica,mo}i }ete slobodno da se kre}ete cije-lim prostorom [engena.

SSoocciijjaallnnii ddiijjaalloogg // SSoocciiaall ddiiaalloogguuee::Socijalni dijalog je termin koji se koristiza opisivanje procedure zajedni~kihsavjetovanja u koje su uklju~eni soci-jalni partneri (vidjeti dolje) kao iraprave izme|u socijalnih partnera iinstitucija EU.

SSoocciijjaallnnii ppaarrttnneerrii // SSoocciiaall ppaarrttnneerrss::Izraz predstavlja dvije strane kojeu~estvuju u radnom procesu, odnosnoposlodavce i radnike. Na nivou Unijenjih predstavljaju tri najva`nije organi-zacije:- Evropska konfederacija sindikata

(European Trade Union Confederation- ETUC), koja predstavlja radnike,

- Unija industrija Evropske zajednice(Union of Industries of the EvropeanCommunity - UNICE), koja predstavl-ja poslodavce iz privatnog sektora,

- Evropski centar za javno predu-zetni{tvo (European Centre for PublicEnterprise CEEP) koji predstavljaposlodavce iz javnog sektora.

Evropska komisija se mora posavje-tovati s raznim socijalnim partnerimakad namjerava predlo`iti zakonodavstvokoje se ti~e socijalnog statusa ilizapo{ljavanja.

UU~~eessnniikk // SSttaakkeehhoollddeerr:: Svaka osobaili organizacija zainteresovana zadono{enje zakonodavstva ili osoba nakoju se odnosi zakonodavstvo ili politikeEU naziva se "stakeholder" ili u~esnikprocesa. Evropska komisija konsultujevelik broj u~esnika u zakonodavnomprocesu prije nego pristupi izglasavanjunovih zakonskih odredaba ili politika.

V O D I ^ Z A R A Z U M I J E V A N J E P O J M O V A I K O V A N I C AK O J I M A N A J ^ E [ ] E B A R A T A J U S A M O O N I K O J I S EP R O F E S I O N A L N O B A V E I N T E G R A C I J O M U E U

NEVLADINE ORGANIZACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

@@EENNEE UU RRAAZZVVOOJJUUEEVVRROOPPEE -- WWIIDDEE

WIDE je panevropska organizacija koja oku-plja `enske nevladine organizacije, speci-

jalistkinje za pitanja rodne ravnopravnosti iaktivistkinje u borbi za `enska ljudska prava.

Moto organizacije WIDE je borba za svi-jet koji se temelji na rodnoj ravopravnosti i soci-jalnoj pravdi, koji omogu}ava ravnopravnost upristupu resursima i mogu}nostima u svimoblastima politi~kog, socijalnog i ekonomskog`ivota. Svojim aktivnostima WIDE `eli da zaus-tavi feminizaciju siroma{tva koja je danas glob-alni fenomen, te da poku{a doprinijeti unapri-je|enju za{tite `enskih ljudskih prava.

Misija im je da artikuli{u i afirmi{u prin-cip rodne ravnopravnosti kroz publikovanjeistra`ivanja, diseminaciju informacija, ekonom-sko osna`ivanje `ena, izgradnju kapaciteta,javno zastupanje, umre`avanje sa sli~nim orga-nizacijama, kao i kroz aktivnosti organizovanjakonferencija i seminara.

WIDE radi i na sna`enju kontakata iumre`avanju sa drugim `enskim NVO-ima uokviru EU, kao i van nje, radi postizanja ve}euklju~enosti `ena u procese dono{enja odluka ikreiranja politika. U tom pravcu, WIDE koristi ipostoje}e NVO platforme, kao {to je Svjetskisocijalni forum (WSF) i Evropski feministi~kiforum (EFF) kao va`ne oslonce u promocijisvoje agende i ciljeva.

U javnom zagovaranju WIDE se koristiinside-outside strategijom uticanja na institucijekoje kreiraju ekonomski i dru{tveni razvoj. Sjedne strane, ovakav pristup podrazumijevasaradnju sa institucijama kroz rad u radnim gru-pama na izradi pojedinih dokumenata ili u~e{}eu zvani~nim dr`avnim delegacijama name|unarodnim skupovima. S druge strane, topodrazumijeva i rad sa drugim `enskim organi-zacijama i koalicijama kroz vr{enje pritiska nainstitucije i vlade kako bi prilikom dono{enjaodluka i kreiranja politika uzeli u obzir i pitan-je `ena i rodne ravnopravnosti.

Jedna od aktivnosti WIDE-a jeste i orga-nizacija godi{njih konferencija kojeomogu}avaju `enskim organizacijama iz Evropei svijeta da se okupe i razmijene iskustva. Ciljovakvih skupova je i izgradnja i zauzimanjekriti~kog stava prema pojednim temama, ali ipredlaganje konkretnih mjera i akcija, alterna-tivnih rje{enja za unaprije|enje polo`aja `ena{irom svijeta.

Ovogodi{nja konferencija odr`a}e se uoktobru, u Hagu, i nosi}e naziv "Feministi~kavizija pravedne Evrope".

Vi{e info o organizaciji WIDE mo`ete na}ina njihovom sajtu: www.wide-nnetwork.org

Priredio: Petar \UKANOVI]

Fvspabshpo

23Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . Ak t i vno s t i NVO-aa

Sekretarijat za evropske integracije bio je8. jula, doma}in neformalnog sastanka

predstavnika crnogorskih NVO-a, Kance-larije za saradnju Vlade i NVO-a i pred-stavnika Delegacije Evropske komisije (EK) uPodgorici.

Inicijativu za pokretanje neformalnogsastanka uputila je Delegacija Evropskekomisije u Podgorici sa ciljem da okupiNVO zainteresovane za u~e{}e u programi-ma pomo}i IPA, koji je EU lansirala zazemlje zapadnog Balkana za period2007/13. Organizaciju sastanka koordiniralaje Vladina kancelarija za saradnju sa NVOsektorom. Predstavnik EK Nicolo Bertoliniistakao je da je ovaj sastanak produkt `eljeEK da pobolj{a komunikaciju sa NVO-ima ucilju boljeg i svrsishodnijeg planiranja i

kori{}enja IPA sredstava koji }e biti u slu`birje{avanja stvarnih problema i potrebacrnogorskog dru{tva. Budu}i da te potrebenajbolje poznaju one NVO koje su prepoz-nate kao aktivne na terenu, njihovo punou~e{}e u procesu programiranja i realizacijeIPA-e je neophodno, naglasio je on.

Predstavnici NVO-a, medju kojima subili i predstavnici CGO-a, su iznijeli neke odbrojnih problema sa kojima su se do sadasrijetali u komunikaciji sa EU institucijama iagencijama, kao i u procesu kori{}enja ovihfondova. Istovremeno su izrazili punu sprem-nost da aktivno u~estvuju u programiranjuIPA pomo}i ukoliko Delegacija Evropskekomisije poka`e istinsku zainteresovanost dakomunicira i konsultuje NVO sektor u pre-vazila`enju pomenutih problema.

Prezentacija tzv. programa Zajednice(Community progammes) pod nazivom

"Kako osvojiti projekte Evropske unije"odr`ana je 11. jula, u prostorijama Sekre-tarijata za evropske integracije. Prezentacijaje odr`ana uz podr{ku kancelarije Dele-gacije Evropske komisije u Podgorici i bilaje namijenjena crnogorskim NVO-ima.

O ovim programima koji stoje naraspolaganju Crnoj Gori i organizacijamacivilnog dru{tva govorio je predstavnikEvropske komisije Henk Visner.

Osim iscrpne prezentacije programadostupnih doma}im NVO-ima, Visner jegovorio i o procedurama apliciranja zadobijanje sredstava iz evropskih fondova,na~inu na koji se vr{i odabir projekata koji}e dobiti sredstva, istaknuv{i i nekolikonajva`nijih smjernica za pisanje i koncipi-ranje projekata koje bi organizacije kojeapliciraju trebalo da uzmu u obzir.

Prezentacija je okupila brojne predstav-nike NVO sektora, a u ime CGO-a je u~es-tvovao Petar \ukanovi}, koordinator programa.

CCCCrrrrnnnnaaaa GGGGoooorrrraaaa iiiiEEEEvvvvrrrrooooppppsssskkkkaaaa uuuunnnniiii jjjj aaaa

Centar za gra|ansko obrazovanje(CGO), Centar za razvoj nevladinih

organizacija (CRNVO) i Evropski pokret uCrnoj Goru (EPuCG), uz podr{ku fon-dacije Institut za otvoreno dru{tvo orga-nizovali su seminar "Crna Gora i Evropskaunija", od 3. do 6. 7. 2008. u Kola{inu.

Seminar predstavlja zav{ni modul VIIgeneracije {kole evropskih integracija, najs-tarijeg i najsveobuhvatnijeg programa alter-nativnog obrazovanja u oblasti evropskihintegracija i okuplja 30 u~esnka iz dr`avneuprave, politi~kih partija, NVO sektora,medija, biznisa i akademske zajednice.

Predava~i na ovom seminaru su biliprofesori Univerziteta Crne Gore iUniverziteta u Beogradu, zvani~niciVlade Republike Slovenije, poslaniciSkup{tine CG, zvani~nici Vlade CG ipredstavnici NVO sektora u Crnoj Gori.

O izazovima na putu ka EU saaspekta kulturolo{ko-eti~kih problemadru{tava u tranziciji govorio je dr ^edomir^upi} (Fakultet politi~kih nauka u Beo-gradu i Fakultet politi~kih nauka u Podgo-rici), a o zna~aju suo~avanja sa pro{lo{}u uprocesu evropskih integracija Ko~a Pavlo-vi}, autor dokumentarnog filma "Rat zamir", ~iju su projekciju u~esnici imali uzdiskusiju sa autorom. Mr Mom~ilo Ra-dulovi}, generalni sekretar EPuCG, je gov-orio o principu kondicionalnosti u evrop-skim integracijama zapadnog Balkana, a mrDragan \uri}, vo|a projekta CDP, o tokupregovaranja, sadr`aju i obavezama kojedonosi Sporazum o stabilizaciji ipridru`ivanju. U posebnoj sesiji poslaniciValentina Radulovi} [}epanovi} (DPS),Aleksandar Damjanovi} (SNP) i ZarijaPejovi} (PzP) su sa aspekta partija kojepredstavljaju dali vi|enje Skup{tine CrneGore u procesu evropskih integracija.

Ekonomske aspekte evropskih inte-gracija obja{njavao je dr MiroslavProkopijevi}, a iscrpna izlaganja o putuSlovenije u EU je odr`ao dr RadoGenorio iz Vlade Slovenije. O putu CrneGore u EU govorila je dr Gordana\urovi}, potpredsjednica Vlade CrneGore, a o procesu pridru`ivanju CrneGore NATO-u mr Mehmedin Tahirovi}iz Ministarstvo odbrane Crne Gore.

Nakon ovog zavr{nog seminara,u~esnici, koji su ve} zavr{ili sa vi{e-mjese~nom nastavnom u Podgorici, supolagali zavr{ni ispit.

CGO, CRNVO i EPuCG }e odjeseni upisati VIII generaciju [koleevropskih integracija.

Opwj!tubsu!lb!cpmkpk!tbsbeokj

Lblp!ptwpkjuj!qspkfluf!Fwspqtlf!vojkf

Na Centralno evropskom univerzitetu uBudimpe{ti je od 30.06. do

11.07.2008. odr`an ljetnji kurs "Politikepripadanja: demokratija, identitet i mo} u21. vijeku". Program je bio namijenjen pre-dava~ima/cama i saradnicima/cama na uni-verzitetima i studentima/kinjama post-diplomskih studija dru{tvenih i huma-nisti~kih nauka koji rade na zavr{nom radu- tezi ili disertaciji na studijama, ili nasamostalnom istra`ivanju. {kola je okupilau~esnike/ce iz svih krajeva svijeta, odBrazila i Indije do Italije i Crne Gore.Intenzivan nastavni program sa renomiran-im predava~icama iz SAD, UK i Ma|arskepru`io je u~esnicima/cama uvid u najutica-jnije i najkontraverznije tekstove i teorijekoji su predmet polemike i nau~nihsporenja na institutima i univerzitetima{irom svijeta.

Migracije i transnacionalna kretanjaljudi {irokih razmjera, nedoumice u vezi sa

politikama identiteta i zahtjevima za dod-jeljivanje grupnih prava, sporovi u okviruteorija multikulturalizma izme|u liberala ikomunitaraca, razvoj novih mo}nih nadna-cionalnih entiteta poput EU, demontiranjedr`avnog socijalizma i problemi dr`ava utranziciji, itd... procesi su novih i sna`nihdru{tvenih transformacija koji zahtijevajukontinuirane analize uticaja razli~itihdru{tvenih grupa i posljedice ovih de{avan-ja na utopijsko obe}anje demokratije.Centralna tema samog kursa bila je na~inna koji ovi procesi defini{u oblike politi~kogi dru{tvenog pripadanja u savremenimdemokratijama danas.

Kako je problematika koja se nalazilau fokusu ovog ljetnjeg kursa bliska ciljevimai viziji Centra za gra|ansko obrazovanje, uradu {kole u~estvovala je i njegova pro-gramska direktorka, Paula Petri~evi}, kojatrenutno radi na magistarskoj tezi koja seti~e problematike i aporija politika identeta.

Efnplsbujkb!j!jefoujufu

24Ev r op sk i pu l s N o 34

j u l 2 0 0 8 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

UUNNIIVVEERRSSIITTYY OOFFLLUUXXEEMMBBOOUURRGG,, CCEENNTTEERRFFOORR SSTTUUDDIIEESS OOFFHHOOLLOOCCAAUUSSTT AANNDDRREELLIIGGIIOOUUSS MMIINNOORRIITTIIEESS((OOSSLLOO)),, NNEETTHHEERRLLAANNDDSSIINNSSTTIITTUUTTEE FFOORR WWAARRDDOOCCUUMMEENNTTAATTIIOONN ((NNIIOODD,,AAMMSSTTEERRDDAAMM)),,LLUUXXEEMMBBOOUURRGGThis conference will discuss how cultural prac-tices of representing and interpreting the pastare being reshaped by interrelated processes ofglobalization, de/re-nationalization and local-ization in the long term.It will seek to address historical (dis)continuitiesconcerning the connection of local memorycultures and global world orders throughoutthe 19th and 20th centuries.The relation between the local and the globalstill awaits further theoretical investigation:what is "the local" or the "locality"? Likewise,the "global" is very much a container term:what exactly is it that confronts the "local"?Researchers from all disciplines are invited toparticipate: women and gender studies, muse-um studies, media and cultural studies, politi-cal sciences, philosophy, sociology, geographyand history. Presentations of concrete casestudies (especially from Norway, theNetherlands and Luxembourg) are welcome,as are more theoretical approaches of culturesof remembrance caught between the local andthe global.The conference will be held at the Universityof Luxembourg, the travel expends of accept-ed speakers will be covered.Please send proposals of up to 250 words for 20minute duration papers to sonja.kmec@uni.luAccepted formats are Word and PDF. Pleaseinclude also the following information: name,affiliation, contact details, and technicalrequirements.Abstract submission deadline is 15th ofSeptember 2008. Paper acceptance notifica-tion will be sent out by the 1st of October2008.

Organizers:Claudia Lenz, senior researcher at the Centerfor Studies of Holocaust and ReligiousMinorities, Oslo, NorwayMadelon de Keizer, senior researcher at theNetherlands Institute for War Documentation(NIOD)Sonja Kmec, assistant-researcher at the Universityof Luxembourg, Research Unit IPSE (Identites,Politiques, Societes, Espaces), Luxembourg

EEUURROOPPEEAANN RREEGGIIOONNAALLMMAASSTTEERR''SS DDEEGGRREEEE IINNDDEEMMOOCCRRAACCYY AANNDDHHUUMMAANN RRIIGGHHTTSS IINNSSOOUUTTHH EEAASSTT EEUURROOPPEEThe European Regional Master's Degree inDemocracy and Human Rights in SEE (ERMA),is a unique regional interdisciplinary one yearfull time MA programme. It is established in2000, through the joint efforts of eleven par-ticipating universities and research centers,coordinated by the Center for InterdisciplinaryPostgraduate Studies of the University ofSarajevo in cooperation with the University ofBologna through its Istituto per l'Europa CentroOrientale e Balcanica.The ERMA Master's Programme participatinguniversities are: University of Bologna and itsIstituto per l'Europa Centro Orientale eBalcanica, University of Sarajevo and its Centerfor Interdisciplinary Postgraduate, University ofBelgrade, University of Graz, London School ofEconomics and Political Science and its Centrefor the Study of Global Governance, NewBulgarian University, University ofPeloponnese, University of Podgorica,University of Prishtina, University of the Ruhr,University Ss. Cyril and Methodius, University

of Zagreb.The programme is co-financed by theEuropean Commission and the Italian Ministryof Foreign Affairs.The ERMA is an educational activity intendedfor students that would combine practicalexperience in human rights issues with furtheracademic study. After recognizing that humanrights go across the disciplines of study, aspolitical science, law, sociology, philosophyand social sciences in general, the Programmehas adopted an interdisciplinary approach.The MA Programme promotes developmentand realisation of young generation of officialsfor state management, inter-governmental andnon-governmental organisations, for universi-ties and think tanks in Albania, B&H, Croatia,Macedonia, Serbia, Montenegro and Kosovoas well as in the countries belonging to the EU,the rest of Europe, and worldwide. The structure of the lectures, the access tointernships and the Faculty are defined inorder to emphasise among the participants ashared consciousness that the democraticdevelopment and human rights promotion,protection and implementation in the regiondepend on plurality of factors. Most of the relevant issues in the SEE stabili-ty, democracy, and development are mutuallycorrelated and influence each other. Thus, a common regional effort in achieving them willhave more chance for success in a context ofinclusive policies and in the framework of arapid European Union integration process.For the full course of study, the programmeawards a total of 120 ECTS and it can betaken only as a full time study. Working lan-guage is English.The successful students receive the EuropeanRegional Master's Degree Diploma inDemocracy and Human Rights in South EastEurope, issued jointly by the University ofBologna and the University of Sarajevo.PLEASE NOTE DEADLINE TO APPLY FOR2008/2009: 7 SEPTEMBER 2008.More information on http://www.cps.edu.ba orhttp://www.eurobalk.net/Center for Interdisciplinary PostgraduateStudies, University of Sarajevo,Zmaja od Bosne 8, 71 000 Sarajevo, Bosniaand HerzegovinaTel: +387 33 668685; Fax: +387 33 668683 Email: coordination@cps.edu.ba

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee eelleekkttrroonnsskkii ~~aassooppiiss kkoojjii iizzllaazzii uu sskkllooppuu EEIICC pprrooggrraammaa,, aa uuzz ppooddrr{{kkuu ffoonnddaacciijjee FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt..IIzzddaavvaa~~ jjee CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee..

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee zzaavveeddeenn uu eevviiddeenncciijjii mmeeddiijjaa MMiinniissttaarrssttvvaa kkuullttuurree ii mmeeddiijjaa ppoodd rreeddnniimm bbrroojjeemm 557788.. UUrreeddnniikk:: VVllaaddaann @@uuggii}};; UUrree||iivvaa~~kkii kkoolleeggiijjuumm:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}},, DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},,

NNee||eelljjkkoo RRuuddoovvii}},, mmrr DDrraaggaann SSttoojjoovvii}},, mmrr VVllaaddiimmiirr VVuu~~iinnii}}TTeehhnnii~~kkii uurreeddnniikk:: BBllaa`̀oo CCrrvveenniiccaa;; LLeekkttuurraa:: MMiilleennaa MMiilluunnoovvii}};; LLeekkttuurraa eenngglleesskkee vveerrzziijjee:: MMaajjaa MMuuggoo{{aa;; PPrreevvoodd:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}}

NNjjeeggoo{{eevvaa 3366 // II TTeell // ffaaxx:: 008811 // 666655 - 111122,, 666655 - 332277 EE-mmaaiill:: eeiiccbbiilltteenn@ccgg..yyuuEEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss mmoo`̀eettee pprreeuuzzeettii nnaa wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg