E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 6 3 , d e c embar , 2 0 1 0 .

Evropski puls

IIIINNNNTTTTEEEERRRRVVVVJJJJUUUUPredsjednik

Upravnog odboraCEMI-ja

Zlatko Vujovi}

AAAANNNNAAAALLLLIIIIZZZZAAAADa li

\ukanovi}evopovla~enje

zna~i br`i hodCrne Gore ka EU

IIIIZZZZAAAAZZZZOOOOVVVVIIII UUUU EEEEUUUUMlada

diplomatskaslu`ba Unije

na metibrojnih kritika

TTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAAKako glasi receptza depolitizacijupravosu|a

II SSSSNN 11 88 00 00- 77 66 77 88

2Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . Uvodn i k / Ka l enda r

DDDDJJJJEEEEDDDDAAAA MMMMRRRRAAAAZZZZVjerujete li u Djeda Mraza?

Crna Gora je 17. decembra2010. dobila status kandidata za~lanstvo u EU.

Premijer MMiilloo \\uukkaannoovvii}} je19. decembra 2010. obznanio dase povla~i sa te funkcije i daVladu prepu{ta ministru finansijaIIggoorruu LLuukk{{ii}}uu.

Iako se novom premijerumo`e prigovoriti da su novi min-istri njegovi li~ni prijatelji (VVllaaddiimmiirrKKaavvaarrii}}, MMiilloorraadd KKaattnnii}} i SSaannjjaaVVllaahhoovvii}}), pozitivan iskorak je {toje 6 ministara iz \ukanovi}evogmandata ove godine ostalo bezpoklona ispod jelke. Djeca ro|enau vrijeme kada su BBrraanniimmiirrGGvvoozzddeennoovvii}}, PPrreeddrraagg NNeenneezzii}} iposebno MMiilluuttiinn SSiimmoovvii}} po prviput izabrani za ministre prestala suda vjeruju u Djeda Mraza.

Policija 24. decembra 2010,u sred vakuma - \ukanovi} uostavci, Luk{i} nije izabran zapremijera, po~inje seriju hap{enjau Budvi. Iza re{etaka su se na{ligradona~elnik Budve RRaajjkkooKKuulljjaa~~aa, te brat i poslovni partnerSSvveettoozzaarraa MMaarroovvii}}aa, DDrraaggaannMMaarroovvii}} i DDrraaggaann SSeekkuullii}}...

Utisak je da policija itu`ila{tvo jo{ nijesu okitilili ovujelku do vrha. A kad su po~eli dakite jednu jelku te{ko da ne}emorati i drugu, i tre}u,.. i tomnogo ranije nego {to su mislili.

Izgleda da je Djeda Mraz ovegodine rano do{ao u Crnu Goru.Zamolili ga u Briselu. VV..@@..

Novi izborni zakon je klju~ni zadatak (3. decembar) - Uspostavljanje izbornogzakonodavstva koje je u skladu sa evropskim standardima i Ustavom klju~ni jezadatak za Crnu Goru, poru~io Clive Rumbold iz Delegacije EU u Podgorici.

Sudije protiv Brisela (7. decem-bar) - Predsjednica Sudskogsavjeta i Vrhovnog suda VesnaMedenica, kao i predsjednicipojedinih sudova indirektnoporu~ili predstavnicima Evro-pske komisije da primjedbe otome kako je sudstvo tradi-cionalno zavisno od politiketrebalo adresirati zakonodavci-ma, a ne sudijama i od njihtra`iti da to mijenjaju. Na otvo-renoj sjednici Sudskog savjeta ipredsjednika sudova, {to sedesilo prvi put u istoriji crno-gorskg pravosu|a, crnogorskidjelioci pravde demantovali su ida je naglo smanjenje zaostalihpredmeta devalviralo kvalitetsudskih presuda.

Skup{tina usvojila plan za EU (7. decembar) - Predsjednik Skup{tine RankoKrivokapi} saop{tio da je Kolegijum usvojio Akcioni plan za unaprije|enje zakon-odavnih i kontrolnih kapaciteta Skup{tine kojim je predvi|eno {to Skup{tina trebada uradi da bi se dobio datum pregovora sa EU. Akcionim planom, izme|u osta-log, predvi|eno je {to skorije usvajanje novog izbornog zakona, te zakona o par-lamentarnoj kontroli obavje{tajnih slu`bi, izmjena skup{tinskog poslovnika naosnovu kojeg bi bilo mogu}e formiranje pododbora...

Status kandidata i zvani~no (17. decembar) - Evropski savjet zvani~no je daoCrnoj Gori status kandidata za ~lanstvo. "Odlu~ili smo da Crnoj Gori damo sta-tus kandidata {to podvla~i ubje|enje u Savjetu da zemlje zapadnog Balkana imajuevropsku perspektivu", kazao predsjednik Savjeta Herman van Rompuy nakonsamita ~elnika EU u Briselu. Tu odluku pozdravila je vlast i opozicija, uzzajedni~ku ocjenu da nema puno vremena za slavlje ve} da se naporno moraraditi na ispunjavanju sedam uslova.

Vlada se o{tri za kriminalce (17. decembar) - Vlada utvrdila Nacrt Akcionog planaza pra}enje sprovo|enja preporuka iz Mi{ljenja EK koji }e biti na javnoj raspravido 25. januara. Nacrtom je predvi|eno da se izborni zakon usvoji na prolje}e. Udrugom kvartalu 2011. o~ekuje se da Vlada pripremi prijedlog za izmjenu Ustavau odnosu na ja~anje nezavisnosti sudstva. Prioritet Vlade je, kako se isti~e, ja~anjeborbe protiv organizovanog kriminala, koja se zasniva na procjeni prijetnji i proak-tivnim istragama. U Nacrtu plana, Vlada je, izme|u ostalog, predvidjela oduzi-manje nezakonito ste~ene imovine.

Igor Luk{i} novi premijer, Ro}enu integracije (21. decembar) - Premijer Milo|ukanovi} podnio je ostavku na tu funkciju, a za novog premijera predlo`en jedosada{nji potpredsjednik Vlade i ministra finansija Igor Luk{i}. Mediji su objavilida }e u novoj organizaciji Vlade Ministarstvo za evropske integracije biti pripoje-no Ministarstvu vanjskih poslova, tako da }e ubudu}e Milan Ro}en biti zadu`enza EU integracije umjesto Gordane \urovi} za koju ne}e biti mjesta u Luk{i}evomkabinetu.

Vesna Medenica

foto

VIJE

STI

3Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . S tav

Ka{njenje ue v r o a t -

lantskim inte-gracijama postalaje va`na odlikaSrbije u njenoj

drugoj postkomunisti~koj deceniji. Ako je za utjehu - kasnili su i

drugi oko nas: osim Slovenije, koja je~lanske karte na objema adresama uBriselu dobila 2004, nijedna drugabiv{a jugoslovenska republika jo{ nijepostala ~lanica EU. Dodu{e, Hrvatska}e, po svemu sude}i, postati ~lan togkluba za dvije godine (2012.) a ona je,tako|e, zajedno sa Albanijom u aprilu2009. presko~ila i NATO pre~ku.

Ve} dugo se zbog hoda ka EUbrzinom pu`a mo`emo upore|ivati jo{samo sa BiH, koja - rastrzanaunutra{njim podjelama i nedostatkomkonsenzusa o budu}em ustavnom likudr`ave - jedina do sada nije podnijelazahtev sa ~lanstvo u EU. Mi smo tou~inili, dodu{e, poslije svih ostalih sus-jeda, krajem decembra 2009.

Srbija je sada, uz svu pompeznuretoriku o tome da je "nezaobilaznifaktor" i "regionalni lider", primoranada gleda u le|a i Albaniji i Crnoj Gori.Iako se u Srbiji o ovim zemljama gov-ori naj~e{}e posprdno i sa nipo-da{tavanjem, one su ipak zavr{ile vi{edoma}ih zadataka, kako se ~esto -okrutno, ali u osnovi ta~no - opisujuevroatlantske integracije. ^ak i unajboljem scenariju Srbija mo`e dao~ekuje da za godinu dana bude naonom mjestu u evropskim integracija-ma gdje su u ljeto 2010. bile Albanijai Crna Gora.

Na osnovu dosada{njeg iskustva

mo`e se pretpostaviti da }e u vrijemekada 2012. Hrvatska bude postala 28.~lanica Unije, Crna Gora, Albanija, amo`da i Srbija u najboljem slu~aju, tekpo~injati pregovore o pristupanju. Aoni }e, zajedno sa ratifikacijomSporazuma o stabilizaciji i pridru`ivan-ju, u slu~aju Hrvatske trajati najmanjesedam godina. Ako okolnosti budumanje povoljne, {to je na `alostpre~esto bila srpska sudbina, i {to sezbog gr~kog veta u vezi sa nazivomzemlje desilo Makedoniji srpski pre-govori }e neminovno po~eti kasnije. Otome }e sa ostalim ~lanicama odlu~ivatine samo Hrvatska, ve} mo`da i Island- najvjerovatniji 29. ~lan sve ve}e ikomplikovanije evropske familije.

^ak i ako bi se pristupanje Unijiubrzalo, suprotno dosada{njem tempu,ne treba o~ekivati nagle i velikeskokove kojima bi zna~ajno moglo dase nadoknadi prethodno ozbiljnozaostajanje Srbije.

O tome govori i jedno nedavnoupozoravaju}e i veoma tmurno predvi-|anje da je "dobra vijest da }e Srbijapostati ~lanica EU u narednih 15 god-ina". Tako je, naime, po~etkom sep-tembra 2010. [anse Srbije u EU inte-graciji procijenio jedan poznati britan-ski profesor. Iako je on htio i da nasohrabri - tvrde}i da }e Srbija istovre-meno biti poslednja zemlja koja }e sepriklju~iti prije nego {to EU "zatvorivrata" - izgleda da }e doma}ievroskeptici mo`da morati da sepreimenuju u evrooptimiste. Oni su,naime, javnost do nedavno zabrinjavalitvrdnjama da }e Srbija pristupiti Unijitek krajem teku}e decenije, a ta ranijelo{a vijest izgleda da }e sada postatidobra.

Ukoliko se ispune takve nove prog-

noze, {ampanjac }emo otvarati mo`datek polovinom naredne decenije. To je,opet, cijelu deceniju kasnije u odnosuna ideju o "cijelom zapadnom Balkanuu EU ve} 2014", koju su, poslijeMe|unarodne komisije za Balkan, uposlednje vrijeme naro~ito zagovaralevlade Gr~ke i Italije, iako su uvijekobja{njavale da je rije~ prije o podstica-ju, nego o realno ostvarivom vremen-skom cilju.

Ako u pri~u uvedemo sred-njeevropske dr`ave kao sa nama naju-poredivije, lako }emo zaklju~iti da binjihovim tempom trebalo u EU da sena|emo ve} za ~etiri-pet godina, dakledeceniju i po posle "petooktobarskerevolucije" kao pravog po~etka tranzici-je i evropskih integracija u Srbiji. Kakose vi{e ni de`urni optimisti, a ni vladi-ni zvani~ni izvori ne usu|uju da 2015.godinu ozna~e kao datum mogu}egulaska u EU, mo`da je adekvatnije isigurno realisti~nije mjeriti se ne sa

Slovenijom, ^e{kom ili Estonijom, ve}sa manje uspje{nim i nama sli~nijim"|acima". Rije~ je o Bugarskoj i Rumu-niji, na osnovu ~ijeg iskustva bi nanajbolji ("srednjeevropski") scenario zapristupanje Srbije trebalo dodati jo{ bartri godine na onih petnaest, jer su onepostale ~lanice 2007, a ne 2004. (to bibio "isto~nobalkanski scenario").

Iz te perspektive kraj idu}e deceni-je, izgleda kao ambiciozni, ali ipakdosti`ni cilj za Srbiju, pod uslovom danjenu tre}u postkomunisti~ku decenijuobilje`e brze evropske integracije, a nespore kao u drugoj.

Autor je profesor na Fakultetupoliti~kih nauka i direktor Beogradskogcentra za evropske integracije

(Izvodi iz teksta za Euroactiv Srbija)

P O G L E D I Z R E G I O N A

Obqsfebl!cs{jopn!qvab

KKrraajj iidduu}}ee ddeecceenniijjee ddaannaass iizzgglleeddaa kkaaoo aammbbiicciioozznnii,, aallii iippaakk ddoossttii`̀nniicciilljj zzaa ~~llaannssttvvoo SSrrbbiijjee uu EEUU,, ppoodd uusslloovvoomm ddaa nnjjeennuu ttrree}}uu ppoossttkkoo-mmuunniissttii~~kkuu ddeecceenniijjuu oobbiilljjee`̀ee bbrrzzee eevvrrooppsskkee iinntteeggrraacciijjee

Pi{e: Jovan Teokarevi}

////////

4Evr op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . T ema b r o j a

Broj sudija itu`ilaca u

S u d s k o m ,o d n o s n oTu`ila~kom sav-jetu mora biti

znatno ve}i od broja predstavnikadrugih bran{i, {to sada nije slu~aj,dok vlast i opozicija moraju tra`itikompromis kako bi dvotre}inskomve}inom izglasali predsjednikaVrhovnog suda i ~lanove savjeta.

To je, prema mi{ljenju pravnikaiz civilnog sektora, put kojem bicrnogorski zakonodavci trebali i}i ucilju "ja~anja vladavine prava,posebno kroz depolitizovano i nazaslugama zasnovano postavljanje~lanova tu`ila~kih i sudskih savjeta, idr`avnih tu`ilaca", {to je Briselpostavio kao jedan od sedam uslo-va koje Crna Gora mora ispuniti dabi dobila datum pregovora sa EU.

"Ja~anje vladavine prava, poseb-no kroz depolitizovano i na zasluga-ma zasnovano postavljanje ~lanovatu`ila~kih i sudskih savjeta, idr`avnih tu`ilaca, kao i kroz ja~anjenezavisnosti, autonomije, efikasnostii odgovornosti sudija i tu`ilaca",navodi se u Mi{ljenju Evropske ko-misije od 9. novembra ove godine.

Jasno je da }e Crna Gora moratida mijenja Ustav u dijeluposve}enom organizaciji vlasti.Odlaze}i ministar pravde MMiirraa{{RRaaddoovvii}} najavio je da }e taj resor, usaradnji sa Sudskim i Tu`ila~kim sav-

jetom, obrazovati radni tim koji }edo kraja prvog kvartala narednegodine pripremiti prijedlog izmjenaUstava u cilju ja~anja nezavisnostipravosu|a. Nacrtom vladinogAkcionog plana za ispunjavanjeuslova koje je Brisel postavio pred-vi|eno je da Skup{tina izmijeniUstav do kraja juna.

U praksi postoji niz ustavnih izakonskih modela kako bi trebalobirati predsjednike Vrhovnih sudovai vrhovne dr`avne tu`ioce, ~lanovesudskih i tu`ila~kih savjeta (tamogdje ekvivalentna tijela postoje), tesudije i tu`ioce.

Zapravo, ne postoji magi~norje{enje koje bi obezbijedilo nezav-isnost pravosu|a, s obzirom da to uprincipu zavisi od stepena demo-krati~nosti, politi~ke kulture, pa ~ak

i stepena ekonomskog razvoja nekedr`ave.

Tako je Bugarska tokom svog

D E P O L I T I Z O V A N O P R A V O S U \ E - J E D A N O D U S L O V A B R I S E L A D A C R N A G O R AD O B I J E D A T U M P R E G O V O R A

Pi{e: Svetozar Trebje{anin

////////Sfe!qpmjujlf-!ewb!sfeb!tvejkb

PPrreeddssjjeeddnniikk VVrrhhoovvnnoogg ssuuddaa kkoojjii bbii bbiioo iizzaabbrraann ssaa ddvviijjee ttrree}}iinneeggllaassoovvaa uu SSkkuupp{{ttiinnii,, aa nnee vvoolljjoomm ppaarrttiijjee kkoojjaa iimmaa vvee}}iinnuu,, bbiioo bbiinneekkoo kkoo zzaaiissttaa iimmaa ppooddrr{{kkuu ggrraa||aannaa,, ii ddoobbrroo bbii ppaazziioo nnaa nneezzaavviiss-nnoosstt uu ssvvoomm rraadduu,, kkaazzaallaa jjee AAzzrraa JJaassaavvii}}

Bez obzira na ustavno rje{enje, skoro je nezamislivo da }e sudije u CrnojGori biti li{ene politi~kih pritiska jer je sudbina dr`ave u rukama nekoliko

mo}nika, od kojih je dio njih iz sfere politike."[to se ti~e mogu}nosti konkretnog pritiska pojedinaca na sudiju, kvalitet

u odlu~ivanju zavisi od sudijine hrabrosti i li~nog integriteta. Da bi sudije bilebolje za{ti}ene, mislim da bi moralo biti ja~e organizovano udru`ivanje pred-stavnika struke koje bi jasno artikulisalo sve probleme sa kojima se pojedinesudije susre}u. Sada{nje Udru`enje sudija, kao najva`nija grupa profesionalacaposlije Sudskog savjeta, nije dovoljno aktivno. Pritisak pojedinaca na sudijepostoji, pa iz tog razloga nikada nijesam zastupala stanovi{te da bi izbor sudi-ja morao potpuno da bude odvojen od Vlade i Skup{tine", kazala je Jasavi}.

[[[[TTTTOOOO SSSSAAAA PPPPOOOOJJJJEEEEDDDDIIIINNNNAAAA^̂̂̂NNNNIIIIMMMMPPPPRRRRIIIITTTTIIIISSSSCCCCIIIIMMMMAAAA NNNNAAAA SSSSUUUUDDDDIIII JJJJEEEE

Mira{ Radovi}

foto

VIJE

STI

5Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . T ema b r o j a

integracionog puta nekoliko putamorala da mijenja Ustav upravo dabi zadovoljila Brisel koji je tra`ionezavisnost pravosu|a. Tra`e}irje{enje, u toj dr`avi, oti{li su izjedne u drugu krajnost - od rje{enjada prakti~no politi~ari biraju sudijedo toga da sudska vlast ima apsolut-nu kontrolu nad svojim resorom.Ovo se rje{enje pokazalo pogubnimjer su sudije, ne strahuju}i od kaznedruge dvije grane vlasti, ogrezle ukorupciji.

Posljednji primjer da je nekadr`ava morala da mijenja Ustav,po{to prema mjerilima Komisije nijebila osigurana nezavisnostpravosu|a, je Hrvatska. Taj modelkoji je dobio zeleno svijetlo Brisela,bi u dobrom dijelu, kako tvrde unevladinim organizacijama Forum2010 i Udru`enju pravnika, mogaobiti preslikan u Crnu Goru.

Jedno je sigurno - Evropskakomisija ne}e izdiktirati model koji}e crnogorski ustavotvorci ili zakon-odavaci prepisati u nove propise. Toje ne{to {to }e doma}i politi~ari istru~njaci morati sami da urade, saili bez pomo}i stranih kolega.

Prilikom dono{enja Ustava

2007. godine prevagnulo je mi{ljen-je da izbor sudija i tu`ilaca, zbogsistema ravnote`e i kontrole, ne bitrebalo da ostane u okviru struke,ve} se insistiralo da u tome na nekina~in u~estvuju predstavnici zakon-odavne i izvr{ne vlasti.

Tako Ustav Crne Gore propisujeda sudije i tu`ioce biraju Sudski iTu`ila~ki savjet. Sudski savjet imapredsjednika i 9 ~lanova. Predsjednik

Sudskog savjeta je predsjednikVrhovnog suda, dok u njegov sazivulaze ministar pravde, 4 sudije kojebira i razrje{ava Konferencija sudija,2 poslanika koje bira i razrje{avaSkup{tina i dva "ugledna pravnika"koja bira i razrje{ava predsjednikCrne Gore.

Na ovo rje{enje dvije primjedbesu klju~ne - premalo je predstavni-ka sudijske profesije u odnosu naostale struke i funkcije, a pojam"ugledan pravnik" daje prostor za

pre{iroko tuma~enje i mogu}ezloupotrebe.

U Forumu 2010 predla`urje{enje po kojem bi stav bran{eprevladao politi~are i potencijalnopolitici bliske pojedince.

Ta NVO predla`e da Sudskisavjet, od 11 ~lanova, bira Skup{tinakvalifikovanom ve}ine iz reda sudi-ja, advokata, univerzitetskih profe-sora... Prema tom prijedlogu, ~ak 7

~lanova bili bi sudije - 2 iz Vrho-vnog, a po 1 iz Apelacionog, Upra-vnog, vi{ih, osnovnih i privrednihsudova. Ostale ~lanove Skup{tina bibirala na prijedlog predsjednikadr`ave. Predsjednika savjeta tajnimglasanjem birali bi ~lanovi tog tijela.

Jo{ jedna, sa aspekta politizacijesudstva, problemati~na stvar uva`e}em Ustavu je i odredba premakojoj predsjednika Vrhovnog suda,bira i razrje{ava Skup{tina, na prijed-log predsjednika dr`ave, Skup{tine iVlade.

Optu`be o politizaciji dobijajuna te`ini, ako ne postoji kohabitaci-ja vlasti, odnosno ako su sva tripredsjednika iz partija na vlasti, {toje crnogorska stvarnost.

Prijedlog Foruma 2010, izakojeg je stalo i crnogorsko Udru-`enje pravnika Crne Gore, je dapredsjednika Vrhovnog suda i daljebira i razrje{ava Skup{tina, apsolut-nom ili dvotre}inskom vecinom, naprijedlog predsjednika dr`ave, uzpredhodno mi{ljenje Op{te sjedniceVrhovnog suda i nadle`nog parla-mentarnog odbora. Ovaj modelsmatra premijera i {efa Skup{tinekao nepotrebne u izboru, a njegovaprednost u odnosu na va`e}erje{enje je o~igledna - mi{ljenjeOp{te sjednice Vrhovnog sudauva`ava stav struke o moralnosti ikompetentnosti odre|ene osobe i,{to je mo`da i va`nije, kvalifikovanave}ina u Skup{tini onemogu}avaprosto preglasavanje i primoravapartije na kompromis.

Ovakvi prijedlozi crnogorskihpravnika ne ~ude imaju}i u vidu dasu sli~na rje{enja ugra|ena u UstavHrvatske, 16. juna 2010. godine, aBrisel ih je aminovao.

Tako u Hrvatskoj predsjednikaVrhovnog suda bira i razrje{avaSabor, na prijedlog predsjednikadr`ave, uz predhodno mi{ljenjeOp{te sjednice Vrhovnog Suda inadle`nog odbora Sabora.

Dr`avno sudbeno vije}e,

PPrreemmaa nneeddaavvnniimm pprroommjjeennaa UUssttaavvaa,, pprreeddssjjeeddnniikkaa VVrrhhoovvnnoogg ssuuddaa uuHHrrvvaattsskkoojj bbiirraa ii rraazzrrjjee{{aavvaa SSaabboorr,, nnaa pprriijjeeddlloogg pprreeddssjjeeddnniikkaa ddrr`̀aavvee,,uuzz pprreeddhhooddnnoo mmii{{lljjeennjjee OOpp{{ttee ssjjeeddnniiccee VVrrhhoovvnnoogg ssuuddaa ii nnaaddllee`̀nnooggooddbboorraa SSaabboorraa.. DDrr`̀aavvnnoo ssuuddbbeennoo vviijjee}}ee,, kkaakkoo jjee nnaazziivv zzaa ttaammoo{{nnjjiiSSuuddsskkii ssaavvjjeett,, iimmaa 1111 ~~llaannoovvaa - 77 ssuuddiijjaa,, 22 uunniivveerrzziitteettsskkaa pprrooffeessoo-rraa pprraavvnniihh nnaauukkaa ii 22 ppoossllaanniikkaa oodd kkoojjiihh jjee 11 oobbaavveezznnoo iizz ooppoozziiccii-jjee.. PPrreeddssjjeeddnniiccii ssuuddoovvaa nnee mmoogguu bbiittii bbiirraannii zzaa ~~llaannoovvee DDrr`̀aavvnnooggssuuddbbeennoogg vviijjee}}aa

Azra Jasavi}

6Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . T ema b r o j a

odnosno Sudski savjet, ima 11~lanova. ~ine ga 7 sudija, 2 uni-verzitetska profesora pravnih nauka,i 2 poslanika od kojih je 1 obaveznoiz opozicije. Predsjednici sudova nemogu biti birani za ~lanoveDr`avnog sudbenog vije}a.

Prema mi{ljenju advokaticeAAzzrree JJaassaavvii}} iz Foruma 2010 Briselbi {trikirao jedan od sedam uslova,ako bi bio usvojen model koji zago-vara ova organizacija.

"Predsjednik Vrhovnog suda kojibi bio izabran sa dvije tre}ine glaso-va u Skup{tini, a ne voljom partijekoja ima ve}inu, bio bi neko kozaista ima podr{ku gra|ana, i dobrobi pazio na nezavisnost u svomradu", kazala je Jasavi}.

Ona dalje ukazuje da bi Sudskisavjet ~inili ve}inom ljudi iz sudova.

"Sudije koje bi bile izabraneve}inom koju ~ine njihove kolege,pa onda dobili dvotre}insku podr{kuu Skup{tini, itekako bi vodili ra~unao nezavisnosti u svom radu", navelaje Jasavi} za Evropski puls.

Ministar Radovi} ka`e da jeja~anje nezavisnosti pravosu|a jedanod ciljeva Akcionog plana za ispun-jenje preporuka Evropske komisijeCrnoj Gori.

"U Akcionom planu posebannaglasak stavi}emo na ve}u trans-parentnost procedura u izboru,

napredovanju i odgovornosti nosi-laca pravosudne funkcije, kao i napotrebu da se nosioci pravosudnefunkcije biraju isklju~ivo na osnovuprofesionalnih zasluga. Kako senezavisno pravosu|e smatra krajn-jim i najva`nijim garantom demo-kratskog funkcionisanja institucijana nacionalnom, evropskom ime|unarodnom nivou, tako je i zaVladu Crne Gore nezavisno i pouz-dano pravosu|e od strate{keva`nosti u daljem procesu evrop-skih i evroatlanskih integracija",rekao je Radovi} za Evropski puls.

Osim na~ina izbora i razrje-{enja, materijalno stanje sudija i

tu`ilaca i finansijska nezavisnostsudstva i tu`ila{tva pominju se kaonajva`niji uslovi kvalitetnog rada utim institucijama.

Plate nosilaca pravosudne fun-kcije su pove}ane, ali su, premanekim tuma~enjima, i dalje ispod ni-voa te`ine i odgovornosti tih poslova.

Sredstva za rad sudova itu`ila{tva se obezbje|uju u posebn-im razdjelima Bud`eta koji Vladipredla`u Sudski i Tu`ila~ki savjet ipredsjednici ovih savjeta imajupravo u~e{}a na sjednici Skup{tinekada se raspravlja o Bud`etu.

Raspolaganje novcem unutarpravosudnog sistema jo{ prili~nozavisi od izvr{ne vlasti.

Svi nalozi za isplatu koje pot-pisuju predsjednici sudova upu}ujuse prema Vladi koja vr{i pla}anja potim nalozima.

U Forumu 2010 smatraju da bipravo raspolaganja novcem trebaloprebaciti na Sudski savjet koji bisredstva proslije|ivao sudovima.

"Potrebna je samo politi~kavolja i malo tehni~ke organizacije.Ne}e se sad ocjenjivati koliko jeVlada uradila u narednom periodu,ve} koliko su spremni da poka`upoliti~ke volje i {to }e konkretno unekim oblastima uraditi", smatraRadulovi}.

Branislav Radulovi} iz Udru`enjapravnika isti~e da je izmjenama

hrvatskog ustava posebno oja~ananezavisnost pravosu|a i osiguran neza-visan izbor sudija, ali navodi {to je na{susjed morao jo{ da mijenja u svomnajve}em dr`avno-pravnom aktu kakose pribli`io Uniji.

"Izmjene Ustava omogu}ile supunu nezavisnost Hrvatske narodnebanke i Dr`avnog ureda za reviziju.Tako|e, onemogu}ena je zastara zakrivi~na djela ratnog profiterstva i pri-vatizacionog kriminala", naglasio jeRadulovi} za Evropski puls.

BBBBIIII]]]]EEEE JJJJOOOO[[[[ PPPPRRRROOOOMMMMJJJJEEEENNNNAAAA UUUUSSSSTTTTAAAAVVVVAAAA

Branislav Radulovi}

foto

VIJE

STI

7Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . Ana l i z a

Nije odlukaE v r o p s k o g

savjeta da CrnojGori dodijeli sta-tus kandidata za~lanstvo u EUva`na samo zbog

odr`avanja tempa na maratonu dopotencijalnog ulaska u dru{tvo ure|enihevropskih dr`ava, nego mo`da i vi{e {tobi mogla biti uvertira za promjenu pris-tupa crnogorskih vlasti svom poslu.

Odmah nakon zaklju~ka {efova idr`ava zemalja Evropske unije dugogo-di{nji crnogorski premijer Milo \uka-novi} podnio je ostavku, otvorio takoprostor novoj Vladi sa novim licima na~elu sa novim premijerom IgoromLuk{i}em da poka`u {to znaju i nagovi-jestio da bi Crna Gora kona~no moglapo~eti ozbiljno pristupati ispunjavanjukriterijuma Brisela. Prije svega, u oblastiborbe protiv organizovanog kriminala ikorupcije. Kako sada stvari stoje, da nije-su Va{ington i EU poslali vi{e nego jasneporuke Podgorici da vi{e ne}e pristajatina simuliranje reformi i praznu pri~u ovladavini prava, Crna Gora ne bi dobilanovu Vladu i novog premijera, koji imamotiva da se doka`e.

S obzirom na to da je \ukanovi}, uzadnjih 20 godina neprikosnovenicrnogorski lider, oti{ao u momentu kadaEU od Crne Gore tra`i vidljive i mjerljiverezultate u borbi protiv kriminala i korup-cije, a da to isto tra`e i SAD, onda semo`e naslutiti da \ukanovi} zapravo ne`eli da bude premijer dok se hapse ljudis kojima se vrlo mogu}e poznaje. Nijetajna da je \ukanovi} ostvario poznanst-va s ljudima koji se ili nazivaju kontro-verznim ili pripadnicima podzemlju i da snekima od njih ima i prijateljske relacije.

Bar neki od njih }e kad tad morati

da se na|u na udaru policije, a isto takoneki nosioci javnih funkcija }e, tako|e,vrlo vjerovatno biti predmet istraga. Onisu na funkcije postavljeni zahvaljuju}i\ukanovi}u, s njima, tako|e, ima i pri-jateljske veze i vjerovatno je svjestan dane bi mogao izbje}i da ih za{titi jer zanjega va`i da mu je ve}i zakon prijateljst-vo sa nekim od sprovo|enja zakona.

S druge strane, on je svjestan da vi{ene mo`e izbjegavati zahtjeve Va{ingtona iBrisela. Tako bi se moglo re}i da je rije~o njemu svojstvenom krajnjepragmati~nom potezu - ako ostane pre-mijer ne bi bio u stanju da do kraja ispunizahtjeve Zapada jer bi se, pored ostalog,mogao suo~iti i sa neposlu{nima koji bi ustrahu za svoju sudbinu mogli mo`da injega kompromitovati. Naravno, to ostajekao opasnost po njega, ali zato posti`edugoro~niji cilj - nova Vlada ima mnogove}e {anse da ispuni sedam kriterijuma

Brisela za po~etak pristupnih pregovora saEU, a samim tim i DPS ne rizikuje gubitakvlasti. A dok je DPS na vlasti, \ukanovi}mo`e biti spokojan da se neko iz policijei tu`ila{tva ne}e zainteresovati i za nekenjegove poteze. Uz to, na taj na~in i nje-gov privatni biznis mo}i }e da ra~una nadalju podr{ku Vlade.

Ipak, glavni posao Luk{i}eve Vlade}e biti da Crna Gora ne ostane godina-ma u ~ekaonici za pregovore o ~lanstvuu EU. Iako ima status kandidata, sampo~etak pristupnih pregovora zna~i daljisu{tinski napredak Crne Gore ka EU. Nepostoji rok za po~etak pregovora za {toje dokaz Makedonija koja je status kan-

didata dobila prije pet godina i jo{ ~ekana pregovore. Ta, pregovara~ka faza,kako pokazuje iskustvo iz regiona, trajeoko {est godina a, prema najavamabriselskih diplomata, Crna Gora bi mogla

da po~ne pregovore na jesen 2012. A dotada }e kao sveto pismo morati da ~itasedam uslova EU - usagla{avanjeizbornog zakona sa Ustavom, ja~anjeadministrativnih kapaciteta i nezavisnostsudstva, borba protiv korupcije i organi-zovanog kriminala, pove}anje slobodemedija i saradnje sa civilnim sektorom,sprije~avanje diskriminacije, kao ipronala`enje odr`ivog rje{enja za zat-varanje kampa na Koniku.

Mo`da }e zatvaranje izbjegli~kogkampa imati odre|enu simboliku. Mo`da}e to ozna~iti prelazak iz zone haosa ineizvjesnosti u mirnu luku u kojoj, zapo~etak, svi makar imaju jednake {anse.

D A L I P O V L A ^ E N J E M I L A \ U K A N O V I ] A S A M J E S T A P R E M I J E R A M O @ E U B R Z A T IP U T C R N E G O R E K A E U

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

\\uukkaannoovvii}}eevvaa ooddlluukkaa ddaa ssee ppoovvuu~~ee jjee nnjjeemmuu ssvvoojjssttvveenn pprraaggmmaattii~~aannppootteezz - aakkoo oossttaannee pprreemmiijjeerr nnee bbii bbiioo uu ssttaannjjuu ddaa ddoo kkrraajjaa iissppuunniizzaahhttjjeevvee BBrriisseellaa ii VVaa{{iinnggttoonnaa jjeerr bbii ssee,, ppoorreedd oossttaalloogg,, mmooggaaoo ssuuoo~~iittiiii ssaa nneeppoosslluu{{nniimmaa kkoojjii bbii uu ssttrraahhuu zzaa ssvvoojjuu ssuuddbbiinnuu mmooggllii mmoo`̀ddaa iinnjjeeggaa kkoommpprroommiittoovvaattii.. NNaarraavvnnoo,, ttoo oossttaajjee kkaaoo ooppaassnnoosstt ppoo nnjjeeggaa,,aallii zzaattoo ppoossttii`̀ee dduuggoorroo~~nniijjii cciilljj - nnoovvaa VVllaaddaa iimmaa mmnnooggoo vvee}}ee {{aannsseeddaa iissppuunnii sseeddaamm kkrriitteerriijjuummaa EEKK zzaa ppoo~~eettaakk pprriissttuuppnniihh pprreeggoovvoorraa ssaaEEUU,, aa ssaammiimm ttiimm ii DDPPSS nnee rriizziikkuujjee gguubbiittaakk vvllaassttii.. AA,, ddookk jjee DDPPSS nnaavvllaassttii,, \\uukkaannoovvii}} mmoo`̀ee bbiittii ssppookkoojjaann

Lsbk!mpwptubkb!ob!lsvqof!sjcf////////

\ukanovi} i Luk{i}

8Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . I n t e rv j u

Predsjednik Upravnog odbora Centraza monitoring (CEMI) Zlatko Vujovi}

ocijenio je da Crna Gora mora daformira nezavisnu agenciju za borbuprotiv korupcije koja ne}e biti u siste-mu izvr{ne vlasti.

Vujovi}, koji je i ~lan Nacionalnekomisije za borbu protiv korupcije iorganizovanog kriminala (NK), ocijenioje da bi to tijelo trebalo ukinuti jer jeneefektivno i da upravo svojom "ne-u~inkovito{}u" pokazuje da je postoje}isistem antikorupcijskih institucija uCrnoj Gori neodr`iv.

"NK je dobar okvir za razmjenumi{ljenja izme|u predstavnika dr`avnihinstitucija i nevladinih organizacija, alisa druge strane ona gotovo u pot-punosti ne uspijeva da odgovori svomosnovnom zadatku - koordinaciji inadzoru nad sprovo|enjem mjeraborbe protiv korupcije i organizovanogkriminala.

Na`alost, postojanje sistema, sa

velikim brojem institucija, slabihnadle`nosti, jo{ slabijih resursa, sa man-jkom rukovodioca i kadrova odlu~nihda poka`u snagu svog integriteta i snagusamih zakona, {alje poruku da CrnaGora nije u potpunosti spremna da seuhvati u ko{tac sa korupcijom.

U reformi sistema antikorupcijskihinstitucija kasnimo uveliko u odnosu nazemlje regiona. Crna Gora mora daformira nezavisnu agenciju za borbuprotiv korupcije, sa zna~ajnimovla{}enjima, koja ne}e biti u sistemuizvr{ne vlasti, a ~ije }e rukovodiocebirati nezavisni upravni odbor. Sada{njisistem nadzora nad sprovo|enjemmjera iz Strategije i Akcionog plana jelo{e postavljen, jer se u jednom

trenutku poklapaju subjekti izvje{tava-nja sa onima koji sprovode nadzor,tako da oni ne mogu objektivno dasagledavaju ostvarene u~inke. CEMI je

detaljno razradio i predlo`io reformi-sani sistem antikorupcijskih institucija, ukojem bi klju~nu ulogu igrala Agencija

za borbu protiv korupcije, a postoje}aNacionalna komisija predstala da pos-toji, dok bi dio njenih nadle`nostipreuzeo Upravni odbor budu}e agen-cije", kazao je Vujovi} za Evropski puls.

U jednom od uslova Evropskekomisije da Crne Gora dobije datumpregovora sa EU se navodi da vlastitreba da oja~aju saradnju sa civilnimsektorom. Kako ocjenujete sada{nju

saradnju dr`avnih institucija i civilnogsektora?

Saradnja dr`avnih institucija sanevladinim organizacijama prevashod-no zavisi od toga ko se personalnonalazi na ~elu dr`avne institucije, anikako od jasne vladine politike.

Na`alost, iako je bilo za o~ekivatida se saradnja unaprijedi, to se, ipak,ne de{ava i pored sporadi~nog u~e{}anevladinih organizacija u procesuizrade nekih zakonskih tekstova.

Uo~ena je tendencija da neke

dr`avne institucije `ele da instalirajupojedine "fantomske nevladine organi-zacije" kao legitimne i da simulirajusaradnju sa nevladinim organizacijama.Poseban vid ovakvog odnosa predstavl-ja proces raspodjele sredstava nevla-dinim organizacija od sredstava za igrena sre}u. Proces raspodjele je netrans-parentan, veoma ~esto nelegalan, a ipored svih reakcija NVO sektora, pred-

P R E D S J E D N I K U O C E M I I ^ L A N N A C I O N A L N E K O M I S I J E Z A B O R B U P R O T I VK O R U P C I J E I O R G A N I Z O V A N O G K R I M I N A L A Z L A T K O V U J O V I ]

Dsob!Hpsb!npsb!eb!gpsnjsb!of{bwjtovbhfodjkv!{b!cpscv!qspujw!lpsvqdjkf

Zlatko Vujovi}

foto

VIJE

STI

NNaacciioonnaallnnaa kkoommiissiijjaa zzaa bboorrbbuu pprroottiivv kkoorruuppcciijjee ii oorrggaanniizzoovvaannooggkkrriimmiinnaallaa pprreeddssttaavvlljjaa jjeeddnnoo kkrraajjnnjjee nneeeeffeekkttiivvnnoo ttiijjeelloo,, kkoojjee,, ssvvoojjoommnneeuu~~iinnkkoovviittoo{{}}uu,, nnaajjbboolljjee nnaa ssvvoojjeemm pprriimmjjeerruu,, ppookkaazzuujjee ddaa jjee ppooss-ttoojjee}}ii ssiisstteemm aannttiikkoorruuppcciijjsskkiihh iinnssttiittuucciijjaa uu CCrrnnoojj GGoorrii nneeooddrr`̀iivv

SSaarraaddnnjjaa ddrr`̀aavvnniihh iinnssttiittuucciijjaa ssaa nneevvllaaddiinniimm oorrggaanniizzaacciijjaammaa pprree-vvaasshhooddnnoo zzaavviissii oodd ttooggaa kkoo ssee ppeerrssoonnaallnnoo nnaallaazzii nnaa ~~eelluu ooddrree||eenneeddrr`̀aavvnnee iinnssttiittuucciijjee,, aa nniikkaakkoo oodd jjaassnnee vvllaaddiinnee ppoolliittiikkee

9Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . I n t e rv j u

sjednik ove komisije Drobnjak i daljeu`iva jasnu vladinu podr{ku, iako jezahtjev najve}eg broja uglednih NVOda on mora biti smijenjen, jer Komisijakojom predsjedava uporno donosiodluke suprotne propisima. Umjestokvalitetnih projekata, ova Komisijafinansira privatne ili projekte fantom-skih organizacija, pa pobu|uje sumnjuda je rije~ o partijskim projektima iliprivatnim projektima ljudi iz ili bliskih

~lanovima Komisije. Finansiranje fantomskih, umjesto

podr{ke legitimnim organizacijamacivilnog dru{tva jasno odre|uje odnosVlade prema pitanju saradnje sa NVOsektorom. Vlada odbija da kofinansiraprojekte podr`ane NVO sektoru odstrane IPA i drugih EU fondova (10-15%), iako to ~ini kada je rije~ o javn-im ustanovama ili lokalnim samo-upravama. Na ovaj na~in se, u situacijikada su se donatori, osim EU, povukli,iscrpljuje NVO sektor.

Dr`ava pokazuje jasnu volju dane}e da finansira projekte iz oblastivladavine prava, dobre uprave, borbeprotiv korupcije, ve} isklju~ivo pru`anjeusluga ili edukativno-promotivne kam-panje. To je dosta obeshrabruju}aporuka koju nam {alju vladinizvani~nici, ali ne samo NVO sektoru,ve} i partnerima u EU - nije po`eljnoda se NVO bave ovim pitanjima!

Na koje na~ine se mo`e oja~atisaradnja civilnog sektora i dr`avnihinstitucija?

Novoformirani Savjet za saradnjuVlade i NVO sektora mogao bi bitipodsticaj da se stvari promijene, alitreba biti oprezan sa o~ekivanjima, jernas iskustvo u~i da NVO sektor nijepo`eljan u procesu dono{enja odluka.

Da li vjerujete da }e vlast iopozicija u sljede}ih nekoliko mjeseciposti}i dogovor o novom izbornomzakonu, {to je jedan od klju~nih uslo-va EK da bi Crna Gora dobila datumpregovora?

Bi}e veoma te{ko posti}i kompro-mis, ali ovoga puta sam ve}i optimistanego {to sam bio u prethodnom peri-

odu. Vjerujem da je te`e nositi teretodgovornosti za eventualno odlaganjepo~etka pregovora zbog neispunjavanjaovog zahtjeva nego li se potruditi okopostizanja sporazuma. Prili~no je velikulog da bi se i ovoga puta svi grubopoigrali.

Iako vjerujem da je neka vrstakompromisa mogu}a, nijesam siguranda }e biti rije~ o kvalitetnom doku-mentu. Bojim se da }e neki elementi iz

Izvje{taja Venecijanske komisije bitiispo{tovani, dok }e tuma~enje nekih odnjih voditi usvajanju zakonskog tekstakoji je daleko od onog kakav CrnojGori treba. Postoje}a dva prijedlogaimaju vi{e nedostataka i prevashodnopredstavljaju poku{aje za{tite uskih par-

tijskih interesa. Koje su to, prema Va{em mi-

{ljenju osnovne preporuke OEBS-aakoje bi se morale na}i u novom izbor-nom zakonu i koja rje{enja predla`ete?

U CEMI-ju smatramo da je posto-je}e probleme potrebno rije{iti sve-obuhvatnim promjenama i usvajanjemnovog zakona o izboru poslanika, dokbi se izbor odbornika tretirao posebn-im zakonom.

CEMI predla`e da se umjesto pos-toje}eg sistema partijskih lista uvedemje{oviti sistem propocionalnog ~lana,u kojem bira~i mogu jednim glasom daglasaju za partiju, a drugim glasom zakandidata. Ovim sistemom bi se kom-binovala ve}inska sa proporcionalnommetodom, uz zadr`avanje korektivnogdjelovanja proporcionalne, po ugleduna njema~ki model, a sa ciljemzadr`avanja visokog stepena propo-cionalnosti koji proizvodi postoje}i sis-tem koji je u upotrebi u Crnoj Gori.

Teritorija dr`ave Crne Gore bi sesmatrala jedinstvenom izbornom jedini-com. Jedinstvena izborna jedinica sedijeli na jednomandatne izborne jedi-nice shodno sljede}im principima:

granice op{tina }e se po{tovati, svakajednomandatna izborna jedinica morabiti skladna cjelina, u svakoj op{tini bi-ra}e se najmanje po jedan kandidat saliste kandidata, u zavisnosti od brojaglasa~a u op{tini, zatim odre|iva}e sebroj jednomandatnih izbornih jedinicau njoj a samim tim i broj mandata koji}e se u istoj op{tini birati, svaka jedno-mandatna izborna jedinica obuhvata}epribli`no isti broj bira~a.

Prosje~an broj bira~a jedneizborne jedinice }e biti odre|en odstrane Dr`avne izborne komisije nana~in {to }e se ukupan broj bira~apodijeliti sa brojem mandata koji }e bitiraspodijeljeni.

Ukupan broj poslanika bi bio 81.Taj broj bi se korigovao na bazi sistemadodatog ~lana, u situaciji da je partijaosvojila vi{e direktnih mandata u jed-nomandatnim izbornim jedinicamanego {to joj pripada na bazi procenta

ukupno osvojenih glasova. Odnos man-data koji se raspodjeljuju ve}inskom uodnosu na proporcionalnu metodu bibio 55:45. Prema ovom modelu, 45poslani~kih mandata raspodjeljuje se naosnovu rezultata u jednomandatnimizbornim jedinicama jednokru`nim sis-temom relativne ve}ine, ili jednostavnokandidat koji dobije najvi{e glasova ujednomandatnoj izbornoj jedinici }e sesmatrati izabranim. Preostalih 36poslani~kih mandata se raspodjeljuje naosnovu rezultata koje su izborne listeostvarile na jedinstvenoj izbornojjedinici, odnosno slu`i radi korigovanjadisproporcionalnosti koja proisti~e izkori{}enja ve}inske metode.

Uvo|enje posebne jedinice bipostojalo samo za zajednice, koje imajuvi{e od 0,5 a manje od 3% u~e{}a uukupnoj populaciji. U toj izbornojjedinici bi se raspodjeljivao direktnimandat putem sistema relativne ve}ine.Ostale zajednice bi bile predstavljenekroz multinacionalne jednomandatnejedinice i jednu nacionalnu multina-cionalnu jedinicu.

V. @UGI]

TTeennddeenncciijjaa jjee ddaa nneekkee ddrr`̀aavvnnee iinnssttiittuucciijjee `̀eellee ddaa iinnssttaalliirraajjuu ppoojjee-ddiinnee ""ffaannttoommsskkee nneevvllaaddiinnee oorrggaanniizzaacciijjee"" kkaaoo lleeggiittiimmnnee ii ddaa ssiimmuulliirraa-jjuu ssaarraaddnnjjuu ssaa nneevvllaaddiinniimm oorrggaanniizzaacciijjaammaa

CCEEMMII pprreeddllaa`̀ee ddaa ssee uummjjeessttoo ppoossttoojjee}}eegg ssiisstteemmaa ppaarrttiijjsskkiihh lliissttaauuvveeddee mmjjee{{oovviittii ssiisstteemm pprrooppoocciioonnaallnnoogg ~~llaannaa,, uu kkoojjeemm bbiirraa~~ii mmoogguujjeeddnniimm ggllaassoomm ddaa ggllaassaajjuu zzaa ppaarrttiijjuu,, aa ddrruuggiimm ggllaassoomm zzaa kkaannddiiddaattaa

10Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . Doga|a j i i l i ~ n o s t i k o j i s u o b l i k ova l i Ev r opu

Prvi svjetski rat,a posebno

Drugi svjetski ratokon~ali su dom-inaciju Evrope usvijetu. Njenigradovi i industri-

ja su le`ali u ru{evinama dok su vojniciSjedinjenih ameri~kih dr`ava i Sovjetskogsaveza zauzimali svoje pozicije. Vi{e-vjekovna dominacija Evrope nestala je ume|usobnom ratu oko iste te dominaci-je. Ipak, treba imati u vidu da je razvojSAD i SSSR ve} izme|i dva rata ukazi-vao da, u odnosu na njih, male evropskedr`ave nemaju puno izgleda za domi-naciju na svjetskoj mapi.

Svjetska istorija je u{la u period glob-alnih sila. Evropske dr`ave sa svojimbiv{im kolonijalnim carstvima su se brzotranformisale od jakih igra~a u pione.Evropa }e postati samo jedno od bojnihpolja Hladnog rata gdje }e dvije sile ispi-tivati izdr`ljivost `ivaca svjetske populacije.

Mapa Evrope je iscrtana na konfer-enciji u Jalti 1945. Tako podijeljenaEvropa je postala jedna od glavnih zonanadmetanja u Hladnom ratu. SAD izapadna Evropa (Velika Britanija,Francuska, Italija, Holandija, zapadnaNjema~ka,itd.) osnovali su NATO savezkao za{titu od mogu}e sovjetske invazije.Kasnije, SSSR i isto~na Evropa (Bugarska,^ehoslova~ka, isto~na Njema~ka,Ma|arska, Poljska i Rumunija) uspostavilisu Var{avski pakt kao za{titu od zapada.NATO savez }e vremenom uklju~iti i[paniju (poslije Frankove smrti), Portu-galiju, Gr~ku i jo{ neke zemlje i u njima}e se razvijati zapadna demokratija sakapitalisti~kim sistemom privre|ivanja.No, i pored sovjetske prijetnje u ve}inizemalja zapada, komunisti~ki pokret jeimao mnogo pristalica i samo krajnjimnaporima su neke zemlje uspjele da spri-

je~e dolazak komunista na vlast. U zeml-jama Var{avskog pakta na vlasti }e bitikomunizam sa adekvatnim sistemomprivre|ivanja. Me|utim, procenat pristal-ica komunizma u isto~noj Evropi je bioprili~no nizak prije 1945. i njegovouspostavljanje u tolikom broju dr`ava vi{eje zasluga Staljina i ruskog oru`ja, negovolje naroda. Sve je to ukazivalo naneprirodnu i nametnutu podijeljenostievropskog kontinenta.

Dok je Gvozdena zavjesa ~vrstostojala, zapadna Evropa je polakootpo~ela proces politi~kih i ekonomskihintegracija, s ciljem ujedinjenja Evrope iprevencije novog rata. Ovaj proces jerezultirao stvaranju organizacija kao {toje Evropska unija i Savjet Evrope.

Istovremeno, istok kontinenta jeprolazio kroz ekonomske krize, kr{enjeljudskih prava i krvavo gu{enje pobunaprotiv op{te kontrole Moskve, {to jedovele do slabljenja komunizma. Pokret

Solidarnost, tokom 1980-ih, je oslabiokomunisti~ku vladu u Poljskoj, a MMiihhaaiillGGoorrbbaa~~oovv sa Perestroikom smanjio uticajSSSR-a na isto~nu Evropu. Tokom 90-ihvlade podr`avane od strane SSSR supo~ele da padaju. Pada i Berlinski zid(gvozdena zavjesa u malom) i ujedinjujese Njema~ka, razilazi ^e{ka i Slova~ka,raspada SSSR, Ruska federacija jenaslje|uje. Najnasilniji raspad se dogodiou Jugoslaviji. Slovenija, Hrvatska,Makedonija, Bosna i Hercegovina su uzsukobe i gra|anski rat proglasile nezav-isnost. U maju 2006. Crna Gora je pro-glasila nezavisnost i tako je raspadJugoslavije okon~an, uz nerije{en statusKosova, ju`ne pokrajine Srbije. U posthladnoratovskom periodu, NATO iEvropska unija su polako primale ve}inubiv{ih ~lanica Var{avskog pakta.

Po zavr{etu Hladnog rata, Evropskaekonomska zajednica je pokrenula pro-ces za bli`u integraciju, saradnju u

Priredio: Milo{ Vukanovi}

P U T K A U J E D I N J E N J U I I Z A Z O V I Z A B U D U ] N O S T

////////Pe!hwp{efof!{bwkftf!ep!flpopntlf!lsj{f

@@eelljjaa EEUU zzaa ssttvvaarraannjjeemm zzaajjeeddnnii~~kkee ssppoolljjnnee ppoolliittiikkee jjee pprriillii~~nnooppoottkkooppaannaa nnjjeennoomm nneemmoogguu}}nnoo{{}}uu ddaa ddjjeelluujjee ttookkoomm rraattaa uuJJuuggoossllaavviijjii ii rraazzddoorroomm uu nnjjeenniimm rreeddoovviimmaa uu vveezzii ssaa ppooddrr{{kkoomm SSAADDttookkoomm rraattaa uu IIrraakkuu

Evropa za vrijeme Hladnog rata

11Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . Doga|a j i i l i ~ n o s t i k o j i s u o b l i k ova l i Ev r opu

spoljnim i unutra{njim poslovima, kao ipove}anje svog ~lanstva sa neutralnim ibiv{im komunisti~kim dr`avama.

Godine 1993, Ugovorom uMastrihtu oformljena je Evropska unija,kao nasljednik Evropske ekonomskezajednice. Neutralne dr`ave - Austrija,Finska i [vedska - pristupile su tr`i{tu EUkroz evropsku ekonomsku oblast. Ovezemlje su, tako|e, pristupile {engenskomsporazumu, koji ukida grani~nu kontroluizme|u dr`ava ~lanica. Jo{ jedna odvelikih inovacija Ugovora u Mastrihtu jestvaranje zajedni~ke valute za ve}inu~lanica EU. Euro je stvoren 1999. izamijenio je u ve}ini zemalja tada{nje

EU sve prethodne valute do 2002. Me|utim, `elja EU za stvaranjem

zajedni~ke spoljne politike je prili~nopotkopana njenom nemogu}no{}u dadjeluje tokom rata u Jugoslaviji i raz-dorom u njenim redovima u vezi sapodr{kom SAD tokom rata u Iraku.Evropske ~lanice NATO-a ~esto su nameti kritika SAD zbog nedovoljnogtro{enja na vojsci i neadekvatnog slanjatrupa za podr{ku u Avganistanu.

Evropa je, u me|uvremenu, odlu~ilada iskoristi benificije mira hladnora-tovskog perioda i podr`i razvoj me|unar-odnog prava, npr. kroz Me|unarodnikrivi~ni sud. Tokom 2004. EU je objavi-

la pro{irenje uklju~uju}i 10 novih dr`ava,od kojih osam biv{ih komunisti~kihdr`ava (tri su bile i dio SSSR-a), Maltu iKipar. One }e biti pra}ene prijemom jo{dvije biv{e komunisti~ke dr`ave 2007. INATO se trudio da prihvati ove dr`ave,uprkos protestima iz Rusije.

Primanjem novih ~lanica 2004. kaoi davanjem statusa kandidata Turskoj, diojavnosti u EU se okrenuo protiv daljegpro{irenja. Ovo se iskazalo u odbijanjuEvropskog ustava tokom referenduma uFrancuskoj i Holandiji. Zamjena zaUstav, tj. Lisabonski sporazum, je opetbio odbijen, sad od irskih bira~a, prijenego {to su promijenili svoju odluku2009. Ovo je dovelo do porastaeuroskepticizma u pojedinim dr`avama,mada je Lisabonski sporazum pove}aokapacitete Evropske unije za ujedna~enuakciju u spoljnoj politici.

Opozicija ulasku Turske u EU para-lelno se razvila sa nelagodno{}u uno{enju Evrope sa islamom. Napadi naLondon i Madrid, zajedno sa percepci-jom da se velika ve}ina evropskih mus-limana nije integrisala, doprinijeli sureakciji u nekim zemljama. Belgija jezabranila no{enje burke, dok suFrancuska, kao i [vajcarska koja nije~lanica EU, zabranile izgradnju minareta.Skandal sa danskom karikaturomMuhameda samo je pogor{ao odnoseUnije kako sa evropskim muslimanima,ali i sa ostatkom islamskog svijeta.

Tokom 2008. u zemljama EU kojekoriste euro (tzv.Eurozona), do{lo je doprve recesije, {to je dovelo do debatekako Unija treba da reaguje na ekonom-ski kolaps ~lanice. Eurozona je pristala dapostavi mehanizme oporavka i izu~i pri-jedloge za ja~u fiskalnu integraciju unutarEU. U posljednje vrijeme, postalo jejasno da su neke ~lanice (prije svegaGr~ka, ali i [panija, Italija, Portugal iIrska) prezadu`ene, a po{to EU nema istufiskalnu mo} centralizovanog bankarskogsistema (kao ameri~ki FED), ne mogudirektno da pozajme pare Gr~koj. Ipak 3.maja 2010, njema~ki parlament jeodlu~io da pozajmi 22.4 milijarde euraGr~koj na preko tri godine. Kako }e seEU ponijeti sa najve}om krizom unutarnje tek treba da se vidi.

Autor je saradnik na programima uCentru za gra|ansko obrazovanje (CGO)

OOppoozziicciijjaa uullaasskkuu TTuurrsskkee uu EEUU ppaarraalleellnnoo ssee rraazzvviillaa ssaa nneellaaggooddnnoo{{}}uuuu nnoo{{eennjjuu EEvvrrooppee ssaa iissllaammoomm.. NNaappaaddii nnaa LLoonnddoonn ii MMaaddrriidd,, zzaajjeedd-nnoo ssaa ppeerrcceeppcciijjoomm ddaa ssee vveelliikkaa vvee}}iinnaa eevvrrooppsskkiihh mmuusslliimmaannaa nniijjeeiinntteeggrriissaallaa,, ddoopprriinniijjeellii ssuu rreeaakkcciijjii uu nneekkiimm zzeemmlljjaammaa.. BBeellggiijjaa jjeezzaabbrraanniillaa nnoo{{eennjjee bbuurrkkee,, ddookk ssuu FFrraannccuusskkaa,, kkaaoo ii [[vvaajjccaarrsskkaa kkoojjaanniijjee ~~llaanniiccaa EEUU,, zzaabbrraanniillee iizzggrraaddnnjjuu mmiinnaarreettaa.. SSkkaannddaall ssaa ddaannsskkoommkkaarriikkaattuurroomm MMuuhhaammeeddaa ssaammoo jjee ppooggoorr{{aaoo ooddnnoossee UUnniijjee kkaakkoo ssaaeevvrrooppsskkiimm mmuusslliimmaanniimmaa,, aallii ii ssaa oossttaattkkoomm iissllaammsskkoogg ssvviijjeettaa

Evropa 2010. se zasniva na kulturnim, ideolo{kim i ekonomskim principimakoji su oblikovli ovaj kontinent u posljednjih hiljadu i po godina. Preuzev{i najbolje tekovine anti~ke Gr~ke i Rima, primitivne srednjev-

jekovne dr`ave zapada }e razviti svoju kulturu u simbiozu sa svojom var-varskom tradicijom.

Na istoku kontinenta, Vizantija }e postati most izme|u starog i novog, nedozvoljavaju}i da cijela Evropa utone u mrak. Hri{}anstvo }e prvo pokrenutikontinent, a kasnije ga gu{iti da ostvari svoj potencijal. Krsta{i }e prvi pre}imora i donijeti nova znanja. Renesansa }e ozna~iti prvi preporod i pokrenu}eovaj mali kontinent i njegove stanovnike ka postajanju dominantnog regionaljudske civilizacije.

Dr`ave }e se ujedinjavati, postajati sve ja~e i naprednije, koriste}i tu snaguza osvajanje novih kontinenata, a prosvetiteljstvo }e ozna~iti drugi intelektualniuspon Evrope. Po prvi put, centar univerzuma posta}e ~ovjek, a ne imaginacija.

Francuska revolucija iznjedri}e prava koja }e {titi tog ~ovjeka. Tehnolo{ki iprivredni polet industrijske revolucije da}e mo} Evropi da pokore svijet i preneseto znanje koje }e i ostale kontinente trgnuti iz letargije i uvesti u moderno doba.

Nacije }e se uzdi}i na starom kontinetnu, a potom i ostatku svijeta.Njihova nerije{ena pitanja i sukobi dove{}e do ne~ovje~nih pokolja i oduzetiovom kontinentu primat u svijetu.

Evropa 2010. zaniva se, prije svega, na antifa{izmu, borbi za slobodu ijednakosti dok principi revolucije 1789. i dalje ~vrsto stoje utkani u svako slovosvakog ustava neke evropske dr`ave.

Iako je hri{}anstvo igralo veliku ulogu u oblikovanju evropske kulture i misli,tek sa sekularizmom, evropski ~ovjek je dobio slobodu u svakom pogledu.

Evropa 2010. nije kontinent koji ograni~avaju Ural, moreuzi i Gibraltar,ve} je Evropa ono dokle njeni principi dose`u.

EEEEVVVVRRRROOOOPPPPAAAA NNNNEEEEMMMMAAAA GGGGRRRRAAAANNNNIIIICCCCEEEE

12Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Od kada se pojavio prvi evropski~inovnik na Balkanu, briselskim

se {treberima zamjera da previ{e uvi-jaju, ljube eufemizme i zara|ujudnevnice bez da se kome zamjere.Posebno je takav slu~aj bio u CrnojGori gdje je vlast puna mana, ali ibirokratskog kapaciteta koji Brisel morada uva`i kao blago u jednoj tako malojzemlji.

Dosadni briselski ~inovnici, izgle-da da su zavr{ili svoju demago{ku rolui polako ustupaju mjesto malo o{trijimdepe{ama koje nivo komunikacije sabalkanskim kolonijama podi`u na nivopoliti~kog trilera. Ne mo`e prostije -sa`etak dostojan velikih magovamenad`emnta i pripovijedanja -Evropska komisija je po~ela prosto datra`i hap{enja velikih riba.

Dakle, uzeli su olovklu i nacrtalijasnu metu u koju valja ga|ati ako`elimo da pogodimo cilj. Po~elo jenaravno u Hrvatskoj koja je za kopljeispred ostalih. Ni manje ni vi{e negobiv{i premijer IIvvoo SSaannaaddeerr, nekad idolve}inske Hrvatske i partijski autoritetbroj jedan. Isti Sanader koji je iznena-da prepustio kormilo i pobjegao izpolitike glavnom bez obzira. Prisje}amse dana kada je Sanader objavio pen-ziju, bio sam na Kosovu sa glavnimnovinarima vode}ih hrvatskih medija.Ljudi nijesu imali pojma {to im sede{ava kada su po~eli da sti`u SMS-ovi iz domovine. Jedna novinarskaHrvatske radio-televizije (HRT), po-mislila je da joj kolege ne{to podvalju-ju, ljubomorni {to ona seminari{e dokoni zara|uju hljeb u znoju lica svog.Ali, kada je ista SMS poruka stigla ijednom poznatom kolegi iz rije~kogNovog lista, svi su se za stolom uoz-biljili i zapitali, kakvi su to jadni nov-

inari kada im tako va`na vijest pada sneba, bez ikakvog uvoda ili ranijegznaka, dojave.

Ne pominjem slu~ajno Kosovo, jeri tamo je premijer u velikom sosu.Savjet Evrope je pokrenuo pri~u orezoluciji u kojoj se HHaa{{iimm TTaa~~ii, zvaniZmija, sumnji~i da je nadgledao iorganizovao va|enje i prodaju unu-tra{njih organa srpskih zatvorenikaOslobodila~ke vojske Kosova. Ima live}eg horora?

Zamislite sada nekog belgijskogporeskog obveznika koji na dnevniku~uje kako je premijer jedne od balka-nskih dr`ava "sa evropskom perspek-tivom", u stvari savremeni dr MMeennggeellee,sa trgova~kim instinktom. Nije te{kopredvidjeti reakciju prosje~nog `iteljaEvropske unije, koji je ionako sklonraznim generalizacijama glede Balkana,koji sada vidi da vo|i izvr{ne vlasti nesamo {to kradu i ubijaju, nego izgledai trguju bubrezima kom{ija s druge

strane ni{ana i ulice. Ta~ijev slu~aj jetoliko u`asan, da se prosto ne mo`eo~ekivati da ostane na nivou sumnje.Jer, ako jedna ugledna evropska insti-tucija iza|e sa tako grozomornimsumnjama, vi{e nema nazad. Ukolikone doka`u takve optu`be, bi}e vrlote{ko povjerovati im za mnogo benig-nije stvari. Mislim da je debeli interesda se cijela stvar ra{~isti do kraja i daje Ta~i, miljenik SAD, u vrlo gadnojpoziciji. Mo`da }e njegovo hap{enjebiti novi slu~aj u akciji velikog spre-manja Balkana, koja je o~iglednopo~ela.

[to se ti~e Srbije, ~ovjek koji bitrebalo da se pla{i za svoju budu}nostmo`e biti, opet jedan biv{i premijer.Predugo traju spekulacije i optu`beprotiv VVoojjiissllaavvaa KKoo{{ttuunniiccee, prozivke idokazi da je direktno politi~ki podr`aoodstrel premijera \\iinn||ii}}aa. Uz to,Ko{tunica matemati~ki ne stoji krasnona izbornoj tabli Srbije i nema

DDoossaaddnnii bbrriisseellsskkii ~~iinnoovvnniiccii,, iizzgglleeddaa ddaa ssuu zzaavvrr{{iillii ssvvoojjuu ddeemmaaggoo{{kkuurroolluu ii ppoollaakkoo uussttuuppaajjuu mmjjeessttoo mmaalloo oo{{ttrriijjiimm ddeeppee{{aammaa kkoojjee nniivvookkoommuunniikkaacciijjee ssaa bbaallkkaannsskkiimm kkoolloonniijjaammaa ppooddii`̀uu nnaa nniivvoo ppoolliittii~~kkooggttrriilleerraa.. DDaakkllee,, uuzzeellii ssuu oolloovvkkuu ii nnaaccrrttaallii jjaassnnuu mmeettuu uu kkoojjuu vvaalljjaaggaa||aattii aakkoo `̀eelliimmoo ddaa ppooggooddiimmoo cciilljj.. PPoo~~eelloo jjee nnaarraavvnnoo uu HHrrvvaattsskkoojjkkoojjaa jjee zzaa kkoopplljjee iisspprreedd oossttaalliihh.. NNii mmaannjjee nnii vvii{{ee nneeggoo bbiivv{{ii pprree-mmiijjeerr IIvvoo SSaannaaddeerr,, nneekkaadd iiddooll vvee}}iinnsskkee HHrrvvaattsskkee ii ppaarrttiijjsskkii aauuttoorriitteettbbrroojj jjeeddaann

W f m j l ptqsfnbokf

Pi{e: Brano Mandi}

13Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

politi~ku mo} koja bi ga za{tititla. Zbogtoga je kao stvoren da bude izveden ustranu i postavljen kao stra{ni primjerostalima. Malo je onih koji bi ga `alili,jo{ manje onih koji bi rizikovali daspasu njegovu ko`u. Ali, ovo je zaistadomen spekulacija, te{ko je u}i u tragskrivenoj lutriji koja odre|uje politi~kusudbinu balkanskih figurica.

Mo`da je najte`e predvidjetipetoljetku koja dolazi Crnoj Gori.

Davno je re~eno da bi svaka"operacija Sablja" u Crnoj Gori zna~ilaharakiri, jer je sistem tako mali, a igra~iprevi{e prisno uvezani da bi sebolesno tkivo moglo ostraniti bezkompletnog uni{tenja.

Ipak, i ovdje }e zasigurno bitihap{enja, posebno u trenutku kadaglavni dasa si|e sa prestola i takootvori prostor nasljednicima za djelo-vanje. Vi{e je puta re~eno da premijer\\uukkaannoovvii}} odlazi zbog toga da ne bihapsio svoje pajta{e koji su dubokozaglibili. U svakom slu~aju, mo`emoo~ekivati da paranoja polako stigne nadvor koji je ostao bez suverena.

\ukanovi}, ako je pametan, ne}e

se previ{e mije{ati u proces ~i{}enja,bez kojeg nema naprijed. Za pret-postaviti je da je sebe osigurao i kaostari partner Zapada kupio slobodu imirovinu, kao li~nost koja je, poslu{noa kretivno, iznijela nekoliko velikihprojekata.

Jedva ~ekam da vidim ko }e odplejade zadriglih skorojevi}a biti proz-van i priveden pravdi, od kojeg kraja}e se po~eti. Me|utim, su{tina central-

izovane stvarnosti u Crnoj Gori je dasvi putevi velikog novca moraju bitiodobreni od vrha, pa bi istraga\ukanovi}eve uloge, bila najve}azamisliva katarza u jednom plemenskiustrojenom dru{tvu. Ipak, to je domennau~ne fantastike, izme|u ostalog jersu Brisel i crnogorski bira~i bezbroj

puta premijeru oprostili bogatstvo kojeje stekao, mu~e}i se, od svoje skromne~inovni~ke plate.

Kako god, kladionice kojih namne fali, mogle bi ve} da razmi{ljaju onovom biznisu: kla|enje na ministre ifunkcionere. Odredi se lijepo kvota zasvakog ~lana Vlade i partijskog prvakai krene op{te naga|anje ko }e prvi danastrada i bude uzidan kao lopov utemelje evropske Crne Gore. Te{ko datu mo`emo govoriti o nekoj kosmi~kojpravdi, vi{e se radi o jednomtehni~kom poslu koji se mora obaviti,neprijatnoj du`nosti da se zakonskiosudi plja~ka kao ne{to nepo`eljno uEvropskoj uniji, kojoj te`imo li te`imo.Veliki procesi za organizovani kriminalkrenuli su u regionu i posredno dotakliCrnu Goru kao dio mre`e. Sljede}ikorak je da se kriminal demistifikujekao posao od kojeg je dr`ava ubiralasvoje prihode i organizovala logistiku.To je definicija organizovanog krimi-nala, su{tina procesa prljave tranzicijeu kojoj uhva}ena gospoda diluju saprljavim herojima ulice. Makar smo setoga nagledali. Gotovo da nemavelikog posla u Crnoj Gori koji jepro{ao bez afere, optu`bi i sumnji kojesada treba lustrirati. Valja tra`iti `rtvenujagnjad, sro~iti dovoljno uvjerljivuverziju i pustiti medije da se naka~e.Matrica je stara, poruka Brisela jasna,u izvje{taju Evropske komisije gdjestriktno pi{e da je potrebna "jaka poli-ti~ka volja da bi se zna~ajno pobolj{ali

rezultati u borbi protiv korupcije". Bi}ezanimljivo pratiti proces, pomogu}nosti bez prevelikog `ara i nadeda }e bo`ica pravde biti ba{ dibidusslijepa.

Autor je novinar dnevnog lista"Vijesti"

SSaavvjjeett EEvvrrooppee jjee ppookkrreennuuoo pprrii~~uu oo rreezzoolluucciijjii uu kkoojjoojj ssee HHaa{{iimm TTaa~~ii,,zzvvaannii ZZmmiijjaa,, ssuummnnjjii~~ii ddaa jjee nnaaddgglleeddaaoo ii oorrggaanniizzoovvaaoo vvaa||eennjjee ii pprroo-ddaajjuu uunnuuttrraa{{nnjjiihh oorrggaannaa ssrrppsskkiihh zzaattvvoorreenniikkaa OOsslloobbooddiillaa~~kkee vvoojjsskkeeKKoossoovvaa.. IImmaa llii vvee}}eegg hhoorroorraa?? ZZaammiisslliittee ssaaddaa nneekkoogg bbeellggiijjsskkooggppoorreesskkoogg oobbvveezznniikkaa kkoojjii nnaa ddnneevvnniikkuu ~~uujjee kkaakkoo jjee pprreemmiijjeerr jjeeddnneeoodd bbaallkkaannsskkiihh ddrr`̀aavvaa ""ssaa eevvrrooppsskkoomm ppeerrssppeekkttiivvoomm"",, uu ssttvvaarrii ssaavvrree-mmeennii ddrr MMeennggeellee,, ssaa ttrrggoovvaa~~kkiimm iinnssttiinnkkttoomm

DDaavvnnoo jjee rree~~eennoo ddaa bbii ssvvaakkaa ""ooppeerraacciijjaa SSaabblljjaa"" uu CCrrnnoojj GGoorrii zznnaa~~iillaahhaarraakkiirrii,, jjeerr jjee ssiisstteemm ttaakkoo mmaallii,, aa iiggrraa~~ii pprreevvii{{ee pprriissnnoo uuvveezzaannii ddaabbii ssee bboolleessnnoo ttkkiivvoo mmoogglloo oossttrraanniittii bbeezz kkoommpplleettnnoogg uunnii{{tteennjjaa.. IIppaakk,,ii oovvddjjee }}ee zzaassiigguurrnnoo bbiittii hhaapp{{eennjjaa,, ppoosseebbnnoo uu ttrreennuuttkkuu kkaaddaa ggllaavvnniiddaassaa ssii||ee ssaa pprriijjeessttoollaa ii ttaakkoo oottvvoorrii pprroossttoorr nnaasslljjeeddnniicciimmaa zzaa ddjjeelloo-vvaannjjee.. UU ssvvaakkoomm sslluu~~aajjuu,, mmoo`̀eemmoo oo~~eekkiivvaattii ddaa ppaarraannoojjaa ppoollaakkoossttiiggnnee nnaa ddvvoorr kkoojjii jjee oossttaaoo bbeezz ssuuvveerreennaa

Pr a v i l n o ,efikasno i

n a m j e n s k oupravljanje javn-im sredstvima iimovinom jeobaveza dr`avnih

organa, dr`avnih slu`benika ifunkcionera koji ujedno snose i odgov-ornost za eventualna kr{enja izloupotrebe u ovoj oblasti. Jedan odoblika odgovornosti je, pored disci-plinske i krivi~ne, i prekr{ajna odgov-ornost koja u oblasti upravljanja javnimfinansijama u Crnoj Gori nije adekvatnozakonski regulisana, niti se sprovodi upraksi. Korisnici crnogorskog bud`etau~estalo nenamjenski tro{e dr`avninovac, ali se takve zloupotrebe adekvat-no ne sankcioni{u. Tako|e, postala jepraksa da crnogorska ministarstva neprijavljuju milionska sredstva dobijenana osnovu procesa privatizacije ili naosnovu donatorske podr{ke.

Dr`avna revizorska institucija (DRI),koja predstavlja samostalan i vrhovniorgan dr`avne revizije koji vr{i kontrolutro{enja bud`etskih sredstava i upravl-

janja dr`avnom imovinom u Crnoj Gori,je tokom sprovedenih revizija kod ve}inesubjekata registrovala nepravilnosti udijelu planiranja bud`eta, evidencije ikori{}enja gotovine, kao i nenamjenskogkori{}enja sredstava. Kod brojnihpotro{a~kih jedinica ustanovljene sunepravilnosti kao {to su neevidentiraniprihodi, rashodi, depoziti, donacije,zadr`avanje novca na ra~unima komer-cijalnih banaka bez evidencije u Glavnoj

knjizi trezora, nepravilnosti usprovo|enju postupka javnih nabavki i sl.Ovakvi nalazi se kontinuirano ponavljajuu izvje{tajima DRI. Ilustracije radi, po-menute nepravilnosti su zabilje`enenedavnim revizijama za 2009. godinufinansijskih izvje{taja Nacionalneturisti~ke organizacije, Crnogorskog nar-odnog pozori{ta (CNP), Zavoda zaizvr{enje krivi~nih sankcija (ZIKS), JP"Aerodromi Crne Gore", Zavoda zazbrinjavanje izbjeglica i dr. Registrovanoje da Nacionalna turisti~ka organizacija,nije evidentirala prihode izvanbud`etskih izvora, kao ni rashode uIzvje{tajima o nov~anim tokovima, aZavod za izvr{enje krivi~nih sankcija nijeupla}ivao prihode u Glavnoj knjizi tre-zora. Nepravilnosti u dijelu planiranja

bud`eta su zabilje`ene kod Zavoda zaizvr{enje krivi~nih sankcija, Crnogorskognarodnog pozori{ta, itd. Kod pojedinihpotro{a~kih jedinica registrovane sunepravilnosti kada je u pitanju obra~unzarada zapo{ljenih, kod potro{nje goriva,tro{kova kori{}enja usluga mobilne tele-fonije. Tako|e, zabilje`eno je nedoku-mentovanje izdataka za slu`bena puto-

vanja u zemlji i inostranstvu, odnosno nedostavljanje neophodne dokumentacijeuz putne naloge. Utvr|eno je da poje-dini organi imaju ra~une kod komerci-jalnih banaka za koje nije obezbje|enaneophodna saglasnost Ministarstva finan-sija. Tako|e, DRI je kod pojedinih insti-tucija utvrdila da organizaciona struktu-ra nije u cjelosti popunjena odgova-raju}im radnim mjestima, pa da stoga nepostoji nesaglasnost izme|u fakti~kog

stanja nepokretne imovine i njene evi-dencije u dokumentima.

Gotovo kod svih subjekata dosa-da{njih revizija, utvr|ene su brojnenepravilnosti i u postupcima javnihnabavki, i to je po mi{ljenju DRI oblastu kojoj se de{avaju najve}e zloupotrebe.~esto se de{ava da dr`avni organi nedonesu plan javnih nabavki ili je onnerealno procijenjen, da se nabavljamimo postupka predvi|enog zakonom,da se ne imenuje slu`benik za javnenabavke, itd. Revizija presjeka javnihnabavki informacionih tehnologija je,tako|e, ukazala na brojne nepravilnostiu ovoj oblasti.

Ovakvi nalazi DRI se konstantnoponavljaju u ve}ini izvje{taja. Nepra-vilnosti su brojne i zabrinjavaju}e.

Ukazuju da se novac poreskih obvezni-ka nenamjenski koristi. Kakve su sankci-je, ko je odgovornost za izvr{enje nave-denih radnji? Da li su ove ,,nepravilnos-ti" registrovane kao prekr{ajne radnje,ukoliko ve} ne postoji osnov za proce-suiranje krivi~ne odgovornosti? Odgovorje da ove radnje nijesu propisane kaoprekr{aji. Naime, ni u Organskom zako-nu o bud`etu Crne Gore, kao ni uGodi{njim zakonima o bud`etu i Zakonuo prekr{ajima Crne Gore nije predvi|enaprekr{ajna odgovornost korisnika bu-d`eta, odnosno lica odgovornih za ko-ri{}enje bud`etskih sredstava.

Sljede}e pitanje koje se logi~nopostavlja je da li regulativa koja propisu-je ovu materiju postoji u drugim zeml-jama regiona? Zabrinjavaju}a je ~injeni-ca da odsustvo ovih odredbi u na{emOrganskom zakonu o bud`etu, pred-stavlja presedan u odnosu na ostalezemlje regiona. One u svojim zakonimao bud`etskom sistemu navode radnjekoje }e se smatrati prekr{ajima, uz pred-

14Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . I n s t i t u c i j e u f oku su

U P R A V L J A N J E B U D @ E T O M

Pi{e: Milica Popovi}

////////Cf{!qsfls|bkof!pehpwpsoptuj

UU OOrrggaannsskkoomm zzaakkoonnuu oo bbuudd`̀eettuu CCrrnnee GGoorree ,, kkaaoo nnii uu GGooddii{{nnjjiimmzzaakkoonniimmaa oo bbuudd`̀eettuu ii ZZaakkoonnuu oo pprreekkrr{{aajjiimmaa CCrrnnee GGoorree nniijjee pprreedd-vvii||eennaa pprreekkrr{{aajjnnaa ooddggoovvoorrnnoosstt kkoorriissnniikkaa bbuudd`̀eettaa,, ooddnnoossnnoo lliiccaaooddggoovvoorrnniihh zzaa kkoorrii{{}}eennjjee bbuudd`̀eettsskkiihh ssrreeddssttaavvaa

SSvvee ddrr`̀aavvee rreeggiioonnaa uu ssvvoojjiimm zzaakkoonniimmaa oo bbuudd`̀eettsskkoomm ssiisstteemmuunnaavvooddee rraaddnnjjee kkoojjee }}ee ssee ssmmaattrraattii pprreekkrr{{aajjiimmaa,, uuzz pprreeddvvii||eenneennoovv~~aannee kkaazznnee zzaa ooddggoovvoorrnnee ssuubbjjeekkttee,, ooddnnoossnnoo iizzvvrr{{iiooccee ttiihh rraaddnnjjii

15Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . I n s t i t u c i j e u f oku su

vi|ene nov~ane kazne za odgovornesubjekte, odnosno izvr{ioce tih radnji.

U Zakonu o prora~unima Fede-racije Bosne i Hercegovine (BIH)nov~ane kazne (u iznosu od 511 do2556 eura) predvi|ene su za odgovornalica bud`etskog korisnika, odgovorna licavanbud`etskog fonda, nosioce izvr{nevlasti kantona, grada ili op{tine ukolikone po{tuju zakonske odredbe kada je upitanju podno{enje zahtjeva za izdvajan-je iz bud`eta; u izradi i dono{enjubud`eta; u vo|enju ra~unovodstvenihevidencija; ukoliko regularno ne pod-nose tromjese~ne izvje{taje. Tako|e,nov~ane kazne su predvi|ene za ista licaukoliko ne po{tuju zakonske odredbe;kada je u pitanju realizovanje rashodabud`etskog korisnika; ukoliko ovla{}enimslu`benicima za unutra{nju reviziju neomogu}e da sprovode reviziju u skladusa zakonom; ukoliko upravljanje gotovi-nom i zadu`ivanje nije izvr{eno u skladusa zakonom.

I Zakon o bud`etskom sistemuMakedonije propisuje prekr{ajnuodgovornost u ovoj oblasti, detaljnije uodnosu na BIH. Navodi se da }e kr{enjaovog zakona dovesti do adekvatne dis-ciplinske i prekr{ajne odgovornostidr`avnih slu`benika. Nov~anom kaznom(u iznosu od 246, 57 - 821,92 eura)kazni}e se odgovorno lice korisnikabud`eta Republike, jedinica lokalnesamouprave i fondova ukoliko neadek-vatno prikazuje prihode i ne upla}uju ihu bud`et Republike Makedonije; kr{iobaveze u pla}anju bud`etskih prihodaili ne sprovodi reviziju korisni~kihjedinica; ukoliko koristi svoju poziciju ine raspore|uje sredstva iz bud`eta iliodga|a isplatu obaveza; pravi isplate izbud`eta suprotno zakonu; ne informi{eMinistarstvo finansija o prihodima irashodima; kr{i rokove za podno{enjezavr{nog ra~una bud`eta Ministarstvufinansija; ne po{tuje rokove zapripremu, predlaganje i podno{enjebud`eta; ne prilo`i programe aktivnostiza sljede}u fiskalnu godinu; otvara

ra~un prije prethodnog odobrenja min-istra finansija, i dr.

Po opse`nosti regulative prednja~iZakon o dr`avnom prora~unu Hrvatske i

najdetaljniji je u regulisanju pitanjaprekr{ajne odgovornosti. Njime se jasnopreciziraju svi odgovorni subjekti i navo-di se veliki broj prekr{ajnih radnji u ovojoblasti. Tako|e, hrvatskim Zakonom odr`avnom prora~unu se predvi|aju pre-cizne nov~ane kazne za vi{e bud`etskihkorisnika: pravna lica, odgovorna licabud`eta i bud`etske korisnike, odgovor-na lica van bud`etskih korisnika, osobeovla{}ene za bud`etski nadzor, finansi-jske kontrolore korisnika bud`eta,ra~unopolaga~e korisnika bud`eta.Ustanovljen je veliki broj prekr{ajnihradnji: za pravna lica je odre|eno~etrdeset prekr{ajnih radnji, za odgovor-na lica bud`eta i bud`etskog korisnika~ak sedamdeset {est, za odgovorna licavanbud`etskog korisnika ~etiri, za licaovla{}ena za bud`etski nadzor jedna, zafinansijskog kontrolora korisnika bud`etajedna, za ra~unopolaga~a korisnikabud`eta dvije. Neki od tih prekr{aja supredvi|eni i Zakonima o bud`etu BiH iMakedonije, a odnose se na neadekvat-no kori{}enje bud`etskih sredstava od

strane dr`avnih organa, preuzimanjeobaveze na ra~un bud`eta od stranekorisnika, neobavljanje finansijskihposlova na adekvatan na~in.

Bez obzira {to je oblast javnihnabavki regulisana posebnim zakonom,pojedini prekr{aji u Zakonu o dr`avnomprora~unu Hrvatske se odnose i nanepravilnosti u oblasti javnih nabavki.Propisuju se kazne ukoliko bud`etskikorisnici ne sklapaju ugovore o nabavciroba, obavljanje usluga i izvo|enjuradova u visini dodijeljenih finansijskihsredstava, u skladu sa godi{njim planomnabavke, zakonom koji ure|uje ovopodru~je i uputstvima koje donosi min-istar finansija.

Institut Alternativa je u svojimizvje{tajima poku{ao ukazati na nedo-statak odredbi za regulisanje prekr{ajnematerije u Organskom zakonu obud`etu, kao i na nefunkcionalnostprekr{ajnog sistema u oblasti javnihnabavki na koju se tro{e zna~ajna javnasredstva. Naime, iako prekr{ajne odre-dbe postoje u Zakonu o javnimnabavkama njihova primjena u praksi jedo sada bila onemogu}ena razli~itimformalno- pravnim preprekama irazli~itim interpretacijama zakona odstrane nadle`nih organa. Tako|e, ukazi-vali smo na nelogi~nost usmjeravanjaprekr{ajnih odredbi na pravna lica,odnosno dr`avne organe, umjesto nakonkretne starje{ine i slu`benike.

Imaju}i u vidu pozitivna iskustva izregiona kada je u pitanju regulisanjeprekr{ajne odgovornosti u upravljanjubud`etom neophodno je prekr{ajneodredbe uklju~iti u Organski zakon obud`etu Crne Gore. S tim u vezi uputilismo inicijativu nadle`nim institucijama -Odboru za ekonomiju, finansije i bud`eti Ministarstvu finansija za izmjeneOrganskog zakona u ovoj oblasti.

Rukovode}i se iznijetim stavovimaod posebnog je zna~aja da novi Zakonao javnim nabavkama ~ije se dono{enjeuskoro o~ekuje, prekr{ajnu odgovornostumjesto prema organima, usmjeriprema individuama, odnosno premakonkretnnim pozicijama starje{ina idr`avnih slu`benika u organima, kako bisama sankcija postigla svoj cilj.

AAuuttoorrkkaa jjee ssaarraaddnniiccaa nnaa pprroojjeekkttiimmaauu NNVVOO IInnssttiittuutt AAlltteerrnnaattiivvaa

TTaakkoo||ee,, oodd ppoosseebbnnoogg jjee zznnaa~~aajjaa ddaa nnoovvii ZZaakkoonn oo jjaavvnniimm nnaabbaavvkkaa-mmaa ~~iijjee ssee ddoonnoo{{eennjjee uusskkoorroo oo~~eekkuujjee,, pprreekkrr{{aajjnnuu ooddggoovvoorrnnoossttuummjjeessttoo pprreemmaa oorrggaanniimmaa,, uussmmjjeerrii pprreemm iinnddiivviidduuaammaa,, ooddnnoossnnoopprreemmaa kkoonnkkrreettnniimm ppoozziicciijjaammaa ssttaarrjjee{{iinnaa ii ddrr`̀aavvnniihh sslluu`̀bbeenniikkaa uuoorrggaanniimmaa,, kkaakkoo bbii ssaammaa ssaannkkcciijjaa ppoossttiiggllaa ssvvoojj cciilljj

16Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . I z mog ug l a

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N K A E V R O P S K E U N I J E

Nesumnjivo jeda Evropska

unija danas naglobalnoj sceni po-prima oblike trans-nacionalnog akterakoji se umnogomerazlikuje od ostalih

po obimu kompetencija koje je prenio izokvira odlu~ivanja ~lanica na svoje organe.Ova organizacija ima veliki doprinos udemokratizaciji isto~no-evropskih zemaljakoje su nakon Hladnog rata, prolazile, ili jo{uvijek prolaze, kroz proces tranzicije. Akopogledamo iskustva ostalih zemalja, onda selako mo`e zaklju~iti da su proces tranzicije iintegracije u EU povezani i da se prepli}u uve}ini slu~ajeva.

Pitanje integrisanja Crne Gore u Unijujedna je od rijetkih sporazumnih ta~akaizme|u vlasti i opozicije. Recimo da se i jasla`em sa njima, jer smatram da proces pris-tupanja EU mo`e gra|anima Crne Goredobro poslu`iti i kratkoro~no, i dugoro~no.@elim da budem gra|anka EU prvenstvenojer `elim vidjeti svoju zemlju i njene gra|aneu dru{tvu onih ~iji je `ivotni standard bolji,vidici {iri, a mogu}nosti mnogobrojnije.

Iz ugla nekog ko je putovao i studiraou inostranstvu odre|eno vrijeme, ne mogu ada ne istaknem va`nost putovanja i boravkau drugim sredinama za sazrijevanje mladih uCrnoj Gori. Za sazrijevanje i razumijevanjekoliko je svijet razli~it i uzbudljiv, a koliko sudosadne neke teme oko kojih mi volimo daraspravljamo. Ako mene pitate, radije bihstrancima govorila o mno{tvu divnih jezerana Durmitoru, nego obja{njavala za{to ikako se ve}ina ljudi sa Balkana sasvim dobrorazumije, a opet komplikujemo kad trebaimenovati jezike.

Moja je glava samo moja, i zato nedozvoljavam da mi bilo ko odre|uje kakvaosje}anja treba da gajim prema stanovnicimaodre|ene zemlje ili regije. Na`alost, nekestvari se ne mijenjaju brzinom kojom ja`elim, ~ak ni me|u pripadnicima moje gene-racije. I zato `elim da {to vi{e mladih u CrnojGori bude u mogu}nosti da usavr{ava znan-

ja ste~ena ovdje u inostranstvu. Zato `elim dabudemo integrisani, da budemo povezani, daiskori{tavamo fondove i da {irimo vidike.

Svim ljudima koje poznajem je poznatoda obo`avam djecu. Zdravo je provoditi vri-jeme u dje~ijem dru{tvu, jer i odre|eneosobine koje dijete prirodno ispoljava, kao {tosu radoznalost i neposlu{nost, su upravo onekoje odlikuju i pravog gra|anina. Mislim naradoznalost kao `elju da saznamo vi{e ostvarima koje vidimo i ~ujemo, i na gra|anskuneposlu{nost koja je po mnogim autorimajedna od fundamentalnih sposobnosti pravoggra|anina. Ovome bih jo{ dodala i razvijanjekriti~ke svijesti, {to je umnogome povezanosa prethodne dvije sposobnosti, a opet svezajedno ne nalazim u zadovoljavaju}oj mjeriu crnogorskom dru{tvu. Kriti~ko razmi{ljanjeje preduslov zdravog gra|anskog dru{tva,gra|ana koji imaju svoj stav o odre|enimpitanjima, pa su tako aktivniji i njihov dopri-

nos sveukupnom `ivotu u zajednici je mnogovrijedniji.

Promjene u svijesti i na~inu razmi{ljanjane mogu se posti}i tokom no}i, i ne posto-ji nikakva pre~ica koja mo`e biti efikasna. Tajproces }e trajati dugo i zahtijeva odre|enepromjene na nekoliko nivoa, i u vi{e sfera. Jabih posebno, kao tek nedavno diplomiranastudentkinja, naglasila va`nost uvo|enja ovihtema u na{ sistem obrazovanja. Mladi treba utoku obrazovanja da nau~e da razmi{ljaju,izgra|uju svoje stavove a ne samo da repro-

dukuju zadato. "Mladost prezire posljedice, iu tome je njena snaga", rekao je njema~kipisac Kessel. @elim da budem gra|anka EUjer `elim u jednom trenutku u budu}nosti dabudem u Crnoj Gori okru`ena mladima kojisu svjesni svoje snage i koji preziru posljedice,a smatram da je taj trenutak bli`i {to je namabli`a EU.

Sve gore pomenuto vezano za prom-jenu na~ina razmi{ljanja u Crnoj Gori, va`i iza sam proces kroz koji }emo prolaziti unarednih nekoliko godina - proces pridru-`ivanja EU. Ne treba zaboraviti obja{njenjeprofesora Milana Popovi}a o tome za{to jeon evrofil kada su u pitanju ciljevi evropskihintegracija, a evroskeptik kad su u pitanjusredstva. Skepticizam, izra`avanje sumnje,radoznalost, preispitivanje sredstava kojekoristimo za dostizanje odre|enog cilja upra-vo doprinose boljem i potpunijem ostvarenjucilja. Kako sa evropskim integracijama, tako i

sa ostalim stvarima u `ivotu. Na kraju, smatram da je koncept

pridru`ivanja evropskoj zajednici pozitivan jeru zemljama kao {to je Crna Gora, postaje naneki na~in "ideja vodilja" i cilj zbog kojeg smospremni da se mijenjamo i da idemo napri-jed. To mo`e biti jako dobro ukoliko supromjene na koje smo spremni zaistadubinske, i dosta lo{e ukoliko se stvori nere-alno osje}anje da }e se samim ulaskom u EUproblemi lak{e rje{avati, a od nas je sasvimdovoljno da usmeno damo podr{ku tom cilju.Kako }e se gra|ani Crne Gore pona{ati naovom putu, ostaje da se vidi, na meni je dadam svoj individualni maksimum i nadam seda }e i drugi uraditi isto. Mislim da je sasvimprigodno zavr{iti sa djeli}em teksta kraljapopa: "I'm starting with the man in the mir-ror, I'm asking him to change his ways, andno message could have been any clearer, Ifyou wanna make the world a better place,take a look at yourself and then make achange".

Autorka je polaznica X generacije [koleevropskih integracija i programska koordina-torka u Centru za demokratsku tranziciju

Pi{e: Ivana Draki}

////////Pehpwpsoptu!kf!j!ob!obnb

PPrroommjjeennee uu ssvviijjeessttii ii nnaa~~iinnuu rraazzmmii{{lljjaannjjaa nnee mmoogguu ssee ppoossttii}}ii ttookkoommnnoo}}ii,, ii nnee ppoossttoojjii nniikkaakkvvaa pprree~~iiccaa kkoojjaa mmoo`̀ee bbiittii eeffiikkaassnnaa.. TTaajj pprroo-cceess }}ee ttrraajjaattii dduu`̀ee vvrreemmeennaa,, ii zzaahhttiijjeevvaa ooddrree||eennee pprroommjjeennee nnaanneekkoolliikkoo nniivvooaa,, ii uu vvii{{ee ssffeerraa

17Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Direktor britanskog preduze}a "ImplantInternational Ltd." osu|en je na 18

mjeseci zatvora nakon {to je priznao kriv-icu za pronevjeru 284.000 eura iz evrop-skih fondova, saop{tio je OLAF.

Direktoru je, tako|e, zabranjeno 15-godi{nje obavljanje vode}ih uloga unekom dioni~arskom dru{tvu. To je ve}

druga presuda u zadnjih nekoliko mjese-ci, otkako je britansko ministarstvo pre-duzetnitva i inovacija (BIS) podnijelotu`bu. Novac je pronevjeren u istra-`iva~kom projektu EU-a ~iji je cilj bioprodu`enje roka trajanja ortopedskihpomagala.

EK je 2001. uplatila "Implant Inter-national Ltd." avans od 284.000 eura,koji je trebao biti podijeljen istra`iva~kiminstitutima koji u~estvuju u projektu.Me|utim, direktor preduze}a taj novac jetro{io za svoje potrebe. Komisija je predSudom EU u Luksemburgu dobila pre-sudu, ali direktor nije vratio novac zajed-no s kamatama i sudskim tro{kovima,kako je bilo predvi|eno presudom. OLAFje otvorio istragu 2007. i proslijedioinformacije britanskom ministarstvu kojeje na osnovu toga podnijelo tu`bu idobilo presudu na nacionalnom sudu.

RRuuddnniicc ii uuggll jjaannaa aappaarraatt iimmaa

Evropski rudnici uglja mogu dobijatidr`avnu pomo} do 2018, umjesto

do 2014, kako je ranije predlo`eno. EK u po~etku je predlagala uki-

danje dr`avne pomo}i ugljenokopimaod 2014. jer je njihovo iskori{tavanjenerentabilno, isti~u}i da tu pomo} trebapreusmjeriti u ~iste i obnovljive izvoreenergije. Me|utim, pod pritiskom nekihdr`ava u kojima u rudnicima uglja radizna~ajan broj ljudi, EK je prolongiralataj rok. U rudnicima uglja u Evropi radioko 100.000 ljudi, a proizvodnja sesvake godine smanjuje. Najvi{e dr`avnepomo}i dobijaju ugljenokopi u Njema-~koj, [paniji i Rumuniji.

IInntteerrnneett uu7700%% kkuu}}aa

Uzemljama EU 70% doma}instavaimalo je pristup internetu u prvoj

~etvrtini 2010, objavio je Eurostat.Najvi{e doma}instava u Holandiji

ima pristup internetu (91%), Lukse-mburgu (90%), [vedskoj (88%) i Danskoj(86%), a najmanje u Bugarskoj (33%),Rumuniji (42%) i Gr~koj (46%).

U svim zemljama postotak doma-}instava s pristupom internetu pove}ao seizme|u 2006. i 2010, najvi{e u Rumuniji,gdje se utrostru~io, dok se u Bugarskoj,^e{koj, Gr~koj, Ma|arskoj i Slova~kojudvostru~io ili gotovo udvostru~io.

""JJaaddnnii"" bbaannkkaarrii

Evropski odbor bankarskih supervizora(CEBS) potvrdio je stroga ograni~enja

bonusa koje evropske banke moguispla}ivati svojim slu`benicima, a pravilabi se trebala primjenjivati od 1. juna,objavio je BBC.

CEBS, koji okuplja bankarske reg-ulatore 27 zemalja EU-a, usvojio jenove smjernice za bankarske bonusepo kojima }e se samo 20 do 30%bonusa mo}i isplatiti odmah i u gotovi-ni. Limiti bonusa odnosi se na svezapo{ljene u evropskim bankama.Pravila su mnogo stro`ija od onih kojeje dogovorio G20, {to podsti~e stra-hove da bi bankari mogli preseliti uzemlje s bla`im pravilima.

Od po~etka sljede}e godine u EUbankarska tajna ne}e vi{e mo}i biti

opravdanje za uskra}ivanje podataka uistragama o prekograni~nim utajamaporeza, odlu~ile su ~lanice EU polovi-nom mjeseca.

Prema dogovoru, ~lanica mo`etra`iti podatke o nekoj osobi od neke

druge dr`ave ~lanice, ako ta~no navedeime te osobe. Isto tako, dogovoreno jeda nema retroaktivnosti. Informacije,koje }e se mo}i razmjenjivati odnose sena plate, penzije, prihode od iznajmlji-vanja nekretnina, dividende i prihodekoji proizlaze iz prava intelektualnesvojine.

Daleko najve}i bruto doma}i proizvod(BDP) po glavi stanovniku u EU,

iskazan paritetom kupovne mo}i u 2009,zabilje`en je u Luksemburgu, a najman-ji u Bugarskoj, objavio je Eurostat.

Nakon Luksemburga, s dva i po putave}im BDP-om po stanovniku u odnosuna prosjek u EU, zauzela je Holandija ~ijije BDP po stanovniku nadma{io evropskiprosjek za vi{e od 30%. Slijede Irska,Austrija i Danska s BDP-om vi{im odprosjeka u EU u rasponu od 20 do 30%.

U grupi zemalja ~iji je BDP gotovo uvisini prosjeka 27-~lanog bloka su Italija,Francuska i [panija. Kipar je po visiniBDP-a neznatno ispod prosjeka, dok jegr~ki BDP ni`i za 9% od prosjeka.

S BDP-om ni`im od prosjeka u ra-sponu od 10 do 30% nalaze se Sloveni-ja (88%), ^e{ka (82%), Portugal (80%),

Malta (79%) i Slova~ka (73%). U EstonijiBDP je u visini 64% prosjeka EU, Poljskoj(61%),.., dok su Rumunija (46%) iBugarska (44%) na dnu ljestvice.

[cph!FV!gpoepwb!29!nkftfdj!{buwpsb

V!Mvltfncvshv!tf!obkcpmkf!ushvkf

Ofnb!cbolbstlf!ubkof!{b!lsjnjobmdf!

18Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . P r eno s imo

Pove}avanje starosne granice zaodlazak u penziju, kao jedna od

mjera rigorozne {tednje dr`avnihtro{kova, zahvatilo je i Crnu Goru.

Iako je predlo`eno produ`enjeradnog vijeka izazvalo op{te nezado-voljstvo kod gra|ana, nema naznaka da}e do}i do krupnijih protesta. Iz Unijei Saveza sindikata obe}avaju da ne}edozvoliti da do|e do usvajanja spornereforme penzionog sistema, ali gra|anikao da su ve} pomireni s tim - "kad seFrancuzi sa onolikim protestima nijesumogli suprotstaviti Zakonu, {to mo`e-mo mi".

No, dok francuska reforma koja jeizazvala milionske proteste {irom zeml-je predvi|a pove}anje minimalnog rokaza odlazak u penziju sa 60 na 62

godine, crnogorskim izmjenama Zako-na o penzijskom i invalidskom osigu-ranju Vlada predla`e podizanje staro-sne granice za penziju na 67 godina iza `ene i za mu{karce. Predvi|eno je ipove}anje minimalnog sta`a potrebnogza penziju sa 15 na 25 godina.

Unaprije|enje finansijske stabil-nosti penzijskog sistema i du`ezadr`avanje na tr`i{tu rada, glavni surazlozi izmjena zakona, obja{njeno je izMinistarstva finansija. Za odr`ivost pen-zijskog sistema neophodno je da odnosbroja zapo{ljenih i penzionera budenajmanje 3:1, a taj odnos u Crnoj Gorisada je veoma nepovoljan - 1,7:1.

Istovremeno, kako isti~u, ovaj pri-jedlog korespondira sa reformom pen-zijskih sistema u zemljama Evropskeunije, koje su definisale dalje pove-}anje starosne granice za odlazak upenziju.

Rje{avanjem jednog, Vlada otvaramno{tvo drugih problema, jednoglasnisu u ocjeni predstavnici zapo{ljenih,sindikata i poslodavaca, koji komen-tari{u da je reforma neprihvatljiva ipokrenuta u nevrijeme. Ni predstavnicipenzionera nijesu zadovoljni pre-dlo`enim inflacionim na~inom uskla-|ivanja penzija.

Pove}anje starosne granice zaodlazak u penziju, Bo`ena Jelu{i}, pro-fesorica knji`evnosti poredi sa primi-tivnim obi~ajem koji je postojao upojedinim krajevima, da se maljempreko poga~e usmr}uju starci saple-menici, koji radom nijesu doprinosilinapretku.

"Civilizovanost ~esto zna~i da onoduboko nagonsko i egoisti~no "obu-~emo" u dopadljivo ruho. Tako javnarasprava o penzionom osiguranju ipove}anju starosne granice u svijetunaoko nema nikakve veze sa jednos-tavnom ekonomskom ra~unicom kojaglasi: umirite br`e, da bi sistem bioodr`iv. Ako ba{ ne}ete, onda }emopove}ati starosnu granicu, pa kopre`ivi", poja{njava ona.

Ona napominje da bi pove}anjestarosne penzione granice u Crnoj Goribilo opravdano da su se u na{emdru{tvu popravile okolnosti koje su urazvijenim zemljama dovele doprodu`enja `ivotnog vijeka.

Mjere rigorozne {tednje dr`avnihtro{kova i mogu}i na~ini za njihovosmanjenje u posljednje vrijeme jednosu od goru}ih pitanja evropskih zemal-ja. Pove}avanje starosne granice zaodlazak u penziju samo je jedno odpropratnih rje{enja.

Situacija u Francuskoj je ipak bilanajalarmantnija. Bez obzira na mil-ionske proteste {irom zemlje, francuskiSenat je usvojio Zakon o reformi pen-zijskog sistema. Minimalni broj godinapotrebnih za odlazak u penzijupove}an je sa 60 na 62, dok je za

T A L A S R E F O R M I P E N Z I O N I H S I S T E M A K O J I J E Z A H V A T I O E U D O [ A O I D O C R N EG O R E

Pi{e: Irena Ra{ovi}

Ebmflp!kf!ep!qfo{jkf

Njema~ka je jo{ krajem 2006. usvojila reformu koja predvi|a postepenoprodu`avanje starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina

od 2012. do 2019. Holandija planira da do 2025. pove}a penzionu granicu tako|e za dvije

godine - na 65. [panska vlada je ove godine objavila pove}anje starosne granice sa 65 na

67 godina. Tako je i u {vedskoj. Vlada Austrije planira da u periodu 2024.-2033. pove}a starosnu granicu

za `ene i izjedna~i je sa onom za mu{karce (za sada `ene odlaze u penzijusa 60, a mu{karci sa 65 godina). Isto izjedna~avanje Velika Britanija planira dasprovede do 2020. U februaru ove godine planiranu penzionu reformu najav-ila je i Gr~ka. O{trim mjerama {tednje bud`etskih sredstava predvi|eno je ipove}anje starosne granice za najmanje dvije godine, za `ene na 62, a zamu{karce na 67 godina.

Uskla|ivanje penzija sa inflacijom primjenjuje se u deset dr`ava: Italiji, Belgiji,Francuskoj, Gr~koj, [paniji, Irskoj, Luksemburgu, Poljskoj, Portugalu i Rumuniji.Od zemalja EU [vajcarsku formulu koriste Bugarska, Estonija i Letonija.

PPRRIIMMJJEERRII IIZZ EEUU

19Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . P r eno s imo

punu penziju sada potrebno 67 godi-na, u odnosu na ranijih 65. Za zakonje glasalo 177 senatora, dok je 153 biloprotiv. Zakon je stupio na snagu, jer suga poslije usvajanja u Gornjem domufrancuskog Parlamenta, potpisali parla-mentarni i ustavni savjet.

Nezadovoljstvo izazvano rigorozn-im mjerama {tednje {iri se Evropom.Velike proteste, kakvi su potresaliFrancusku, odr`ani su i u Britaniji iRumuniji, a analiti~ari navode da pos-toji opasnost od sindikalnog bunta i udrugim zemljama, koje su {trajkovaletokom ljeta, poput Gr~ke, [panije,Njema~ke i Italije. Bez obzira nanezadovoljstvo gra|ana francuska pen-ziona reforma je me|u najbla`im uEvropi.

Prijedlog izmjena Zakona o penz-ijskom i invalidskom osiguranju CrneGore korespondira sa reformom penz-ijskih sistema u zemljama EU, navodepredstavnici nadle`nog Ministarstva.

"Nova rje{enja ne treba nazivatipoo{travanjem uslova za odlazak upenziju, ve} prepoznavanjem pozitivnihtendencija da ljudi `ive du`e i da sudu`e radno sposobni, kao i da se vri-jednuje svako pojedina~nopla}anje doprinosa", rekao jeMilorad Katni}, pomo}nikministra finansija i {ef radnegrupe za izradu teksta.

Iz Unije slobodnih si-ndikata i Saveza samostalnihsindikata demografska pred-vi|anja smatraju nerealnim ibez osnova. "Ne mogu sejednaka istra`ivanja primi-jeniti na Crnu Goru i EU, nitise mogu upore|ivati godinestarosti i na~in `ivota u tim

djelovima".Prema rije~ima Katni}a, izmjene su

neophodne i zbog niske aktivnosti natr`i{tu rada. "Podaci govore da je stopaaktivnosti stanovni{tva starog od 15 do64 godine u Crnoj Gori 59,6% dok jeisti ovaj pokazatelj za zemlje EU preko70%. Ovo govori da u Crnoj Gori nepostoji sna`na `elja i motivacija da setra`i posao ve} da je sistem i zakonskaregulativa takva da postoje podsticajida ljudi budu van tr`i{ta rada i da suohrabreni ili podstaknuti da tra`eodre|ene benefite i odre|ena priman-ja kroz penzijske, socijalne i druge sis-teme koji su na teret dr`ave," rekao jeKatani}.

Generalni sekretar Unije slobodnihsindikata Sr|a Kekovi} predla`e ko-nkretne mjere, koje bi trebalo da pre-thode svakoj Vladinoj namjeri dapoo{trava uslove za ostvarivanje pravaiz oblasti penzionog osiguranja: elimin-isati rad na crno, voditi transparentnufiskalnu politiku, efikasnije napla}ivatidoprinose, zaplijeniti imovinu krimi-nalaca i realizovati uspje{niji model po-litike zapo{ljavanja.

Profesorica Pravnog fakulteta Uni-

verziteta Crne Gore Vesna Simovi}zamjera Vladi da isklju~ivo ima u viduekonomske parametre: "Potpuno suzanemareni socijalni faktori na u{trbekonomskih. Sistem penzijskog osigu-ranja je jedan od temelja socijalne sig-urnosti i trajnog socijalnog mira, {to jejedan od osnovnih principa i Me|unar-odne organizacije rada i treba u ovajposao uklju~iti i njihove eksperte."Ona, tako|e, tvrdi da predlo`eni zakonne mo`e biti primjenljiv u Crnoj Gorijer ostali propisi to ne omogu}avaju.

"Ovo rje{enje bi bilo primjenljivoda Zakon o radu {titi starije kategorijezapo{ljenih u slu~aju prestanka radnogodnosa u slu~aju tehnolo{kog vi{ka.Prethodno radno zakonodavstvo, kojeje po~elo devedesteih godina, isklju~iloje to sa liste prioriteta tako da su sadakriterijumi za utvr|ivanje vi{kazapo{ljenih samo doprinos u radu ikvalitet obavljenog posla. Jasno je da sedoprinos u radu ~ovjeka od 65 godinane mo`e mjeriti sa doprinosom onogaod 25-30 godina. Dakle, ove kategori-je su prve na udaru", ka`e Simovi}.

Kako sakupiti minimum sta`a zapenzionisanje (25 godina) usljed nesig-urnih radnih mjesta, otpu{tanje starijihradnika, gomilanje mla|e radne snagekoja ~eka penzionisanje starijih kolega,samo su neki od problema koje ovareforma nosi, procjenjuju iz Savezasamostalnih sindikata.

Me|u predlo`enim novinama je ipromjena na~ina uskla|ivanja penzija,u cilju obezbje|ivanja odr`ivosti penz-ijskog sistema, a u skladu sa iskustvomEU zemalja. Dodatno, od 2014.godine, penzije bi se uskla|ivale uskladu sa kretanjem inflacije, odnosnoukoliko inflacija poraste ili oslabi vi{e

od 2%.Prelazni period, odnosno

postepeno pove}anja staro-sne granice za odlazak upenziju na 67 godina, pred-vi|en je do 2017. za mu-{karce i 2020. za `ene.

Iz Ministarstva finansijasu napomenuli da se u CrnojGori ne mo`e o~ekivati brzafinansijska korist od reformi,ali da su one blagotvorne zadugoro~ni opstanak pen-zionog sistema.

Iako Organizacija Ujedinjenih Nacija tvrdi da }e prosje~an `ivotni vijek danasro|enih stanovnika u svijetu biti 74 godine i da }e se udio ljudi starijih od

60 godina pove}ati sa 11 na 22%, ova statistika ne mo`e biti ista za sve nar-ode i uslove `ivljenja.

U Crnoj Gori je prosje~ni `ivotni vijek u stalnom padu. Od 1991. do 2007,`ivot mu{karca skratio se za 1,7 godinu, a `ena za 3,6 godina.

Ako iskoristimo podatke Nacionalnog izvje{taja o razvoju po mjeri ~ovje-ka (UNDP, Montenegro, 2009), koji ka`u da je prosje~ni `ivotni vijek mu{kara-ca u Crnoj Gori 70,5, a `ena 74,8, to zna~i da bi mu{karci u penziji prosje~noprovodili samo 3,5 godina a `ene 7,8 godina.

UUUU PPPPEEEENNNNZZZZIIII JJJJ IIII SSSSAAAAMMMMOOOO 3333,,,,5555 GGGGOOOODDDDIIIINNNNEEEE

20Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . I z a z ov i u EU

Evropska unija je poslednjihnekoliko mjeseci obuzeta du-

`ni~kom krizom i odbranom eura,pa mo`da i ne ~udi {to jeustoli~enje nove diplomatske slu`beUnije 1. decembra 2010, pro{lobez velike pompe.

Evropska slu`ba za spoljneposlove, kako joj je puno ime,nastala je na osnovu Lisabonskogugovora, a predvodi je Visoka pre-dstavnica EU za spoljnu politiku ibezbijednost CCaatthheerriinnee AAsshhttoonn.

No, i prije nego {to je po~elasa radom, slu`ba se na{la na metibrojnih kritika i ne}e joj biti lako dakriti~arima doka`e da nijesu bili upravu.

U samom srcu evropskog kvar-ta u Briselu nalazi se [umanov trg,nazvan po jednom od osniva~aEvropske unije.

S jedne strane trga je sjedi{teEvropske komisije, lijevo od njegasu kancelarije Evropskog savjeta, adesno je zgrada u koju se smjestilanova Evropska slu`ba za spoljneposlove.

^ak i ta zgrada izaziva kontro-verze - njeno iznajmljivanje ko{ta

10 miliona eura godi{nje. Tu suonda tro{kovi slu`benih automobi-la, renoviranja kancelarija {irom svi-jeta i njihovo opremanje.

Ipak, najve}a zamjerka kriti~arapoput AAnnnnee RRoossbbaakk, poslanice

Evropskog parlamenta iz Danske,jeste da Evropska slu`ba za spoljneposlove predstavlja poku{aj da seEU pretvori u superdr`avu i va`nogigra~a na me|unarodnoj sceni.

"Oni bi voljeli da `ive uSjedinjenim evropskim dr`avama.A, ako ste jedna dr`ava, ondamorate da imate ambasade {iromsvijeta, da poka`ete kako ste velikii va`ni, sa svojih 500 miliona

stanovnika. Idemo putem koji vodika ukidanju dr`ava- nacija. Pri tom}e to da ko{ta silne pare, ali kogabriga, to su samo pare poreskihobveznika", ka`e Rosbak.

Ima, me|utim, onih koji evrop-sku diplomatsku slu`bu posmatrajuiz sasvim drugog ugla.

Malta, koja ima svega 400 000stanovnika, nema ambasade ni{irom Evrope, a kamoli {irom svi-jeta.

KKrriissttiinn PPaaccee, savjetnica umalte{koj misiji pri EU, smatra da jeevropska slu`ba za spoljne posloveodli~na ideja.

N O V O F O R M I R A N A D I P L O M A T S K A S L U @ B A E V R O P S K E U N I J E N A M E T I B R O J N I HK R I T I K A

Lbeb!afmjn!eb!sb{hpwbsbntb!FV-!lphb!eb!qp{pwfn@

II pprriijjee nneeggoo {{ttoo jjee ppoo~~eellaa ssaa rraaddoomm,, EEvvrrooppsskkaa sslluu`̀bbaa zzaa ssppoolljjnneeppoosslloovvee nnaa{{llaa ssee nnaa mmeettii bbrroojjnniihh kkrriittiikkaa.. ^̂aakk ii zzggrraaddaa uu kkoojjoojj sseennaallaazzii ssrreeddii{{ttee oovvee sslluu`̀bbee uu BBrriisseelluu iizzaazziivvaa kkoonnttrroovveerrzzee - nnjjeennooiizznnaajjmmlljjiivvaannjjee kkoo{{ttaa 1100 mmiilliioonnaa eeuurraa ggooddii{{nnjjee

21Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . I z a z ov i u EU

"Za manje dr`ave ~lanice,poput Malte, koje imaju ograni~enbroj ambasada u svijetu, evropskadiplomatska slu`ba otvori}emogu}nost za ve}i broj kontakata sazemljama koje ne pripadaju EU.Uklju~ivanje u taj proces omogu}i}e~lanicama kakva je Malta da dajusvoj doprinos oblikovanju spoljnepolitike Unije, {to je za nas vrlova`no", smatra Kristin Pace.

Evropska diplomatska slu`ba }e,dakle, obezbijeditii da se na svjet-skoj pozornici ~uje glas i Malte. Ali,za zemlje kakve su Njema~ka,Francuska i Britanija, koje uzekstenzivnu mre`u ambasada imajui uticaj i mo}, korist nije takoo~igledna.

Dodatno, uz sve kritike nara~un tro{kova i koristi koju }eEvropa imati od svoje diplomatskeslu`be, ima i onih koji nijesu zado-voljni radom njenog vrha.

Poslije zemljotresa na Haitiju,{ef evropske slu`be spoljnih poslvaCatherine Ashton nije po`urila dadoputuje u postradalo podru~je i

poka`e prisustvo EU, iako je Unijajedan od najve}ih donatora utakvim situacijama.

Tako|e, Ashton se zamjera to{to nije posebno poznata i {to jepropustila neke klju~ne skupove.Ali, bar se dobro sla`e sa

ameri~kom dr`avnom sekretarkomHHiillaarrii KKlliinnttoonn sa kojom razgovara odjeci i {opingu, {to su zabiljle`ilinovinarski mikrofoni.

No, postoji jedan su{tinskirazlog za sve kritike upu}ene nara~un evropske diplomatske slu`be.Ministarstva spoljnih poslova zemal-ja ~lanica nastoje da odbrane svojuteritoriju i uticaj. To se de{ava i uBerlinu, ka`e AAlleexxaannddeerr GGrraaffLLaannssddoorrff, poslanik evropskog parla-menta iz Njema~ke.

"Upravo sam o tome razgovaraosa nekim biv{im kolegama. I ja sam

svojevremeno bio diplomata.Prisutna je odre|ena doza nesig-urnosti, niko ne zna kako da sepostavi prema evropskoj diplomati-ji. Bojim se da }e u prvo vrijeme tubiti i malo zavisti, nadam se da }ekasnije stvari do}i na svoje mesto.Ali ,budimo iskreni, zavist me|uministarstvima nije tipi~na samo zaEU, prisutna je i unutar nacionalnihvlada", ka`e on.

To nas dovodi do najstarijeg inajva`nijeg pitanja, koje dominira uodnosima Va{ingtona i Brisela,otkako ga je HHeennrryy KKiissssiinnggeerrpostavio 70-ih godina pro{log veka.

"Kada `elim da razgovaram saEvropom, koga da pozovem"?

To pitanje sada je dobiloodgovor. U Va{ingtonu ~ak postoji ipredstavnik EU. Ime mu je @@aavvaallDDeelliiddee.

"Mi SAD pru`amo mogu}nostda kroz jedan sastanak, na jednommjestu ostvare direktan kontakt sasvim predstavnicima EU. Ako `eleto dodatno da pojednostave, moguda se obrate meni. To se zovekomplementarnost - ni jednaevropska ambasada za sada nijepo~ela da umanjuje obim svojih

aktivnosti. Naprotiv, sve one ula`u ubilateralne odnose sa Va{ingtonom,ali sada znaju da tu postoji i dele-gacija EU, koja mo`e tome dadoprinese", objasnio je Delide.

Dakle, Va{ington je do sadamogao da pozove 27 ljudi, sada ihima 28.

Ali, evropska diplomatskaslu`ba tek je u povoju i njeni ~elniljudi svakako se nadaju da njihovitelefoni uskoro ne}e prestati dazvone.

JJoonnttyy BBlloooomm,, BBBBCC BBrriisseell

EEvvrrooppsskkaa sslluu`̀bbaa zzaa ssppoolljjnnee ppoosslloovvee jjee ooddllii~~nnaa iiddeejjaa.. ZZaa mmaannjjeeddrr`̀aavvee ~~llaanniiccee,, ppooppuutt MMaallttee,, kkoojjee iimmaajjuu ooggrraannii~~eenn bbrroojj aammbbaassaaddaauu ssvviijjeettuu,, oonnaa }}ee oottvvoorriittii mmoogguu}}nnoosstt zzaa vvee}}ii bbrroojj kkoonnttaakkaattaa ssaazzeemmlljjaammaa kkoojjee nnee pprriippaaddaajjuu EEUU,, kkaa`̀ee KKrriissttiinn PPaaccee,, ssaavvjjeettnniiccaa uummaallttee{{kkoojj mmiissiijjii pprrii EEUU

22Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . Ak t i vno s t i NVO / Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

NEVLADINE ORGANIZACIJE UEVROPSKOJ UNIJI

SSSSjjjjeeeevvvveeeerrrrnnnnaaaa aaaallll iiii jjjjaaaannnnssssaaaazzzzaaaa ooooddddrrrr `̀̀̀iiiivvvvoooosssstttt

((((NNNNoooorrrrtttthhhheeeerrrrnnnn AAAAllll llll iiiiaaaannnncccceeee ffffoooorrrrSSSSuuuussssttttaaaaiiiinnnnaaaabbbbiiii llll iiiittttyyyy -- AAAANNNNPPPPEEEEDDDD))))

Sjeverna alijansa za odr`ivost povezujenevladine organizacije {irom svijeta koje

rade na osna`ivanju civilnog dru{tva ukreiranju i za{titi odr`ivih zajednica.

Fokus djelovanja organizacije je naodr`ivoj potro{nji i proizvodnji, upotrebi robai usluga koje odgovaraju na osnovne ljudskepotrebe i uspostavljaju boljeg kvaliteta `ivota,ali minimiziraju}i upotrebu prirodnih resursa,toksi~nih materija i emisije otpada izaga|iva~a {irom planete, a sve u slu`bikvalitenijeg `ivota budu}ih generacija.

U ANPED vjeruju da stalni ekonomski rastna planeti koja raspola`e ograni~enim resursi-ma, sa ve} prili~no otrovanim i zaga|enim eko-sistemom, prijeti da uni{ti prirodu intenziviran-jem trke za boga}enjem i nemilosrdnomzloupotrebom prirodnih resursa. Sve ve}i jazizme|u bogatih i siroma{nih, pohlepa zanovcem, nehumana i bezobzirna konkurencijame|u multinacionalnim kompanijama osiro-ma{uje sredstva za zadovoljenje neophodnihpotreba budu}ih generacija. Obrasci odr`ivepotro{nje i proizvodnje trebalo bi da budu usu{tini koncepta razvoja savremenih dru{tava.

Kroz organizovanje seminara usmjerenihna razmjenu ideja, informacija i znanjaANPED nastoji da kod svojih ~lanica izgradikapacitete za u~e{}e u procesima dono{enjaodluka na nacionalnom, regionalnom ime|unarodnom nivou. Iako ima mre`u ~lan-ica {irom svijeta, ve}ina se nalazi u isto~nojEvropi, Kavkazu i centralnoj Aziji.

^lanstvo u ANPED-u je otvoreno za sveNVO-ima koje se bave odr`ivim razvojem, arad se odvija kroz nekoliko radnih grupakoje, svaka iz svog ugla, te`e da izmijeneobrasce neodr`ive proizvodnje i potro{nje.Bilo koja organizacija koja se bavi odr`ivimrazvojem i prepoznaje se u ciljevima i vrijed-nostima ANPED-a mo`e postati njena ~lani-ca tako {to }e kontaktirati sekretarijatAlijanse, a za ~lanstvo se mo`e prijaviti ipodno{enjem aplikacije preko sajta Alijanse.Kako sada stoji na zvani~nom sajtu Alijansejedina NVO iz Crne Gore koja je njena ~lan-ica je MOST. Ina~e, ANPED djeluje u svimzemljama biv{e Jugoslavije.

Vi{e o ANPED-u mo`ete na}i na sajtu:www.anped.org

Priredio: Petar \UKANOVI]

Nacionalne konsultacije sa mladima iorganizacijama mladih o Inicijativi

za osnivanje Regionalne komisije zaustanovljenje i javno izno{enje ~injenicao ratnim zlo~inima i drugim te{kimpovredama ljudskih prava u biv{ojJugoslaviji (REKOM), odr`ane su15.decembra 2010. u Podgorici u orga-nizaciji Centra za gra|ansko obrazovan-je (CGO), a u ime Koalicije za REKOM.

Studenti crnogorskih univerziteta,~lanovi podmladaka politi~kih partija, alii predstavnici omladinskih organizacijadali su punu podr{ku Inicijativi zaREKOM i istakli da treba stati uz svakinapor da se utvrde ~injenice o `rtvamaratova koji su se de{avali na prostorubiv{e Jugoslavije, kako bi mladi ljudi ubudu}nost i{li bez tereta iz pro{losti.

Konsultacije je uvodnim obra}a-njem otvorila Mirela Rebronja, PR ikoordinatorka konsultativnog procesa uCrnoj Gori. U nastavku su govoriliDarko Ivanovi}, crnogorski reditelj i no-vinar koji se osvrnuo na zna~aj uklju-~ivanja mladih u proces suo~avanja sa

pro{lo{}u i Daliborka Uljarevi}, izvr{nadirektorka CGO-a i ~lanica Koordi-nacijskog vije}a Koalicije za REKOM.Ona je predstavila nacrt StatutaREKOM, ali i podvukla va`nost ove ini-cijative, kao potreba na{ih dru{tava dasagledaju ratna doga|anja devedesetihiz druga~ije perspektive, oslanjaju}i seisklju~ivo na istinu i ~injenice.

U drugom dijelu konsultacijau~esnici su imali priliku da krozvi{e~asovnu diskusiju iznesu svojestavove, mi{ljenja i sugestije o Inicijativiuop{te i konkretno o nacrtu StatutaREKOM. Naro~ito je bilo rije~i o cilje-vima i zadacima budu}e komisije.

U~esnici su pokazali visok stepeninteresovanja za Inicijativu za REKOM,kao i spremnost da daju svoj punidoprinos ostvarenju ciljeva za koje seKoalicija zala`e, a zajedni~ka poruka jebila da dijalog sa mladima o Inicijativiza REKOM treba, ne samo nastaviti ve}i intenzivirati, jer }e oni u budu}nostibiti klju~ni akteri u ostvarenju posta-vljenih ciljeva.

Sve~anim uru~enjem diploma 21.decembra 2010, u Podgorici,

zavr{ila je sa radom XVI generacija{kole demokratije, u organizaciji Centraza gra|ansko obrazovanje (CGO), a uzpodr{ku fondacije Friedrich Ebert (FES).

Polaznicima {kole diplome suuru~ili prof. dr Radovan Radonji}voditelj {kole, i Daliborka Uljarevi},izvr{na direktorka CGO-a, koji su tomprilikom naglasili da se demokratijastalno u~i, kao i da se samo demo-kratskim putem i izgradnjom demo-kratske politi~ke kulture mogu savladatibrojni izazovi u crnogorskom dru{tvu.

Tokom ~etiri mjeseca aktivnogu~enja i rada, 33 polaznika/ca je

uspje{no savladalo nastavni plan i pro-gram {kole. Program je osmi{ljen dapru`i {irok spektar znanja u cilju razu-mijevanja ideje demokratije i na~ina nakoji se ta ideja primjenjuje.u razli~itimdru{tvenim sferama, ali i da ohrabripolaznike na ve}i stepen dru{tvenogaktivizma.To je realizovano kroz preda-vanja uglednih profesora i stru~njaka izrazli~itih akademskih i drugih organi-zacija iz Crne Gore i inostranstva.

Pored znanja i iskustva, polaznicisu razvili i prijateljstva sa kolegama izrazli~itih dru{tvenih sektora, {to jedodatna vrijednost ovog programa.

Naredna generacija je planiranaod februara 2011.

YWJ!hfofsbdjkb!\lpmfefnplsbujkf!ejqmpnjsbmb

V!cvev~optu!tb!•jtupn!qsp|mp|~v

23Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . Ak t i vno s t i NVO

Centar za gra|ansko obrazovanje(CGO) i fondacija Friedrich Ebert

(FES), u saradnji sa RTV Atlas su u okviruemisije Balkan ekspres 28. decembra,2010. otvorili pitanje studentskog aktiviz-ma i njegovog uticaja na izgradnjuodr`ivog demokratskog dru{tva. U okviruemisije koja je nosila naziv "Studentskiaktivizam: potencijal ili opasnost", ured-nice Du{ke Pejovi}, govorili su dr MirjanaKuljak, profesorka Ekonomskog fakultetaUniverziteta Crne Gore i Petar Golubovi},

predsjednik Studentskog parlamenta Uni-verziteta Crne Gore.

U okviru istog programa realizovan jekratak dokumentarni film "MontenegroBeauty", autora Danila Marunovi}a, kojifenomenolo{ki problematizuje ovu nedo-voljno obra|enu temu u crnogorskom kon-tekstu. Film je poslu`io kao impuls debatiu studiju, a u nastupaju}em perioducrnogorska publika }e biti u mogu}nosti daga vidi i putem drugih medija, kao i krozredovne obrazovne programe CGO-a.

UPodgorici je 9. novembra, 2010. uorganizaciji Instituta Alternativa (IA)

predstavljena je Institut za otvoreno dru{tvo,predstavni{tvo u Crnoj Gori (FOSI ROM).

Centar za gra|ansko obrazovanje(CGO) je tokom jeseni 2010. organizovaodrugi Ciklus predavanja o `aku Lakanu, uokviru svog obrazovnog programa "Savre-mene tendencije kriti~ke misli".

Od 13. oktobra do 29. decembra2010, srijedom u 19:30h, u prostorijamaCGO-a, okupljala se grupa znati`eljnihentuzijasta zainteresovanih za psihoanaliti~kuteoriju @aka Lakana kroz koju ih je vodiokreator ciklusa doc. dr Filip Kova~evi}, autorknjige o psihoanalizi i kriti~koj teoriji"Liberating Oedipus?", kao i izdanja "Lakan uPodgorici", koje sadr`i klju~na mjesta trinaest

predavanja i diskusija koje je profesorKova~evi} odr`ao tokom prvog ciklusa, real-izovanog od februara do juna 2010.

Ovaj vi{e nego uspje{an program je biovolonterski poduhvat u kojem je profesorKova~evi} volontirao svoje znanje i stru~nost,CGO svoje prostorije i organizacionekapacitete, a polaznici/ce svoju radoznalost islobodno vrijeme, jer ono {to smo prepoz-nali kao potrebu na{e akademske sredine idru{tva u cjelini ne mora uvijek korespondi-rati sa donatorskim prioritetima.

U okviru narednog ciklusa, koji jeplaniran od februara 2011, profesor Kova-~evi} }e zainteresovanim polaznicima/camapredstaviti ideje i djela poznatog filozofa,sociologa i politi~kog teoreti~ara Frankfur-tske {kole misli, Herberta Markuzea.

[bws|fo ! esvh j ! D jl mvtqsfebwbokb!p!Ablv!Mblbov

Tuvefoutlj!blujwj{bn;qpufodjkbm!jmj!pqbtoptu@

Centar za gra|ansko obrazovanje (CGO),je u saradnji sa fondacijom Friedrich

Ebert, organizovao 14. decembra 2010, usali CGO-a, panel diskusiju na temu "Naputu ka Evropskoj uniji: obrazovanje protivdiskriminacije LGBT populacije".

Cilj panela bio je pribli`avanje evrop-skih i regionalnih standarda i praksi u obra-zovanju protiv diskriminacije LGBT popu-lacije u pravcu kreiranja preporuka zaunaprije|enje crnogorskog obrazovnog okvi-ra u ovom dijelu. U tom kontekstu, pred-stavljena je studija Aleksandra Sa{e Zeko-

vi}a, istra`iva~a kr{enja ljudskih prava koji jeanalizirao zastupljenost LGBT fenomena uud`benicima iz koji u~e crnogorskisrednjo{kolci/ke. Pored njega, govorili su iMarijana Lakovi}, zamjenica Za{titnika ljud-skih prava i sloboda, Radovan Popovi},rukovodilac Odjeljenja za utvr|ivanjekvaliteta u okviru Sektora za nastavu Zavodaza {kolstvo Crne Gore, dr Jovan Koji~i},profesor na Lund univerzitetu, koji se izKanade uklju~io putem video linka a panelje moderirala Daliborka Uljarevi}, izvr{nadirektorka CGO-a.

[to je (anti)diskriminacija? Koliko jeona i prema kome u Crnoj Gori prisutna?Kako se izgra|uje kultura tolerancije? Kojaje uloga obrazovnog sistema i institucija?Koliko su crnogorski ud`benici senzibilisaniza LGBT fenomen? {to (ne)u~e crnogorskisrednjo{kolci u formalnom obrazovnom sis-temu o LGBT fenomenu? Kakva su evrops-ka i me|unarodna iskustva? {to treba damijenjamo kako bi LGBT populacija odra-stala i `ivjela u dru{tvu jednakih {ansi? Ovai druga pitanja su bila u fokusu izlaganjepanelista i u~esnika prate}e diskusije.

Tjtufntlj!pehpwps!ob!ejtlsjnjobdjkv

OOddggoovvoorrnnoosstt zzaaff iinnaannss ii rraannjjee ii zzjjaavvnniihh ffoonnddoovvaa

Centar za gra|ansko obrazovanje(CGO), je u saradnji sa fondacijom

Friedrich Ebert, je organizovao 13.decembra 2010, u sali CGO-a, paneldiskusiju na temu "Javni fondovi iodr`ivost civilnog sektora".

Na panelu koji je moderiralaDaliborka Uljarevi}, izvr{na direktorkaCGO-a, govorili su Dragan Drobnjak,predsjednik Komisije za raspodjeludijela prihoda od igara na sre}u,Branislav Ivanovi}, sekretar Komisije zaraspodjelu dijela prihoda od igara nasre}u, Sne`ana Kalu|erovi}, pravnasavjetnica CGO-a i Goran \urovi},predsjednik Upravnog odbora Koalicije"Saradnjom do cilja".

Cilj panela bio je otvaranjediskusije o na~inima raspodjele iupotrebe javnih fondova koji suopredijeljeni za finansiranje aktivnostiNVO sektora, sa posebnim akcentomna fond kojim raspola`e Komisija zaraspodjelu dijela prihoda od igara nasre}u, kao i kreiranje preporuka kojemogu doprinijeti djelotvornijem iodgovornijem na~inu kori{}enja ovihsredstava.

U vrlo dinami~noj diskusiju, pan-elisti i predstavnici NVO sektora kojisu u~estvovali na panelu su govorili oizvorima i namjeni javnih fondova,odgovornosti za raspodjelu sredstavanevladinim organizacijama od dijelaprihoda igara na sre}u, naj~e{}improblemima u tom procesu, u~incimadosada{njih raspodjela, obavezamakorisnika sredstava i njihovom(ne)po{tovanju, odnosu ovih sredstva iodr`ivosti civilnog sektora, kao ievropskim praksama u ovoj oblasti.

24Ev r op sk i pu l s N o 6 3

d e c embar 2 0 1 0 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

TTHHEE DDEEPPAARRTTMMEENNTT OOFFPPUUBBLLIICC PPOOLLIICCYY OOFF TTHHEECCEENNTTRRAALL EEUURROOPPEEAANNUUNNIIVVEERRSSIITTYY ((CCEEUU))offers a one-year MA in Public Policy withan optional specialization in the field ofmedia, information and communicationspolicy. The stream provides students with aunique opportunity to specialize in a con-temporary and dynamic field of public pol-icy that equally exposes them to the widestpossible range of key policy problems.Information is the currency of the 21st cen-tury (politically, commercially and as itrelates to civil society) in as much as mediaand communications takes a wider societaldimension contributing to overall econom-ic, political and social development. Thespecialisation offers sector-specific andinter-disciplinary public policy teaching andtraining relevant to individuals, the societyat large and development.Website of the Media, Information andCommunications Policy Stream https://pub-licpolicy.ceu.hu/studies/media-information-and-communications-policy-streamDeadline January 24, 2011 for applicantswishing to take any CEU-administeredadmissions examinations on March 12,2011 and/or requesting exemption from theEnglish language proficiency requirement:(http://www.ceu.hu/admissions/requirements#language). The majority of CEU students receive inter-nal or external financial aid. For more infor-mation on financial aid:http://publicpolicy.ceu.hu/financial-aid

EEIIFFFFEELL EEXXCCEELLLLEENNCCEESSCCHHOOLLAARRSSHHIIPPSS,, FFRRAANNCCEEThe French Ministry of Foreign andEuropean Affairs launched the Eiffel excel-lence scholarship programme in January1999 to support French centres of highereducation in their international outreachinitiatives, in a context of mounting compe-

tition among developed countries, to attractelite overseas students on master's, engi-neering and PhD courses.Master's degree is designed mostly for stu-dents in the field of Engineering, and stu-dents must be below 30 years old.PhD degree for students in the field ofEngineering and exact sciences: mathemat-ics, physics, bio- and nanotechnologies,environmental studies, ICT, businessadministration and economy, law andpolitical sciences). Students must be below35 years old.Enrolment fees at state-run higher educa-tion centres are waived for students onFrench government scholarship programmessuch as this.Master's courses: Eiffel scholarship-holderson Master's courses receive an allowance of€1,181. In addition, the programme meetsvarious expenses including return trip,health insurance and cultural activities.Scholarship-holders might also be eligiblefor additional accommodation allowance.PhD courses: Eiffel scholarship-holders onPhD courses receive an allowance of€1,400. In addition, the programme meetsvarious expenses including return travel(single return trip for law and political sci-ence students on multiple stays), healthinsurance and cultural activities.Scholarship-holders might also be eligiblefor additional accommodation allowance.Deadline for reception of applications is 7January 2011.More details on:http://http://www.egide.asso.fr/jahia/Jahia/lang/en/accueil/appels/eiffel

MMUUSSIICC SSCCHHOOLLAARRSSHHIIPPSS AATTTTHHEE UUNNIIVVEERRSSIITTYY OOFF KKEENNTTMusic Scholarships at the University ofKent, UK are awarded to around 35 stu-dents each year within two categories:1. University Music Scholarship - worth up

to 5,000 GBP per year. Open to all newundergraduate or postgraduate regis-trants.

2. University Music Lesson Scholarship -

worth up to 500 GBP of free vocal orinstrumental tuition per year. TheUniversity awards a number of MusicLesson Scholarships to enable students tocontinue with their instrumental andvocal studies whilst at Kent. Lessons arearranged with experienced teachersthroughout the South East. Open to allundergraduate or postgraduate regis-trants.

Application Procedure: First, you have to beaccepted to the University of Kent. Newstudents should apply once you havereceived an offer from the University ofKent. The application form is available atthe university site and should be sent to theDirector of Music: s.j.wanless@kent.ac.ukThere is no deadline prior to the start of theacademic year, but early application forboth scholarships is advisable. Applicationswill only be considered up to midday onTuesday of Week 1, except in exceptionalcircumstances. It is vital that students whohave submitted an application arrange aninterview with the Director of Music assoon as they arrive at the University - thesewill be held in a number of Office Hourswhich will be published on-line prior to thestart of term.More information on:http://www.kent.ac.uk/music/scholarships.html

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee eelleekkttrroonnsskkii ~~aassooppiiss kkoojjii iizzllaazzii uu sskkllooppuu EEIICC pprrooggrraammaa,, aa uuzz ppooddrr{{kkuu ffoonnddaacciijjee FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt..IIzzddaavvaa~~ jjee CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee..

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee zzaavveeddeenn uu eevviiddeenncciijjii mmeeddiijjaa MMiinniissttaarrssttvvaa kkuullttuurree ii mmeeddiijjaa ppoodd rreeddnniimm bbrroojjeemm 557788.. UUrreeddnniikk:: VVllaaddaann @@uuggii}};; UUrree||iivvaa~~kkii kkoolleeggiijjuumm:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}},, DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},,

mmrr VVllaaddiimmiirr PPaavvii}}eevvii}},, mmrr DDrraaggaann SSttoojjoovvii}},, mmrr VVllaaddiimmiirr VVuu~~iinnii}},, PPeettaarr \\uukkaannoovvii}}TTeehhnnii~~kkii uurreeddnniikk:: BBllaa`̀oo CCrrvveenniiccaa;; PPrreevvoodd:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}};; LLeekkttuurraa ii kkoorreekkttuurraa:: CCGGOONNjjeeggoo{{eevvaa 3366//II;; TTeell//ffaaxx:: 002200//666655-111122,, 666655-332277;; EE-mmaaiill:: eepp@ccggoo-ccccee..oorrgg,, iinnffoo@ccggoo-ccccee..oorrgg

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss mmoo`̀eettee pprreeuuzzeettii nnaa wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg