sindikalni puls 098

ISSN 145-98523

Година , број 98, јануар 2011.IX

21

01.

ПУЛССИНДИКАЛНИ 1

Очекујемо ваше прилоге, сугестије и критике

Уредништво «Синдикалног пулса»

РЕЧ УРЕДНИКА

Има оних који се боре,ОНИ СУ ДОБРИ.

Други се боре годину дана и БОЉИ СУ.

Неки се боре годинама,ОНИ СУ ВРЛО ДОБРИ.

Али постоје они који се боре читавог живота.

ОНИ СУ НЕОПХОДНИ.

Оснивач: Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општинаПредседник Градског већа: Драго ЂокићРедакција: Нада Видовић, Зора Веселиновић, Драгиња БејатовићЛектор: Вера ВасилићАдреса: Булевар Михајла Пупина 24, Нови Сад, тел. 021/456-290, 55-77-77,url: www.sindikat-ns.org.rs e-mail: [email protected], [email protected]Издаје и штампа: Фељтон д.о.о. Графичко-издавачко предузеће са п.о. Нови Сад, Стражиловска 17, тел. 021/66-22-867, 424-527CIP - каталогизација у публикацији, Библиотека Матице српске, Нови СадCOBISS.SR.ID 181580807

ПУЛССИНДИКАЛНИ2

ИЗ РАДА ГРАДСКИХ ОДБОРА

Gradski odbor Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti

Штрајк у ЈКП «Стан» Нови Сад

Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности – ЈКП «Стан» Нови Сад донео је дана 16.11.2010. године одлу-ку о ступању у штрајк. Почетак штрајка је заказан за 29.11.2010. године у 7 часова. Штрајкачки зах-теви су враћање зарада на ниво који је прописан Посебним колек-тивним уговором, закључивање

колективног уговора у предузећу и утврђивање одговорности по-словодства предузећа за стање у којем се налази ЈКП «Стан» Нови Сад. Одржавање и ток штрајка показао је велико незадовољство запослених и решеност да се у томе успе. Штрајк је трајао пуне две недеље и прошао је кроз више фаза, а највећи проблем је био успостављање социјалног дијалога који послодавац није прихватао. Преговори су били спорадични, пуни неизвесности, а све до пред крај штрајка у пре-говорима није уопште учествовао Град, као оснивач овог јавног ко-муналног предузећа. Шта је успех штрајка? Штрајкачки одбор, уз учешће и подршку свих учесника у штрајку, као и помоћ

Градског одбора Синдиката, успео је да примора комплетно руководство предузећа да под-несу оставке, као лични чин због стања у предузећу. Укључивањем Града, као оснивача, у преговоре Штрајкачки одбор се сложио да се у најкраћем року закључи ко-лективни уговор код послодавца, да се на првој седници Скупшти-не Града именује нови директор предузећа и да се донесе Про-грам решавања вишка запосле-них. Пошто радници већ више од годину дана примају 65% зара-де, договорено је да се оне вра-те на ниво на којем су биле пре умањења, односно на новембар 2009. године.

Предраг Шалипур

Gradski odbor Sindikata radnika gra\evinarstva i industrije

gra\evinskog materijalaПотписан први посебни колективни уговор за грану грађевине и грађевинске индустрије

Синдикат радника грађеви нар-ства и индустрије грађевинског материјала Србије и Унија посло-даваца потписали су 20.12.2010. године Посебан колективни уго вор за грану грађевине и грађевинске индустрије којим се одређују ниво зарада и осталих давања према радницима и оба-везе послодаваца, али и радника, проистекле из закона о раду. Ре-презентативни синдикат и Унија

послодаваца договорили су се око минимума одредаба које би требало да поштују, али уједно и траже одлуку Министарства за рад, односно Владе Србије да одобри проширено дејство на тај грански колективни уговор, како би се смањили нелојална конкуренција и рад на црно.Посебан колективни уговор је потписан на период од једне го-дине и током тог периода потпис-нице уговора ће пратити ефекте примене Посебног колективног уговора на привредне субјекте и у ходу ће исправљати евентуал-не недостатке који буду уочени.После низа година остварено је нешто што се зове минимум цене коштања радне снаге, коју би требало да поштују сви који од-луче да се баве грађевинарством и индустријом грађевинског

материјала.Душко Вуковић, пред-седник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије, веома је задовољан свим одред-бама колективног уговора, али, с обзиром на то да уговор важи годину дана, јасно је да пракса сталног дијалога, преговора и постојања гранског колективног уговора треба да се поспешује. Он очекује да ће овај чин помоћи да грађевинска индустрија напо-кон крене напред јер ће се сада знати каква су правила игре и шта могу да очекују и радници и послодавци.

Љиљана Писарић

Наш народ не памти овако лошу годину још од прошле године!


Gradski odbor sindikata obrazovawa, nauke i fizi^ke kulture

Градски одбор синдиката образовања, науке и физичке културе је 22. новембра 2010. године одржао Конститутивну седницу на којој је за председ-ника Градског одбора изабра-на Софија Радојчин из синди-

калне организације ОШ „Жарко Зрењанин“ из Новог Сада, а за секретара Градског одобра иза-бран је Радоман Николић из синдикалне организације ОШ „23. октобар“ из Петроварадина.Градски одбор у наредном пе-риоду планира низ активно-сти усмерених на побољшање социјално-економског положаја запослених у овој области, за-штиту права и интереса својих чланова, омасовљење чланства, промовисање значаја синдика-та и синдикалног деловања, као

и на много већу информисаност својих чланова, као кључни сег-мент у области њихове заштите. Као и до сада, Градски одбор ће се залагати за јачање синдика-та кроз едукацију синдикалних представника, као и целокупног чланства, кроз различите об-лике оспособљавања чланства, повећање броја чланова и активирање пасивног чланства.

Душка Жугић

Gradski odbor SindikatA radnika trgovine

Градски одбор синдиката радни-ка трговине Новог Сада је кон-ститутивну седницу за текући мандатни период одржао крајем 2009. године. За председника је изабран председник Синдикалне организације „Меркатор-С“ д.о.о., Нови Сад. И поред конситуисања Градског

одбора синдиката за текући ман-датни период, стремљења су била усмерена да синдикалне организације које нису спровеле изборе, исте заврше и о резулта-тима благовремено обавесте како више органе Синдиката, тако и послодавца привредног друштва у којем је формирана синдикална

организација. Крајем марта одржана је прва седница Градског одбора синди-ката. Поред сталне тематике – разматрања актуелне ситуације у синдикалним организацијама – чланицама, на седници је раз-матрана и молба члана Градског одбора синдиката из Синдикалне организације ДОО „Технометал“, Нови Сад. Градски одбор син-диката је, приступио именовању члана Одбора у Комисију за доделу Првомајске награде у мандатном периоду 2010-2015. године и именовању члана Од-бора у Управни одбор Фонда за превенцију радне инвалидности и рекреативни одмор радника Новог Сада. На истој седници Одбор је предложио и кандидате за добитнике Првомајске награде ССС града Новог Сада и општи-на у 2010. години: за добитника појединца, предложен је Обрен-ко Цигановић, члан Градског одбора синдиката из ДОО „Техно-метал“, Нови Сад, а за добитника – колектив предложена је Синди-кална организација „Меркатор-С“ д.о.о., Нови Сад.

Програм опоравка привреде је у току. Доктор је преписао строго мировање.


У циљу информисања чланства у синдикалним организацијама – чланицама гранског синдика-та, о свим негативностима пред-ложених измена и допуна Зако-на о пензијском и инвалидском осигурању, крајем јуна упућен је допис свим председницима син-дикалних организација, у прилогу којег су достављене Примедбе и сугестије ССС града Новог Сада и општина на предложене изме-не и допуне Закона о ПИО, као и компаративни приказ одредаба важећег Закона о ПИО и одред-аба Предлога Закона о измена-ма и допунама Закона о ПИО. У намери да се актуелни пробле-ми који постоје у синдикалним

организацијама реше, као и да се чланство благовремено инфор-мише о свим дешавањима у вези са предлогом Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, почет-ком септембра ове године одржа-на је друга седница Градског од-бора синдиката. И током протекле, 2010. године тежило се да се што већи број за-послених у продајним објектима „Меркатор-С“ д.о.о., Нови Сад, широм Србије, синдикално организује. Међутим, постоје и негативни примери који су обе-лежили 2010. годину. И поред права запослених на синдикално организовање зајамчено Уставом

и конвенцијама Међународне организације рада, послодавац „SBB-PJ Media plus“, Novi Sad, је перманентно разним видовима притисака спречавао запослене да се синдикално организују. С обзиром да је пракса одавно потврдила да није довољно кон-тактирати са чланством само то-ком трајања седница, проблеми запослених, односно чланова синдиката, решавани су у ходу, перманентним контактом сарад-ника задуженог за праћење рада овог гранског синдиката са члан-ством.

Зора Веселиновић

Gradski odbor Sindikata energetike, petrohemije, hemije i nemetala

Средином јануара 2010. године конституисан је Градски одбор синдиката радника енергетике, петрохемије, хемије и неметала Новог Сада за мандатни период 2010. до 2015. године. За пред-седника Синдиката једногласно је изабран Миливоје Војиновић, секретар ЈСО „НИС Нафтагас“, Нови Сад, а за секретара Град-ског одбора синдиката Зорица Асурџић, председник СО „Идол“, Нови Сад. На седници је вери-

фикован избор председника син-дикалних организација у саставу Синдиката, које чине Градски одбор синдиката, за мандатни период 2010. до 2015. године. Из-вршено је предлагање кандидата за носиоце функција у вишим ор-ганима Синдиката и Савеза син-диката. Уследили су перманентни контак-ти са чланством у синдикалним организацијама, како од стра-не председника Градског одбо-ра синдиката, тако и од стране стручног сарадника задуженог за праћење рада овог гранског син-диката. Крајем марта 2010. годи-не одржана је прва седница Град-ског одбора синдиката, у текућем мандату. На седници је разматран и усвојен оријентациони План и програм рада Градског одбора синдиката за 2010. годину. Раз-матрана је актуелна ситуација у синдикалним организацијама – чланицама овог гранског синди-ката. У смислу наведеног, донет је Закључак којим се подржавају за-послени у АД „Нафтна индустрија Србије“, Нови Сад у настојањима да се примењује текст Колек-тивног уговора за АД „Нафтна

индустрија Србије“, Нови Сад, у тексту у којем је закључен, као и одредбе Социјалног програ-ма за запослене у АД „ Нафтна индустрија Србије“, Нови Сад. Полазећи од чињенице да нису све синдикалне организације у са-ставу НИС-а чланице Синдиката радника енергетике, петрохемије, хемије и неметала Новог Сада, са седнице је упућена Иницијатива Синдикалној организацији „НИС Петрол – Рафинерија нафте Нови Сад“, Нови Сад, и Синдикалној организацији „НИС Стручне служ-бе“ АД, Нови Сад, да приступе Синдикату радника енергетике, петрохемије, хемије и неметала Новог Сада. Поред наведеног, Градски одбор синдиката је до-нео Одлуку о именовању чла-на Управног одбора Фонда за превенцију радне инвалидности и рекреативни одмор радника Градског већа ССС града Новог Сада и општина. Истовремено, именован је члан Комисије за до-делу Првомајске награде Град-ског већа ССС града Новог Сада и општина, из Градског одбора синдиката, за мандатни период 2010-2015. године.

Кад год нам из ЕУ кажу да ће нас примити, ми се примимо.


На опште задовољство свих чланица Синдиката, председ-ника Синдиката и председника ССС града Новог Сада и општи-на, Синдикална организација „НИС Петрол Рафинерија на-фте Нови Сад“, Нови Сад, је 19. маја 2010. године донела Одлуку о приступању Синдикату рад-ника енергетике, петрохемије, хемије и неметала Новог Сада и Синдикату радника енергетике, петрохемије, хемије и неметала Војводине. У периоду јун – септембар 2010. године комуницирање са члан-ством је, осим пријема председ-ника синдикалних организација, најчешће обављано телефоном. Интензивнији контакти су кренули септембра т. г. када су почеле при-преме за организовање Протеста у Новом Саду против Предлога Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалид-ском осигурању. Свакодневни контакти сарадника задуженог за праћење рада овог гранског син-диката са председницима синди-калних организација резултирали су најавом учешћа 180 учесника Протеста из овог синдиката, и то из синдикалних организација са територије Града. У циљу што успешнијег организовања учешћа чланова овог гранског синдиката на Протесту, 7. октобра 2010. го-

дине, одржана је друга редовна седница Градског одбора син-диката, на којој је верификован избор нове чланице Градског одбора синдиката, за мандатни период 2010-2015. године. Разма-тране су и предузете активности ССС града Новог Сада и општи-на, у циљу успешне организације Протеста у Новом Саду, одно-сно дефинисани тактички кораци које је председници синдикалних организација у саставу Синдика-та требало да предузму како би што већем броју запослених у

НИС-у и у привредним друштви-ма хемије и неметала Новог Сада било омогућено да изађу на Про-тест у Новом Саду. Непосредно пред одржавање Протеста у Новом Саду све нас је изненадила вест да је већински власник АД „Нафтна индустрија Србије“, Нови Сад, отказао Ко-лективни уговор за запослене у АД „Нафтна индустрија Србије“, Нови Сад, јер би постојећи Ко-лективни уговор важио до де-цембра 2011. године. Уследи-ли су многобројни састанци менаџмента АД „НИС“-а, Нови Сад, и представника репрезента-тивних синдиката. Као резултат преговора, потписан је Споразум између генералног директора АД „НИС“, Нови Сад, г-дина Кирила Кравченка и председника ре-презентативних синдиката. Циљ Споразума је да се заједнички, током наредних шест месеци, разраде предлози и усагласе прихватљива решења за Нацрт новог Колективног уговора. Спо-разумом је такође дефинисано да ће све док се не изради нови Колективни уговор за запосле-не у АД „Нафтна индустрија Србије“, Нови Сад, на снази бити постојећи.


Ни 2011. нам неће бити лакше. Године су то!


А К Т У Е Л Н О С Т И

OD JANUARA 2011. GODINE REPUBLI^KI ZAVOD ZA STATISTIKU NE}E OBJAVqIVATI

PODATKE O PROSE^NIM ZARADAMA U PRIVREDI

Републички завод за статисти-ку Србије од јануара 2011. годи-не неће пратити ни објављивати податке о просечним зарада-ма у привреди. Ово је после-дица доношења новог Закона о класификацији делатности и утврђене обавезујуће примене нове класификације делатности почев од јануара наредне године. Реч је и о преласку на примену међународних стандарда NACE 2 у праћењу и објављивању про-сечних зарада. Једини податак о просечним за-радама који ће се пратити и објављивати од стране Републич-ког завода за статистику (према сазнању као и до сада 25-ог у месецу), биће податак о укупним просечним зарадама у Републи-ци Србији, с тим што ће на веб сајту бити познат податак о про-сечним зарадама по регионима и окрузима. У складу са наведеним, потребно је да у привредним друштвима/установама председници синди-калних организација подробније прегледају општа акта (Колек-тивни уговор код послодавца, Правилник о раду...) и утврде да ли је исплата зарада, накнада зарада и других примања запо-сленима „везана“ за податак о просечним зарадама у привреди, ванпривреди или за укупни про-сек Србије, Војводине или Новог Сада. Препорука је председни-цима синдикалних организација да упуте иницијативу према по-

слодавцима да се примања за-послених по основу зарада, на-кнада и друга примања утврђена општим актом код послодавца „вежу“ за податак о укупном про-секу. Вештина преговарања син-дикалца у привредном друштву / установи ће определити да ли ће послодавац дати сагласност да се примања утврђена општим ак-тима која су до краја 2010. године била условљена месечним из-носима просечних зарада у при-вреди Србије, од јануара 2011. године „вежу“ за податак о висини просечне зараде у Србији (укупни просек). Много већи проблем настаће у с л е д ч и њ е н и ц е да је при-м е н а п о ј ед и н и х о д р е д а -ба неких з а к о н а , условљена податком о п р о с еч н о ј заради у п р и в р е д и Републике. Исто тако, п р и м е н а п о ј ед и н и х о д р е д а б а Општег ко-л е к т и в н о г у г о в о р а којима су регулисане

исплате запосленима са карак-тером „накнаде трошкова“, чија је висина утврђена процентуално од износа просечне зараде у при-вреди Србије такође ће се дове-сти у питање. Којом брзином ће одредбе појединих закона и општег колек-тивног уговора бити прилагођене званичним саопштењима Ре-публичког завода за статисти-ку и „новом“ начину праћења и објављивања података о просечној заради остаје да се види. Оно што је могућност свих вас јесте да утврдите за које податке су везана примања запослених регулисана општим актом код по-слодавца и да, након тога, путем равноправних преговора са по-слодавцем утврдите за који пода-так о просечној заради ће почев од исплате зарада за јануар 2011. године бити везана.


Многи људи немају шта да једу, а ипак су живи, значи може се кад се хоће.


13.12.2010. године Секција младих Савеза самостал-них синдиката града Новог Сада и општина организова-ла је едукативно предавање на тему ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ПОСТОЈАЊА СИНДИКАТА којем су присуствовали сту-денти и професори са фа-култета.

Секција младих Савеза са-мосталних синдиката града Но-вог Сада и општина кроз своје досадашње активности уочила је да велик број младих има нејасну слику, а често и погрешну, о појму и значају СИНДИКАТА.

Управо из тог разлога проис-текла је иницијатива чланства Секције младих да се организује

предавање на којем би се дале основне смернице о синдикату и његовом значају.

Предавање је отворила Василија Бојић, председник Секције младих, а предавач је био секретар ССС града Новог Сада и општина Нада Видовић.

Едукација се одвијала у два дела: први део се односио на излагање ШТА ЈЕ СИНДИКАТ И ЗАШТО ПОСТОЈИ, ОСНОВ-НИ ПРИНЦИПИ СИНДИКАЛ-НОГ ДЕЛОВАЊА И ОСНОВ-НИ МЕЂУНАРОДНИ ИНСТРУ-МЕНТИ КОЈИ УРЕЂУЈУ ПРА-ВА ИЗ РАДА И ПО ОСНОВУ РАДА КАО И ЊИХОВА ПРИ-МЕНА У СРБИЈИ.

У другом делу присутни су постављали питања и узели ак-тивно учешће у раду. Можемо слободно рећи да је владала више него позитивна атмосфе-ра, постављана су конкретна питања и вођена аргуменова-на расправа. Опредељене су и теме за следеће предавање.

Студенти Филозофског фа-култетета, одсек социологије, су изразили жељу да се предавање понови.

Похвале су стигле и од пред-седника Секције Младих ССС Србије, Бојане Бијеловић, која је присуствовала предавању.

Василија Бојић

ОДРЖАНО ЕДУКАТИВНО ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ....

...ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ПОСТОЈАЊА СИНДИКАТА


2000/2001. 2009/2010. Смањење %

AП Војводина 13950 12464 10.65%

Централна Србија 56912 42046 26.12%

Укупно 70962 54510 23.18%

У приложеној табели односа броја упи-саних студената,

школске 2000/2001. године и школске 2009/2010. може да се примети евидентно опадање броја младих који се одлучују за високо образовање.

Приметна је тенденција опадања броја младих људи који се одлучују за висо-ко образовање у Централној Србији, док је у АП Војводини тај проценат незнатно мањи. Разлози овог смањења броја младих који се одлучују за уписивање високошколских установа су многобројни. Шко-ларине нису једини трошак који родитељи будућих академаца морају да поднесу, међу њима су: смештај, стручна литерату-ра, прибор, као и трошкови жи-вота у граду у којем студирају.

Један од потенцијалних раз-лога може да се пронаће и у увођењу такозване „Болоње“ тј. Болоњског система студија, коју су многи студенти окарактери-сали као лоше спроведен си-стем. Овај систем као резултет даје управо то да се студенти на-кон завршетка основних студија налазе у великом проблему. Наиме звање које се добија на-кон завршетка основних студија је Bachelor, из чега произила-зи конкретан проблем који се појављује када се по завршетку студија студенти активирају на тржишту рада, тј. када покушају да пронађу посао у струци, нађу се у врло незавидној ситуацији јер тржиште рада у Србији не препознаје ово звање и не зна како да га вреднује.

По статистикама које су до-ступне свима, а могу да се пронађу на сајту Републичког

завода за статистику можемо да тврдимо да је управо „Болоња„ један од фактора који су допри-нели овом смањењу броја но-вих студената, јер управо из тих статистика можемо да стекнемо увид у то да је након 2007 годи-не, тј. након увођења „Болоње„ дошло до постепеног пада у укупном броју младих који се одлучују за упис на факултете или одређене високе школе.

Велик проблем који се појављује за време студија јесте управо тај да квалитет знања који студенти стичу на факултетима није на завидном нивоу, па чак можемо да се усу-димо да кажемо да наставни планови и програми по којима студенти завршавају студије нису довољно усмерени ка ре-алним потребама тржишта рада и поставља се велико питање колико је знање које се стиче на високошколским установама употребљиво за развој друштва и привреде.

Кључни проблем који се тиче младих, а на који треба да се обрати пажња је неинфор-мисаност, неангажовање или немар надлежних институција, предрасуде и пасивност младих

и непостојање дугорочне стратегије државе за смањење незапослености младих. Наши студенти располажу факто-графским знањем, али они нису у стању да уоче неки конкретан проблем, а још мање да га реше ефикасно.

Такође, у анализираном пе-риоду од 2000. до 2005. годи-не евидентно је смањен број уписаних студената на држав-не факултете а повећан је број студената који се опредељују за студије на неким приватним факултетима. Разлог ове појаве можемо да пронађемо у све скупљим школаринама, које се из године у годину повећавају, па долази до тога да су изједначене висине школарина на државним и на приватним факултетима.

Иако је министар просвете Жарко Обрадовић истицао да неће бити дозвољено повећање школарина, на великом броју факултета бруцоши ће плаћати скупље студије. Одговор факул-тета на ову тему је тај да су сви факултети који су повећали ви-сину школарина то урадили јер у последњих неколико година нису повећавали висину шко-

ИЗВОР: Подаци који се налазе у табели су преузети са сајта Републичког завода за статистику


САВЕЗ С

АМО

СТ

АЛНИ

Х СИ

НД

ИК

АТА ГРАД

А НО

ВОГ С

АДА И

ОП

ШТ

ИН

А

ларина, те да је цена повећана само за износ стопе инфлације.

На многим факултети-ма широм Србије, а и на 30% фаултета Београдског уни-верзитета, школарине су се повећале просечно за 5.000-10.000 динара.

Управо због тога се поставља питање: да ли високо образовање постаје привилегија богатих и имућних људи?!

Да ли нас у скоријој будућности очекује још већи пад новоуписаних студената?!

Зар у држави која је изморе-на дугогодишњим проблемима, бачена на колена, држави на ивици економског краха, држави у којој индустрија и производња готово да не постоје, држави у којој све што је добро, вредно, квалитетно, немерљиво по-требно и неопходно, пуштамо тако лако да одлази, испарава и

нестаје у тренуцима којих нисмо ни свесни. Морамо бити свесни да све што може поново да нас подигне на ноге, да нам подари снаге, воље, жеље, јесу управо, амбициозни, способни, вредни, интелигентни млади људи, пуни знања и жеље за успехом!

Управо такве студенте и так-ве младе људе ми желимо да имамо, да наш образовни си-стем ствара младе стручњаке, пуне знања, елана, воље да напредују и да се усавршавају у Србији, јер је у томе будућност наше државе па и свих нас

појединачно. Због тога жеља сваког студента у Србији јесте да се образовање подигне на много виши ниво, на један за-видан ниво, који одговара не само европским него и светским стандардима! Да достигнемо један ниво по којем ћемо бити препознатљиви.

ЗАР НЕ ТРЕБА ТОМЕ ДА ТЕЖИМО ?!

Дарио КосићРадослав Гојковић

У свим европским земљама број студената расте, али оно са чиме ће се и Србија у будућности суочити јесу демографски подаци. Наиме, смањује се број људи који између 18. и 25. године уписују студије, а повећава се број оних који се после одређеног периода проведеног на тржишту рада враћају универзитетском образовању. Реч је о људима који имају 30 па и више година, а у Европи их називају „зрелим студентима“. Све је већи број младих људи који након завршетка студија одлазе у иностранство ради даљег усавршавања или евентуалног запослења.


К омисија ЕУ донела је 27. априла 2010. годи-не нову стратегију ЕУ

за политику младих у следећих десет година, под називом “Мла-ди – улагање у њих и јачање њихове улоге и положаја”. У њој пише, да су млади једна од најрањивијих група у друштву, по-готову у условима садашње при-вредне и финансијске кризе и да су велико богатство у нашем све старијем друштву.

Нова стратегија наглашава значај рада младих и опредељује јаче мере за боље спровођење политика младих на нивоу ЕУ.

У извештају представништва Комисије ЕУ у Словенији прили-ком објављивања те стратегије пише да је млада генерација бо-гатство које нестаје, јер ће њено 20%-но учешће у укупном ста-новништву према прогнозама смањити се, до 2050. године на 15%. Садашња финансијска и привредна криза посебно упозо-рава на потребу бриге о младом људском капиталу. Млади у Ев-ропи додуше имају данас многе могућности, али се такође сусрећу и са великим проблемима, јер многи напуштају образовање, остају без посла или им прете си-ромаштво и социјална изолова-ност.

Испитивања су показала да данашњу омладину пре свега му-че питања као што су образовање, запошљавање, социјална укљученост и здравље.

Стратегија као наставак обновљене социјалне агенде коју је Комисија ЕУ наговестила 2008. године има следеће циљеве:

• остварити веће могућности за младе у образовању и запошљавању;

• побољшати приступ и пуно учешће свих младих у друштву и• подстицати узајамну со-лидарност у друштву и међу младима.Стратегија је део усклађене

реакције на садашњу кризу. Пред-лаже бољи, распрострањенији и поједностављени метод за усклађивање политика младих између држава чланица, који ће јачати везе са лисабонском стратегијом, за већи раст и радна места. Наглашава посебно улогу рада младих код решавања проблема незапослености, школског неуспеха и социјалне изолованости, као и побољшање способности и начина коришћења слободног времена.

Комисија је нову стратегију младих донела након опсежног саветовања у 2008. години, у које су били укључени национални органи, Европски омладински форум, омладинске организације и друге заинтересоване стране.

Објављен и први Извештај ЕУ о младима: он укључује детаљне податке и анализу коју је припре-мио Еуростат. У анализи можемо прочитати да је у ЕУ 96 милиона

младих старосне доби од 15 до 29 година, што чини петину укупног становништва ЕУ. До 2050. годи-не ово учешће ће се смањити на 15,3%. У периоду између 1998. и 2006. године број студената у ЕУ је нарастао за чевртину. Мање од трећине младих, старости између 25 и 34 године, слабијег социјално економског стања, успешно оконча студије. Про-ценат незапослености младих, између 15 и 24 године старости, скоро је два пута већи од просека активне популације (2008. године 15,3%). 35% младих у ЕУ, старо-сти између 25 и 29 година, било је незапослено дуже од 12 месеци. Петина младих старости између 18 и 24 године живи на ивици си-ромаштва.

Четири посто младих је изјавило да учествује у актив-ностима политичких стра-нака или синдиката. Скоро четвртина, односно 24,5% младих, старости између 15 и 29 година, живи у заједничком домаћинству са партнером.

(Узето из Извештаја Европске комисије уз објаву Стратегије - први извештај ЕУ о младима)

Млади – улагање у њих и јачање њихове улоге и положаја


СЛУЖБА ПРАВНЕ ПОМОЋИ

RAD SLU@BE PRAVNE POMO}I U 2010. GODINI

Рад Службе правне помоћи у 2010. години карактерише велик број обраћања запослених – чла-нова синдиката, који су тражили радно-правно заштиту, а због све чешћег незаконитог понашања послодаваца и кршења права за-послених од стране послодава-ца. У овом периоду настављено је заступање странака у раније започетим поступцима, али је за-бележен и значајан прилив нових странака.Током 2010. године Служби правне помоћи се обратило око 2000 чланова синдиката по свим основама (саветом, правним мишљењем, заступањем, непо-средним радом ...) од чега је било око 1300 појединачних контаката везаних за пружање непосредне правне заштите. Највећи број обраћања запослених је у вези са престанком радног односа по било ком основу. Притом треба напоменути да велики број по-слодаваца за све правне послове ангажује адвокатске канцеларије, које, користећи се правним празнинама, дају све чешће от-казе који су „законити“ па је по-

ступак судске заштите у овим случајевима јако отежан. Тренут-но, Служба правне помоћи за-ступа у судским поступцима пред надлежним судовима 108 страна-ка - чланова синдиката у укупно 74 судских предмета. И поред тога, највећи број судских спорова које је Служба током 2010. године во-дила пред надлежним судовима и добила пресуде у корист радника односе се на поништај решења о отказу уговора о раду. Остали спорови односе се на различите накнаде новчаних потраживања из рада и по основу рада (пре свега зарада, отпремнина, накна-да штете због неискоришћеног годишњег одмора), незаконита распоређивања и сл. Надаље, велик број обраћања запослених у току 2010. године односио се на поступак стечаја, односно на пра-ва запослених у случају стечаја, пријаве потраживања, преста-нак радног односа, јер је велик број фирми отишао у стечај, за-тим штрајк, с обзиром на то да је 2010. година окарактерисана као година штрајкова и протеста итд.И у 2010. години настављена је

пракса послодаваца у примени разних облика притисака на за-послене који су проглашени за тзв. „вишак запослених“ да се одрекну права на исплату отпре-мнине. Користили су се методи довођења у заблуду запосле-них, потписивањем споразума на одложену исплату, уценама да неће добити накнаду као неза-послени, потписивањем изјава о одрицању од отпремнине зарад остваривања права као незапо-слених код Националне службе за запошљавање, наметањем запосленима да потпишу спора-зумни раскид радног односа, уце-нама да повуку тужбе за исплату заосталих зарада и другим видо-вима притисака и шиканирања.Почетком године, након изврше-не реорганизације правосуђа, дошло је до значајних промена у погледу надлежности појединих судова. Најзначајнија промена огледа се у ненадлежности су-дова у споровима за неуплаћене доприносе за ПИО. ССС града Новог Сада и општина обраћао се по овом питању различитим органима, са захтевом поновног утврђивања судске надлежности за доприносе, међутим безуспеш-но. Овим су запослени којима послодавци не уплаћују допри-носе остали без икакаве судске заштите, са једином могућношћу да своја права остваре у по-

Ако нам нова година буде као претходна и њу ћемо заменити.


ступку пред Пореском управом, који несразмерно дуго траје и најчешће не доводи до неких значајнијих резултата за запосле-ног. Напори синдиката за поновно успостављање судске надлежно-сти у споровима за неуплаћене доприносе и даље су у току. По-следица тога је укидање великог броја већ донетих судских прво-степених пресуда у корист рад-ника, у жалбеном другостепеном поступку, због ненадлежности судова за доприносе, што је при-чинило велику штету запослени-ма, с обзиром на то да су се ови спорови водили годинама, након чега су једноставно поништени.Током 2010. године донет је низ за-кона у чијој је изради и доношењу Служба активно учествовала, с једне стране давањем комента-ра, предлога, сугестија и приме-даба на радне верзије закона, а са друге стране након њиховог ступања на снагу, сачињавањем

упутстава и предузимањем дру-гих радњи у циљу едукације члан-ства у погледу њихових одреда-ба. У овом периоду отпочела је примена Закона о стечају, Закона о спречавању злостављања на раду, а у току је рад на изради За-кона о штрајку. На радну верзију овог закона Служба је имала многобројне примедбе, сугестије и предлоге, с обзиром на велик број питања која су остала не-регулисана и поједина решења која су била неповољна за запо-слене, те стога и неприхватљива са становишта синдиката. Служ-ба ће наставити да прати по-ступак израде овог закона до његовог коначног усвајања, како би својим сугестијама доприне-ла колико може утврђивању што квалитетнијег текста. Служба правне помоћи је обављала и остале послове који се могу подвести под сва-кодневну активност, где спадају

консултације са судијама, ин-спекторима рада, арбитрима и миритељима и другим државним органима а све у циљу заступања странака. Поред тога, Служба је свакодневно вршила пријем странака, где посебно истиче-мо пружање правне помоћи кроз разговор, односно давање правних савета, упознавање са самим предметом, проучавање документације, формулисање тужбе и само вођење парнице кроз заступање на судским ро-чиштима све до улагања жалби или одговора на жалбу као ре-довног правног средства код суда опште надлежности.Значајно је напоменути да је Служба у оквиру својих сталних послова сарађивала са свим Градским одборима синдиката давањем различитих тумачења и мишљења како у вези са син-дикатом, тако и по питањима при-мене закона.Служба правне помоћи ће и у наредном периоду наставити да прати сва актуелна дешавања, како у погледу израде зако-на, тако и у њиховој примени, као и дешавања у пракси, тј. код послодаваца, а све у циљу обезбеђивања што квалитетније заштите права запослених из рада и по основу рада.

Душка Жугић

MINIMALNA ZARADA

Минимална зарада представља законски минимум који је по-слодавац дужан да исплати за-посленом који код њега ради по

основу уговора о раду за пуно радно време и стандардни радни учинак. Минимална зарада или најмањи износ који запослени у Србији мора да добије од свог послодавца за месец дана рада у пуном радном времену добија се множењем утврђеног изно-са цене рада по радном часу са бројем радних сати у одређеном месецу. Минималну зараду одређује Социјално-економски савет Репу-блике Србије на основу резултата

преговора између радничких син-диката и удружења послодаваца који се организују на сваких шест месеци. Ако преговори не дају резултат у року од десет дана по њиховом отпочињању, одлуку до-носи Влада Републике Србије.При утврђивању висине минимал-не зараде надлежни органи би требало да узимају у обзир трош-кове живота, кретање просечне зараде у земљи, егзистенцијалне и социјалне потребе запосленог и његове породице, стопу незапо-

Озаконили смо право на штрајк глађу. Сад, ко има, може слободно да једе.


слености, кретање запослености на тржишту рада и општи ниво економске развијености Републи-ке Србије. По закону, минимална зарада утврђује се два пута годишње – за периоде јануар–јун и јул–де-цембар. У пракси, државни ор-гани надлежни за одређивање минималне зараде најчешће из-носе минималне зараде утврђују по истеку ових рокова. Када дође до оваквог кашњења, послодавци обрачунавају зараде користећи износ минималне зараде утврђен за претходни период. Након што држава донесе одлуку, послодав-ци су дужни да запосленима ис-плате евентуалну разлику наста-лу увећањем износа „минималца“ за све месеце на које се одлука односи – наравно, под условом да је увећања било.С обзиром на то да Социјално-економски савет није донео Од-луку о висини минималне зараде по радном часу за период јул-децембар 2010. године у року од десет дана од почетка преговора, Одлуку о висини минималне за-раде донела је Влада Републике Србије на седници од 18. новем-бра 2010. године. Одлука о виси-ни минималне зараде објављена је у «Службеном гласнику РС» бр. 89/2010.

Према овој о д л у ц и , утврђена је минимална зарада:• за период јул-октобар у износу од 90 динара по радном часу нето, односно из-нос мини-малне зара-де остао је непромењен у односу на износ мини-малне за-раде који је важио за пе-риод јануар-јун 2010. го-дине;

• за период новембар-де-цембар 2010. године нето мини-мална зарада по радном часу из-носи 95 динара.

То значи да су минималне зараде које су обрачунате и исплаћене од 1. јула до 31. октобра 2010. године са износом од 90 динара по радном часу нето, и коначан обрачун, односно не постоји до-датна обавеза обрачуна разлике исплаћене минималне зараде, које су исплаћене у овом периоду.Минималне зараде које се исплаћују почев од 1. новембра до 31. децембра 2010. године обрачунавају се са 95 динара нето по радном часу, без обзира за који месец се исплаћује мини-мална зарада. Уколико је евенту-ално исплаћена минимална зара-да од 1. новембра обрачуната са 90 динара по радном часу нето,

такав обрачун се сматра обрачу-ном аконтације и потребно је из-вршити коначан обрачун за све исплаћене минималне зараде после 1. новембра 2010. године, са износом 95 динара по радном часу нето.Битно је напоменути да су син-дикати захтевали од Владе Ре-публике Србије да се минимална зарада обрачунава у износу од 100 динара по часу, међутим овај предлог синдиката је одбијен, тако да запослени у Србији који примају минималну зараду не могу и даље овим износом да покрију ни најосновније животне потребе.Послодавац може запосленоме да исплати минималну зараду само ако је таква могућност уго-ворена, односно утврђена уго-вором о раду. Ако послодавац и запослени нису уговорили (уго-вором о раду) могућност исплате минималне зараде, послодавац нема право запосленом да ис-плати минималну зараду, него за-раду коју је уговорио у складу са општим актом.Ако се укаже потреба за испла-том минималне зараде, а није уговорена, послодавац и запо-слени морају претходно да пот-пишу Анекс уговора о раду о могућности исплате минималне зараде, па тек онда да се изврши исплата.Ако запослени у одређеном месе-цу није остварио пун фонд часова рада, припада му минимална за-рада само за остварене часове рада.Послодавац има законску оба-везу да, поред минималне зара-де, запосленоме обрачуна и ис-плати и топли оброк и регрес за годишњи одмор (ако је утврђено

Минимална зарада за период јул–децембар 2010. године износи:

• за период јул–октобар 90,00 динара по радном часу у нето износу,

• за период новембар-де-цембар 95,00 динара по радном часу нето

Деmократија касни. Пропустиће представу.


да се регрес исплаћује месечно), у висини утврђеној општим ак-том, као и «минули рад» најмање 0,4% за сваку годину рада прове-деног у радном односу. Запослени којем се исплаћује

миминална зарада у случају када ради прековремено, на дан праз-ника који је по закону нерадан дан, ноћу или у сменама, има право, у складу са чланом 108. Закона о раду, на увећану (мини-

малну) зараду у висини утврђеној законом, општим актом или уго-вором о раду.

Драгиња Бејатовић

KOMENTAR ODREDABA KRIVI^NIH DELA PROTIV PRAVA PO OSNOVU RADA

(Кривични законик РС „Сл. гл. РС“ бр. 85/2005,88/2005-испр, 107/2005-испр, 72/2009 и 111/2009 – Глава XVI Кривичног законика)

Кривичним закоником Републи-ке Србије /Сл. гласник РС бр. 85/2005, 88/2005-испр,107/2005-испр, 72/2009 и 111/2009/ у делу

под на-зивом ГЛАВА

XVI прописано је седам кривичних дела против права

по основу рада /чланови 163. до 169. Кривичног законика/ за које сматрамо да, с обзиром на своју битност, представљају значајне одредбе са којима синдикати и њихово чланство треба да буду упознати, па овај новински текст прилагођен читаоцима управо ово има за циљ.Наиме, Кривични законик чланом 163 установљава кривично дело - Повреду права по основу рада и права из социјалног осигурања – прописујући да ће онај ко се свес-но не придржава закона или дру-гих прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној за-штити на раду омладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања бити кажњен новчаном казном или за-твором до две године. Под пра-вима по основу рада првенствено се подразумевају основна права запослених из чланова 12,13.

и 14. Закона о раду, при чему су детаљно разрађена уставна начела којима се запосленима гарантују основна права по осно-ву рада. То су:• право на одговарајућу за-раду;• право на материјално обезбеђење за време привреме-не незапослености;• право на заштиту на раду;• право на заштиту инвали-да и омладине;• право на здравствену за-штиту и друга права у случају болести, губитка радне способ-ности и др,;• право на посебну заштиту жена, омладине и инвалида;• једнак положај запосле-них и примена основних уставних начела у погледу права на рад, слободе рада и доступности рад-них места под једнаким условима и• друга права која проис-тичу из рада и по основу рада (права на удруживање, оснивање синдиката), учешће у прегово-рима за закључивање колектив-них уговора, мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова (право на ар-битражу, миритељство и др.), консултовање, информисање и изражавање сопствених ставо-ва о битним питањима у обла-сти рада, забрана да запослени, односно да представник запосле-них, због наведених активности буде позиван на одговорност, или да буде стављан у неповољнији положај у погледу услова рада).Субјекти који могу бити учини-оци овог кривичног дела су за-

Пустите ви те ваше животне потребе! Баш сте сад нашли да се луксузирате.


послени, односно представници запослених и послодавци који одговарају појму из Закона о раду.Основна карактеристика постојања овог кривичног дела је постојање свести, односно умишљаја код радњи извршења.Члан 164. Кривичног законика прописује кривично дело – По-вреда права при запошљавању и за време незапосле-ности – у случају кад неко свесним кршењем пропи-са или на други противправан на-чин ускрати или ограничи право грађана на слобод-но запошљавање на територији Србије под једнаким усло-вима, биће кажњен новчаном казном или затвором до једне године. Дело постоји и у случају кад се неко свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о правима грађана за време незапослености и тиме незапосленом лицу ускрати или ограничи право које му припада. Предмет овог дела су права на запослење на целој територији Србије без непосредне или по-средне дискриминације с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здрав-ствено стање, односно инвалид-ност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или дру-го уверење, социјално порек-ло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима, као и права неза-послених утврђена Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености (“Сл. гл. РС“ бр. 36/2009). Субјекти могу бити запослени и послодавци, односно представници запосле-них и послодаваца као и одго-ворна лица Националне службе за запошљавање. Одговорност постоји кад се свесно, одно-

сно очигледно крше прописи од стране одговорних лица у односу на лице које тражи запослење и лице које тражи утврђено право за време незапослености.Чланом 165. Кривичног закони-ка утврђена је повреда права на управљање - које постоји у случају кад неко силом, претњом,

свесним кршењем прописа или на други противправан начин спречи или омета одлучивање органа управљања или члана ор-гана управљања да учествује у раду и одлучивању у том органу прописујући запрећену новчану казну или затвор до једне године. У случају да је дело учинило служ-бено или одговорно лице злоупо-требом положаја или овлашћења - санкција се повећава од нов-чане казне до затвора до две године. Субјекти извршења су сва лица која спречавају или ометају одлучивање у органу управљања и спречавају да неко ко је члан учествује у том орга-ну. Дело је веома значајно јер омогућава функционисање орга-на управљања постојећих прав-них субјеката било запослених, послодаваца или трећих лица. Значајно је и за рад и деловање синдиката, управних одбора, скупштина запослених поверила-ца и др. Одговорност се пооштра-ва за радње службених или од-говорних лица која чине повреду права на управљање коју могу да изврше: послодавци, односно у

њихово име овлашћена лица као и сами чланови органа у односу на појединца или једно или више лица према појединцу.Кривично дело - Повреда права на штрајк из члана 166. Кривичног законика као предмет одређује спречавање или ометање запо-слених да у складу са законом

организују штрајк, учествују у њему или на други начин остварују право на штрајк од стране било ког лица које силом, претњом или на неки други противправан на-чин ово чини. Ако послодавац или одговорно лице от-пусти једног или више запослених са посла због њиховог учешћа у штрајку који је организован у складу са законом или према тим ли-

цима примени друге мере којима се повређују њихова права из рада (распоред на лошије и мање плаћене послове, у друго место рада и сл.) такође ће се сматрати да чини повреду права на штрајк и за све врсте извршилаца овог дела предвиђена је новчана каз-на или затвор до две године.Кривично дело и по објекту, субјектима и санкцији је јасно де-финисано. Санкција је доста при-мерена и установљена је у инте-ресу запослених и синдиката. Злоупотреба права на штрајк - кривично дело из члана 167. важећег Законика, одређена је у односу на свакога онога ко организује или ко води штрајк супротно закону или другим про-писима и тиме доведе у опас-ност живот или здравље људи или имовину већег обима или ако услед тога наступе неке друге тешке последице, под условом да тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела. Санкција је затвор до три годи-не. Извршиоци могу бити само лица која организују или која воде штрајк, под условом да се доводе

Нови порези су нам вратили веру у живот. Сад знамо за шта живимо.


у опасност животи или здравље учесника или других лица (про-лазника, органа реда и др.). Са здрављем и животом изједначена је и могућност угрожавања имо-вине већег обима. За све је услов да се штрајк води мимо закона. Дело је веома значајно за запо-слене и њихове представнике, односно синдикате да знају за њега с обзиром на то да су по-следице уперене искључиво пре-ма тој циљној групи. Санкција је само затвор до три године.Кривично дело из члана 168. је злоупотреба права из социјалног осигурања. Ово кривично дело по своме бићу, како је дефи-нисано: “ко симулирањем или проузроковањем болести или не-способности за рад или на дру-ги противправан начин постигне да му се призна неко право из социјалног осигурања које му по закону не припада“ представља злоупотребу боловања а коју у радном праву сусрећемо као заштићен објект у члану 103. став 5. Закона о раду, тако што, у случају сумње, послодавац може затражити утврђивање здрав-

ствене способности а то могу урадити и сва лица из Закона о здравственом осигурању. После-дица утврђене кривичне одговор-ности је, поред изречене новчане казне или казне затвора до једне године, и поништај свих примања односно давања по основу права из социјалног осигурања па га по-слодавци или Фонд за социјално осигурање могу затражити по основу неоснованих обогаћења. Извршиоци овог кривичног дела могу бити сва лица која својство осигураника стекну код било ког с о ц и ј а л н о г фонда (пен-зионог, здрав-ственог или фонда за не-запослене).К р и в и ч -но дело –

непредузимања мера заштите на раду из члана 169. Кривич-ног законика прописује се за свако лице које је одговорно за предузимање мера заштите на раду а које се свесно не прид-ржава закона или других прописа или општих аката о мерама за-штите услед чега може наступити опасност за живот или здравље запослених. То значи да кривич-на одговорност постоји без обзи-ра да ли је наступила опасност за живот или по здравље. И за само непридржавање закона и пре по-следице чини се кривично дело. Санкција је затвор до три годи-не. Радњу кривичног дела могу извршити сва одговорна лица у складу са одредбама Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. гл. РС“ бр. 101/2005) неза-висно од прописане прекршајне одговорности истих по овом за-кону).ЗАКЉУЧАККорпус кривичних дела против права по основу рада из Кривич-ног законика Републике Србије из Главе XVI Законика представља незаобилазан сегмент заштите основних радних права за свет рада превасходно за запослене и представнике запослених, за син-дикате а исто тако и за послодав-це и где се пруженом кривичном заштитом кроз одмерене затвор-ске и новчане казне адекватно може очекивати успешна заштита истих.

Служба правне помоћи

Јуче сам доручковао, вечерас сам огладнео, а приватизација још није ни почела.

СТАТИСТИКА

PROSEK ZARADA U SRBIJI

PROSEK ZARADA U VOJVODINI

PROSEK ZARADA U NOVOM SADU

POTRO[A^KA KORPA

U PREMAPODACIMA MINISTARSTVATRGOVINE I USLUGA

REPUBLICI SRBIJI

POTRO[A^KA KORPA

U PREMAPODACIMA MINISTARSTVA

TRGOVINE I USLUGA

NOVOM SADU

indeks cena na malo 2010.- srbija -

indeks tro[kova @ivota 2010.- srbija -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РС

укупно привреда укупно привреда укупно привреда

IX 2010. 48.016,00 45.604,00 101,8 102,3 34.570,00 32.957,00 78/10

X 2010. 47.822,00 45.448,00 99,6 99,7 34.422,00 32.829,00 89/10

XI 2010. 47.877,00 45.440,00 100,1 100,0 34.444,00 32.806,00 -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РСукупно привреда укупно привреда укупно привреда

IX 2010. 47.124,00 45.447,00 102,1 103,3 33.873,00 32.748,00 78/10

X 2010. 46.636,00 44.926,00 99,0 98,9 33.515,00 32.367,00 89/10

XI 2010. 46.683,00 44.906,00 100,1 99,9 33.575,00 32.394,00 -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РС

укупно привреда укупно привреда укупно привреда

IX 2010. 55.915,00 56.230,00 105,0 108,8 40.144,00 40.499,00 78/10

X 2010. 55.495,00 55.828,00 99,2 99,3 39.904,00 40.276,00 89/10

XI 2010. 55.138,00 54.979,00 99,4 98,5 39.631,00 39.653,00 -

MесецПросечна

корпаМинимална

корпа

Просечнането зарада

у Н.Саду

% покривеностипросечне корпе

1 2 3 4 5

IX 20 0.1 38.596,00 24.590,00 40.144,00 89,6

X 20 0.1 38.391,00 24.517,00 39.904,00 103,9

MесецПросечна

корпаМинимална

корпа

Просечнането зарада

у Н.Саду

% покривеностипросечне корпе

1 2 3 4 5

IX 20 0.1 39.325,00 24.485,00 40.144,00 102,1

X 20 0.1 38.671,00 24.237,00 39.904,00 103,2

МЕСЕЦтекући месец 2010.

просек 2009.------------------------------------------------------------------------

текући месец 2010.

претходни месец------------------------------------------------------------------------


исти месец 2009.------------------------------------------------------------------------


децембар 2009.------------------------------------------------------------------------

Службенигласник РС

IX 2010. 110,4 101,0 108,7 107,7 70/10

X 2010. 111,6 101,0 109,9 108,8 80/10

XI 2010. 113,6 101,8 110,8 110,8 91/10

МЕСЕЦтекући месец 2010.

просек 2009.------------------------------------------------------------------------


претходни месец------------------------------------------------------------------------


исти месец 2009.------------------------------------------------------------------------


децембар 2009.------------------------------------------------------------------------

Службенигласник РС

IX 2010. 108,6 101,1 107,2 106,6 70/10

X 2010. 109,9 101,1 108,6 107,8 80/10

XI 2010. 111,8 101,7 109,5 109,6 91/10

26.11.2010.

Секретар ССС града Новог Сада и општина је направила осврт на последице приватизације, недостаткасоцијалног дијалога, појаву протеривања синдиката из приватизованих предузећа, проблеме са којимасе сусрећу синдикални представници када се „замере“ моћним власницима спроводећи одлукечланства, потребу синдикалног организовања као и јасну поделу надлежности и одговорности усиндикату.

sindikalni puls 098

Documents