E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 5 4 , mar t , 2 0 1 0 .

Evropski puls

IIIINNNNTTTTEEEERRRRVVVVJJJJUUUUUrednicaprogramaAkcije za

ljudska pravaTea Gorjanc

Prelevi}

AAAANNNNAAAALLLLIIIIZZZZAAAAOdgovori naUpitnik kriju

dijagnozucrnogorske

vlasti

IIIIZZZZAAAAZZZZOOOOVVVVIIII UUUU EEEEUUUUKipar - pet

godina nakonprijema u EUTTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAA

Crna Gora u susretevropskoj godini volonterizma

II SSSSNN 11 88 00 00- 77 66 77 88

2Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . Uvodn i k / Ka l enda r

RREEDDOOSSLLII JJEEDDDa li iz Brisela po~inju duvati druga~iji

vjetrovi prema Podgorici? Da li je EU po~ela da smatra da su

organizovani kriminal i korupcija postalinajve}i kamen spoticanja evropskih inte-gracija Crne Gore, umjesto administra-tivnih kapaciteta i vladavine prava?

Ovu dilemu je otvorilo "prijateljskoupozorenje" novog komesara za pro{iren-je SStteeffaannaa FFuulleeaa tokom prve posjetePodgorici.

Kada je prije {est godina Crna Gora,u okviru biv{e dr`avne zajednice, dobilaStudiju izvodljivosti, Evropska komisija jeu prvi plan stavila probleme nedovoljneborbe protiv korupcije i kriminala, nepo-tizam, politi~ki uticaj na pravosu|e… Sveto su pratili o{tri epiteti, {to se u to vri-jeme kada u EU nije postojalo raspo-lo`enje za crnogorsku nezavisnost, moglosmatrati pritiskom na vlasti u Podgorici.

Ve} u prvom Izvje{taju o napretkuocjene su po~ele bivati sve blije|e, da bise za posljednja dva skoro moglo i re}i dasu pozitivni.

Sli~nom trendom su i{le i izjave zva-ni~nika Komisije koji su posljednje dvijegodine akcentovali nedostatak administra-tivnih kapaciteta, kao glavni crnogorskiproblem, dok su korupcija i kriminal obi-~no pominjani poslije vladavine prava, ne-zavisnosti tu`ila{tva, slobode izra`avanja…

Me|utim, Fule je, u svojoj izjavi,promijenio redoslijed, briselskim rje~nikomre~eno, izazova Crne Gore na putu ka EU.

"Stvari kao {to su borba protivkorupcije i organizovanog kriminala,ja~anje vladavine prava, ja~anje adminis-trativnih kapaciteta, su neophodne zava{e gra|ane. Ono {to je vrlo zna~ajno,posebno u ovim oblastima kao {to je, naprimjer, borba protiv korupcije i organizo-vanog kriminala, a {to je i premijer (MMiilloo\\uukkaannoovvii}}) tako|e kazao, je da se svi tiuslovi, postavljeni u smislu zakonskogokvira i institucija, ostvare kroz rezultate upraksi", rekao je Fule.

Malo je vjerovatno da je karijerni~e{ki diplomata slu~ajno ovim redoslijedomnaveo koji su crnogorski izazovi. VV..@@..

Skoro 700 novih pitanja (1. mart) - Direktorat za pro{irenje Evropske unijedostavio Ministarstvu za evropske integracije novi, drugi set od 673 dodatnapitanja na odgovore iz Upitnika Evropske komisije. Rok za dostavu odgovora je12. april. Ministarka za evropske integracije Gordana \urovi} tvrdi da je EKdostavila toliko veliki broj dodatnih pitanja jer je proces pridru`ivanja znatno zaht-jevniji u odnosu na prije pet, {est godina kada su Makedonija i Hrvatska dobileoko stotinjak dodatnih pitanja.

Ekspert za slu~aj [ari} (3. mart) - Ekspert iz EU bio je u Crnoj Gori za vrijeme"slu~aja [ari}" i tra`io vlastima informacije, koje }e se u daljem procesu ocjenji-vati, kazao {ef Delegacije EU u Crnoj Gori Leopold Maurer i dodao da }e semi{ljenje EK o crnogorskoj kandidaturi za ~lanstvo, kao i Izvje{taj o napretku bav-iti procjenom u~inka zemlje u borbi protiv organizovanog kriminala.

Gr~ka ratifikovala SSP (4. mart) - Parlament Gr~ke ratifikovao je Sporazum o sta-bilizaciji i pridru`ivanju koji je Crna Gora, 15. oktobra 2007. godine potpisala saEK. Gr~ka je 26 dr`ava ~lanica EU koja je to uradila.

\urovi} krije odgovore, uprkos odluci Upravnog suda (9. i 10. mart) - Upravnisud Crne Gore presudio da Vlada ne mo`e dr`ati u tajnosti odgovore na UpitnikEK, postupaju}i po tu`bi Asocijacije mladih novinara, koja je tra`ila da im sedostave kopije odgovora. U odluci suda navodi se da je oznaka povjerljivo na teodgovore "apstraktna", kada se ima u vidu priroda informacije koja se tra`i, kaoi zbog toga {to je rije~ o ve} predatom dokumentu EK. Ministarska za evropskeintegracije Gordana \urovi} najavila da }e Vlada iskoristiti sva pravna sredstva,prije nego {to odgovore u~ini javnim.

Fule: Bi}e sve te`e (18. mart) -Evropski komesar za pro{irenjeStefan Fule upozorio Crnu Goruda }e predstoje}e faze evropskihintegracija biti zahtjevnije i sa vi{eizazova. Nakon sastanka sa crno-gorskim zvani~nicima u Podgorici,Fule je rekao da su reforme neo-phodne u borbi protiv korupcije iorganizovanog kriminala, ja~anjuvladavine prava i administrativnihkapaciteta. Fule je zna~ajnim ocijenio i to {to je premijer Milo \ukanovi} istakaoda je bitno da se u oblastima kao {to je borba protiv korupcije i organizovanogkriminala, svi postavljeni uslovi iz zakonskih okvira ostvaruju i u praksi.

Hrvati ustupili prevode (20. mart) - Hrvatska premijerka Jadranka Kosor predalauo~i po~etka konferencije posve}ene zapadnom Balkanu na Brdu kod Kranja,prevode evropskog zakonodavstva crnogorskom premijeru Milu \ukanovi}u idr`avnicima Bosne i Hercegovine, Albanije, Makedonije i Kosova. Kosorka kaza-la da je uru~enje 100,000 stranica prevoda, vrijednih oko osam miliona eura,znak prijateljstva.

Svi ratifikovali SSP (29. mart) - Ministarstvo inostranih poslova saop{tilo da jeobavije{teno, posredstvom Misije Crne Gore pri EU, da je Slu`ba za sporazumeSavjeta EU primila notifikacije Belgije i Gr~ke o zavr{enoj proceduru ratifikacijeSSP-a s Crnom Gorom. Time je proces potvr|ivanja SSP-a zavr{en u svim dr`a-vama ~lanicama EU. "SSP }e stupiti na snagu 1. maja 2010, ~ime }e biti stvorenipreduslovi za formiranje Savjeta za stabilizaciju i pridru`ivanje, ~ije se osnivanjeo~ekuje u junu mjesecu na marginama ministarskog savjeta EU", navodi se usaop{tenju.

Stefan Fule

foto

VIJE

STI

3Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . S tav

Zemlje jugois-to~ne Evrope

ne mogu igno-risati trenutnufiskalnu i du`ni-~ku krizu uGr~koj - ako ni

zbog ~ega drugog, onda zbog koli~inegr~kih investicija u regionu, zna~aja ovezemlje za spoljnu politiku balkanskihzemalja, kao i zbog sve intenzivnijetrgovinske razmjene.

Gr~ki susjedi u jugoisto~noj Evropisu zabrinuti zbog mogu}ih efekata krizeu Gr~koj na njihove privrede. S obziromna gr~ke investicije u regionu, spoljnop-oliti~ke i trgovinske veze, susjedne Srbi-ja, Albanija, Makedonija, Rumunija, Bu-garska i Turska ne mogu ostati nezain-teresovane za obim krize u Gr~koj. Nitimogu ignorisati rasprave o mogu}imrje{enjima koje se trenutno vode uAtini, Briselu, Berlinu i Va{ingtonu.

Srbije i Rumunija su od po~etka2009. vezane sporazumima sa Me|una-rodnim monetarnim fondom (MMF).Osim MMF-a, Rumunija, tako|e, dobi-ja finansijsku pomo} od EU, Evropskebanke za obnovu i razvoj i Svjetskebanke. U Turskoj je u toku procespregovora sa MMF-om o finansijskojpomo}i.

Drugim rije~ima, dok se u Gr~kojvodi `ustra i kontroverzna rasprava omogu}em obra}anju MMF-u za pomo},neke od njenih susjeda ve} imaju dostaiskustva sa ovom va{ingtonskom institu-cijom. Ista je stvar sa Ma|arskom iLetonijom, koje, iako ~lanice EU, nijesuimale izbora osim da potpi{u sporazumeo dugogodi{njim programima makro-ekonomske stabilizacije pod nadzoromMMF-a.

[to bi fiskalna i du`ni~ka kriza uGr~koj mogla zna~iti za njene susjede

na kra}i i srednji rok? Da li je kriza"zarazna" ili nema opasnosti da }e serizik pro{iriti na ostale zemlje regiona?Neki od efekata su ve} uo~ljivi. Kakovrijednost gr~kih dr`avnih obveznicaopada, sve vi{e investitora tra`i uve}anjepremije na kupovinu obveznicaRumunije, Srbije, Bugarske i Gr~ke izstraha da bi se kriza mogla pro{iriti.

To, me|utim, nije jedina mogu}aposljedica: uticaj krize u Gr~koj se osje-}a i u drugim oblastima, najvi{e u po-gledu obima spoljnotrgovinske razmjene,koli~ine novca koji dr`avljani okolnihzemalja na radu u Gr~koj {alju ku}ama,i poskupljenja kredita kod lokalnihpodru`nica gr~kih banaka u regionu.

Prema izvje{tajima komercijalnihbanaka za 2009, banke u regionu imajuozbiljnih problema sa likvidno{}u zbog

obima nevra}enih kredita u Gr~koj idrugim zemljama u okru`enju. To }euticati ne samo na njihovu stabilnost iprofitabilnost u 2010, ve} i na nivoposlovanja u Srbiji, Albaniji, Bugarskoj iMakedoniji. Rast obima kredita, koji jesredinom 2000-ih dostizao 50%godi{nje sigurno ne}e biti ponovljen ubliskoj budu}nosti.

Tako|e, treba imati na umu da }epro}i jo{ dosta vremena dok tr`i{tajugoisto~ne Evrope pogo|ena nedavnomfinansijskom krizom ne postanu ponovoekonomski stabilna i bezbjedna. Drugitalas posljedica me|unarodne eko-nomske krize se reflektuje preko krizerealne privrede: smanjenja potro{nje ipotra`nje, zadu`enosti doma}instava ipreduze}a i rasta nezapo{ljenosti.

U ovako te{kim uslovima, ekonom-ska kriza u Gr~koj samo pogor{ava {anseza oporavak privreda susjednih zemalja.Tokom protekle decenije strane investi-cije iz Gr~ke, rast obima trgovine i broj

osoba iz regiona na radu u Gr~koj suzna~ajno doprinosili ekonomskom ra-zvoju regiona. Barem za neko vrijeme,zemlje jugoisto~ne Evrope ne}e vi{emo}i da ra~unaju na ove pozitivneefekte.

[to je najgore, donosioci odluka iguverneri centralnih banaka zemalja uregionu izra`avaju sve ve}u bojazan dabi situacija u Gr~koj mogla da unazadinajva`niji politi~ki poduhvat na Balkanu.Od Tirane, preko Skoplja i Beograda doAnkare mnogi politi~ari su zabrinuti dabi ova kriza mogla da ugrozi njihoveperspektive za ~lanstvo u EU, ili baremda }e Brisel od sada biti jo{ oprezniji upogledu pro{irenja i zahtijevati ispunja-vanje jo{ rigoroznijih ekonomskih zaht-jeva kao preduslov za ~lanstvo.

Zato gr~ke vlasti donekle snose

odgovornost za sudbinu svojih susjeda, iod njih se o~ekuje da u narednih neko-liko mjeseci po{alju jasan signal Briseluda su spremne za saradnju sa ostalimzemljama regiona i sposobne da pru`epomo} i podr{ku susjedima u ekonom-skom i politi~kom smislu. Zbog sebe izbog drugih, Gr~ka ne smije dopustiti dazbog ove krize izgubi godinamaizgra|ivani kredibilitet u regionu kaoinvestitor, zna~ajan diplomatski faktor ikapija Evrope za promet robe, usluga iradne snage.

Gr~ke vlasti se stoga moraju potru-diti da sa~uvaju ovaj politi~ki kapital ida nastave da podr`avaju ekonomskirazvoj u susjednim zemljama. Uprkoskrizi i izazovima koje ona nosi, Gr~ka sene smije zatvoriti u sebe i zaboraviti nasusjede u regionu jugoisto~ne Evrope.

Autor je istra`iva~ u atinskojHelenskoj fondaciji za spoljnu i evropskupolitiku (ELIAMEP)

P O G L E D I Z E U

Twf!pqbtoptuj!lsj{b!v!Hs•lpk!{b!Cbmlbo

OOdd TTiirraannee,, pprreekkoo SSkkoopplljjaa ii BBeeooggrraaddaa,, ddoo AAnnkkaarree mmnnooggii ppoolliittii~~aarrii ssuuzzaabbrriinnuuttii ddaa bbii kkrriizzaa uu GGrr~~kkoojj mmooggllaa uuggrroozziittii nnjjiihhoovvee ppeerrssppeekkttiivvee zzaa~~llaannssttvvoo uu EEUU,, iillii bbaarreemm ddaa }}ee BBrriisseell oodd ssaaddaa bbiittii jjoo{{ oopprreezznniijjii uuppoogglleedduu pprroo{{iirreennjjaa ii zzaahhttiijjeevvaattii iissppuunnjjaavvaannjjee jjoo{{ rriiggoorroozznniijjiihheekkoonnoommsskkiihh zzaahhttjjeevvaa kkaaoo pprreedduusslloovv zzaa ~~llaannssttvvoo

Pi{e: Jens Bastian

////////

4Evr op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . T ema b r o j a

Crna Gora biuskoro trebalo

da zakonom uredipitanje volonter-skog rada, u susret2011. godini, kojaje progla{ena za

godinu volontiranja u Evropskoj uniji. Me|utim, ukoliko se ne prona|e

kompromis, nezadovoljan }e biti ili diocivilnog sektora koji je upravo prepoznatkao promoter volonterskog rada ili Vlada.

U skup{tinskoj proceduri nalaze sedva prijedloga zakona o volonterstvu -Vladin i nevladinog sektora koji je Skup{tinipredalo {est poslanika vladaju}e koalicije iopozicije - SSllaavveenn RRaadduunnoovvii}} (Nova srpskademokratija), SSnnee`̀aannaa JJoonniiccaa (Socijalisti~kanarodna partija), AAlleekkssaannddaarr BBooggddaannoovvii}}(Demokratska partija socijalista), DDuu{{aannkkaaTTuu{{uupp DD`̀aakkuullaa (Pokret za promjene), GGeennccNNiimmaannbbeegguu (Forca) i DDaammiirr [[eehhoovvii}}(Socijaldemokratska partija Crne Gore).

Iz civilnog sektora ka`u da je vladingprijedlog "rigidan i da gu{i volonterski rad",te da otvara mogu}nost brojnih zloupotre-ba.

Sa druge strane, iz Vlade tvrde danijesu mogli podr`ati zvani~ni prijedlog {est

poslanika jer predvi|a zahvatanja izBud`eta za 2010, {to je suprotnozaklju~ima izvr{ne vlasti o mjerama {tednjezbog krize, ali i zato {to predvi|a uvo|enjetzv. korporativnog volonterizma.

Vladina verzija zakona nedavno jepodr`ana od strane skup{tinskog Odboraza zdravstvo, rad i socijalno staranje, teupu}ena Skup{tini na razmatranje, dok jedruga verzija zakona, koju su radili poslani-ci svih poslani~kih klubova i predstavnicicivilnog sektora, odbijena.

Vlada je krajem 2009. usvojilaStrategiju o razvoju volonterizma u CrnojGori (2010-2015), kojom su opredijeljenistrate{ki pravci za razvoj volonterizma, dabi se unaprijedilo postoje}e stanje i

obezbijedila zakonska regulativa u vezivolonterskog rada u okviru institucija sis-tema.

U izradu Strategije bili su uklju~eninevladin sektor, Zavod za zapo{ljavanje,Uprava za kadrove, Institut za javno zdravl-je, Za{titnik ljudskih prava i sloboda i drugezainteresovane strane.

Izvr{ni direktor Asocijacije zademokratski prosperitet ZID IIggoorr MMiilloo{{eevvii}}u razgovoru za Evropski puls, ka`e da jeStrategija odli~an dokument koji je Vladasamo trebalo da normira.

Problem je, ka`e Milo{evi}, nastao ujednom od sektora Ministarstva rada i soci-jalnog staranja koji pitanje volonterizmaposmatra kroz prizmu radnog zakonodavst-

C R N A G O R A B I T R E B A L O D A D O B I J E Z A K O N K O J I R E G U L I [ E V O L O N T E R S T V O ,U S U S R E T G O D I N I V O L O N T I R A N J A U E U

Pi{e: Vladan @ugi}

////////

UU sskkuupp{{ttiinnsskkoojj pprroocceedduurrii nnaallaazzee ssee ddvvaa pprriijjeeddllooggaa zzaakkoonnaa kkoojjii rreegg-uullii{{uu vvoolloonntteerrssttvvoo - VVllaaddiinn ii nneevvllaaddiinnoogg sseekkttoorraa.. IIzz cciivviillnnoogg sseekkttoo-rraa kkaa`̀uu ddaa jjee vvllaaddiinn pprriijjeeddlloogg ""rriiggiiddaann ii ddaa gguu{{ii vvoolloonntteerrsskkii rraadd"",, tteeddaa oottvvaarraa mmoogguu}}nnoosstt bbrroojjnniihh zzlloouuppoottrreebbaa.. SSaa ddrruuggee ssttrraannee,, iizz VVllaaddeettvvrrddee ddaa nniijjeessuu mmooggllii ppooddrr`̀aattii pprriijjeeddlloogg,, zzvvaannii~~nnoo {{eesstt ppoossllaanniikkaa,,jjeerr pprreeddvvii||aa zzaahhvvaattaannjjaa iizz BBuudd`̀eettaa zzaa 22001100,, {{ttoo jjee ssuupprroottnnoozzaakklljjuu~~iimmaa iizzvvrr{{nnee vvllaassttii oo mmjjeerraammaa {{tteeddnnjjee zzbboogg kkrriizzee,, ii zzaattoo {{ttoopprreeddvvii||aa uuvvoo||eennjjee ttzzvv.. kkoorrppoorraattiivvnnoogg vvoolloonntteerriizzmmaa

Wpmpoufsj!j{nf}v!ewjkf!wbusf

Kao jedan od nedostataka vladinogprijedloga, Milo{evi} navodi i

odredbu da stranci koji volontirajumoraju imati dobijenu dozvolu oprebivali{tu, {to je dodatni problemza organizatora volonterskog rada.

"Takvim rje{enjem, volonteri izEU su u Crnoj Gori u gorempolo`aju nego turisti iz EU koji nes-metano mogu boraviti u Crnoj Gorido tri mjeseca", naveo je Milo{evi}.

TTUURRIISSTTAA IISSPPRREEDDVVOOLLOONNTTEERRAA

foto

VIJE

STI

Igor Milo{evi}

5Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . T ema b r o j a

va.Upravo se, navodi on, vladinim

rje{enjem da korisnik volonterskog radamo`e biti, pored pravnog, i fizi~ko liceotvara prostor za sivo tr`i{te.

Kao primjer, on navodi da dadilje iliku}ne pomo}nice mogu biti anga`ovaneod fizi~kog lica, kao volonteri.

Me|utim, pomo}nica ministra u sek-toru za rad Ministrastva rada i socijalnogstaranja AAnnkkaa SSttoojjkkoovvii}} negira da je tomogu}e.

"Zakonom o radu, utvr|eno je kakoi na koji na~in se zaklju~uje ugovor o raduza obavljanje poslova kod ku}e i poslova udoma}instvu i da nadzor nad primjenomovog zakona vr{i nadle`no ministarstvopreko inspekcije rada. Zbog toga ne pos-toji mogu}nosti da korisnik volonterskograda kao fizi~ko lice otvara prostor za sivotr`i{te", ka`e Stojkovi} za Evropski puls.

Ona navodi da Vlada nije moglapodr`ati prijedlog poslanika jer zahtijevaobezbje|ivanje posebnih sredstava uBud`etu Crne Gore za 2010. za njegovuprimjenu, kao i zbog uvo|enja tzv. korpo-rativnog volonterizma "preko kojeg mo`edo}i do zloupotrebe rada zapo{ljenih odstrane poslodavca (ustupanje zapo{ljenihbez njegove saglasnosti)".

U prijedlogu zakona nevladinog sek-tora stoji da "volonteri podr`ani od straneposlodavaca (u daljem tekstu: korporativnivolonteri) su radno anga`ovani i stimulisaniod strane poslodavca da tokom radnogvremena svoje vje{tine i znanja posveterazvoju zajednice kroz obavljanje volonter-skih aktivnosti".

"Korporativni volonteri realizujuvolonterske aktivnosti preko organizatoravolonterskog rada na osnovu sklopljenog

ugovora organizatora volonterskog rada saposlodavcem. Vrijeme provedeno na volo-nterskoj aktivnosti za korporativnog volo-ntera regulisano je ugovorom iz stava 2ovog ~lana i ne mo`e trajati du`e od 16~asova mjese~no. Dnevnice i ostali tro{kovikoje ima korporativni volonter na volonter-skim aktivnostima definisanim ugovorom saorganizatorom volonterskog rada, padajuna teret poslodavca", navodi se u prijed-logu zakona koji je predalo {est poslanika.

Stojkovi} navodi da je prijedlogomzakona koji su predali poslanici predvi|enoda poslodavac zaklju~uje sa organizatoromvolonterskog rada ugovor o volontiranjuzapo{ljenog, bez njegove saglasnosti, {to je

u suprotnosti sa odredbama Zakona oradu, kojim je predvi|eno da zapo{ljeniprilikom zapo{ljenja zaklju~uje ugovor oradu u kojem je precizirano mjesto rada ivrsta poslova u stepenu {kolske spreme,odnosno nivou zanimanja koje obavlja, uzodgovaraju}u zaradu.

" Prema okviru oba prijedloga zakonaobavljanje volonterskog rada je koncipiranokao dobrovoljno i besplatno, kao i daugovor o volonterskom radu zaklju~ujuvolonter i organizator volonterskog rada, ane poslodavac. Stoga je korporativni volo-terizam u potpunoj suprotnosti ne samo saZakonom o radu, ve} i sa konceptom pri-jedloga zakona kojim se `eli urediti volo-

Volontiranje nije dio acquisa, iako Ugovor iz Amsterdama poznajeDeklaraciju 38 o volonterskim servisima. U tom dokumentu se navodi da Evropska zajednica prepoznaje zna~aj

volonterskih servisa za razvoj dru{tva, te ohrabruje i podsti~e evropsku dimen-ziju volonterskih organizacija.

U Lisabonskoj strategiji iz 2005. identifikuju se volonterske inicijative i kor-porativni volonterizam kao jedni od klju~nih faktora odr`ivog razvoja ~itaveEvrope kojim se podsti~e inovativnost i kompetitivnost.

Me|utim, u EU itekako ra~unaju na volonterski rad jer u prosjeku on ~ini5% bruto dru{tvenog proizvoda (BDP) u dr`avama ~lanicama.

"To zna~i da bi Crna Gora, ako bi dostigla taj procenat, godi{nje imala oko150 miliona eura od volonterskog rada", kazao je Milo{evi}.

Crnogorska Vlada se u svom Prijedlogu zakona o volonterskom radu poz-vala na obavezu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju.

OOOODDDD VVVVOOOOLLLLOOOONNNNTTTTEEEERRRRAAAA PPPPEEEETTTT OOOODDDDSSSSTTTTOOOO BBBBDDDDPPPP

Uizvje{taju "Volonterizam u Evropskoj uniji", objavljenom 2009, od straneObrazovne, audio-vizuelne i kulturne izvr{ne agencije (EAC-EA) i

Generalnog direktorata za obrazovanje i kulturu Evropske komisije (DG EAC)pored detaljnog pregleda ovog pitanja u EU, u smislu zakonodavnog okvira ipostoje}ih praksi, uz obilje statisti~kih podataka, nacionalnih izvje{taja i drugihnalaza, daje se i niz preporuka organizatorima volonterskog rada, dr`avama~lanicama i samoj EU.

Tako se organizatorima volonterskog rada savjetuje da rade naunaprije|enju upravljanja volonterskim resursima, ohrabruju se da koriste sred-stva akreditacije, kao i da obezbje|uju obuke za volontere, pove}avaju nivotransparentnosti volonterskog sektora i koordiniraju volonterski sektor.

Samim dr`avama ~lanicam se preporu~uje da usvajaju i rade na unapri-je|enju zakonodavnog okvira, podr`avaju volonterizam me|u razli~itimdru{tvenim grupama, podi`u nivo dru{tvenog priznanja volonterizma, razvijajuodgovaraju}e procedure primjenjive na volonterstvo, kao i znanja o volonter-stvu i vezanim bazama podataka, uspostavljaju infrastrukturu koja mo`epodr`ati razvoj volonterizma, i daju podr{ku korporativnom volonterstvu.

PPRREEPPOORRUUKKEE EEUU

Anka Stojkovi}

6Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . T ema b r o j a

nterski rad", navodi Stojkovi}.Milo{evi} negira da prijedlog iza kojeg

stoji njegova organizacija predvi|a zah-vatanja iz bud`eta za 2010, poja{njavaju}ida su izdvajanja predvi|ena tek za 2011.

"Volonterski rad je resurs dr`ave. Ali,u to neko mora investirati, ne mo`e sesamo od sebe pokrenuti. Praksa pokazujeda je odnos investiranja u volonterski rad idobiti od njega 1:3", nagla{ava Milo{evi}.

On podsje}a da je korporativnovolontiranja praksa u svijetu.

"Za{to neko ne bi neko oti{ao iz svojekompanije i odr`ao ~asove o svojoj profe-siji u nekoj {koli? To nije ustupanje drugojfirmi i ne postoji mogu}nost zloupotrebeod poslodavca", podvukao je Milo{evi}.

On ocjenjuje da vladin prijedlog gu{i`elju za volonterskim radom jer je njime,izme|u ostalog, predvi|eno da "volonter

mo`e biti... lice koje je radno sposobno"."To podrazumijeva ljekarsko uvjerenje

koja ko{ta 40 eura, a za maloljetne volon-tere je potrebna dozvola roditelja. Dalje,organizator volonterskog rada treba da platiosiguranje volonteru u slu~aju povrede, ida ugovore o volonterskom radu dostaviZavodu za zapo{ljavnja u roku od tri dopet dana. Takva rje{enja jednostavno elim-ini{u `elju za volonterski radom", upozorioje Milo{evi}.

Stojkovi} se ne sla`e sa tom ocjenom. Iako je prijedlog nevladinog sektora, u

koji je Evropski puls imao uvid, naslovljenkao Prijedlog zakona o volonterskom radu,Stojkovi} ka`e da je Skup{tini dostavljenPrijedlog zakona o volonterizmu od straneposlanika.

"^lan 8 vladinog prijedloga glasi: "vo-lonter mo`e biti doma}e i strano fizi~kolice koje je: radno sposobno lice ili je licesa invaliditetom koje je osposobljeno zaobavljanje odre|enog volonterskog rada.Zabranjeno je iskori{}avati i zloupotreblja-vati volontera, u svrhu sticanja ili pove}anjadobiti." Imaju}i u vidu da volonterski radnije {to i volonterizam u {irem smislu i davladin prijedlog sadr`i odredbu kojom seutvr|uje da je, organizator volonterskograda du`an da prijavi volontera na osigu-ranje za slu~aj povrede ili profesionalnogoboljenja za vrijeme volonterskog rada, kaoi da propisuje posebnu za{titu naro~itomaloljetnih volontera, u skladu sa propisi-ma o za{titi na radu, jasno je da lice kojevolontira mora biti sposobno za vr{enjekonkretnog volonterskog rada, a {to seodnosi i na lice s invaliditetom", navodiStojkovi}.

Milo{evi} ka`e da je najve}i paradoksvladinog prijedloga zakona to {to sezabranjuje organizatorima anga`ovanjevolontera u akciji koja je u njihovomdomenu djelatnosti: "Tako ekolo{ka organi-zacija ne smije da anga`uje volontere uakciji ~i{}enja, zato {to je to njen domendjelatnosti!?".

Milo{evi} nagla{ava da su u njihovojverziji zakona uklju~ili modele iz relevant-nih dokumenata Ujedinjenih nacija, SavjetaEvrope, principe koji su sadr`ani u osnovn-im i najzna~ajnijim dokumentima koji sebave tom tematikom, ali i potrebe CrneGore.

U svakom slu~aju, Crna Gora bi usko-ro trebala da dobije zakon koji }e tretiratipitanje volontiranja. Ostaje da vidimokakav i koliko su na{i gra|ani spremni zavolonterski rad.

Grupa nevladinih organizacija zatra`ila je od predsjednika Skup{tine CrneGore Ranka Krivokapi}a da iz procedure povu~e vladin Prijedlog zakona

o volonterskom radu, koji je u odnosu na Zakon o volonterizmu, dobio pred-nost na sjednici zakazanoj za april.

Usvajanje prijedloga Ministarstva rada i socijalnog staranja, kako se navo-di u pismu upu}enom Krivokapi}u, imalo bi dalekose`ne posljedice na dru{tvou cjelini - negativan uticaj na promociju i razvoj volonterizma u Crnoj Gori,status radnika i legalizaciju "crnog" tr`i{ta rada, te razvoj me|unarodne sarad-nje i evropskih integracija.

"U prvom momentu, postojala je nada da }e se na}i na~in da se dva pri-jedloga usaglase, ali se ispostavilo da prijedlog Ministarstva rada i socijalnogstaranja, na`alost, tretira ovu problematiku isklju~ivo kroz prizmu Zakona oradu i da ne stvara povoljan ambijent za razvoj volonterizma, ve} upravo obr-nuto", stoji u pismu.

Navodi se da Zakon o volonterskom radu nije u skladu sa Strategijom zarazvoj volonterizma u Crnoj Gori, sa Strategijom inkluzivnog obrazovanja kojapredvi|a volonterizam na lokalnom i nivou ustanova i razvijanje programa asis-tencije u u~ionici.

"Taj prijedlog name}e obavezu sklapanja Ugovora o volonterskom raduza sve volonterske aktivnosti - pa ~ak i kada su one u trajanju od jednog sata,ad-hoc aktivnosti poput pomo}i volontera u vanrednim situacijama: poplava-ma, po`arima i sl. na kojima se zasniva princip civilne za{tite zemlje - {toonemogu}ava pravovremeno sprovo|enje aktivnosti i demotivi{e gra|ane daaktivno djeluju", pi{e u pismu nevladinih organizacija.

NVO ocjenjuju da prijedlog ministarstva nije u skladu sa Strategijom zasaradnju sa NVO, Strategijom razvoja socijalne za{tite starih lica, Strategijom zaintegraciju osoba sa invaliditetom u Crnoj Gori jer skoro da onemogu}ava per-sonalnu asistenciju i ugro`ava slobodu udru`ivanja i organizovanja osoba sainvaliditetom.

"Nije u skladu sa Nacionalnim planom akcije za mlade (zabranjuje volon-terske aktivnosti mla|ih od 15 godina - dok Univerzalna deklaracija o volon-terizmu podr`ava pravo svake `ene, mu{karca i djeteta da se slobodno orga-nizuje i postane volonter). Sprovo|enje ovog Zakona bi zna~ilo da }e biti pro-tiv zakonito anga`ovanje djece u orgaizacijama, primjera radi, gorana upo{umljavanju, ~i{}enju dvori{ta", pi{u NVO.

Sa druge strane, dodaje se u pismu, Zakon o volonterizmu je potpuno uskladu sa potrebama crnogorskog dru{tva, kao i me|unarodnim standardima ipreporukama datim u Studiji EU o volonterizmu koje ka`u se da pravni okvirtreba da olak{a a ne da kontroli{e i obeshrabruje volontiranje.

KKKKRRRRIIIIVVVVOOOOKKKKAAAAPPPPIIII]]]] DDDDAAAA PPPPOOOOVVVVUUUU^̂̂̂EEEEVVVVLLLLAAAADDDDIIIINNNN PPPPRRRRIIII JJJJEEEEDDDDLLLLOOOOGGGG

7Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . Ana l i z a

Vlada je po-stala nervoz-

na! Ovakav uti-sak ne proizvodisamo premijerkoji je otvorio

frontove prema Srbiji i Hrvatskoj povo-dom teme pod naslovom "organizovanikriminal", nego se u tu sliku neo~eki-vano po~ela uklapati i ministarka zaevropske integracije Gordana \urovi}.

Premijer \ukanovi} optu`uje Srbi-ju da potkopava temelje dr`avne neza-visnosti aluzijama da se Crna Gora nebori dovoljno protiv organizovanogkriminala, a Hrvatsku da organizuje iomogu}ava Ratku Kne`evi}u da blatipojedince iz vlasti Crne Gore, dokministarka \urovi} ostaje istrajna unamjeri da ne objelodani {to je Vladaodgovorila na pitanja iz UpitnikaEvropske komisije. Uzalud je presudioUpravni sud da ti odgovori ne smijubiti tajna, uzalud praksa iz Hrvatske iMakedonije ka`e da vladino vi|enjestanja u svim sektorima u dr`avi morabiti obnarodovano istovremeno kadasu sa njim dobili priliku upoznati se islu`benici Komisije u Briselu i uzaludse Vlada zaklinje u posve}enost evrop-skim vrijednostima. Jer jedna od njih jei transparentnost institucija vlasti, kojesu du`ne da javnosti podnose ra~uneo tome {to rade.

Vlada i ministarka \urovi} su for-malno na{li izlaz - na presuduUpravnog suda odgovori}e tako {to }edonijeti novo rje{enje o tome daodgovori moraju ostati tajna sve doktraje proces komunikacije sa Komisijomu susret njenom mi{ljenju o tome da li

Crna Gora mo`e ste}i status kandidataza ~lanstvo u EU. U novom rje{enju }etakav stav Vlade biti ne{to detaljnijeobrazlo`en, ~ime }e, kako vjeruje\urovi}, biti sprovedena presudaUpravnog suda, koji je, izme|u ostalog,utvrdio da Vlada nije dala dovoljnoargumenata za svoje stanovi{te.

Formalnosti na stranu, ovdje jepravo pitanje za{to Vlada krije podatkei ocjene koje je poslala Briselu? Da lise, mo`da, pla{i da }e javnost u timodgovorima prona}i jednostrane inepotpune, ili ~ak falsifikovanepodatke? Da li }e se na kraju ispostavi-ti da je Vlada poku{ala da obmaneBrisel? Ko to sumnja ima dobre razlogepo{to je u nacrtu odgovora koji seodnose na slobodu medija Vlada sakri-la najnovije drakonske presude nezav-isnim medijima.

Tako|e, vrlo je ~udno obja{njenjeministarke za evropske integracije za{tojavnost ne smije ni{ta znati: "Ne mo`eme niko ubijediti da }e to (objavljivan-je odgovora, prim. autora) na ina~ekontaminiranoj i politizovanoj sceni uCrnoj Gori neko dobronamjerno isko-ristiti. Ali, ne na ra~un ugleda Vlade, to

nije argument za test javnog interesa,nego na ra~un zbunjivanja obi~noggra|anina i na ra~un zbunjivanja EKkoja je partner u procesu".

Ovdje ispada da }e kriti~ki nastro-jeni mediji sva{ta napisati i sve u~initida javnosti predo~e samo ono {to nevalja. Pitanje bez odgovora je za{to bito radili ako Vlada opet nijepoku{avala da uljep{ava stvarnost.Vlada kao da ne mo`e sve odgovorestaviti na svoj sajt i na taj na~in

demantovati "zlurade novinare", kakoneki u Vladi opisuju ~lanove redakcijanezavisnih medija.

Da Brisel nije ba{ naivan pokazaoje tako {to je poslao 670 dodatnihpitanja, {to je neobi~an rekord, po{toje Hrvatska, recimo, imala svega stot-injak pitanja. A {ef Delegacije EULeopold Maurer nagovijestio je za{tosu stigla nova pitanja: "Svi eksperti neznaju kakva je Crna Gora i njenizakoni. Oni moraju precizno da znajukakva je situacija ovdje, i za to supotrebna dalja pitanja... Moje kolege,koje su odgovorne za nove oblasti,uglavnom vladavinu prava, pogledali suodgovore na Upitnik, i dodatna pitanjau tom procesu su normalna da bi seshvatili odgovori i kakva je Crna Gora".

I, dok se Vlada pla{i suda javnos-ti i testa svoje iskrenosti, a Brisel spre-ma svoje mi{ljenje, iz SAD je nedavnostiglo njihovo vi|enje situacije u CrnojGori. U novom izvje{taju o stanju ljud-skih prava u svijetu tokom pro{legodine, koji je u Va{ingtonu predstavi-la dr`avna sekretarka Hillary Clinton,za Crnu Goru se ka`e da je karakteri{u"neefikasno sudstvo i politi~ki pritisak

na tu granu vlasti, lo{i uslovi uzatvorima, neosnovana hap{enja, mal-tretiranje osumnji~enih u pritvoru odstrane policije i njena neka`njivost...".

Me|u problemima State depart-ment isti~e i fizi~ke napade na novi-nare, pretjerane nov~ane kazne protivmedija za klevetu, odbijanje pristupainformacijama javnosti i medijima,diskriminaciju `ena, trgovinu ljudima idiskriminaciju etni~kih manjina, poseb-no Roma....

Z A [ T O S U ^ E L N I C I V L A D E C R N E G O R E N E R V O Z N I

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

PPrraavvoo ppiittaannjjee jjee zzaa{{ttoo VVllaaddaa kkrriijjee ppooddaattkkee ii ooccjjeennee kkoojjee jjee ppoossllaallaaBBrriisseelluu?? DDaa llii ssee,, mmoo`̀ddaa,, ppllaa{{ii ddaa }}ee jjaavvnnoosstt uu ttiimm ooddggoovvoorriimmaapprroonnaa}}ii jjeeddnnoossttrraannee ii nneeppoottppuunnee,, iillii ~~aakk ffaallssiiffiikkoovvaannee ppooddaattkkee?? DDaallii }}ee ssee nnaa kkrraajjuu iissppoossttaavviittii ddaa jjee VVllaaddaa ppookkuu{{aallaa ddaa oobbmmaannee BBrriisseell??

Pehpwpsj!lsjkv!ejkbhop{v!////////

8Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . I n t e rv j u

Nedavno objavljeni izvje{taj Ko-miteta za sprije~avanje torture

(CPT) Savjeta Evrope (SE) o Crnoj Goribi}e klju~an za stav Evropske komisijeo ispunjavanju uslova u pogledupo{tovanja ljudskih prava za priznavan-je statusa dr`ave kandidata za ~lanstvo,jer je rije~ o zajedni~kim standardimaSE i EU, ocijenila je urednica programaAkcije za ljudska prava Tea GorjancPrelevi} u razgovoru za Evropski puls.

Koji su navodi iz ovog izvje{ta-ja o Crnoj Gori najupe~atljiviji i za-slu`uju najvi{e pa`nje?

Sigurno je najupe~atljivija ocjenaKomiteta da su u Komanskom mostuzatekli "u`asne" uslove u kojima su`ivjeli ljudi i djeca sa posebnim potre-bama i opis tog stanja, kao i to da na-dle`ni poslije takvog nalaza nijesuodmah smijenili upravu koja je todozvolila.

Veoma je zabrinjavaju}e i to {to sustrani ekperti prona{li bejzbol palice isli~ne alatke za mu~enje po policijskimstanicama i zaklju~ili da je i 2008.godine u policijskom pritvoru u Crnoj

Gori vladao ozbiljan rizik od zlosta-vljanja.

Izuzetno upe~atljivo je i to dadr`ava ni{ta nije odgovorila Komitetu zasprije~avanje torture SE na njihov nalaz,da nije sprovedena odgovaraju}a istra-ga u slu~ajevima prebijanja pritvorenikau ZIKS Spu` 1. septembra 2005.godine,neposredno poslije ubistva {efa policije[}eki}a, kao ni prijava o zlostavljanju

lica kasnije optu`enih za terorizam uslu~aju "Orlov let", iako je Komiteto~ekivao taj odgovor.

Na taj na~in je predo~eno da seovdje forsira neka`njivost, {to je, nar-avno, potpuno suprotno me|unarod-nim standardima koji zahtijevaju

nepristrasnu i efikasnu istragu svakognavoda o zlostavljanju.

S tim u vezi, izuzetno zabrinjava izapa`anje Komiteta da crnogorskitu`ioci i istra`ne sudije jo{ uvijekpokazuju nedozvoljeni nivo tolerancijeprema o~iglednim pokazateljimazlostavljanja - u slu~aju kada i sama`rtva ne prijavljuje zlostavljanje, naprimjer, zato {to se pla{i posljedica, ali

na sebi ima vidljive povrede koje mogubiti posljedica zlostavljanja, recimo, odstrane policije u policijskom pritvoru,istra`ni sudija i tu`ilac su du`ni da semaksimalno zainteresuju za uzrok tihpovreda. To sada zahtijeva reakciju uvidu hitne obuke svih dr`avnih tu`ilacai iskorjenjivanja prakse da sudija ilitu`ilac mo`e da bude nezainteresovanda tako ne{to istra`uje.

[to je neophodno uraditi da bise smanjila mogu}nost kr{enja ljudskihprava i torture u crnogorskimzatvorima?

Ako stvarno `elimo da sprije~imozlostavljanje, neophodno je da sepo{teno sagleda situacija i ustanoveuzroci zbog kojih do toga dolazi. Nekiod njih su navedeni u Izvje{taju, kao{to su nedovoljna obu~enost i malobro-jnost dr`avnih slu`benika u zatvorima idrugim ustanovama zatvorenog tipa.

Samo kod obuke ima dosta posla.Na primjer, pored toga {to svenadle`ne dr`avne slu`benike treba

U R E D N I C A P R O G R A M A A K C I J E Z A L J U D S K A P R A V A , T E A G O R J A N C P R E L E V I ]

V!Dsopk!Hpsj!tf!qpetuj•f{mptubwmkbokf!v!{buwpsjnb

Tea Gorjanc Prelevi}

SSvvee nnaaddllee`̀nnee ddrr`̀aavvnnee sslluu`̀bbeenniikkee ttrreebbaa nnaauu~~iittii {{ttoo ssvvee ssppaaddaa uuaappssoolluuttnnoo zzaabbrraannjjeennoo mmuu~~eennjjee iillii nnee~~oovvjjee~~nnoo ii ppoonnii`̀aavvaajjuu}}ee ppooss-ttuuppaannjjee pprreemmaa lljjuuddiimmaa ii ddjjeeccii.. OOnnii ttrreebbaa ddaa bbuudduu oobbuu~~eennii ii nnaa kkoojjiinnaa~~iinn ddaa oobbuuzzddaajjuu nnaassiillnnee {{ttii}}eenniikkee ttaakkoo ddaa nnjjiihhoovv eevveennttuuaallnnii oottppoorrbbuuddee ssaavvllaaddaann,, aa nnee ii kkaa`̀nnjjeenn pprreebbiijjaannjjeemm,, {{ttoo jjee aappssoolluuttnnoozzaabbrraannjjeennoo ii uu ookkvviirruu UUjjeeddiinnjjeenniihh nnaacciijjaa,, aa kkaammoollii EEUU ii SSEE

9Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . I n t e rv j u

nau~iti {to sve spada u apsolutnozabranjeno mu~enje ili ne~ovje~no iponi`avaju}e postupanje prema ljudimai djeci, oni treba da budu obu~eni i nakoji na~in da obuzdaju nasilne {ti}eniketako da njihov eventualni otpor budesavladan, a ne i ka`njen prebijanjem,{to je zabranjeno i u okviru Ujedinjenihnacija, a kamoli EU i SE.

Da li mislite da je potrebnousvajanje nekih novih zakona ili kon-trolnih mehanizama?

Neophodno je dotjerati i zakonskeodredbe onako kako je to preporu~ioKomitet za sprije~avanje torture, naprimjer, precizirati da svako ima pravoda se odmah po li{enju slobode o tomeobavijesti njegova porodica i da odmahima pravo na pristup i ljekaru iadvokatu. To je i Akcija za ljudskaprava zahtijevala prilikom izrade novogZakona o krivi~nom postupku (ZKP), alije preovladao stav Vlade da se pristupadvokatu odmah po li{avanju slobodepodrazumijeva.

Na `alost, kako je i Komitetzaklju~io, u praksi se i postoje}eokvirne odredbe nijesu podrazumije-vale, tako da preciziranje normi nikomene bi {kodilo.

Nepovoljni izvje{taji Komitetasvake ~etiri godine pokazuju da jeredovan, kontinuirani nadzor nad usva-

janjem njihovih preporuka u Crnoj Gorineophodan.

Da li civilni sektor tu mo`epomo}i i kako?

Prema na{im saznanjima,zatvorenici nemaju dovoljno informaci-ja o njihovim pravima i obavezama,pogotovo u pogledu prava na `albu.

Mnogi nemaju povjerenja ni uupravu zatvora, misle da se sva njihovapisma ~itaju, da }e nastradati jo{ vi{eako prijave zlostavljanje. To jeuobi~ajeno za tranziciona dru{tva, pa suzbog toga dr`ave koje `ele da suzbijunepovjerenje u institucije omogu}ile danevladine organizacije dolaze i uprethodno nenajavljene posjete zatvo-

renim ustanovama i razgovaraju i sanasumi~no izabranim {ti}enicima ili za-tvorenicima o postupanju prema njima.

[to se time posti`e?Na taj na~in se dugoro~no

omogu}ava prevazila`enje nepovjerenjakako zatvorenih lica prema upravi, takoi javnosti u odnosu na po{tovanje ljud-skih prava u zatvorenim ustanovama.

Neke nevladine organizacije ve}pru`aju besplatnu pravnu pomo} uslu~ajevima prijava zlostavljanja, {to je

svakako korisno. Svaki procesuiran ika`njen slu~aj zlostavljanja trebalo bida preventivno djeluje da se takvislu~ajevi ne ponavljaju. Me|utim,~injenica da se u Crnoj Gori maksimal-no razvla~e istrage i krivi~na proce-suiranja dr`avnih slu`benika odgovornihza zlostavljanje, sa o~iglednom tenden-cijom da do|e do zastarjelosti njihovogkrivi~nog gonjenja samo podsti~e nadalja kr{enja prava, umjesto da se to

beskompromisno suzbija kako nala`ena~elo vladavine prava.

Sastali ste se nedavno sa stru-~njacima Evropske komisije. Koji su toevropski standardi koje Crna Goramora zadovoljiti?

Me|unarodni standardi po~inju odUN ugovora i drugih dokumenata,preko ~lana 3. Evropske konvencije oljudskim pravima, detaljnih standarda ouslovima `ivota u zatvoru i drugimzatvorenim ustanovama koje je usvojioKomitet i onih iz presuda Evropskogsuda za ljudska prava. Ti standardi suzajedni~ki i Evropskoj uniji i SavjetuEvrope. Zbog toga }e nedavno obja-vljeni izvje{taj Komiteta za sprije~avanje

torture o Crnoj Gori biti klju~an i zastav Evropske komisije o ispunjavanjuuslova Crne Gore u pogledu po{tovan-ja ljudskih prava za priznavanje statusadr`ave kandidata za ~lanstvo u EU.

Koja su osnovna me|unarodnadokumenta EU koja tretiraju ovuoblast? [to je njima, u najkra}em,predvi|eno?

Pored gore navedenih evropskihstandarda, postoji i Konvencija za spri-je~avanje mu~enja i drugog okrutnog,

ne~ovje~nog i poni`avaju}eg postupan-ja i ka`njavanja iz 1984. godine, kojaje zaklju~ena pod okriljem UN, kojomje, tako|e, zabranjeno mu~enje i drugosli~no postupanje i na osnovu koje jeuspostavljen Komitet za sprije~avanjemu~enja (tzv. CAT) koji odlu~uje i opojedina~nim predstavkama protivdr`ava.

Ovaj Komitet je bio posebno va`anprije nego {to je Crna Gora primljena uSavjet Evrope i priznala nadle`nostEvropskog suda za ljudska prava, jer jebio jedino me|unarodno tijelo kojemsu mogli da se obra}aju ljudi kojima jeCrna Gora prekr{ila pravo na za{titu odmu~enja. Tako je u ~uvenom slu~ajuDanilovgrad (Hajrizi D`email i drugiprotiv SRJ), CAT utvrdio da je SRJ,odnosno Crna Gora odgovorna {to nijesprije~ila i kaznila spaljivanje romskognaselja u Danilovgradu i zahtijevao dase obe{tete `rtve tog kr{enja, {to posli-je jeste u~injeno, ali i da se kazneodgovorni, {to nije u~injeno, ve} jedozvoljeno da do|e do zastarjelostitako da za to niko nikada nije krivi~noodgovarao.

Me|utim, i dopu{tanje zastarjelostije krivi~no djelo za koje bi neko treba-lo da odgovara, ali time se u CrnojGori tek niko od nadle`nih nikada nijebavio.

V. @UGI]

MMnnooggii zzaattvvoorreenniiccii nneemmaajjuu ppoovvjjeerreennjjaa nnii uu uupprraavvuu zzaattvvoorraa,, mmiissllee ddaassee ssvvaa nnjjiihhoovvaa ppiissmmaa ~~iittaajjuu,, ddaa }}ee nnaassttrraaddaattii jjoo{{ vvii{{ee aakkoo pprriijjaavveezzlloossttaavvlljjaannjjee.. TToo jjee uuoobbii~~aajjeennoo zzaa ttrraannzziicciioonnaa ddrruu{{ttvvaa,, ppaa ssuu zzbbooggttooggaa ddrr`̀aavvee kkoojjee `̀eellee ddaa ssuuzzbbiijjuu nneeppoovvjjeerreennjjee uu iinnssttiittuucciijjeeoommoogguu}}iillee ddaa nneevvllaaddiinnee oorrggaanniizzaacciijjee ddoollaazzee ii uu pprreetthhooddnnoo nneennaa-jjaavvlljjeennee ppoossjjeettee zzaattvvoorreenniimm uussttaannoovvaammaa ii rraazzggoovvaarraajjuu ii ssaannaassuummii~~nnoo iizzaabbrraanniimm {{ttii}}eenniicciimmaa iillii zzaattvvoorreenniicciimmaa oo ppoossttuuppaannjjuupprreemmaa nnjjiimmaa

^̂iinnjjeenniiccaa ddaa ssee uu CCrrnnoojj GGoorrii mmaakkssiimmaallnnoo rraazzvvllaa~~ee iissttrraaggee ii kkrriivvii~~nnaapprroocceessuuiirraannjjaa ddrr`̀aavvnniihh sslluu`̀bbeenniikkaa ooddggoovvoorrnniihh zzaa zzlloossttaavvlljjaannjjee,, ssaaoo~~iigglleeddnnoomm tteennddeenncciijjoomm ddaa ddoo||ee ddoo zzaassttaarrjjeelloossttii nnjjiihhoovvoogg kkrriivvii~~nnooggggoonnjjeennjjaa ssaammoo ppooddssttii~~ee nnaa ddaalljjaa kkrr{{eennjjaa pprraavvaa,, uummjjeessttoo ddaa ssee ttoobbeesskkoommpprroommiissnnoo ssuuzzbbiijjaa kkaakkoo nnaallaa`̀ee nnaa~~eelloo vvllaaddaavviinnee pprraavvaa

10Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . Doga|a j i i l i ~ n o s t i k o j i s u o b l i k ova l i Ev r opu

Ideali kojima sedanas rukovodi

Evropa zasnivajuse, izme|u osta-log, na demo-kratiji i po-{tovanju ljudskih

prava, ali oni su, uglavnom, proizvodere prosvjetiteljstva, bur`oaske i indus-trijske revolucije.

Ne mo`emo re}i da sli~nih idealanije bilo i prije tog vremena. No, oni sublijedili u pore|enju sa snagom i utica-jem jednog pravca duhovnog i filozof-skog razmi{ljanja koji je, a u nekojmjeri i danas to radi, uobli~avao pos-tupke i misli Evropljana skoro hiljadugodina. Rije~ je o hri{}anstvu i "glasu"crkve kao njegovoj institucionalnojformi, koji su dugo i intezivno uticali naskoro svaki aspekt `ivota ljudi nastarom kontinentu. Hri{}anstvo jenastalo kao jevrejska sekta u isto~nom

Mediteranu, sredinom 1. vijeka, madase veliki broj na~ela koji se nalaze uNovom zavjetu mogu na}i u spisimasekte Esena koja je djelovala na teritorijiPalestine vijek ranije. Najraniji razvoj seodvijao pod vo|stvom Dvanaest apos-tola, posebno SSvveettoogg PPeettrraa i AAppoossttoollaaPPaavvllaa. Od po~etka je hri{}anstvo biloizlo`eno progonima jevrejskih religijskihvo|a, koji se nijesu slagali sa u~enjimaapostola, a u odre|enim slu~ajevimazavr{avali su se i smr}u ranih Hri{}ana.

Uslijedili su progoni {irih razmjeraod strane vlasti Rimskog carstva, a prvisu zabilje`eni 64. godine, kada ih je carNNeerroonn optu`io za veliki po`ar u Rimu.

Prema crkvenom predanju, podNeronovim progonima, rane crkvenevo|e Petar i Pavle iz Tarsusa su ubijeniu Rimu dok istorijska nauka ima nekesumnje u ovakav slijed doga|aja. Dalji,rasprostranjeniji, progoni desili su se zavrijeme vladavine DDeecciijjaa i DDiiookklleecciijjaannaa.Progoni carstva su prestali u 4. vijeku

kada je KKoonnssttaannttiinn II izdao Milanskiedikt, 313. godine, a 27 februara 380.godine car TTeeooddoossiijjee II donio je zakonkoji je Hri{}anstvo proglasilo za dr`avnureligiju Rimskog carstva. Konstantin je,tako|e, prihvatio na~ela Prvog sabora uNikeji 325. godine, koji se bavioArijanskim jereticima, koji su negiralibilo kakvu bo`ansku prirodu u Isusu) iformulisao nikejske simbole vjere kojise i danas koriste u katoli~koj, pra-voslavnoj, anglikanskoj i u mnogim pro-tenstantskim crkvama.

Sa opadanjem i padom Rimskogcarstva na zapadu, papstvo prerasta upoliti~kog igra~a, a to prvo postaje

vidljivo kod PPaappee LLaavvaa i njegove diplo-matske aktivnosti kod Huna i Vandala.Crkva ulazi i u dug period misionarskeaktivnosti i ekspanzije kod raznih ple-mena. Oko 500. godine SSvveettii BBeenneeddiikkttje ustanovio tzv. manastirska pravila.Manastiri su doprinijeli usponu mnogihranih centara u~enja, a prije svegaKarolin{ke renesanse. Od 7 vijeka,islam je osvojio mnoge '"hri{}anskezemlje" Bliskog istoka, Sjeverne Afrike i[panije, rezultiraju}i povla~enjemhri{}anstva sa tih podru~ja i brojnimvojnim pokretima, uklju~uju}i Krsta{keratove, {pansku Rekonkvisu i ratoveprotiv Osmanlija. Srednji vijek je doniovelike promjene u crkvi uobli~avaju}icrkvenu strukturu i administraciju,posebno za vrijeme GGrrgguurraa II. U 8.vijeku, ikonoborstvo je postalo velikiproblem u Vizantiji sve dok DrugiVaseljenski (ekumenski) sabor nije pre-sudio u korist ikona. Tako|e, na zapaduod 11. vijeka, stare katedralne {kole suse razvile u univerzitete, u Parizu,Oksfordu, Bolonji. U po~etku samopredaju}i teologiju, polako su dodavalipredmete kao {to su medicina, filozofi-ja i pravo, postaju}i time direktni preci

Pi{e: Milo{ Vukanovi}

////////

R E L I G I J A K O J A J E V J E K O V I M A U O B L I ^ A V A L A M I S L I I P O S T U P K E E V R O P L J A N A

Isj|~botuwp!.!kfebo!pe!ufnfmkb!Fwspqf

HHrrii{{}}aannsskkaa ccrrkkvvaa nnaa ttlluu EEvvrrooppee jjee oodd ssvvoogg ppoo~~eettkkaa iizzvvrr{{iillaa jjaakk uuttii-ccaajj nnaa kkuullttuurrnnee,, eettii~~kkee,, mmoorraallnnee ii ppoolliittii~~kkee pprraavvccee kkoojjiimmaa ssuu sseerruukkoovvooddiillee ddrr`̀aavvee nnaa ttlluu ssttaarroogg kkoonnttiinneennttaa

Unutra{njost bazilike Svetog Petra u Rimu

11Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . Doga|a j i i l i ~ n o s t i k o j i s u o b l i k ova l i Ev r opu

modernih zapadnih institucija obrazo-vanja. U sukobu sa osobama i zajedni-cama koje su "odstupale od ustaljenihnormi" crkva je sprovodila okrutna mu-~enja i ratove ~iji su izvanredni primjeriKrsta{ki rat protiv Katarena u Fra-ncuskoj, progon Bogoumila na Balkanui mo}na inkvizicija.

U periodu od 7. do 13. Vijeka,hri{}anska crkva je pro{la kroz poste-peno otu|ivanje njenih djelova, {to jerezultiralo tzv. Velikom {izmom 1054godine - podjelom na latinsku ili zapad-nu, tj. Rimokatoli~ku crkvu i isto~nu, utom periodu dominantnu, Gr~kupravoslavnu crkvu. Ove dvije crkve senijesu slagale oko niza administrativnih,liturgijalnih i doktrinarnih tema. Poredcrkvenih prepucavanja i rasprava, razlogcijepanja je prili~no jednostavan. Poslijeostvarivanja dominacije na Mediteranu iEvropi, hri{}anska crkva je imala petglava, odnosno pet patrijarha. Rim,Kontantinopolj, Antiohija, Jerusalim iAleksandrija su bila sjedi{ta ovih patri-jarha. Ipak, politi~kom dominacijomVizantijskog cara, bukvalno nad ~etiri, alii stalnim pritiskom nad Rimom, primatKonstantinopolja se dugo nije dovodio upitanje. Gubitkom Bliskog istoka pod

napadima Arapa, stvaranjem CarstvaKKaarrllaa VVeelliikkoogg i opadanjem politi~ke mo}iVizantije, situacija se itekako promijenilau korist Rima. Jasno je da je bilo brojnihve}ih i `ustrijih crkvenih rasprava prije1054.godine, ali bi one uvijek bilerije{ene ili zveckanjem vizantijskogoru`ja ili potrebom ja~e saradnje uslijedugro`enosti hri{}anstva sa mnogih strana.Poslije 11. vijeka, Vizantija je bila upovla~enju, napadnuta sa svih strana i u

nemogu}nosti da ostvari primat ~ak inad crkvama koje su, u crkvenom smis-lu, i proiza{le iz nje (zbog ~estih ratovasa tim pravoslavnim dr`avama, ali i prin-cipa autokefalnosti), dok je Rim vladaosuvereno nad sve mo}nijim kraljevstvimazapada. U takvoj situaciji, za Rim nijebila prihvatljiva ravnopravnost sa isto-~nim patrijarhom. Postojali su i daljinapori za ponovnim ujedinjenjem. No,razli~ita stanovi{ta u vezi crkvenih pitan-ja a prije svega razli~ito ure|enje, kojese odlikuje u centralizaciji katoli~kecrkve sa jednim patrijarhom - Papom, iautokefalnosti nezavisnih isto~nih crkvi,

su uvijek ko~ili te napore.Hri{}anska crkva na tlu Evrope je

od svog po~etka izvr{ila jak uticaj nakulturne, eti~ke, moralne i politi~kepravce kojima su se rukovodile dr`avena tlu starog kontinenta. Hri{}ani suprenijeli isto~nu filozofiju i inkorporiralije na zapad, hri{}anska crkva je postala~uvar znanja starog svjeta i bila pokre-ta~ intelektualnog i kulturnog pokreta unajtamnijim periodima Evrope. Pokr{ta-vanjem odre|enog varvarskog naroda iliplemena, otpo~injao je proces kulturnoguspona ne samo u datoj zajednici, negoi socijalnog preobra`aja tj. unapre|enjafeudalnog dru{tvenog sistema koji jepresudan za stvaranje srednjevjekovnihdr`ava. Uslijed svoje prilagodljivosti,crkva je ~esto usvajala stare paganskekulturne tekovine i obi~aje ne uni{tava-ju}i time odre|ene kulturne specifi-~nosti mnogih naroda.

Iako je zaslu`na za prvi kulturniuspon Evrope, crkva je svaki sljede}iitekako poku{ala da uspori. Naime,svaki noviji filozofski, nau~ni i kulturniuspon, koji bi i na najmanji na~inugrozio njenu apsolutnu dominaciju,bio je `estoko sankcionisan. Inkvizicija,progoni jeretika i mislioca, vjerskiratovi, unutar crkveni sukobi, koji sudesetkovali populaciju Evrope i ote-`avali njen kulturni i nau~ni razvoj zau-vijek su okrvavili ruke mnogih crkvenihgrupa. Ekonomska gramzivost i finansi-jska mo} prili~no su uticali na averzijumnogih ka crkvi.

Dana{nja sekularna Evropa duguje

mnogo hri{}anstvu. Voljeli religiju ili nesvaka je zna~ajno uticala na tok istori-jsko-kulturnog razvoja prostora nakojem se nalazimo, kao i na mentalitet,moralna shvatanja i filozofiju. Hri{}anst-vo je Evropi dalo velika kulturna i filo-zofska dostignu}a, ali i negativne lekci-je iz kojih je nau~ila {to ne treba radi-ti. Poslije hiljadu i po godina, prete`noneuzurpirane dominacije, hri{}anstvo injene doktrine u mnogome su obliko-vali temelje dana{nje Evrope.

Autor je saradnik na programima uCentru za gra|ansko obrazovanje

HHrrii{{}}aannssttvvoo jjee EEvvrrooppii ddaalloo vveelliikkaa kkuullttuurrnnaa ii ffiilloozzooffsskkaa ddoossttiiggnnuu}}aa,,aallii ii nneeggaattiivvnnee lleekkcciijjee iizz kkoojjiihh jjee nnaauu~~iillaa {{ttoo nnee ttrreebbaa rraaddiittii

Druga velika {izma, tj. raskol, reformacija, dovela je do cijepanja zapadnecrkve. Martin Luter je 1517. godine protestvovao protiv prodaje indulgen-

cija (par~eta papira s kojim je crkva garantovala oprost za grijehe, a mogao sedobiti za novac ili zemlju). Ubrzo je razvio svoj protest, negiraju}i nekolikoklju~nih teza katoli~ke doktrine. Cvingli ([vajcarska) i Kalvin (Holandija) su nas-tavili sa kritikom katoli~kog u~enja i molitve. Ove su promjene dovele dopokreta pod imenom protestantizam, koji je odbacivao primat pape, ulogutradicije, sedam sakramenata (crkvenih tajni), i drugih doktrina i praksi.Reformacija Engleske je po~ela 1534. godine, kada je kralj Henri VIII proglasiosam sebe glavom engleske crkve. Od 1536. godine, manastiri {irom Engleske,Velsa i Irske su raspu{teni. U odgovoru na reformaciju, Katoli~ka crkva jeotpo~ela proces reforme i preporoda, poznat kao protivreformacija ili katoli~kareforma. Na Koncilu u Trentu klarifikovane su i prilago|ene katoli~ke doktrine.

Tokom sljede}ih vjekova, tenzije izme|u katolika i protestanata postale suisprepletane sa politi~kim borbama izme|u evropskih dr`ava. [irom Evrope,razlike izazvane reformacijom dovele su do provale religijskog nasilja i douspostavljanja razli~itih dr`avnih religija u zapadnoj Evropi - luteranizam udijelovima Njema~ke i Skandinaviji i anglikanizam u Engleskoj. Na kraju, overazlike su rezulturale izbijanjem konflikata u kojim je religija imala zna~ajnuulogu. Tridesetogodi{nji rat, engleski gra|anski rat i francuski vjerski ratovi suizraziti primjeri. Odnosi sa isto~nim crkvama su se zao{travali zbog stalnih

poku{aja prekr{tavanja i unijatizma (priznavanja primata Pape).

DDRRUUGGAA VVEELLIIKKAA [[IIZZMMAA

12Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

1.Mo`da nam nije su|eno bilo da

od Hrvata dobijemo autoput, ali smozato usred mrske im Slovenije zaslu`ili~ast prevedenog acquisa. Velika pob-jeda saradnje u regionu bila bi jo{ve}a da se na Brdo kod Kranja nijeispentrao Kosovo-Je-Srce-Srbije prob-lem i da je makar jedan hrvatskiacquis-disk poslat u Beograd. Evropaje rekla da }e pro{irenje biti i daljeprioritet i ostaje da se nadamo, kaoTurci.

Evropa nas je primila u biv{ojTitovoj vili. Ba{ na mjestu gdje jeizgra|ena konferencijska sala bio jenekad bazen, tu je bila i saunica inormalan prostor za {etnju i razmi-{ljanje velikog dr`avnika, kakvi vi{enijesu `anrovski ostvarivi na Balkanu.

Tim prije {to se Milo \ukanovi},premijer, pominje kao najve}a zvijez-da balkanske politike, gra|ani CrneGore su privilegovani da izbliza videkoja je mjera dana{njeg uspje{nogregionalnog vo|e. Nekada britvastipoliti~ar krenuo je pravim putem,nanju{io vrijednost public relations-a,odlu~an da zapliva u novu eru i opetostavi opoziciju miljama daleko da se

igra 5. oktobra, kao {to smo se mi kaodjeca igrali partizana i Njemaca.

\ukanovi} je, ina~e, promijenio izgradu Vlade. Napustio je stari radnisto nakon dvadeset godina. Bio je tosigurno dirljiv opro{taj. Sada je Vlada ujo{ stro`em centru grada. Parking jepodzemni, da se ofucani radnici ne

ogledaju u sjaju limuzina. Sad se vi{eispred Vlade ne mo`e ni po{teno pres-pavati, a kamoli organizovati {trajk ukojem bi se neko uzjogunio. Unutra jeitalijanski namje{taj, uvezen prekoJadrana, ne gliserima, nego prekolegalne firme premijerovog ortakaToma ^elebi}a. Posao ~ist kao suza,naravno. Sve se nekako modernizuje i

umiva, dopu{ten je internship programza studente u Vladi i uop{te, to je sadajedna evropska izvr{na vlast. Njenoevropejstvo, kao i svako koje nam seservira u pamfletima, po~iva na pet -{est zezalica koje treba po{tovati da bijedan narod izgledao manje divlja~ki.Od Balkana se vi{e i ne o~ekuje, bar

za sada. Niko nije poginuo odavno uCrnoj Gori, zna~i to je jedna stabilnadr`ava. Bolesna logika, ali na `alost tose cijeni i treba svi da budemo sretni,makar vikendom, praznikom ili na prvidan prolje}a.

2. @ena od 65 godina je u svoj

skromni dom primila inspekciju.Skromni dom je kamp ku}ica. Stoji nabrdu Gorica u Podgorici na jednoj~uki, ledini, glavici, kako vam dragoda nazovemo taj dio prirode u kojiobi~no no}u za|u Podgori~ani sumn-jivih navika da bace neko sme}e, iliizma{taju svjetliju budu}nost blago-sloveni kakvim opijatom. E, ba{ je takamp prikolica, vjerovatno "Elanova",iz doba stare voljene dr`ave, bila trnu oku gradskim vlastima koje su do{lida je uklone. Gospo|a je primila inovinare i rekla da }e se, kada jojnegativci iz Doma za vje{anje podignuprikolicu, vratiti nazad ispod najlon-skih zastora. Improvizovala je neki

MMoo`̀ddaa nnaamm nniijjee ssuu||eennoo bbiilloo ddaa oodd HHrrvvaattaa ddoobbiijjeemmoo aauuttooppuutt,, aalliissmmoo zzaattoo uussrreedd mmrrsskkee iimm SSlloovveenniijjee zzaasslluu`̀iillii ~~aasstt pprreevveeddeennooggaaccqquuiissaa.. VVeelliikkaa ppoobbjjeeddaa ssaarraaddnnjjee uu rreeggiioonnuu bbiillaa bbii jjoo{{ vvee}}aa ddaa sseennaa BBrrddoo kkoodd KKrraannjjaa nniijjee iissppeennttrraaoo KKoossoovvoo-JJee-SSrrccee-SSrrbbiijjee pprroobblleemmii ddaa jjee mmaakkaarr jjeeddaann hhrrvvaattsskkii aaccqquuiiss-ddiisskk ppoossllaatt uu BBeeooggrraadd.. EEvvrrooppaajjee rreekkllaa ddaa }}ee pprroo{{iirreennjjee bbiittii ii ddaalljjee pprriirroorriitteett ii oossttaajjee ddaa sseennaaddaammoo,, kkaaoo TTuurrccii

Opwb!wmbeb!j!hvcjuojdjPi{e: Brano Mandi}

13Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

mali na~in ispod drve}a i tuse sklanja od ki{e i vjetra. Danevolja bude manja, sve se todesilo na prvi dan prolje}a, nasjevernoj hemisferi. Ganutljivaje briga vlasti. Mogli su banu-ti i u decembru. Ovako, dok~ekamo lijepo vrijeme isun~ane maratone, mo`emobiti dvostruko zadovoljni. Podbroj jedan: pravna dr`avanaveliko funkcioni{e ~ak i uzaba~enim kutcima na{egkraljevstva. Osim toga,humanost na djelu inepogre{ivo ~ojstvo koje vodira~una o padavinama i kli-matskom tajmingu represivnihmjera, za svaku je pohvalu.Prikolica ne mo`e biti stojnakao crkva na Rumiji, o~igled-no je nije zaka~io DPS-SDP moratori-jum i mora da nestane sa lica zemljekao jedan od najve}ih urbanisti~kihizazova Podgorice koja se pretvara umoderan grad. Samo da je po zakonu.Naprijed u legalizam i legalitet. Bravoza lokalne vlasti i tri put ura zagradona~elnika koji obe}ava narodnukuhinju, of course, samo za one sacrnogorskim paso{em. Postoji vi{e vrstagladi, ali kada je Crnogorac gladan,onda je to stvarno te{ko i za srceujeda. Osim toga, `ale se prodavcikokica da }e i njih da smaknu sa ulica.Ne smije ostati ni{ta {to pulsira `ivo-tom, nijedan trag ljudske komunikaci-je. Zato slu`e bankomati, mugi}i, city

lightovi, i ostala ~udesa. Prosjaci se nera~unaju, oni su privi|enja koja po{tenarijevac ne treba da uzima za ozbiljnu~ulnu predstavu.

3.Toliko smo se eliotnesovski zadubili

u razra~unavanje sa organizovanimkriminalom da nam je promaklo neko-liko bedasto}a, upravo u prvomkom{iluku. Tako smo se svi kolektivnozgranuli da postoje ljudi sa invalidite-

tom. Ta, do ju~e smo takve u CrnojGori macom kr{tavali na ro`destvu ilizaklju~avali da neko ne vidi kako namje loza otanjala. Tek je po~elo da seotkriva na Komanskom mostu. To je,ina~e, jedan dom u kojem djecu vezu-ju konopima za stablo. Tamo je sni-

mljeno i kako jednog dje~aka seksual-no zlostavljaju. Ko mu je kriv kada nijezdrav i ~io, sa barjakom na mitingu ili

handsfree-jem u nekoj od presti`nihbrokerskih ku}a. Mislim da su osobenaru{enog mentalnog zdravlja, kao ilica sa invaliditetom, gubitnici tranzicijeo kojima premijer i klika tako detaljnoi psihoanaliti~ki besjede. Prosto se ljudinijesu sna{li u izmijenjenim okolnosti-ma. Od dr`ave vi{e ne mo`emo o~eki-vati da radi za nas, nego valja, brale,pokazati privatnu inicijativu i pustititr`i{te da izniveli{e sve nepravde.

4. Taxin Shinawatra je

malo svratio, nije nosiocrvenu ko{ulju. Dakle, bio jepotpuno politi~ki korektan,malo je jeo u restoranu A. ipohvalio konobare i ne znam{to tu ima stra{no. Naravnoda niko iz vlasti nije na{ao zashodno da o tome dojavigra|anima Crne Gore, kojimo`da imaju rodbinu naTajlandu i muku mu~e upovodu tamo{njih demon-stracija i raspleta. Slavamedijima, saznadosmo i daje Taxin do{ao ne{to malo daulo`i od po{teno zara|enognovca. Slu~aj Shinawatra jeklasi~ni primjer medijskiisfabrikovanog zapleta. Mediji

su prvo objavili da ~ovjek ima na{paso{. Mediji su javili da se na Tajlanduzakuvalo. Novinari su otkrili da sepomenuti {eta crnogorskim priobal-jem... da nije bilo tih tendencioznihizvje{taja, ne bismo znali ni da ~ovjekpostoji, niti bismo ga dovodili u

politi~ki kontekst, bavili se tamo nekimperifernim prognanikom, kao danemamo dovoljno svojih briga. I, onda}e neko re}i da mediji poma`ugra|anstvu! Ne, {to vi{e informacijadobijamo to smo vi{e nesretni i zato jeprvo pravilo koje bi jedan novinar odugleda trebalo da zastupa - apsolutna{utnja, tihovanje, tibetanska fiksacija najednu ta~ku, recimo prirodne ljepoteCrne Gore i sve tako dok se gra|anipotpuno ne raskrave i zavole ova na{atvrda brda. Tako se brani referendum-ska pobjeda, tako se brani ~ovjekovapotreba da ga ne zasipa{ problemima,ako nijesi siguran da ga se debelo ti~u.

Autor je novinar dnevnog lista"Vijesti"

IITTaaxxiinn SShhiinnaawwaattrraa jjee mmaalloo ssvvrraattiioo,, nniijjee nnoossiioo ccrrvveennuu kkoo{{uulljjuu.. DDaakkllee,,bbiioo jjee ppoottppuunnoo ppoolliittii~~kkii kkoorreekkttaann,, mmaalloo jjee jjeeoo uu rreessttoorraannuu,,ppoohhvvaalliioo kkoonnoobbaarree ii nnee zznnaamm {{ttoo ttuu iimmaa ssttrraa{{nnoo

@@aallee ssee pprrooddaavvccii kkookkiiccaa ddaa }}ee ii nnjjiihh ddaa ssmmaakknnuu ssaa uulliiccaa.. NNee ssmmiijjeeoossttaattii nnii{{ttaa {{ttoo ppuullssiirraa `̀iivvoottoomm,, nniijjeeddaann ttrraagg lljjuuddsskkee kkoommuunniikkaacciijjee..ZZaattoo sslluu`̀ee bbaannkkoommaattii,, mmuuggii}}ii,, cciittyy lliigghhttoovvii,, ii oossttaallaa ~~uuddeessaa..PPrroossjjaaccii ssee nnee rraa~~uunnaajjuu,, oonnii ssuu pprriivvii||eennjjaa kkoojjaa ppoo{{tteenn aarriijjeevvaacc nneettrreebbaa ddaa uuzziimmaa zzaa oozzbbiilljjnnuu ~~uullnnuu pprreeddssttaavvuu

Iako se korupciji u obrazovanju uCrnoj Gori posve}uje mnogo manje

pa`nje nego korupciji u drugimoblastima, realno stanje nedvosmis-leno pokazuje da se ovaj problem nesmije zanemarivati.

Pro{logodi{nja, ali i najnovijaistra`ivanja name}u potreba da seova pri~a aktuelizuje i sprovedu noveakcije u cilju postepenog iskorjenji-vanja ove devijantne pojave iz obra-zovnog sistema.

To je nedavno potvr|eno i krozstudiju javne prakti~ne politike koja

je ura|ena u okviru projekta kojizajedni~ki sprovode Centar za moni-toring (CEMI) i Centar za gra|anskoobrazovanje (CGO), uz podr{kuambasade Republike Njema~ke, aodnosi se na borbu protiv korupcijeu visokom obrazovanju.

Ciljevi studije, ~iji su autori mrAna Seli} i mr Zlatko Vujovi}, suidentifikacija oblasti rizika za posto-janje korupcije u crnogorskim obra-zovnim ustanovama i ustanovamastudentskog i |a~kog standarda, ispi-tivanje efektivnosti prakti~ne politike

koja je do sada bila primjenjivana uborbi protiv korupcije u obrazovanju,predstavljanje alternativnih mehani-zama, koji se ve} koriste u zemljamaEU i u okru`enju ali i predlaganjenove, efektivnije prakti~ne politike.

Kroz ~etiri poglavlja studije de-taljno je obra|en svaki od postavl-jenih ciljeva.

Tako se prvo poglavlje detaljnobavi problemom korupcije u obrazo-vanju, njenim uzrocima, posljedicamai mjestom koje ovaj problem zauzimau politi~ko-socijalnom `ivotu CrneGore. Istovremeno, ovaj dio pru`a iklasifikaciju vrsta i pojavnih oblikakorupcije u obrazovanju, gdje senavodi da se pod pojam korupcijemo`e podvesti spektar najrazli~itijihaktivnosti, poput ocjenjivanja koje nijebazirano na zaslugama, polaganjaispita pod la`nim imenom, ucjenji-vanja studenata i u~enika kupovinomknjige ili priru~nikom koji je napisaoprofesor, iskori{}avanjem i zlostavljan-jem u~enika na razli~ite na~ine(fizi~ki, seksualno) i tome sli~no.

Drugo poglavlje sadr`i analizuizlo`enosti korupciji crnogorskihobrazovnih ustanova i procjenu tre-nutnog nivoa korupcije u njima, aprikazane su i analizirane mjere koje

14Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . Ob ra z ovan j e u f oku su

P O L I T I K A B O R B E P R O T I V K O R U P C I J E U O B R A Z O V A N J U - E F E K T I P R I M J E N EP O S T O J E ] E I P R E P O R U K E Z A D O N O [ E N J E N O V E

Tb!mp|jn!lbespwjnbcvev~optu!ojkf!twjkfumb!

Kroz vi{emjese~no istra`ivanje sprovo|eno u nekoliko faza, prepoznat je nizproblema {ireg pojmovnog odre|enja, kako bi svi segmenti i kanali kroz

koje je koruptivne radnje mogu}e provu}i bili pokriveni. Veoma primamljiv teren za razvoj ove maligne pojave jeste opredjeljivan-

je sredstava iz bud`eta i anga`ovanje nastavnog i administrativnog osoblja. Krozuticaj razli~itih interesnih grupa i uticaj nepotizma ili politi~kog opredjeljenja uslu~aju anga`ovanja nastavnog osoblja udaraju se temelji nedopustivimposljedicama kao {to su koruptivno pona{anje osoblja i nizak nivo kvalitetaobrazovanja uzrokovan nezainteresovano{}u i nemotivisano{}u studenata.Korupcija se u zna~ajnom stepenu manifestuje i kroz proces akreditacije uni-verziteta i fakulteta, gdje se legitimnim "progla{avaju" ustanove koje nijesuadekvatno osposobljene da pru`aju obrazovne usluge, ne primjenjuju standard-izovane upisne kriterijume, a akreditacije dobijaju od strane stru~nih odbora ~ijisu ~lanovi podlo`ni konfliktu interesa.

U studiji se upozorava da se ne smije zanemariti proces javnih nabavki ifinansiranje obrazovnih ustanova, jer je to oblast u kojoj univerziteti u`ivajuvisok stepen autonomnosti i rijetko "pola`u ra~une".

Zaklju~uju se da je evidentno da politika koja se do sada sprovodila popitanju suzbijanja korupcije u obrazovanju nije dovoljno efektna. "To se u nastu-paju}em periodu mora promijeniti, jer je ~injenica da je korupcija jedan odklju~nih problema na putu evropskih integracija Crne Gore, a korupcija u obra-zovnom sektoru je naro~ito va`na zato {to jednoj maloj dr`avi u razvoju nijepotreban kvantitet, ve} kvalitet u obrazovanju, nijesu potrebni diplomci na papiruili Zavodu za zapo{ljavanje, ve} stru~ni i cijenjeni mladi ljudi, visokoobrazovanikadar koji }e izgraditi profesionalni i li~ni integritet u svojoj zemlji i ~ije znanje irad }e doprinijeti njenom budu}em napretku," stoji u dokumentu.

OOSSJJEETTLLJJ IIVVAA PPOODDRRUU^̂JJAA

15Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . Ob ra z ovan j e u f oku su

su se do sada primjenjivale u ciljusuzbijanja ovog problema. Naime,autori analize navode da je za spro-vo|enje zakonske regulative iz oveoblasti nadle`no Ministarstvo prosv-jete i nauke, a da su za kontrolupravilnog poslovanja zadu`eneDr`avna revizorska institucija, Upravaza antikorupcijsku inicijativu,Direkcija za javne nabavke i Komisijaza kontrolu javnih nabavki. Krozanalizu pravnog okvira, medijskogsadr`aja i uz pomo} stavova studena-ta, identifikovane su oblasti odposebnog rizika, a one predstvljaju:anga`ovanje stru~nog osoblja, finansi-jsko poslovanje obrazovnih ustanova,proces ispitivanja i i evaluacije znan-ja, proces primanja u~enika i stude-nata u {kole i fakultete i ostaleoblasti, poput sistema akreditacijenastavnih programa. Nagla{ava se da"u Crnoj Gori postoje slu~ajevi gdjestudenti tvrde da su bili primorani dakupuju knjigu profesora kao uslov zapolaganje ispita".

U tre}em poglavlju izlo`ene surazli~ite prakti~ne politike predlo`eneod strane me|unarodnih organizacijaza suzbijanje korupcije u obrazovan-ju, uklju~uju}i i postoje}i Akcioniplan Ministarstva prosvjete i nauke,prijedlog CEMI-ja, kao i postoje}eprakse u zemljama EU i zemljama uokru`enju. U studiji se predstavljajuprijedlozi UNESCO-a, kojipreporu~uje dugoro~ne strategije,istra`ivanje percepcije ove pojave ianalizu rizika. Tako|e, nabojani suprijedlozi Centra resursa za antiko-rupciju U4, GTZ-a, Njema~kogMinistarstva za ekonomsku saradnju irazvoj, ali i iskustva zemalja iz

regiona.Sadr`aj ~etvrtog poglavlja je

iskazan u naslovu, koji glasi "Prijedlog

mjera suzbijanja korupcije u obra-zovnom sistemu Crne Gore". Ovdjesu kao mjere navedeni, prije svega,

opredjeljivanje sredstava iz bud`eta,anga`ovanje nastavnog i administra-tivnog osoblja, akreditacija univerzite-ta i fakulteta, pra}enje postupkajavnih nabavki, slobodan pristupinformacijama i transparentno finan-sijsko poslovanje obrazovnih ustano-va, zatim ispitivanje i evaluacija

znanja, kako bi se izbjegli nepotizam,prodavanje ocjena ili bilo kakva vrstanedozvoljenih radnji. Dodatno, va`noje raditi na uspostavljanju druga~ijegpona{anja nastavnog i administra-tivnog osoblja, u smislu usvajanjaplanova integriteta, uvo|enjazakonske obaveze predaje imovinskihkartona, pove}anja primanjazapo{ljenih na dr`avnom univerzite-tu, osnivanja institucije studentaza{titnika itd. Na kraju, podjednakova`nim se navodi i podizanje svijestio korupciji i u~e{}e civilnog dru{tva uborbi protiv korupcije u ovoj oblasti.

Studija sadr`i i prijedlog izmjenaAkcionog plana Ministarstva prosvjetei nauke za borbu protiv korupcije uobrazovanju u cilju njegovogpobolj{anja i kvalitetnije i uspje{nijeprimjene.

M.R.-VV.M.

KKaaddaa jjee rriijjee~~ oo bboorrbbii pprroottiivv kkoorruuppcciijjee uu oobbrraazzoovvaannjjuu,, nnee ssmmiijjee sseezzaanneemmaarriittii pprroocceess jjaavvnniihh nnaabbaavvkkii ii ffiinnaannssiirraannjjee oobbrraazzoovvnniihh uussttaannoo-vvaa,, jjeerr jjee ttoo oobbllaasstt uu kkoojjoojj uunniivveerrzziitteettii uu`̀iivvaajjuu vviissookk sstteeppeennaauuttoonnoommnnoossttii ii rriijjeettkkoo ""ppoollaa`̀uu rraa~~uunnee""

EEvviiddeennttnnoo jjee ddaa ppoolliittiikkaa bboorrbbee pprroottiivv kkoorruuppcciijjee uu oobbrraazzoovvaannjjuu nniijjeeddoovvoolljjnnoo eeffeekkttnnaa.. TToo ssee mmoorraa pprroommiijjeenniittii,, jjeerr jjee ~~iinnjjeenniiccaa ddaa jjeekkoorruuppcciijjaa jjeeddaann oodd kklljjuu~~nniihh pprroobblleemmaa nnaa ppuuttuu eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraaccii-jjaa CCrrnnee GGoorree,, aa kkoorruuppcciijjaa uu oobbrraazzoovvnnoomm sseekkttoorruu jjee nnaarroo~~iittoo vvaa`̀nnaa..UU mmaalloojj ddrr`̀aavvii uu rraazzvvoojjuu nniijjee ppoottrreebbaann kkvvaannttiitteett,, vvee}} kkvvaalliitteett uuoobbrraazzoovvaannjjuu,, nniijjeessuu ppoottrreebbnnii ddiipplloommccii nnaa ppaappiirruu iillii ZZaavvoodduu zzaazzaappoo{{lljjaavvaannjjee,, vvee}} ssttrruu~~nnii ii cciijjeennjjeennii mmllaaddii lljjuuddii

Kako je polazna ta~ka u borbi protiv korupcije spremnost da se o ovomproblemu govori javno I otvoreno, neophodno je za takav kriti~ki diskurs

stvoriti povoljnu atmosferu u dru{tveno-politi~kom `ivotu. Stoga, ovaj dokument uklju~uje i nalaze istra`ivanja koje su sproveli CEMI

i CGO, o tome koliko su gra|ani Crne Gore upoznati sa postojanjem ovepojave i da li bi, ukoliko bi imali informaciju, korupciju u obrazovanju i pri-javili. Svega 2/5 gra|ana bi bilo spremno da, eventualne koruptivne radnje, pri-javi nadle`nim organima.

Interesantan, ali veoma pora`avaju}i, podatak do kojeg se u istra`ivanjudo{lo je da ~ak 44 % gra|ana uvjereno da je mogu}e kupiti va`e}u diplomuodre|ene {kole ili fakulteta. Me|utim, zna~ajan broj anketiranih ne zna kometakve slu~ajeve prijaviti - ~ak 36%. Da li je to uprava {kole ili fakulteta,Ministarstvo ili Uprava za antikorupcijsku inicijativu ili NVO sektor, mi{ljenja suvrlo podijeljena, ali su na drugoj strani male razlike u stepenu povjerenja u ovesubjekte. Tako bi korupciju u obrazovanju upravi obrazovnih institucija prijav-ilo 15% gra|ana, dr`avnoj instituciji za borbu protiv korupcije 14%, policiji13%, a nevladinim organizacijama i Ministarstvu prosvjete i nauke jednak broj- 11 % gra|ana. Za neku drugu opciju opredijelio se jedan procenat anketi-ranih, {to ukazuje da su, ipak, prepoznate klju~ne adrese sa kojih bi se moglokrenuti u borbu protiv korupcije u obrazovanju.

KKKKOOOOMMMMEEEE PPPPRRRRIIII JJJJAAAAVVVVIIIITTTTIIII KKKKOOOORRRRUUUUPPPPCCCCIIII JJJJUUUU

16Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . I z mog ug l a

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N K A E V R O P S K E U N I J E

Ovih dana miprolazi kroz

glavu misao kakobi bilo lijepo da,kao Slovenci,imamo mogu}nostp u t o v a n j a

avionom do Rima za 41 euro… Ili,mo`da, kako bi bilo lijepo kad bih moglapre}i ulicu na pje{a~kom prelazu, nerazmi{ljaju}i ho}e li me neko od nemarnihi nervoznih voza~a pregaziti, a tek da nepri~am o tome koliko bih bila sre}na daradim u svojoj struci i ne razmi{ljam koliko}e mi novca od plate ostati kad izdvojimza sve mjese~ne da`bine.

Crna Gora se suo~ava sa te{kimekonomskim i politi~kim problemima.

Na sve strane su gladni radnici odkojih se pojedini hrabro bore za svojaprava, dok drugi i dalje }ute zbog onih kojisu nas dovde doveli. U kazneno-popravn-im i ustanovama za rehabilitaciju na djeluje tortura nad zatvorenicima i {ti}enicima,a niko za to ne odgovara.

Moj prijatelj, koji je korisnik invalid-skih kolica, ne mo`e u}i u ve}inu institu-cija, jer su nepristupa~ne, a moja prijatelji-ca se mora suditi sa onima koji joj ne dajuda sa psom vodi~em u|e na radno mjesto.

Usvajamo zakone, a ve}i dio njih nepo{tujemo.

Predsjednica Vrhovnog suda non-{alantno izjavljuje da je nije briga zaizvje{taj State department-a. Lica sa potjer-nica Interpola lako dobijaju na{e dr`avl-janstvo, dok ljudi koji ̀ ive ovdje po dvade-set godina navodno nemaju uslove za to.

Na{i "vrsni" ljekari, vajni humanisti,dopu{taju da ~ovjek umre u hodnikuUrgentnog bloka, da im se ne bi, kojimslu~ajem, kafa ohladila. I, naravno, opet

niko za to ne odgovara…Mladi ljudi te{ko dolaze do posla, jer

je za poslove u dr`avnoj upravi potrebnajaka veza, pa ako nijesi mamin i tatin sinili k}erka, uzalud ti fakultet - idi i kopajkanale ili kako mi je rekao savjetnik uZavodu za zapo{ljaavanje "prekvalifikuj se ibudi konobarica". Dok na{i zvani~niciizjavljuju kako je sjajno to {to smo nabijeloj Schengen listi jer }e mladi ljudi mo}ida putuju!? Ostaje samo pitanje: sa kojimnovcem, gospodo?

I, gradi se na{a Mahala… zgrade,poslovni centri, bulevari i kru`ni tokovi,

reklo bi se sve je prosperitetno… Isto-vremeno, dobar dio stanovni{tva je na iviciegzistencije. A svima su puna usta Evrope,

svi tr~e}im korakom `ele u}i u Uniju… @ivo me interesuje, da li se iko u na-

{oj Vladi zamislio {to je postavljeno toliko

dodatnih pitanja? Za{to su odgovori sa-kriveni od javnosti? I, na kraju, da li }e ikoi za to odgovarati? Ne, vjerovatno ne}e,

opet }e se to zamazati, a narodu se po-slu`iti pri~a kako je to uobi~ajeni korak uintegracijama, kako je sve to dio procesa.

To nije moja Crna Gora koju `elim uEvropskoj uniji.

Ja `elim da moja Crna Gora na putuevropskih integracija dostigne {vedski stan-dard. @elim da vidim mlade ljude kakoizgra|uju svoj `ivot sopstvenim rukama, ane uz kaficu u Njego{evoj ulici ~ekaju}i daim se neko ~udo desi. @elim da imamizbor aviokompanija ~ije bih povoljne uslu-ge koristila i bez problema otputovala usvoju drugu domovinu Evropu.

Ja `elim da se u mojoj zemlji zna kotu`i, a ko sudi. @elim da pravo i pravdavlada u mojoj zemlji. @elim da moja pri-jateljica ne mora dokazivati na sudu da jeslijepa da bi ostvarila svoje pravo.

@elim da kod mojih roditelja, koji `ivena sjeveru zemlje, mogu oti}i auto putem,a ne da gubim ~etiri sata klackaju}i se uneudobnom autobusu.

@elim vidjeti "zdravu" opoziciju kojane pra{ta gre{ke i nastupa sa konkretnim

prijedlozima, a ne sa praznom pri~om. @elim vidjeti gra|ane koji samostalno

odlu~uju i koji po{tuju pravo drugih, bezobzira na razli~itost.

@elim da uslov za dobijanje posla bu-de stru~nost, a ne rodbinske i politi~ke veze.

@elim da gra|ani reaguju na slu~ajevetorture i da ne dozvole da se to vi{e ponovi.

@elim da vlast slu`i gra|anima CrneGore, a ne oni vlasti.

Takvu Crnu Goru ja `elim u Evropskojuniji i tada bih rado i s ponosom rekla dasam gra|anka evropske Crne Gore.

AAuuttoorrkkaa jjee ppoollaazznniiccaa IIXX ggeenneerraacciijjaa[[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa.. RRaaddii uu UUddrruu-`̀eennjjuu mmllaaddiihh ssaa hheennddiikkeeppoomm CCrrnnee GGoorree((UUMMHHCCGG))

Pi{e: Bojana Lakovi}

////////Wmbtu!eb!tmvaj!hsb}bojnb

@@eelliimm ddaa vviiddiimm mmllaaddee lljjuuddee kkaakkoo iizzggrraa||uujjuu ssvvoojj `̀iivvoott ssooppssttvveenniimmrruukkaammaa,, aa nnee uuzz kkaaffiiccuu uu NNjjeeggoo{{eevvoojj uulliiccii ~~eekkaajjuu}}ii ddaa iimm ssee nneekkoo~~uuddoo ddeessii

JJaa `̀eelliimm ddaa ssee uu mmoojjoojj zzeemmlljjii zznnaa kkoo ttuu`̀ii,, aa kkoo ssuuddii.. @@eelliimm ddaa mmoojjaapprriijjaatteelljjiiccaa nnee mmoorraa ddookkaazziivvaattii nnaa ssuudduu ddaa jjee sslliijjeeppaa ddaa bbii oossttvvaarr-iillaa ssvvoojjee pprraavvoo

@@eelliimm ddaa vvllaasstt sslluu`̀ii ggrraa||aanniimmaa CCrrnnee GGoorree,, aa nnee oonnii vvllaassttii.. TTaakkvvuuCCrrnnuu GGoorruu jjaa `̀eelliimm uu EEvvrrooppsskkoojj uunniijjii ii ttaaddaa bbiihh rraaddoo ii ss ppoonnoossoommrreekkllaa ddaa ssaamm ggrraa||aannkkaa eevvrrooppsskkee CCrrnnee GGoorree

17Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Ribari pred parlamentom, sporisti pogradskim parkovima, bicikli preti~u

autobuse na etanol, slike su koje se moguvidjeti u Stolkolmu, gradu koji je zavrije-dio titulu evropske zelene prijestonice za2010. i to najvi{e zbog na~ina na koji jeuspio smanjiti nivo ugljen dioksida.

Stolkolm je 2009. zabilje`io nivoemisije CO2 od 3,4 tone po glavi stano-vnika, a cilj mu je 3 tone do 2015, dok suu ostatku EU emisije CO2 oko 10 tona poglavi stanovnika i imaju tendenciju rasta.

Da bi dobila takav rezultat, {vedskaprijestonica se koncentrisala na saobra}aj igrijanje, dva sektora koja u EU uzrokuju43% ukupne emisije stakleni~kih gasova.

Tako, primjera radi, lokalna samoupra-va neprekidno podsti~e stanovnike da ne

koriste automobile. Po statistikama za 2007,tokom zime 19% gra|ana i{lo je na posaopje{ice ili biciklom, uprkos hladno}i i sni-jegu, a ljeti ih je bilo gotovo dvostruko.Pla}anje ulaska automobila u centar grada,uvedeno 2006, dovelo je do smanjenjasaobra}aja za 20% u tom dijelu grada.

DDrr`̀aavvll jjaannssttvvoobbeezz pprreevvaarree

Dr`ava ~lanica EU ima pravo ukinu-ti dr`avljanstvo dr`avljaninu Unije,

ako je ono dobijeno prevarom, presu-dio je Sud pravde EU.

Ova pravna praksa primjenjuje se iu slu~aju kada bi se osoba zbog uki-danja dr`avljanstva mogla smatrati apa-tridom (osobom bez dr`avljanstva),dodao je sud.

Mi{ljenje Evropskog suda zatra`ioje njema~ki savezni sud zbog slu~ajaJJaannkkaa RRoottttmmaannnnaa. Po ro|enju Austrija-nac, Rottmann je postao naturalizovaniNjemac. Njema~ka je kasnije odlu~ilada mu oduzme dr`avljanstvo jer jeRottmann sakrio da se protiv njega vodisudski postupak u Austriji, te je takoprevarom dobio njema~ko dr`avljanstvo.Prema austrijskom zakonu, Rottmann jezbog naturalizacije u Njema~koj izgubioaustrijsko dr`avljanstvo, a ukidanjenjema~kog dr`avljanstva nije zna~ilo da}e automatski ponovno dobiti austrijskodr`avljanstvo. On je tako postao apatrid.

BBuudduu}}nnoosstt jjee uuzzeelleenniimm aauutt iimmaa

Evropska automobilska industrija morase pripremiti na veliko restruktuiranje i

ulagati u razvoj takozvanih "zelenih" auto-mobila kako bi se obnovila, upozorili supolovinom mjeseca ministri industrije EU.

"Evropska komisija }e predstavitiakcioni plan za elektri~na vozila, ali"industrija mora odluke donijeti odmahkako ne bi kasnila", naglasio je {panskiministar MMiigguueell SSeebbaassttiiaann.

^̂eessii zzaadduu`̀eennii

Dug ^e{ke porastao je pro{le godineza 7,12 milijardi eura i dr`ava sada

duguje 47 milijardi eura, saop{tilo jeministarstvo finansija te dr`ave.

Dok je 1993, kada je nastala samo-stalna ̂ e{ka, svaki gra|anin bio optere}endr`avnim dugom od 630, danas je svakog^eha dr`ava zadu`ila za 4.480 eura.

Prema procjenama finansijskih inti-tucija, ^e{ka }e sljede}e godine udvo-stru~iti svoj dug i sa udjela od 33% brutodoma}eg proizvoda iz 2002, on }eidu}e godine porasti na 60% BDP-a.

Evropski fudbalski klubovi koji trenirajumlade igra~e, koji potom svoj prvi

profesionalni ugovor potpi{u s drugimklubom, mogu tra`iti naknadu za {tetu,odlu~io je Sud pravde EU.

Presuda se ti~e 29-godi{njeg fran-cuskog igra~a OOlliivviieerraa BBeerrnnaarrddaa, koji je1997. potpisao ugovor s engleskim klubomNewcastle, iako je prije toga tri godinetrenirao kao mladi fudbaler u francuskomOlimpique-u iz Liona. Prema tada{njimfrancuskim propisima, igra~i mla|ih kate-gorija morali su potpisati za klub u kojemtreniraju, ako im se ponudi stalan ugovor.No, Bernard je odbio Lionov profesionalniugovor i pridru`io se Newcastle-u. Lion jetu`io Bernarda i njegove engleske poslo-davce za naknadu {tete.

Sud pravde EU presudio je da je"Bernardovo zapo{ljenje privredna aktivnosti kao takva potpada pod zakone EU".

Tupmlipmn!{fmfob!qsjkftupojdb

Ejqmpnbujkv!ob!sbwof!•btuj

Gvecbm!lbp!ejp!bdrvjtb

Vi{egradska grupa, koju ~ine Ma|arska,^e{ka, Slova~ka i Poljska, upozorila je

da }e bojkotovati uspostavljanje noveevropske diplomatske slu`be, ako nedobije po{tenu podjelu du`nosti.

^etiri dr`ave su navele da je potreb-no da diplomatija odra`ava istinsku"geografsku te`inu" svake dr`ave u diplo-matskoj mre`i. Tokom posljednje dvijesedmice inicijativi su se priklju~ileAustrija, balti~ke dr`ave, Bugarska, Kipar,Gr~ka, Malta, Portugal, Rumunija i Slo-

venija."Eventualno neuklju~ivanje nekih

dr`ava ~lanica u izradu i sprovo|enjepolitika moglo bi dovesti do gubitka nji-hovog interesa za evropsku spoljnju poli-tiku, te bi dalje moglo rezultirati {irenjemjaza izme|u evropskih i nacionalnih poli-tika", navodi se u pismu Vi{egradske~etvorke.

EU bi trebalo da uspostavi novudiplomatsku slu`bu i imenuje slu`benikekrajem ovog mjeseca.

18Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . I z a z ov i u EU

Kipar je jedna od najmanjih ~lan-ica EU, ali zato veoma ponosna

na svoja dostignu}a u pogledunezavisnosti, kao i na "zavidan"geostrate{ki polo`aj. Od 1974.godine kada je Turska vojska okupi-rala oko 37% teritorije ostrva,nakon 11 godina gra|anskog rata inasilja izme|u Kiprana gr~ke iturske nacionalnosti, najve}i diopoliti~kih i intelektualnih kapacitetaove dr`ave je usmjeren na "egzis-tencijalno" pitanje povra}aja teri-torije i ujedinjenja sjevernog iju`nog dijela ostrva.

Upravo je sukob sa Turskom istrah od ve}eg susjeda, kao i prob-lemi u vezi sa po{tovanjem ljudskihprava u sjevernom dijelu ostrva, ile-galno naseljavanje turskih dr`avljanau toj oblasti itd. navelo zvani~nuNikoziju da podnese zahtjev za~lanstvo u EU jula 1990. godine.Ubrzo nakon dobijanja zelenog svi-jetla od Evropske komisije zapo~etak priprema za pristupanjeEU, kiparska vlada je oformila 23radne grupe, po ugledu na Austrijui skandinavske zemlje, ~iji jezadatak bio da prou~e acquis,urade procjenu prilago|enostikiparskog zakonodavstava i pri-preme akcioni plan za harmo-nizaciju za evropskim zakono-davstvom.

Prvi redovni izvje{taj Evropskekomisije o zemljama u procesupristupanja je pokazao da je Kipardaleko ispred ostalih kandidata za~lanstvo u pogledu harmonizacijezakonodavstva. Evropska komisija,generalno, nije imala ve}ih zamjer-ki ni u narednim izvje{tajima u

pogledu napora kiparske vlade daispuni Kopenha{ke kriterijume, apokazala je i znatnu podr{kukiparskim nadama da bi pristupan-je EU moglo predstavljati svo-jevrstan "katalizator" za ujedinjenjeostrva. Kona~na harmonizacijazakonodavstva sa acquis-om je

P R E D N O S T I I M A N E ^ L A N S T V A U E U : K I P A R , P E T G O D I N A N A K O N P R O [ I R E N J A

Usbotqbsfouop!ptuswpPi{u: dr Costas Melakopides i

dr Kostas Sasmatzoglou

Kipar ima otvorenu, tr`i{no orijentisanu privredu, koja se uglavnom zasniva nasektoru usluga, i u manjem obimu na lakoj prera|iva~koj industriji. Kiprani su

jedna od najbogatijih nacija na Mediteranu, ~emu doprinosi i dobro razvijenatelekomunikaciona mre`a, odli~na povezanost sa svim ve}im me|unarodnim aero-dromima, kao i relativno dobro obrazovano stanovni{tvo. Velika ve}ina Kipranate~no govori engleski jezik, {to je posljedica dugogodi{njeg prisustva britanskih vlastikoje su upravljale ovom dr`avicom do sticanja nezavisnosti 1960.

Iako relativno dobrostoje}a, kiparska ekonomija pati od strukturnih problematipi~nih za male dr`ave: visokog trgovinskog deficita i slabe konkurentnosti doma}ihproizvoda na evropskim tr`i{tima, ali je uspjela da dostigne solidan nivo razvoja,uglavnom zahvaljuju}i turizmu i veoma naprednom sektoru finansijskih usluga.

Upravo su finansije predstavljale najve}i kamen spoticanja u ispunjavanju uslo-va za ~lanstvo u EU. Do pristupanja, Kipar je bio poznat kao "off shore" destinaci-ja i poreski raj koji je od 1975. godine privla~io ne samo preduzetnike lakome na"lak novac" ve} i veliki broj sumnjivih investitora kojima je minimalna regulativa naKipru dobro poslu`ila za pranje novca.

Tokom devedesetih godina, Kipar je zabilje`io ogroman priliv investicija iz biv{egSovjetskog Saveza, kao i iz ostalih zemalja isto~ne Evrope, pa je ubrzo stekao i neg-ativnu reputaciju idealnog mjesta za sklanjanje novca od ilegalnih privatizacija.

Ulaskom u EU, Kipar se obavezao da uspostavi stro`iju regulativu u pogleduvlasni{tva i registracije kompanija, kao i da pove}a poreze na prihode kompanijasa simboli~nih 4.25% na 10%, {to je jo{ uvijek najni`a stopa oporezivanja po tomosnovu u Uniji. U isto vrijeme, Kipar je uveo jedan od najstro`ijih zakona protivpranja novca u svijetu i kona~no je skinut sa svjetske crne liste destinacija za pran-je novca, samo godinu dana pred ulazak u EU.

Sa fiskalne ta~ke gledi{ta, uskla|ivanje poreza sa EU je samo pomoglokiparsku privredu - u 2005. godini prihodi od poreza su sko~ili za 8.9%, a daje pri tom veoma mali broj kompanija oti{ao negdje drugo u potrazi za niskimporezima - i u narednih nekoliko godina, na Kipru je otvarano u prosjeku 10000 novih kompanija.

Me|utim, mrlje iz pro{losti nije lako oprati, iako se u svim izvje{tajimame|unarodnih finansijskih institucija Kipar danas kotira veoma visoko u pogledutransparentnosti i efikasnosti finansijskog sistema.

V. []EPANOVI]

FFFFIIIINNNNAAAANNNNSSSSIIIIJJJJEEEE BBBBIIIILLLLEEEE GGGGLLLLAAAAVVVVNNNNIIIIPPPPRRRROOOOBBBBLLLLEEEEMMMM ZZZZAAAA ^̂̂̂LLLLAAAANNNNSSSSTTTTVVVVOOOO

19Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . I z a z ov i u EU

zahtijevala usvajanje 1,080 novihzakonodavnih akata, {to je posti-gnuto kroz dobru saradnju sa par-lamentom.

Uprkos tome, ispostavilo se daje "katalizatorski efekat" pristupanjasamo iluzija. Rauf Denktash,tada{nji lider turske zajednice naKipru, je nastavio da se suprostavl-ja projektu pristupanja Uniji, odbi-jaju}i sve pozive da se priklju~ikiparskom pregovara~kom timu.

U me|uvremenu, me|unarod-na zajednica je iza{la sa novimprijedlogom za mirno razrije{enjesukoba, nazvanom "Ananov plan"po tada{njem generalnom sekretaruUN, koji je turski dio ostrva radoprihvatio, ali su ga gr~ki predstavni-ci odbili, tvrde}i da plan nijenapravljen tako da ide u koristkiparske dr`ave i da previ{e"povla|uje" Turskoj, koja bi ovimplanom uklonila jednu od ve}ihprepreka sopstvenom ~lanstvu uEU. Na dvostrukom referendumusprovedenom u oba dijela ostrva,plan je podr`ala velika ve}inastanovnika turske strane, dok je nagr~koj strani 76% gra|ana glasaloprotiv. Iako su postojali nagovje{tajida }e prihvatanje ovog plana bitipostavljeno kao uslov za ~lanstvo uEU, Kipar je samo godinu dana kas-nije postao punopravna ~lanicaUnije, uprkos nerazrije{enom teri-torijalnom pitanju.

Protokol 10 Ugovora o pristu-

panju Republike Kipra EU rije{avaovaj problem klauzulom da je"~itava Kiparska republika ~lanicaUnije" i da }e acquis communitairestupiti na snagu i u sjevernom dijeluostrva ~im se rije{e sva pravna,politi~ka i etni~ka pitanja s tim uvezi.

Primiv{i u ~lanstvo dr`avu poddjelimi~nom okupacijom, EU jetime i sama prihvatila odgovornostza rje{avanje ovog teritorijalnogproblema. Mada su mnogi u Briselu

bili razo~arani odbijanjem gr~kihpredstavnika da prihvate "Ananovplan", Evropska unija je u nekolikonavrata stala na stranu Kipra, kao uslu~aju priznavanja "Turske repub-like Kipra" od strane Turske, kada jeEU spremno naglasila da ne}e imatini{ta sa takvom jednostranom

odlukom Turske i da to priznanje"nema nikakvih pravnih posljedicana obaveze Republike Turske premaEU i svim njenim ~lanicama".

Pristupanje uniji 2004. godine iulazak u Eurozonu 2008. godine su,tako|e, uticali na ekonomsko stanjeu zemlji. Iako je jo{ uvijek preranoza sveobuhvatnu analizu ekonom-skih posljedica, u nekim oblastimaje napredak ve} o~igledan. Konku-rencija na evropskom tr`i{tu jezna~ajno pobolj{ala produktivnostkiparskih kompanija, koja je doskoro bila na nezavidnom nivou.Makroekonomski pokazatelji suveoma dobri, {to potvr|uje stabil-nost privrede. Mobilnost radnesnage unutar EU polako doprinosi i

UUpprrkkooss ppoobboolljj{{ttaannjjiimmaa ttookkoomm ii nnaakkoonn zzaavvrr{{eettkkaa pprroocceessaa pprriissttuuppaa-nnjjaa uu mmnnooggiimm oobbllaassttiimmaa,, KKiippaarr jjoo{{ uuvviijjeekk oo~~eekkuujjee mmnnoo{{ttvvoo iizzaazzoo-vvaa.. NNaajjoozzbbiilljjnniijjii ssuu oonnii kkoojjii ssee ttii~~uu `̀iivvoottnnee ssrreeddiinnee,, rreeffoorrmmeezzddrraavvssttvvaa,, rraazzvvoojjaa ppoolliittii~~kkee ii aakkaaddeemmsskkee zzaajjeeddnniiccee ii bboorrbbaa pprroottiivvkklliijjeenntteelliizzmmaa ii kkoorruuppcciijjee

Uticaj ruske mafije se nije zaustavio na finansijama - do 2003. godine, oko2,000 `ena je dovo|eno na Kipar svake godine na rad u "no}nim klubovi-

ma", {to je rezultiralo politi~kim skandalom i zatvaranjem direktora imigracioneagencije Kipra za koga se ispostavilo da je bio umije{an u trgovinu ljudima.

Kipar ima sli~nu reputaciju i u pogledu {verca cigareta i malokalibarskognaoru`anja - prema nalazima istra`ivanja `enevskog centra za me|unarodnestudije, ova dr`avica od 800,000 stanovnika godi{nje uvozi istu koli~inunaoru`anja kao Njema~ka, Francuska ili Velika Britanija. Pretpostavka je, nar-avno, da gotovo ni{ta od toga ne pristane na kiparsku obalu, ali izgleda da nikonema podatke o daljem putu oru`ja.

V. []EPANOVI]

PPOORREESSKKII RRAAJJ II DDEEMMOONNII MMAAFFIIJJEE

20Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . I z a z ov i u EU

fleksibilizaciji tr`i{ta rada, {to je upro{losti predstavljalo veliki prob-lem. Najzad, kvalitet ukupnogfinansijskog i ekonomskog regula-tivnog okvira je znatno pobolj{an,od ~ega najve}u korist imaju upra-vo kiparski potro{a~i. Kipar je,mo`da, imao i veliku sre}u da jeuspio da u|e u Eurozonu u januaru2008. godine, samo nekolikomjeseci prije po~etka finansijskekrize. Uz generalno zdrav bankovnisistem, koji nije bio posebno izlo`enpritiscima me|unarodnih finansijskihtr`i{ta, stabilna valuta je zna~ajnoubla`ila posljedice krize, pa jekiparska privreda nastavila da raste iu prvoj polovini 2009. godine. Dopolovine 2009. godine Kipar jezabilje`io najve}u stopu rasta u EU27, kao i najni`u stopu inflacije i

nezapo{ljenosti. Dio razvoja privrede nakon

pristupanja EU Kipar duguje i vla-dinim naporima da privu~e straneinvesticije. Osim Ruske Federacije,koja je najzna~ajniji investitor ukiparsku privredu, ova dr`ava jeodskoro uspjela da pridobije iinvestitore iz susjednih bliskoisto~nihzemalja, Irana pa ~ak i Kine.

U me|uvremenu, evropskeintegracije su zadobile {irokupodr{ku gra|ana Kipra, koji smatra-ju da ~lanstvo u EU doprinosime|unarodnom presti`u ove malerepublike. Pripadnost evropskojporodici je na Kipru do`ivljena kaoozbiljna prednost, kako od stranejavnosti, tako i od strane donosiocaodluka, preduzetnika i civilnogdru{tva, koji, svako u svojoj oblasti,

nastavljaju da u~vr{}uju veze saBriselom. Posebno je zna~ajanrazvoj organizacija civilnog dru{tvakoje su "procvjetale" nakon pristu-panja Uniji, u pore|enju sa peri-odom prije pristupanja. Veliki brojkako vladinih, tako i nevladinihudru`enja, se pokazao relativnouspje{nim u kori{}enju evropskihfondova za finansiranje sopstvenihprojekata, {to je bilo veoma koris-no tokom 2008. godine kada je, uzglobalnu finansijsku krizu, Kiparpogodila i nezapam}ena su{a, kao iepidemija slinavke i {apa.

Va`no je napomenuti da suneki od pozitivnih efekata po~eli dase naziru ve} u procesu pribli-`avanja Uniji. Od po~etka procesapristupanja, mnogo novina je unije-to u kiparsku politi~ku kulturu:uspostavljeni su novi odnosi izme|uparlamenta i civilnog dru{tva, poli-ti~ki procesi su postali otvoreniji itransparentniji, `ene i mladi sudobili zna~ajniju ulogu u politi~kom`ivotu dr`ave i, {to je mo`danajva`nije, stvoreni su uslovi zabudu}i mir i saradnju izme|ugr~kog i turskog stanovni{ta ostrva.

Uprkos pobolj{anjima tokom inakon zavr{etka procesa pristupan-ja u mnogim oblastima, Kipar jo{uvijek o~ekuje mno{tvo izazova.Najozbiljniji su oni koji se ti~u`ivotne sredine (poput prelaska naobnovljive izvore energije, pro{ire-nja kapaciteta za desalinizaciju iracionalizaciju potro{nje vode), re-forme zdravstva, razvoja politi~ke iakademske zajednice i borbe protivklijentelizma i korupcije.

DDrr CCoossttaass MMeellaakkooppiiddeess jjee oossnnii-vvaa~~ ii ddiirreekkttoorr KKiippaarrsskkoogg iinnssttiittuuttaa zzaammeeddiitteerraannsskkee,, eevvrrooppsskkee ii mmee||uunnaa-rrooddnnee ssttuuddiijjee ((KKIIMMEEDDEE)) ii pprrooffeessoorrmmee||uunnaarrooddnniihh ooddnnoossaa nnaa UUnniivveerr-zziitteettuu KKiipprraa aa ddrr KKoossttaass SSaassmmaa-ttzzoogglloouu jjee sseekkrreettaarr zzaa mmee||uunnaarrooddnneeooddnnoossee EEvvrrooppsskkee nnaarrooddnnee ssttrraannkkee((EEPPPP))

Iako su kiparske destinacije veoma konkurentne na svjetskom tr`i{tu, mnogipreduzetnici su pred ulazak u EU izra`avali bojazan da }e evropska regula-

tiva doprinijeti naglom rastu cijena usluga, zbog pove}anih tro{kova pri-lago|avanja evropskim standardima u pogledu odr`avanja hotela, restorana itd.

Brojke pokazuju da su strepnje mo`da donekle bile i opravdane - izme|u2000. i 2005. godine, broj posjetilaca na Kipru je opao za oko 8%, a zaradaod turizma se smanjila sa spektakularnih 2.17 milijardi eura u 2001. godini na1.76 milijardu u 2006. Te{ko je, me|utim, re}i u kojoj mjeri je negativan trendu vezi sa ~lanstvom u Uniji. To se posebno odnosni na pore|enje Kipra sadrugim ~lanicama EU: u periodu od 2000. do 2005. godine, broj posjetilacau [paniji je porastao za 16%, dok su nove ~lanice i zemlje kandidati pro{lejo{ bolje - Turska je apsolutni {ampion u privla~enju turista (111.5% ve}aposje}enost), a ne zaostaju ni Slovenija (42.7%) i Hrvatska (45.2%).

Gubljenje konkurentnosti kiparskog turizma treba, izgleda, tra`iti drugdje.Indeks turisti~ke konkurentnosti iz 2008. godine pokazuje da, iako se Kiparkotira prili~no visoko (24 od 133 zemlje svijeta), odre|eni aspekti kiparskeponude sve vi{e odbijaju turiste.

Kipru se najvi{e zamjeraju neopravdano visoke cijene, zanemarivanjeprirodnog i kulturnog okru`enja, neadekvatne zdravstvene usluge i higijenskistandardi, i, posebno, preizgra|ena obala i nedovoljna pa`nja u pogleduza{tite `ivotne sredine. Mada Kipar nema gotovo nikakvu te{ku industriju,gra|evinski bum u posljednjih nekoliko godina, uz nedostatak odgovaraju}eregulative su doveli to toga da je kvalitet vazduha na Kipru (mjeren koli~inomemisija ugljen-dioksida) ocijenjen me|u najgorim u svijetu - na osnovu ovogkriterijuma, Kipar zauzima 106 poziciju me|u 133 zemalja ocijenjenih ovimindeksom.

U turizmu je zapo{ljeno oko 30% kiparskog stanovni{tva.V. []EPANOVI]

MMAANNJJEE TTUURRIISSTTAA ZZBBOOGG CCII JJEENNAAII UURRBBAANNIISSTTII ^̂KKOOGG HHAAOOSSAA

21Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . P r eno s imo

Uprocesu evropskih integracija pose-ban naglasak bi}e na razvoju ruralnih

ili seoskih oblasti, koje u Crnoj Gori zauz-imaju i dalje dominantan dio teritorije.

Nedavno su u Podgorici predstavniciMinistarstva poljoprivrede, {umarstva ivodoprivrede Vlade Crne Gore i Evropskekomisije predstavili novi projekat EUpodr{ke crnogorskim ~inovnicima koji sebave pitanjima ruralnog razvoja. Projekatje vrijedan 1,5 milion eura, i u narednih20 mjeseci, finansira}e se uz pomo} vladaAustrije, Francuske i Slova~ke.

Predstavnica Ministarstva poljoprivre-de i liderka novog EU projekta u CrnojGori LLjjiilljjaannaa SSiimmoovvii}} ka`e za Evropskireporter da je u procesu integracija bitnoda sa~uvamo crnogorsku "tradiciju na selu,

kulturu i obi~aje, kao i naslije|e iz pro-{losti".

Prema njenim rije~ima, na{a sela ubliskoj budu}nosti, prema EU standardi-ma, trebalo bi da imaju adekvatnu putnui komunalnu infrastrukturu, vodovod iuli~nu rasvjetu, o~uvanu `ivotnu sredinu...

Kvalitet i kontrola bezbijednostihrane na selu, kako je objasnila, bi}e unadle`nosti dvije uprave, koje je ve}formiralo Ministarstvo poljoprivrede, a tosu Veterinarska i Fitosanitarna uprava.

"Zemlje koje su koristile SAPARD,raniji instrument podr{ke EU, a ticao sesamo poljoprivrede imale su mogu}nostda ula`u u infrastrukturu. To vi{e nijeslu~aj, na`alost. Nama preostaje da izBud`eta opredijelimo sredstava za po-bolj{anje infrastrukture, ili putemme|unarodnih projekata kao {to smo ve}imali", ka`e ona.

Simovi}eva napominje, tako|e, i da

se ni u kojem slu~aju ne treba pretjeratisa urbanizacijom dana{njih seoskih po-dru~ja.

"Poenta je u tome da pored izgrad-nje infrastrukturnih objekata o~uvamoizvornu arhitekturu sela, pejza`, starezanate, kuhinju, i jo{ mnogo toga, na {tosmo ponosni i ~ime mo`emo da se pred-stavimo Evropi. Evropa je multinacionalnazajednica naroda i svako u njoj treba dada puni doprinos, ~uvaju}i svoj identitet.Ulaganjem u selo ula`emo u na{upro{lost, a time i u na{u budu}nost", sma-tra Simovi}eva.

Za selo ne postoji jedinstven EUstandard. Koliko }e Crna Gora evropskihregulativa usvojiti i u kojoj mjeri }e inve-stirati u politiku ruralnog razvoja, zavisi odspremnosti Vlade da ih primijeni.

"Ima primjera sela u Austriji, Slo-va~koj, Njema~koj koja izgledaju kao

neka na{a sela sa sjevera. Ona suure|ena, asfaltirana, osvijetljena, sa malimprodavnicama, po{tom i obavezno kafan-icom. Samo slikom mo`emo do~aratipravi izgled takvog sela. Ima divniih slikaiz EU, ali ima divnih slika i kod nas", ka`eSimovi}eva.

Ona dodaje da pojedina sela u CrnojGori ve} "izgledaju kao evropska" i navo-di primjere Virpazara, Njegovo|e (na @a-bljaku), Dru{i}a (Rijeka Crnojevi}a),Vladimira (prema Ulcinju), Ostrosa (blizuBara), kao i sela u Zeti gdje je infrastruk-tura veoma razvijena.

"Arbelobelo je, na primjer, selo najugu Italije i predstavlja zaista divan prim-jer kako treba da izgleda neko selo ururalnom regionu. To selo je pod za{titomUNESCO-a i sa~uvalo je sva svojaobilje`ja iz prethodnnog stolje}a, ~ime jepostalo veoma atraktivno za mnoge pos-jetioce. To ne zna~i da ovo selo ima

asfaltirane puteve, sre|enu vodovodnu ikanalizacionu mre`u, osvjetljenje itd.Naprotiv", ka`e Simovi}eva.

Neki od standarda EU, kako jenaglasila, govore ba{ o tome da ne trebakvariti pejza`e time {to }e se asfaltiratisvaki puteljak.

"Polako sa urbanizacijom. Jer kadajednom neki kraj pre|e iz ruralnog uurbano te{ko ga je vratiti nazad ili ne-mogu}e. Mo`da je u tome klju~ i poentakoju treba da slijedimo", cijeni Simo-vi}eva.

Na pitanje da li }e u selu doma}inst-va mo}i samostalno da proizvode vino ilirakiju, na tradicionalan na~in, kao {to jeto danas slu~aj u Crnoj Gori, Simovi}evaje odgovorila da ho}e.

"Ako bude registrovan mo}i }e vino irakiju da iznese na tr`i{te, a ukoliko nebude registrovan mo}i }e da ih koristisamo za sopstveno doma}instvo", objasni-la je ona.

Preporuke EU o politici ruralnog,odnosno, seoskog razvoja crnogorsko Mi-nistarstvo poljoprivrede je ugradilo u svojastrate{ka dokumenta: Strartegiju proizvod-nje hrane i ruralnih podru~ja, usvojenoj2006. godine, i Nacionalnom programuproizvodnje hrane i razvoja ruralnihpodru~ja za period 2009-2013., usvo-jenom u decembru 2008. godine.

"Sve preporuke i uputstva Ministarstvodobija iz regulativa EU, a kada je konkret-no o politici ruralnog razvoja rije~, slijedi-mo uputstva iz regulative 1698/2005", reklaje Simovi}eva.

U P R O C E S U E V R O P S K I H I N T E G R A C I J A P O S E B A N N A G L A S A K B I ] E N A R A Z V O J UR U R A L N I H O B L A S T I

Sbtwkfub!v!twblpn!tfmv"@

Virpazar

Pi{e: Milorad Milo{evi}

NNaa{{aa sseellaa uu bblliisskkoojj bbuudduu}}nnoossttii,, pprreemmaa EEUU ssttaannddaarrddiimmaa,, ttrreebbaalloo bbiiddaa iimmaajjuu aaddeekkvvaattnnuu ppuuttnnuu ii kkoommuunnaallnnuu iinnffrraassttrruukkttuurruu,, vvooddoovvoodd iiuullii~~nnuu rraassvvjjeettuu,, oo~~uuvvaannuu `̀iivvoottnnuu ssrreeddiinnuu......,, kkaa`̀ee SSiimmoovvii}} ii nnaappoomm-iinnjjee ddaa nnii uu kkoojjeemm sslluu~~aajjuu nnee ttrreebbaa pprreettjjeerraattii ssaa uurrbbaanniizzaacciijjoommddaannaa{{nnjjiihh sseeoosskkiihh ppooddrruu~~jjaa

22Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . Ak t i vno s t i NVO / Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

NEVLADINE ORGANIZACIJE UEVROPSKOJ UNIJI

OOOOttttvvvvoooorrrreeeennnnaaaa EEEEvvvvrrrrooooppppaaaa

Otvorena Evropa je nezavisnathink-thank organizacija, sa

kancelarijama u Briselu i Londonu.Osnovana je od strane nekolikovode}ih britanskih biznismena sa cil-jem da doprinese novom razmi{ljan-ju u okviru debate o daljim pravcimarazvoja EU.

Ova organizacija je posve}enasaradnji unutar Evrope, ali vjeruje daje EU dostigla kriti~ni trenutak usvom razvoju i da je ideja ,,sve bli`aEvropa" koju je predstavio JeanMonnet, a koja je ostvarivana krozdjelovanje generacija politi~ara ibirokrata, propala.

Prenatrpane institucije, lo{epovezane sa evropskim gra|anima,su postale nesposobne da se adapti-raju na pritiske izazova slabog eko-nomskog rasta, rastu}e globalne kon-kurencije, nesigurnosti i demografskekrize, smatra ova organizacija.

Otvorena Evropa vjeruje da EUmora izvr{iti radikalne reforme zas-novane na ekonomskoj liberalizaciji,fleksibilnijoj strukturi, ve}oj transpar-entnosti i odgovornosti ukoliko `elida prevlada ove izazove i uspije u21. vijeku.

Otvorena Evropa cijeni da jenajbolji put za EU u insistiranju nareformama kroz hitan program kor-jenitih promjena vo|enih uz konsen-zus me|u dr`avama ~lanicama. Upostizanju ovog konsensusa, Otvo-rena Evropa }e nastojati da uklju~iintelektualce, politi~ke partije i orga-nizacije iz ~itave Evrope koje }edoprinijeti promi{ljanju i aktivnosti-ma, ali i {iriti ovu ideju kroz EU i~itav svijet.

Vi{e informacija o ovoj organi-zaciji i njenim skora{njim reagovanji-ma oko krize u EU mo`ete prona}ina sajtu www.openeurope.org.uk.

Priredio: Petar \UKANOVI]

[{esti Regionalni forum za tranzicionupravdu, na kojem se promovi{e inicijativa

udru`enja `rtava i nevladinih organizacija izregiona za osnivanje Regionalne komisije zautvr|ivanje ~injenica o svim `rtvama rata saprostora biv{e Jugoslavije (REKOM), odr`anje u Novom Sadu 20. i 21.03.2010.

Forum su zvani~no otvorili potpred-sjednica Vlade Vojvodine Ana TomanovaMakanova, {ef delegacije Evropske komisijeu Srbiji Vincent Degert, predsjednikNezavisnog dru{tva novinara VojvodineDinko Gruhonji} i re`iser @elimir @ilnik.

Pored predstavnika Koalicije zaREKOM iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore,Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije iSrbije, Forumu su prisustvovali i predstavni-ci diplomatskog kora, Savjeta Evrope,OEBS-a i Vlade Srbije. Prvog dana je orga-nizovano javno svjedo~enje `rtava i svjedo-ka ratnih zlo~ina u Bosni i Hercegovini, kaoi rad u manjim grupama kroz koji su sviu~esnici imali priliku da daju svoj doprinosInicijativi za osnivanje komisije u tri razli~ite

oblasti: "Ciljevi i mandat REKOM-a", "Sastavi izbor ~lanova REKOM-a", "Naslije|eHa{kog tribunala".

Kako je i ranije bila praksa, radu u gru-pama prethodila su predstavljanja iskustavazemalja koje su imale sli~ne inicijative. Utom dijelu je raspravu o modelu REKOM-aotvorio Felix Reategui, {ef jedinice zaizvje{taj Komisije za istinu i pomirenje uPeruu i Cristian Correa, sekretar Komisije zapoliti~ko zatvaranje i torturu iz ^ilea.

Forumu je prethodila i Druga Skup{tina,na kojoj su usvojeni izvje{taji o konsulta-tivnom procesu izme|u dvije skup{tine, oper-ativni plan za nastupaju}i period, izmjene idopune Statuta, a izabrani su i novi ~lanoviKoordinacijskog vije}a iz BiH i Kosova.

Forum je, u ime Koalicije za REKOM,organizovalo Nezavisno dru{tvo novinara izNovog Sada, a predstavnice CGO-a, koji jetako|e ~lan Koalicije, na Skup{tini i Forumusu bile Daliborka Uljarevi}, izvr{na direktor-ka i Mirela Rebronja, saradnica na pro-gramima.

LPSFLPN!obtubwmkb!tb!blujwoptujnb

Centar za gra|ansko obrazovanje (CGO) raspisuje OGLAS za polaznike VIII generacije

[KOLE ZA LJUDSKA IMANJINSKA PRAVA

- [[kkoollee zzaa iizzuu~~aavvaannjjee lljjuuddsskkiihh pprraavvaa oodd tteeoorriijjee ddoo pprraakkssee -

[kolu ~ini 25 sesija koje }e biti organizovane tokom aprila mjeseca, u okviru dva~etvorodnevna seminara van Podgorice. Sve tro{kove pokriva CGO, uz podr{ku Norve{kogministarstva inostranih poslova, kroz regionalni projekat obrazovanja o ljudskim pravima nazapadnom Balkanu, a uz obavezu polaznika/ce da poha|a najmanje 80% programa.

[kola ljudskih i manjinskih prava pru`a {iroko teorijsko i prakti~no znanje o koncep-tu ljudskih prava, afirmi{e kulturu ljudskih prava, inspiri{u}i i motivi{u}i ljude da se zala`uza svoja prava, kao i za prava onih koji nijesu u mogu}nosti da to urade sami i osna`ujeih da imaju direktniji uticaj u dru{tvu u budu}nosti.

Nakon zavr{ene {kole u~esnici dobijaju diplomu i sti~u pravo na dalje usavr{avanje.Kandidati su dobrodo{li bez obzira na godine, pol, nacionalnost, vjeru ili uvjerenja,

uz naznaku da prednost imaju aktivisti politi~kih partija i nevladinih organizacija, mladilideri/ke i studenti/kinje i pojedinci/ke koji pokazuju visok stepen dru{tvenog aktivizma.

Sa polaznicima }e raditi stru~ni predava~i koji }e kroz prezentacije, radionice, pro-jekcije filmova i teatar obraditi {irok spektar tema iz oblasti ljudskih prava.

Ukoliko `elite da saznate, da ~ujete druge, da razumijete i razli~ite, a otvoreni ste,hrabri, stalo vam je do sredine u kojoj `ivite i ho}ete da doprinesete razvoju kulture ljud-skih prava u Crnoj Gori nova {kola ljudskih i manjinskih prava je izbor za vas!

Zainteresovani kandidati/kinje mogu podnijeti prijavu sa kra}om biografijom najkas-nije do 11. aprila 2010, na adresu:

Centar za gra|ansko obrazovanje (za "[kolu ljudskih i manjinskih prava")Njego{eva 36, I sprat, 81 000 Podgorica

Tel/Fax: 020 / 665 112E-mmail: info@cgo-ccce.org www.cgo-ccce.org

23Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . Ak t i vno s t i NVO

Uokviru zajedni~kog projekta o korupciji uobrazovanju, Centar za gra|ansko obra-

zovanje (CGO) i Centar za monitoring (CEMI)su, uz podr{ku Njema~ke ambasade u CrnojGori, 15. i 16. 03. 2010. organizovali go-di{nju konferenciju o korupciji u visokomobrazovanju pod nazivom "Da samo znanjedonosi zvanje"

CGO i CEMI ve} du`i period ula`uvelike napore sa ciljem smanjenja nivoakorupcije u svim sferama crnogorskog dru{tva,a posebno u oblasti visokog obrazovanja. Ciljkonferencije je bio da se na najvi{em nivou,u prisustvu najkompetentnijih stru~njaka izove oblasti i zainteresovanih strana u CrnojGori, otvori diskusija o izazovima koje korup-cija u obrazovanju donosi, kreiraju prijedlozi imjere koje mogu doprinijeti smanjenju ovedevastiraju}e pojave u jednom od stubovarazvoja dru{tva, a koriste}i i najbolje prakse uregionu i {ire. Konferenciju su otvoriliDaliborka Uljarevi}, izvr{na direktorka CGO-a, Peter Platte, ambasador Republike Nje-ma~ke u Crnoj Gori i Svetozar Marovi}, pot-predsjednik Vlade Crne Gore zadu`en za

politi~ki sistem. Uvodno izlaganje u okvirukojeg je predstavio studiju prakti~ne politike"Politika borbe protiv korupcije u obrazovan-ju - efekti primjene postoje}e i preporuke zadono{enje nove" imao je mr Zlatko Vujovi},predsjednik UO CEMI-ja, a zatim je govoriorektor Univerziteta Crne Gore prof. dr PredragMiranovi} na temu "Pogled iz perspektiveUniverziteta Crne Gore: konsenzus". Iskustvoiz Srbije predstavio je prof. dr ZoranStoiljkovi}, sa fakulteta politi~kih nauka uBeogradu i ~lan Savjeta Agencije za borbuprotiv korupcije u Srbiji, dok je hrvatskoiskustvo podijelio Dinko Cvitan, {ef Ureda zasuzbijanje korupcije i organizovanog kriminala(USKOK) u okviru Dr`avnog odvjetni{tvaRepublike Hrvatske.

Tokom prvog dana konferencije,u~estvovao je veliki broj dekana i profesorasa crnogorskih univerziteta, kao i predstavni-ka civilnog sektora, policije, tu`ila{tva i drugihnadle`nih institucija.

Drugog dana konferencije, o korupciji uvisokom obrazovanju raspravljali su pred-stavnici studenata sa univerziteta Crne Gore.

Centar za razvoj nevladinih organizacija(CRNVO) je zapo~eo realizaciju projek-

ta "Pobolj{anje saradnje izme|u organizaci-ja civilnog dru{tva (OCD) i Parlamenta CrneGore" koji kofinansira EU posredstvomDelegacije EU u Crnoj Gori, sa ciljemstvaranja institucionalnog okvira za saradnjuzakonodavne vlasti i NVO sektora,pobolj{anja informisanosti OCD i poslanikao svim pitanjima od zna~aja za za{titu ljud-skih i manjinskih prava, unaprije|enjemprocesa konsultacija OCD prilikom usvajan-ja zakonskih akata, ali i pove}anjemkapaciteta OCD da uti~u na proces usva-janja i monitoringa javnih politika u oblasti

za{tite ljudskih i manjinskih pravima.U tom pravcu je CRNVO organizovao

18.03.2010. sastanak predstavnika organi-zacija civilnog dru{tva koje se bavedemokratizacijom i za{titom ljudskih i man-jinskih prava. Tokom sastanka govorilo se oosnivanju neformalne mre`e OCD koje sebave demokratizacijom i za{titom ljudskih imanjinskih prava i imenovanju predstavnikamre`e za rad u Radnoj grupi sa pred-stavnicima Parlamenta radi pripreme prijed-loga Sporazuma o saradnji.

U ime CGO-a, na sastanku jeu~estvovala Dragana Ota{evi}, saradnica naprojektima.

Tbsbeokb!Tlvq|ujof!j!djwjmoph!tflupsb

Hpe j |o kb ! lpo gfsfod j k b ! plpsvqdjkj!v!wjtplpn!pcsb{pwbokv

II zzaazzoovv iiddeemmookkrraatt ii zzaacc ii jjee

Forum 2010 je 05.03.2010. organizovaookrugli sto na temu "Organizovani krim-

inal - izazov za demokratski razvoj CrneGore", koji je otvorio @arko Rak~evi},koordinator Foruma 2010. Tematska izla-ganja su imali Azra Jasavi}, ~lanica Foruma2010, koja je predstavila sada{nji i nacrtbudu}eg postupka u oduzimanju imovineste~ene krivi~nim djelima, i Goran Rodi},advokat iz Podgorice, koji je govorio oekstradikciji kao va`noj kategoriji u borbiprotiv organizovanog kriminala.

Na skupu su u~estvovali predstavniciuniverziteta, nevladinih organizacija, poli-ti~kih partija, medija, itd.

CGO je predstavljala Sne`ana Kalu|e-rovi}, pravna savjetnica, koja je naglasila daorganizovani kriminal ima izuzetnu sposob-nost da koristi povoljne uslove za svoje infil-triranje u legalne dru{tvene strukture, te da sevje{to prilago|ava konkretnoj politi~koj,dru{tvenoj i ekonomskoj situaciji, ne samounutar jedne dr`ave, ve} i na me|unarod-nom planu {to zahtijeva sveobuhvatan pristupu borbi protiv ove devijantne pojave.

NNeeoopphhooddnnookkvvaa ll ii ttee ttnnoorr jjee{{aavvaannjjaa

vvoolloonntteerr ii zzmmaa

Uorganizaciji ADP "ZID" i FOSI ROM, uPodgorici je 31.03.2010. odr`an okru-

gli sto na temu "U susret zakonskom reg-ulisanju volonterizma u Crnoj Gori".

U uvodnom dijelu o zna~aju kvalite-tnog regulisanja volontiranja za razvoj dru{tvagovorili su Igor Milo{evi}, direktor ADP ZID-a i Sanja Elezovi}, direktorka FOSI ROM-a,dok je izlaganje o me|usektorskoj saradnji iEU trendovima imala Daliborka Uljarevi},izvr{na direktorka CGO-a. O volontiranju ufunkciji promocije EU vrijednosti i ja~anjukapaciteta civilnog sektora govorio je Goran\urovi}, iz TACSO tima, a o tome kakavzakon treba gra|anima i civilnom sektoraMarija Vuksanovi}, iz CRNVO-a.

Posebna izlaganja imali su poslanicikoji su predali prijedlog zakona usagla{enogsa sugestijama civilnog sektora Slaven Ra-dunovi} (NOVA), Sne`ana Jonica (SNP),Aleksandar Bogdanovi} (DPS) i Genc Ni-manbegu (Forca).

U drugom dijelu, Mirela Rajkovi} izADP ZID-a je fokus stavila na uticaj zakonana civilni sektor i afirmativnim mjeramakoje donosi zakonsko regulisanje u ovojoblasti.

Vujovi}, Marovi}, Uljarevi}, Platte, Miranovi}

24Ev r op sk i pu l s N o 54

mar t 2 0 1 0 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

MMSSCC IINN PPOOLLIITTIICCAALLSSCCIIEENNCCEESS Trinity College in Dublin offers newMaster programme in InternationalPolitics to graduate students throughcombination of rigorous training in thestudy of international politics with acomprehensive empirical approach tounderstanding many prominent prob-lems in contemporary world politics,especially topics where domestic andinternational politics cannot be under-stood in isolation from each other.These topics include democratization,international cooperation, developmentand foreign aid, international conflictas well as the politics of many environ-mental issues and their implications forthe politics of developing countries.Students will also receive training inresearch methods.Merit-based scholarships are availablefor the incoming cohort that enters theprogramme in September 2010.Deadline: 30 April, 2010. For information on how to apply forthese merit-based scholarships, pleasevisit the courses website at:http://www.tcd.ie/Political_Science/postgraduate/index.php

SSCCHHOOLLAARRSSHHIIPPSS IINN LLAAWWAATT TTHHEE UUNNIIVVEERRSSIITTYY OOFFLLOONNDDOONNQueen Mary, University of London's(QMUL) School of Law, comprising theDepartment of Law and the Centre forCommercial Studies (CCLS), has justannounced the following scholarhipsfor students enrolling for the 2010-2011 academic year:Department of Law Scholarships: 4Scholarships are available to UK/EU

students and 2 scholarships to Non-EUstudents in various specializationsCentre for Commercial Law StudiesScholarships: 3 scholarships are avail-able to UK/EU students and 3 scholar-ships to Non-EU students CommercialLaw subjects under a General LL.M.Other specializations also are available."Opportunities in Law Scholarships" willbe awarded on the basis of academicmerit and financial need. Deadline forapplications 15 May, 2010. FurtherScholarship Information please find on:http://www.qmul.ac.uk/prospective/index.html

MMAA IINN TTOOUURRIISSMMAANNDD LLEEIISSUURREEThe Scholarship will go toward tuitionfees to attend the X edition of theInternational Master in Tourism &Leisure in Italy- part time edition(October 2010 - October 2012).The Scholarships will cover up to 50%of the tuition fees (equivalent to9.000,00 EUR - nine thousand EUR).The amount of the scholarships will bediscounted from the overall tuitionfees. In case of course abandonmentor exclusion for any reason, no amountof the scholarship will be paid or reim-bursed. The candidates need to meet

the following requirements: academicdegree (or equivalent qualification) inany discipline; fluent working knowl-edge of English (a TOEIC or TOEFLcertificate is an asset); significant workand life experience is an asset; agedless than 30 as of October 2010.MIB School of Management will grantthe scholarships to the best candidateson the basis of educational qualifica-tions, personal skills, professionalknow-how and motivation shown dur-ing the assessment interview.To be considered for a scholarship, theapplication form for the programme mustbe completed on-line at www.mib.edu. In order to finalize the application, thefollowing documents must be received:degree certificate; two letters of recom-mendation; if available a certificatewhich demonstrates an adequateknowledge of English such as TOEIC orTOEFL (alternatively, verification will bemade directly by the School); if avail-able a deductive reasoning test scoresuch as GMAT (alternatively, verificationwill be made directly by the School).The documentation must be sent bySeptember 21, 2010 to the follow-ing address: Attn. Ms. Barbara Sepic,MIB School of Management, LargoCaduti di Nasiriya 1, 34142 Trieste -Italy.

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee eelleekkttrroonnsskkii ~~aassooppiiss kkoojjii iizzllaazzii uu sskkllooppuu EEIICC pprrooggrraammaa,, aa uuzz ppooddrr{{kkuu ffoonnddaacciijjee FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt..IIzzddaavvaa~~ jjee CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee..

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee zzaavveeddeenn uu eevviiddeenncciijjii mmeeddiijjaa MMiinniissttaarrssttvvaa kkuullttuurree ii mmeeddiijjaa ppoodd rreeddnniimm bbrroojjeemm 557788.. UUrreeddnniikk:: VVllaaddaann @@uuggii}};; UUrree||iivvaa~~kkii kkoolleeggiijjuumm:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}},, DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},,

mmrr VVllaaddiimmiirr PPaavvii}}eevvii}},, mmrr DDrraaggaann SSttoojjoovvii}},, mmrr VVllaaddiimmiirr VVuu~~iinnii}},, PPeettaarr \\uukkaannoovvii}}TTeehhnnii~~kkii uurreeddnniikk:: BBllaa`̀oo CCrrvveenniiccaa;; PPrreevvoodd:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}};; LLeekkttuurraa ii kkoorreekkttuurraa:: CCGGOONNjjeeggoo{{eevvaa 3366//II;; TTeell//ffaaxx:: 002200//666655-111122,, 666655-332277;; EE-mmaaiill:: eepp@ccggoo-ccccee..oorrgg,, iinnffoo@ccggoo-ccccee..oorrgg

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss mmoo`̀eettee pprreeuuzzeettii nnaa wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg