E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 5 0 , n ov embar , 2 0 0 9 .

Evropski puls

IIIINNNNTTTTEEEERRRRVVVVJJJJUUUUPredsjednik

Centra zakreiranje

javnih politikadr @idas

Daskalovski

AAAANNNNAAAALLLLIIIIZZZZAAAA[to pokazuje

izjava ministraDino{e o LGBT

populaciji

IIIIZZZZAAAAZZZZOOOOVVVVIIII UUUU EEEEUUUUPoljska - petgodina nakon

prijema u UnijuTTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAAZa{to EK tra`i formiranjenezavisnog tijela koje binadgledalo finansije partija

2Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . Uvodn i k / Ka l enda r

JJUUBBIILLEEJJIdok su evropski analiti~ari i biv{i svjetskidr`avnici sumirali zna~aj i posljedice pa-da Berlinskog zida, prije ta~no 20 godina,gra|ani Crne Gore, Srbije i Makedonije sudo~ekali, do prije par mjeseci, nevje-rovatnu vijest da }e od 19. decembra slo-bodno putovati u zemlje Schengen zone.

Za gra|ane ovih dr`ava, makar zaprve dvije, pad ~eli~ne zavjese simboli-zirao je po~etak `ivota u najljep{em za-tvoru na svijetu.

Odluka Savjeta EU o ukidanju viza,nakon skoro 20 godina, predstavlja va|e-nje cigli iz na{eg zida, kroz ~ije je napr-sline sada mogu} lak{i pogled u slobode,bilo politi~ke, medijske, ekonomske…

No, da ne bi `ivjeli u iluziji da padna{eg zida ka EU nije toliko daleko, po-brinula se Vlada rigidnom odlukom da neobjelodani uvid u pitanja na odgovore izUpitnika Evropske komisije.

Prijetnje krivi~nom odgovorno{}u zaobjelodanjivanje i komentarisanje odgovoraministarke za evropske integracije Gordane\urovi}, te populisti~ko obja{njenje pot-predsjednika Vlade Svetozara Marovi}a daodgovore ne daju poslanicima jer pitanjanijesu postavljali oni nego EK, samo po sebidovoljno govori o prirodi vladaju}eg sistemai njegovoj mentalnoj vezi sa integracijama.

Na razloge ovog vladinog ~ina pot-pisnik ovog teksta ne}e tro{iti slova zbogdva razloga - da ne kvari ugo|aj zbogukidanja viza i zbog malog jubileja Evro-pskog pulsa - objavljivanja 50 broja.

Od nepoznavanja samog izraza online izdanje, pa i podsmjeha premakovanici evropske integracije za ne{to vi{eod ~etiri godine postali smo poznati {irojjavnosti, prepoznati kao najozbiljniji medijspecijalizovan za evropske integracije inezaobilazna literatura svakog zaintereso-vanog za proces evropeizacije.

Evropski puls nastavi}e, prije svega,da obavlja svoju obrazovnu ulogu, ali ida se kriti~ki osvr}e na sve anomalije una{em dru{tvu, sa `eljom da kao {to sre-|enije dru{tvo do~ekamo ru{enje na{egzida. V.@.

Sporazum kroz sedam parlamenata (6. novembar) - Nakon sastanka sa pred-sjednikom Predstavni~kog doma Saveznog parlamenta Belgije PatrikomDevilom, {ef crnogorske Skup{tine Ranko Krivokapi} rekao da "smo dobiliuvjeravanja" da je ratifikacija crno-gorskog SSP "samo pitanje posebnostiprocedura u kraljevini Belgiji, jer tazemlja ima ~ak sedam parlamenta kojiodlu~uju o tome".

Evropski parlament podr`ao ukidanjeviza (12. novembar) - Evropski parla-ment usvojio je ubjedljivom ve}inomglasova konsultativni izvje{taj kojim sepodr`ava ukidanje viza Crnoj Gori,Srbiji i Makedoniji i daje sna`napodr{ka za inteziviranje procesa vizneliberalizacije za Bosnu i Hercegovinu iAlbaniju.

Herman van Rompuy prvi predsjednik EU (19. novembar) - Premijer BelgijeHerman van Rompuy izabran je za prvog predsjednika EU, dok je malo poz-nata Britanka i evropska komesarka za trgovinu, baronica Catherine Ashtonizabrana za {eficu evropske diplomatije, odlu~eno na vanrednom Samitu EUu Briselu. Analiti~ari, ovakav izbor, ocijenili kao "tresla se gora, rodio se mi{".Izbor Rompuya i Ashtonove smatra se pobjedom Njema~ke i Francuske kojeza lidere EU ne `ele jake li~nost.

U EU do 2014. (20. novembar) - Plan Gr~ke je da sve zemlje zapadnogBalkana budu ~lanice EU do 2014, a ta godina je simboli~no uzeta kao sto-godi{njica po~etka Prvog svjetskog rata, kazao {ef gr~ke diplomatije DimitriosDraucas nakon razgovora za premijerom Milom \ukanovi}em. On je naveoi da Gr~ka nije ratifikovala crnogorski SSP zbog birokratske procedure, te da}e to biti prioritet gr~kog parlamenta.

Fule umjesto Rehna (27. novembar) - Novi komesar za pro{irenje bi}e ~e{kiministar za evropske poslove Stephan Fule, objavio je predsjednik Evropskekomisije Jose Manuel Barroso. Fuele (47) je karijerni diplomata, bio jeambasador ~e{ke u Litvaniji i Velikoj Britaniji, kao i u NATO-u. Dosada{njemkomesara za pro{irenje Olli Rehnu u novom sazivu Komisije pripalo mjestokomesara za ekonomska pitanja.

Tajni odgovori (27. novembar) - Vlada usvojila odgovore na pitanja izUpitnika EK koji }e premijer Milo \ukanovi} u decembru predati Briselu,saop{tila ministarka za evropske integracije Gordana \urovi}. Ona je saop{tilada, shodno Uputstvu Vlade, odgovori ne}e biti objelodanjeni dok EK ne izra-di Mi{ljenje o zahtjevu Crne Gore za ~lanstvom u EU, pravdaju}i to politi~kimi ekonomskim interesima Crne Gore. Ovakvu odluku Vlade `estoko kritikovaonevladin sektor.

I definitvno bezvizni re`im (30. novembar) - Savjet ministara EU usvojioodluku kojom se gra|anima Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decem-bra ukidaju vize za putovanja u zemlje EU. Gra|ani ovih dr`ava koji posje-duju biometrijski paso{ mo}i }e da bez viza borave u zemljama Schengenprostora najdu`e tri mjeseca, tokom svakih pola godine.

foto

VIJE

STI

3Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . S tav

Evropska ko-misija objavila

je pro{log mje-seca izvje{taje opro{irenju EU,sumiraju}i rezul-tate proteklih pet

godina. Faktori poput "zamor odpro{irenja" koji je uslijedio nakon naglogskoka sa 15 na 27 zemalja ~lanica,odugovla~enja, zastoji u ustavnom i insti-tucionalnom razvoju EU, kao i ekonom-ska kriza su poprili~no ote`ali posaokomesara OOllllii RReehhnnaa.

Pa ipak, EU i dalje posjeduje znat-nu privla~nu snagu: devet evropskihzemalja je u poziciji kandidata ili poten-cijalnog kandidata za ~lanstvo u EU, a idruge dr`ave u okru`enju gaje nada da}e jednoga dana biti njen dio.

Toliki red pred vratima je odli~andokaz privla~ne snage evropske metodeintegracija.

Jo{ uvijek se isti~e da je pro{irenjenajuspje{nija spoljna politika EU, ali {to jesa njenim (ne)uspjesima u suo~avanju sanekim od izazova u jugoisto~noj Evropi?

Poduga~ka lista bilateralnih razmiricai nerije{enih pitanja izme|u dr`ava jedr`ala ovaj region na ivici nestabilnostiposljednjih deset godina i predstavljalate`ak test sposobnosti EU u smislu spri-je~avanja i rje{avanja sukoba.

Samo 2009. trebalo je nositi se sabilateralnim raspravama izme|u Hrvatskei Slovenije oko granice na moru, Srbije iKosova zbog progla{enja nezavisnosti,Makedonije i Gr~ke zbog imena, kao i sapodjelama na Kipru.

Po prvi put, Komisija je unijela iparagraf o bilateralnim sukobima u svojastrate{ka dokumenta, ~ime je potvrdilada uvi|a zna~aj ovog problema.Pro{irenje je trebalo da doprinese spri-je~avanju sukoba, a ne da ih uvozi,posebno ako imamo u vidu da su Uniji

prili~no vezane ruke u slu~ajevima kadaje jedna od strana u sukobu ve} ~lanicaEU. Zato je prili~no nevjerovatno da }eEU sebi dopustiti da primi u ~lanstvo jo{jedan Kipar. Pozadina "zamora odpro{irenja" i institucionalne blokade je uneku ruku i izraz zabrinutosti kako }e sezemlje kandidati pona{ati kad jednompostanu ~lanice?

~itaju}i izme|u redova, odlaze}aKomisija predla`e da se, makar zaodre|eni period, pitanje pribli`avanjaUniji odvoji od pregovora o bilateralnimrazmiricama. Time je, na primjer,omogu}eno Hrvatskoj da se izvu~e izblokade zbog sukoba sa Slovenijom.

U pore|enju sa zemljama centralneEvrope devedesetih godina, politkauslovljavanja EU je mnogo manje efikas-na u jugoisto~noj Evropi. Razli~ite istori-jske putanje uti~u na to da je idealizamkoji je podgrijavao evropske ambicije u

centralnoj Evropi mnogo manje prisutanna Balkanu, a razlozi za pristupanje Unijimnogo raznovrsniji sa manje potencijalada uti~u na stvaranje istinskog politi~kogkonsenzusa. U nekim dr`avama ne pos-toji politi~ka volja ili sposobnost elita dapreusmjere politi~ku dinamiku nadoma}em planu ka evropskim integraci-jama ili su vi{e zainteresovane da se igra-ju igre "zavadi pa vladaj" na doma}emterenu ili prepucavanja sa susjedima negoda se prihvate ispunjavanja zahtjeva izBrisela.

Svi sporovi na Balkanu ne treba danam odvuku pa`nju sa {ire slike. Ako jevjerovati izvje{tajima Komisije, ve}inaovih zemalja je postigla zna~ajannapredak. Crna Gora i Albanija su pod-nijele zahtjeve za ~lanstvo u EU i naprav-ile mnogo koraka u pravom pravcu.Srbija, tako|e, dobija pohvale za pro-gram reformi. Kosovu se nude podstica-ji u vidu vizne liberalizacije i trgovinskiholak{ica. Proces pro{irenja je na pravomputu, iako nije ba{ "brzi voz", da se

poslu`im rije~ima komesara Olli Rehna.Me|u oblastima koje je Komisija

posebno istakla, kao one u kojima suneophodni dalji napori, su saradnja saMe|unarodnim tribunalom za ratnezlo~ine u Hagu, reforma sudstva i borbaprotiv organizovanog kriminala. U ovimoblastima ne}e biti popu{tanja ni pre~ica:pouka iz pro{irenja 2007. je da procesintegracija mora biti dosljedan ako ̀ elimoda bude uspje{an.

Politi~ki razvoj je i dalje bitan.Ja~anje demokratskih institucija ipoliti~kih prava je dio Kopenha{kih kri-terijuma bez kojih nema pristupanja, imnogi nedostaci jo{ uvijek postoje.Freedom House, institut za analizurazvoja demokratije, i dalje smatra CrnuGoru, BiH, Albaniju i Makedoniju za"djelimi~no slobodne" zemlje, dok jeKosovo dobilo najni`u ocjenu u pogledupoliti~kih sloboda.

Va`no je odr`ati momentum trans-formacije u zemljama koje su najdaljeodmakle, kako bi mogle poslu`iti kaoprimjer i podsticaj manje dinami~nimdr`avama regiona.

Odr`avanje datih obe}anja i nas-tavak reformi koje su preduslov za pris-tupanje zemalja kandidata Uniji bi trebaobiti jedan od primarnih ciljeva narednogsastava Komisije. Time }e se doprinijeti iodr`avanju stabilnosti na Balkanu.

Dr`anje obe}anja zna~i prevazila-`enje (ili barem smirivanje) otpora nekihod sada{njih zemalja ~lanica prema dal-jem pro{irenju. Nedoumice koje ve}neko vrijeme obilje`avaju svaku diskusijuu vezi sa ovim pitanjem podrivaju ~itavproces i ograni~avaju sposobnost EU dauti~e na transformaciju u ovim zemljama.To }e se pokazati jo{ bitnijim na du`i rok,ukoliko EU `elli da raste ne samo u{irinu, ve} i u snazi.

Autorka je vi{a politi~ka analiti~arkau Centru za evropske politike u Briselu

P O G L E D I Z E U

Qsp|jsfob!Fwspqb!.!|up!ebmkf@

Pi{e: Rosa Balfour

////////

UU oobbllaassttiimmaa ssuuddssttvvaa ii bboorrbbee pprroottiivv oorrggaanniizzoovvaannoogg kkrriimmiinnaallaa nnee}}eebbiittii ppooppuu{{ttaannjjaa - ppoouukkaa iizz pprroo{{iirreennjjaa 22000077.. jjee ddaa pprroocceess iinntteeggrraaccii-jjaa mmoorraa bbiittii ddoosslljjeeddaann aakkoo `̀eelliimmoo ddaa bbuuddee uussppjjee{{aann

4Evr op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . T ema b r o j a

Predstavnicivlasti i opo-

zicije saglasnisu da jep o t r e b n ouspostaviti kva-

litetnu kontrolu finansiranja poli-ti~kih partija, ali istovremeno seme|usobno optu`uju za mogu}emalverzacije na tom polju.

Na drugoj strani, iz civilnogsektora ocjenjuju da u Skup{tinine postoji volja da se odgovaraju}izakoni iz te oblasti usvoje i prim-ijene, podsje}aju}i da su suprosta-vljeni politi~ki tabori zajedni~kimsnagama opstruirali usvajanje kva-litetnog Zakona o finansiranjupoliti~kih partija.

Iz Brisela je nedavno ukazaoda je neophodno formirati nezav-isno kontrolno tijelo koje bi nad-gledalo kako se pune i praznepartijske kase.

Naime, u najnovijem Izvje{tajuo napretku Evropska komisija (EK)je ocijenila da "Crnoj Gori jo{ ne-dostaju sna`ne, nezavisne nad-zorne vlasti kako bi se evaluiraleva`ne deklaracije... i finansiranjepoliti~kih partija."

Tako|e se navodi da "tektreba da se uspostavi nadzornotijelo koje bi nadgledalo i obezbi-jedilo usagla{enost sa Zakonom ofinansiranju politi~kih partija iZakonom o finansiranju izbornihkampanja za Predsjednika,gradona~elnike i predsjednike

Op{tina." U va`e}em Zakonu o finansi-

ranju politi~kih partija posebnonadzorno tijelo se ne pominje, aosnovni mehanizam kontrole jeredovno dostavljanje finansijskihizvje{taja nadle`nom organu, ukonkretnom slu~aju Dr`avnojizbornoj komisiji (DIK).

Prema ovom Zakonu, svakapartija je du`na da DIK-u pod-nese godi{nji zavr{ni ra~un i izvje-{taj o reviziji tog ra~una, koji se uroku od 10 dana od dana prijemamora objaviti u Slu`benom listuCrne Gore i na web sajtu.

Isti princip va`i i kada je upitanju kontrola finansiranja izbo-rnih kampanja. Naime, svaki pod-

nosilac izborne liste mora u rokuod 45 dana od dana zavr{etkaizbora podnijeti kompletanizvje{taj o porijeklu, visini i struk-turi prikupljenih i utro{enih sred-stava za kampanju nadle`nojizbornoj komisiji, koji se kasnije izvani~no objavljuje.

Pored ovog na~ina kontrolefinansiranja, Zakonom o finansir-anju partija predvi|eno je i dasvaka partija kreira mehanizmeunutra{nje kontrole finansijskogposlovanja. Zbog toga su partijedu`ne da statutom odrede organeodgovorne za finansijsko poslo-vanje i da propi{u na~in ostvari-vanja uvida u sopstvene prihode irashode.

Z A [ T O E K T R A @ I F O R M I R A N J E N E Z A V I S N O G T I J E L A K O J E B I N A D G L E D A L OF I N A N S I R A N J E P O L I T I ~ K I H P A R T I J A

Pi{e: Mirela Rebronja

////////Tusbob•lf!lbtf!lbp!pgg.tipsf!eftujobdjkf

UIzvje{taju o napretku navodi se i da ne postoje mehanizmi za kontroluprivatnih donacija partijama. Iako u Crnoj Gori nije zabilje`eno mnogo primjera kada su pojedinci ili

firme javno donirale neku partiju, to sigurno ne zna~i da privatnih donacijanema.

U opoziciji smatraju da je u nedemokratizovanom crnogorskom dru{tvuzaista te{ko do}i do donacija, te da donatori, ako ih i ima, uglavnom iz li~nihrazloga tra`e da ostanu anonimni.

Govore}i o tome, Mari} ka`e da mu "nije poznato da je neka crnogors-ka politi~ka partija organizovala donatorsko ve~e, ili da je neko javno finansi-jski pomogao neku partiju ".

On je ubije|en da "u Crnoj Gori postoje razni inkriminisani na~ini finan-siranja, naro~ito politi~kih kampanja, koji su svojstveni vladaju}oj partiji, a kojisu zapravo dio jednog krupnijeg problema koji se zove politi~ka korupcija."

I Vukovi} ocjenjuje da je neophodno do kraja urediti pitanje privatnihdonacija jer "imamo pri~u da su pojedinci u opoziciji kupili poslani~ko mjesto".

Za rje{enje ovog va`nog pitanja CEMI predla`e da u okviru profesionali-zovane Dr`avne izborne komisije djeluje slu`ba za reviziju koja bi bila sastavl-jena od posebno obu~enih slu`benika. Ona bi se starala o dosljednoj primjeniodredaba Zakona u pogledu raspodjele sredstava politi~kim partijama, kako nagodi{njem nivou, tako i u okviru izbornih procesa, a poseban segment radabila bi kontrola privatnih donacija.

SSSSAAAAMMMMOOOO NNNNAAAA RRRRAAAA^̂̂̂UUUUNNNNIIIIMMMMAAAA NNNNEEEEMMMMAAAAPPPPRRRRIIIIVVVVAAAATTTTNNNNIIIIHHHH DDDDOOOONNNNAAAACCCCIIII JJJJAAAA

5Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . T ema b r o j a

Me|utim, ~injenica je da nepostoje mehanizmi kako bi seprovjerilo da li su partije primile ipotro{ile ta~no onoliko sredstavakoliko su navele u izvje{tajima.Tako se de{ava da se prihodi irashodi u izvje{tajima poklapaju ucent, uprkos brojnim stavkamakoje je nemogu}e isplanirati, naprimjer zbog rashoda koje napraveaktivisti na ime goriva ili telefon-skih ra~una. Dalje, partije redovnokasne sa dostavljanjem izvje{taja itu obavezu ispune uglavnomnakon prozivanja u medijima.

O firmama iza kojih stojepojedine partije ili njihovi liderimo`e se samo spekulisati.

Predsjednik Upravnog odboraCentra za monitoring (CEMI)ZZllaattkkoo VVuujjoovvii}}, u razgovoru zaEvropski puls, ka`e da ga ovakvaocjena Evropske komisije nijenimalo za~udila, znaju}i da nijeusvojen Zakon o Dr`avnoj izbor-noj komisiji, {to je bila i obavezaiz Inoviranog akcionog planaborbe protiv korupcije i organizo-vanog kriminala.

On je dodao da je usvajanje

Zakona o Dr`avnoj izbornoj ko-misiji trebalo da bude okon~anodo kraja 2009, ali sve su prilike,cijeni Vujovi}, da }e biti prenijetai u Akcioni plan 2010 - 2012 .

Direktor Pokreta za promjene(PzP) BBoorriiss MMaarrii}} smatra da jeglavni krivac za negativnu ocjenuKomisije o kontroli finansiranjapoliti~kih partija neravnopravanpolo`aj stranaka pri raspodjeli

sredstava iz bud`eta i da u tomdijelu treba napraviti odre|eneizmjene.

Nagla{avaju}i da je novimzakonskim rje{enjima znatno po-bolj{ana kontrola finansiranja i dase situacija razvija u pozitivnomsmjeru, on isti~e da je najve}iproblem koli~ina sredstava koja seBud`etom opredjeljuje u ovusvrhu. Pore|enja radi, on navodida "svaki sekretarijat Glavnog gra-da ima ve}i bud`et od PZP-a".

Mari} smatra da prvo trebaurediti taj segment ovog slo`enogsistema, isti~u}i da je svakako i zaformiranje nadzornog tijela koje}e vr{iti kontrolu finansiranja poli-ti~kih partija.

Prema njegovom mi{ljenju, tonadzorno tijelo trebalo bi bitivezano uz rad Dr`avne izbornekomisije, formirano kao njenoposebno odjeljenje, koje }esara|ivati sa ve} formiranim insti-tucijama koje imaju sli~ne ciljeve,kao {to su Uprava sa spre~avanjepranja novca, Uprava za borbuprotiv korupcije ili Poreska uprava.

Mari} navodi da je "od izu-

Zlatko Vujovi}

Boris Mari}

foto

VIJE

STI

foto

VIJE

STI

6Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . T ema b r o j a

zetne va`nosti da to tijelo djelujejavno i transparentno, i da obe-zbijedi uvid u svoje aktivnosti,kako bi i ono bilo podvrgnutoodre|enoj kontroli".

On dodaje da "u tom nad-zornom tijelu treba da se na|u ipredstavnici civilnog sektora, ali iDr`avne revizorske institucije".

I predsjednik skup{tinskogOdbora za me|unarodne odnosei evropske integracije i ~lan Pred-sjedni{tva Demokratske partijesocijalista MMiiooddrraagg VVuukkoovvii}} smatrado partije moraju biti pod lupomkada je rije~ o finansijama.

Prema njegovim rije~ima,ozbiljna kontrola poslovanja poli-ti~kih partija predstavlja uslov zapunu demokratizaciju dru{tva.

"Ako se taj dio `ivota poli-ti~kih subjekata, posebno onaj kojise odnosi na izborne procedure,ostavi nedovoljno definisanimmogu}e su razli~ite devijacije ifinansijske malverzacije. To senajbolje vidi na na{oj politi~kojsceni. ~injenica je da smo najbro-jnija partija i da imamo prihodeod ~lanarina, prigovaraju nam darentiramo imovinu biv{eg Saveza

komunista, a opet kuburimo safinansijama. Na drugoj strani,koliko do ju~e, i one minornijepartije nijesu se `alile na finansi-jske probleme i, {to se ti~e novca,parirale su nam u izbornim kam-panjama", poja{njava Vukovi} urazgovoru za Evropski puls.

On dodaje da se na blogubiv{eg poslanika Srpske narodnestranke DDoobbrriillaa DDeeddeeii}}aa mo`e pro-~itati da su prvi ljudi njegove biv{e

partije prebacivali novac sa `irora~una partije na svoje `iro ra~une.

"To je dovoljan povod da se~itava stvar oko finansiranja parti-ja uozbilji. Mislim da mehanizamkojim se sada kontroli{u finansijepartije nije dovr{en i da nije spo-rno da ga treba doraditi", ocjenju-je Vukovi}.

Vukovi} nema konkretno rje-{enje kako bi trebalo nadgledatifinasiranje partija, ali podvla~i dabi to tog rje{enja trebalo do}i uzkonsultacije sa stru~njacima iz teoblasti.

"Mogu}e je formirati u okviruDIK-a odre|enu slu`bu koja }ekomisiji predlagati preduzimanjenekih koraka ili stvoriti posebnotijelom koje bi nadledalo finasir-anje partija", smatra Vukovi}.

Bez obzira na stavove partijaili pojedinaca, svi akteri politi~kescene moraju biti svjesni da tradi-cionalni mehanizmi kontrole fina-nsiranja partija nijesu dovoljno efi-kasni i sada samo od Skup{tinezavisi kada }e biti formirano neza-visno nadzorno tijelo koje }e kva-litetno primijeniti va`e}e zakone.

Vujovi} nalazi da je Dr`avna izborna komisija stub za uspje{an sistem nad-gledanja finansija politi~kih partija. Su{tina CEMI-jevog prijedloga o nadzornom tijelu je sljede}a - formirati

Dr`avnu izbornu komisiju koja }e imati sedam ~lanova u stalnom sastavu i to:pet ~lanova iz reda lica uglednih sudijskih funkcija, jednog ~lana birali biugledni profesori ~ije su nau~no-teorijske reference vezane za izborni sistem ijedan ~lan bi bio iz civilnog dru{tva - organizacija koje se bave nadgledanjemizbornih procesa.

U pro{irenom ~lanstvu, u radu Dr`avne revizorske komisije u~estvovali bipredstavnici partija ili kandidata, koji bi bili anga`ovani samo u toku izbornogprocesa i ne bi imali pravo glasa. Mandat stalnih ~lanova DIK-a, prema pri-jedllogu CEMI-ja, trajao bi {est godina sa mogu}no{}u reizbora.

Vujovi} isti~e da CEMI-ijev prijedlog jasno defini{e i kriterijume koji mora-ju biti zadovoljeni da bi se neko postao ~lan DIK-a.

Jedan od uslova je da lice ne smije biti ~lan organa partije, niti javnifunkcioner kojeg bira ili imenuje Skup{tina Crne Gore.

[[TTOO PPRREEDDLLAA@@EE CCEEMMII

Miodrag Vukovi}

foto

VIJE

STI

7Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . Ana l i z a

Nedavno sepojavio i do-

kaz da u VladiCrne Gore nerazumiju su{tinuevropske integra-cije, uz ranije da

kabinet MMiillaa \\uukkaannoovvii}}aa, izuzimaju}ipojedine ministre, putem prema Evropskojuniji ide samo na papiru kontinuiranozloupotrebljavaju}i zakone da bi u cijelomdr`avnom aparatu instalirali kadrovevladaju}ih partija.

Ministar za za{titu ljudskih i manji-nskih prava FFeerrhhaatt DDiinnoo{{aa demonstrirao jeporoznost i prozirnost vladaju}e mantre o

Evropi bez alternative, bolno otkrivaju}ida Crnu Goru ka EU vode ljudi ~iji supogledi uprti u mjesne zajednice i ostaleglasa~ke resurse, a ne u zajednicu evrop-skih naroda i dr`ava.

U toj mjesnoj zajednici, od ~ijihglasova zavisi da li }e neko biti ministar,za homoseksualce spremaju loma~e.Evropa, sa svojim vrijednostima su`ivota,tolerancije i uva`avanja razli~itosti, suvi{eje daleko, a oni koji bi morali da je pri-bli`e crnogorskim mjesnim zajednicama,najglasniji su promoteri licemjernogpalana~kog "morala".

Izme|u ostalog, na taj na~in obezb-je|uju glasove za naredne izbore. Mo`dabi ba{ tu trebalo potra`iti razloge izne-na|uju}e izjave ministra za za{titu ljudskih

i manjinskih prava u kojoj je rekao da"postojanje homoseksualaca nije dobravijest za Crnu Goru".

"Ne znam koliko je to prisutno uCrnoj Gori, ali ka`em, za ovaj ambijent tonije dobra vijest. Ja da budem iskren, i jabih bio taj koji ne bi bio mnogo sre}an{to bi se to imalo u Crnoj Gori. Me|utim,kao ~ovjek koji radi posao koji radi i kao~ovjek van tog posla, spreman sam dapriznam da se to de{ava, da se to ima ida takvim slu~ajevima treba veliki prostorza disanje, ako ne stvoriti ono ne zagu{iti".

Ovo su bile rije~i ministra ~iji jeposao upravo da poma`e pripadnicimaLGBT populacije, kao i pripadnicima svihostalih manjina. I jo{ jedan primjer daVlada ~esto jedno pri~a, a drugo radi,odnosno potpisuje evropske i konvencijepod okriljem UN, a da ne zna i ne zan-ima je {to u njima pi{e. Tako je u martuove godine Crna Gora u Ujedinjenim

nacijama potpisala izjavu sa drugih 66dr`ava protiv nasilja i diskriminacije sek-sualnih manjina.

Aktivisti civilnog sektora konstatovalisu da ministar Dino{a "ne posjeduje ele-mentarno znanje o ljudskim pravima i slo-bodama", te da je "samim tim sebediskvalifikovao kao nekog ko mo`e kom-petentno voditi povjereni resor, odnosnota ista prava i slobode promovisati,unaprije|ivati ili {tititi u Crnoj Gori".

"Nije dovoljno obu}i evropska odijelai biti Evropljanin, to zahtijeva punuprivr`enost vrijednostima na kojima se iEU kojoj te`imo zasniva, a jedna od tihvrijednosti je i uva`avanje razli~itosti",upozorila je direktorica Centra za gra-|ansko obrazovanje DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}}.

Danima su sa raznih strana stizalipozivi Dino{i da podnese ostavku i pre-mijeru \ukanovi}u da ga smijeni, da bi seonda oglasio \ukanovi}, poku{avaju}i daza Crnu Goru sa~uva poziciju potencijalne~lanice EU.

"Stav da prava LGBT (lezbijske,homoseksualne, biseksualne i transrodne)populacije treba {tititi, ali ne i afirmisati,treba tuma~iti kao stav Dino{e. On je~ovjek koji u Vladi odgovorno obavljasvoje poslove, i ima pravo na svoj stav natu temu. Kada je u pitanju politika Vlade,to je politika koja je apsolutno posve}enapravima svih manjina, uklju~uju}i i tumanjinu. Dino{a }e i ubudu}e, kao i dosada, {tititi sve ono {to su me|unarodnistandardi", bile su \ukanovi}eve rije~i.

Premijer je bio jasan, a Dino{a nas-tavlja po svome, citiraju}i poslanika Novesrpske demokratije GGoorraannaa DDaanniilloovvii}}aa:"Bog da je htio ne bi stvorio Adama i Evu,ve} Adama i Stevu. Moj je stav da je `ivotna ovoj planeti dat zbog ljubavi, akoho}ete zbog seksa, izme|u mu{karca i`ene, i dr`ava nema obavezu afirmacijegrupa koje druga~ije misle".

Tako se u sliku o Crnoj Gori koja unajve}em dijelu simulira reforme da bi sedopala Briselu i ostalim evropskim prije-stonicama i koja zapravo svim silama nas-toji da sa~uva partijske monopole pret-varaju}i dr`avu u privatnu kompaniju,uklopio jo{ jedan tamni detalj. Pri~a izvladaju}ih krugova da Crna Gora `eli uEU ne da bi bila dio EU nego da bi takomijenjala i sebe za sada ostaje samoparola. Da nije tako, premijer bi pre-duzeo sasvim konkretne poteze. Nekolikosedmica prije Dino{inog izleta, mogao jeda ~uje ~lanicu Evropskog parlamenta,koordinatorku Komiteta za spoljne po-slove i ~lanicu LGBT intergrupe UUllrriikkeeLLuunnaacceekk: "Ako Crna Gora `eli da napre-duje, jasno je da politi~ari moraju danau~e da otvoreno i pozitivno govore oLGBT populaciji".

[ T O P O K A Z U J E I Z J A V A M I N I S T R A Z A Z A [ T I T U M A N J I N S K I H P R A V A O L G B TP O P U L A C I J I

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

NNeekkoolliikkoo sseeddmmiiccaa pprriijjee DDiinnoo{{iinnoogg iizzlleettaa,, \\uukkaannoovvii}} jjee mmooggaaoo ddaa~~uujjee ~~llaanniiccuu EEvvrrooppsskkoogg ppaarrllaammeennttaa,, kkoooorrddiinnaattoorrkkuu KKoommiitteettaa zzaassppoolljjnnee ppoosslloovvee ii ~~llaanniiccuu LLGGBBTT iinntteerrggrruuppee UUllrriikkee LLuunnaacceekk:: ""AAkkooCCrrnnaa GGoorraa `̀eellii ddaa nnaapprreedduujjee,, jjaassnnoo jjee ddaa ppoolliittii~~aarrii mmoorraajjuu ddaannaauu~~ee ddaa oottvvoorreennoo ii ppoozziittiivvnnoo ggoovvoorree oo LLGGBBTT ppooppuullaacciijjii""

Bebn-!Tufwb!j!Gfsibu!of!nphv!jtujn!wp{pn!v!FV////////

8Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . I n t e rv j u

Predsjednik Centra za istra`ivanjei kreiranje javnih politika iz

Skoplja profesor dr @@iiddaass DDaasskkaa-lloovvsskkii ocijenio je u razgovoru zaEvropski puls da }e vizna liberal-izacija najvi{e obradovati srednjuklasu u dr`avama zapadnog Balkanai da ne}e dovesti do masovnijegemigriranja u ~lanice EU.

"Na{a procjena je da ne}epuno Makedonaca i uop{te ljudi sazapadnog Balkana nelegalno oti}i uEU. Kriza je i na Zapadu. Puno ljudise, ~ak, vratilo iz Italije, Francuske,Njema~ke u Makedoniju, jer ni uUniji nema posla. Ove povlasticenajvi{e }e obradovati srednju klasujer oni su bili ti koji imaju paso{e,koji su putovali, bilo radi stru~nogusavr{avanja, bilo turisti~ki", rekaoje Daskalovski.

Prema njegovim rije~ima, samooni koji su o~ajni, koji su unajlo{ijoj ekonomskoj situacijipoku{a}e da emigriraju, ali oni su iranije tra`ili i nalazili na~ina kakoda nelegalno odu u zemlje Evropske

unije. IIssttrraa`̀iivvaannjjaa jjaavvnnoogg mmnnjjeennjjaa

ppookkaazzuujjuu ddaa ~~aakk ookkoo 9900%% ggrraa||aannaaMMaakkeeddoonniijjee ppooddrr`̀aavvaa uullaazzaakk uu EEUU ii

NNAATTOO.. KKaakkoo ttoo oobbjjaa{{nnjjaavvaattee?? U posljednjim anketama ta

podr{ka je bila ~ak i preko 90%. To se da lako objasniti - EU i

NATO su sinonim za dobar `ivot.Tolika podr{ka ulasku u EU i NATOnije zbog toga {to ljudi znaju {to jeEU ili {to zna~i NATO.

To je uglavnom psiholo{ki ele-menat, jer ljudi misle da }e ulaskomu EU i NATO u Makedoniji porastistandard i kvalitet `ivota. Make-donija je siroma{na zemlja sa pros-je~nom platom od oko 350 eura.

Dakle, to je nada da }e `ivotbiti bolji, a kad pitate gra|ane {tozna~i EU, kako funkcioni{e, oninemaju pojma.

SSllii~~nnoo jjee ii uu CCrrnnoojj GGoorrii??Vjerovatno je sli~no i u cijelom

regionu zapadnog Balkana. Ljudislabo poznaju EU i na~ine na koje

P R E D S J E D N I K C E N T R A Z A I S T R A @ I V A N J E I K R E I R A N J E J A V N I H P O L I T I K A I ZS K O P L J A P R O F E S O R D R @ I D A S D A S K A L O V S K I

Cjkfmj!Tdifohfo!{b!tsfeokv!lmbtv

@idas Daskalovski

Va{a organizacija se, izme|u ostalog, bavi i rodnom ravnopravno{}u.Koliko je `ena u parlamentu Makedonije i uop{te na visokim pozicijama ujavnom `ivotu?

Kod nas je to rije{eno tako {to 1/3 kandidata na izbornim listama, premazakonu, moraju da budu pripadnice drugog pola. To se u praksi preslikalo krozsituaciju da u parlamentu imamo oko 20-25% `ena poslanica.

Iako je to procenat na kojem bi i neke ~lanice EU mogle da nam zavide,mislim da to nije dovoljno i su{tinski.

Partije prihvataju rodnu ravnopravnost najvi{e zbog evropskog insistiranja,a same po sebi nijesu demokratizovane. To se mo`e vidjeti tako {to nijednompartijom ne rukovodi pripadnica drugog pola ili {to na lokalnim izborimaimamo veoma mali broj kandidatkinja za gradona~elnika, a od onih koje su sekandidovale ni jedna nije dobila na izborima.

Isto je u biznis sektoru. Veoma mali broj `ena su menad`eri u nekimve}im i bitnim firmama.

UU PPAARRLLAAMMEENNTTUU 2255%% @@EENNAA

9Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . I n t e rv j u

ona djeluje, ali vjeruju da je ona zanjih dobra.

[[ttoo ssuuggeerrii{{eettee CCrrnnoojj GGoorriikkaaddaa jjee rriijjee~~ oo eevvrrooppsskkiimm iinntteeggrraaccii-jjaammaa iizz uuggllaa MMaakkeeddoonniijjee??

Ja mislim da treba biti agresivani da ne treba puno da slu{ate poli-ti~ke preporuke koje vam daju, rec-imo u Berlinu, Parizu. Nemojte sadda vu~ete sljede}i korak ka EU jernije momenat.

Vi imate svoj cilj i treba daidete naprijed. Uvijek }e biti nekazemlja koja }e se tome suprostaviti,ali to ne zna~i, iako vas neko bloki-ra, da ne mo`ete kod ku}e nastavi-ti sa reformama.

MMaakkeeddoonniijjaa sskkoorroo ~~eettiirrii ggoo-ddiinnee iimmaa ssttaattuuss kkaannddiiddaattaa,, aallii nneeddoobbiijjaa ddaattuumm pprreeggoovvoorraa.. {{ttoo ssttee uummee||uuvvrreemmeennuu rraaddiillii,, kkoojjee ssttee rreeffoo-rrmmee sspprroovvooddiillii??

U izvje{tajima o napretku suglavne smjernice {to Vlada Ma-kedonije treba da radi. U nekimsektorima te reforme se sprovodesporije, u nekima br`e, ali je~injenica da postoji tehni~ki ka-pacitet u na{oj administraciji.

To se najbolje vidjelo na pitan-ju vizne liberalizacije. Kada je Vladadobila jasne instrukcije {to sve trebada uradi da bi bili na bijeloj listi

Schengena, a to je interes i Vlade igra|ana, onda je ona to uradilanajbr`e i najbolje {to je mogla iispunila kriterijume prije nego Srbijai Crna Gora.

Gdje god postoje jasni kriteriji-mi reforme je lak{e sprovesti -problem je tamo gdje postoje poli-ti~ki kriterijumi. Recimo, EU insisti-ra da Makedonija pobolj{a klimudijaloga izme|u partija. To je dostasubjektivna materija, kao {to je rec-imo nezavisnost sudstva, borba pro-

tiv korupcije, organizovanog krimi-nala. Tu je mnogo te`e posti}imjerljive rezultate, rezultate koji suvidljivi.

DDaa llii ssee oonnddaa mmoo`̀ee zzaa-kklljjuu~~iittii ddaa CCrrnnuu GGoorruu ~~eekkaa ddoossttaapprreeppeekkaa nnaa ppuuttuu kkaa EEUU jjeerr uupprraavvoossee ggllaavvnnee zzaammjjeerrkkee BBrriisseellaa ooddnnoosseennaa nneeddoovvoolljjnnuu bboorrbbuu pprroottiivv kkoorruupp-cciijjee,, nneezzaavviissnnoossttii ssuuddssttvvaa,, ii ssllii~~nnaappiittaannjjaa??

Svi mi na zapadnom Balkanumoramo shvatiti da je to pro{iriva-nje politi~ki proces.

Jedno su kriterijumi i reformekoje se od nas tra`e, a drugo jepolitika.

Neke zemlje mogu da nasblokiraju zbog odre|enih razlogakoje nemaju puno veze sa real-no{}u.

Kako, recimo, realno mjeriti dali se zemlja dobro ili dovoljno boriprotiv korupcije? U nekim zemljamagra|ani su vi{e skloni da ka`u daima korupcije, mada je u realnostinema toliko. Na drugoj strani, unekim zemljama gra|ani }e te`epriznati da ima korupcije mada jeima. To je dosta subjektivno polje.

Ili, zna se koje su institucijepotrebne da bi se reklo da je sud-stvo nezavisno, ali da li to u praksifunkcioni{e?

KKaakkoo }}ee ssee zzaavvrr{{iittii ssppoorriizzmmee||uu GGrr~~kkee ii vvaa{{ee ddrr`̀aavvee ookkooiimmeennaa MMaakkeeddoonniijjaa??

Oko 95% etni~kih Makedonacasu protiv mijenjanja imena, a kodeti~kih Albanaca taj isti procenat jeda se to {to br`e rije{i, da sepromijeni ime i da se u|e u NATOi da se po~nu pregovori sa EU.

Ostali gra|ani Srbi, Romi,Bo{njaci, Turci, Vlasi su podijeljenioko tog pitanja, ali vi{e njih graviti-raju tome da se ne mijenja ime.

Dakle, u samoj Makedonijipostoji ozbiljan rascijep oko imenakoji mo`e da dovede do komp-likovanja situacije, posebno akoGr~ka stavi veto na po~etak pre-govora sa EU.

Makedonska Vlada je insistiralada se to pitanje rije{i na na~in kakosu to uradile Hrvatska i Slovenija -dakle da se ime ne postavlja kaoproblem u pregovorima sa EU.

Grci, naravno, koji imaju tumo} samim tim {to su dr`ava ~lan-ica EU to ne prihvataju i veoma jeneugodna situacija. Ne mo`e seprocijeniti {to }e se desiti.

VV.. @@UUGGII]]

Kako je stanje sa slobodom izra`avanja u Makedoniji? Ovo Vas pitamjer je Evropska komisija kritikovala crnogorske vlasti zbog te oblasti.

Mi imamo dosta veliki problem kada je rije~ o medijima i EU insistira dato pitanje rije{imo.

Mediji u Makedoniji, pogotovo elektronski, u vlasni{tvu su tajkuna koji subliski politi~kim partijama. Problem je i kako rije{iti pitanja koja se ti~u slo-bode izra`avanja i fer pravila kada su mediji u privatnim rukama.

Dalje, bitan problem je i Zakon o kleveti. Veliki broj novinara je izgubiona sudovima od politi~ara, javnih li~nosti, a kazne su velike, oko 3, 000 eura.

Na sudu novinar treba da doka`e da je taj i taj politi~ar uradio ne{to {tonije bilo po zakonu, umjesto da bude obrnuto - da onaj koji tu`i doka`e danije kriv. Onda je novinarima mnogo te`e na sudu, posebno kada imatekomentare.

MMEEDDII JJ II UU VVLLAASSNNII[[TTVVUU TTAAJJKKUUNNAA

GGddjjee ggoodd EEUU ppoossttaavvii jjaassnnee kkrriitteerriijjiimmee rreeffoorrmmee jjee llaakk{{ee sspprroovveessttii -pprroobblleemm jjee ttaammoo ggddjjee ppoossttoojjee ppoolliittii~~kkii kkrriitteerriijjuummii.. RReecciimmoo,, EEUUiinnssiissttiirraa ddaa MMaakkeeddoonniijjaa ppoobboolljj{{aa kklliimmuu ddiijjaallooggaa iizzmmee||uu ppaarrttiijjaa,, aattoo jjee ddoossttaa ssuubbjjeekkttiivvnnaa mmaatteerriijjaa

10Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . P o l i t i k a

Na Samitu {e-fova dr`ava i

vlada dr`ava Evro-pske unije, od-r`anom u Lakenuu decembru 2001,done{ena je odlu-

ka da u februaru 2002. po~ne sa radomKonvent.

Konvent je bilo tijelo sastavljeno od105 ~lanova, kojim je predsjedavao biv{ifrancuski predsjednik VVaalleerryy GGiissccaarrdddd''EEssttaaiiggnn i koje je imalo jasan iograni~en mandat. Njegov cilj bio je dakreira prijedlog ustava Unije koji je tre-balo da zamijeni ugovore u kojima supostavljena na~ela i principifunkcionisanja EU.

Nakon debate koja je trajalasedamnaest mjeseci, d'Estaign je pred-stavio liderima dr`ava EU, na Samituodr`anom u Solunu juna 2003, nacrtugovora o ustavu za Evropu.

Najve}i broj aktera koji se baveevropskim integracijama bio je radoznaoi nestrpljiv da upozna sadr`inu onihdijelova teksta ugovora koji se odnosena institucionalni rearan`man EU, napitanja osnovnih prava i statusagra|anstva, te na raspodjelu nadle`nostiizme|u komunitarnih institucija i dr`ava~lanica. Pa`nja evropskog gra|anstvabila je dobrim dijelom usmjerena i najo{ jednu zna~ajnu i intrigantnu dilemu:da li je prijedlog Ugovora o evropskomustavu davao bilo kakvu referencu uodnosu na zna~aj hri{}anskog naslije|au razvoju evropske ideje.

VVrriijjeeddnnoossttiiRasprava o budu}nosti Evrope

podrazumijeva i razgovor o vrijednostimai idejama na kojima treba da se temelji

projekat stvaranja jedinstvenog evrop-skog ekonomskog, politi~kog, pravnog,kulturnog i obrazovnog prostora. Debatao vrijednostima koje su utkane u procesevropskih integracija naro~ito je inten-zivirana po~etkom 2003. kada jetada{nji vrhovni poglavar Katoli~ke crkvePPaappaa JJoovvaann PPaavvllee IIII saop{tio da Evropapo~iva na zajedni~kim hri{}anskim kori-jenima, koji su pro`imali razvoj evrop-skog kontinenta do danas. Budu}i daideje hri{}anstva jesu na odre|eni na~ingradile Evropu, to je Katoli~ka crkvazahtijevala od Konventa da u tekstuprvog ustava EU bude prepoznato zajed-ni~ko hri{}ansko naslije|e Evrope.

Pored zahtjeva za prepoznavanjemzna~aja hri{}anskog naslije|a, Papa jepredlo`io da crkvama i inim religijskimtijelima bude priznat dru{tveni status i

da se njihove aktivnosti ne percipirajusamo u smislu li~nih afiniteta vjernika.Prijedlog Crkve su{tinski je predvi|ao triklju~na zahtjeva:1. tekst budu}eg ustava trebalo je da

sadr`i jasnu referencu na religiju tj.na formalno prepoznavanje karakterareligijskog uticaja na razvoj Evropekoji bi utemeljio i formalne linijekomunikacije i dijaloga izme|u crka-va i Unije. EU je, dakle, trebalo dau svom konstititivnom aktu prepoz-na ulogu crkava i zna~aj religijskihuvjerenja u daljem razvoju EU;

2. najbolji na~in da hri{}ansko nasli-je|e dobije mjesto u ustavu jestedirektna referenca na Boga koja bistajala u preambuli teksta. Argu-mentacija Katoli~ke crkve u ovomstavu slijedila je sadr`inu Deklaracijeiz Lakena kojom se ohrabruju sviakteri da se uklju~e u konstitutivnudebatu;

3. tre}i zahtjev mo`e biti definisan ikao vrsta anti-teze budu}i da seodnosi na `elju Crkve ne dau~estvuje u stvaranju teokratije, ve}da doprinese stvaranju javnog pros-tora za dijalog me|u crkvamaunutar EU. Drugim rije~ima, idejaCrkve nije da stvara dru{tvo vjeru-ju}ih ili religijsku zajednicu, nego dase javno polje otvori i za vjeruju}e. Tako definisani zahtjevi Katoli~ke

crkve razli~ito su tuma~eni u dr`avama~lanicama. Dok je Francuska odbijalaideju o specifikovanju vrijednosti bilokoje religijske zajednice u tekstu ustavasmatraju}i da religijska pitanja treba dabudu odvojena od dr`avnih i politi~kih,nekoliko zemalja poput [panije, Italije iPoljske podr`alo je inicijativu Pape.

Debatu o vrijednostima koje bi tre-

balo da budu unesene u tekst ustavaobogatila je i Gr~ka pravoslavna crkva,koja je zahtijevala da ustav EU svojomsadr`inom poka`e po{tovanje premazajedni~koj svijesti evropskih naroda onjihovim hri{}anskim korijenima i utica-ju koje su ideje hri{}anstva imale narazvoj kontinenta.

Mimo Vatikana i Gr~ke pravoslavnecrkve, lobi grupu za uno{enje hri{}a-nskih vrijednosti u tekst ustava stvorilesu i partije desnog centra u Portugaliji,[paniji, Italiji i u Poljskoj, koje su nasto-jale da pritiskom na svoje vlade ostvareuticaj i na ~lanove Konventa koji su bilizadu`eni da kreiraju ustav EU.

Istovremeno sa zahtjevima koji sudolazili od predstavnika Katoli~ke iGr~ke pravoslavne crkve, te od liderapartija desnog centra, javili su se i glaso-vi o{trog protivljenja ovoj ideji. Klju~nalinija argumentacije oponenata upu-}ivala je na tri va`ne stvari:

Pi{e: Vladimir Pavi}evi}

////////

K A K O E U O D G O V A R A N A P I T A N J A R E L I G I J S K O G N A S L I J E \ A E V R O P E - P R I M J E RN A C R T A U G O V O R A O U S T A V U

Fwspqb!j!sfmjhjktlj!qmvsbmj{bn

KKaakkoo ppoommiirriittii zzaahhttjjeevv zzaa uunnoo{{eennjjee hhrrii{{}}aannsskkiihh vvrriijjeeddnnoossttii uu uussttaavvEEUU ii ffaakktt ddaa EEvvrrooppaa ssvvoojj rraazzvvoojj nnee dduugguujjee iisskklljjuu~~iivvoo hhrrii{{}}aannsskkoojjttrraaddiicciijjii rraazzvvoojjaa ppoolliittii~~kkee ii kkuullttuurrnnee mmiissllii,, vvee}} rraazznnoolliikkoossttii iisskkuussttaa-vvaa kkoojjee nnaamm ddoollaazzee iizz rraazzllii~~iittiihh rreelliiggiijjaa??

11Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . P o l i t i k a

- niti u jednom periodu svog razvojaEU nije sebe artikulisala kao religijskiprojekat. [tovi{e, njeni ciljevi su seuvijek odnosili na sekularno. Svakopozivanje na religijske temelje zna~ilobi osporavanje uticaja i va`nosti dru-gih religijskih zajednica u Evropi, {tobi predstavljalo kontrast ciljevima de-finisanim u bazi~nim ugovorima EU;

- veliki broj evropskih dr`ava imaunutar svojih granica manjinskegrupe koje su se razvijale po izvan-hri{}anskom kulturolo{kom obrascu.Budu}i da su pripadnici ovih par-tikularnih grupa stekli pravogra|anstva unutar politi~kih zajedni-ca ~iji su dio, to hri{}anski veo noveEvrope mo`e biti suprotstavljen nji-hovom do`ivljaju Evrope i prava kojekao njeni gra|ani u`ivaju;

- velika muslimanska dr`ava Turska na-lazi se u ~ekaonici pred evropskimvratima, iako nije izvjesno da }e ovadr`ava zauzeti stolicu u komunitarnimtijelima EU. Pored Turske, Bosna i He-rcegovina i Albanija su dr`ave za kojese o~ekuje da }e u bliskoj budu}nostipodnijeti kandidaturu za ~lanstvo;

- evropski ustav trebalo je da ponudinaj{iri mogu}i okvir za identifikovan-je gra|anstva sa idejom Evrope iz~ega slijedi jasna poruka o pripadan-ju Evropi. Za veliki broj gra|anaEvrope, ova vrsta identifikovanjapostala bi problemati~na kada bi sepred njih postavio zahtjev za identi-fikacijom i sa religijskim sadr`ajem,

odnosno onim dijelovima teksta usta-va koji se odnose na Boga i religiju. Ako prihvatimo kao fakt postojanje

manjinskih identiteta u Evropi, kojihri{}anstvo ne prepoznaju kao domi-nantni i najzna~ajniji kulturni i vrijed-nosni milje, onda se mo`emo zapitatikako je mogu}e pomiriti sve raznolikostikojima Evropa obiluje. Ako govorimo okonkretnom slu~aju, pitanje glasi: kakopomiriti zahtjev za uno{enje hri{}anskihvrijednosti u ustav EU i fakt da Evropasvoj razvoj ne duguje isklju~ivohri{}anskoj tradiciji razvoja politi~ke ikulturne misli, ve} raznolikosti iskustavakoje nam dolaze iz razli~itih religija.Klju~ni problem sa kojim se suo~avamoglasi: KAKO DEFINI{EMO EVROPU?

IIddeennttiitteettTekst evropskog ustava, koji su 29.

oktobra 2004. u Rimu potpisali {efovidr`ava i vlada ~lanica EU, a koji ipak nijeusvojen, sadr`i odredbu koja nagla{ava"kulturno, religijsko i humanisti~ko nasli-je|e Evrope". Evropa je, dakle, prekosvojih odabranih predstavnika u po-liti~kom polju, odlu~ila da izostavi pom-injanje hri{}anskog naslije|a i hri{}anskihvrijednosti u svoj constitutio.

Taj fakt zadr`ava nas u poljuistra`ivanja evropskog identiteta. Ide-ntitet se uvijek gradi u odnosu na dru-gost. Evropsku drugost nekada je pred-stavljala Azija, danas su to Sjedinjeneameri~ke dr`ave; no pitanje iz naslovaovog teksta upu}uje nas na to da liEvropa unutar sebe posjeduje drugostikoje su nepomirljive i koje je ~ine nes-posobnom da izgradi sebe kao aute-nti~an, nezavisan i jedinstven entitet.

Pored etni~kog naslje|a, kulture iistorije, religija ~ini zna~ajan dio iden-titeta. Odluka vladaju}ih elita da usituaciju mogu}eg usvajanja ustavaEvropu ne obaviju samo hri{}anskimzna~enjem, govori o njihovom razumi-jevanju diversifikovanosti evropskogdru{tva i mno{tvom nivoa op{tenja kojapostoje me|u pripadnicima razli~itihgrupa. Umetanje hri{}anskog naslije|a uustav nametnulo bi nam pitanje na koji

na~in bi se u tom slu~aju osje}alinehri{}ani. Formula jedinstvo u razli-~itostima, koja klju~no determini{e EUprikrivala bi tada jednu vrstu diskrimi-nacije svih koji nemaju osje}aj pripad-nosti hri{}anskoj tradiciji. U tom slu~ajuEvropljani bi po~eli da `ive u simulakru-mu, koji bi zasjenio rezultate ipostignu}a u~ene i napredne Evrope.

Sa druge strane, ustavna referencana zna~aj religije ne bi Evropu o~uvala,ve} bi doprinijela njenoj podjeli.Zvani~no prepoznavanje zna~ajne ulogereligije u politi~kom `ivotu nove Evropeusmjerila bi nas na periode velikih suko-ba i razdijeljenosti koji bi predstavljalinajja~e limite u daljem razvoju Evrope.

Najbolji na~in da religijski sadr`ajbude uklju~en u tekst ustava jestenavo|enje prava svakog gra|anina EUda slobodno u`iva u li~nim pravima islobodama, uklju~uju}i i slobodno ispol-javanje religijskih i inih uvjerenja iosje}aja. Navedena formulacija ostavljadovoljno prostora cjelokupnom evrop-skom gra|anstvu da neometano upravl-ja sopstvenim identitetom unutar evrop-skog okvira.

Iako ustav nije filozofski dokument,on na odre|eni na~in odgovara i na

pitanje identiteta. Pitanje identitetasadr`i poku{aj odgovora na pitanje: KOSMO MI? U tesktu ustava Evrope ~itamoda smo mi gra|ani Evrope koja po~ivana zaostav{tini svih religijskih zajednicakoje ~ine Evropu. Takav odgovor na pi-tanje KO SMO MI saop{tava nam dame|u Evropljanima postoji jasna spoz-naja da je identitet promjenljiva kate-gorija, da on nije uvijek isti. Najzna-~ajnija osobina nas samih treba da buderazumijevanje slo`enosti ideje Evrope iotvorenost ka drugima, a nova Evropatrebalo je da tekstom prvog ustavaostavi prostor svojim gra|anima za ne-ophodno prilago|avanje novom. Vje-rovatno je ba{ to osobenost Evropekojom se izgra|uje u odnosu na drugei tako njeguje sopstveni identitet.

Autor predaje na Fakultetu po-liti~kih nauka Univerziteta u Beogradu

Vatikan

ZZvvaannii~~nnoo pprreeppoozznnaavvaannjjee zznnaa~~aajjnnee uullooggee rreelliiggiijjee uu ppoolliittii~~kkoomm `̀iivvoottuunnoovvee EEvvrrooppee uussmmjjeerriillaa bbii nnaass nnaa ppeerriiooddee vveelliikkiihh ssuukkoobbaa ii rraazzddiijjee-lljjeennoossttii kkoojjii bbii pprreeddssttaavvlljjaallii nnaajjjjaa~~ee lliimmiittee uu ddaalljjeemm rraazzvvoojjuu EEUU

12Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Premijer nam je ekonomista,odli~no; ministar prosvjete je

profesor, i to fakulteta; ministarzdravlja doktor, kako valja; a mini-star za manjinska prava, Albanac!Hetero FFeerrhhaatt je na tom mjestunaslijedio FFuuaaddaa NNiimmaanniijjaa i nema toda omane: prava manjina mora dabrani manjina!

Krasna poruka se {alje: manjin-ska prava nijesu eti~ki domet, negokrvna obaveza. Mi koji smo ostali uve}ini ne treba da se sekamo saku~inijadom prava drugog na dosto-jan `ivot, jer je na{ `ivot dostojansamim tim {to smo ve}ina i {tobismo u slu~aju kakvog pokoljaimali matemati~ku prevagu. Zatomanjina ne mo`e biti premijer, a mine mo`emo biti ministri za manjine.

I, svi sretni galopiramo dalje umetastazu la`ne tolerancije kakvuprovincije obi~no gaje za neku vi{ukorist, u ovom slu~aju evropskubudu}nost domovine drage.

Zato bi Hetero Ferhata na nje-govom ministarskom sicu mogaonaslijediti samo Hrvat, pa da bude-mo sigurni da }e braniti svoje. Jernema u Crnoj Gori ljudi koji bi bra-nili inovjerne. Ima SSlloobbooddaann PPee-jjoovvii}}, ali on je, ka`u, lud. Slika se saki{obranom. Nikakav operativac,lije~i komplekse i razbija sebi {ofe-r{ajbne. Slobodan Pejovi} je ve}inai zato njega Hetero Ferhat ne pom-inje. Pri~eka}e Hrvati na svog min-istra, jer Hetero Ferhat ne pomi{ljana ostavku. Sada je on u ve}ini i onmrzi pedera.

Svi ga tap{u u stranci ikom{iluku. On je sada kralj ve}ine,

a manjinski ministar.Hetero Ferhat je daklespojio nespojivo, ali jeipak protiv mije{anihbrakova. To mu semo`e oprostiti, jer jemanjina. On ka`e slo-venski zet ne mo`ebiti albanski patriota.Kada je neki TTaappuu-{{kkoovvii}} sli~no napisaoHetero Ferhatu, strpalisu ga u zatvor. Uzgred,to je bila jedna od na-jljep{ih odluka ovevlasti. Sje}am je se,raznje`en kao homi}.

Zato }u sada vas poku{ati datronem, jednim sasvim pli{animzapletom. Razmi{ljao sam ovih danada napi{em najtu`niju ljubavnupri~u dana{nje Crne Gore. Sama mi

je do{la, nijesam prepisivao sa{panskog dok sam {mrcao i sada jezato po~ujte oru`ani papirnimubrusom ili toalet papirom troslojn-im koji ne vrije|a dostojanstvokona~nice na{eg digestivnog trakta.

Sve je po~elo negdje prije ref-erenduma. Mla|ani gej koji volistarije muskarce lo`i se potajno na

Hetero Ferhata, skuplja njegovesli~ice i re`e izjave iz novina. Nemahrabrosti da mu pri|e i zato tihopati. Toliko je nesretan da se ras-pla~e kada na prvom programupo~ne Lajmet. Iskreno voli, kako toumiju samo istopolni kauboji u

holivudskoj produkciji. ^ak jepostao i glasa~ Demokratske unijeAlbanaca, iako mu nema po komedo}i. Ne vjeruje svojim u{esima,poja~ava ton i gleda kako njegovnevaljali Hetero Ferhat bi~ujehmmm, jezikom, aaaahh, po nje-govim tananim nadama (voljeniministar ga je nazvao SStteevvaa, pa}emo ga i mi tako notirati dok gagledamo kako bijesno gu`va "Po-bjedu" i proklinje ljubav jer ne-uzvra}ena ljubav razara, to znamosvi, kakve nam god sli~ice palilema{tu).

Toliko ranjena du{a boli daSteva odlu~uje da promijeniorjentaciju. Prestaje da glasa DUA ipo~inje da se smuca sa `enama -

osvetni~ki i strasno. Tako je HeteroFerhat, ostao bez glasa~a, ali izlije~iojednog bolesnika. Turbo he}im mo-derne Crne Gore i dokaz da jeop{te dobro ispred strana~kog - ane otpozadi. Pri~a ima lijep kraj iSteva izrodi 13 djece sa svojom

KKoo nnee mmiissllii ddaa jjee vvrriijjeemmee ddaa ssee LLGGBBTT ppoovvoorrkkaa pprroo{{ee}}ee PPooddggoorriiccoommttaajj nnee mmiissllii hhrraabbrroo.. IIddeeaallnnoo bbii bbiilloo ddaa ssee pprroommiijjee{{aajjuu ssaa rraaddnniiccii-mmaa KKoommbbiinnaattaa ii @@eelljjeezzaarree,, ppaa ddaa ssvvee bbuuddee kkaaoo uu SSaann FFrraanncciisskkuupprroo{{lloogg vviijjeekkaa.. SSiinnddiikkaattii ii oottppaaddnniiccii zzaajjeeddnnoo

MMii kkoojjii ssmmoo oossttaallii uu vvee}}iinnii nnee ttrreebbaa ddaa ssee sseekkaammoo ssaa kkuu~~iinniijjaaddoommpprraavvaa ddrruuggoogg nnaa ddoossttoojjaann `̀iivvoott,, jjeerr jjee nnaa{{ `̀iivvoott ddoossttoojjaann ssaammiimmttiimm {{ttoo ssmmoo vvee}}iinnaa ii {{ttoo bbiissmmoo uu sslluu~~aajjuu kkaakkvvoogg ppookkoolljjaa iimmaalliimmaatteemmaattii~~kkuu pprreevvaagguu.. ZZaattoo mmaannjjiinnaa nnee mmoo`̀ee bbiittii pprreemmiijjeerr,, aa mmiinnee mmoo`̀eemmoo bbiittii mmiinniissttrrii zzaa mmaannjjiinnee

Mkvcbwob!qsj•bPi{e: Brano Mandi}

13Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

`enom Huanom, koja je odavnoprestala da se ~udi za{to joj dragi ustrasnim momentima na uvcetu tiho{apu}e po, po, po!

Po pravilima hepienda, niHetero Ferhat nije dobio otkaz,nego tek blagi ukor sjajnog premi-jera. Re~eno je da se prava nekihljudi imaju {tititi, ali ne afirmisati.Afirmacija je rije~ latinskog originalaaffirmatio i zna~i "potvr|ivanje,potvrda, tvr|enje, iskaz dat podzakletvom". Prevedeno sa mrtvogjezika, zna~ilo bi: {titimo prava ali tone tvrdimo i ne izgovaramo nikadpod zakletvom. Ne kunemo se,brate, u pedere! Prosto, narodskire~eno.

Neka se oni okupljaju poparkovima i neka zagledaju na{eministre, ali }e im srca biti slomlje-na. Ako oni uop{te srca imaju, jerprije se radi o ~istom `ivotinjskominstinktu koji eto, moramo da priz-namo u Generalnoj skup{tini UN-a,ali kod ku}e ima da budemo realnii na nivou brkatih predaka {to ih~uvamo u mo{ni kao aforidizijak iposljednji adut pred spavanje sa~ovje~icom, koja opet treba da seugleda na brkate bake i zaboravi najelinska tru}anja o ostrvu Lezbos isvim ostrvima poput Ade Bojane ida se vrati ku}i jer joj je pri {pore-

tu mjesto, a o~i joj i ne trbaju jerne}e nisanit', pa makar nam natur-izam bio strate{ka grana.

Neka se svi pederasti zatvore usvoje jazbine kako bismo im moglilak{e {tititi prava, jer ako ih pustimou skup{tinu i akademiju, moglo bida izgleda da im ista pravaafirmi{emo, {to ne}emo raditi.

Sli~no je KKaallaammppeerroovvii}} manji-

nski, jednom poru~io da Albanciostanu ku}i da slave kosovskudr`avu jer se najljep{e slavi u kruguporodice, kao {to je za jedan sum-njivi par najbolje da uzmu film uvideoteci i spreme kakvu pederskuzelenu ve~erinku, a prije toga dobrozaklju~aju vrata i prigu{e svijetlokako ih ne bi vidio kom{ija odpreko puta kojem se mo`da vi{e nedi`e na `enu, ali zna da je nekadabio u punoj snazi i da sjeme nikadnije rasipao mimo dobrih obi~aja ikivan je na sve {to se zbori izme|udva mu{karca, a nije fircih ili svetatajna kumstva.

Tako nas u~e ministri, bili ve}inaili manjina, da znamo granice lije-pog pona{anja koje oni demonstri-raju svakog dana dok ~uvaju miransan djece na{e. A zna se kako nas-taju djeca po knjigama starostavnimi `enska utroba je fabrika `ivotakako re~e mitropolit a `ena jenastala od AAddaammoovvoogg rebra i tunema mjesta ni za kakvog Stevu injegove nastrane navike.

Ko ne misli da je vrijeme da seLGBT povorka pro{e}e Podgoricomtaj ne misli hrabro. Idealno bi biloda se promije{aju sa radnicimaKombinata i @eljezare, pa da svebude kao u San Francisku pro{logvijeka. Sindikati i otpadnici zajedno.Preuzimaju vlast na ~elu sa HHaarrvviiMMiillkkoomm o kojem je snimljen solidanfilm (bez mnogo bezobraznih scena,pa ga mo`ete pogledati kao rasanpoliti~ki triler)...

A Hetero Ferhat je pravi dasa zana{e ministarstvo, albanski patriota,`enoljubac i nije isklju~eno da munavija~ke horde oproste {to je drugevjere kad ve} ima tako stamene

poglede na op{ti interes. Za minis-tra je do{ao jer je uvijek umio daodvaga realno na politi~kom buvl-jaku i prestroji se kako trebuje.Rijetko koja partija ima takoiskusnog i bistrog lidera, pa se nje-gove izjave mogu nazivati kako god,samo ne nespretnim. Poznat kao~ova koji se vrlo precizno i ~istoizra`ava, na{ ministar je i ovog putasavr{eno odvagao. Zato je i ostaoneokrznut. Zalud se bunite, pre-reverznjaci!

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

ZZaa mmiinniissttrraa jjee HHeetteerroo FFeerrhhaatt ddoo{{aaoo jjeerr jjee uuvviijjeekk uummiioo ddaa ooddvvaaggaarreeaallnnoo nnaa ppoolliittii~~kkoomm bbuuvvlljjaakkuu ii pprreessttrroojjii ssee kkaakkoo ttrreebbuujjee.. RRiijjeettkkookkoojjaa ppaarrttiijjaa iimmaa ttaakkoo iisskkuussnnoogg ii bbiissttrroogg lliiddeerraa,, ppaa ssee nnjjeeggoovvee iizzjjaavveemmoogguu nnaazziivvaattii kkaakkoo ggoodd,, ssaammoo nnee nneesspprreettnniimm.. PPoozznnaatt kkaaoo ~~oovvaa kkoojjiissee vvrrlloo pprreecciizznnoo ii ~~iissttoo iizzrraa`̀aavvaa,, nnaa{{ mmiinniissttaarr jjee ii oovvoogg ppuuttaassaavvrr{{eennoo ooddvvaaggaaoo.. ZZaattoo jjee ii oossttaaoo nneeookkrrzznnuutt.. ZZaalluudd ssee bbuunniittee,, pprree-rreevveerrzznnjjaaccii!!

Proces integra-cije Crne Go-

re u Evropskuuniju zahtijevareformisanu javnuupravu sposobnuda garantuje

efikasno pru`anje usluga gra|anima idrugim subjektima. Reforma javneuprave predstavlja preduslov za usvajan-je i primjenu acquis communautaire.Kriterijumi iz Kopenhagena i Madrida zazemlje kandidate predvi|aju, izme|uostalog, "sposobnost preuzimanja oba-veza iz ~lanstva i administrativni kapacitetza efikasno preuzimanje i primjenuacquis-a" i "stvaranje uslova za integraci-ju kroz usagla{avanje administrativnihstruktura".

Javna uprava je unutra{nje pitanje uzemljama ~lanicama EU, ali je interes EUda obezbijedi uporediv stepen razvojakvaliteta i profesionalizma nacionalnihadministracija. Tako }e se garantovatijednaka primjena zakonodavstva EU odstrane naciconalnih javnih uprava.

U oblasti javne uprave ne postojiformalno op{te zakonodavstvo Evropskezajednice, ali se kao neformalni acquissmatraju principi evropskog administra-tivnog prostora. Evropski administrativniprostor podrazumijeva zajedni~ki skupstandarda djelovanja unutar javneuprave, koji se defini{e nacionalnimpravom, a primjenjuje kroz relevantneprocedure i mehanizme odgovornosti.Principi uklju~uju pouzdanost i predvidi-vost - odnosno pravnu sigurnost odlukajavne administracije, otvorenost i trans-parentnost tj podlo`nost javne adminis-tracije provjeri javnosti; odgovornostjavne administracije prema drugim tijeli-ma i gra|anima; efikasnost i efektivnost -odr`avanje pravilnog odnosa izme|u

resursa i rezultata.U EU se sve vi{e pa`nje posve}uje

izgradnji jedinstvenog ili harmonizovanogadministrativnog prostora. Tako Ugovor izLisabona stavlja sna`niji fokus na admin-istrativnu saradnju dr`ava ~lanicautvr|uju}i da "Unija mo`e podr`atinapore dr`ava ~lanica da unaprijedesvoje administrativne kapacitete kako biprimijenili zakonodavstvo Unije. Akti-vnosti mogu uklju~iti olak{avanje razm-jene informacija i dr`avnih slu`benikakao i podr`avaju}e programe obuke"

U izvje{taju Evropske komisije onapretku Crne Gore za 2009. godinukonstatuje se da je ostvaren odre|eninapredak u ja~anju zakonodavnog okviraza javnu upravu i u upravljanju ljudskimresursima, ali, usljed Vladinih mjera {ted-nje, nije bilo ukupnog ja~anja ljudskihresursa. Evropska komisija smatra da jepotrebno ulo`iti zna~ajne napore nauspostavljanju profesionalne, odgovorne,transparentne dr`avne slu`be, zasnovanena zaslugama, i oslobo|ene politi~koguplitanja. Dalje reforme su neophodne uoblastima finansijske kontrole, javnih

nabavki i postupcima izdavanja dozvola.U tom cilju, potrebno je uspostavitimehanizme interne kontrole kroz cijeludr`avnu upravu.

Jedno od problemati~nih pitanjakoje EK detektuje odnosi se naslu`beni~ki sistem. Naime, EK naimesmatra da, iako su postupci zapo{ljavanjau javnoj upravi generalno zasnovani najavnim oglasima, "koncept zapo{ljavanja inapredovanja zasnovanog na zaslugamanije predvi|en propisima niti se primjen-juje u praksi."

Institut Alternativa je polovinom

pro{le godine preporu~io Vladi dauspostavi jasne kriterijume za profesion-alni razvoj i napredovanje.

Na primjer, da bi se napredovalo naprofesionalnom planu, svaki dr`avnislu`benik bi trebalo da prikupi odre|enibroj poena, koje bi dobijao nakonuspje{no zavr{enih obuka. Trebalo bi dapostoje jasne smjernice o tome koliko sepoena dobija nakon kojeg seminara, i daoni budu zasnovani na du`ini trajanja,te`ini i metodama testiranja. Drugi kriter-ijum za profesionalno napredovanje tre-balo bi da bude efikasnost na radnommjestu, koja bi se odre|ivala kroz jasnemehanizme ocjenjivanja. InstitutAlternativa je zbog va`nosti procesaevrpskih integracija i uloge dr`avneuprave preporu~ivao i da se uspostavi"standardizovana procedura nagra|ivanjaza dr`avne slu`benike i namje{tenike kojirade na pripremi zakona i politikaneophodnih za pristupanje EU".

Proces reforme javne uprave uCrnoj Gori traje ve} {est godina.Strategija reforme javne uprave u CrnojGori usvojena je u martu 2003. U to vri-

jeme, tada{nji i sada{nji predsjednikVlade MMiilloo \\uukkaannoovvii}} izjavio je kako "…utvr|ivanje strategije reformi dr`avneuprave predstavlja jedan od centralnihzadataka moje Vlade na po~etku manda-ta. Kao {to }e njena realizacija su{tinskiobilje`iti rad i ukupno djelovanje Vlade unarednom periodu. Modernizacijadr`avne uprave, i ukupne javne admin-istracije, jedno je od osnovnih upori{ta ipolaznih ta~aka reformskog paketa. Zatoje od kapitalne va`nosti strate{ki doku-ment kojim }emo utvrditi pravce, ciljevei domete reforme uprave."

14Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . I n s t i t u c i j e u f oku su

R E F O R M A J A V N E U P R A V E U C R N O J G O R I U S V I J E T L U E V R O P S K I H I N T E G R A C I J A

Pi{e: Stevo Muk

////////Lblp!qsfqp{obuj!epcsph!•jopwojlb

EEvvrrooppsskkii aaddmmiinniissttrraattiivvnnii pprroossttoorr ppooddrraazzuummiijjeevvaa zzaajjeeddnnii~~kkii sskkuuppssttaannddaarrddaa ddjjeelloovvaannjjaa uunnuuttaarr jjaavvnnee uupprraavvee,, kkoojjii ssee ddeeffiinnii{{eennaacciioonnaallnniimm pprraavvoomm,, aa pprriimmjjeennjjuujjee kkrroozz rreelleevvaannttnnee pprroocceedduurree iimmeehhaanniizzmmee ooddggoovvoorrnnoossttii.. PPrriinncciippii uukklljjuu~~uujjuu ppoouuzzddaannoosstt ii pprreedd-vviiddiivvoosstt ooddlluukkaa jjaavvnnee aaddmmiinniissttrraacciijjee,, ppooddlloo`̀nnoosstt jjaavvnnee aaddmmiinniiss-ttrraacciijjee pprroovvjjeerrii jjaavvnnoossttii ii nnjjeennuu ooddggoovvoorrnnoosstt pprreemmaa ddrruuggiimm ttiijjeelliimmaaii ggrraa||aanniimmaa

15Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . I n s t i t u c i j e u f oku su

Strate{ki dokument obuhvata periodod 2003. do 2010, {to zna~i da se peri-od va`enja jo{ uvijek aktuelnog doku-menta bli`i kraju.

Vrijeme je zato da se na~elnoosvrnemo na njegovu realizaciju, otvo-rimo pitanje detaljne i dubinske procjeneuspje{nosti njegove realizacije, kao ipotrebe za usvajanjem nove strategije zanaredni vi{egodi{nji period.

Procjena uspje{nosti bi trebala daodgovori na pitanja kao {to su: Koliko jemjera predvi|enih Strategijom realizo-vano i u kojoj mjeri ? U kojoj mjeri suostvareni ciljevi i podciljevi reforme? Dali je model koordinacije reformom biouspje{an? {to treba mijenjati u koordi-naciji, nadgledanju i izvje{tavanju o spro-vo|enju reforme ubudu}e? Kako uklju~itiorganizacije civilnog dru{tva u ovaj pro-ces? Jedno od va`nih pitanja je i kolikoje dr`ava Crna Gora ulo`ila u realizacijuStrategije, a koliko su ulo`ili Evropskaunija i drugi inostrani donatori, odnosnokakve finansijske potrebe i mogu}nostinam stoje na raspolaganju za naredniperiod?

Podsjetimo, klju~ni ciljevi reformebili su "znatan prenos nadle`nosti na ni`esistemske nivoe, ~ime se posti`e ve}i ste-pen fleksibilnosti cjelokupnog upravnogsistema, obezbje|enje kvalitetnijegizvr{avanja zadataka i uvo|enjeodre|enih mehanizma kontrole, te insis-tiranje na efikasnijem utvr|ivanju odgov-ornosti na svim nivoima, konkurencija imogu}nost izbora upravnih usluga, razvojjavnih slu`bi i servisa koji moraju biti ufunkciji potro{a~a, a to zna~i gra|ana i

privrednih subjekata, obezbje|enje bol-jeg upravljanja ljudskim potencijalima uupravi, kao i pobolj{anje polo`ajaklju~nih dr`avnih slu`benika, optimalnoiskori{}avanje mogu}nosti koje pru`amoderna informaciona tehnologija,podizanje nivoa kvaliteta pravne regula-tive i izvo|enje deregulacije u odre|enimprenormiranim oblastima i ja~anje usm-jeravaju}e funkcije monitoringa djelovan-ja upravnog sistema".

Uloga gra|ana odnosno gra|anskihorganizacija (nevladinih i drugih organi-zacija) u ovom procesu trebala bi da sepodrazumijeva. Ministar pravde u vrijemeusvajanja Strategije i kasniji predsjednikVlade @@eelljjkkoo [[ttuurraannoovvii}} govorio je kakoreforma "neophodno podrazumijevanaj{iru saradnju sa odgovaraju}im sub-jektima unutar sistema dr`avne uprave,javne administracije, dr`avnih organa,lokalne samouprave, civilnog sektora,stru~ne i nau~ne javnosti i drugih rele-vantnih subjekata, kao i saradnju same|unarodnim stru~nim organizacijama,asocijacijama, agencijama i posebnobilateralnu saradnju sa zemljama uokru`enju".

Klju~nu odgovornost za dalje spro-vo|enje reformi ima Ministarstvounutra{njih poslova i javne uprave koje jenakon reorganizacije nadle`nosti preuze-

lo tu ulogu od Ministarstva pravde.Me|utim, razmjere ovog posla zahtijeva-ju koordinaciju i politi~ku podr{ku iposve}enost cjelokupne Vlade, kao iaktivno u~e{}e svih organa dr`avneuprave i lokalne samouprave.

Za javnu i stru~nu raspravu odzna~aja je da Vlada i Ministarstvounutra{njih poslova i javne uprave u~inejavnim sve dokumente, analize i infor-macije o sprovo|enju reforme. Analiza

reforme javne uprave koju je Vladausvojila 2008. kao i nedavno usvojenaInformacija i zaklju~ci Vlade svakakoulaze u krug dokumenata koji moguosna`iti kompetentnu raspravu i u~e{}ejavnosti.

Jedna od mjera predvi|enih Stra-tegijom za ovu godinu bila je i uvo|enjesistema regulatorne analize u upravni sis-tem (Regulatory Impact Analysis). Iakokomparativno gledano nije rije~ onovosti, u prethodnom periodu EU jestavila naglasak na ovaj proces, najprijedefini{u}i kao konkurentski cilj Samita uLisabonu "poziv na stvaranje strategijepojednostavljenja i pobolj{anja regula-torne sredine", da bi Evropski savjet uGeteborgu juna 2001. i Lekenu decem-bra iste godine predstavili kao dvije poli-ti~ke obaveze razlaganje relevantnihefekata prijedloga pobolj{anja regulatornepolitike na ekonomske, socijalne iekolo{ke aspekte i s druge strane pojed-nostavljenje i pobolj{anje regulatorne sre-dine. U kontekstu Crne Gore, uvo|enjeregulatorne analize ili analize efekatapropisa predstavljalo bi po~etak odgov-ornijeg odnosa prema postoje}im i novimpravnim propisima, kroz analizu potenci-jalnih klju~nih i sporednih efekata, kvan-tifikovanje tro{kova primjene iinformisanje donosioca odluka i zain-teresovanih o rezultatima analize.

Za po~etak, bi}e interesantno vidjetiodgovore Vlade Crne Gore na pitanja izUpitnika Evropske komisije, a koji seodnose na reformu dr`avne uprave.Neka od ukupno deset pitanja EKodnose se na status realizacije strategija iliakcionih planova reforme, uo~enenedostatke u primjeni ovih dokumenata,postojanje pa`ljivog monitoringa prim-jene eti~kog kodeksa dr`avnih slu`beni-ka, primjenu disciplinskih mjera premadr`avnim slu`benicima, transparentnost iure|enost definisanja pozicija i odgov-ornosti menad`menta srednjeg nivoa uadministraciji, ulogu i domete upravneinspekcije, stepen primjene preporukaombudsmana u javnoj administraciji, itd

Odbijanjem da objavi odgovore naova i druga pitanja, Vlada na`alost nepraktikuje jedan od pomenutih principa- otvorenost i transparentnost.

Autor je predsjednik Upravnog od-bora Instituta Alternativa

VVrriijjeemmee jjee ddaa ssee nnaa~~eellnnoo oossvvrrnneemmoo nnaa rreeaalliizzaacciijjuu SSttrraatteeggiijjeerreeffoorrmmee jjaavvnnee uupprraavvee uu CCrrnnoojj GGoorrii kkoojjaa jjee uussvvoojjeennaa uu mmaarrttuu 22000033,,oottvvoorriimmoo ppiittaannjjee ddeettaalljjnnee ii dduubbiinnsskkee pprrooccjjeennee uussppjjee{{nnoossttii nnjjeeggoovveerreeaalliizzaacciijjee,, kkaaoo ii ppoottrreebbee zzaa uussvvaajjaannjjeemm nnoovvee ssttrraatteeggiijjee zzaa nnaarreeddnniivvii{{eeggooddii{{nnjjii ppeerriioodd

16Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . I z mog ug l a

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N K A E V R O P S K E U N I J E

Za{to mi je rije~Evropa ranije

izgledala tako ve-liko, nedosti`no,grandiozno, ne-svakida{nje, ne-doku~ivo?

U nekim trenucima sam mislila daEvropa mora da obuhvata cijeli svijet, alineki svijet ~iji mi nijesmo dio i ne mo`emonikada ni biti.

Kasnije sam se po~ela susretati saizrazima: evropske integracije, aplikacija za~lanstvo, dr`ave ~lanice Evropske unije...Saznala sam da su se Bugarska i Rumunijapriklju~ile toj velikoj Evropi o kojoj se tolikogovori.

Po~ela sam zami{ljati Evropu kao nekieksluzivni klub ~iji ~lan mo`emo i mipostati, ukoliko ispunimo odre|ene uslovekao {to su to i druge dr`ave u~inile.

Dnevna {tampa, dnevnici i emisije oEvropskoj uniji na televizijama su sve vi{eprivla~ili moju pa`nju. Zanimali su me irazgovori sa ljudima koji znaju {to je EU,postavljala sam im pitanja i osje}ala nekuradost kad dobijem odgovor. Na fakultetusam po~ela pratiti predavanja vezana zaUniju.

Osje}ala sam svakim danom sve ve}ezadovoljstvo zbog znanja koje sam sticala,ali i sve ve}u bliskost sa EU. I na kraju[kola evropskih integracija, koju sampoha|ala, dala je lijep okvir momdotada{njem znanju.

Me|utim, op{te je poznato da onekom pitanju svi ljudi nemaju istami{ljenja, nadanja, `elje. Tako sam uvidjelada nemaju svi oko mene isti stav ni u vezisa Evropskom unijom, i posljedi~no tome ipitanju ~lanstva na{e dr`ave u EU. Svjesnasam da nijesmo svi jednaki, niti da nammi{ljenja moraju biti jednaka, i ne `elim daniko nikoga ubje|uje u ne{to, dok se onsam ne uvjeri u to.

Ali, voljela bih da svi steknu odre|enoznanje o onome o ~emu donose svoj sud

i tek tada iznesu svoje "za" ili "protiv".Nau~ila sam da u `ivotu sve ima svoje"za{to" i svoje "zato", da sve ima "za" i "pro-tiv", da sve ima svoje prednosti inedostatke. Tako je i sa EU.

Veoma je va`no biti u toku, posebnou dana{njem, dinami~nom svijetu, pratitirazna dru{tvena zbivanja. Evropska inte-gracija je aktuelna "danas" i nezavisno odtoga ~ime se bavite potrebno je da zantebar osnove njenog sadr`aja.

^esto sam se pitala da li na{i gra|anii gra|anke znaju dovoljno o evropskimintegracijama i procesu ulasku u EU. I,uljuljkana u misao da su svima dostupninajrazli~itiji mediji na kojima mogusvakodnevno slu{ati o EU, gotovo sam zab-oravila na to svoje pitanje. Dok jednogdana nijesam pro~itala nadnaslov "Mnogiposlanici izbjegli anketu "Vijesti" o detaljima

SSP-a" i naslov "Glasaju, a ne znaju".Pri~ala sam o tome sa ljudima razli~itestarosne dobi, pola, profesije, stava jer mei li~no zaintrigiralo.

Na `alost, za ve}inu njih ulazak u EUje nepoznanica - jednostavno kao da `ive unekom svom svijetu, izolovani od svega. Sadruge strane, znam da se sprovodeistra`ivanja, organizuju seminari, predavanja,da ljudi imaju gdje da nau~e i da se infor-mi{u. O~igledno je problem na~in info-rmisanja ili njihova nezainteresovanost. Gra-|ani na sjeveru Crne Gore su znatno manjeupu}eni u sve. A i taj sjever je sastavni dioCrne Gore koja treba da u|e u EU. Stoga ismatram da treba raditi na kvalitetnijemna~inu informisanja i uklju~ivanju gra|ana urazne programe koji nude kvalitetan okvirznanja o evropskoj integraciji.

Dosta je odraslih u ~ijim je o~ima EUono {to je bila i meni prije nekoliko godi-na. Ne mo`emo dozvoliti da gra|ani nebudu upu}eni, da ne znaju osnovne stvari,da gledaju na ulazak u EU sa nedoumi-com, nepovjerenjem, bez svog stava ili daglasaju a ne znaju ni za {to glasaju?!

Svi smo mi u~ili u formalnom obra-zovnom sistemu i o ru`noj strani pro{losti,velikim svjetskim ratovima i stradanjima

ljudi. Neki od klju~nih razloga tih doga|ajasu i u neznanju, sukobljenim razli~itostima,neujedinjenim interesima.

Svaka dr`ava za sebe, za svoj narod`eli da ima najbolju politiku, finansije,ugled, da zadovolji svoje potrebe. UpravoEU daje mogu}nost da se ujedinimo urazli~itosti, da svoje interese ostvarimo, dane radimo drugima ono {to ne bismo vol-jeli da oni nama urade.

Zato i postoji taj sistem, zato se i zovudr`ave ~lanice, jer se podrazumijeva da suone u EU da budu jedna uz drugu, da po-mognu jedna drugoj ono {to mogu, a ni ukom slu~aju da jedna drugoj po~ine {tetu.

Poput slo`ne porodice, u svomtoplom domu, koja trenutno broji 27~lanova. Tako treba da funkcioni{e ~itavsvijet, tako treba da funkcioni{u dr`avekoje su ~lanice EU, a i dr`ave koje jo{ nije-

su, tako treba da funkcioni{emo i mi kaopojedinci - me|usobno.

To je ono ~emu treba da te`imo.Tome nas u~i postojanje EU. Mislim da imi treba da postanemo dio te velikeporodice, a u porodici je mnogo toplije,sigurnije, sre}nije...

Divan je osje}aj upoznati ljude drugenacije, slu{ati ih i razumjeti, dijeliti sa njima.Zato moramo pro{iriti svoje vidike, prih-vatati i davati, pri~ati o svim temama, bezustru~avanja - "Ujedinjeni u razli~itosti".

Istakla sam sve vrline i prednosti EU,sigurno je da postoje i nedostaci. Ali, zarupravo nije lak{e rije{iti i neki nedostatak utimu, a ne kao jedinka?

@elim da ja, ali i gra|ani i gra|ankeCrne Gore, obi|emo Evropu, upoznamorazna mjesta, kulture, ljude, sve ono dobroi lo{e dr`ava ~lanica. Nadam se da }e iCrna Gora uskoro postati dr`ava ~lanica,da }u i ja biti ~lanica te velike porodice.

Tada Evropa za mene vi{e ne}e pre-dstavljati ne{to nedosti`no.

AAuuttoorrkkaa jjee ppoollaazznniiccaa VVIIIIII ggeenneerraacciijjee[[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa ii ssttuuddeennttkkiinnjjaappoossttddiipplloommsskkiihh ssttuuddiijjaa nnaa FFaakkuulltteettuuppoolliittii~~kkiihh nnaauukkaa uu PPooddggoorriiccii..

Pi{e: Nada Kne`evi}

////////Upqmjob!qpspej•oph!epnb

MMiisslliimm ddaa ii mmii ttrreebbaa ddaa ppoossttaanneemmoo ddiioo ttee vveelliikkee ppoorrooddiiccee,, aa uuppoorrooddiiccii jjee mmnnooggoo ttoopplliijjee,, ssiigguurrnniijjee,, ssrree}}nniijjee......

17Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Graditelji ve}ine zgrada koje }e sepraviti u EU, kao i onih postoje}ih ~ije

je preure|enje planirano, mora}e do kraja2020. dati dokaze o njihovoj energetskojefikasnosti, slo`ili su se predstavniciEvropskog parlamenta i ~lanice EU.

Trenutno zgrade proizvode 36%emisije ugljen dioksida na podru~ju EU i

na njih otpada 40% potro{ene energije. Predstavnici Evropskog parlamenta i

dr`ava ~lanica odlu~ili su da revidiratijupostoje}i paket zakona iz 2002. o ener-getskoj efiksanosti zgrada, u sklopuvelikog plana Unije o smanjenju emisija{tetnih plinova. Prema novom sporazumuprimjer bi trebale biti javne zgrade, koje}e nove standarde morati zadovoljavatidvije godine ranije, do kraja 2018.

Novi sporazum podrazumijeva "vrlozna~ajno" oslanjanje na obnovljive izvoreenergije.

Svaka dr`ava }e sama definisatidetaljne standarde energetske efikasnostijer bi utvr|ivanje op{tih normi koje biva`ile za sve zemlje EU bio prete`akdoma}i zadatak za Brisel.

SSaa vviizzaammaa uuAAmmeerriikkuu

Sjedinjene ameri~ke dr`ave zatra`i}estroge uslove za pet zemalja EU prije

nego im uvedu bezvizni re`im, rekla jeameri~ka dr`avna sekretarka za bezbjed-nost Janet Napolitano.

Bugarska, Kipar, Gr~ka, Poljska i Ru-munija jo{ uvijek nijesu ispunile ameri~keuslove. Gra|ani Belgije, Austrije, Britanije,Danske, Finske, Francuske, Njema~ke,Irske, Italije, Luksemburga, Holandije,Portugala, [panije i [vedske prvi su imalebezvizni re`im, koji je po~eo 1986.Spisku koji dopu{ta boravak do 90 danau SAD-u bez vize pro{le su godinedodate ^e{ka, Estonija, Ma|arska, Leto-nija, Litvanija, Malta i Slova~ka.

Elmar Brok, predsjednik parlamen-tarnog odbora za odnose sa SAD-om,rekao je da bi Va{ington trebao pregovaratidirektno sa Briselom, a ne sa svakom odzemalja ~lanica EU-a nakon {to Lisabonskiugovor stupi na snagu.

KKrraajj oonn--ll iinneevvii jjeesstt iimmaa??

Dani kada se {tampa u Evropi moglabesplatno ~itati na Internetu se mo`da

pribli`avaju kraju. Ekonomska kriza sman-jila je prihoda od ogla{avanja, pa su medi-jske ku}e shvatile da svoj sadr`aj morajunapla}ivati vi{e.

Prema ispitivanju kompanije BostonConsulting Group (BCG), evropske medijskegrupe mogle bi u tome uspjeti lak{e negoameri~ke. Gotovo 60% ispitanika u Njema-~koj, Francuskoj, [paniji, Finskoj i Velikoj Bri-taniji spremno je da plati za on-line vijesti,dok je preko Atlantika ta brojka oko 40%.

CCii jjeennaammaapprroott iivv ddiimmaa

Ministri finansija EU dogovorili su sepolovinom mjeseca da podignu min-

imalne da`bine na duvanske proizvode,kako bi unaprijedili borbu protiv pu{enja ikrijum~arenja cigareta. Od prvog februara2014. minimalne da`bine pora{}e sa0,064 eura na 0,09 eura po cigareti.

Cijene cigareta znatno variraju od ~la-nice do ~lanice EU - od 1,2 eura po kutijiu Litvaniji do vi{e nego {estostruko ve}ecijene u Britaniji. Razlike u cijenama pod-sti~u krijum~arenje cigareta iz isto~noevro-pskih zemalja s niskim cijenama cigareta uzapadne zemlje gdje su one visoke.

Evropski revizorski sud utvrdio je brojnenepravilnosti u kori{}enju sredstava za

regionalni razvoj, a u nepravilnostimaprednja~e {panija, Italija i Portugal.

Za razliku od ranijih godina, kada seizbjegavalo imenovati zemlje ~lanice u ko-jima ima nepravilnosti, u uzvje{taju za2008. Revizorski sud prozvao je tri ~laniceda su odgovorne za 80% nepravilnosti.

Me|utim, Revizorski sud ne govori oprevarama, nego o gre{kama i nepravil-nostima, koje nastaju nenamjerno zbogslo`ene procedure pri isplati sredstava za

razvoj nerazvijenih regija {to predstavljalavovski dio bud`eta Unije.

Tako je ju`na italijanska pokrajinaPulja, koja u periodu 2007.-2013. trebada dobije 2,6 milijardi eura iz Evropskogfonda za regionalni razvoj prozvana podvije osnove - ne prijavljuje nepravilnos-ti i ne ispravlja gre{ke.

"Ti slu~ajevi ne moraju nu`no zna~itiprevare. Veliki dio gre{aka doga|a se izbog nejasnih pravila - mje{avinenacionalnih i evropskih propisa", saop{te-no je iz Revizorskog suda.

Upqmjkf!{hsbef!ep!3131/

Opljb!j!WX!of!abmf!{b!obvlv

\bnqjpoj!v!hsf|lbnb

Uprkos ekonomskoj krizi ulaganjakompanija {irom svijeta u istra`ivanja

i razvoj porasla su u pro{loj godini za6,9% u odnosu na prethodnu godinu,pokazalo je najnovije istra`ivanje Evro-pske komisije.

Rast ulaganja kompanija iz EU ostaoje gotovo nepromijenjen i ona su u 2008.pove}ana za 8,8%, u odnosu na 8,1% u2007. Rast ulaganja ameri~kih kompanijau istra`ivanja i razvoj usporio je na 5,7%,sa 8,6% u 2007, a najvi{e stope rastaulaganja ponovno su zabilje`ene kodkineskih (40%) i indijskih (27,3%) kom-panija.

Me|u deset vode}ih kompanija usvijetu po ulaganjima u istra`ivanje irazvoj nalaze se dvije iz EU-Volkswagen(5,93 milijarde eura) i Nokia (5,32 mili-jarde eura).

18Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . I z a z ov i u EU

Politi~ka dimenzijaPristupanje Evropskoj uniji 1. maja

2004. je za Poljsku zna~ilo ispunjenjenajva`nijeg strate{kog cilja od po~etkapoliti~ke transformacije 1989.

Uspje{na zavr{nica poljskog putaka EU je nesporno doga|aj istorijskihrazmjera, kako za Poljsku, tako i zaEvropu. Zavr{etkom hladnog rata itransformacijom Poljske iz socijalisti~kezemlje i sovjetskog satelita u demo-kratski politi~ki sistem njen san dapostane ~lanica NATO-a i EU je postaostvarnost. {tovi{e, podr{ka Poljske dal-jem pro{irenju na istok je doprinijelapristupanju Bugarske i Rumunije i

uspostavljanju posebnih odnosa izme|uEU i Ukrajine. U isto vrijeme, Poljska jenastavila da radi na razvoju specijalnihveza izme|u EU i Rusije.

Rije{enost Poljske da se pridru`iEvropskoj uniji je po~ivala na vi{e prin-cipa.

Naime, u pogledu normi i vrijed-nosti, za Poljsku je ~lanstvo u Unijizna~ilo zauzimanje mjesta koje joj istori-jski i s pravom pripada. Istovremeno,pripreme za pristupanje su poslu`ile kaozna~ajna podr{ka izgradnji demokratije ipoliti~koj transformaciji iz socijalizma udemokratski politi~ki sistem zapadnogtipa, ~ime je EU postala oslonac politi~ketransformacije i zapadne orijentacijePoljske u ovom periodu.

Sa druge strane, u pitanju su bili imaterijalni interesi. ~lanstvo u EU nosiva`ne ekonomske, politi~ke i vojneprednosti: transformaciju ka tr`i{nojekonomiji, zna~ajan rast i modernizaci-ju svih sektora ekonomije (uklju~uju}i

veoma nerazvijenu granu poljopri-vrede), kao i trgovinske garancije, inve-sticije i mogu}nost za izvoz radnesnage.

U pogledu bezbjednosti, ~lanstvo uNATO-u obezbje|uje Poljskoj najvi{imogu}i stepen za{ti}enosti od vojnih ipoliti~kih prijetnji koje mogu do}i izRusije, kao i direktan pristup politikamaSAD-a. ^lanstvo u EU je u tome odvelike pomo}i, jer je Poljska sada sigur-na da }e se ~lanice EU u potpunostizalo`iti za bezbjednost Poljske uop{te, aposebno u odnosima sa Rusijom.

^lanstvo u EU zna~i i ja~anje pozi-cije Poljske na me|unarodnoj sceni.Njen geografski polo`aj izme|uNjema~ke i Rusije joj omogu}ava daiskoristi prednosti obnovljenog nacio-nalnog suvereniteta, i da iskoristi pred-

nosti ~lanstva u EU i NATO da bipostigla sopstvene nacionalne ciljeve.

Uz to, Poljska je uspjela da sepozicionira kao najva`nija i najuticajni-ja centralno-evropska dr`ava i samimtim kao prestavnica isto~no-evropskihinteresa u EU i NATO.

Nakon pet godina ~lanstva u EU,pozicija Poljske unutar EU i njenistavovi prema budu}nosti Unije sudonekle ambivalentni. Sa jedne strane,Poljska podr`ava dalje {irenje EU naistok, posebno u pogledu Ukrajine iMoldavije, a u budu}nosti mo`da iBjelorusije, i ispoljava zna~ajne ambici-je da u budu}nosti postane jedna odnajuticajnijih dr`ava ~lanica EU. Sadruge strane, Poljska insistira na ve}emnivou nacionalnog suvereniteta unutarEU i nevoljno pristaje na mehanizmedono{enja odluka koje omogu}avajuUniji da nadglasa pojedine ~lanice, inerado podr`ava inicijative za dubljuintegraciju EU, posebno u oblasti

spoljne i bezbjednosne politike.Sve u svemu, ~lanstvo Poljske u

Uniji se mo`e smatrati klju~nim istori-jskim uspjehom ove zemlje u pogleduo~uvanja nacionalnog identiteta,ekonomskih i vojnih ciljeva i me|unar-odnog uticaja. Preno{enje jednog dijelasuvereniteta na EU je mala cijena za to,uz koju idu dodatne prednosti - finan-sijske pogodnosti, kao i pozicioniranjePoljske kao klju~nog igra~a u centralno-isto~noj Evropi.

Ekonomska dimenzijaOd 1. maja 2004. i avgusta 2007.

prvi srednjoro~ni i dugoro~ni efekti pris-tupanja su postali o~igledni, ogledaju}ise u visokoj stopi rasta koja je dostigla6.5%. U isto vrijeme je opala nezapo-{ljenost, a prosje~na potro{nja po doma-}instvu je dostigla godi{nji rast od 6%.

2003. stopa nezapo{ljenosti jeiznosila 20%, prosje~na plata je bila oko537 eura, a priliv stranih investicija oko3.7 milijardi. ^etiri godine kasnije,nezapo{lenost se drasti~no smanjila na11.4%, prosje~na plata porasla na 859eura, a nivo investicija gotovoutrostru~en na 12.8 milijardi.

To zna~i da je samo za ~etirigodine nezapo{ljenost gotovo pre-polovljena, dok su plate nominaloporasle za 58%. Strane investicije senastavljaju i nakon pristupanja, i proc-

P R EDNO S T I I M AN E ^ L AN S T V A U E U : PO L J S K A , P E T GOD I N A N A KON P RO [ I R E N J A

Cpmkj!ajwpuoj!tuboebse-!bmjj!pemb{bl!sbeop!blujwoji

^̂eettiirrii ggooddiinnee nnaakkoonn pprriijjeemmaa PPoolljjsskkee uu UUnniijjuu,, nneezzaappoo{{lljjeennoosstt sseeddrraassttii~~nnoo ssmmaannjjiillaa nnaa 1111..44%%,, pprroossjjee~~nnaa ppllaattaa ppoorraassllaa nnaa 885599 eeuurraa,,aa nniivvoo iinnvveessttiicciijjaa ggoottoovvoo jjee uuttrroossttrruu~~eenn nnaa 1122..88 mmiilliijjaarrddii

Var{ava

Pi{e: prof. dr MariaKarasinska-FFendler

19Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . I z a z ov i u EU

jenjuje se da je pod njihovim uticajemu me|uvremenu stvoreno oko 1.2 mil-iona radnih mjesta.

Socijalna dimenzijaNije lako sa sigurno{}u re}i koliko

Poljaka radi u inostranstvu. Premapodacima Zavoda za statistiku, iz janu-ara 2007, gotovo 2 miliona Poljaka jeboravilo u drugim zemljama u periodudu`em od dva mjeseca, pri ~emu jegotovo 1.1 milion njih oti{ao nakonpristupanja.

Emigracija u tom obimu imazna~ajne i veoma kompleksne po-sljedice. Entuzijazam prvih nekoliko go-dina je zamijenila zabrinutost i ukazi-vanje na mnoge prijetnje koje proizilazeiz masovnog odliva populacije. Odlazeuglavnom mladi, radno aktivni, {to

doprinosi zna~ajnoj demografskoj defor-maciji i podriva odr`ivost postoje}egsistema penzijskog osiguranja. U istovrijeme, time se smanjuje i potencijal zaobnovu populacije, a posljedice suvidljive i u porodi~nim odnosima.

Sa druge strane, postoje i pozitivnestrane: kvalifikacije i sposobnostiste~ene na radu u inostranstvu dopri-nose sna`nijem razvoju lokalnih sredina,kao i finansijski prihodi koje emigranti{alju ku}ama. Poljska nacionalna bankaprocjenjuje priliv novca od emigranatana oko 20 milijardi zlota samo za 2008.

PoljoprivredaOve prve godine ~lanstva Poljske u

EU su donijele uglavnom pozitivnerezultate za poljsku poljoprivredu.

Poljski proizvo|a~i su se relativnobrzo prilagodili standardima Zajednice,pove}ali absorpcioni kapacitet poljo-privrednih fondova, drasti~no uve}aliizvoz na tr`i{ta EU i pro{irili investicijeu poljoprivredu i prehrambenu industri-ju. Strahovi mnogih malih proizvo|a~aiz perioda prije pristupanja su sepokazali neosnovanim: mala poljo-privredna dobra su opstala, poljskotr`i{te nije preplavljeno proizvodima izEU i stranci nijesu masovno pokupovali

zemlju i imanja. Sa druge strane,uklju~ivanje poljskih poljoprivrednika uprograme Zajedni~ke poljoprivrednepolitike je zna~ajno transformisaloodnose izme|u proizvo~a~a i finansi-jskog sektora. Tako je krajem 1990-tihgodina manje od 20% poljoprivrednika

imalo ra~une u bankama i koristilousluge banaka. Po~etkom 2005. skoro90% je imalo bankovne ra~une prekokojih su primali pomo} iz evropskihfondova. Samim tim porasla je i podr{kapoljskih poljoprivrednika evropskimintegracijama - dok je 1999. samo 23%njih podr`avalo ~lanstvo u Uniji, 2007.

podr{ku ovom procesu izrazilo je 78%poljoprivrednika.

Strukturni fondoviRealizacija strukturnih fondova u

po~etku je izazvala zna~ajnu mobi-lizaciju potencijalnih korisnika i nade da}e doprinijeti ekonomskom razvojunajnerazvijenijih dijelova zemlje, ali istrahove od strane stru~njaka koji suupozoravali na mnoge nedostatke sis-tema i nedovoljnu pripremljenost admi-nistracije.

Njihovi strahovi su se doneklepokazali opravdanim - stopa isko-ri{}enosti strukturnih fondova je bilaveoma niska sve do kraja 2006.

Vremenom, me|utim, u~esnici ovogprocesa su stekli dodatna znanja, auporedo je tekla i racionalizacija proce-sa, tako da je stopa iskori{}enosti umnogim regionima udvostru~ena: donjaSilesija je samo tokom 2006. uspjela dapove}a iskori{}enost fondova sa 14% na30.4%.

Proces upravljanja strukturnim fon-dovima ima razli~ite efekte na razli~itenivoe uprave. Centralna uprava jedonekle uspjela da sa~uva, pa i dapove}a sopstveni uticaj, uprkos svimnaporima u pravcu decentralizacije ireforme javne uprave, kako zbog nejas-no}a u evropskoj regulativi u ovojoblasti, tako i zbog nedovoljnihkapaciteta lokalnih uprava da preuzmuregionalne programe pomo}i. Naregionalnom nivou, me|utim, usvajanjeokvira strukturnih fondova je natjeralolokalne vlasti da u~e i mijenjaju ustal-jenu praksu. Time je oja~an njihovkapacitet za sprovo|enje regionalnihrazvojnih politika, pa je i njihova pozi-cija unutar sistema javne uprave poste-peno ja~ala. Na du`i rok, ovaj proces bimogao doprinijeti istinskoj decentral-izaciji i ve}em oslanjanju na lokalnestrukture pri planiranju i izvo|enjulokalnih projekata.

Javno mnjenjeU Poljskoj se redovno sprovodi

istra`ivanje javnog mnjenja u kojem se

tra`i odgovor na pitanje: "Ako bi ovenedjelje bio organizovan referendum o~lanstvu u EU, da li bi glasali za iliprotiv?".

Tokom svih godina od pristupanja,oko 78% ispitanika odgovara pozitivno.

Poljaci vjeruju da je njihova zemljastekla zna~ajne prednosti ~lanstvom uEU, i o~ekuju pozitivne efekte i unarednih 10-20 godina. Ovaj trend jeposebno zapa`en me|u poljoprivred-nicima, koji su prije pristupanja va`ili zanajskepti~niju kategoriju u pogledu~lanstva.

Autorka je direktorka istrazivanja uEvropskom institutu u Lodzu, u Poljskoj

IIzz PPoolljjsskkee ooddllaazzee uuggllaavvnnoomm mmllaaddii,, rraaddnnoo aakkttiivvnnii,, {{ttoo ddoopprriinnoossiizznnaa~~aajjnnoojj ddeemmooggrraaffsskkoojj ddeeffoorrmmaacciijjii ii ppooddrriivvaa ooddrr`̀iivvoosstt ppoossttoojjee}}eeggssiisstteemmaa ppeennzziijjsskkoogg oossiigguurraannjjaa.. UU iissttoo vvrriijjeemmee,, ttiimmee ssee ssmmaannjjuujjee iippootteenncciijjaall zzaa oobbnnoovvuu ppooppuullaacciijjee,, aa ppoosslljjeeddiiccee ssuu vviiddlljjiivvee ii uu ppoorroo-ddii~~nniimm ooddnnoossiimmaa

SSttrraahhoovvii mmnnooggiihh mmaalliihh pprrooiizzvvoo||aa~~aa iizz ppeerriiooddaa pprriijjee pprriissttuuppaannjjaa ssuussee ppookkaazzaallii nneeoossnnoovvaanniimm:: mmaallaa ppoolljjoopprriivvrreeddnnaa ddoobbrraa ssuu ooppssttaallaa,,ppoolljjsskkoo ttrr`̀ii{{ttee nniijjee pprreeppllaavvlljjeennoo pprrooiizzvvooddiimmaa iizz EEUU ii ssttrraannccii nniijjeessuummaassoovvnnoo ppookkuuppoovvaallii zzeemmlljjuu ii iimmaannjjaa

20Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . P r eno s imo

UzemljamaEU, rib-

arstvo je veomadugo prisutno ip r e d s t a v l j ao k o s n i c urazvoja privrede

mnogih malih sredina, ali i dr`ava.Ribarska industrija EU je druga poveli~ini u svijetu, a godi{nje obezb-je|uje oko 7,3 miliona tona ribe.

Me|utim, prinosi od ribarstva~ine samo 1 odsto BDP EU, dok jedirektno upo{ljeno tek oko 270.000 profesionalnih ili poluprofe-sionalnih ribara.

Osnovni pravni akt za upravl-janje ribarstvom u EU je postavljenusvajanjem Zajedni~ke ribarskepolitike (Common Fisheries Policy -CFP). Prvobitno je pomenuta politi-ka bila dio Zajedni~ke poljo-privredne politike, a izdvajanju uzasebnu politiku je doprinio ulazaku Uniju zemalja sa znatnom rib-arskom flotom i morskim resursima(Gr~ka, [panija, Portugalija), tepotreba rje{avanja novih specifi~nihproblema, poput o~uvanja zaliharibe i regulisanja me|unarodnih

odnosa nakon uvo|enja nacionalnihprivrednih pojaseva.

Vlada Crne Gore je nedavnousvojila Zakon o morskom ribarstvui marikulturi, kojim je na optimalanna~in regulisala ovu oblast, koja jeve}im dijelom usagla{ena sa regula-tivom EU. Zakonski tekst jeuskla|en sa normama EU u dijeluza{tite o~uvanja i unapre|enjaribljeg fonda, upravljanju `ivimresursima mora, te organizacijitr`i{ta ribljim proizvodima.

Iako je ova oblast vrlo intere-santna za ukupni privredni razvojCrne Gore, na `alost, privredno rib-arstvo nije mnogo razvijeno iunaprije|eno.

Na{ ulov je zanemarljiv i nalazise na nivou daleko ispod 500 tona

godi{nje. Kada se uporede podacisa kojima se, kao relevantnim,barata u medijima, Italijani godi{njeu Jadranu ulove 200.000 tona ribe,a Hrvati 20.000, iako je poznato dau dijelu Jadrana kojim gravitira CrnaGora ima neuporedivo vi{e ribenego na italijanskoj strani.

U sklopu zajedni~kog projekta,nedavno su stru~njaci kotorskogInstituta za biologiju mora i njihovekolege iz Ankone sa dva istra`iva~kabroda u teritorijalnom i epikonti-nentalnom moru Crne Gore istra`i-

vali riblje resurse i do{li do podata-ka da se u na{em dijelu Jadranakrije velika koli~ina izuzetnokvalitetnih ribljih vrsta, posebno nadubini ve}oj od 200 metara, nakoju se crnogorski ko~ari zbog lo{eopreme i ne spu{taju.

Koliko je ovaj resurs nedovoljnovalorizovan dovoljno govori podatakda se morski ribolov obavlja sasvega desetak brodova ve}ih od 14metara, 11 brodova od 8,1 do 13,9metara i desetak manjih ~amaca.

Za takav obalni ribolov kojisprovode ove male brodice, a kojeko~are na dubini do 200 metara,vi{e i nema mjesta na na{oj obali.

Napori za valorizacijom neisko-ri{}enog potencijala Crne Gore uovoj oblasti nai{li su i na bezrez-ervnu podr{ku EU koja je prekoEvropske agencije za rekonstrukciju,zna~ajnim sredstvima finansiralaprojekat "Podr{ka sektoru ribarstva uCrnoj Gori".

Cilj projekta je bio da pomogneVladi Crne Gore u primjeni Na-cionalne strategije ribarstva, u skla-

Z A [ T O B I V L A D A U P O D G O R I C I M O R A L A V I [ E S T I M U L I S A T I J E D N U O DN A J Z A N E M A R E N I J I H G R A N A E K O N O M I J E

Sjcbstuwp!kf!|botb!Dsof!Hpsf

Pi{e: Emil Krije{torac

NNaa{{ uulloovv jjee zzaanneemmaarrlljjiivv ii nnaallaazzii ssee nnaa nniivvoouu ddaalleekkoo iissppoodd 550000 ttoonnaaggooddii{{nnjjee.. KKaaddaa ssee uuppoorreeddee ppooddaaccii ssaa kkoojjiimmaa ssee,, kkaaoo rreelleevvaannttnniimm,,bbaarraattaa uu mmeeddiijjiimmaa,, IIttaalliijjaannii ggooddii{{nnjjee uu JJaaddrraannuu uulloovvee 220000..000000 ttoonnaarriibbee,, aa HHrrvvaattii 2200..000000,, iiaakkoo jjee ppoozznnaattoo ddaa uu ddiijjeelluu JJaaddrraannaa kkoojjiimmggrraavviittiirraa CCrrnnaa GGoorraa iimmaa nneeuuppoorreeddiivvoo vvii{{ee rriibbee nneeggoo nnaa iittaalliijjaannsskkoojjssttrraannii

////////

21Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . P r eno s imo

du sa politikom i praksom EU. Pomenuta Nacionalna strategija

ribarstva je veoma zna~ajna kadado|emo u fazu pregovora sa EU,jer treba jasno definisati nacionalnuribarsku politiku, svoje potrebe zaodr`ivim razvojem vlastitog rib-arskog sektora, a koju defini{e suv-ereno svaka obalska dr`ava, kako biutvrdila svoju platformu u pregov-orima i za{titila svoj nacionalniinteres.

U tom dijelu kao dobro iskust-vo mo`e nam koristiti primjer Maltekoja slovi za jednu od najvje{tijih inajuspje{nijih dr`ava u pregovorimao pristupanju EU. Iako ima samo400.000 stanovnika i 316 kvadrat-nih kilometara povr{ine, Malta se upregovorima izborila za 77 razli~itihizuzetaka od va`e}ih pravila EU.

Jednim sofisticiranim pristupom,na na~in da je napravljena nau~nastudija koja je utvrdila da upodru~ju progla{enog ribarskogpojasa mo`e loviti ograni~eni brojribara, kako ne bi do{lo do dev-astacije podmorja, obale itd., Maltaje za{ti}eni ribolovni pojas koji jeproglasila, u pregovorima uspjelavelikim dijelom sa~uvati samo zasvoje ribare.

Tako|e, u pregovorima jepostignut i dogovor sa EU da uribolovnom pojasu Malte moguloviti, razumije se, i drugi brodoviosim malte{kih, ali da ja~ina brod-skih motora ne smije biti ja~a od250 konjskih snaga.

Kada se zna da ve}ina italijan-skih ko~a nema ja~inu motoramanju od 800 konjskih snaga ustu-pak malte{kim ribarima dobija naposebnoj te`ini.

Kada do|e do toga dijela inte-gracija, veliko iskustvo u pregov-orima Crne Gore i EU na polju

ribarstva }e predstavljati i kona~niepilog pregovora koje vodi Hrvatskasa EU, prije svega jer se radi oJadranu, ali i o poziciji Italije, kojau okviru EU, kao njen osniva~,{tite}i interese svojih ribara najvi{e ipledira da ugrozi interese ostalihjadranskih dr`ava.

Ina~e, kolika se va`nost pridajeza{titi nacionalnih interesa u oblastiribarstva dovoljno govori ~injenicada 25 ministara poljoprivrede i rib-arstva dugo nijesu mogli dapostignu dogovor sa Evropskomkomisijom oko reforme ribolovnogsektora i subvencija za ribare zaperiod 2007.-2013.

U ovom periodu Evropski rib-arski fond ima na raspolaganju 3,85milijardi eura, koje se mogupotro{iti na prioritete postavljeneod strane zemalja ~lanica, naosnovu njihovih vlastitih odluka.

Iako je zajedni~ka ribarskapolitika usvojena tek 1983, prvezajedni~ke mjere u ribarskom sek-toru donesene su sedamdesetihgodina pro{log vijeka. Njima supostavljena pravila za pristup rib-arskim podru~jima i tr`i{tima dr`ava~lanica EU.

CFP je 1992. do`ivjela prvureviziju, kojom su poo{trena pravi-la o kontroli broja ribarskih brodo-va i tehni~ke mjere za spre~avanjeprevelikog izlova ribe.

Rad na drugoj reformi je po~eove} 1998, a u martu 2001. objavl-jena je Zelena knjiga o budu}nostizajedni~ke ribarske politike, koja jeinicirala {iroku raspravu o o~uvanjuribljih resursa, ograni~avanju rib-arske flote, upravljanju, pra}enju inadzoru ribljeg fonda, ekonomskimi socijalnim pitanjima, za{titiprirodne ba{tine, akvakulturi, te ojedinstvenoj mediteranskoj politici.

Potom je u maju 2002.Komisija predstavila prvi niz prijed-loga, a u decembru iste godine seSavjet ministara zadu`enih za rib-arstvo slo`io o prvom zajedni~kompaketu mjera, definisanih kroz ure-dbe o utvr|ivanju detaljnih pravila i

postupaka strukturne pomo}i EUribarskom sektoru, zatim utvr|ivan-ju hitnih mjera EU za postupnosmanjenje ribarske flote, te oo~uvanju i odr`ivom eksploatisanjuribljih resursa u okviru CFP-a.

AAuuttoorr jjee ~~llaann pprreeddssjjeeddnnii{{ttvvaaNNaarrooddnnee ssttrraannkkee

NNeeddaavvnnoo ssuu ssttrruu~~nnjjaaccii kkoottoorrsskkoogg IInnssttiittuuttaa zzaa bbiioollooggiijjuu mmoorraa ii nnjjii-hhoovvee kkoolleeggee iizz AAnnkkoonnee ssaa ddvvaa iissttrraa`̀iivvaa~~kkaa bbrrooddaa uu tteerriittoorriijjaallnnoomm iieeppiikkoonnttiinneennttaallnnoomm mmoorruu CCrrnnee GGoorree iissttrraa`̀iivvaallii rriibblljjee rreessuurrssee ii ddoo{{lliiddoo ppooddaattaakkaa ddaa ssee uu nnaa{{eemm ddiijjeelluu JJaaddrraannaa kkrriijjee vveelliikkaa kkoollii~~iinnaaiizzuuzzeettnnoo kkvvaalliitteettnniihh rriibblljjiihh vvrrssttaa,, ppoosseebbnnoo nnaa dduubbiinnii vvee}}oojj oodd 220000mmeettaarraa,, nnaa kkoojjuu ssee ccrrnnooggoorrsskkii kkoo~~aarrii zzbboogg lloo{{ee oopprreemmee ii nneessppuu{{ttaajjuu

VVeelliikkoo iisskkuussttvvoo uu pprreeggoovvoorriimmaa CCrrnnee GGoorree ii EEUU nnaa ppoolljjuu rriibbaarrssttvvaa}}ee pprreeddssttaavvlljjaattii ii kkoonnaa~~nnii eeppiilloogg pprreeggoovvoorraa kkoojjee vvooddii HHrrvvaattsskkaa ssaaEEUU,, pprriijjee ssvveeggaa jjeerr ssee rraaddii oo JJaaddrraannuu,, aallii ii oo ppoozziicciijjii IIttaalliijjee,, kkoojjaa uuookkvviirruu EEUU,, kkaaoo nnjjeenn oossnniivvaa~~,, {{ttiittee}}ii iinntteerreessee ssvvoojjiihh rriibbaarraa nnaajjvvii{{ee iipplleeddiirraa ddaa uuggrroozzii iinntteerreessee oossttaalliihh jjaaddrraannsskkiihh ddrr`̀aavvaa

22Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . Ak t i vno s t i NVO / Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

NEVLADINE ORGANIZACIJE UEVROPSKOJ UNIJI

EEVVRROOPPSSKKIISSIINNDDIIKKAALLNNIIIINNSSTTIITTUUTT

Evropski sindikalni institut spadame|u najprepoznatljivije me|unar-

odne neprofitne asocijacije koje sebave sindikalnim i radni~kim pravima.Organizacija ima sjedi{te u Briselu.Njeni glavni ciljevi su:- Istra`ivanje, izrada studija i monitor-

ing evropskih pitanja od va`nosti zapolje rada, te uspostavljanje mostovaizme|u akademske zajednice iistra`iva~a sa sindikalnim pokretom;

- Promocija zna~aja obrazovanja,treninga i programa razmjene koji bitrebalo da oja~aju djelovanje evrop-skog sindikalnog pokreta;

- Obezbje|ivanje tehni~ke podr{ke napolju radne medicine, bezbjednosti iza{tite na radu.

Evropski sindikalni institutzapo{ljava vi{e do 60 ljudi ~iji raddijelom finansijski podr`ava Evropsakomisija. Ima {iroku me|unarodnumre`u partnera sa kojima djeluje.

Osim srodnih organizacija,sara|uje i sa brojnim univerzitetima,istra`iva~kim centrima koji sa razli~itihaspekata obra|uju problematikuradnog prava i sindikalnog organizo-vanja. Institut je vrlo aktivan na poljulobiranja u oblastima vezanim zaevropske politike rada i zapo{ljavanja iprepoznat je kao uspje{an primjerorganizacije koja uspijeva da uti~e napolitike koje kreiraju institucije Unije.

Evropski sindikalni institut se krozkomunikaciju i lobiranje u institucijamaEU bori za pobolj{anje uslova rada isigurnosti na radnom mjestu u ciljupostizanja optimalnih radnih uslova ikvaliteta `ivota zapo{ljenih.

Vi{e informacija o ovoj organizacijimo`ete na}i na wwwwww..eettuuii..oorrgg.

PPrriirreeddiioo:: PPeettaarr \\UUKKAANNOOVVII]]

Pe!{jeb!v!Cfsmjov!ep!{jepwb!v!Dsopk!Hpsj

Centar za gra|ansko obrazovanje(CGO), u saradnji sa fondacijom

Friedrich Ebert, je 26.11. organizovaopanel diskusiju na temu "20 godina odpada Berlinskog zida - Evropa, Balkan,Crna Gora danas?"

Na panelu su govorili DDaaggmmaarrSScchhmmiitttt, zamjenica ambasadora Repu-blike Njema~ke u Crnoj Gori, Petra BBllaassssRRaaffaajjlloovvsskkii, biv{a potpredsjednica Bun-destaga, sada politi~ka savjetnica zajugoisto~nu Evropu, dr FFiilliipp KKoovvaa~~eevvii}},profesor na Univerzitetu Crne Gore iDDaarrkkoo IIvvaannoovvii}}, reditelj i novinar.Moderatorka panela bila je DDaalliibboorrkkaaUUlljjaarreevvii}}, izvr{na direktorka CGO-a.

Cilj panela bio da se ozna~i dvade-setogodi{njica pada Berlinskog zida ibarijera u Evropi, uz problematizovanjedru{tvenih, kulturolo{kih i drugih prom-jena koje je taj doga|aj prouzrokovao natlu Evrope i, u krajnjem, kako se jedanod najzna~ajnijih trenutaka novijeevropske istorije odrazio na Balkan iCrnu Goru.

U tom kontektstu panelisti su dali

svoje vi|enje zna~aja pada Berlinskogzida za Njema~ku i Evropu, ali ipodru~je biv{e SFRJ i posebno CrneGore.

Bilo je govora i o tome da li je padBerlinskog zida donio promjene za cijeluEvropu ili samo jedan njen dio, da li jo{uvijek postoji zid izme|u isto~ne izapadne Evrope i da li je nekada{njagvozdena zavjesa odr`ana u viduSchengenske zavjese.

Sa osvrtom na situaciju u Crnoj Gori20 godina poslije ovog doga|aja razma-trani su i glavni uslovi i elementi tranzi-cije ka demokratiji i pove}anju stepenasvijesti za po{tovanjem ljudskih sloboda.

Na panelu je zaklju~eno da je uCrnoj Gori umjesto ru{enja uslijedilogra|enje novih, nevidljivih zidova kojise, prije svega, ogledaju u podjeligra|ana na podobne i nepodobne i kul-turu u kojoj se razli~itost te{ko prihvata.

Panel diskusiji je prisustvovalo jeoko 50 predstavnika/ca nevladinih orga-nizacija, medija, politi~kih partija, insti-tucija, univerziteta.

Centar za monitoring (CEMI), uzpodr{ku FOSI ROM je, 20.11. orga-

nizovao okrugli sto na temu "Uloga izna~aj think tank organizacija u demokra-tizaciji zemalja zapadnog Balkana".

Doga|aj su otvorile BBrraannkkaa TToo-ddoorroovvii}}, programska direktora CEMI-ja iSSaannjjaa EElleezzoovvii}}, direktorica FOSI ROM.Uslijedila su izlaganja ZZhhiiddaassaa DDaa-sskkaalloovvsskkoogg iz Centra za istra`ivanje ikreiranje javnih politika iz Skoplja,

ZZddrraavvkkaa MMiijjoovv~~ii}}aa iz Razvojne agencijeEDA iz Banja Luke, SStteevvaa MMuukkaa izInstituta Alternativa i MMoomm~~iillaa RRaadduulloovvii}}aaiz Evropskog pokreta u Crnoj Gori.

U radu okruglog stolu u~estvovalipredstavnici NVO-a i politi~kih partija izCrne Gore, a ispred CGO-a bio je MMiilloo{{VVuukkaannoovvii}}, saradnik na programima.

Cilj skupa bio je da se defini{u pre-poruke za unaprije|enje koncepta thinktank organizacija u Crnoj Gori.

Uljarevi}, Ivanovi}, Kova~evi}, Blass Rafajlovski, Schmitt

Bobmjuj•lj!qsjtuvq!skf|bwbokv!qspcmfnb

23Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . Ak t i vno s t i NVO

Uokviru programa "Evropski petak" kojiCGO organizuje u saradnji sa Skup{tinom

Crne Gore organizovane su dvije sesije.Na prvoj, koja je odr`ana 6.11 na

temu temu "Crna Gora na putu ka EU: ost-vareni ciljevi i budu}i izazovi", gost je bioVesko Gar~evi}, politi~ki direktor Minista-rstva inostranih poslova Crne Gore. On jepodvukao zna~aj vizne liberalizacije oci-jenjuju}i da ona istovremeno otvara mo-gu}nost crnogorskim gra|anima da putuju uzemlje Schengen zone, ali i da pokazujespremnost administracije da ispuni slo`enezahtjeve koji su do{li od strane EU.

Uz podsje}anje da je proces pristupan-ja EU dugotrajan i komplikovan, Gar~evi} jeobjasnio da je to i test spremnosti i sposob-nosti Crne Gore da se suo~i sa izazovima EUi sopstvenog puta ka njoj. Posebno je govo-rio o odgovaranju na Upitnik i {to je tozna~ilo za administrativni kapacitet, kao i okoristima regionalnih iskustava na kojima seCrna Gora u~i.

"Mi smo u finalnoj predkandidatskojfazi. Dakle, pro{li smo srednju {kolu, sadasmo na nekoj vrsti prijemnog ispita i ondanas ~eka fakultet. To {to smo mala zemljamnogi, koji su ranije bili sumnji~avi, sadavide kao prednost. Ipak se manje zemljelak{e transformi{u i lak{e usvajaju nove stan-darde", izjavio je Gar~evi}.

On je negirao da je potpisivanje ~lana98, kojim se Crna Gora obavezala da neizru~uje Me|unarodnom krivi~nom suduameri~ke dr`avljane, {to je u suprotnosti sapolitikom EU, {tetno za napredak CrneGore ka EU nagla{avaju}i da je to pitanjevi{e u prisutno u javnosti, nego {to onostvarno predstavlja problem Crnoj Gori naputu ka EU. "Ne smatram da su odnosi EUi SAD takvi da bi nas to moglo dovesti uproblem. Razlike me|u njima su mini-malne, a imaju iste najbitnije principe, kao{to su vladavina prava, demokratija...Smatram da je potpisivanje ~lana 98 dobarpotez za Crnu Goru, a ulaskom u NATO taj~lan }e prestati da va`i jer u okviru NATO-a va`e druga pravila za{tite", zaklju~io jeGar~evi}.

Druga sesija je odr`ana 13.11. natemu "Izazovi Evropske unije nakon potpi-sivanja Lisabonskog sporazuma", a gostpanelista bio je Miodrag Leki}, profesor naUniverzitetu u Rimu i biv{i ministar inos-tranih poslova Crne Gore.

Leki} je ocijenio Lisabonski sporazumpodsticajnim za proces pridru`enjazapadnog Balkana Uniji, uz detaljnoobja{njenje toka izrade i usvajanja ovogdokumenta, kao i pote{ko}a koje suobilje`ile ipak mukotrpni proces reforme isame Evropske unije.

"Lisabonski sporazum je zamijenio UstavEvropske unije i uprkos mnogim kompromisi-ma, ~estim promjenama izvornog teksta uposljednjem trenutaku, brojnim aneksima -predstavlja kvalitativno novi evropski ugovorkoji omogu}ava efikasnije odlu~ivanje, pravnisubjektivitet EU, ja~u ulogu Evropskog parla-menta, po~etak novih evropskih institucija,dalje pro{irenje Unije, ali i mogu}nost 'izlas-ka iz EU'" izjavio je Leki}, uz naznaku da jejedna od najva`nijih promjena i ~injenica daEU postaje pravno lice.

Leki} je govorio i o promjenama uorganizacionoj strukturi EU koje donosiLisabonski sporazum, a koje }e biti svo-jevrstan izazov i samu Uniju i njene ~lanice,posebno u domenu spoljne politike.

"Evropska unija je ~esto imala blokadeu klju~nim momentima, kada se od nje kaosile o~ekivalo da reaguje. Recimo nijesmogla snage da odjekne njen savjet SAD-u da ne ulazi u rat u Iraku, nije uspjela nisama defini{e svoju poziciju u odnosu na tajproces, mi{ljenje o u~e{}u u tom ratu je bilopodijeljeno. ^esto }e se ~uti komentari kakoEvropa koristi sistem 'soft power', dok je zaSAD karakteristi~an termin 'hard power',"ukazao je Leki}.

FFeess tt ii vvaa lloobbrraazzoovvaannjjaa

ooddrraass ll iihh

Uokviru Festivala obrazovanja odra-slih, koji ve} nekoliko godina orga-

nizuje Centar za stru~no obrazovanje,realizovan je niz aktivnosti na promoci-ji potrebe cjelo`ivotnog obrazovanja.

Osim brojnih okruglih stolova, ra-dionica, fokus grupa i promocija odr`anoje i nekoliko predavanja na temu zna~ajagra|anskog obrazovanja. U tom okviru,koordinator programa CGO-a Petar\ukanovi} odr`ao je predavanje ,,Gra-|anska demokratija" 23.11. u Danilo-vgradu za predstavnike lokalne samo-uprave, u~enike lokalne gimnazije i nji-hove profesore. Posebno je bilo rije~i orazli~itim aspektima pojma gra|anskedemokratije, te mogu}nostima u~e{}a gra-|ana u politi~kom i uop{te dru{tvenom ̀ i-votu lokalne zajednice i dru{tva u cjelini.

U sklopu Festivala odr`ana je i pro-mocija knjige "Obrazovanje odraslih uCrnoj Gori". Ova va`na publikacijadonosi pregled najva`nijih propisavezanih za oblast obrazovanja odraslih,te ~itav niz informacija o trenutno pos-toje}im licenciranim obrazovnim pro-gramima namijenjenih odraslima. Ocije-njeno je da }e publikacija biti dobarvodi~ svima onima koji `ele da rade uoblasti obrazovanja odraslih. Napromocijije u ime CGO-a prisustvovao Petar\ukanovi}.

ZZaa{{tt ii ttaa oodd nnaass ii ll jj aauu ppoorrooddiicc ii

Ministarstvo za ljudska i manjinskaprava je 11.11. organizovalo Forum

za dijalog sa NVO o javnoj raspravi Nacrtazakona o za{titi od nasilja u porodici.

Na skupu su govorile IrenaBo{kovi}, koordinatorka Odjeljenja zaposlove rodne ravnopravnosti Minista-rstva za ljudska i manjinska prava, NadaDrobnjak, predsjednica Odbora za rodnuravnopravnost Skup{tine Crne Gore iBranka Lako~evi}, pomo}nica ministrapravde koja direktno u~estvuje u radnojgrupi na izradi Zakona o za{titi od nasil-ja u porodici Crne Gore.

U okviru diskusije predstavnice ne-vladinih organizacija su se uklju~ile sa bro-jnim pitanjima, sugestijama i komentarima.Ispred CGO-a na skupu je u~estvovalaSne`ana Kalu|erovi}, pravna savjetnica.

Fwspqtlj!j!dsophpstlj!j{b{pwj

Uljarevi}, Leki}

Uljarevi}, Gar~evi}

24Ev r op sk i pu l s N o 50

nov embar 2 0 0 9 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

JJUUSSTTIICCEE IINNIITTIIAATTIIVVEEFFEELLLLOOWWSS PPRROOGGRRAAMM AATTCCEENNTTRRAALL EEUURROOPPEEAANNUUNNIIVVEERRSSIITTYY ((22001100 - 22001122SSEESSSSIIOONN))The Open Society Justice Initiative, withCentral European University (CEU),announces the Justice Initiative FellowsProgram for 2010-2012. The aim of theprogram is to support and further devel-op a network of lawyers and activistsworking on human rights-related issuesinternationally. As of now more than 150fellows have graduated from JusticeInitiative's Fellowship programs, estab-lished in 1996.The Justice Initiative Fellows Program is atwo-year program of study and practicalwork experience. Up to 10 applicantswill be selected in 2010 to participate inthe program. Applicants from the follow-ing regions and countries are eligible:Central and Eastern Europe, the formerSoviet Union, Africa, Asia, the MiddleEast, and Central/South America.Applicants must be nominated by anational non-governmental organizationconcerned with human rights. The appli-cant must demonstrate a strong commit-ment to human rights, and have a uni-versity degree and a high degree of pro-ficiency in English. Criteria for selectionwill include the applicant's experience,his/her potential to contribute to the pro-tection and promotion of human rights,and the suitability of the applicant's pro-posed role in the nominating NGO.Upon selection, Fellows will be requiredto sign an agreement with the JusticeInitiative committing themselves to theprogram for two years. The first year isspent at Central European University, thesecond in the applicant's home country,working with the nominating NGO.The Justice Initiative Fellows will reside atotal of one year in Hungary, at CEULegal Studies Department. They will

undertake a degree program (M.A. orLL.M. in Human Rights, dependent ontheir undergraduate degree), in whichthey will be required to fulfill therequirements of the Human RightsProgram at Central European University.During their stay at CEU the Fellows willalso participate in a 3-month internshipplacement with leading NGOs in Europefrom January until March.Applicants must submit their applicationsonline. They must meet the general CEUAdmissions requirements, which can beviewed on (http://www.ceu.hu/admis-sions), as well as the CEU Legal StudiesDepartment Requirements:(http://web.ceu.hu/legal/prosp_students.html). In addition, applicants must includewith their applications:1. A nominating letter from an NGO 2. Proof of English proficiency 3. A statement of purpose for applying to

the Justice Initiative Fellows program. 4. A proposal of project activities that the

candidate plans to work on with thenominating NGO during the secondyear of the fellowship.

The DEADLINE for receiving applicationsat CEU is January 25, 2010.For more information regarding this pro-gram please visit:http://web.ceu.hu/legal/OSJI.htm

EEUU SSTTUUDDIIEESS AATT TTHHEEUUNNIIVVEERRSSIITTYY OOFF IILLLLIINNOOIISSThe European Union Center at theUniversity of Illinois at is announcing anew Master of Arts degree program inEuropean Union Studies. The University of Illinois at Urbana-Champaign is a world leader in researchand teaching, distinguished by the breadthof its programs, broad academic excellence,and internationally renowned faculty. The program is designed for graduate andprofessional students adding expertise totheir studies and for students seeking toenter business or government with a

master's degree. The European UnionCenter draws upon the expertise of fac-ulty from departments across theUniversity of Illinois campus, providing abroad range of disciplinary knowledge.Internships opportunities and graduate-level study abroad program exchangesare available. We strongly encourage students to have at least two years of col-lege-level study of a language of the regionat the outset of the program; TheUniversity of Illinois offers advanced train-ing in a wide range of European languages.The European Union Center is a recipi-ent of Title VI funds from the Departmentof Education and is able to award ForeignLanguage Area Studies (FLAS) scholarshipsto US citizens and permanent residents:http://www.euc.illinois.edu/funding/flas/Graduate student assistantships are alsoavailable on a competitive basis. TheFLAS scholarship deadline is mid-February, 2010.For more information contact Coordinatorof the program, Laura Hastings at lhast-ing@illinois.edu. Additional information isalso available at our website at http://www.euc.illinois.edu/academic/pro-gram/

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee eelleekkttrroonnsskkii ~~aassooppiiss kkoojjii iizzllaazzii uu sskkllooppuu EEIICC pprrooggrraammaa,, aa uuzz ppooddrr{{kkuu ffoonnddaacciijjee FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt..IIzzddaavvaa~~ jjee CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee..

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee zzaavveeddeenn uu eevviiddeenncciijjii mmeeddiijjaa MMiinniissttaarrssttvvaa kkuullttuurree ii mmeeddiijjaa ppoodd rreeddnniimm bbrroojjeemm 557788.. UUrreeddnniikk:: VVllaaddaann @@uuggii}};; UUrree||iivvaa~~kkii kkoolleeggiijjuumm:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}},, DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},,

mmrr VVllaaddiimmiirr PPaavvii}}eevvii}},, mmrr DDrraaggaann SSttoojjoovvii}},, mmrr VVllaaddiimmiirr VVuu~~iinnii}},, PPeettaarr \\uukkaannoovvii}}TTeehhnnii~~kkii uurreeddnniikk:: BBllaa`̀oo CCrrvveenniiccaa;; LLeekkttuurraa:: MMiilleennaa MMiilluunnoovvii}};; LLeekkttuurraa eenngglleesskkee vveerrzziijjee:: MMaajjaa MMuuggoo{{aa;; PPrreevvoodd:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}}

NNjjeeggoo{{eevvaa 3366//II;; TTeell//ffaaxx:: 002200//666655-111122,, 666655-332277;; EE-mmaaiill:: eepp@ccggoo-ccccee..oorrgg,, iinnffoo@ccggoo-ccccee..oorrggEEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss mmoo`̀eettee pprreeuuzzeettii nnaa wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg