E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 4 0 , j anua r , 2 0 0 9 .

Evropski puls

IIIINNNNTTTTEEEERRRRVVVVJJJJUUUUDekanica

FDES-a prof. dr

Sonja Bjeleti}

AAAANNNNAAAALLLLIIIIZZZZAAAADa li iskreno

`elimo u EU ilitr~imo zanovcem i

politi~arima

IIIIZZZZAAAAZZZZOOOOVVVVIIII UUUU EEEEUUUUEvropacuri po

plinskim{avovima

TTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAAKoliko je Crna Goradaleko od EU kada jerije~ o polo`aju i pravimaosoba sa invaliditetom

2Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . Uvodn i k / Ka l enda r

OOTTPPRREEMMNNIINNEEZamislite da u ~lanici EU, preduze}a koja

su ve}inski ili zna~ajnim dijelom u vlas-ni{tvu dr`ave, godinama posluju sa milion-skim gubicima, najavljuju otpu{tanje stotinaradnika i imaju maglovitu budu}nost.

Zamislite da se objelodani da ~lanovimenad`menta tih istih preduze}a, koji sufunkcioneri vladaju}e koalicije ~ije selo ilinaselje uredno glasa za vlast, dobiju otprem-nine od nekoliko desetina ili stotina hiljadaeura.

Zamislite kakva bi bila reakcija, recimo,sindikata u Njema~koj, studenata u Gr~koj,medija u Britaniji, mo`da i tu`ila{tva uItaliji...

Zamislite reakciju ve}ine bira~a u bilokojoj ~lanici EU na izborima koji bi uslijedilisamo nekoliko mjeseci nakon afera saotpremninama.

Parlamentarni izbori u Crnoj Gorizakazani su za 29 mart.

Kao razlog za odr`avanje izbora,\\uukkaannoovvii}}eevv kabinet je naveo potrebu danova Vlada, Skup{tina i dr`avne institucijedobiju ~etvorogodi{nji mandat tokom kojeg}e se u punom kapacitetu posvetiti izazovi-ma na putu ka EU.

To se ne mo`e lako osporiti, ako selogi~ki gleda dinamika procesa integracija.

Ono zbog ~ega opravdano mo`emostaviti pod upitnik taj Vladin razlog za raspi-sivanje izbora je to {to su oni zakazani prekono}i, {to izborno zakonodavstvo nijeuskla|eno sa Ustavom, {to Ustavni sud }utiu vezi sa tim pitanjem...

Nije evropski ni to {to se ne}e odr`atiu skladu sa me|unarodnim standardima.OEBS-ov Biro za demokratiju i ljudska prava(ODIHR) ranije je predlo`io da se izbornozakonodavstvo u Crnoj Gori izmijeni tako {to}e jasno razgrani~iti dr`avno od partijskog.

ODIHR je sugerisao i da bira~i unapri-jed ta~no znaju za koje pojedince }e glasatikako bi se izbjeglo da partije, nakonzavr{etka izbora, same odre|uju polaposlanika koji }e ih predstavljati u Skup{tini.

Mo`da bi tada partijski fukcioneridobro razmislili da li da uzmu otpremnine.

Zamislite kako }e ve}ina bira~a glasati29. marta. VV..@@..

DDoossttaa ppoossllaa iizz zzaa{{ttiittee `iivvoottnnee ssrreeddiinnee ((1122.. jjaannuuaarr)) - Crna Gora do 2012.godine treba da uskladi sa zakonodavstvom EU 125 propisa koji se odnosena oblast `ivotne sredine, saop{teno je iz Ministarstva turizma i za{tite`ivotne sredine.

UUnnaapprriijjeeddiittii ssiisstteemm jjaavvnniihh nnaabbaavvkkee ((1166.. jjaannuuaarr)) - Crna Gora je napre-dovala u harmonizaciji sistema javnih nabavki sa evropskim standardima,ali je, da bi mogla da upravlja novcem koji se u te svrhe odobrava,neophodno je njegovo dalje unaprije|enje, ocijenjeno je iz Evropskekomisije.

UUppiittnniikk mmoo`ddaa ddoo jjuunnaa ((1199.. jjaannuuaarr))- Crnogorska Vlada bi do juna, kadase zavr{ava ~e{ko predsjedavanje EU,mogla da dobije upitnik Evropskekomisije sa oko 4,500 pitanja, kazaoje izvjestilac Evropskog parlamentaza Crnu Goru, MMaarrcceelllloo VVeerrnnoollaa."[to se ti~e perspektive dobijanjastatusa kandidata za ~lanstvo u EUtokom ove godine, nije mogu}e dase to dogodi. Crna Gora zasad pravivrlo dobar napredak u klju~nimreformskim oblastima, ali jeneophodno konsolidovati vladavinuprava i ja~ati kapacitete izvr{nevlasti", kazao Vernola.

AAhhttiissaaaarrii ppoossrreedduujjee iizzmmee||uu HHrrvvaattsskkee ii SSlloovveenniijjee ((2233.. jjaannuuaarr)) - Evropskakomisija pozvala je MMaarrttiijjaa AAhhttiissaaaarriijjaa, dobitnika pro{logodi{nje Nobelovenagrade za mir, da pomogne u rje{avanju grani~nog spora izme|uHrvatske i Slovenije zbog kojeg su blokirani pristupni pregovori HrvatskeEvropskoj uniji. Slovenija je zbog stava da Hrvatska prejudicira granicu usvojim dokumentima koje je proslijedila EU u decembru 2008. godine,blokirala otvaranje i zatvaranje vi{e poglavlja u pristupnim pregovorimaHrvatske sa EU.

NNaa pprrvvoomm mmjjeessttuu uukkiiddaannjjee vviizzaa ((2277.. jjaannuuaarr)) - Poslanik Evropskog parla-menta JJeellkkoo KKaacciinn rekao je da bi sada Crna Gora trebalo da usmjeri svusnagu na postizanje uslova za viznu liberalizaciju i ja~anje administrativnihkapaciteta. On vjeruje da je Crna Gora sposobna dobiti bezvizni re`im iprije dobijanja statusa kandidata. Kacin je podvukao da ne treba slijeditiprimjer Makedonije nego neprestano raditi kako bi umjesto statusa kan-didata, Crna Gora dobila i datum za po~etak pregovora.

UU ppoossjjeettii zzbboogg kkrriizzee ((2277.. jjaannuuaarr)) - Predstavnici Evropske komisije JJoosseeLLeeaannddrroo i AAnnttoonniioo SSaanncchheezz boravili su u Crnoj Gori kako bi prikupilipodatke o uticaju svjetske krize, mjerema koje se preduzimaju u ciljuubla`avanja njenih posljedica, kao i o sektorima privrede koji su ja~epogo|eni. Iz Ministarstva finansija saop{teno je da su gosti iz Brisela oci-jenili da je pristup crnogorske Vlade na eliminisanju negativnih efekataglobalne krize i biznis barijera pozitivan.

Marcello Vernola

foto

VIJE

STI

3Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . T ema b r o j a

Da li }e Evro-pska unija

(EU) skupo ka-zniti dosada{njunebrigu CrneGore prema po-

lo`aju i pravima osoba sa invalidite-tom (OSI) uskoro }e biti jasno -briselske institucije, za razliku odcrnogorskih zvani~nika, interesova}e{to je dr`ava do sada uradila u vezi satim pitanjem.

Upitnik koji }e Evropskakomisija (EK) dostaviti crnogorskimvlastima, sadr`a}e, izme|u ostalog,i oko 200 pitanja koja }e se direk-tno ticati polo`aja osoba sa inva-liditetom.

Administracija se, me|utim,prema izjavama predstavnikaudru`enja OSI, ne}e umoriti pri-likom odgovaranja EU jer je CrnaGora po~ela da pravi tek stidljivekorake na tom planu.

Klju~ni zakoni za funkcionisan-je i prava osoba sa invaliditetom sene donose, tvrde oni, a ovi {to suusvojeni su nedore~eni i ne prim-jenjuju se.

"Parametar demokrati~nosti je-dnog dru{tva, izme|u ostalog, mjerise i po pitanju koliko je to dru{tvokroz zakonodavstvo i na~infunkcionisanja institucuja sistemaobezbjedilo odgovaraju}i polo`ajposebno ranjivoj grupaciji gra|anst-va kakva sigurno jesu osobe sarazli~itim vrstama i stepenom inva-liditeta", kazao je za Evropski pulspredsjednik Saveza slijepih BBoo`iiddaarrDDeennddaa.

Prema podacima Svjetske zdra-vstvene organizacije, oko 10% gra-|ana su osobe sa invaliditetom, {tobi zna~ilo da bi u Crnoj Gori treba-lo da ima ne{to preko 60,000 OSI.Ta~an broj, me|utim, niko ne zna.

U septembru 2007. godine, zavrijeme mandata premijera @@eelljjkkaa[[ttuurraannoovvii}}aa, Crna Gora je potpisalanajva`niji akt iz te oblasti -Konvenciju Ujedinjenih nacija opravima osoba sa invaliditetom.

Iako je od tada pro{lo godinu i

Predstavnici OSI dodaju da ni zakoni, niti evropska praksa ne}e pomo}i dase predrasude javnosti prema OSI lako prevazi|u."Predrasude svakako postoje. Ono {to, me|utim, mi radimo je svakodnev-

na medijska kampanja i borba protiv toga", rekao je Miranovi}.Crna Gora je, kako tvrdi Denda, "tradicionalnim optere}enjima obremen-

jeno dru{tvo"."Predrasude koje imamo prema stvarima koje su nam manje poznate

prisutne su u svim oblastima dru{tva, pa osobe sa invaliditetom nijesu izuze-tak. Sastavni dio na{eg mentalnog sklopa je da imamo mi{ljenje koje nijeutemeljeno na ~injenicima", tvrdi on.

Denda je rekao da tome dijelom doprinosi i sam pokret OSI."Pokret je izuzetno odgovoran u demontiranju mehanizama na kojima se

zapravo temelje te predsrasude i nizak nivo svijeti o osobama sa invaliditetom.Organizacije tih lica su to shvatile, preduzele mjere u pravcu razbijanja pre-drasuda", kazao je on.

Denda je naglasio da je veoma zna~ajan medijski "rat" protiv tih pojava."Mediji su postali veliki i koristan partner osoba sa invaliditetom. Zato i

vjerujem da }emo uskoro ubirati plodove te borbe...Taj konglomerat nije lakarazumjeti, a kamoli u}i u taj lavirint i nositi se sa tim nevidljivim neprijateljem,koji je ozna~en kao svijest gra|ana. Nevidljivi problem je mnogo ve}i, od ovihsvakodnevnih, fizi~kih sa kojima se srije}emo svaki dan", rekao je on.

PPRREEDDRRAASSUUDDEE -- NNAAJJVVEE]]II NNEEPPRRIIJJAATTEELLJJ

K O L I K O J E C R N A G O R A D A L E K O O D E U K A D A J E R I J E ^ O P O L O @ A J U I P R A V I M AO S O B A S A I N V A L I D I T E T O M

Qpusfcop!kf!nophp!wj|fpe!bebqujsboji!uspupbsb

Pi{e: Danilo Mihajlovi}

////////

Bo`idar Denda

foto

VIJE

STI

4Evr op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . T ema b r o j a

po, Skup{tina jo{ nije usvojila zakono ratifikaciji te konvencije.

"Ne samo da nije usvojenzakon o ratifikaciji najva`nijeg aktaiz te oblasti, nego je i pitanje kada}e to biti. Prema mojim informaci-jama, takav zakon nije se na{ao nadnevnom redu Vlade, ali niresornog ministarstva koje se bavitim pitanjima. Dok se to ne u~ini,ta deklarativna volja, izra`ena pot-pisivanjem Konvencije, osta}e mrtvoslovo na papiru", kazao je Denda.

Konvencija Ujedinjenih nacija,zapravo, predstavlja klju~ni doku-ment kojim se rukovode i sve zeml-je EU, donose}i zakone o pravima ipotrebama osoba sa inavliditetom.

Da bi barem malo uhvatilakorak sa zemljama EU, Crna Gorabi hitno trebala da usvoji nizpravnih akata, poput zakona o spri-je~avanju diskriminacije po osnovuinvalidnosti, sistemski zakon o prav-ima OSI, te zakon o organizacijamaOSI.

"Trenutno ne postoji mati~nipropis koji {titi ljudska prava tihlica, ve} se ona nalaze u nekolikorazli~itih zakonskih propisa, poputzakona o dje~ijoj i socijalnoj za{titi.U tom tekstu, usvojenom prije tri,

~etri godine, rje{enje su lo{a i punanedostataka. Tako|e, vjerujemo datrenutni okvir u kojem funkcioni{uova udru`enja nije dobar. Ne moguse savezi slijepih i paraplegi~ara, teorganizacija gluvih tretirati kaoNVO, kako sada funkcioni{u",naveo je Denda.

On je, u tom kontekstu, pod-sjetio da je prije tri godine po~eo saprimjenom Zakon o igrama nasre}u, na osnovu kojeg se za orga-

nizacije za osoba sa invaliditetomobezbje|uje 40% dijela prihoda odigara na sre}u.

"To je samo prelazno rje{enje,koje djelimi~no obezbje|ujepotrebe tih osoba. Mi `elimo sis-temsko rje{enje, gdje }e se statusovih organizacija jasno i konkretnodefinisati i na osnovu toga obezbi-jediti stabilno, redovno bud`etskofinansiranje ovih organizacija. Davi{e ne razmi{ljaju da li }e imatidovoljno sredstava da plate struju iradnu snagu za svih 12 mjeseci",pojasnio je Denda.

Asistent u Udru`enju paraplegi-~ara Crne Gore NNeebboojj{{aa MMiirraannoovvii}}tvrdi da je stanje kod OSI veomalo{e, ali vjeruje da }e biti pozitivnihpomaka.

On je konstatovao da je brigadr`ave u praksi na "niskom nivou"

"Tu prije svega mislim na reha-bilitaciju osoba sa invaliditetom,zapo{ljavanje i socijalu. Socijala jeubjedljivo najni`a u regionu, nezadovoljava ni najnu`nije potrebelica sa invaliditetom, tako da je,prema tome, i njihov polo`ajveoma lo{", kazao je Miranovi}.

On je dodao da se u javnosti,adaptiranjem trotoara, stvorila slika

Udru`enja koja se bave pravima OSI, optu`ile su gradona~elnika PodgoriceMiomira Mugo{u da je pogazio Zakon, kada je, sredinom decembra,

zabranio slijepoj slu`benici Marijani Mugo{i da u kancelariju u|e sa svojimobu~enim psom vodi~em, po imenu Xena.

Zakon o kretanju slijepih osoba uz pomo} pasa vodi~a usvojen je 4. marta2008.godine i u njemu pi{e da je takvoj osobi dozvoljen ulaz u slu`bene pros-torije sa psom.

Gradona~elnik Mugo{a izjavio je da nigdje ne pi{e da ona mo`e boraviti"u radnom prostoru" i da joj ne}e dozvoliti da sa Xenom u|e u kancelarijeglavnog grada.

Marijani je, me|utim, podr{ka stigla sa svih strana - po~ev od istra`iva~akr{enja ljudskih prava Aleksandra Sa{e Zekovi}a, brojnih NVO i medija, pa dohrvatskog ambasadora u Podgorici Petra Tur~inovi}a koji je pozvao da saXenom bude gost na ve~eri i ministra zdravlja Miodraga Radunovi}a koji jekazao da "nam ne trebaju zakoni, ako ih ne po{tujemo".

Ombudsman [efko Crnovr{anin predlo`io je gradona~elniku da Marijaniobezbjedi posebnu prostoriju u kojoj bi mogla boraviti sa psom.

Razrije{enje ovog slu~aja je jo{ u toku.

XXEENNAA JJOO[[ NNEE MMOO@@EE UU KKAANNCCEELLAARRIIJJUU

foto

VIJE

STI

5Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . T ema b r o j a

da se puno uradilo zaOSI.

"Naprotiv. To jepo~etna faza. Da bi osobado{la do tog trotoara trebada iza|e iz zgrade, koja,tako|e, treba da budeadaptirana za OSI.",naglasio je Miranovi}.

On je pozitivnim oci-jenio to {to je Vlada kra-jem pro{le godine usvojilaNacionalnu strategiju zaintegraciju OSI.

Koriste}i me|unaro-dne pravne akte i doma}uregulativu, Vlada unovembru usvaja Strategijuza period od 2008. do2016. godine i prvi dvo-godi{nji akcioni plan.

Kod Dende ni tajposao ne uliva previ{enade.

"To je previ{e uop{tendokument... Strategija je dobarokvirni programski akt koji mora dase konkretizuje i operacionalizujemnogo detaljnije i neposrednije naterenu. Koliko }e stvarno bitisprovedeno u djelo zavisi odspremnosti i kvaliteta rje{enja izakcionih planova i budu}ih zakona"smatra on.

Strategija predstavlja dugoro~ni

strate{ki plan djelovanja svih soci-jalnih aktera u dr`avi, kao budu}egrazvijenog gra|anskog dru{tva,integrisanog u savremene civilizaci-jske tokove i {iru me|unarodnuzajednicu.

Navodi se da je glavni cilj togprojekta unaprije|enje polo`aja OSIi njihovo uklju~ivanje u sve oblastidru{tva na ravnopravnoj osnovi.

Denda tvrdi da zalo{u primjenu usvojenihakata ne treba krivitisamo jednu stranu, ve}da je to odgovornostkompletnog dru{tva.

"Aktivizam nedostajesvima. Pokret OSI trebaobi, u saradnji sa nevla-dinim sektorom, me|u-narodnim organizacija-ma, dipolomatskim ko-rom i gra|anima da insi-stira kod vlasti na do-sljednoj i efikasnoj prim-jeni propisa. Mislim daje to bila poruka i direk-tora direktorata zazapadni Balkan PPiieerrrraaMMiirreellaa. To je va`no, nesamo zbog osoba sainavliditetom, ve} zbogdru{tva u cjelini, zbogCrne Gore", rekao jeDenda.

On je ocijenio da je dobro {tose, usvajanjem pojedinih akata, kre-nulo sa mrtve ta~ke, ali da je lo{e{to se ti akti jo{ ne primjenjuju.

"Napravljen je pomak ~injeni-com da je u pro{loj godini usvojenonekoliko propisa koji su od vitalnogzna~aja za osobe sa invaliditetom.Na primjer, do usvajanja Zakona oradnom osposobljavanju i zapo{lja-vanju OSI nije postojao nijedan aktkojim bi se efikasno osigurala pravatih osoba na otvorenom tr`i{turada", kazao je on.

Problem je, me|utim, {to se nitaj zakon ne po{tuje.

"Iako je usvojen tokom pro{logljeta, taj zakon nije stupio na snaguzato {to u me|uvremenu nijesudone{ena podzakonska akta ipravilnici koji treba da konkretizujunjegovu primjenu", rekao je Denda.

Sli~an zakon usvojen je i uzemljama u regionu.

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

Koliko pojedine dr`ave pridaju va`nosti polo`aju OSI najbolje svjedo~i prim-jer Kine. U Kini trenutno ima 148 srednjih stru~nih {kola za osoba sa invaliditetom,

a udru`enja osoba sa invaliditetom na raznim nivoima organizuju oko 2,000institucija za obuku OSI.

Kinesko udru`enje OSI saop{tilo je da }e ta zemlja i Italija tokom sljede}edvije godine zajedno obu~iti oko 80 kineskih u~itelja za obrazovanje OSI.

Kako je navedeno, italijanska strana }e u ovaj projekt investirati 660,000eura, a italijanski stru~njaci }e upoznati kineske kolege sa svojim na~inimavaspitanja, vaspitnim sistemom, obrazovanjem studenata, usmjeravanjemzapo{ljavanja, kao i psiholo{kim stanjem osoba sa invaliditetom.

Osim toga, dvije strane }e zajedno istra`ivati i odrediti sadr`aje za obukuu~itelja stru~nog obrazovanja osoba sa invaliditetom.

DDAALLEEKKOO JJEE KKIINNAA

6Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . Ana l i z a

Da li su gra-|ani Crne

Gore svjesni za-{to zapravo `elesvoju dr`avu kao~lanicu Evropske

unije (EU) ili slijepo slijede politi~keparole? Da li bi, da su vode}e strankeu Crnoj Gori zagovornice ulaska uuniju sa Rusijom i Bjelorusijom,Osetijom i Abhazijom, tako|e ve-}insko raspolo`enje u Crnoj Gori biloza takvu integraciju? Da li uop{te uCrnoj Gori postoji svijest o tome {tosu evropske vrijednosti i {to sa sobomnosi evropska integracija?

Ova se pitanja name}u nakon{to se uporedi nekoliko istra`ivanjajavnog mnjenja sprovedenih krajempro{le godine i koja bi mogla danametnu zaklju~ak da je jedini inajva`niji cilj ulaska u EU ve}i`ivotni standard. S druge strane,vladavina prava i ure|ena dr`avajednakih {ansi za sve, u kojoj nepostoje privilegovani, nalaze se prisamom dnu ljestvice prioriteta pros-je~nog crnogorskog gra|anina.

Prema istra`ivanju Evropskogpokreta u Crnoj Gori za 53,5%gra|ana Crne Gore najva`niji razlogza pridru`ivanje EU je o~ekivanjeboljeg `ivotnog standarda, a ondaslijede: Integracije, povezivanje sa~lanicama EU - 9,6%, Ukidanjegranica, putovanje bez granica -9,3%, Ja~anje ekonomije - 6,8%,Da bi postali pravno ure|ena dr`ava

- 4,3%..., Zbog tr`i{ta rada, lak{edo posla - 1,4%.

Ovo bi moglo da zna~i da se uCrnoj Gori EU dominantno shvatakao obe}ana zemlja. Ako se, reci-mo, pogledaju primjeri Bugarske iRumunije, onda proizilazi dagra|ani Crne Gore nijesu dovoljnoinformisani s obzirom da je, naprimjer, u Bugarskoj, koja je ve}dvije godine ~lanica EU, prosje~naplata ni`a nego u Crnoj Gori.Primjeri Irske, [panije, Portugalije,Gr~ke, pribalti~kih i zemalja cen-tralne i isto~ne Evrope nespornopokazuju da se standard u timzemljama popravio nakon pristu-

panja Uniji, ali se tako|e mnogotoga drugog promijenilo. Anajva`nija novina je da su to postalezemlje u kojima sudovi presu|ujupo zakonu, a ne po naredbimo}nika, u kojima postoji tr`i{naprivreda i za{tita konkurencije, a nemonopoli koje dr`e krugovi bliskivlasti, u kojima korupcija nailazi naosudu i u kojima {ansu da doprine-su svojoj zajednici, preko op{tinskihili dr`avnih struktura, imaju profe-sionalci, a ne samo pripadnicivladaju}ih stranaka.

Me|utim, sve te "evropske vri-jednosti" za sada ne stanuju u CrnojGori, ni kao praksa, pa ~ak ni kaocilj, osim na nivou proklamacije. Tose jasno vidi iz istra`ivanje uglednesvjetske agencije Galup koje jepokazalo da vi{e nego u drugimzemljama iz okru`enja, u Crnoj Gorigra|ani smatraju da je prihvatljivodavanje mita, kori{tenje veza ili uti-

caja da bi se zavr{io posao.Galupovo istra`ivanje ustanovilo

je da ve}ina ispitanika sa zapadnogBalkana smatra da je korupcijaneprihvatljiv fenomen, osim u CrnojGori gdje vi{e ispitanika smatra daje korupcija prihvatljiva, kori{tenjeuticaja ili veza posebno se smatranormalnim, dok ve}ina nalazi da jeto prihvatljivo da bi se dobila boljanjega u bolnici.

Tako je 53% anketiranih odgov-orilo da je prihvatljivo upotrijebitivezu za bolji tretman u bolnici, 39%dalo bi manji poklon, a 31% novac.Da bi upisali dijete u dobru {kolu,48% anketiranih spremno je da

upotrijebi vezu, 33 % da da poklon,a 27% novac.

Kada bi se sada, na osnovu ovihpodataka, napravio sada presjekprosje~nog crnogorskog zagovornikaevropske integracije, onda bivjerovatno dobili politi~ki povo-dljivog glasa~a koji upija sve {to muka`u njegovi politi~ki lideri i koji nijenaro~ito spreman da mijenja svojenavike, te koji je vi{e spreman da senavikava na devijacije u dru{tvu itra`i svoje mjesto pod okriljem cen-tara mo}i, nego da se pobuni.

A na pitanje koliko su u CrnojGori zaista prisutne evropske vrijed-nosti mo`da najbolji odgovor dajepodatak iz Galupovog istra`ivanjapo kojem Crnogorci i dalje najvi{esimpatija gaje prema zemlji u kojojdemokratija postoji samo na papiru.Tako je kao prijatelja me|u velikimsilama najvi{e gra|ana Crne Goreprepoznalo Rusiju (47,8%).

K O J E P O R U K E [ A L J U I S T R A @ I V A N J A O " E V R O P S K O M R A S P O L O @ E N J U " V E ] I N EG R A \ A N A C R N E G O R E

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

////////Uslb!{b!qbsbnb!j!mjefsjnb

""EEvvrrooppsskkee vvrriijjeeddnnoossttii"" zzaa ssaaddaa nnee ssttaannuujjuu uu CCrrnnoojj GGoorrii,, nnii kkaaoo pprraakk-ssaa,, ppaa ~~aakk nnii kkaaoo cciilljj,, oossiimm nnaa nniivvoouu pprrookkllaammaacciijjee

7Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . I n t e rv j u

Dekanica Fakulteta za dr`avnei evropske studiije prof. dr

SSoonnjjaa BBjjeelleettii}} ocijenila je da biglobalna ekonomska kriza moglausporiti evropske integracije za-padnog Balkana i Crne Gore.

"Ekonomska kriza svakako }ese reflektovati na redoslijed pri-oriteta Evropske unije. U prin-cipu, kada je neka zemlja uekonomskoj krizi, onda je njenprioritet ekonomija. ^lanice EUve} su ozbiljno uzdrmane global-nom ekonomskom krizom, a svianaliti~ari tvrde da }e dodatnenegativne posljedice tek uslijedi-ti. To }e osna`iti euroskepticizamunutar EU {to ne ide u prilogekspanziji EU. Uostalom,euroskepticizma ima i u zemlja-ma kandidatima i potencijalnimkandidatima za ~lanstvo koji se,po pravilu, u uslovima rastu}ekrize uve}ava", kazala je ona urazgovoru za Evropski puls.

Na drugoj strani, dodala jeona, ostaje ~injenica da je

osnovno za priklju~enje EUispunjenje uslova za zemlje kan-didate, odnosno potencijalnekandidate.

"Ispunjenje tih uslova bi}edobrim dijelom uslovljeno kri-zom. Kriza nikada nije prilika zarelizaciju velikih, ozbiljnih pro-

jekata i programa. Za to imamona pretek primjera iz neposrednepro{losti i sada{njosti".

DDaa llii eevvrrooppsskkaa iinntteeggrraacciijjaammoo`ee bbiittii ppoottiissnnuuttaa uu ddrruuggii ppllaannii oodd ssttrraannee ccrrnnooggoorrsskkiihh vvllaassttii jjeerrbbii iimm,, uummjjeessttoo uussvvaajjaannjjaa ii pprriimm-

jjeennee eevvrrooppsskkoogg zzaakkoonnooddaavvssttvvaa,,nnaa pprrvvoomm mmjjeessttuu bbiilloo oo~~uuvvaannjjeeeekkoonnoommsskkee ii ssoocciijjaallnnee ssttaabbiillnnoossttii??

Mislim da se zvani~na vlastCrne Gore, u skladu sa preuze-tim obavezama iz Sporazuma ostabilizacji i pridru`ivanju, ne}eopredijeliti za usporavanje pro-

cesa pribli`avanja s ciljem kona-~nog ulaska u EU.

Me|utim, kao i na strani EU,i na strani Crne Gore kriza }enametnuti prioritetne zadatke,kao {to je o~uvanje ekonomske,politi~ke i socijalne stabilnosti.

Napomenula bih i da }eposljedice krize i reakcija na njupojedinih, kako razvijenih tako inerazvijenih zemalja, uklju~uju}ii zemlje zapadnog Balkana zavis-iti od stepena i kvaliteta inte-gracija i mjera zvani~ne politiketih zemalja i njenih institucija.

EEvvrrooppsskkaa kkoommiissiijjaa jjee uussvvoomm ppoosslljjeeddnnjjeemm IIzzvvjjee{{ttaajjuu oonnaapprreettkkuu CCrrnnee GGoorree uuggllaavvnnoomm uuppoozziittiivvnnoomm ssvviijjeettlluu ggoovvoorriillaa oonnaapprreettkkuu uu oobbllaassttii eekkoonnoommiijjee.. NNaaddrruuggoojj ssttrraannii,, uu ccrrnnooggoorrsskkoojjjjaavvnnoossttii ssee mmoogguu ~~uuttii kkrriittii~~kkiioossvvrrttii uu ssmmiisslluu ddaa ppoossttoojjee mmoo-nnooppoollii,, ddaa nnaa{{ii pprrooiizzvvooddii nniijjeessuuddoovvoolljjnnoo kkoonnkkuurreennttnnii,, ddaa ppoossttoojjiikkoorruuppcciijjaa uu aaddmmiinniissttrraacciijjii...... KKaakkooVVii gglleeddaattee nnaa ttrreennuuttnnoo ssttaannjjeeccrrnnooggoorrsskkee eekkoonnoommiijjee??

Kada je rije~ o ocjenamaEvropske komisije samo bih rekla- to je diplomatija. Treba bitipozitivan i samo pozitivan.

Na{a ekonomija je prob-lemati~no struktuirana sa svakogaspekta.

Pogledajte samo koja su dvastuba na{e ekonomije - pro-izvodnja aluminijuma i turizamkoji su direktno uvozno zavisni.

Na{a privreda je veoma ran-jiva zbog direktne zavisnosti oduvoza.

Na uvoz ne mora da se gleda

P RO F . D R SON J A B J E L E T I ] O PO S L J E D I C AMA G LO B A LN E E KONOMS K E K R I Z E N AE V RO P S K E I N T E G R AC I J E

Lsj{b!kb•b!fvsptlfqujdj{bn!

KKaaddaa jjee nneekkaa zzeemmlljjaa uu eekkoonnoommsskkoojj kkrriizzii,, oonnddaa jjee nnjjeenn pprriioorriitteetteekkoonnoommiijjaa.. ^llaanniiccee EEUU vvee}} ssuu oozzbbiilljjnnoo uuzzddrrmmaannee gglloobbaallnnoommeekkoonnoommsskkoomm kkrriizzoomm,, aa ssvvii aannaalliittii~~aarrii ttvvrrddee ddaa }}ee ddooddaattnnee nneeggaa-ttiivvnnee ppoosslljjeeddiiccee tteekk uusslliijjeeddiittii.. TToo }}ee oossnnaa`iittii eeuurroosskkeeppttiicciizzaamm uunnuuttaarrEEUU {{ttoo nnee iiddee uu pprriilloogg eekkssppaannzziijjii UUnniijjee.. UUoossttaalloomm,, eeuurroosskkeeppttiicciizz-mmaa iimmaa ii uu zzeemmlljjaammaa kkaannddiiddaattiimmaa ii ppootteenncciijjaallnniimm kkaannddiiddaattiimmaa zzaa~~llaannssttvvoo kkoojjii ssee,, ppoo pprraavviilluu,, uu uusslloovviimmaa rraassttuu}}ee kkrriizzee uuvvee}}aavvaa

Sonja Bjeleti}

foto

VIJE

STI

8Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . I n t e rv j u

kao na ne{to negativno ako je onu funkciji razvoja, ali to kod nasnije slu~aj.

KKoojjii ssuu,, pprreemmaa VVaa{{eemm mmii-{{lljjeennjjuu,, ggllaavvnnii rraazzlloozzii zzbboogg kkoojjiihhuu CCrrnnoojj GGoorrii nneemmaa vvii{{ee iinnvveessttii-cciijjaa iizz ~~llaanniiccaa EEUU??

Za to postoji postoji vi{erazloga.

Mo`e da bude to {to su~lanice EU tradicionalno orijenti-sane prema nekim drugimlokalitetima kao {to je obala[panije, jug Francuske....

Treba imati u vidu da grokapitala ide izme|u velikihzemlja. Da bi te zemlje, koje sugeneralno dosta uzdr`ane kadatreba ulagati vani, investirale kodnas, potrebna je politi~ka iekonomska stabilnost, a ovo jezemlja gdje dosta toga nijesre|eno.

Na osnovu indikatora ofici-jelnih struktura, evropski investi-tori se opredjeljuju gdje da ula`u

svoj novac. Oficijalne struktureevropskih institucija identifiko-vale su na{e nedostatke - korup-

cija, nepotizam, nedostatak vla-davine prava...

Tako|e, velika ekspanzijaruskog kapitala, kao trend, mogla

je da bude razlog {to nije bilovi{e investicija za Zapada.

DDaa llii jjee rruusskkii kkaappiittaall ooppaa-

ssaann ppoo CCrrnnuu GGoorruu uu ssmmiisslluu uussppoo-rraavvaannjjaa eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa??

Ruski kapital ovdje je do{aoiz onih istih razloga zbog kojihnije bilo investicija sa Zapada.

On je ovdje vidio samopogodno tlo, kao izraz realnogstanja dvije zemlje u tranziciji,jedne velike i jedne male.

Pitanje da li je ruski kapitalopasan u smislu usporavanjaevropske integracije Crne Goreje kontraverzno.

Ruski kapital morate vezatiza realno stanje i de facto statuste zemlje. To je zemlja uekonomskoj ekspanziji, postajesve relevantnija na svjetskojmapi... Recimo, cijela Evropa jeenergetski zavisna od Rusije.

Odgovorila bih da je zaevropske integracije opasan i na{kapital, ako nemate sre|en sis-tem, vladavinu prava, institucijekoje funkcioni{u...

VV.. @@UUGGII]]

RRuusskkii kkaappiittaall oovvddjjee jjee ddoo{{aaoo iizz oonniihh iissttiihh rraazzllooggaa zzbboogg kkoojjiihh nniijjeebbiilloo iinnvveessttiicciijjaa ssaa ZZaappaaddaa

EU pridaje veliki zna~aj obrazovanju. Sa pozicije dekanice, {to mislitekoji su glavni problemi na{eg obrazovanja?

Problem broj jedan jeste kvalitet obrazovanja, a ni{ta manji problem nepredstavlja ni ~injenica da se mala sredstva ula`u u obrazovanje.

Jednostavno, za kvalitet je potreban novac.Na{a stvarna razvojna {ansa je znanje. Ono mo`e da nadomjesti mnoge

nedostake ove zemlje, po~ev od njene veli~ine, pa redom. Kako u EU gledaju na na{e visoko obrazovanje?

Ministarska evropska komisija svake dvije godine revidira ocjene o obra-zovanju. Ta~no se zna {to su na{i problemi. Oni su identifikovali nedopustivovisok stepen ispolitizovanosti obrazovanja i to {to nemamo izo{trene kriteri-jume, gdje je akcenat stavljen na stru~nost i eti~nost.

PPRREEVVII[[EE PPOOLLIITTIIKKEEUU OOBBRRAAZZOOVVAANNJJUU

Zgrada fakulteta za dr`avne i evropske studije

9Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . P o l i t i k a

Na odnos pre-ma razli~i-

tom i druga~ijem,kao o pitanjukoja se ti~e poli-ti~kog `ivota i

njegovog razvoja, po prvi put nailazimokod anti~kih Grka, koji nam svojimmitovima do~aravaju razmi{ljanja orazli~itim pojavama, pa i o tome otkudtermin Evropa kao oznaka odre|enoggeografskog podru~ja. Neke vrijednostina kojima pojam Evrope grade Grci uperiodu prije Hrista sa~uvane su i danas.Stoga nam je va`na povezanost mita ievropske ideje. Ako se dr imo mita, aforma mita je pri~a, onda ~itaocu mo`ebiti zanimljivo istra iti kako je starimGrcima upravo kroz pri~u podmetnutnaziv Evropa.

Pri~a ka`e da je Evropa bila k}ifeni~anskog kralja Agenora i miljenicavrhovnog boga Zevsa. Evropa se ~estoigrala na obali mora. Jednoga dana,dok je brala cvije}e, privukla je nasebe Zevsovu pa`nju. Otac bogova sestrasno zaljubio u Evropu i, da bi jojse pribli`io, preobrazio se u lijepog,

bijelog bika, koji je odisao mirisomru`a i {afrana. Djevojka je bez strahapristupila lijepoj `ivotinji i po~elanje`no da je miluje, a zatim se, sakotaricom cvije}a u rukama, popela nale|a krotke `ivotinje.

Tada je bik jurnuo u more sa svo-jim plijenom i udaljio se od feni~anskeobale. U pratnji Posejdona, Amfitrite iAfrodite, kao i Nereida, koje su pjevale

svatovske pjesme, Zevs je prenioEvropu na ostrvo Krit. U Diktejskojpe}ini, Zevs se, pod platanima, sjediniosa svojom miljenicom, koja mu je kas-nije rodila trojicu sinova - Minoja,Sarpedona i Radamanta. Da biovjekovje~io ovu ljubav, otac bogova jenaredio da kritski platani nikad ne gubesvoje li{}e i da dio svijeta kojem pripa-da ostrvo Krit nosi ime njegove mil-jenice Evrope.

Sadr`ina ovog mita usmjerava naska ideji da je nazivom Evropa u dobaantike ozna~avan onaj dio svijeta kojisu naseljavali Grci, ali ne i varvari. Imek}eri feni~anskog kralja Agenorakori{}eno je da napravi jasnu distinkci-ju izme|u razboritih Grka koji su nas-tojali da svjesno i autonomno uredepoliti~ki `ivot u svojim zajednicama ivarvara koji su svog gospodara i daljegledali kao Bo`jeg izaslanika, a koji

zbog bo`anskog porijekla svoje mo}i netreba da bude izlo`en suprotstavljanji-ma i kritici.

Ali, ova pri~a nam otkriva va`nijesaznanje. Od trenutka kada je terminEvropa prvi put vezan za odre|enu ter-itoriju, za ne~iju zemlju, za jasnoome|en prostor bilo je jasno da senjime povezuju razli~ite tradicije i vri-

jednosti. Simboli~ko sjedinjavanjefeni~anske princeze, po kojoj }e evrop-ski kontinent dobiti ime, i vrhovnogboga kod Grka zauvijek je determinisa-lo evropsku heteroglosiju. Jo{ tada jeEvropa svoje granice ostavila otvoreneza uticaje sa istoka kao {to je odlu~nogradila i svoje autenti~ne vrijednosti.

U samim za~ecima, Evropa je~inila onaj deo svijeta koji se od ostat-

ka razlikovao civilizovano{}u njenogastanovni{tva, velikim dometima urazli~itim nau~nim disciplinama, teposebnim stilom `ivota koji jeomogu}io da evropocentrizam postanedominanta u politi~kim razmi{ljanjimau epohama koje su uslijedile.

Dosljedno po{tovanje sadr`inemitske pri~e otkriva nam polje koje

skriva simboli~ku ravan razvoja evrop-skog duha i ideje Evrope. No, valjanobavljenje odre|enim pitanjempodrazumijeva kori{}enje realnijih iukoliko je mogu}e faktografskih eleme-nata. Oni nas, kada se ti~e korijenaimena Evropa, upu}uju na to da se onarazvijala u odnosu na drugi entitet,mnogo ve}i i bogatiji. Azijski kontinentje predstavljao prostor u odnosu na kojije Evropa gradila svoj identitet, a koji jeu svom okrilju njegovao civilizacijenaspram kojih je Evropa predstavljalaobi~nu periferiju. Otud ne ~udi {to aut-enti~ni korijen svoga imena Evropapozajmljuje upravo od drugih, odArapa ~iji termin ereb ozna~ava zemljuzalaze}eg Sunca, a zapravo samozapadni dio evroazijske kopnene mase.

Ovaj izvor otkriva nam da idejaEvrope svoje ishodi{e nalazi u vremenuu kojem se Evropa ogledala u drugom,ve}em, sna`nijem. Ona je u odrazu

Jefkb!Fwspqf

Pi{e: Vladimir Pavi}evi}

////////

PPrrii~~aa kkaa`ee ddaa jjee EEvvrrooppaa bbiillaa kk}}ii ffeennii~~aannsskkoogg kkrraalljjaa AAggeennoorraa ii mmiilljjee-nniiccaa vvrrhhoovvnnoogg bbooggaa ZZeevvssaa

OOdd ttrreennuuttkkaa kkaaddaa jjee tteerrmmiinn EEvvrrooppaa pprrvvii ppuutt vveezzaann zzaa ooddrree||eennuu tteerr-iittoorriijjuu,, zzaa nnee~~iijjuu zzeemmlljjuu,, zzaa jjaassnnoo oommee||eenn pprroossttoorr bbiilloo jjee jjaassnnoo ddaassee nnjjiimmee ppoovveezzuujjuu rraazzllii~~iittee ttrraaddiicciijjee ii vvrriijjeeddnnoossttii

10Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . P o l i t i k a

svoga uzora uspijevala da vidi pogre{kei nedostatke izvornog lika i insistiranjemna razli~itostima uspjela sebe da u~inidruga~ijom i plodnijom.

Evropa se razvijala i rasla, prihvata-la nove teritorije i druga~ije narode, svedok taj pohod nije bio limitiran prirod-nim limesom: morima na sjeveru,zapadu i jugu, te planinom Ural naistoku. Pravni sistem Rimske imperijeomogu}io je da evropski kontinentbude integrisan jedinstvenim sklopompravnih normi kojim se upravljalo izjednog centra. Nestankom imperijenestaje i ideja o jedinstvenom politi-~kom prostoru. Ona zamire sve dopojave Franaka koji koriste}i se i silomnastoje u~initi da evropski narodi buduvo|eni jednom idejom i jednimvladarom. Upravo u tom periodu pre-poznajemo ra|anje ideje Evrope kaosasvim artikulisane i prepoznatljive. Iznje }e kasniji autori crpiti nadahnu}e zarazmi{ljanja o njenom razvoju.

Tako nam William Penn krajemXVII v. nudi ideje koje podupiru tezu osada{njem i budu}em miru u Evropi.Razmi{ljanja o miru krasila su sve kas-nije rasprave o razvoju evropskog kon-tinenta budu}i da je on obuhvataotoliko razli~ite na~ine `ivljenja da surazlike nekada postajale nepomirljive, anepomirljivosti su vodile ka sukobima.Svjedo~anstva koja upu}uju na mir kaobazi~nu kategoriju kojom se baveautori govore da su periodi mira zapra-vo bili kratki. Opat Abbe de Saint Pierrpo~etkom XVIII v. pi{e o trajnom mirume|u evropskim narodima, a Kant senakon toga bavi pretpostavkama zastvaranje vje~nog mira.

Izme|u dva rata idejom Evropenaro~ito se bavio austrijski grofCoudenhove Kalergi koji je osnovaoPanevropski pokret, ~ija je misija bilastvaranje evropske dr`ave u kojoj }eformula in pluribus unum, ve}iskori{}ena u ameri~kom eksperimentu,biti realizovana i u Evropi. Mimo njega,tada{nji dr`avnici, Brijan i Stresemann,predlagali su formiranje evropske fed-eracije, ali su ih doga|aji nenaklonjeniintegrisanju evropskog kontinenta omeliu poku{aju da realizuju plan. Po~etkom

~etrdesetih godina XX v. de{avala senajve}a svjetska nesre}a ikadazabilje`ena - Drugi svjetski rat. Njegoveposljedice bile su katastrofalne. Evropskigradovi bili su razoreni, ekonomijauni{tena, ljudi su umirali od gladi, `ivotje tekao u znaku op{teg bezna|a.

Period nakon okon~anja rata nijenosio bilo kakav optimizam. U prolje}e1950. g. ~inilo se da se Evropa nalazina svom istorijskom zalasku. Jedan ratzamijenjen je drugim. Sa po~etkomHladnog rata, opasnost od sukobaisto~nog i zapadnog dijela kontinentanadvila se nad Evropom. Pet godinanakon zavr{etka Drugog svjetskog rata,

biv{i neprijatelji su jo{ uvijek bili dalekood pomirenja.

{ta se moglo u~initi da se izbjegneponavljanje gre{aka iz pro{losti i da sestvore uslovi za trajan mir me|udoju~era{njim neprijateljima? Sr` prob-lema bio je odnos Njema~ke iFrancuske. Trebalo je stvoriti kariku kojabi povezala dvije zemlje, ali kariku kojabi okupila i sve ostale slobodne zemljeEvrope, stvaraju}i tako zajednicu kojabi u Evropi o~uvala mir. Jean Monnetje bio taj koji je, svojim jedinstvenimpregovara~kim umije}em, predlo`io

ministru spoljnih poslova Francuske,Robertu Schumanu, i kancelaru Nje-ma~ke, Konradu Adenaueru, stvaranjezajednice u oblasti eksploatacije uglja i~elika. Ta zajednica bi bila zasnovanana zajedni~kom interesu, a nalazila bise pod kontrolom nezavisne vlasti.Prijedlog je zvani~no iznijela Francuska,9. maja 1950. g, a toplo su ga prih-vatile Njema~ka, Italija, Holandija,Belgija i Luksemburg.

Ugovor kojim se osniva prvaEvropska zajednica, Evropska zajednicaza ugalj i ~elik (ECSC), potpisan je apri-la 1951.g. u Parizu. Ovim ugovorom suotvorena vrata budu}im dostignu}ima u

integraciji Evrope. Napredak koji jeuslijedio u potonjim godinama doveoje do stvaranja Evropske unije kakvupoznajemo danas. Evropsko zajedni{tvose na po~etku XXI v. suo~ilo sa novomdilemom. Ova dilema ti~e se dubineintegracije koju Evropa mo`e da pod-nese. Time je pitanje sudbine har-moni~nog evropskog polja vezano zaobim i sadr`inu vrijednosti koje evrop-ska dru{tva zaista dijele.

Autor predaje na Fakultetu po-liti~kih nauka Univerziteta u Beogradu

[[ttaa ssee mmoogglloo uu~~iinniittii ddaa ssee iizzbbjjeeggnnee ppoonnaavvlljjaannjjee ggrree{{aakkaa iizz pprroo{{lloossttiiii ddaa ssee ssttvvoorree uusslloovvii zzaa ttrraajjaann mmiirr mmee||uu ddoojjuu~~eerraa{{nnjjiimm nneepprriijjaatteelljjii-mmaa?? SSrr` pprroobblleemmaa bbiioo jjee ooddnnooss NNjjeemmaa~~kkee ii FFrraannccuusskkee

Brisel

11Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Volim seminare. Kao stari pulo-verista i mizantrop, rado se

u{u{kam u kakvu sesiju, gledamljude kako gledaju powerpointzbilju hotelskog zida na primorju iliplanini, zavisno jesu li na tapetuevropske ili atlantske integracije.

Na seminarima zbijam i {ale,{to je klasi~ni odbrabeni meha-nizam, infantilna regresija nepogri-je{ivo prisutna kada se na|e{ me|ukriti~nom masom ukrava}enih pa-}enika {to citiraju John Stuart Milla,Miodraga Vukovi}a ili OrianuFallaci.

Za sve one koji nikada nijesubili, moram da vam ka`em da uhotelima vi{e nema klju~eva, sve jena karticu. Ako je stavi{ poredmobilnog, u zadnji d`ep, zna da serazmagneti{e, pa mora{ da ide{ narecepciju i ka`es "klju~enzi"...Ukoliko je seminar dio Komuni-kacione strategije, jo{ bolje - Vladaje odlu~ila da te edukuje i budi sre-

tan, izabrani ~ovje~e. Zami{ljam lokalne funkcionere

Demokratske partije socijalista (DPS)kako pakuju nesesere i kre}u naslu`beni put i ne mogu se dovoljnona~uditi {to im ni{ta bolje ne padana pamet. Izgleda da su seminari,treninzi, kao i treninzi trenera, sasve flip~artovima i kredama u boji,jedini na~in. Onda se vrati{ use(d)lo, oka~i{ diplomu ispod crno-gorskog grba, a kancelarija ti seu~ini nekako manjom. Jasno -zaslu`uje{ bolje. CV ti postaje ba{cool, jo{ ako si odan partijski {tih,

onda si "na horsu" u bukvalnom isleng zna~enju. Nau~io si da buca{sa {vedskog stola i kada je kraljevi-na [vedska u{la u Evropsku uniju.

Du`an si, istina, da zublju nosi{dalje, da svoje znanstvenije prenosi{na okru`enje saradnike/ce - i sve

tako dok svi gra|ani ne pohodemakar jedan seminar i svi budemoedukovani za ne{to krucijalno,poput pisanja projekata za programIPA.

Dakle, da zaklju~imo, ti suseminari predivan na~in da se~ovjek malo relaksira i pone{tonau~i - raznje`en {to nije na posluza koji je pla}en.

Ali, sada se otvara pitanje, kakodr`ava obja{njava integracije gra-|anima. Komunikacionom strategi-jom. Prva je gre{ka {to se stvarimadaju takva imena. Ako je krajnji cilj

da se bude prost i zanimljiv nekre}ite u ne{to {to se zove "komu-nikaciona strategija"... i ne ponavlja-jte to u svim novinama. I nedovodite Lipku, da agituje zaNATO, dok lijepo ne ispri~a {to imaod imovine u Crnoj Gori... Ipak,klju~na safra vas obuzme kada~ujete ton kojim se o integracijamaraspreda. To je uzvi{eni, invokativnivapaj politi~koj muzi da se spusti dogovornika; novoplatoni~ki tremenskroz dionizijski trans; pa sve to sa{to ~e{}im pominjanjem obnovedr`avnosti itd... Tako mi govorimo ointegracijama.

Ba{ zato bih ovom prilikompodijelio sa ~itaocima dragocjenoiskustvo sa jednog od seminara gdjesam imao {ansu da poslu{amDragana \uri}a, uredno najavljenogkao eksperta EU struke. To je prviput da mi neko bez patetike govorio jednom dosadnjikavom admini-strativnom putu, koji je li{en svegaosim birokratskih papazjanija i ko-jim se poku{ava zamaskirati su{tinacijelog procesa - slijepa politi~ka

Pi{e: Brano Mandi}

KKaakkoo ddrr`aavvaa oobbjjaa{{nnjjaavvaa iinntteeggrraacciijjee ggrraa||aanniimmaa?? KKoommuunniikkaacciioonnoommssttrraatteeggiijjoomm.. PPrrvvaa jjee ggrree{{kkaa {{ttoo ssee ssttvvaarriimmaa ddaajjuu ttaakkvvaa iimmeennaa.. AAkkoojjee kkrraajjnnjjii cciilljj ddaa ssee bbuuddee pprroosstt ii zzaanniimmlljjiivv nnee kkrree}}iittee uu nnee{{ttoo {{ttoossee zzoovvee ""kkoommuunniikkaacciioonnaa ssttrraatteeggiijjaa""...... ii nnee ddoovvooddiittee LLiippkkuu ddaa aaggiittuu-jjee zzaa NNAATTOO ddookk lliijjeeppoo nnee iisspprrii~~aa {{ttoo iimmaa oodd iimmoovviinnee uu CCrrnnoojj GGoorrii

Lpnvojlbdjpob!lbnqbokb

12Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

sila, majka i ma}eha Briselo-va odluke.

Rije~ju - demistifikovatiproces mo`e samo onaj kojiga dobro poznaje i onaj kojinije na partijskoj listi za stan.Onda se to mo`e slu{ati bezzijevanja.

Po{to su se na{i politi~aripokazali u nekoliko anketada mahom nemaju pojma{to je Evropska unija, ondase mo`e o~ekivati da sepomalo pla{e svog neznanja.A najbolji na~in da ukrijetestrah jeste da za oktavupodignete intonaciju, isprsitese i po~nete litaniju u fisku-lturnoj sali osnovne {kole uZagori~u, npr. Pu~anstvo }ebiti zadovoljno. Pru`ate imosje}aj da stupamo u ne{tone manje zajebano od carskeRusije, gdje }emo kona~no mo}i dau~estvujemo u odlukama presudnimza ~ovje~anstvo i kao u starim~itankama, balansiramo izme|u

zapada i istoka. To {to na{ civilizo-vani ~ovjek ~eka da se makar maloupristojimo i zaperemo, da mo`emomakar trgovati i putovati po evrop-skom kontinentu, to je u drugomplanu - na{i unutra{nji nedostacirije{i}e se sami od sebe, onogtrenutka kada aplikacija bude prih-va}ena.

Predizborna kampanja, daklen,ostavi}e za sobom napalm mrlje umozgovima svih nesretnika koji jebudu pratili, a evropske tirade, vra-ti}e svijest o Uniji makar dva kora-ka nazad. O Uniji }e govotiti nez-nalice, preplavi}e sve televizije,raspi{tolji}e se po novinama. Gra-di}e se opet i opet jedna pornograf-ska verzija dr`avnog napretka, blju-

va}e vatru... Jadni novinari koji tobudu snimali, prepisivali i {tampali.

Istini za nevolju, uvijek }e bitiinteresantnije slu{ati kakvog fi}firi}akoji mudroseri o Evropi, nego pre-listavati dosadne bro{ure {to ih

Vlada podme}e u dnevnim novina-ma i dijeli po po{tanskim sandu-~i}ima...

Ono {to je najva`nije, samoodabrani }e mo}i da otputuju i nalicu mjesta vide kako je sre|enadr`ava prosta za shvatiti, zeznuta zadosti}i. Ili {to bi Vojo Stani} rekao:"Te{ko je bit genije, a njemu jelako".

Me|u tim odabranicima jesvakako na{e partijski rukovordstvo.Ali, oni nijesu shvatili osnovne stva-ri, da nemaju {to da idu kod Leo-polda Maurera da im on poma`e uborbi za osnovna ljudska pravakakvo je `ivot u zemlji sa Ustavom.Maurer }e naravski da ih saslu{a,potap{e po ramenu i u najboljem

slu~aju ne{to pribilje`i u tajnitefter, ako ga ima i dr`i podklju~em kao nacrt za kakvememoare iz egzoti~nih kraje-va. Sve je to jedna velikakomedija nu{i}evskog zapletagdje se pravi privid politi~kedinamike i de{avanja dok suprave odluke izmje{tene upodzemni svijet dogovoraispod banka. I glasa~ to pre-poznaje, pa nije ni ~udo {touporno bira najbolje u zaku-lisnom domun|avanju, koru-mpirane bosove jednog svi-jeta koji se izdigao iznadkonferencija za medije.

Gra|ani }e dakle opetda prepoznaju negativce izaokru`e ih, pa jedino {toostaje opoziciji jeste dapozove da svi glasaju vlada-

ju}u koaliciju i tako me|unarodnojzajednici skrenu pa`nju na sebemakar {armatnim politi~kim gestomza istoriju. Dok se hommo ludensne probije na opozicione forume,ne mo`e se o~ekivati ni od "obi~nog~ovjeka" da prona|e volju i posprdase velikoj ma{ini.

Nasuprot tome, opet }emo daslu{amo namrgo|ene jadikovke ilezilebne bund`ije koji ~ekaju da seuglave u parlament, najljep{e radnomjesto bez ikakve odgovornosti - saprelijepim beneficijama. Odavno jeu Crnoj Gori prestala da budeparadoksalna podr{ka vlasti kojauni{tava ro|enju ekonomiju. To jedosadno, i pominjati. Zato svi trebada se jednom saberemo oko Kom-binata aluminijuma i ka`emo - bilaje to dobra privatizacija, hvala VladiCrne Gore, `elimo vam jo{ ~etiriljeta uspje{nog mandata.

Bolje i to nego da slu{amo ho}eli opozicija u jednu kolonu ili u trikolone. Koga briga ljudi, zadr`itene{to i za sebe!

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

PPrreeddiizzbboorrnnaa kkaammppaannjjaa oossttaavvii}}ee zzaa ssoobboomm nnaappaallmm mmrrlljjee uu mmoozzggoovvii-mmaa ssvviihh nneessrreettnniikkaa kkoojjii jjee bbuudduu pprraattiillii,, aa eevvrrooppsskkee ttiirraaddee,, vvrraattii}}ee ssvvii-jjeesstt oo UUnniijjii mmaakkaarr ddvvaa kkoorraakkaa nnaazzaadd.. OO UUnniijjii }}ee ggoovvoorriittii nneezznnaalliiccee,,pprreeppllaavvii}}ee ssvvee tteelleevviizziijjee,, rraassppii{{ttoolljjii}}ee ssee ppoo nnoovviinnaammaa.. GGrraaddii}}ee sseeooppeett ii ooppeett jjeeddnnaa ppoorrnnooggrraaffsskkaa vveerrzziijjaa ddrr`aavvnnoogg nnaapprreettkkaa

13Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . Drug i p i { u

Predstavnici Crne Gore predlo`ili suEvropskoj komisiji, krajem pro{log

mjeseca u Briselu, da se u oblastipomorskog saobra}aja predvidi podr{kaKoridoru 11, odnosno "plavim autopute-vima".

Jedan nedavni snimak iz Crne Gore,objavljen na internetu, prikazuje dva tine-jd`era koja uz vrisku snimaju brzinometarsvog automobila dok prolije}u kroz tunelbrzinom od 260 km/h. Iako je zbog ovogsnimka protiv momaka podignuta krivi~naprijava, barem se nijesu slupali. Naneobi~an na~in, ovaj snimak je i metafo-ra trenutne situacije u Crnoj Gori. Nakontri godine ubrzanog rasta, privreda ovezemlje je naglo po~ela da usporava. Jo{uvijek se nije slupala, ali bi {okovi prila-go|avanja novoj situaciji mogli biti bolni.

Glavni grad, Podgorica, se naro~itopro{irio u posljednjih par godina. Stanovii kancelarijski prostori su nicali preko no}i,a kupci, koji su na brzinu zgrnuli velikekoli~ine novca od prodaje vila i stanovana primorju ruskim, engleskim i drugiminvestitorima, su gledali da ih {to boljeulo`e - u druge nekretnine, podi`u}icijene stanova u glavnom gradu do nev-jerovatnih razmjera. Ali, u posljednjih parmjeseci, broj stranaca koji ula`u u nekret-nine na primorju je naglo opao, a sa njimi priliv gotovine. Mnogi radnici nagradili{tima {irom grada su ostalibez posla. Cijene nekretnina suse smanjile za 50% i vi{e.

Na primorju je situacijasli~na, ako ne i gora. Planiraniobjekti koji su trebali da privukubogate Ruse su obustavljeni uranim fazama izgradnje iako seVlada jo{ nada da }e na njiho-vo mjesto uspjeti da privu~einvestitore iz arapskih zemalja.Podaci o rastu ekonomijenajbolje sumiraju trenutno stan-je: 2006. godine, u kojoj je

Crna Gora proglasila nezavisnost, privredaje rasla brzinom od 8.6% na godi{njemnivou. U 2007. je stopa rasta sko~ila na~ak 10.7%. Vlada je predvidjela rast od8% za pro{lu godinu, ali }e ta cifra bitini`a. A za 2009. godinu, Vlada planira rastod samo 5%, dok MMF o~ekuje tek 2%.

To }e razo~arati crnogorske gra|ane,iako je u ovim te{kim vremenima i niskastopa rasta bolja nego nikakva. Vlada,me|utim, zna vrlo dobro da }e osimizla`enja na kraj sa op{tim pritiskomsvjetske finansijske krize morati da sesuo~i sa bar dva doma}a problema.Najve}i od njih je ogromna fabrika alu-minijuma na samom rubu Podgorice.Ispu{ta otrovne gasove, pravi gubitke itro{i nevjerovatne koli~ine subven-cionisane elektri~ne energije. Kompanijaje pod kontrolom OOlleeggaa DDeerriippaasskkee,ruskog tajkuna dobro poznatog u Britanijii {ire, koji je sada u sukobu sacrnogorskim vlastima. Cijene aluminijumasu ni`e nego ikada i ukoliko kompanijane nastavi da dobija elektri~nu energijupo subvencioniranim cijenama od Vlade,Deripaska tvrdi da }e biti primoran dazatvori fabriku.

U bilo kojoj drugoj zemlji takva vijestmo`da ne bi bila na svim naslovnicama.Problem je u tome, ka`e ekonomista SSaa{{aaPPooppoovvii}}, {to u malenoj Crnoj Gori odsamo 650, 000 stanovnika Kombinat alu-minijuma i sa njim povezane industrijeproizvode ~ak 40% ukupnog BDP-a CrneGore. Stoga bi njegovo zatvaranje pred-stavljalo te`ak politi~ki udarac za Vladupremijera MMiillaa \\uukkaannoovvii}}aa.

\ukanovi}ev imid` u javnosti je ve}poljuljan drugim problemima. U decem-bru je Vlada morala da prisko~i u pomo}banci koja je u ve}inskom vlasni{tvu nje-govog brata, a manjim dijelom i njega injegove sestre. ~injenica da se u CrnojGori na Prvu banku gledalo kao na "poro-di~nu banku" premijera je navelo mnogegra|ane, kompanije pa i dr`avneustanove da prenesu {tednju i otvorera~une u ovoj banci. No, finansijska krizaje dovela do toga da mnogi ban~inidu`nici ne mogu vratiti dugove. "CrnaGora spolja izgleda vrlo lijepo upako-vana", ka`e DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}}, izvr{nadirektorka Centra za gra|ansko obrazo-vanje, "ali kad otvorite kutiju vidite dastvari unutra nijesu tako lijepe".

GGoorrddaannaa \\uurroovvii}}, crnogorska min-istarka za odnose sa Evropom, priznaje daje razvoj doga|aja u vezi sa Prvombankom "neuobi~ajen", ali insistira danijedan zakon nije prekr{en i da bi cije-na "sjedenja skr{tenih ruku" u krajnjoj lin-iji bila mnogo ve}a. Razumljivo, ona radi-je govori o lijepim vijestima. Crna Gora jepolovinom decembra i zvani~no predalazahtjev za dobijanje statusa kandidata za~lanstvo u Evropskoj uniji. |urovi} ocjen-juje da je "realno" da bi Crna Gora mogladobiti status kandidata do decembra2009.

Do kraja godine bi Crna Gora moglaimati i novu Vladu. ~ak je mogu}e da }eprijevremeni parlamentarni izbori bitizakazani ve} za 29 mart. |ukanovi} se uovom trenutku veoma dobro kotira usvim istra`ivanjima javnog mnjenja, iako

je to najvjerovatnije posljedicarasula u opoziciji vi{e no njegoveli~ne popularnosti. Popovi} sma-tra da ne}e do}i do krahacrnogorske ekonomije ali pred-vi|a period "hibernacije". To bimoglo dati {ansu opoziciji da sereorganizuje i povrati izgubljenepolo`aje - u isto vrijeme, toobja{njava i za{to bi premijerradije iza{ao na izbore prije negokasnije.

TTiimm JJUUDDAAHH

C R N O G O R S K A P R I V R E D A

J{ckfhmj!lsbi-!bmj!qptmkfejdf!vtqpsbwbokbhmpcbmof!qsjwsfef!nphv!cjuj!p{cjmkof

Otrovno crveno aluminijumsko jezero

Nakon vi{e od decenije odugov-la~enja, crnogorska Vlada je

usvojila i poslala Skup{tini na usva-janje prijedloge o ratifikaciji, pomnogima, dva najzna~ajnija propisau u oblasti `ivotne sredine, Arhu{kui Espoo konvenciju.

Primjena ovih konvencija jejedan od najbitnijih uslova za~lanstvo Crne Gore u Evropskojuniji.

Vlada je, uo~i Nove godine,usvojila prijedloge zakona o rati-fikaciji Konvencije o dostupnostiinformacija, u~e{}u javnosti udono{enju odluka i pravu na pravnuza{titu u pitanjima `ivotne sredine(Arhu{ka konvencija) i o ratifikacijiProtokola o strate{koj procjeni utica-ja na `ivotnu sredinu uprekograni~nom kontekstu (Espookonvencija).

Arhu{ku konvenciju, odnosnodokument koji nosi zvani~ni naziv

Konvencija o pristupu informacija-ma, u~e{}u javnosti u dono{enjuodluka i pristupu pravosu|u umateriji vezanoj za `ivotnu sredinu,usvojile su Ujedinjene nacije iEvropska komisija 25. juna 1998. naministarskoj konferenciji "`ivotnasredina za Evropu" u danskom graduArhusu.

U obja{njenju Konvencije stojida je done{ena "kako bi se doprini-

jelo za{titi prava svake osobesada{njih i budu}ih generacija da`ive u sredini odgovaraju}oj za nje-govo ili njeno zdravlje i opstanak".

Jasno se isti~e da bi "svaka stranatrebala garantovati pravo pristupainformaciji, javnom u~e{}u udono{enju odluka i pristupu pravdi u

predmetima za{tite `ivotne sredine". U Konvenciji se potanko

odre|uje {to svaka dr`ava i njenigra|ani treba da urade na tomplanu.

Pojednostavljeno, ona predvi|ada gra|ani imaju pravo na ta~neinformacije o pojavama i aktivnos-tima koje mogu imati uticaj nakvalitet `ivotne sredine, zdravljeljudi i `ivotinja, pravo gra|ana dau~estvuju u dono{enju odluka uizradi planova i programa koje seti~u `ivotne sredine. Tako|e

omogu}ava pristup pravosu|u uslu~aju kada su prethodna dvaprava povrije|ena.

To, prakti~no, zna~i da infor-macije o stanju `ivotne sredine vi{ene}e mo}i da ostanu skrivene, a da}e gra|ani po ubrzanom postupkumorati da ih dobiju, kao i da }e svepresude na sudu tim povodomizgubiti onaj ko ih krije.

"Mi smo u dosta na{ih propisadefinisali ono {to se sadr`i uArhu{koj konvenciji. Skoro da svipropisi predvi|aju obavezuinformisanja javnosti, uklju~ivanjejavnosti u dono{enje odluka i nekedodatne obaveze koje }e ratifikaci-jom konvencije biti pred CrnomGorom spremno }emo do~ekati",ka`e pomo}nik ministra turizma iza{tite `ivotne sredine Sini{aStankovi}.

Na pitanje {to se do sada~ekalo, Stankovi} je odgovorio da jeona "dosta zahtjevna i da neispun-javanje onoga {to se u njoj sadr`i

14Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . Drug i p i { u

N A K O N D E C E N I J E V L A D A C R N E G O R E P R I H V A T I L A N E K E O D N A J V A @ N I J I HK O N V E N C I J A K O J E S E T I ^ U @ I V O T N E S R E D I N E

Bsivt!j!FTQPP!lpob•op!j!v!Qpehpsjdj

NNaakkoonn vvii{{ee oodd ddeecceenniijjee oodduuggoovvllaa~~eennjjaa,, ccrrnnooggoorrsskkaa VVllaaddaa jjee uussvvoojjiillaaii ppoossllaallaa SSkkuupp{{ttiinnii nnaa uussvvaajjaannjjee pprreeddllooggee oo rraattiiffiikkaacciijjii,, ppoo mmnnooggiimmaa,,ddvvaa nnaajjzznnaa~~aajjnniijjaa pprrooppiissaa uu uu oobbllaassttii `iivvoottnnee ssrreeddiinnee,, AArrhhuu{{kkuu iiEEssppoooo kkoonnvveenncciijjuu

15Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . Drug i p i { u

povla~i za sobom o{tre kon-sekvence".

On je odbacio zamjerke daArhus nije namjerno usvajan zbogza{tite interesa investitora.

"Prvo, Crna Gora je nezavisnatek od 2006. Nemamo potrebu zabilo kakvim rezervama {to se ti~eu~e{}a javnosti. Nas ne o~ekujemnogo posla zbog izmjena i dopunazakona zbog ratifikacije konvencije,jer smo je ve} transponovali krozodredbe o dostupnosti informacijajavnosti. Koliko }e javnost koristitiono {to im propisi omogu}uju, tek}emo vidjeti", kazao je Stankovi}.

Espoo konvencija obavezuje name|usobno obavje{tavanje i kon-sultovanje o svim velikim projektimakoji se razmatraju, a mogu imatiznatan uticaj na `ivotnu sredinupreko dr`avnih granica. Propisujeobavezu dr`ava potpisnica da pro-cijene uticaj odre|enih aktivnosti na`ivotnu sredinu u ranoj fazi plani-ranja, ali i na me|usobno oba-vje{tavanje i konsultovanje o svim

velikim projektima koji se razmatra-ju, a mogu imati znatan uticaj na`ivotnu sredinu preko dr`avnihgranica.

ESPOO va`i za sve dru{tveno-industrijske i energetske faktore usvim dr`avama potpisnicama, bileone "zemlje porijekla", "pogo|enezemlje" ili "zainteresovane zemlje".

Konvencija je nazvana Espoo pogradu u Finskoj u kojem seodr`avao sastanak, usvojena je1991. a na snagu je stupila 1997.

To je prvi multilateralni spo-razum kojim se utvr|uju procedureprocjene uticaja na `ivotnu sredinupreko dr`avnih granica na vrijeme,tj. u trenutku u kojem je neki pro-jekt tek u nacrtnoj fazi. Njome se,tako|e, utvr|uju prava i obavezesusjednih zemalja i u slu~aju {irenja

negativnog uticaja neke aktivnostipreko granice. "Uticaj" je opisan kao

posljedica predlo`ene aktivnosti na`ivotnu sredinu, uklju~uju}iposljedice na ljudsko zdravlje i sig-urnost, na floru, faunu, zemlju, vaz-duh, vode, klimu, krajolik i istorijskespomenike ili druge gra|evine.

Projekti za koje je neophodnaprimjena Espoo konvencije su,

izme|u ostalih, rafinerije sirovenafte, termoelektrane, nuklearneelektrane, postrojenja za proizvod-nju i oboga}ivanje nuklearnih gori-va, hemijska postrojenja, izgradnjaautoputova, naftovodi i gasovodi,komercijalne luke, velike brane iakumulacije, proizvodnja papira,rudnici uglja ili metalnih ruda, ali i

sje~a {ume ve}ih razmjera."Mi smo ~lanovi konvencije

postali od skoro i u Bukure{tu umaju pro{le godine potpisali ugov-or sa dr`avama iz regiona kojim sedodatno ure|uju ove stvari. Osim{to je uslov za ~lanstvo u EU, ona jeza Crnu Goru zna~ajna zato {to semo`e u nekoj od susjednih zemaljaroditi ideja za nekim projektima kojimogu u odre|enim situacijama iza-zvati negativne posljedice, kao {toje, na primjer planiranja gradnjanuklearne elektrane u Albaniji. Oni

}e sada biti du`ni da nas oba-vje{tavaju o svim planovima ipotezima koje namjeravaju dasprovode i svim mjerama koje sebudu preduzimale da taj projekatfunkcioni{e na bezbjedan na~in",kazao je Stankovi}.

DDeejjaann PPEERRUUNNII^II]]

AArrhhuusskkaa kkoonnvveenncciijjaa iizzrrii~~iittoo pprreeddvvii||aa sslloobbooddaann pprriissttuupp iinnffoorrmmaacciijjaammaauu oobbllaassttii `iivvoottnnee ssrreeddiinnee ii uu~~ee{{}}ee jjaavvnnoossttii uu ddoonnoo{{eennjjuu ooddlluukkaa uu ttoojjoobbllaassttii

EEssppoooo kkoonnvveenncciijjaa oobbaavveezzuujjee nnaa mmee||uussoobbnnoo oobbaavvjjee{{ttaavvaannjjee ii kkoonnssuull-ttoovvaannjjee oo ssvviimm vveelliikkiimm pprroojjeekkttiimmaa kkoojjii ssee rraazzmmaattrraajjuu,, aa mmoogguu iimmaattiizznnaattaann uuttiiccaajj nnaa `iivvoottnnuu ssrreeddiinnuu pprreekkoo ddrr`aavvnniihh ggrraanniiccaa

16Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . I z mog ug l a

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N K A E V R O P S K E U N I J E

[to valja u~itidjecu dok su

mala? Valja ih u~iti

da ne pipajuhranu po stolukad su gosti u

ku}i, da ne uzimaju previ{e bombonakad ih povedete u goste i tome sli~no...

A, {to treba u~iti djecu kad maloodrastu?

Treba ih u~iti da imaju `elje u skladusa svojim mogu}nostima.

E, tu je jedna generacija, koju jeobilje`ila inflacija, ~ekanje u redu zaveknu hljeba i bonove za hranu malozakazala... Naime, uglavnom zbog sop-stvenih kompleksa i `ivota u nema{tini,zbog "Boljeg `ivota", "Sre}nih ljudi" i"Porodi~nog blaga" i mafija{ke djece kojasu se {etala okolo u "{u{kavim" trenerka-ma upasanim u farmerke i zlatnim "kajla-ma" oko vrata, roditelji djece koja suodrastala devedesetih na glas su ma{tali onekim velikim parama, o boljem sjutra, o"prvom u mjesecu" i sve to kad u|emo uEvropu.

Naravno, ta Evropa nije bila prostogeografski pojam. Ta Evropa, koja se pri-bli`avala i bje`ala poput fatamorgana,predstavljala je jednu obe}anu zemlju, ukojoj su "ku}e od ~okolade"... Ali, kao daje taj isti na{ narod zaboravio da je tvo-rac one ~uvene, divne i tako kobno ta~nere~enice: "Obe}anje - ludom radovanje."

Tako je, od roditelja ubijenihtranzicijom i njenim teretom, koji su se,u ~estom nedostatku namirnica, hranilivjerom u napredak (i, vjerovatno,patetikom), iz njihovih najboljih namjera,nastala ~itava jedna generacija mladih,sposobnih, inteligentnih (a, ako ne uvijekinteligentnih, a ono makar radnih) ljudi,koji `ele da vide kako to `ive ti na{i

"ro|aci" (budu}i da svi imamo zajedni~kepretke ili ro|ake u toj Evropi).

Ako je put do pakla poplo~andobrim namjerama, onda je put do EUpoplo~an obe}anjima o viznimolak{icama. I mnogim drugim sli~nimpri~ama...

I, tako pripadnici te mlade generaci-je u~e o integracijama, institucijama,organizacijama, procesima... sve to ne bili svoju zemlju doveli koji korak bli`epomenutima. ^itaju se i u~e napamet sviosniva~ki ugovori, {tampaju se priru~nici,odr`e se predavanja, organizuju treninzi,konferencije, kokteli... pa onda mi idemona "njihove" treninge, konferencije, kok-tele... sve kako bi dokazali da ovaj"brdoviti Balkan" ne daje samo br|ane, dai kod nas ima finih, pametnih, pros-peritetnih ljudi, koji poznaju manire, kojiznaju strane jezike i sve one velikeslo`enice i njihove skra}enice, kojima Vi,gospodo iz EU, toliko volite da baratate.

Ti mladi ljudi, svaki put kad im sepru`i prilika da predstave svoju zemlju,spremni su da danima prikupljaju gomiledokumenata, da ~ekaju u redovima predambasadama. Tamo ih ~ekaju prve

prepreke u vidu slu`benika ~iji su manirineprimjereni poziciji koju zauzimaju, apogledi i sumnji~ava pitanja bli`i polici-jskim isljednicima u razgovoru sa krimi-nalcima nego onima koji treba daolak{aju na{ put u tu Evropu.

Kada najzad, pod uslovom daste bili maksimalno a`urni, da ste podni-jeli svu dokumentaciju, obezbijedili kral-jev otkup za garanciju i da su vam se svezvijezde poklopile, do`ivite taj magi~nitrenutak da vam aljkava slu`benica bacipaso{ sa vizom ~iji je rok va`enja uvri-jedljivo kratak, mo`ete krenuti da pred-stavljate svoju zemlju. Tamo, na nekoj odkonferencija ili sastanaka, vi pa`ljivoslu{ate, zadivite prisutne svojimgovorni{tvom ili, pak, dosjetljivim pitan-jem ili primjedbom, lobirate, privla~itesredstva, podr{ku, ukratko - ostavite sja-jan utisak o cijeloj va{oj zemlji. Ali...!Onda dodje trenutak da se u tu zemljuvratite. I, tu malo koga interesuju va{iuspjesi, va{i sjajni utisci.. Ne, ne... Od vasse o~ekuju dvije stvari: da "bacite" slike naFacebook i da se pokoravate zahtjevimava{ih nadre|enih, koji su, eto, imali vi{esre}e, da se rode u odre|enim porodica-ma i da im je ~etkica za zube lavanda-lila boje, navedene u Konkursu kao elim-inatoran uslov.

Za{to svi mi toliko `elimo dapostanemo gra|ani Evropske unije?

Da bi putovali? A, s kojim sredstvi-ma?

Da bi tamo radili? [to, kad u EU neznaju {to }e i sa svojim radnicima?

Da tamo ra|amo svoju djecu? Za{to,ako }emo i mi biti EU?

Koliko }emo ikada biti jednaki? Da lije, uop{te, potrebno da budemo jednaki?Uvodimo te evropske institucije, kopi-ramo evropske zakone, ali te{ko to ide naovom zapadnom Balkanu... Sve, samo danekako poprimimo tog evropskog... a neprima se na nas, nikako...

Autorka je polaznica VIII generacije[kole evropskih integracija i saradnica uCentru za gra|ansko obrazovanje

Pi{e: Violeta Marniku

////////Tbo!p!pcf~bopk!{fnmkj

17Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Dio kontroverznog mozaika kojeg je~e{ko predsjedni{tvo EU postavilo u

atriju Savjeta EU u Briselu, a u kojem jeBugarska prikazana kao WC ~u~avac prijenekoliko dana prekriven je crnim platnom.

U~injeno je to na zahtjev Bugarske kojaje protestvovala zbog na~ina na koji je pred-stavljena u provokativnoj umjetni~koj insta-laciji ~e{kog autora Davida Cernya.

Instalacija postavljena u Savjetu EU jeslagalica koju ~ine geografski oblici dr`avaUnije. Italija je prikazana kao fudbalskoigrali{te, preko Francuske stavljen je velikinatpis "u {trajku", Rumunija je Drakulinaku}a strave, Danska je prikazana kroz lego-kocke, [vedsku predstavlja Ikein paketnamje{taja, Gr~ka je sva u po`aru, Holandijaje potopljena, a iznad vode se samo videminareti nekoliko d`amija, Njema~ku obil-je`avaju autoceste ~ija umre`enost podsje}ana oblik kukastog krsta. Velika Britanija, kojase smatra najeuroskepti~nijom ~lanicomUnije, jednostavno je izostavljena.

Obi~aj je da svako predsjedni{tvo u atri-ju Savjeta EU-a postavi neko umjetni~ko

djelo, ali je to do sada prolazilo posve neza-pa`eno. Ovog puta to nije bio slu~aj. Cernyje prevario i ~e{ku vladu s kojom se dogovo-rio da }e napraviti mozaik u kojem }e svaka~lanica biti predstavljena prema stereotipimakoji o njoj vladaju, a izbor stereotipa za svakuzemlju trebao je biti prepu{ten umjetniku izdoti~ne zemlje. Dva dana nakon {to je insta-lacija postavljena otkriveno je da je Cernyradio mozaik sa dva prijatelja i da je izmislioi imena i biografije ostalih umjetnika.

Evropski parlament nedavno je predlo`ioda se mediteranska prehrana uvrsti u

UNESCO-ov popis nematerijalne kulturneba{tine.

Mediteranska prehrana smanjuje rizikod sr~anih oboljenja, dijabetesa i raka, aubla`ava i simptome Alzheimerove i

Parkinsonove bolesti, istaknuo je njema~kiliberalni poslanik Jorgo Chatzimarkakis.

Evropska komisija jo{ je 2007.godinepodr`ala uklju~ivanje mediteranske prehranena popis svjetske kulturne ba{tine, ali for-malno ne mo`e u~initi ni{ta jer nijeuklju~ena u proces odlu~ivanja UNESCO-a.

FFaacceebbooookkzzaabbrriinnuuoo EEUU

Mladi Evropljani koji koristeFacebook i sli~ne internet stranice

nijesu svjesni rizika po sopstvenu privat-nost, upozorio je JJaaccqquueess BBaarrrroott, pot-predsjednik Evropske komisije odgovoranza pitanja pravde, slobode i bezbjednos-ti u EU.

Upozorenje dolazi u odgovoru nazabrinutost roditelja i zagovornika za{titeprivatnosti zbog potencijalno negativnihposljedica objavljivanja li~nih podataka ifotografija na popularnim web stranica-ma kojima prakti~no bilo ko mo`e pris-tupiti. Prospekti zapo{ljavanja mla|ihosoba su posebno na udaru jer poslo-davci koriste takve stranice da preispi-tanju "podobnost" kandidata za posao.

Zvani~nici EU su izrazili zabrinutosti zbog mogu}nosti da informacije saku-pljene sa takvih sajtova budu zloupotri-jebljene od strane kompanija da pre-plave potencijalne potro{a~e ne`eljenimreklamama ili od strane vladihnih slu`biu smislu ograni~enja gra|anskih sloboda.

SSvvee ssee mmaannjjee vvoozzii

Broj registovanih novih vozila u Evropipao je pro{le godine za 7,8% u

odnosu na 2007. godinu {to je najve}ipad u posljednjih 15 godina, podaci suEvropskog udru`enja proizvo|a~a auto-mobila.

Po tim podacima, u 2008. godini uEvropi je registrovano 14,71 milionavozila.

U "staroj Evropi" (15 ~lanica EU iEFTE) zabilje`en je pad od 8,4%, a u"novoj Europi" (nove ~lanice EU-a iHrvatska) od 0,7%.

Na zapadnoevropskim tr`i{timazabilje`en je rast registracija samo uFinskoj, Portugalu, Belgiji, Luksemburgu i[vajcarskoj. U svim ostalim zemljamazabilje`en je pad registrovanja novihvozila, od Francuske od 0,7% do Islandasa ~ak 43,3%.

Na tr`i{tima nove Europe od 11zemalja sedam je "u plusu", a najve}i rastzabilje`en je u Slova~koj - za 17,3%. UPoljskoj rast je iznosio 9,4%, ^e{koj 8,4,Hrvatskoj 6,8, a Sloveniji 4,6%.

Na ljestvici marki po registracijamana vrhu je Volkswagen s 1,570.583 vozi-la ili 10,7 % tr`i{nog udjela. Slijede Ford,Opel, Renault, Peugeot i Fiat.

Vnkfuoptu!v{esnbmb!FV

[b|ujuj!nfejufsbotlv!lvijokv

Ve}ina irskih bira~a, 55%, namjeravapodr`ati Lisabonski ugovor na novom

referendumu koji bi se trebao odr`ati u jesenove godine, pokazalo je istra`ivanje javnogmi{ljenja obavljeno polovinom decembra.

Istra`ivanje je pokazalo da bi 37% Iraca

odbacilo sporazum, dok je 15% neodlu~no.Mediji ocjenjuju da je na rezultat uticalo

ekonomsko stanje u kojem se na{la Irska. MnogiIrci su ostali {okirani nedavnom najavom da }ekompanija Dell iz Limericka biti preseljena uPoljsku {to zna~i ukidanje 1,900 radnih mjesta.

Jsdj!sfwjejsbkv!nj|mkfokf

Zapo{ljenost u industriji koja proizvodienergiju vjetra u EU do 2020. godine

vi{e }e se nego udvostru~iti, na oko 330,000 radnih mjesta, pokazao je Izvje{tajEvropskog udru`enje za energiju vjetra(EWEA).

U sklopu plana EU-a zaustavljanja kli-matskih promjena i smanjenja zavisnosti oduvoza plina i nafte iz izvoznika poput Rusijedo 2020. bi oko 12% elektri~ne energije EU

trebalo da dolazi iz obnovljivih izvora,.Sektor energije vjetra u 2007. godini

zaposlio je ~ak 108,600 ljudi od ~ega 59% uproizvodnji turbina i njihovih sastavnihdijelova, a ostatak ve}im dijelom u instalaciji,odr`avanju, razvoju projekata i istra`ivanju.

Njema~ka, [panija i Danska, mati~nezemlje nekoliko kompanija koje su prvezakora~ile u tu tehnologiju imale su najvi{ekoristi od tog zapo{ljavanja.

Wkfubs!tnbokvkf!of{bqp|mkfoptu

18Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . I z a z ov i u EU

Skora{nji spor izme|uMoskve i Kijeva oko gasa

jo{ jednom je pokazao da je,kori{}enjem energetskih pro-izvoda kao oru`ja, Rusija svevi{e u stanju da uti~e na pro-cese dono{enja odluka unutarEvropske unije, koriste}i starudobru "divide et impera" tak-tiku.

Oja~ana prilivom naftnihdolara (i eura) u posljednjimgodinama, Rusija je otkrilasvoje ambicije da zaustaviplanove o dovo|enju gasa izcentralne Azije u EU, ~ime bise zaobi{la ruska teritorija.

Uz to, Rusija i samaplanira da se otrese nepri-jateljskih zemalja kroz kojeprolaze njeni gasovodi. GasovodiSjeverni tok i Ju`ni tok koji prolazeispod Balti~kog i Crnog mora su dioove strategije. To bi, tako|e, omogu}iloMoskvi da dr`i tradicionalne zemljetranzita pod pritiskom, prijetnjama daim ukine gas, a da time ne ugrozi prilivgasa u zemlje zapadne Evrope.

Naklonost ili neprijateljstvo premaRusiji za sada vjerovatno nije klju~nirazlog podjela unutar EU. Rusija se,me|utim, o~igledno trudi da se u svo-jim projektima za izgradnju novihgasovoda oslanja isklju~ivo na zemljepoput Italije, Austrije, Bugarske, Gr~ke,Ma|arske, Njema~ke i Slovenije, aignori{e i zaobilazi zemlje poputPoljske, ^e{ke, Slova~ke i triju balti~kihzemalja.

Kriza u Gruziji tokom avgusta2008. godine je pokazala da se ruskilideri ne pla{e sankcija od strane EUprema njihovoj zemlji. Kremljin o~itoo~ekuje od "prijateljskih" zemalja poputItalije, koje igraju klju~nu ulogu uGazprom-ovoj slagalici, da stave vetona sve odluke koje bi i{le na {tetuRusiji.

Uprkos tome, umjerena kritikakoju je EU uputila Rusiji na ra~un "dis-

proporcionalnog" odgovora na "neod-govoran" napad Gruzije na Abhkaziju iju`nu Osetiju je vjerovatno najbolja

mogu}a reakcija u datim uslovima, jerbi alternativa bio povratak na hladno-ratovsku retoriku. No, ipak nije mogu}eignorisati potencijalni uticaj energetskezavisnosti EU na odluke koje donosepojedine njene ~lanice, iako je te{koutvrditi u kojoj je mjeri ovaj uticajstvaran.

Mo`da je najjasniji znak da jeRusija donekle obnovila svoj uticaj uEvropi upravo to {to su se ~laniceNATO-a aprila 2008.godine usprotiviledavanju jasne perspektive ~lanstva uovoj organizaciji Ukrajini i Gruziji.Posmatra~i tvrde da je ovo prvi put uistoriji da je jedna zemlja koja nije ~akni ~lanica NATO-a uspjela da stavi veto

na ameri~ki prijedlog opro{irenju alijanse.

Drugi strate{ki izvje{tajEvropske komisije objavljen 13.novembra 2008. godine upozo-rava da }e Evropa morati danastavi da se oslanja na uvoznafte i gasa barem do 2020.godine, uprkos naporima dasmanji udio fosilnih goriva usvojoj energetskoj strukturi.

Postojanje funkcionalnogglobalnog tr`i{ta goriva zasno-vanog na transparentnosti irazumnom, predvidivom kre-tanju cijena je svakako uinteresu Evrope, ka`e se uizvje{taju, ali u pogledu gasa tonije uvijek mogu}e osigurati, jerpostojanje gasovoda stvara

me|uzavisnost ve}eg broja dr`ava.Zato }e EU insistirati na

uravnote`enom energetskom partner-

stvu sa Rusijom i poku{ati da obnovisveobuhvatni Sporazum o partnerstvu isaradnji (Partnership and CooperationAgreement - PCA) koji uklju~uje ener-getske odnose kao dio {ireg okviratrgovinskih odnosa.

EU je zabrinuta zbog sumnji daruske kompanije ne ula`u dovoljno urazvoj novih nalazi{ta nafte i gasa.Tako|e je zabrinuta i zbog pravnihpote{ko}a sa kojima se suo~avajuevropske kompanije koje imaju investi-cije u Rusiji, poput Shell-a i BP-a, kojesu bile primorane da prodaju neke odklju~nih posjeda Gazprom-u kako biim bilo dozvoljeno da nastave operaci-je u Rusiji.

G A S N A K R I Z A P O K A Z A L A D A R U S I J A P R E M A E U K O R I S T I P R O V J E R E N U T A K T I K U" Z A V A D I P A V L A D A J "

FV!qvdb!qp!qmjotljn!|bwpwjnb

EEUU pprrooiizzvvooddii ssaammoo jjeeddnnuu ~~eettvvrrttiinnuu ggaassaa kkoojjii ttrroo{{ii.. OOssttaalloo uuvvoozzii iizzRRuussiijjee ((2255%%)),, NNoorrvvee{{kkee ((1166%%)) ii AAll`iirraa ((1155%%)),, aa mmaannjjii ddiioo iizz LLiibbiijjee,,NNiiggeerriijjee ii cceennttrraallnnee AAzziijjee.. IIzz ttee ppeerrssppeekkttiivvee bbii ssee mmoogglloo uu~~iinniittii ddaaEEUU nnee zzaavviissii uu ttaakkoo ddrraammaattii~~nnoojj mmjjeerrii oodd rruusskkoogg ggaassaa.. MMee||uuttiimm,,ppooddaaccii zzaa ppoojjeeddiinnaa~~nnee zzeemmlljjee ggoovvoorree uupprraavvoo ssuupprroottnnoo.. DDookk [[ppaannii-jjaa uuoopp{{ttee nnee uuvvoozzii ggaass iizz RRuussiijjee,, PPoolljjsskkaa,, EEssttoonniijjaa,, LLeettoonniijjaa,, LLiittvvaanniijjaaii FFiinnsskkaa ddoobbiijjaajjuu 110000%% ggaassaa kkoojjii kkoorriissttee uupprraavvoo iizz RRuussiijjee

19Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . I z a z ov i u EU

Me|utim, kriza u Gruziji jepokazala da "prijateljske"evropske zemlje ne namjerava-ju da idu predaleko u uvo|enjusankcija ili zamrzavanju pregov-ora o novom sporazumuizme|u Rusije i EU.

Ako Rusija ne uspije daispuni svoje obaveze kaoizvoznik gasa u narednih neko-liko godina, cijene gasa bipo~ele naglo da rastu, a Rusijabi do{la u situaciju da "bira"kojoj dr`avi u EU `eli da prodasvoj gas a koje da isklju~i u potpunosti.Evropska komisija priznaje da u ovomtrenutku ne postoji definitivan plan zavanredna stanja, u slu~aju da usljedsli~nih prekida dotoka gasa EU ostanebez goriva na kra}i ili du`i rok. Zato }e,ako Lisabonski ugovor bude ratifikovan,biti neophodno uvesti i nove meha-nizme solidarnosti izme|u zemalja ~la-nica EU "u slu~aju da se pojave ozbiljniproblemi u snabdijevanju odre|enimproizvodima, posebno u domenu ener-genata". Nedavno je u Evropskom par-lamentu odlu~eno i da }e unutar kance-larije budu}eg "Ministra spoljnih poslovaEU" postojati i mjesto visokog zvani~nikaza pitanje spoljne politike na poljuenergetske bezbjednosti.

Za razliku od nafte, koja se rela-tivno lako prevozi u kontejnerima, gasje mnogo te`e i prevoziti i skladi{titi.Uprkos naporima da se razvije proceslikvifikacije prirodnog gasa, ova tehno-logija ostaje relativno skupa i gasovodisu i dalje od primarne va`nosti, kakona ekonomskom tako i na geopoliti-~kom planu.

EU proizvodi samo jednu ~etvrtinu

gasa koji tro{i. Ostalo uvozi iz Rusije(25%), Norve{ke (16%) i Al`ira (15%), amanji dio iz Libije, Nigerije i centralneAzije.

Iz te perspektive bi se moglou~initi da EU ne zavisi u tako dra-mati~noj mjeri od ruskog gasa.Me|utim podaci za pojedina~ne zeml-je govore upravo suprotno. Dok [pani-ja uop{te ne uvozi gas iz Rusije,Poljska, Estonija, Letonija, Litvanija iFinska dobijaju 100% gasa koji koristeupravo iz Rusije.

Solidarnost evropskih dr`ava zahti-jeve da se takva situacija uzme u obzir,kao i stanje u zemljama poput Ukrajinekoje nijesu ~lanice EU ali u velikojmjeri zavise od Rusije.

U strahu od potencijalnih nega-tivnih posljedica izgradnje Sjevernogtoka koji bi zaobi{ao Kijev na putursukog gasa ka EU, ukrajnska premijerkaJulia Timoshenko je u posjeti Briselujanuara 2008. godine predlo`ila izgrad-nju drugog gasovoda, nazvanog "Bijelitok" koji bi preko Ukrajine dovodio gasu Evropu iz regiona oko Kaspijskog jez-era. Uslijedio je sljede}i potez Rusije -

potpisivanje sporazuma izme|uVladimira Putina i gr~kog pre-mijera Kostasa Karamanlisa oizgradnji "Ju`nog toka", koji sesmatra rivalom evropskom"Nabucco" projektu.

Rad na "Ju`nom toku" jezapo~et 2007. godine u sarad-nji ruskog Gazprom-a iItalijanske kompanije ENI.Njime bi se u Evropu dovodiloruski gas preko Crnog mora,Bugarske, Gr~ke, Srbije iHrvatske do Italije.

Dio Ju`nog toka bi se iz Srbijegranao preko Ma|arske do Austrije,gdje bi se ~uvao u podzemnim reze-rvama biv{eg nalazi{ta gasa Baumgarten.

Ako Rusija uspije u svojimplanovima, EU }e vjerovatno morati da`rtvuje sopstveni plan za "Nabucco"gasovod koji bi trebao da vodi izpodru~ja gruzijsko-turske i iransko-turske granice preko Turske, Bugarske,Rumunije i Ma|arske do Austrije.Nevoljnost privatnog sektora da finan-sira ovaj projekat kao i sukobi u Gruzijisu dodatno ote`ali sprovo|enje ovogprojekta. Zvani~no, Evropska komisijatvrdi da projekat te~e po planu i daNabucco nije nikakav poku{aj da sena|u alternative za ruski gas ve}neophodan dodatni kanal. No, ume|uvremenu, EU ve} poku{ava daubijedi Kazahstan, Turkmenistan iUzbekistan, u kojima se nalaze nekeod najve}ih svjetskih rezervi gasa dadiverzifikuju svoje gasovode u poku{ajuda umanji ruski uticaj.

Nabucco }e biti test rusko-evrop-skih odnosa. Procjenjuje se da }e pro-jekat ko{tati oko 10 milijardi eura, iakoje dobitak od njega neizvjestan, odnos-no ne postoje pouzdane procjenestvarih rezervi gasa u ovom podru~ju.

U me|uvremenu, stru~njaci tvrdeda je Rusija spremna i na kratkoro~negubitke, odnosno smanjen kapacitetrada postoje}ih i budu}ih gasovodakako bi uni{tila svu konkurenciju ipreuzela kontrolu nad svim gasovodimau regionu. U cilju sopstvene energetskesigurnosti, EU ne smije sebi da dozvolida od te mjere zavisi od samo jednogsnabdjeva~a.

V.[.-VV.@

Jedno skorije istra`ivanje me|unarodnih odnosa u Evropi kategori{e ~laniceEU prema stepenu lojalnosti koje pokazuju prema Rusiji.

Prema ovom istra`ivanju, na jednom kraju su "razvedene isto~ne" zemljebiv{eg sovjetskog bloka koje danas pokazuju najizra`enije neprijateljstvo premaRusiji (Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska, ^e{ka i Slova~ka)

Na drugoj krajnosti su "lojalne supruge" koje odr`avaju odli~ne odnose saRusijom (Italija, Austrija i Gr~ka). Negdje izme|u su "oprezni kriti~ari"(Rumunija, Slovenija, [vedska, Bugarska, Ma|arska i Velika Britanija), i druga,ve}a grupa "pomirenih partnera" (Belgija, Danska, Finska, Francuska, Njema~ka,Irska, Luksemburg, Portugalija, [panija i Holandija).

RRAAZZVVEEDDEENNEE II LLOOJJAALLNNEE SSUUPPRRUUGGEE

20Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . Dokumen t i

Sporazum o vizn-im olak{icama

stupio je na snagu ujanuaru 2008. saciljem da pospje{imobilnost gra|anazapadnog Balkana uEU kroz olak{avanje

izdavanja viza. Liberalizacija viznog re`imaodnosi se na pojedine kategorije gra|ana (nov-inari, studenti, zaposljeni u NVO, nau~nici,sportisti, kulturni radnici...), kojima se daje mo-gu}nost da sa manje potrebnih dokumenata, zakra}e vrijeme i po fiksiranim tro{kovima od 35eura mogu dobiti vizu za vi{e ulazaka u zem-lje EU koje pripadaju Schengenskom sistemu.

Zna~aj Sporazuma je vi{estruk i doprinosje ukupnom procesu evropskih integracijazemalja zapadnog Balkana jer se krozpove}anu mobilnost ostvaruje sna`niji kontaktgra|ana i EU, me|usobno upoznavanje irazmjena ideja, praksi i vrijednosti {to kaodugoro~ni cilj ima izgradnju evropskog iden-titeta gra|ana zemalja zapadnog Balkana.

Grupa NVO-a iz Crne Gore, Ma-kedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine, iAlbanije, uz podr{ku NVO ECAS iz Brisela, alii King Boudin fondacije i Instituta za otvorenodru{tvo, sprovela je simultano projekat "Zar jezaista bitno? Vizne olak{ice za zapadni Balkan- monitoring novih sporazuma". Projekat jeimao dva nivoa: terensko istra`ivanje i hotla-jn putem koje su gra|ani mogli iznijeti svojaiskustva koja su imali tokom procesa va|enjaviza. U Crnoj Gori ovaj projekat je sprovo-dio Centar za gra|ansko obrazovanje.

Rezultati istra`ivanja i hotline-a su sumi-rani u nacionalnim izvje{tajima koji su pred-stavljeni na konferenciji o viznim olak{icamaodr`anoj u Briselu 10. decembra 2008.Generalno, istra`ivanje je pokazalo da jeSporazum, i pored velikih o~ekivanja, veomamalo doprinio liberalizaciji viznog re`ima.Javnost zemalja zapadnog Balkana jo{ neosje}a dobrobiti koje Sporazum predvi|a, aveoma ~esto je sam proces dobijanja vize kra-jnje poni`avaju}i i slo`en za gra|ane.

Jedan od najve}ih problema usprovo|enju Sporazuma, koji je zajedni~kizemljama regiona, jeste slaba informisanostgra|ana o pravima i povoljnostima koja dobi-jaju. Usljed lo{e informisanosti konzulati i

ambasade veoma ~esto manipuli{u gra|animaili im uskra}uju prava koja imaju, te ~ine pro-ces va|enja vize i te`im i skupljim u odnosuna period prije potpisivanja Sporazuma.

Ve}ina albi, koje je Centar za gra|anskoobrazovanje dobio putem hotlajna, usmjerenaje na rad slu`benika u konzulatima iambasadama, koji u velikom broju slu~ajevane po{tuju profesionalna na~ela slu`be, a ner-ijetko izostaje i bazi~ni nivo u kulturi komu-nikacije sa gra|anima.

Poseban vid neprofesionalizma slu`beni-ka u konzulatima ogleda se u davanju nepre-ciznih ili neta~nih informacija gra|anima otome koja su im sve dokumenta potrebna zaapliciranje za vizu. Nekada gra|ani morajuvi{e puta dolaziti u konzulat i donositi i doku-menta koja po olak{icama koje Sporazumdonosi nijesu neophodna. Gra|ani su se `alilii na netransparentnost rada konzulata koji~esto ne daju obja{njenja svoje odluke orazlozima odbijanja izdavanja viza.

Veliki problem gra|anima predstavlja idugo ~ekanje u redu ispred vrata konzulata,koji pri tome nemaju adekvatno ure|ene~ekaonice, {to predstavlja neprijatno inepotrebno iskustvo.

Ukupni tro{kovi za dobijanje vize, poSporazumu, trebalo bi da iznose 35 eura.Me|utim, de{ava se da su ti tro{kovi znatnove}i jer tome treba dodati i tro{kove telefonakoji gra|ani pozivaju da bi zakazali termin zapredaju dokumenata, zatim putne tro{kove zaone koji ive van Podgorice, plus tro{kove kojinastaju prilikom prikupljanja dokumentacijeza samu vizu. Gra|ani koji su se `alili Centruza gra|ansko obrazovanje isticali su da sede{ava da pozovu broj za zakazivanje termi-na za aplikaciju i onda dugo ~ekaju dok imoperater/ka ne odgovori, pla}aju}i pri tomcijenu skupog telefonskog impulsa. Zna~ajanje broj pritu`bi gra|ana koji su dobijali termin

za predaju dokumentacije koji je zna~ajnodalji od termina za koji oni trebaju vizu, ~imeje obesmi{ljen i njihov zahtjev.

Postoji niz slu~ajeva da su gra|ani/kedo{li na vrijeme da predaju svoju doku-mentaciju, u terminu koji im je sam konzulatzakazao, ali da nijesu i po nekoliko danauspijevali to da urade jer je konzulat prednostdavao turisti~kim agencijama koje sa sobomdonesu po vi{e desetina prijava. Takvi suslu~ajevi zabilje`eni posebno u Zajedni~komaplikacionom centru koji je posljednjih mjese-ci unaprijedio ovaj vid uvode}i zakazivanjepreko telefona. Ipak, ovaj Zajedni~ki aplika-cioni centar koji je trebao da odgovori nabrojne izazove ostaje najproblemati~niji sude}ipo `albama gra|ana.

Nacionalni izvje{taji koji su predstavljeniu Briselu 10. decembra na konferenciji oviznim olak{icama bili su predmet dodatnihkomentara predstavnika u~esnika projekta, alii Evropske komisije i drugih institucija EU,dr`ava ~lanica EU, kao i zemalja regiona.

Sa konferencije je upu}en i apel institu-cijam EU i dr`avama ~lanicama da posveteve}u pa`nju sprovo|enju Sporazuma o vizn-im olak{icama. Istovremeno, zemlje zapadnogBalkana (nacionalne Vlade i civilni sektor), kaoi Evropska komisija, moraju vi{e raditi na dal-jem pra}enju sprovo|enja Sporazuma,unaprije|enju informisanosti gra|ana o nje-govim odredbama, te radu na osna`ivanjuprofesionalizma slu`benika u konzulatima.Nacionalnim vladama ostaje da se bore daostvare napredak u primjeni prioriteta iz mapeputa ka liberalizaciji viznog re`ima koje je zanjih izradila Evropska komisija.

Evropska komisija bi trebala da u~inisvoju viznu politiku jasnijom i bude vi{eposve}ena preciziranju kriterijuma koji se ti~upra}enja napretka zemalja regiona u borbiprotiv organizovanog kriminala i drugih bezb-jednosnih rizika. Trenutno su ovi kriterijumiveoma {iroki i daju dosta prostora za razli~itatuma~enja, a sama odluka o liberalizacijiviznog re`ima ostaje na nivou politi~ke volje.

Imaju}i u vidu da je jedan od slogana~e{kog predsjedavanja "Evropa bez prepreka",otvara se nova nada u regionu da }e todonijeti i pozitivne pomake u procesu liber-alizacije viznog re`ima izme|u EU i zemaljaZapadnog Balkana. Do tada, svi oni koji ho}eu EU, pored dokumentacije, novca za osno-vne tro{kove, moraju pripremiti i svoje `ivce,odvojiti dosta vremena i strpljenja, ali ispremnosti na neprijatnosti.

Autor je koordinator programa uCentru za gra|ansko obrazovanje

Wj{of!pmbl|jdf!ob!qbqjsv

Pi{e: Petar \ukanovi}

////////

21Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . I s t r a ` i v an j a

^ak 70,9% gra|ana glasalo bi zapristupanje Crne Gore Evropskoj

uniji (EU) na referendumu koji bi bioodr`an krajem 2008. godine.

To je pokazalo istra`ivanje javnogmnjenja koje je sproveo Evropskipokret u Crnoj Gori (EPuCG) krajemdecembra 2008. na uzorku od 1,000 ispitanika u svim op{tinama, auz podr{ku fondacije Friedrich Ebert.

Protiv ulaska Crne Gore u EU,prema rezultatima istra`ivanja, glasa-lo bi 15% gra|ana, 7,2% ne bi iza{lona birali{ta, dok je 6,8% bilo neod-lu~nih u trenutku anketiranja.

Za 53,5% ispitanika glavni razlogzbog kojeg bi trebali da pristupimoEU je bolji `ivot i plate, dok 9,6%kao osnovni razlog vidi povezivanjesa ~lanicama EU, a 9,3% ispitanikamogu}nost putovanja bez viza i uki-danja granica. Samo 4,3% anketi-ranih je odgovorilo da bi Crna Goratrebalo da pistupi EU jer bi takopostala pravno ure|ena dr`ava.

Na pitanje da navedu glavnirazlog zbog kojeg na{a dr`ava ne bitrebala da pristupi Uniji 27,5%anketiranih je odgovorilo da "nemarazloga za pridru`ivanje", dok je 26,9% saop{tilo da nema povjerenje uEU. Da je EU "zabluda i da je ukrizi", zbog ~ega Crna Gora ne bitrebala da u|e u taj klub, misli 15,9% ispitanika.

Kada se radi o informisanosti,38,1% gra|ana misli da su u pot-punosti ili dobro informisani o EU,dok je 35,4% ispitanika odgovorilo"i jesam i nijesam informisan". Dauglavnom ili u potpunosti nijeinformisano o EU odgovorilo je24,6% anketiranih, pokazalo jeistra`ivanje EPuCG. ~ak 44,1% ispi-tanika odgovorilo je da je u pot-

punosti ili uglavnom informisano oprocesu pridru`ivanja Crne Gore,dok je zbirno 25,9% neinformisano.

Me|utim, na pitanje da li im jepoznat trenutni status Crne Gore upregovorima o pridru`ivanju sa EU~ak 50,7% anketiranih nije znalo daodgovori. Samo 33,8 % je dalo ta~anodgovor - Crna Gora je potencijalnikandidat.

Velika ve}ina (67,9%) anketi-ranih smatra da Crna Gora treba dadobije status kandidata, dok na dru-goj strani 18,8% smatra da jo{ nijes-mo spremni za tu poziciju. Ostatakanketiranih nije dao odgovor.

Status kandidata, prema mi{ljen-ju 19,5% ispitanika, Crnoj Gori bidonio ubrzan ekonomski razvoj, dok18,6% misli da taj status donosi uki-danje viznog re`ima.

Najva`nija stvar koju bi CrnaGora dobila sticanjem statusa kandi-data za 13,9% gra|ana je ubrzanrazvoj demokratije, za 4,4% ubrzanrazvoj institucija, a za 2,7% pristupdodatnim fondovima.

Velika ve}ina gra|ana (60,3%)smatra da }e `ivjeti bolje ako Crna

Gora postane ~lanica EU. Na drugojstrani, samo 8% je odgovorilo da }e`ivjeti lo{ije.

Da }e raditi vi{e nakon {to CrnaGora eventualno postane ~lan EUmisli 73,1% ispitanika, dok samo2,5% ne dijeli to mi{ljenje.

Na pitanje da li }e promijenitili~ne navike i na~in `ivota pristupan-jem Crne Gore Uniji ~ak 44,9%anketiranih odgovorilo je negativno,a 23,5% misli da }e biti manjihpromjena u njihovom na~inu `ivota.Da }e se puno {to promjeniti u nji-hovom na~inu `ivota ulaskom u EUmisli 21,9% gra|ana Ostali nijesumogli da odgovore.

Eventualno ~lanstvo Crne Gorepozitivno }e uticati na njenu poli-ti~ku budu}nost zbirno smatra63,1% gra|ana, dok se samo 11,7%ne sla`e sa tom tezom.

Da bi eventualno ~lanstvo u EUsmanjilo crnogorsku nezavisnostsmatra 13,9% anketiranih, dok jezbirno 61,5% dalo negativan odgov-or na to pitanje.

VV..@@..

E P U C G : G R A \ A N I P O D R @ A V A J U ^ L A N S T V O C R N E G O R E U E U , A L I M A L O Z N A J UO E V R O P S K I M I N T E G R A C I J A M A

[b!wf~jov!FV!{ob•j!cpmkf!qmbuf

22Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . Ak t i vno s t i NVO / Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

NNEEVVLLAADDIINNEE OORRGGAANNIIZZAACCIIJJEE UU EEVVRROOPPSSKKOOJJ UUNNIIJJII

EEEEVVVVRRRROOOOPPPPSSSSKKKKAAAAOOOORRRRGGGGAAAANNNNIIIIZZZZAAAACCCCIIIIJJJJAAAAPPPPOOOOTTTTRRRROOOO[[[[AAAA^AAAA

Evropska organizacija potro{a~a je osnovana1968. kao organizacija za za{titu potro{a~a

Belgije, Luksemburga, Francuske, Holandije,Italije i Njema~ke, sa sjedi{tem u Briselu.

Njen osnovni cilj je rje{avanje pitanja vezanihza potro{a~ka prava, kao i uno{enje problematikepotro{a~kih prava u sve relevantne politike EU.Predstavlja jednu od prvih lobisti~kih grupa kojapoku{ava uticati na proces dono{enja odlukabriselskih institucija u domenu prava potro{a~a.

Organizacija danas okuplja vi{e od 15, 000~lanova lobista koncentrisanih u vi{e nacionalnihorganizacija koje djeluju pod krovom BEUC-a.Finansijska podr{ka djelovanju organizacije dolaziod doprinosa ~lanica, a dijelom i od grantova EU.

Sli~no EU i organizacija se vremenom uve-}avala i {irila. Danas ona okuplja 42 nacionalnenezavisne organizacije koje djeluju u vi{e od 30zemalja Evrope (ne samo u okviru EU, ve} i uzemljama kandidatima za prijem u ~lanstvo).

BEUC ima ulogu svojevrsnog ambasadoranacionalnih organizacija koje okuplja i zastupa nji-hove interese u Briselu. Zahvaljuju}i svom profe-sionalnom radu i objektivnom pristupu uspjela jeda se izgradi u pouzdanog partnera ne samo svo-jih ~lanica, ve} i institucija EU. Ve}ina ~lanicaBEUC-a su grass root organizacije i imajuneposredan kontakt sa potro{a~ima, {to organizacijidaje veoma objektivne podatke o tome kako sesprovode politike EU prema potro{a~ima na terenui time dobru argumentaciju pred institucijama EU.

BEUC prati odluke koje donose institucijeEU, programe i politike razvoja koje uti~u nainterese potro{a~a i zala`e se za djelovanje jedin-stvenog evropskog tr`i{ta u cilju ostvarivanja istin-skih interesa potro{a~a.

Poseban akcenat djelovanja organizacije jena za{titi prava ranjivih grupa potro{a~a kao {to sudjeca, stara lica i osobe koje imaju nekespecifi~ne potrebe. Najzad, organizacija je na-ro~ito posve}ena za{titi ekolo{kih prava potro{a~a.

Osim klasi~nog lobiranja, bori se zainterese svojih ~lanica i kroz zastupanje u institu-cijama EU. BEUC je ~lanica Evropske konsulta-tivne grupe za za{titu potro{a~a, a eksperti orga-nizacije u~estvuju u radu niza savjetodavnihgrupa Evropske komisije.

U Evropskom parlamentu organizacija jeuspostavila dobre odnose sa poslanicima, prijesvega kroz mje{ovitu radnu grupu za zdravlje iza{titu potro{a~a. Cilj ove mje{ovite grupe je daokupi poslanike, eksperte iz industrije, potro{a~ei zdravstvene organizacije, da zajedni~ki diskutu-ju o agendi Evropskog parlamenta koja se ti~eza{tite potro{a~a.

Vi{e o organizaciji i njenim aktivnostimamo`ete na}i na sajtu: www.beuc.org

Priredio: Petar \UKANOVI]

CENTAR ZA GRA\ANSKOOBRAZOVANJE (CGO)

`eli da sa vama dijeli svoju viziju Crne Gore kao demokratskogdru{tva odgovornih gra|ana!

MMllaaddii ssttee,, zznnaattee,, uummiijjeettee,, ssmmiijjeettee,, bbuuddiittee aakktteerrii,, nniikkaakkoo ppaassiivvnnii ppoossmmaattrraa~~ii!!

DDoo||iittee ddaa zzaajjeeddnnoo mmiijjeennjjaammoo ookkrruu`eennjjee uu kkoojjeemm `iivviimmoo ii ssttvvaarraammoo ddrruu{{ttvvoo jjeeddnnaakkiihh {{aannssii!!

CCGGOO ooggllaa{{aavvaa hhiittnnuu ppoottrreebbuu zzaa 1177 nnoovviihh ssaarraaddnniikkaa//ccaa::

6 saradnika/ca u okviru programa Demokratija (potprogrami:Mediji i demokratija, Odgovornost i transparentnost vlasti, Politi~kamemorija, Korupcija u obrazovanju)

4 saradnika/ca u okviru programa Evropske integracije (potprogra-mi: Evropski puls, Crna Gora na putu ka EU)

3 saradnika u okviru programa Ljudska i manjinska prava (potpro-grami: Tranziciona pravda, Javno zastupanje)

3 saradnika/ca u okviru programa Aktivno gra|anstvo (potprogra-mi: Korupcija u obrazovanju, Gra|ani se pitaju)

1 saradnika/cu za web dizajn i a`uriranje web sajta CGO-a

Uslovi: fakultetska diploma (nije obavezna za sve pozicije),aktivno znanje engleskog jezika (nije obavezno za sve pozicije), kom-pjuterska pismenost, sposobnost samostalnog, kao i timskog rada,dobro snala`enje u stresnim situacijama, preciznost, ta~nost, osje}ajodgovornosti i inicijative, dinami~an pristup i posve}enost poslu.

Prednost imaju kandidati/kinje koji pokazuju visok stepen dru{tvenogaktivizma. Probni rad u trajanju od mjesec dana je obavezan.

Prijave sa biografijama slati na iinnffoo@ccggoo-ccccee..oorrgg do 10. februara2009. do 17h. Ograni~en broj prijavljenih }e biti pozvan na inter-vju. Vi{e informacija o CGO mo`ete prona}i na wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg

23Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . Ak t i vno s t i NVO

UMilo~eru je 29. i 30. januara2009.godine odr`ana regional-

na konferencija "Rod, ustavi izakonski okviri" kojom je okon~anaustavna komponenta programaUNIFEM-a "Odgovornost za za{titu`enskih ljudskih prava" koji jepodr`avala Kanadska me|unarodnarazvojna agencija (CIDA) od 2006.

godine.Konferencija je okupila 40

predstavnika/ca mehanizama zarodnu ravnopravnost iz regiona kojisu se osvrnuli na rezultate javnogzastupanja i analize koje je sprove-dena u oblasti rodne ravnopravnos-ti i ustavnih reformi na zapadnomBalkanu. U~esnici i u~esnice su

raspravljali kako, u okviru postoje}ihokvira, mogu oja~ati rodnu ravno-pravnost u regionu na nacionalnomplanu i kroz regionalnu saradnju.

Kao jedna od autorki regionalneanalize o orodnjavanju ustava nakonferenciji je u~estvovala DDaalliibboorrkkaaUUlljjaarreevvii}}, izvr{na direktorka Centraza gra|ansko obrazovanje.

UUssppoossttaavv ll jjaannjjeeRREEKKOOMM--aa

UZagrebu su 10. januara 2009.godine odr`ane Regionalne

konsultacije nau~nika/ca o inicijativiza osnivanje Regionalne komisije zautvr|ivanje ~injenica o ratnimzlo~inima u post-jugoslovenskimzemljama (REKOM) u organizacijiDokumente iz Zagreba i Fonda zahumanitarno pravo iz Beograda,~ije su predstavnice Vesna Ter{ali}i Nata{a Kandi} i otvorile skup kojije okupio veliki broj nau~nika izregiona.

Tom prilikom je dat pregleddosada{njih regionalnih programa,prepreka u saradnji, mogu}nostirazvoja uz poseban akcenat naulogu i odgovornost nau~nika zautvr|ivanje i javno izno{enje~injenica o ratnim zlo~inima.

Ispred Centra za gra|anskoobrazovanje, koji je jedna od orga-nizacija iz regiona koja je podr`alaosnivanje REKOM-a, u~estvovala jeDaliborka Uljarevi}, izvr{na direk-torka, zatim Aleksandar Sa{aZekovi}, istra`iva~ kr{enja ljudskihprava i drugi.

Na skupu je istaknuta va`nostregionalnog pristupa procesu suo-~avanja sa pro{lo{}u, a samo uspo-stavljanja REKOM-a postavljenokao ljudsko, moralno i stru~nopitanje.

Najavljeno je da }e sljede}i re-gionalni forum biti odr`an u Podgo-rici, u prolje}e 2009. godine.

CCGGOO ii ffoonnddaacciijjaa FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt rraassppiissuujjuu OOGGLLAASS zzaa ppoollaazznniikkee XXIIIIII ggeenneerraacciijjee

[KOLEDEMOKRATIJE

- [[kkoollee zzaa iizzuu~~aavvaannjjee ddeemmookkrraattiijjee oodd tteeoorriijjee ddoo pprraakkssee -

[kolu ~ini 5 modula u ukupnom trajanju od ~etiri mjeseca. Nastava}e se izvoditi jednom do dva puta nedjeljno, u trajanju od dva sata. Svetro{kove pokriva fondacija Friedrich Ebert i Centar za gra|ansko obrazo-vanje, uz obavezu polaznika/ce da poha|a najmanje 80% programa.

Nakon zavr{ene {kole u~esnici dobijaju diplomu i sti~u pravo na daljeusavr{avanje.

Pravo u~e{}a imaju kandidati koji `ele da doprinesu razvojudemokratije i gra|anskog dru{tva u Crnoj Gori. Kandidati su dobrodo{libez obzira na godine, pol, nacionalnost, vjeru ili uvjerenja, uz naznaku daprednost imaju aktivisti politi~kih partija, nevladinih organizacija i svi onikoji pokazuju visok stepen dru{tvenog aktivizma.

Voditelj {kole je prof. dr RRaaddoovvaann RRaaddoonnjjii}}, a uz njega sa polaznici-ma }e raditi ugledni doma}i i strani predava~i.

Zainteresovani kandidati mogu podnijeti prijavu sa kra}om biografijomnajkasnije do 15. februara 2009.g. na adresu:

CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee((zzaa ""[[kkoolluu ddeemmookkrraattiijjee""))

NNjjeeggoo{{eevvaa 3366,, II sspprraatt,, 8811 000000 PPooddggoorriiccaaFFaaxx:: 002200 // 666655 111122;; tteell:: 002200 // 666655 332277

EE-mmaaiill:: iinnffoo@ccggoo-ccccee..oorrgg wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg

Pehpwpsoptu!{b!{b|ujuv!afotlji!mkvetlji!qsbwb

24Ev r op sk i pu l s N o 40

j anuar 2 0 0 9 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

GGLLOOBBAALLIISSAATTIIOONN AANNDDEEUURROOPPEEAANN IINNTTEEGGRRAATTIIOONN::''TTHHEE NNAATTUURREE OOFF TTHHEEBBEEAASSTT''The conference invites specialists fromthe fields of politics, international rela-tions, international political economyand sociology to build on their experi-ence of applying historical materialisttheories in empirical settings related toglobal governance and regional integra-tion, with an emphasis on theEuropean Union (EU).The conference aims to stimulate inter-disciplinary exchange on the historicalmaterialist frameworks used to investi-gate the relationship between globalgovernance, regional integration andthe national state, with special refer-ence to the EU. We are inviting abstracts addressing oneof the conference's key themes: Globalgovernance, the EU and the nationalstate, The EU and the global economy,Social agency and European integra-tion, Regionalisation beyond the EU.Abstracts should be no more than 250words for a 20 minute presentation. Deadline for papers to be submitted:by March 15th.Other deadlines:

Registration: 15 April 2009.Submission of paper: 25 May 2009.Registration fee (Friday and Saturday):£27 per delegate.Includes refreshments, buffet lunch,and wine reception on Saturday.Conference webpage: http://www2.warwick.ac.uk/fac/soc/pais/ss/beast/

CCEENNTTRRAALL EEUURROOPPEEAANNUUNNIIVVEERRSSIITTYY,, BBUUDDAAPPEESSTTSSUUMMMMEERR CCOOUURRSSEE OONN""NNEEWW RREEGGIIOONNAALLIISSMMSS,,EEMMEERRGGEENNTT PPOOWWEERRSS AANNDDTTHHEE FFUUTTUURREE OOFFSSEECCUURRIITTYY AANNDDGGOOVVEERRNNAANNCCEE""Dates: July 13-24, 2009.Application deadline: March 1, 2009Location: Central European University(CEU), Budapest, HungaryCourse descriptionhttp://www.sun.ceu.hu/regionalisms Course Director: Roger Coate,University of South Carolina andGeorgia College & State University,Department of Political Science, USALanguage of instruction: EnglishTuition fee: EUR 500. Financial aid isavailable. The global political economy is in transi-tion, and there exists an ever evolvingrestructuring of world affairs in socio-cul-tural, economic and political spheres. Acomplex relationship is evolving betweendevelopment and security as state andnon-state agents and macro and microforces interplay dynamically impacting onthe triangular relationship among devel-opment, governance and human security.Traditional approaches to the study of

international relations and global polit-ical economy do not provide muchguidance in understanding the implica-tions of such dynamic dualistic forcesand processes of regionalism and glob-alization for the future of world politicsand global governance. Through exam-ination of substantive regional casesand informed interdisciplinary andinternational research and debate, thecourse explores alternative theoreticalperspectives and conceptual devises foranalyzing and understanding the evolv-ing world order. This research-based seminar aims tocontribute to the advancement of newcross-disciplinary knowledge by intro-ducing participants to and immersingthem in cutting-edge research utilizingnew perspectives for explaining andunderstanding the dynamic and inter-dependent processes of social, eco-nomic and political change and trans-formation at play in the post-Cold War,post-9/11 world. Participants, workingin self-selected research teams, will beguided in the production of researchpapers of publishable quality. During this summer school the facultywill interact with the participants bothbefore the actual course begins in ane-based distance learning mode, duringthe course-in the classroom and intutorial sessions and one-on-one andgroup consultations-and again, in an e-based distance learning mode after itconcludes, to assist in the design andconduct of their research projects andwill encourage and assist participants topublish their research papers in profes-sional journals.Online application: http://www.sun.ceu.hu/apply(Attachments to be sent to:sun09-rregionalism@ceu.hu)

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee eelleekkttrroonnsskkii ~~aassooppiiss kkoojjii iizzllaazzii uu sskkllooppuu EEIICC pprrooggrraammaa,, aa uuzz ppooddrr{{kkuu ffoonnddaacciijjee FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt..IIzzddaavvaa~~ jjee CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee..

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee zzaavveeddeenn uu eevviiddeenncciijjii mmeeddiijjaa MMiinniissttaarrssttvvaa kkuullttuurree ii mmeeddiijjaa ppoodd rreeddnniimm bbrroojjeemm 557788.. UUrreeddnniikk:: VVllaaddaann @@uuggii}};; UUrree||iivvaa~~kkii kkoolleeggiijjuumm:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}},, DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},,

NNee||eelljjkkoo RRuuddoovvii}},, mmrr DDrraaggaann SSttoojjoovvii}},, mmrr VVllaaddiimmiirr VVuu~~iinnii}},, PPeettaarr \\uukkaannoovvii}}TTeehhnnii~~kkii uurreeddnniikk:: BBllaa`oo CCrrvveenniiccaa;; LLeekkttuurraa:: MMiilleennaa MMiilluunnoovvii}};; LLeekkttuurraa eenngglleesskkee vveerrzziijjee:: MMaajjaa MMuuggoo{{aa;; PPrreevvoodd:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}}

NNjjeeggoo{{eevvaa 3366 // II TTeell // ffaaxx:: 008811 // 666655 - 111122,, 666655 - 332277 EE-mmaaiill:: eeiiccbbiilltteenn@ccgg..yyuuEEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss mmoo`eettee pprreeuuzzeettii nnaa wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg