E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 2 8 , j anua r , 2 0 0 8 .

Evropski puls

AANNAALLIIZZAADa li crnogorska vlastsva|om sa evropskimparlamentarcima ugro`avapoziciju Crne Gore u Briselu

TTEEMMAA BBRROOJJAAKako se Vlada

Crne Gorepriprema za

kori{}enjeInstrumenta zapretpristupnupomo} (IPA)

IINNTTEERRVVJJUUDr Vi{nja

Samard`ija izInstituta za

me|unarodneodnose u Zagrebu

2Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . Ak tu e l n o s t i

TTTTEEEESSSSTTTT ZZZZAAAA VVVVLLLLAAAADDDDUUUUJedna dobra vijest osvanula je po~etkomjanuara - ukupno 104 mladih ljudi, vi{eod polovine doktori nauka i magistri,nalazi se u bazi podataka o nacionalnimekspertima koji Vladinim slu`bama trebada olak{aju posao pripremanja ambijentaza postepeno pridru`ivanje Crne GoreEvropskoj uniji. Zna~ajan broj njihosnovne i postdiplomske studije zavr{io jena evropskim univerzitetima, specijalizu-ju}i se za evropske integracije, ekonomiju,poljoprivredu, saobra}aj, za{titu `ivotnesredine, bezbjednost... I ve} je dvojeeksperata anga`ovano u ministarstvimaturizma i ekologije i pravde, sa zadatkomda naprave uporednu analizu uskla|enos-ti zakonodavstva sa Acquis-em. S testrane, mo`e se konstatovati da je Programza razvoj kapaciteta (CDP), zajedni~ki pro-jekat Vlade, kancelarije UNDP-ija uPodgorici i Fondacije Institut za otvorenodru{tvo na dobrom putu. I kao {to mo`epomo}i Vladi, istovremeno }e testiratinjenu spremnost da prihvati novu, evrop-sku praksu, i iskoristi znanje onih koji nije-su prepoznati kao simpatizeri vladaju}ihstranaka. Jer, to je, izme|u ostalog, jedanod glavnih razloga {to u dr`avnimslu`bama nema dovoljno kadrovskogkapaciteta i {to Evropska komisija u svimsvojim izvje{tajima do sada potenciradepolitizaciju javne uprave.

Jo{ jedna dobra vijest najavljena je udecembru, a trebala bi da po~ne da seprimjenjuje od ovog mjeseca - na osnovuizmjena Zakona o zaradama dr`avnihslu`benika ministri su dobili ovla{}enje da,uz redovnu platu, nov~ano nagrade onekoji najvi{e znaju i najvi{e rade. Taj modeltrebalo bi da zaustavi odliv najboljih ka-drova iz dr`avnih slu`bi, mahom mla|ihljudi koji znaju strane jezike, {to je pre-duslov da Crna Gora zadovoljavaju}imtempom nastavi pridru`ivanje klubu ~lani-ca EU. I tu su na delikatnom ispitu ~lanoviVlade. Ako budu nagra|ivali lojalne ibeskorisne, pokaza}e da slabo u~e. I daim je partija va`nija od dr`ave. N.R.

ODR@ANA KONST I TUT I VNA S J EDN ICA PR I VR EMENOGODBORA ZA PR IM J ENU I S PROVO\EN J E P R I VR EMENOGSPORAZUMA O TRGOV IN I

IIzz BBrriisseellaa ddooddaattnnii pprrooggrraammii oobbuukkee

Komunikacija Podgorice i Briselapostaje sve konkretnija: u Briselu je

22. januara odr`ana prva konstitutivnasjednica Privremenog odbora za prim-jenu i sprovo|enje Privremenog spo-razuma o trgovini i povezanim temamaizme|u Evropske zajednice (EZ) i CrneGore.

Usvojen je Poslovnik o radu iPravila po kojima }e funkcionisatipododbori EZ i Crne Gore. To supododbori za trgovinu, industriju,carine, poreze i saradnju sa ostalimdr`avama kandidatima, za poljoprivre-du i ribarstvo, za unutra{nje tr`i{te ikonkurenciju, za ekonomska i finansijs-ka pitanja i pododbor za saobra}aj.

Prvim sastankom Privremenog odb-ora predsjedavali su direktor Direktorataza pro{irenje u Evropskoj komisiji (EK)Pierre Mirel i potpredsjednica crno-gorske Vlade Gordana \urovi}, a pris-ustvovali su mu i ~lanovi Odbora -predstavnici generalnih direktorata EK iSavjeta EU, kao i nadle`nih ministarsta-va i institucija Vlade Crne Gore.

Prema Vladinom saop{tenju, Mirelje ocijenio da je Crna Gora ostvarilazna~ajne rezultate na afirmaciji svojeevropske perspetive, o~ekujuju}i da }eproces ratifikacije Sporazuma o stabi-lizaciji i pridru`ivanju (SSP) i}idinami~no u zemljama Evropske unije ida }e ga Crna Gora efikasno sprovodi-ti, omogu}avaju}i time intenzivan pro-ces pribli`avanja Uniji.

\urovi} je istakla zna~aj usvajanja

skup{tinske Rezolucije o ispunjenjuobaveza Crne Gore u okviru SSP-a"koja predstavlja jo{ jedan pozitivanznak jasne i kontinuirane politi~kepodr{ke za proces evropskih integracijazemlje".

Dodaje se da je crnogorska dele-gacija izvijestila o klju~nim aktivnostimau oblasti uskla|ivanja zakonodavstva sapravom EU, kao i planom ja~anjakapaciteta institucija neposredno uklju-~enih u sprovo|enje Privremenog spo-razuma.

^lanovi delegacije EZ informisanisu o napretku u kreiranju politika irealizaciji obaveza iz Privremenog spo-razuma u oblasti trgovinske i carinskepolitike, poljoprivrede i ribarstva, tranz-itnog saobra}aja, politike konkurencije iza{tite prava intelektualne svojine,javne nabavke i dr`avne pomo}i.

Tako|e, predstavljen je status pre-govora za pristupanje Crne GoreSvjetskoj trgovinskoj organizaciji (STO),uz o~ekivanje da }e oni biti zavr{enitokom ove godine.

Tema sastanka bila je i primjenaCEFTA sporazuma, a predstavnici dele-gacije EZ su "pozitivno ocijenili pre-duzete aktivnosti na implementacijiPrivremenog sporazuma, i u cilju nje-gove kvalitetne primjene predlo`iliodgovaruju}u stru~nu pomo} i dodatneprograme obuke u sektorima tranzitnogsaobra}aja i poljoprivrede".

N.R.

Gordana \urovi} i Pierre Mirel

3Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . T ema b r o j a

Crna Gora }e za nekoliko mjeseci dobitiprve milione iz Evropske unije kroz

novi program pomo}i - Instrument zapretpristupnu pomo} (IPA - Instrument forPre-Accession Assistance) koji predstavljaobjedinjeni nastavak dosada{njih programa(CARDS, PHARE, ISPA i SAPARD) nami-jenjenih dr`avama koje pretenduju dapostanu ~lanice EU.

Time ulazi u svojevrstan tok kada }ejoj, kako napreduje ka Briselu, biti naraspolaganju sve vi{e novca, a Crna Gora}e, sa druge strane, pokazati da li mo`e iumije da prijavljuje kvalitetne projekte i daih realizuje. Jer, Evropska Komisija (EK) odo-brava sredstva samo u slu~aju da aplikantiposjeduju sposobnost da njima upravljaju.

Iskustva dr`ava (koje su danas ~lan-ice EU) isto~ne i centralne Evrope nijesuohrabruju}a. Ona pokazuju da su u pros-jeku te zemlje bile u stanju da iskoristesamo 50% raspolo`ivog novca. EK je zaperiod 2007 - 2010. godine za CrnuGoru opredijelila 131, 3 miliona eura, a{to je u regionu zapadnog Balkana ~inidr`avom sa najve}om evropskom pomo}ipo glavi stanovnika.

Crna Gora, kao i ostale dr`avepotencijalni kandidati za ~lanstvo u EU(Srbija, Bosna i Hercegovina i Albanija),ima pravo na sredstva iz dvije komponenteIPA programa - podr{ka tranziciji i izgrad-nja institucija, te regionalna iprekograni~na saradnja. Dr`ave koje imajustatus kandidata (Hrvatska, Makedonija)mogu da koriste preostale tri komponente- regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursai ruralni razvoj. Peta komponenta dajenajvi{e sredstava. Ako se ostvare planoviVlade, Crna Gora bi 2009. godine mogla

konkurisati za projekte iz preostale trikomponente.

Komponenta koja se odnosi napodr{ku tranziciji i razvoju institucija jenamijenjena ministarstvima i njenim orga-nima, dok su korisnici sredstava drugekomponente neprofitne organizacije,lokalna samouprava, nevladin sektor,udru`enja, asocijacije...

Iznos novca za prvu komponentu jeznatno ve}i od onog namijenjenog za pro-jekte regionalne i prekograni~ne saradnje.Tako je od IPA-e 2007 Crna Gora dobila27, 5 miliona eura za projekte podr{ketranziciji i razvoju institucija, dok je zaprojekte koji obuhvataju drugu kompo-nentu planirano 3, 9 miliona.

Ipak, ono {to zabrinjava ljude u Vladi

i nevladinim organizacijama je uklju~ivanjelokalne samouprave i neprofitnih organi-zacija u drugu komponentu IPA programa.Osim problema ljudskih kapaciteta uneprofitnim organizacijama (posebno upograni~nim podru~jima kao {to je, prim-jera radi, Bijelo Polje), utisak je da suorganizacije nezainteresovane i obeshra-brene jer u startu polaze od ocjene da nji-hovi projekti ne}e biti odobreni.

Projekti iz komponente podr{katranziciji i izgradnji institucija podijeljeni suna politi~ke, socioekonomske i projekte zapodr{ku evropskim integracijama.

Prilikom planiranja projekta, aplikantitreba da uzmu u obzir ocjene i obavezeCrne Gore iz Sporazuma o stabilizaciji ipridru`ivanju (SSP), Izvje{taja o napretku i

K A K O S E V L A D A C R N E G O R E P R I P R E M A Z A K O R I [ ] E N J E I N S T R U M E N T A Z AP R E T P R I S T U P N U P O M O ] ( I P A )

ZZaa ppoo~~eettaakk nnaajjvvii{{ee ppaarraa zzaa ssaaoobbrraa}}aajj

Pi{e: Vladan @ugi}

PLANIRANA SREDSTVA IPA FONDAZA CRNU GORU 2007-2010. (MIL. €)

KOMPONENTA 2007 2008 2009 2010 UKUPNO

Podr{ka tranziciji ija~anju institucija 27.5 28.1 28.6 29.2 113.4

Regionalna iprekograni~na saradnja 3.9 4.5 4.7 4.8 17.9

UKUPNO 31.4 32.6 33.3 34.0 131.3

Sekretarijat za evropske integracije i Vlada Crne Gore pripremaju se zauvo|enje Decentralizovanog sistema upravljanja (DIS) sredstvima IPA fonda.To zna~i da }e u budu}nosti Crna Gora u potpunosti samostalno raditi

cjelokupni dio obimnog ciklusa koji se sastoji od identifikacije, programiranja, real-izacije do monitoringa i evaluacije projekta koji se finansiraju iz evropskih fondova.

Sada se to radi u centralizovanom sistemu upravljanja gdje je u nadle`nostiEvropske komisije da sprovodi nabavku, ugovaranje i pla}anje aktivnosti programa.

Svrha DIS-a je postepeno priprema dr`avu koja pretenduje da postane~lanica EU da preuzme odgovornosti za upravljanje evropskim fondovima nakonulaska u EU.

PPRRIIPPRREEMMAA ZZAA DDIISS

4Evr op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . T ema b r o j a

Evropskog partnerstva. Za projekte IPA2009, za osnovu biti postavljen Nacionalniprogram integracija (NPI).

Ministarstva i njihove uprave dostavl-jaju projekte Sekretarijatu za evropske inte-

gracije koji ih proslje|uje Evropskoj agen-ciji za rekonstrukciju (od sljede}e godine tufunkciju }e obavljati delegacija Evropskekomisije u Podgorici), da bi se nakon togafiltrirali oni najbolji i najpotrebniji.

Nakon toga prijedlozi projekata se{alju Evropskoj komisiji u Brisel koja dajeposljednju rije~ da li ih vrijedi odobriti.Kada se odobre sredstva, ostaje jo{ formal-ni korak da EK i dr`ava koja je u procesu

IPA 2007 - PRIJEDLOG PROJEKATA (MIL €)I. Pomo} tranziciji i Izgradnja institucija 26.10

OBLAST NAZIV PROJEKTA1. Politi~ki zahtjeviCivilno dru{tvo / Mediji "Podr{ka razvoju civilnog dru{tva u Crnoj Gori" 1.00Borba protiv korupcije / Reforma policije "Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije" 3.00Pravosu|e / Zatvorski uslovi "Reforma pravosu|a" 2.00

UKUPNO ZA POLITI^KE ZAHTJEVE 6.002. Socioekonomski zahtjevi Razvoj ljudskih resursa /Zapo{ljavanje / Stru~no usavr{avanje /Socijalna politika i usluge

"Podr{ka razvoju okvira nacionalnih kvalifikacija u CG (NQF)" 1.50

Obrazovanje i visoko obrazovanjeTempus 0.80

Erasmus Mundus 0.70

Privatni sektor / MSP / Dr`avno vlasni{tvo "Podr{ka implementaciji strategije razvoja malih isrednjih preduze}a 2007 - 2010" -

Saobra}aj (infrastruktura & acquis) "Ja~anje infrastrukture i menad`menta sektora saobra}aja" 6.20

Energetika (acquis) "Uskla|ivanje sa energetskim tr`i{tem" 1.50

Nuklearna bezbjednost 0.20

UKUPNO SOCIOEKONOMSKI STANDARDI 10.90

3. Evropski standardi

Priprema za DIS / EU Integracije "Podr{ka strukturama za EU integracije:uskla|ivanje zakonodavstva" 1.10

Poljoprivreda / Fitosanitarna politika / Veterina "Ja~anje veterinarske uprave" 1.30

Statistika "Ja~anje institucionalnih kapacitetacrnogorske statisti~ke kancelarije - MONSTAT" 1.00

Carina 1.92

Javne finansije / Porezi / Javne nabavke "Ja~anje kapaciteta za bolju efikasnost i funkcionisanje Poreskeuprave u skladu sa EU standardima" 0.80

Jedinstveno tr`i{te - Javne nabavke "Dalji razvoj sistema javnih nabavki u Crnoj Gori" 1.25

Jedinstveno tr`i{te - Infrastruktura kvaliteta "Dalji razvoj infrastrukture kvaliteta u Crnoj Gori(standardizacija i metrologija)" 2.00

UKUPNO EVROPSKI STANDARDI 9.37

II. Prekograni~na saradnja 3.90

Novi jadranski prekograni~ni program 0.73Ostali programi prekograni~ne saradnje 3.17Osnovna sredstva za tehni~ku pomo} 0.63REZERVA 0.60

UKUPNO 31.40

5Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . T ema b r o j a

pristupanja potpi{u finansijski sporazum.Novac je dr`avi dostupan u roku od ~etirido {est mjeseci.

Evropska komisija je u novembrupro{le godine odobrila sredstva za projek-te iz IPA 2007 za Crnu Goru, a Vlada biuskoro trebalo da razmatra finansijski spo-razum nakon ~ega }e po~eti realizacijaprojekata.

Projekat za koji je Crna Gora dobilanajvi{e novca iz IPA 2007 je "Ja~anje infra-strukture i menad`menta sektora sao-bra}aja". On obuhvata izgradnju pod-gori~ke mini obilaznice (za {ta je planira-no ~etiri miliona eura) i ja~anje adminis-trativnih kapaciteta u Ministarstvu sao-bra}aja, Upravu za civilno vazduhoplovst-vo, lu~koj i pomorskoj upravu... a oni bitrebalo da dobiju 2,2 miliona eura.

Za IPA 2007, predvi|ena je obavezazemlje potencijalnog kandidata da finan-sira dio projekata.

Vlada je utvrdila i prijedlog projekataza IPA 2008 i sada se ~eka odobrenjeEvropske komisije. Prema prijedlogu pro-jekata, najvi{e sredstava iz IPA 2008 (po 4,5miliona eura) trebalo bi da dobiju projektipodr{ke ja~anja kapaciteta lokalne samo-uprave i Agencije za za{titu `ivotne sredinei izgradnju manjih infrastrukturnih objekatanamijenjenih za{titi `ivotne sredine.

Kada je rije~ o drugoj komponenti -prekograni~na i regionalna saradnja - kojaza dugoro~ni cilj ima brisanje granica,Crna Gora u~estvuje u sedam projekata.Od tog broja je pet susjedskih, a dvatransnacionalna.

U susjedskim projektima, na{a dr`avau~estvuje sa Hrvatskom, Srbijom, BiH, Al-banijom, a Italija je nosilac projekta jad-ranske prekograni~ne saradnje. Za ove pro-jekte su do 2009. godine planirana sredstvaod 600 hiljada eura, osim sa Hrvatskomgdje je planirano 100 hiljada eura manje.

Dva regionalna projekta u kojimaCrna Gora u~estvuje su Program saradnjejugoisto~ne Evrope (SEEC) i Mediteranskiprojekat u kojem su u~esnice dr`ave ~lan-ice EU, osim Crne Gore i Hrvatske.

Rukovodna i radna grupa sastavljenaod predstavnika Sekretarijata za evropskeintegracije, Ministarstva turizma, Zajedniceop{tina i Direkcije za razvoj malih i sred-njih preduze}a, sa~inile su nekoliko doku-menta sa prioritetima i mjerama i ona suupu}ena Evropskoj komisiji koja je tajdokument (uz male izmjene) vratila CrnojGori i ocjenila da je rije~ o vrlo dobrimprojektima.

Trenutno se ~eka da Evropska komisi-ja zvani~no odobri novac za drugu kom-

ponentu IPA programa, a nakon toga slije-di potpisivanje posebnog finansijskog spo-razuma sa crnogorskom Vladom.

Poslije toga na red dolazi uspostavl-janje zajedni~kih prekograni~nih struktura.Tako }e, primjera radi, u Kotoru bitiotvoren zajedni~ki tehni~ki sekretarijat saciljem da pru`i pomo} potencijalnimaplikantima za projekte od interesa zaCrnu Goru i Hrvatsku. Potencijalniaplikanti moraju imati partnera u drugojdr`avi, u ovom slu~aju u Hrvatskoj, da biprojekat bio odobren.

Dio sredstava IPA 2007, oko 15%,bi}e namijenjen za otvaranje tehni~kihsekretarijata, dok }e ostalo biti utro{eno naprojekte.

O tome koji }e projekti biti finansir-ani, odluku donosi Zajedni~ki komitet zapra}enje (primjera radi Hrvatske i CrneGore) koji }e se sastojati od po sedam~lanova sa obje strane.

U Sekretarijatu o~ekuju da bipo~etkom ljeta trebalo da se javno objaviaplikacioni paket u kojem }e biti raz-ja{njeno ko ima pravo da prijavi projekat,pod kakvim uslovima i sli~no.

Uz to, Sekretarijat za evropske inte-gracije u saradnji sa Evropskim pokretom uCrnoj Gori i Centrom za razvoj nevladinihorganizacija realizuje treninge zapo{ljenihu lokalnoj samoupravi. Cilj je da se znan-ja prenesu dalje na lokalni nivo, a krajn-ji cilj je animirati {to vi{e subjekata.

Povodom bojazni da op{tinei neprofitne organizacije

ne}e uspjeti da u potpunostiiskoristite novac iz druge ko-mponente IPA-e, Ana Vuka-dinovi}, sekretarka Sekretarijataza evropske integracije, ka`eda glavni cilj regionalne iprekograni~ne saradnje nije dase racionalno iskoriste sredstva,ve} da se uspostavi saradnja sazemljama u okru`enju.

"Prvenstveni cilj je da svisubjekti, od op{tina, nevla-dinih organizacija, univerzitetaili bilo kojih drugih neprofit-nih organizacija, naprave pro-jekte koji }e koristiti ~itavojzajednici u tom regionu.Klju~no je da te organizacije{to prije po~nu saradnju saorganizacijama sa druge strane granice, da zajedni~ki osmi{ljavaju projekte koji}e uticati na unapre|enje ekolo{kih pitanja, turisti~kih potencijala iliunapre|enje op{teg ekonomskog rasta. Sprovo|enje ovih projekata vjerovatno}e podrazumijevati period ne samo od pola, ve} od dvije, ~etiri godine.Namjera je da se na osnovu realizacije ovih projekata stvore trajna partnerst-va. Krajnji cilj ovih projekata i fondova za regionalni razvoj je brisanje ~istihnacionalnih granica u Evropi i uop{te", navela je Vukadinovi}.

Upitana da li Crna Gora ima kapaciteta da iskoristi evropske fondove sobzirom da su dr`ave isto~ne i centralne Evrope u prosjeku uspjele da isko-riste oko 50% podr{ke, Vukadinovi} odgovara da je Crna Gora, prema podaci-ma EAR-a koji je do sada realizovao CARDS projekte, vode}a u regionu poprocentima iskori{tenih sredstava.

"Dakle, u Crnoj Gori postoji spremnost da se projekti kvalitetno realizujutako da se nadamo da }emo ostvariti najbolje pokazatelje i za budu}e projek-te", kazala je Vukadinovi}.

HHIITTNNOO UUSSPPOOSSTTAAVVIITTII SSAARRAADDNNJJUU SSAAOORRGGAANNIIZZAACCII JJAAMMAA PPRREEKKOO GGRRAANNIICCEE

Ana Vukadinovi}

foto

VIJE

STI

6Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . I n t e rv j u

Proces pridru`ivanja EU va`niji jeod samog ~lanstva jer je to raz-

doblje prolaska kroz duboke i zaht-jevne reforme koje treba nastojatiprovesti {to kvalitetnije. ^lanstvo ze-mlje koja nije za to spremna u pot-punosti nije u interesu zemlje kan-didatkinje, a ni Evropske unije -ocijenila je Dr VVii{{nnjjaa SSaammaarrdd`̀iijjaa izInstituta za me|unarodne odnose uZagrebu.

U intervjuu za Evropski puls, Sa-mard`ija je rekla da je zbog toga zaCrnu Goru klju~no pitanje kakouspje{no i {to kvalitetnije sprovestireforme i ispuniti kriterije za ~lanstvo,a ne te`iti ostvarivanju {to kra}ihrokova u procesu pristupanja.

UU kkoojjiimm oobbllaassttiimmaa jjee HHrrvvaa-ttsskkoojj nnaajjttee`̀ee ddaa ssee pprriillaaggooddii ssttaann-ddaarrddiimmaa EEUU??

Promjene su potrebne uprakti~no svim podru~jima, samo onenijesu jednako zahtjevne i duboke, ai tro{kovi su razli~iti. Kada je rije~ osektorima, treba istaknuti poljoprivre-du kao jedno od vrlo zahtjevnihpodru~ja. Zakonodavstvo Unije je natom podru~ju obimno, iziskuje iz-gradnju sistema menad`menta, a uzto je vrlo bitno podi}i nivo kon-kurentnosti, raditi na pove}avanjupoljoprivrednih posjeda (imaju}i uvidu usitnjenost posjeda, diverzifikaci-ju djelatnosti porodi~nih biznisa, itd).Potrebno je i raditi na izgradnji insti-tucija, tr`i{nih mehanizama i kapa-citeta za sprovo|enje mjera politikeruralnog razvoja.

AA eekkoollooggiijjaa??Za{tita okoline je podru~je koje

u EU ima zahtjevno zakonodavstvo,ali su tu i daleko ve}e investicijepotrebne za upravljanje otpadom,

pro~i{}avanje otpadnih voda, ispun-javanje razli~itih sigurnosnih standar-da. Zato je to podru~je i za nove~lanice Unije bilo te{ko, prije svegau finansijskom smislu.

Ali, osim ovakvih prilago|avanjana planu pojedina~nih politika, po-trebno je provesti i mjere horizon-talne prirode.

NNaa {{ttoo mmiisslliittee?? Mislim na omogu}avanje slo-

bodnog tr`i{nog nadmetanja nasvim podru~jima, recimo. Jedan odkoraka koji Hrvatska mora napravi-ti kako bi to omogu}ila je smanji-vanje nivoa dr`avnih pomo}i, gdjesmo dvostruko iznad prosjekaUnije. Uz to, treba izmijeniti i nam-jenu pomo}i (preusmjeravanjem uhorizontalnu pomo} kroz razvojneprograme) na na~in da se smanjipomo} usmjerena prema pojedinimindustrijskim granama. Dalje, trebaubrzati restrukturiranje i privatizaci-ju, posebno u industriji ~elika ibrodogradnji.

UU kkoojjiimm ppooddrruu~~jjiimmaa jjee pprriillaa-ggoo||aavvaannjjee aaccqquuiiss-uu nnaajjllaakk{{ee??

Za sada je Hrvatska privremenozatvorila dva pregovara~ka podru~ja, tese mo`e re}i da je tu usagla{avanje sastandardima EU najlak{e. To je prego-vara~ko poglavlje Nauka i istra`ivanje,te Obrazovanje i kultura. Tome trebadodati jo{ nekoliko pregovara~kihpodru~ja u kojima Hrvatska ne bi tre-balo da ima ve}ih pote{ko}a. To jepodru~je statistike, industrijske politike,malih i srednjih preduze}a, te zajed-ni~ke spoljne i bezbjednosne politike.

[[ttoo HHrrvvaattsskkaa mmoorraa nnaapprraavviittiikkaakkoo bbii ssee uusskkllaa||iivvaannjjee hhrrvvaattsskkoogg ssiiss-tteemmaa ss eevvrrooppsskkiimm {{ttoo pprriijjee ii uussppjjee{{nniijjeeoobbaavviilloo??

Uskla|ivanje s pravnom tekovi-nom Evropske unije puno je {ire oduskla|ivanja samog zakonodavstva.Ono zna~i uskla|ivanje cjelokupnogsistema s onim koji funkcionira u EU,a to su zakonodavstvo, politike iinstitucije. Kod nas se proteklih god-ina najvi{e radilo na uskla|ivanjuzakona i izgradnji institucija i s timtreba nastaviti, ali se to treba odraz-iti i na prilago|avanje politika. Uop-{teno govore}i, naglasak mora biti napunom sprovo|enju propisa, a to jeono {to Evropsku komisiju najvi{ezanima. To je posebno va`no imaju}iu vidu ~injenicu da }e Hrvatska kaobudu}a ~lanica EU imati obavezuprimjene acquis-a u prakti~no svimpodru~jima od dana stupanja u~lanstvo, {to ostavlja vrlo malo pros-tora za izuzetke i tranziciono raz-doblje na ovom izuzetno zna~ajnompodru~ju integrisanja u EU.

KKaakkoo jjee HHrrvvaattsskkaa rrjjee{{aavvaallaapprroobblleemm ssllaabbiihh aaddmmiinniissttrraattiivvnniihh kkaa-ppaacciitteettaa??

Ja~anje institucija u administra-tivnom i kadrovskom smislu osnovna

D R V I [ N J A S A M A R D @ I J A I Z I N S T I T U T A Z A M E \ U N A R O D N E O D N O S E U Z A G R E B U

Vi{nja Samard`ija

MMoorraattee {{ttoo jjee mmoogguu}}ee vvii{{ee ddaa rraaddiittee nnaa oobbrraazzoovvaannjjuu ssttrruu~~nnjjaakkaa

7Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . I n t e rv j u

je pretpostavka za uspje{no spro-vo|enje zakona i osiguravanje da sepreuzete obveze na {to efikasnijina~in mogu primijeniti. Harmoni-zacija zakonodavstva, dakle, te~euporedno s izgradnjom i prilago|a-vanjem institucionalne infrastrukturestrukturama EU. Prvi korak u izgrad-nji sopstvenih kapaciteta bio je usm-jeren na izgradnju ljudskih potenci-jala. U izgradnji institucionalnih ka-paciteta, u velikoj su mjeri pomogliprojekti koji su se realizovali krozCARDS, a kasnije PHARE, te u novi-je vrijeme IPA program.

[[ttoo pprreeppoorruu~~uujjeettee CCrrnnoojj GGoorrii??U ovom po~etnom razdoblju

treba nastojati {to je mogu}e vi{eraditi na obrazovanju stru~njaka koji}e biti u stanju nositi se sa izazovi-ma koje donosi proces integracije.Dalje, prednost zemlje koja kasnijeulazi u ovaj proces je mogu}nostu~enja od drugih zemalja koje su tajput pro{le ranije. To svakako trebaiskoristiti i preuzimati najbolju prak-su te nastojati ne ponavljati tu|epogre{ke.

UU ~~eemmuu ssee rraazzlliikkuujjuu pprreeggoovv-oorrii oo SSSSPP-uu oodd pprreeggoovvoorraa oo ~~llaannssttvvuu??

Sporazum o stabilizaciji i pri-dru`ivanju (SSP) usmjeren je namanje, ograni~eno podru~je acquis-a, dok je predmet pregovora opunopravnom ~lanstvu cjelokupanacquis podijeljen u 35 poglavlja. Tre-

ba naglasiti da je u jednom i drugomslu~aju termin "pregovori" pogre{noodabran budu}i da je rije~ isklju~ivoo dogovaranju na~ina i modalitetausvajanja acquis-a koji je obavezanza sve ~lanice EU. Zemlja kojau~estvuje u pregovorima nema mo-gu}nosti mijenjati uslove kojepostavlja Unija, ve} mo`e dogovoritiodre|ene odgode ili izuze}a, tranzi-cijska razdoblja za sprovo|enje. Pre-govori o SSP-u usmjereni su na ugo-varanje tranzicijskih razdoblja u lib-eralizaciji trgovine industrijskim ipoljoprivrednim proizvodima dok jeprioritetno podru~je harmonizacijezakonodavstva samo acquis unutra-{njeg tr`i{ta.

AA pprreeggoovvoorrii oo ~~llaannssttvvuu??U tim pregovorima uskla|ivanje

zakonodavstva se postupno pro{irujena svih 35 poglavlja acquis-a Unije.Rezultat pregovora o punopravnom~lanstvu su prelazna razdoblja kojase odobravaju za primjenu zakono-davstva EU, odre|ene za{titneklauzule ili derogacije, ali ne i pot-puno isklju~ivanje od obaveze usva-janja acquis-a. Proces pregovaranjase stalno dogra|uje, pa su za zeml-je procesa stabilizacije i pridru`ivan-ja uvedene i neke nove metode kojeranije nijesu postojale. Rije~ je o kri-terijumima (benchmarks) koje trebadosti}i (ukoliko to EK ocijeni potreb-nim) kako bi zemlja kandidatkinja

mogla otvoriti, a ne samo zatvoritiodre|eno poglavlje.

KKoojjii ssuu ttoo kkrriitteerriijjuummii??Naj~e{}e je rije~ o izradi

akcionih planova ili strategija, pro-grama restrukturiranja odre|enihgrana, izgradnja administrativnihkapaciteta... To pokazuje da je uovom procesu te{ko mogu}e striktnose dr`ati rokova jer ih je te{kounaprijed planirati. Istovremeno,ukazuje se i na ~injenicu da je otome potrebno voditi ra~una pri-likom komuniciranja ~itavog procesa{iroj javnosti pred koju ne trebapostaviti previsoka i ponekad te{koostvariva o~ekivanja.

KKaakkoo ooccjjeennjjuujjeettee eevvrrooppsskkuuppeerrssppeekkttiivvuu zzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaa??

Ona sve vi{e postaje realnost.Potpisivanjem Reformskog ugovora uLisabonu rije{eno je pitanje institu-cionalne sposobnosti Unije da priminove ~lanice. Proces stabilizacije ipridru`ivanja i dalje ostaje glavniokvir za integraciju regije u EU. Uposljednje vrijeme u~injen je vidljivpomak u uspostavljanju institucional-nih veza EU sa zemljama regije,uklju~uju}i Crnu Goru. Slovena~kopredsjedanje daje veliki prioritetpolitici Unije prema zapadnomBalkanu {to je tako|e vrlo dobro zaregiju. Uslovnost, konsolidacija ikomunikacija i dalje su tri klju~neporuke strategije EU prema regiji.

Me|utim, ono {to je za svakuzemlju pojedina~no najva`nije jesteispunjavanje kriterijuma za ~lanstvote ubrzavanje i efikasno sprovo|enjereformi jer je to jedini na~in stvarnogpribli`avanja Evropi. Rje{avanjepitanja Kosova svakako je bitna pret-postavka za uspostavljanje trajne sta-bilnosti u regiji i tu }e biti potrebnopuno razumijevanja i diplomatskezrelosti. U svakom slu~aju, optimistasam kada je rije~ o evropskim per-spektivama regije uz pretpostavku dase reforme ne usporavaju i kriteriju-mi po{tuju.

PPaauullaa PPEETTRRII^̂EEVVII]]

Kako ocjenjujete evropsku perspektivu Crne Gore?Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju u oktobru 2007.

godine, Crna Gora je na dobrom putu ka ~lanstvu u EU. Osiguravanje uspje{nogsprovo|enja SSP-a (nakon {to stupi na snagu) predstavlja krupan zadatak, a u peri-odu do toga treba se koncentrisati na sprovo|enje Privremenog sporazuma koji jena snazi od po~etka ove godine. Primjer Hrvatske pokazuje da sprovo|enje refor-mi i ispunjavanje kriterijuma predstavlja jedini put prema ~lanstvu. Napredak svakezemlje procjenjuje se pojedina~no, na osnovu vlastitih zasluga, pa brzina pribli`avan-ja Uniji zavisi od napretka na vlastitom terenu. Stoga je i evropska perspektiva CrneGore u njezinim rukama, a klju~ ostvarivanja te perspektive je sprovo|enje reformi,usvajanje evropskih standarda i zakona i razvoj ljudskih potencijala koji razmi{ljajuevropski i shvataju da se u Evropu kre}e promjenama na vlastitom terenu.

EEVVRROOPPSSKKAA PPEERRSSPPEEKKTTIIVVAA CCRRNNEE GGOORREE JJEE UU VVAA[[IIMM RRUUKKAAMMAA

8Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . Ana l i z a

Kao {to ve} skoro dvije decenije "maes-tralno" sva|aju opozicione prvake u

Crnoj Gori zadr`avaju}i, izme|u ostalog, itako apsolutnu dominaciju na doma}emterenu, ~elnici Demokratske partijesocijalista (DPS) su uspjeli da unesu razdori me|u ~lanovima Delegacije zajugoisto~nu Evropu Evropskog parlamenta(EP). Prepucavanja i nadgornjavanja izPodgorice, iako neka ~esto miri{u na jefti-ni teatar apsurda, prenijeli su i u Strazburi Brisel. Ostaje pitanje {to se kona~no timeposti`e. Da li se pozicija Crne Gore uo~ima Brisela podi`e ili uru{ava, da li jevlast u Podgorici spremna da se suo~i saizazovima od ~ijeg rje{avanja zavisi evrop-ska budu}nost Crne Gore, ili je ipak, kadase sve sabere i oduzme, jedini cilj vrijedanupotrebe svih mogu}ih sredstava zadr`a-vanje pozicija mo}i? Da li je Podgoricapo~ela da stvara neprijatelje od potencijal-nih prijatelja Crne Gore, i da li je "stavl-janje pod tepih" o~iglednih razornih manacrnogorske svakodnevice put prema~lanstvu u EU. Jednostavnije, dokle se sti`efarbanjem stvarnosti i kuda ide Crna Goraako njena vlast tro{i energiju da ~uva lik idjelo {efa vladaju}e stranke, a ne nakreiranje ambijenta za uspostavljanje redai poretka i istinskih evropskih vrijednosti.Koliko se isplati "sva|ati" se sa jednom odtri najva`nije institucije EU, makar i ako suneke ocjene iz decembarske Rezolucije EPbile preslobodne. Ili se mo`da samo braninacionalno dostojanstvo? No, ponovo osta-je dilema da li je ono srozano zato {to jeve}ina evropskih parlamentaraca glasala zaRezoluciju u kojoj pi{e da istrage o orga-nizovanom kriminalu u Italiji mogu rezul-tirati nalogom za hap{enje. Ako je srozano,da li je to u~inio EP ili sama Crna Gora ~ijije biv{i premijer tokom devedesetihdozvolio sebi da ima kontakte sa ljudimasa potjernica.

Sva ova pitanja su nametnuta nakon{to je iznenada sredinom januara u Pod-goricu doputovao izvjestilac EP za CrnuGoru Marcello Vernola kako bi obavijestiojavnost da }e poku{ati da privoli evropskeposlanike da odbace ranije navode EP omogu}em hap{enju crnogorskih politi~ara

zbog {verca cigareta.Vernola, poslanik Force biv{eg italijan-

skog premijera Silvia Berlusconija, paragraf7 decembarske rezolucije EP o Crnoj Goriu kojem se ovda{nje vlasti pozivaju nasaradnju sa italijanskim pravosu|em i pom-inje "me|unarodni nalog za hap{enje", jenazvao neosnovanim.

Vernola je na konferenciji za novinaresa {efom spoljnopoliti~kog odbora crno-gorskog parlamenta Miodragom Vukovi}emrekao da nema takve potjernice, kao i da jecrnogorsko tu`ila{tvo nudilo pomo} italijan-skim kolegama koji za mafija{ko udru`ivan-je i organizovani kriminal sumnji~e nekolikodr`avljana Crne Gore, me|u kojima i biv{egpremijera i predsjednika DPS-a Mila\ukanovi}a. Najavio je i da }e EP usvojiti"odluku o gre{ci" u svom sljede}emizvje{taju o tome kako Crna Gora primjen-juje Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanjui odbaciti paragraf 7 nakon {to on posla-nicima u Strazburu predstavi dokaze prib-avljene li~nom "istragom".

Istog dana se suo~io i sa tvrdnjama nje-gove {efice i predsjednice Delegacije zajugoisto~nu Evropu Doris Pack i potpredsjed-nikom Hannesom Swobodom koji su istak-li da ne znaju da je Vernola oti{ao u CrnuGoru i da tamo mo`e govoriti samo u svojeime, a ne u ime EP.

"On je na odboru glasao za promijen-jenu rezoluciju (sa paragrafom 7), a potom

je na njega ambasada Crne Gore vr{ila pri-tisak pa je promijenio mi{ljenje. To je nje-gova stvar, ali morate biti ozbiljni. Lobiranjeambasade je legitimno, nemam ni{ta protivtoga, ali on treba da bude ozbiljan", bile surije~i Hannesa Swobode.

Vernola je, nakon {to je kritikovaosvoje kolege Swobodu i Jelka Kacina {to se

mije{aju u unutarcrnogorska politi~ka pitan-ja, uzvratio kako je u Podgoricu do{aozvani~no da bi predstavio Rezoluciju EP(po{to nije mogao do}i u decembru). To istoka`e i njegov doma}in Miodrag Vukovi}.

"Komunikacija je i{la vrlo zvani~no,nije to moja privatna ujdurma", tvrdio jeVukovi}.

Za sada, stvari stoje ovako: Crna Gora`eli u Evropsku uniju. Da bi to i ostvarila,mora pokazati da `eli da se mijenja nabolje i mora ostvariti makar neke vidljiverezultate. Tako|e, Vlada uporno insistira dane `eli da bude tretirana kao dio paketa saostalim zemljama regiona (Srbija, BiH...),ve} da se sve zemlje nagra|uju prema sop-stvenim dostignu}ima, a to zna~i da netreba da ~eka ostale ukoliko ispunjava ele-mentarne uslove za ~lanstvo. Do tog cilja,pod uslovom da istinski reformi{e sistem,mo`e do}i samo ako ima mo}ne prijateljeu evropskim centrima. Da li je to MarcelloVernola?

N. RUDOVI]

DDaa llii ssee ppoozziicciijjaa CCrrnnee GGoorree uu oo~~iimmaa BBrriisseellaa ppooddii`̀ee iillii uurruu{{aavvaa,, ddaallii jjee vvllaasstt uu PPooddggoorriiccii sspprreemmnnaa ddaa ssee ssuuoo~~ii ssaa iizzaazzoovviimmaa oodd ~~iijjeeggrrjjee{{aavvaannjjaa zzaavviissii eevvrrooppsskkaa bbuudduu}}nnoosstt CCrrnnee GGoorree,, iillii jjee iippaakk,, kkaaddaa sseessvvee ssaabbeerree ii oodduuzzmmee,, jjeeddiinnii cciilljj vvrriijjeeddaann uuppoottrreebbee ssvviihh mmoogguu}}iihhssrreeddssttaavvaa zzaaddrr`̀aavvaannjjee ppoozziicciijjaa mmoo}}ii

D A L I C R N O G O R S K A V L A S T S V A \ O M S A E V R O P S K I M P A R L A M E N T A R C I M AU G R O @ A V A P O Z I C I J U C R N E G O R E U B R I S E L U

TTeeaattaarraappssuurrddaa

Marcello Vernola i Miodrag Vukovi}

foto

VIJE

STI

9Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . P o l i t i k a

Efikasno sprovo|enje procesa rati-fikacije novog Reformskog ugovora

EU, napredak u pravcu ispunjavanjaambicioznih energetskih i klimatskihciljeva i stabilizacija regiona zapadnogBalkana kroz perspektivu pristupanjaEU, su na samom vrhu liste prioritetaSlovenije, dr`ave koja je 1. januara2008. godine preuzela {estomjese~novo|stvo nad zajednicom 27 zemalja.

Vlada Republike Slovenije i Evro-pska komisija su se sastale u Brdu kodKranja 8. januara na tradicionalnomsusretu kojim se obilje`ava po~etaksvakog predsjedni{tva EU. Tom pri-likom su razgovarali o klju~nim iza-zovima sa kojima se EU suo~ava uprvoj polovini 2008 godine.

Prema rije~ima slovena~kog pre-mijera Janeza Jan{e, Slovenija }e setokom svog mandata truditi da efikas-no sprovede proces ratifikacije ne-davno potpisanog Lisabonskog ugovorakako bi Sporazum stupio na snagu do9. januara 2009. godine, pred izboreza Evropski parlament. Jan{a je pozvaodr`ave ~lanice da pa`ljivo odaberumetod ratifikacije s obzirom na to daneke od zemalja, uklju~uju}i i Portugalkoji je predao Sloveniji mjesto predsje-davaju}eg 1. januara, jo{ uvijek razma-traju mogu}nost odr`avanja potencijal-no rizi~nih referenduma.

"Evropa je veoma blisko povezana imoramo se uvijek zapitati kako doga|ajiu jednoj zemlji uti~u na druge zemlje",rekao je Jan{a i pozvao vlade da

"...uzmu u obzir {iru sliku, ne samopitanja od va`nosti za njihove zemlje ve}i probleme od zna~aja za ~itavu Evropu".

Slovenija }e tako|e usko sara|ivatisa Evropskom komisijom kako bi zao-kru`ila energetsko-klimatski paket mjera,

uklju~uju}i i detalje o podjeli obavezame|u dr`avama ~lanicama u pogledusmanjenja emisije {tetnih gasova ipove}anje udjela obnovljive energije.

"To }e vjerovatno biti najte`izadatak za Sloveniju kao predsjedava-ju}eg... Pred nama su komplikovani

pregovori koji moraju biti obavljeni urelativno kratkom vremenskom roku -od predstavljanja prijedloga Evropskekomisije 23. januara do sastanka

Evropskog savjeta u martu" rekao jeJan{a.

Slovena~ki premijer je naglasio da}e njegova zemlja raditi na potpunojprimjeni ciljeva za posljednji trogodi{njiperiod evropske Lisabonske strategije

za rast i zapo{ljavanje, ali je upozorioda }e ekonomska situacija unutar EUvjerovatno biti te`a u 2008. godini nou 2007. godini. Ovo je posljedicaproblema na finansijskim tr`i{tima iza-zvanim krizom u Sjedinjenim ame-ri~kim dr`avama prethodnog ljeta.

"Bilo bi nerealno ne pripremiti seza odre|ene probleme s obzirom nasituaciju na finansijskom tr`i{tu, nasituaciju vezanu za rast cijena hrane igoriva, te posljedice koje to ima ponacionalne ekonomije ~lanica EU",rekao je on, dodaju}i da namjerava dase pozabavi pitanjem finansijskih tr`i{tana prolje}nom samitu, kao i "...mjera-ma koje je neophodno usvojiti nakonkrize kako bi se takve situacijesprije~ile u budu}nosti".

U oblasti spoljne politike, bu-du}nost zapadnog Balkana je jedanod prioriteta. Slovenija je ponovilasvoju posve}enost integraciji ovogregiona u EU.

"Moramo prona}i rje{enja koja bistabilizovala region na du`i rok", rekao

je Jan{a.Ministar spoljnih poslova Slovenije

Dimitrij Rupel je izjavio da vjeruje dabi Srbija morala potpisati pretpristupnisporazum {to je prije mogu}e. Evropskakomisija i druge ~lanice EU se,me|utim, protive potpisivanju bilokakvog sporazuma sa Srbijom dokSrbija ne potvrdi punu saradnju saMe|unarodnim tribunalom za ratnezlo~ine u Hagu i ne preda osumnji~eneza ratne zlo~ine, poput Ratka Mladi}a,koga sud tra`i po optu`nici za genocid.

N.R.-V.[.

JJaann{{aa jjee ppoozzvvaaoo ddrr`̀aavvee ~~llaanniiccee ddaa ppaa`̀lljjiivvoo ooddaabbeerruu mmeettoodd rraattii-ffiikkaacciijjee RReeffoorrmmsskkoogg uuggoovvoorraa ss oobbzziirroomm nnaa ttoo ddaa nneekkee oodd zzeemmaalljjaa,,uukklljjuu~~uujjuu}}ii ii PPoorrttuuggaall kkoojjii jjee pprreeddaaoo SSlloovveenniijjii mmjjeessttoo pprreeddssjjeeddaavvaa-jjuu}}eegg 11.. jjaannuuaarraa,, jjoo{{ rraazzmmaattrraajjuu mmoogguu}}nnoosstt ooddrr`̀aavvaannjjaa ppootteenncciijjaall-nnoo rriizzii~~nniihh rreeffeerreenndduummaa

UU oobbllaassttii ssppoolljjnnee ppoolliittiikkee,, bbuudduu}}nnoosstt zzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaa jjee jjeeddaann ooddpprriioorriitteettaa.. SSlloovveenniijjaa jjee ppoonnoovviillaa ssvvoojjuu ppoossvvee}}eennoosstt iinntteeggrraacciijjii oovvooggrreeggiioonnaa uu EEUU

S LO V EN I J A P R E D S T A V I L A " Z AH T J E V AN " P ROGR AM TO KOM S VOG P R ED S J E D A V AN J A E U

BBaallkkaann nnaa vvrrhhuu lliissttee

Ljubljana

10Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

JJeeddnnaa ffoottooggrraaffiijjaaMjesec objave predsjedni~kih

izbora pro{ao je u znaku decidneodluke da kona~no, nadomak~etvrte decenije ovozemaljskog bitka,oku{am sre}u sa sre|ivanjem stana.Obzirom na intimnu, vi{e puta posv-jedo~enu proevropsku orjentaciju(mo`e se re}i da razgovarate sabriselskim fanatikom, huliganom,skinheadsom Partnerstava za mir),naravno da se nijesam upecao naneke dalekoisto~ne stambenevrad`bine tipa feng shui-a.

Ako sam ve} odlu~io da ostatakpodstanarisanja ne provedem kao"balkani{en {vajn", nego naoru`anusisiva~em i soundtrack-om ghost-buters-a krenem u obra~un saduhovima kvaziboemske balkanskepro{losti oli~ene u sama~kom haosujednog blokopeti~kog kvadra, ondasam tom poslu morao pristupiproevropski. Ne{to poput pozitivnekampanje gos'n AAnnddrriijjee MMaannddii}}aa.

Tako nije za ~uditi se {to mi jejednog jutra na blistavim kuhinjskimvratima osvanuo portret IInnggmmaannaaBBeerrggmmaannaa, i to ne samo kao malicrno-bijeli oma` evropskoj kine-matografiji.

Govorim o portretu umjetnika umladosti, kao tridesetogodi{njaka.Pije kafu i nosi beretku, kona~nomladi Bergman, u novinama obi~noprikazan kao vreme{ni vra~. Noviugao gledanja na njega, nekako sepoklopio sa svje`im politi~kimburleskama. Evropski politi~ari unovom svjetlu kakvom ih do sadaniko nije vidio, makar ne oni bez

satelitske antene. Po~elo je prepu-cavanjem strazbur{kih veleposlanikau crnogorskim novinama (kojima se,ina~e, vrlo efikasno ~iste prozori!).Negiraju, miniraju, podcjenjuju eachother. …. Nego, krenimo redom, savisoko teorijskog stanovi{ta.

DDvvaa BBrriisseellaa "Ljudi treba da shvate da posto-

je dva Brisela, jedan administra-tivno-~inovni~ki, bez suptilnog od-nosa prema odre|enoj sredini, kojina nivou rekla-kazala izvora dajejednu metalno hladnu informaciju; a

postoji i Brisel koga ~ine ljudi odkrvi i mesa, ljudi koji komunicirajusa realno{}u na realan na~in. I kadadobijete informaciju iz nekog sekre-tarijata, ona je suvoparna, ona jeoptere}ena, obogaljena nekim~injenicama koje su, eto takoizvu~ene iz nekih konteksta, a kadarazgovarate sa tim ljudima, oni }evam re}i da to tako pi{e - ali da ne

misle tako". Ne, nije JJaaccqquueess DDeerrrriiddaa, to je

nadahnuti solilokvij {efa poslani~kogkluba DPS-a MMiiooddrraaggaa MMii{{kkaaVVuukkoovvii}}aa. Dakle, postoje dvaBrisela, a saradnja sa jednim je lak{ai tje{nja. To se zove (lo)biranje.(Lo)bira{ partnera koji ti vi{e odgo-vara za sopstvene ciljeve. Ima{ dvaposlanika ~ija se prezimena skoro parimuju - HHaannnneessaa SSwwoobboodduu iMMaarrcceellllaa VVeerrnnoolluu. Opozicija biraprvog, vlast bira drugog. Swobodana svom sajtu ima naslovnu stranunezavisnog dnevnika "Vijesti",Vernola neprivatizovane "Pobjede".Polako i{~ezava mit o koherentnojpoliti~koj sili EU. Jedino ostajeneokrnjen kao fikcija predsjedni~kekampanje {to je na pomolu.

Tu ne}e biti dileme ko la`e:Kada Vernola objavi da je do{ao uzvani~nu posjetu, ili DDoorriiss PPaacckk kadatvrdi da je do{ao privatno. Ne}e sepominjati ni blama`a Evropskogparlamenta koji u paragrafu 7 pomi-nje istragu koja je ve} zavr{ena. Nidrskost izvjestioca Vernole koji do|eda to objavi usred Podgorice poslije{est mjeseci, nadahnut kao da je

Pi{e: Brano Mandi}

SSttaarrii BBeerrggmmaann ii nnoovvaa EEvvrrooppaa

IIzzbboorrii zzaassiigguurrnnoo nnee}}ee iimmaattii iissttoorriijjsskkoo ppaakkoovvaannjjee ppooppuutt oonniihh uu SSrrbbiijjii,,aallii }}ee ppoogguurraattii jjeeddaann rreeggiioonnaallnnii pprroocceess:: uukkrruuppnnjjaavvaannjjee ppoolliittii~~kkiihhbbllookkoovvaa ii uu CCrrnnoojj GGoorrii

11Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

otkrio u kojem manastiru sekrije KKaarraadd`̀ii}}. Italijanov nast-up je bio cirkus. Dobio jeulogu neobavije{tenog pajacakoji ma{e papirima. VilaGorica je postala {atra zailuzionisti~ku predstavu. Trikje bio sljede}i: "Re}i }u vamne{to {to ve} znate, ali tolikope~atno, da se vi toga nedosjetite i moju vijest prih-vatite kao novost". Na to seupecalo nekoliko medijame|u kojima i nekoliko onihfinansiranih od novca pore-skih obveznika. Kao nar-avou~enije dolazi sumornaistina - politika se svuda vodipo istim pravilima.

S jedne strane, demisti-fikacija evropske politike je blago-tvoran proces. S druge strane,lokalni politi~ki {erifi bi mogli da gaiskoriste da bagateli{u odluke i poli-ti~ku volju na{ih krunskih partnera.A njihova volja je Rezolucija Evro-pskog parlamenta o Crnoj Gori. Iparagraf 7 u njoj, priznali ga napredsjedni{tvu Demokratske partijesocijalista (DPS) ili ne.

TTrrii ssoommbbrreerroossaaPredsjedni{tvo DPS-a je rije{ilo

da na izbore ide sa starim, dobrim,provjerenim FFiilliippoomm VVuujjaannoovvii}}eemm,kandidatom rasko{nog gubitni~kogpotencijala, {to bi trebalo da radu-je opoziciju - da je ima. Ali, AndrijaMandi}, veliki Srbin i domobran,prije }e da zaboravi sve {to je zadvadeset godina njegovom naroduuradio mrski DPS, no ne}e zabo-raviti {to MMeeddoojjeevvii}}, njegov kolegaiz opozicije, nije ispao od rije~i natemu Ustava. Tako principjelan,kako to samo mogu biti ljudi kojene interesuje vlast i dru{tvenapromjena, Mandi} }e da mobili{esvoje potencijale seoskog hajka~a iokupi}e sve ono pa}eni~ko u CrnojGori {to misli da mu interese mo`ezastupati neki ~ova progla{en za~etni~kog vojvodu. S druge strane,

u~injeno - benigni Vujanovi}ev lik,njegova trodonski zami{ljena pojavai ~e`njiva zblanutost nad svim prl-jav{tinama ovog svijeta, u~ini}e daga sve tetke zemaljskog {araokarakteri{u kao dobrog momka.Izme|u Mandi}a (vatrenog) iVujanovi}a (vodenog), Medojevi}mo`e da bira - ho}e li da izgori ilise utopi. Jadni Medo, ostaje musamo da se sprda u kampanji i sla`esa svim {to njegovi protivnici budugovorili, jer shvatiti Mandi}a kaoopozicionog lidera jednako jesmije{no kao tvrditi da Vujanovi}

predstavlja neku vlast. Retorika Pokreta za promjene

(PzP) do~im ima svoj vijek trajanja iMedojevi} zna da bi izbori moglibiti posljednja {ansa da napustizvanje vje~itog talenta, posebno {tomu je DPS ponudio politi~kidosadnog protivnika, gnjavatoraceremonije i floskula{a bez granica- dodu{e, dosada{njeg predsjednikadr`ave.

Izbori zasigurno ne}e imatiistorijsko pakovanje poput onih uSrbiji, ali }e pogurati jedan regional-

ni proces: ukrupnjavanje poli-ti~kih blokova i u Crnoj Gori.Sve one stranke na ivici cen-zusa koje se nijesu drznule daponude predsjedni~ki prijed-log, izbjegle su {ansu da izm-jere svoj rejting, ali su i pre-pustile svoje glasa~e tu|inskimkampanjama. Sve }e to bitipomalo dosadno bez primaba-lerina ovda{njeg biznisa i poli-tike na bilbordima. Naprotiv,\\uukkaannoovvii}} je izabrao per-verznu ulogu {efa izbornog{taba {to je lukav na~in dabudete prisutni u izborima kaodemijurg iz sjenke. On tra`ipodr{ku svojoj organizacionojumje{nosti i kandidatu koji }ese bespogovorno pridr`avati

njegovih instrukcija kao {efa kam-panje, a onda i {efa partije.

Njegov povratak na premijerskomjesto je ve} objavljen kao `rtvo-vanje na oltaru domovine i to jevijest nad kojom analiti~ari balemnogo vi{e nego nad odabirombudu}eg predsjednika koji treba dapostrojava gardu i prima akreditivediplomatskog predstavnika Ugandena prijestonom nam Cetinju.

Opet se katarza o~ekuje odPrimusa, a politi~ka pozornost nacil-jana na poteze jednog milionerakome novac nije va`an koliko zov

otad`bine. Patriotizam tako dobijanovu dimenziju, zna~i bjekstvo izbiznisa, odricanje od ovozemaljskihblagodeti zarad op{teg boljitka~lanova i simpatizera. DPS prestajeda bude stranka, postaje vox populi,mentalitetska mjera stvarnosti ukojoj nema otpora, svijesti i `urbe.Ho}e li dostojni {ef biti na ~eluizbornog {taba ili Vlade, zar je touop{te nekome bitno?

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

SShhvvaattiittii MMaannddii}}aa kkaaoo ooppoozziicciioonnoogg lliiddeerraa jjeeddnnaakkoo jjee ssmmiijjee{{nnoo kkaaoottvvrrddiittii ddaa VVuujjaannoovvii}} pprreeddssttaavvlljjaa nneekkuu vvllaasstt

12Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . Ekonomi j a

Dodatna liberalizacija izme|utr`i{ta Crne Gore i Evropske

unije na osnovu Privremenog Spo-razuma o trgovini i srodnim pitanji-ma sa EU, kako sada stvari stoje,ne}e uticati na pove}anje konku-rentnosti niti na porast crnogorskogizvoza na tr`i{tu 27 dr`ava.

Jedan od razloga za to je slabadoma}a baza, budu}i da Crna Goraima veoma nisku proizvodnu diverz-ifikaciju {to njenu privredu ~ini ran-jivom i predstavlja joj dugoro~anproblem. Crna Gora izvozi u ve}imkoli~inama svega tri proizvoda i toaluminijum, gvo`|e i ~elik, i sva tri supod velikim uticajem me|unarodnihkretanja.

Oko 70% na{eg izvoza odnosi sena svega tri zemlje - Srbiju (koja nije~lanica EU), Italiju i Ma|arsku, pa jevisoka geografska koncentracija drugikamen spoticanja crnogorskog izvoza.Ve}ina ostalih proizvoda koje CrnaGora izvozi je na suvi{e niskom

nivou da bi predstavljala konkurenci-ju proizvodima iz EU. To bi moglodemotivisati doma}e proizvo|a~e daunaprijede svoj proizvod i postanukonkurentni prvo na doma}em, aonda i na EU tr`i{tu, nakon {to naosnovu Privremenog sporazuma CrnaGora dodatno otvori vrata kvalitetnimproizvodima iz ~lanica Unije.

Primjera radi, u drvnoj industri-ji (koja ima potencijala za izvoz)najva`nije izvozne stavke su prostoobra|eno drvo ili neobra|eno drvo.Ovaj crnogorski izvozni proizvod jeniskog stepena obrade, niske dodatevrijednosti i ~esto je zasnovan na

nedovoljno produktivnom kori{}enjupostoje}ih prirodnih resursa. U tomsmislu, izvoz Crne Gore podsje}a naizvoz karakteristi~an za zemlje "tre}egsvijeta".

Samo stupanje na snaguPrivremenog sporazuma ne}e mnogouticati na rast izvozne konkurentnos-ti, ukoliko Crna Gora u bliskoj bu-du}nosti ne promijeni svoju izvoznustrategiju. Ona preduze}a koja sudosad ispunjavala odgovaraju}e stan-darde, mogla su i do sada izvoziti naEU tr`i{te na osnovu Autonomnihtrgovinskih mjera koje je Brisel usvo-jio jo{ 2000. godine, ali je pitanjekako }e se pona{ati oni proizvo|a~i

koji to do sada nijesu uradili, kada sepo~nu suo~avati sa evropskim neo-carinjenim proizvodom.

Tokom posljednjih godina, evi-dentna je ve}a stopa rasta uvozaroba od stope rasta izvoza CrneGore, {to rezultira porastom ner-avnote`e njenog spoljnotrgovinskogbilansa. Istina je da nam spoljnotr-govinska razmjena posljednjih desetgodina bilje`i negativan saldo, aglavni uzroci su prvenstveno biliposljedice tri klju~na faktora - raspadSFRJ, rat u okru`enju i sankcijeme|unarodne zajednice, tj. drasti~neredukcije ekonomskih veza sa inos-transtvom. U ovom trenutku, suo-~avamo se sa problemima nedo-voljne osposobljenosti doma}eekonomije da se nosi sa konkurenti-ma na me|unarodnom tr`i{tu kao isa preusmjeravanjem investicija naoblast usluga. Niska konkurentnostdoma}e privrede, odnosno nedovol-jan kvalitet, cjenovna nekonkurent-nost, izostanak standarda kvaliteta,rast kupovne mo}i stanovni{tva iusmjeravanje doma}ih kapaciteta saproizvodnih djelatnosti na oblastusluga, glavni su razlozi sve ve}eguvoza roba u Crnu Goru.

Dodatno pora`avaju}i podatak jeda ~ak 2/3 crnogorskog uvoza ~iniuvoz prehrambenih proizvoda i pi}a,iako postoji potencijal da sedoma}om proizvodnjom smanji ovajprocenat.

Za sada, nemamo dovoljno kva-litetne proizvode, nijesmo cjenovno

S T R A N E D I R E K T N E I N V E S T I C I J E U F U N K C I J I S M A N J E N J A S P O L J N O T R G O V I N S K O GD E F I C I T A

Ako privredu ne u~inimokonkurentnom, ne}e bitikoristi od Sporazuma sa EU

PPrriimmjjeerraa rraaddii,, uu ddrrvvnnoojj iinndduussttrriijjii ((kkoojjaa iimmaa ppootteenncciijjaallaa zzaa iizzvvoozz))nnaajjvvaa`̀nniijjee iizzvvoozznnee ssttaavvkkee ssuu pprroossttoo oobbrraa||eennoo ddrrvvoo iillii nneeoobbrraa||eennooddrrvvoo.. UU ttoomm ssmmiisslluu,, iizzvvoozz CCrrnnee GGoorree ppooddssjjee}}aa nnaa iizzvvoozz kkaarraakktteerr-iissttii~~aann zzaa zzeemmlljjee ""ttrree}}eegg ssvviijjeettaa""

Pi{e: dr Jelena @ugi}

13Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . Ekonomi j a

konkurentni, nemamo potrebnestandarde kvaliteta koje zahtijevatr`i{te EU i, {to je mo`da najve}iproblem, nemamo dovoljno potre-bnog znanja. Na{a preduze}a sigurnoimaju proizvode koje mo`emoponuditi tr`i{tu EU, ali prethodnomoraju ispuniti niz uslova koje ovotr`i{te od njih tra`i.

Za smanjenje spoljnotrgovinskogdeficita i pove}anje kvaliteta proizvo-da, klju~nu ulogu mogle bi odigratistrane direktne investicije koje ulazeu Crnu Goru.

Strane direktne investicije ima}eefekta i ekonomske opravdanostisamo ako vremenom pove}aju obimspoljnotrgovinske razmjene, izvoznukonkurentnost zemlje, stopu zapo-{ljenosti, a smanje deficit teku}egra~una i spoljnotrgovinski deficit.

Me|utim, Crna Gora je svo-jevrsni ekonomski fenomen - {to suimpozantnije brojke o iznosimastranih direktnih investicija (FDI), tonam spoljnotrgovinski deficit rapidnoraste (umjesto da se postepenosmanjuje!).

Tako su, prema podacima Age-

ncije za promociju stranih investicija(MIPA), strane direktne investicije u2007. godini iznosile oko 650 mili-ona eura. Po prilivu direktnih stranihinvesticija, po glavi stanovnika i nji-hovom udjelu u dru{tvenom brutoproizvodu, i u 2007. godini smo bilina prvom mjestu u Evropi.

Sa druge strane, spoljnotrgovins-ki deficit je u prvih devet mjeseci2007. godine iznosio oko milijardu

eura, odnosno polovinu projekto-vanog GDP-a (2,004 milijarde) i bionajve}i u Evropi.

Kada je rije~ o stranim direktniminvesticijama, klju~no pitanje glasi -koliko su one efikasno iskori{}ene ikoliki je njihov doprinos ekonom-skom razvoju Crne Gore?

Stranci naj~e{}e ula`u u kupov-inu crnogorskih nekretnina {to(prema podacima Centralne bankeCrne Gore) iznosi 57% ukupnogpriliva stranih direktnih investicija.Praksa je pokazala da strancima kojinaj~e{}e kupuju |edovinu poCrnogorskom primorju, kupljenozemlji{te ne slu`i da pokrenuproizvodnju ili uvedu noveproizvode, ve} u privatne svrhe.Tako|e, ni na{im ljudima koji sustrancima prodali nekretnine zavisoke svote novca, on ne slu`i dapokrenu proizvodnju, ve} im slu`i zali~nu potro{nju. To najbolje pokazujeda direktne strane investicije, kojepredstavljaju razvojnu {ansu crnogo-rskih kompanija i najbolji putdugoro~nog pove}anja proizvodnje,zapo{ljenosti i `ivotnog standarda,nijesu dovoljno iskori{}ene.

Zemlja kojoj strani kapital neslu`i da proizvede robu koja }e bitikonkurentna prvo na doma}em aonda i na me|unarodnom tr`i{tu,mora biti uvozno zavisna i izvoznonekonkurentna.

Ukoliko u dogledno vrijeme nenapravi ozbiljnu strategiju privla~enjastranih direktnih investicija i ne stvoripovoljan ambijent za stimulisanjena{ih ljudi za proizvodne djelatnosti({to bi zajedno dovelo do otvaranjanovih radnih mjesta, pove}anjakonkurentnosti doma}ih proizvoda ismanjenja spoljnotrgovinskog defici-ta), Crna Gora bi mogla do}i usituaciju da ne osjeti prednosti kojesa sobom nosi primjena Privremenogsporazuma.

AAuuttoorrkkaa jjee pprrooffeessoorrkkaa nnaa FFaakkuu-lltteettuu zzaa ppoosslloovvnnee ssttuuddiijjee ""MMoonntteennee-ggrroo bbuussiinneessss sscchhooooll"" uu PPooddggoorriiccii

Crnogorska preduze}a moraju po~eti ozbiljno razmi{ljati o intenzivnijojtrgovinskoj razmjeni sa zemljama EU. Da bi imali konkurentan izvoz, treba

da se usko specijalizuju i stvore doma}u bazu za onu grupu proizvoda koji bimogli biti interesantni tr`i{tu EU. Pored postoje}e izvozne ponude, poljoprivred-ni proizvodi karakteristi~ni za region (kao {to su vino, pivo, `estoka alkoholnapi}a, sir, pr{ut i voda) mogu imati zna~ajnije u~e{}e u budu}oj izvoznoj ponu-di na EU tr`i{te. To mora biti pra}eno pove}anjem kvaliteta proizvoda i planaproizvodnje za ova tr`i{ta koji bi pratio i odre|eni sistem kvaliteta neophodanza ulazak na tr`i{te EU. U budu}em periodu, Crna Gora treba da uzme u obziri mogu}nosti ekspanzije u proizvodnji ribe i morskih plodova. Ta proizvodnja jeu ovom trenutku mala, ali ima potencijala za dalji razvoj.

Pri tome se ne treba zavaravati da Crna Gora ima kapaciteta proizvoditi uonim koli~inama koje bi postale roba {iroke potro{nje na me|unarodnom tr`i{tu.Akcenat treba prvo staviti na one konkurentne proizvode koji }e podmiritinedostatke na doma}em tr`i{tu, a usko specijalizovane robe izvoziti na tr`i{te EU.

TTTTRRRREEEEBBBBAAAA DDDDAAAA IIIIZZZZVVVVOOOOZZZZIIIIMMMMOOOO HHHHRRRRAAAANNNNUUUU,,,,AAAALLLLKKKKOOOOHHHHOOOOLLLLNNNNAAAA PPPPIIII]]]]AAAA IIII VVVVOOOODDDDUUUU

DDooddaattnnoo ppoorraa`̀aavvaajjuu}}ii ppooddaattaakk jjee ddaa ~~aakk 22//33 ccrrnnooggoorrsskkoogg uuvvoozzaa~~iinnii uuvvoozz pprreehhrraammbbeenniihh pprrooiizzvvooddaa ii ppii}}aa,, iiaakkoo ppoossttoojjii ppootteenncciijjaallddaa ssee ddoommaa}}oomm pprrooiizzvvooddnnjjoomm ssmmaannjjii oovvaajj pprroocceennaatt

14Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . I s t r a ` i v an j a

Podr{ka ~lanstvu u EU je rekordnovisoka u odnosu na posljednju

deceniju, pokazao je najnoviji Euro-barometar, istra`ivanje javnog mnjenjakoje je sprovela Evropska komisija od22. septembra do 3. novembra 2007.

Eurobarometar je utvrdio da 58%evropskih gra|ana (procenat vi{e negopo~etkom 2007.) podr`ava ~lanstvonjihove zemlje u EU. Isti procenat(58%, -1) ispitanih vjeruje da sve usvemu njihova zemlja ima koristi od~lanstva u EU.

EU u`iva najve}u podr{ku uLuksemburgu (82%), Holandiji (79%),

Belgiji i Irskoj (74%). Procenat onih koji podr`avaju

~lanstvo u EU je znatno vi{i u svimdr`avama ~lanicama od broja ispitanikakoji smatraju da je ~lanstvo lo{a stvar.Najve}i broj "opozicionara" zabilje`en uonim ~lanicama u kojima tradicionalnopostoji sumnji~avost prema EU:Ujedinjenom Kraljevstvu (28%), Austriji(26%) i Finskoj (21%). Podr{ka pristu-panju EU je na veoma visokom nivou uMakedoniji (76% ispitanika ima poziti-van stav prema budu}em ~lanstvu), dokje taj procenat znatno ni`i u Turskoj(49%) i Hrvatskoj (35%).

Rezultati su uglavnom sli~ni onimakoji su dobijeni prilikom istra`ivanja uprvoj, polovini 2007, a promjene ustavovima pojedinih dr`ava ~lanica suneznatne. Izuzetak su Gr~ka, Lukse-mburg i Francuska gdje je podr{ka EUporasla za 7-8% u prethodnih nekolikomjeseci. Napredak je zabilje`en i uHrvatskoj gdje je podr{ka ~lanstvu uEU porasla za 6% u odnosu na prol-je}e 2007.

Dvije tre}ine ispitanika (58%) vjeru-je da je ~lanstvo u EU korisno za nji-hovu zemlju, dok 29% smatra da njiho-va zemlja nema nikakve koristi od~lanstva.

Entuzijazam je najve}i u Irskoj gdje87% gra|ana vjeruje da njihova zemljaima koristi od ~lanstva, a njihovomi{ljenje dijeli i 83% Poljaka, 81%Litvanaca i 80% Estonaca i Grka. Nadrugoj strani su Ujedinjeno kraljevstvo iKipar, gdje samo 37% ispitanika vjerujeda njihova zemlja ima koristi od ~lanst-va u EU.

[to se ti~e zemalja kandidata,

ve}ina ispitanika u Hrvatskoj (47%)vjeruje da }e ~lanstvo u EU donijetiprednosti, dok je taj broj u Turskoj 51%,{to je znatno manje od rezultata koji jezabilje`en u prvom dijelu godine - 62%.

Generalno posmatrano, Eurobaro-metar je pokazao da je povjerenje u EUna prili~no visokom nivou, posebno upore|enju sa nacionalnim institucijama.Povjerenje u EU ima 48% ispitanika, dok36% smatra da supranacionalne institu-cije ne zaslu`uju povjerenje. Sa drugestrane, 59% ispitanika tvrdi da nemapovjerenja u nacionalne vlade, dok 56%ne vjeruje parlamentu.

EU u`iva povjerenje gra|ana uve}ini dr`ava ~lanica. Izuzetak suUjedinjeno Kraljevstvo, gdje 53% nemapovjerenja u EU, kao i Njema~ka, [ved-ska i Finska, gdje EU u`iva povjerenjeoko 40% gra|ana (a ve}i procenat jesumnji~av).

U Turskoj, kao i u Hrvatskoj, manjiprocenat ispitanih vjeruje EU (25% i32%), dok oko 60% nema povjerenja. UHrvatskoj je povjerenje u nacionalneinstitucije na jednako niskom nivou(20%), dok je broj onih koji vjerujunacionalnim institucijama u Turskojznatno ve}i: 64% ima povjerenja uvladu, 63% u parlament.

EEUU uu`̀iivvaa nnaajjvvee}}uu ppooddrr{{kkuu uu LLuukksseemmbbuurrgguu ((8822%%)),, HHoollaannddiijjii ((7799%%)),,BBeellggiijjii ii IIrrsskkoojj ((7744%%)),, ddookk jjee nnaajjvvee}}ii bbrroojj ""ooppoozziicciioonnaarraa"" zzaabbiilljjee`̀eenn uuoonniimm ~~llaanniiccaammaa uu kkoojjiimmaa ttrraaddiicciioonnaallnnoo ppoossttoojjii ssuummnnjjii~~aavvoosstt pprreemmaaEEUU:: UUjjeeddiinnjjeennoomm KKrraalljjeevvssttvvuu ((2288%%)),, AAuussttrriijjii ((2266%%)) ii FFiinnsskkoojj ((2211%%))

R E Z U L T A T I N A J N O V I J E G E U R O B A R O M E T R A , I S T R A @ I V A N J A J A V N O G M N J E N J AK O J E J E S P R O V E L A E V R O P S K A K O M I S I J A

Dvije tre}ine gra|ana EU vjerujeda je ~lanstvo u Uniji korisno

Preko 2/3 evropskih gra|ana vjeruje da }e naredna godina u pogleduekonomske situacije biti makar ista (44%) ako ne i bolja (24%) od 2007,

dok oko 1/4 vjeruje da }e se stanje pogor{ati.Sve u svemu, ekonomska o~ekivanja su na pribli`no istom nivou kao i u

prolje}e prethodne godine i samim tim znatno iznad rezultata zabilje`enih ujesen 2006. kada je 20% gra|ana o~ekivalo da }e se ekonomsko stanjepopraviti, dok je 30% vjerovalo da }e situacija biti bolja.

Indeks ekonomskog optimizma je najvi{i u Rumuniji (+18%), zatim u Malti(+15%), Austriji i Poljskoj (14%). Najo~igledniji negativan trend je zabilje`en naKipru (-44%) Ma|arskoj (-40%), i ne{to manje u ~e{koj i Portugaliji (-23%).

U pore|enju sa prethodnim istra`ivanjem koje je realizovano u prolje}e2007, indeks ekonomskog optimizma bilje`i veliki pad u Holandiji (-34%,trenutno -5%), kao i u Litvaniji (-24%, +2%) i Estoniji (-21%, trenutno -3%).

Porast povjerenja u ekonomiju, u pore|enju sa pesimizmom primjetnim uprolje}e 2007, zapa`en je u Luksemburgu (sa -25% na -4%), Gr~koj (sa -36%na -17%) i Hrvatskoj (-18% na -1%).

PPEESSIIMMIIZZAAMM NNAA KKIIPPRRUU

15Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . I s t r a ` i v an j a

Samo je u Makedonijipovjerenje u EU veomaizra`eno (63%) i gotovodvostruko ve}e od pov-jerenja u nacionalnu vladu(36%) i parlament (23%).

Gra|ani Rumunije, Bel-gije i Slovenije imaju znatnopovjerenje u institucije EU(preko 65%), a sli~no je i uEstoniji gdje isti broj gra|ana(67%) ima povjerenja u EU ivladu. Razlika je naju-pe~atljivija u Poljskoj gdje62% ima povjerenja u EU,dok vlada u`iva povjerenjesamo 17% a parlament 10% gra|ana.

Po Eurobarometru, 48% evropskihgra|ana smatra da je njihova na-cionalna ekonomija u dobrom stanju(pad od 4% u odnosu na prolje}e2007.). Procenat ispitanih koji smatra-ju da }e se ekonomska situacija u nji-hovoj zemlji popraviti u narednih 12mjeseci je od prolje}a opao za 4% (na24%), dok je procenat onih koji vjeru-ju da }e situacija ostati ista porastaona 44% (+6).

Samo 30% vjeruje da }e se njihov`ivot uop{te popraviti tokom naredne

godine (-7%), {to je najni`i postotak od1995.

Vjeruje se da je tako nizak nivorezultat razvoja tokom prethodnog dijela

godine (kada su rezultati bili rekordnovisoki), a ne nekog posebnog nezado-voljstva trenutnom situacijom.

U isto vrijeme, primije}ena je za-

brinutost zbog rasta cijena(28%, +8), iako se za-brinutost zbog nezapo{lje-nosti smanjuje (27%, -7).

[to se ti~e institucijaEU, 55% (-1) izra`ava pov-jerenje u Evropski parla-ment i 50% (-2) ima pov-jerenja u Komisiju. Uprkosblagom padu povjerenja,rezultati su i dalje iznadzabilje`enih tokom 2006.

Izuzetak od pozitivnogtrenda je povjerenje u EUuop{te, koje je opalo za 9%na 48% ispitanika.

U kontekstu sli~nih rezultata uodnosu na nacionalne vlade i parla-mente, ~ini se da je takav razvoj vi{eposljedica povjerenja gra|ana u institu-

cije uop{te, nego u EU posebno.Samo mali broj ispitanika vjeruje da

}e se njihov `ivotni standard pogor{ati,iako je pad optimizma najupe~atljiviju uodnosu na ranije istra`ivanje (prvimjeseci 2007.)

Najve}i broj ispitanika smatra dane}e biti znatnijih promjena `ivotnogstandarda u narednih 12 mjeseci: 54%gra|ana Evrope vjeruje da }e kvalitetnjihovog `ivota ostati isti, 30% o~ekujeda }e uslovi `ivota popraviti, dok 13%smatra da }e biti gori.

Najvi{e optimizma zabilje`eno je u[vedskoj (+38%) i Danskoj (+33).[panija, Irska (+29) kao i Rumunija(+28) imaju indeks optimizma za preko10% vi{i od evropskog prosjeka.Negativni rezultati indeksa li~nog opti-mizma zabilje`eni su samo u tri dr`avei to u Ma|arskoj (-22), ^e{koj (-5) iPortugaliji (-1).

Pad indeksa optimizma je primjetanu gotovo svim zemljama u odnosu naprolje}e 2007. Najve}i pad je zabilje`enu Litvaniji (-22, na samo 13%), Sloveniji(sa 27% na 6%), Letoniji (sa 40% na21%) i Kipru (sa 22% na 4%). Mla|iispitanici gledaju sa vi{e optimizma nabudu}nost nego njihovi stariji sugra|ani.

V.[. - N.R.

[[ttoo ssee ttii~~ee zzeemmaalljjaa kkaannddiiddaattaa,, vvee}}iinnaa iissppiittaanniikkaa uu HHrrvvaattsskkoojj ((4477%%))vvjjeerruujjee ddaa }}ee ~~llaannssttvvoo uu EEUU ddoonniijjeettii pprreeddnnoossttii,, ddookk jjee ttaajj bbrroojj uuTTuurrsskkoojj 5511%%,, {{ttoo jjee zznnaattnnoo mmaannjjee oodd rreezzuullttaattaa kkoojjii jjee zzaabbiilljjee`̀eenn uupprrvvoomm ddiijjeelluu ggooddiinnee - 6622%%

Briga zbog inflacije nastavlja da raste, dok je zabrinutost zbog nezapo{ljenos-ti u opadanju. Ve}ina evropskih gra|ana vjeruje da }e stopa zapo{ljenosti

ostati otprilike ista (43%), dok jednak broj ispitanika smatra da }e situacija natom polju biti bolja - ili gora (26%, -25%).

Najvi{e optimizma u pogledu zapo{ljenosti je zabilje`eno u Litvaniji(+35%), zatim u Poljskoj (+26%), {vedskoj (+23%) i Holandiji (+20%). Nasamom dnu indeksa su Ma|arska (-44%) i Kipar (-33%), kao i Portugalija (-27%) i Irska (-23%).

Od ispitanika je tra`eno da navedu dva najva`nija problema sa kojima senjihova zemlja trenutno suo~ava. Rezultati su uglavnom sli~ni onima iz prolje}a2007, uz nekoliko izuzetaka: problem inflacije dobija na zna~aju uz porastcijena kao najve}i problem {to isti~u 26% ispitanika.

Osim ekonomskih pitanja, primjetna je i zabrinutost zbog kriminala, a 24%ispitanika to navodi kao glavni problem. Razlika izme|u rezultata u eurozoni iostalim ~lanicama EU je zanemarljiva. Izuzetak je problem nezapo{ljenosti (kojiisti~e 32% ispitanika, dok je evropski prosjek 27%) i zdravstvo (koje je prob-lemati~no za samo 14% ispitanika u Eurozoni, u pore|enju sa prosjekom od 21%).

U pore|enju sa ostalim ~lanicama EU, istaknut je pad brige zbognezapo{ljenosti u [vedskoj i Finskoj (sa 53% na 20% i sa 37% na 19%), dok jegotovo polovina ispitanika u Poljskoj zabrinuta zbog stanja u zdravstvu (49%). UFrancuskoj su gra|ani manje preokupirani nezapo{ljeno{}u (pad sa 52% na 38%),ali zato sve vi{e njih isti~e probleme u sistemu penzijskog osiguranja (20%).

LLIITTVVAANNCCII II PPOOLLJJAACCII OO^̂EEKKUUJJUUJJOO[[ VVEE]]UU ZZAAPPOO[[LLJJEENNOOSSTT

16Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . P og l e d i

Prili~no je jasno da stanje u pojedin-im sektorima nije u skladu sa prin-

cipima odr`ivog razvoja. Tako|e, i da, ipored svih najvi{ih dokumenata ipoliti~kih odluka, jo{ ne postoji kriti~namasa u javnosti o ozbiljnosti i va`nostiovog pitanja. Zato predstoji ozbiljannapor da se to promijeni, jer vremenanema na pretek. Naprotiv, ocijenio jeLLjjuubbii{{aa PPeerroovvii}}, direktor Vladine kance-larije za odr`ivi razvoj.

Perovi} je za Evropski puls kazao dakoncept odr`ivog razvoja predstavljaveoma va`an aspekt evropske integracijeCrne Gore i jedan od su{tinskih uslovanjenog uspje{nog razvoja.

"Crna Gora je jo{ 1991. godinedonijela odluku da bude ekolo{kadr`ava. Tada je mo`da bilo vi{emogu}nosti i prostora za izbor. Me|utim,tajming je bio o~igledno lo{. Dobro je daje posljednjih godina Crna Gora smoglasnage da ponovo obnovi, osna`i i vratina svjetlo dana ovu ideju u okviru {iregprincipa odr`ivog razvoja", naglasio jePerovi}.

On je rekao da Crna Gora realnoima sve argumente za ovakvu vrsturazvoja, "pa je, prema tome, konceptodr`ivog razvoja superiorno rje{enje zabudu}nost Crne Gore".

"Ako se ovako bude razvijala, CrnaGora mo`e dati i svoj mali, ali zna~ajan,

doprinos globalnom rje{avanju pitanjaodr`ivog razvoja, ~ijih principanepo{tovanje pokazuje ve} zabrinjava-ju}e fenomene. S obzirom da su temeodr`ivog razvoja prioriteti za EU, CrnaGora ovdje ima veliku mogu}nost dadobije podr{ku za svoje pravilne izbore,kao i da stekne odre|enu individualnosti konkurentnu prednost u daljem proce-su integracije. Pri tome, Crna Gora imauslove da bude nosilac regionalnog pris-tupa zato {to ve} ima neke elemente

koji joj daju pravo na to: ima Strategijuodr`ivog razvoja, kao i Savjet za odr`ivirazvoj", smatra Perovi}.

On, me|utim, isti~e da "i poredovako utvr|enog izbora, aktuelni trend'na terenu' nije dobar, na {ta ukazuje idokumenat Drugi pregled stanja `ivotnesredine UN Ekonomske Komisije zaEvropu, koji je usvojen od strane Vladei nedavno predstavljen javnosti".

"On govori i o problemu odnosapostavljenih ciljeva i njihovog spro-vo|enja, izme|u ostalog i stavom da 'uCrnoj Gori postoji veliki broj strategija,

ali na`alost nedostaje njihova imple-mentacija'. Tako|e, veoma je indikativanbio i zastoj u radu Kancelarije, odnosno~itavog sistema za odr`ivi razvoj unajve}em dijelu 2007. godine", ka`ePerovi}.

Kancelarija za odr`ivi razvoj formi-rana je oktobra 2005. godine sa osnovn-im ciljevima da doprinese nagla{enijemopredeljenju Crne Gore kao ekolo{kedr`ave prema na~elima odr`ivog razvo-ja; da u funkciji Sekretarijata Nacio-

nalnog Savjeta za odr`ivi razvoj koordi-nara saradnju svih aktera - vladinihorganizacija, nau~nih institucija, lokalneuprave, nevladinog i poslovnog sektora, ida podstakne me|unarodnu saradnju uoblasti odr`ivog razvoja.

"Danas je prioritet Kancelarije refor-ma Savjeta i ~itavog sistema odr`ivograzvoja, koji sam mora da bude odr`iv iefikasan da bi mogao da se nosi saovako ozbiljnim zadacima i temama.Naime, sjednice Savjeta odr`ane pro{legodine na kojima su razmatrane va`neteme Strategije energetike i Prostornogplana pokazale su jasne konstrukcionegre{ke u ovom sistemu. Mi iskrenovjerujemo da }e polemika i varnice kojesu proistekle u odnosima Vlade ime|unarodnih organizacija i doma}ihNVO doprinijeti da iz toga iza|ekvalitetniji i harmoni~niji odnos. Ve} nekiprvi ovogodi{nji znaci ukazuju na to",nagla{ava Perovi}.

On napominje da je Kancelarijauspostavila dobru po~etnu saradnju saEvropskom komisijom (EK) i da veomauva`ava stru~nu, materijalnu i politi~kupodr{ku koju EK pru`a konceptuodr`ivog razvoja.

"U tom kontekstu smatramo veomarelevantnim stavove EK koji se odnosena razvoj sektora obnovljive energije, tepove}anje efikasnosti energetskepotro{nje. Imaju}i u vidu globalni karak-ter tema odr`ivog razvoja kao i jasneintegrativne ciljeve Crne Gore, sljede}ihmjeseci jedna od va`nih tema Kan-celarije bi}e uspostavljanje kontakata sanovim i ja~anje saradnje sa postoje}impartnerima iz oblasti odr`ivog razvoja",najavljuje Perovi}.

On isti~e da Crnu Goru na putodr`ivog razvoja obavezuje Ustav, aliprije svega i odgovornost i prema sa-da{njoj i prema budu}im generacijama.

"Osnovni princip sadr`an u temelji-ma koncepta i filozofije odr`ivog razvo-ja je 'ovu planetu smo pozajmili odna{ih potomaka'", ka`e Perovi}.

NN..RR..

MMii iisskkrreennoo vvjjeerruujjeemmoo ddaa }}ee ppoolleemmiikkaa ii vvaarrnniiccee kkoojjee ssuu pprrooiisstteekkllee uuooddnnoossiimmaa VVllaaddee ii mmee||uunnaarrooddnniihh oorrggaanniizzaacciijjaa ii ddoommaa}}iihh NNVVOOddoopprriinniijjeettii ddaa iizz ttooggaa iizzaa||ee kkvvaalliitteettnniijjii ii hhaarrmmoonnii~~nniijjii ooddnnooss.. VVee}}nneekkii pprrvvii oovvooggooddii{{nnjjii zznnaaccii uukkaazzuujjuu nnaa ttoo

L J U B I [ A P E ROV I ] , D I R E K TO R K ANC E L A R I J E Z A ODR @ I V I R A Z VO J V L AD E C RN E GOR E

IImmaammoo ssttrraatteeggiijjuu,, aallii nneemmaammoo kkrriittii~~nnuu mmaassuu

Ljubi{a Perovi}fo

to V

IJEST

I

17Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . I z mog ug l a

Za{to `elim da budemgra|anka Ev rope?

Slo`i}emo se da se region zapadnogBalkana, makar i kao crna rupa, ipak

smatra dijelom Evrope. Stoga, pitanje biprije moglo glasiti "Za{to `elim dabudem gra|anka EU?" Mislim da seodgovor na ovo pitanje, izme|u ostalog,mo`e svesti na jedan notoran zahtjev:`elim da budem gra|anka EU zato {tone `elim da najobi~nije stvari smatrampodvizima. Zato {to to vrije|a mojuinteligenciju i moje dostojanstvo. Do-zvolite da to ukratko ilustrujem is-kustvom koje sam neko vrijeme, usvakom slu~aju dok su me dr`ali bijes ifrustracija, bila sklona da okarakteri{emkao podvi`ni~ko.

Kada sam, prije otprilike mjesecdana, kona~no odlu~ila da upi{em vo-`nju, nisam ni sanjala da se upu{tam ujednu veliku i iznena|uju}u avanturu.Valja iskoristiti svaki po~etak, rekoh sebiobrev{i se u novom gradu i odlu~ih danau~im da vozim prije tridesete.

Na dugo o~ekivani po~etak prvog~asa ~ekali smo petnaestak minuta ispredzgrade u ~ijem podrumu bi trebalo dasteknemo prva saznanja iz te magi~nevje{tine, u koju }emo, nakon kratkog iintenzivnog teorijskog dijela, kona~no bitiinicirani. Palo mi je na pamet da je maloneozbiljno da predava~ kasni ve} na prvi~as i da bi bi bilo korektno da nas pusteda u|emo u u~ionicu umjesto {to kis-nemo i mrznemo se ispred {kole. Ubrzoodagnah tu zajedljivu misao nastoje}i dase odr`im u dobroj vjeri i raspolo`enju.Da li je ba{ neophodno da pose`em zasuperiornim mo}ima autogenog treninga

hine}i neku od grani~nih situacija pre`i-vljavanja u ekstremnim uslovima, nisamse pitala u po~etku.

Ne}u pretjerati ako ka`em da samimala uistinu velike probleme sa koncen-tracijom na ~asovima (od kojih nijedannije po~eo na vrijeme) zbog na~ina nakoji je nastavnik nastojao da zadobijena{u pa`nju i naklonost, a koji se ukratkosvodio na intenzivni kurs mizoginije upraksi i konstrukciju rodnih stereotipa kojikrase svakog pravog voza~a, da ne ka`em{ofer~inu.

Iako u testovima nijesmo nailazili napitanja za ~ije bi nam rje{avanje bilineophodni ovi kromanjonski stilovimi{ljenja i djelovanja, nijedan ~as nijemogao pro}i bez nekog od primjera`enske voza~ke virtuoznosti ili pore|enjasaobra}ajnih znakova, prevoznih sredsta-va ili situacija sa ljep{im i utoliko sim-pati~no nesposobnijim polom. Ne moguda odolim a da sa vama ne podijelimneke od istinskih bisera mudrosti poku-pljenih sa {tampanih upalja~a i {olja zakafu koje smo imali prilike da ~ujemo na

ovim "~asovima teorije. @ele}i da nam pribli`i istinsko

zna~enje "pune linije", nastavnik to ~ini upjesni~kom zanosu porede}i je sa `e-nom: "Puna linija je kao `ena, mo`e{pored nje, mo`e{ oko nje, ali ne mo`e{po njoj." U namjeri da objasni su{tinuradnje zvane "propu{tanje", on je, krozplavi~asti oblak dima nehajno pu{tenogkroz nos, naziva "tipi~no `enskom", kakou vo`nji, tako i u `ivotu. Moj li~ni favoritje antologijsko pore|enje `ene i polu-prikolice: "Poluprikolica je kao `ena, falijoj prednja osovina, pa se ~itav `ivot{lepa na ne~ijim le|ima." Tu je i elabo-racija tzv. "krute veze" koju besjednik

oslikava kroz odnos sa svojom suprugomu tihim ve~erima, itd, itd...

Kako sam vremenom, na svojeveliko iznena|enje, po~ela da nalazimneko perverzno zadovoljstvo u prikupl-janju tih sentenci, skoro da sam za`alilakada sam bila prinu|ena da prekinemsaradnju sa ovom renomiranom auto{kolom. Odluka da tra`im "povra}ajupla}enih sredstava" bila je motivisanaprevashodno ~injenicom da smo dvaputa za redom, po najgorem vremenu ive}inom potpuno mokri, preko pola sata~ekali nastavnika koji se na kraju ne bipojavio. "Povra}aj upla}enih sredstava" seispostavio kao najblistaviji momenat na{etu`ne saradnje jer je, uprkos prekornimpogledima, priglupim i poluprijete}imopaskama, novac ipak mirno "legao" namoj ra~un. Osje}aj trijumfa koji me tadapreplavio vjerovatno bi se mogaouporediti sa nekim ozbiljnijim dosti-gnu}ima u pravcu ostvarivanja osnovnihljudskih prava. To me je, uz pomenuti `alzbog uskra}enosti za neprebacive dometebalkanoidnih mentalnih konstrukcija, na

kraju i ozbiljno deprimiralo. Da se razumijemo, ne gajim

budalaste nade da EU posjeduje nekevol{ebne mo}i koje bi nas kao ~arobnim{tapi}em potakle da preko no}i promi-jenimo svoje obrasce pona{anja i stvo-rimo manire ulju|enog opho|enja koji bitrebalo da se podrazumijevaju. No,unaprijed se radujem mu~nom i bolnomprocesu "harmonizacije" koji nam pred-stoji na putu ka EU, u svakom pogledu ina svakom polju.

AAuuttoorrkkaa jjee ppoollaazznniiccaa VVII ggeenneerraacciijjee[[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa.. ZZaappoo{{lljjeennaa jjeeuu CCGGOO-uu kkaaoo ssaarraaddnniiccaa nnaa pprrooggrraammiimmaa

Pi{e: Paula Petri~evi}

DDaa ssee rraazzuummiijjeemmoo,, nnee ggaajjiimm bbuuddaallaassttee nnaaddee ddaa EEUU ppoossjjeedduujjee nneekkeevvooll{{eebbnnee mmoo}}ii kkoojjee bbii nnaass kkaaoo ~~aarroobbnniimm {{ttaappii}}eemm ppoottaakkllee ddaa pprreekkoonnoo}}ii pprroommiijjeenniimmoo ssvvoojjee oobbrraassccee ppoonnaa{{aannjjaa ii ssttvvoorriimmoo mmaanniirreeuulljjuu||eennoogg oopphhoo||eennjjaa kkoojjii bbii ttrreebbaalloo ddaa ssee ppooddrraazzuummiijjeevvaajjuu.. NNoo,,uunnaapprriijjeedd ssee rraadduujjeemm mmuu~~nnoomm ii bboollnnoomm pprroocceessuu ""hhaarrmmoonniizzaacciijjee"" kkoojjiinnaamm pprreeddssttoojjii nnaa ppuuttuu kkaa EEUU,, uu ssvvaakkoomm ppoogglleedduu ii nnaa ssvvaakkoomm ppoolljjuu

18Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . Dokumen t i

Neophodno je zatra`iti izradunezavisne studije kojom bi se

ponudio kriti~ki pregled evropskepolitike pro{irenja, pa je uporeditisa o~ekivanjima susjednih zemalja ipredlo`iti alternativne oblike ugov-ornih odnosa izme|u Unije i sus-jednih zemalja, a ovim bi se dobi-la jasna osnova za stvaranjesveobuhvatne strategije u tompravcu. Ovo se navodi u Nacrtukomentara Spoljnopoliti~kog odbo-ra Evropskog parlamenta naStrategiju o pro{irenju koju jepro{le godine pripremila EvropskaKomisija.

U dokumentu koji je pripremio~lan Spoljnopoliti~kog odboraElmar Brok, podsje}a se da je EP ujednom od nedavnih izvje{tajazagovarao jasno razdvajanje dvijuciljnih grupa (isto~nih i ju`nihzemalja u evropskom susjedstvu) uokviru evropske susjedske politikeuz insistirajnje na stvaranju

sveobuhvatne zone slobodne trgo-vine sa zemljama na istoku EU.

Pitanje pro{irenja se u Nacrtutretira kao "fundamentalno" i isto-vremeno se podsje}a da je rezimeranijih zaklju~aka EP da je "...pos-ve}enost EU zemljama zapadnogBalkana neprikosnovena", i da spo-ljna politika EU ne smije biti sve-dena na isklju~ivu dilemu "~lanstvoili ni{ta".

"Iz tog razloga je neophodno

razviti nove formule odnosa sa sus-jednim zemljama, odnosa koji }euzeti u obzir ambicije tih zemaljada budu u {to bli`im odnosima saUnijom. Takvim bilateralnim ilimultilateralnim odnosima treba da

se ponudi prisnije partnerstvo saUnijom onim zemljama koje su"evropski orijentisane", bez per-spektive ~lanstva u bli`oj bu-du}nosti, ili to treba da predstavljame|ukorak ka punom ~lanstvu zaone zemlje koje ve} imaju per-spektivu pridru`enja EU", stoji udokumentu.

Napominje se da postoje o~i-gledni politi~ki, geografski i istorijs-ki razlozi da se zemlje zapadnog

Balkana prepoznaju kao prirodnoevropski orijentisane sa jasnomperspektivom ~lanstva u EU.

"Te razloge moramo detaljnoobrazlo`iti i na{im gra|anima da sene bi dogodilo da se na krajuprocesa integracije pojave ne-doumice ili protesti u vezi sa pris-tupanjem ovih zemalja EU", upo-zorava Brok.

On u dokumentu isti~e daEvropa `eli da postane globalniigra~ i da kao takva "...mora bitikredibilan partner na ~iju rije~ sedrugi mogu osloniti".

"Nedavna rasprava o zamoruod pro{irenja je podrila kredibilitetEU na zapadnom Balkanu. To morabiti ispravljeno. Na{a posve}enostintegraciji zapadnog Balkana morabiti pretvorena u konkretne mjere ikorake u tom pravcu. Ve}atehni~ka i finansijska pomo} ureformama administracije, ja~anjudemokratskih institucija i razvojuinfrastrukture je veoma bitan faktoru tom pogledu. Evropsko (vojno icivilno) prisustvo u ovim zemljamatreba da odslikava na{u politi~kuposve}enost integraciji regiona uEU i to ne smije biti shva}eno kaonametnuta, polukolonijalna sila",nagla{ava se u dokumentu.

Dodaje se da EU nije samoekonomski entitet, ve} da je njenopostojanje zasnovano nazajedni~kim vrijednostima i daReformski ugovor isti~e toleranciju ipo{tovanje manjinskih prava kaoklju~ne vrijednosti koje le`e usamoj osnovi evropskog politi~kogprojekta.

"Zato na{a strategija pro{irenjaprema zapadnom Balkanu mora

PPrriissnniijjee ppaarrttnneerrssttvvoo pprriijjee ppuunnoogg ~~llaannssttvvaaUO^ I PO^ E T K A P R E D S J E D A V AN J A S LO V EN I J E E U , O P E T U P R V I P L AN I Z B I J A J UR A Z L I ^ I T I POG L ED I N A D A L J E P RO [ I R E N J E UN I J E

BBiillaatteerraallnniimm iillii mmuullttiillaatteerraallnniimm ooddnnoossiimmaa ttrreebbaa ddaa ssee ppoonnuuddii pprriiss-nniijjee ppaarrttnneerrssttvvoo ssaa UUnniijjoomm oonniimm zzeemmlljjaammaa kkoojjee ssuu ""eevvrrooppsskkii oorrii-jjeennttiissaannee"",, bbeezz ppeerrssppeekkttiivvee ~~llaannssttvvaa uu bbllii`̀oojj bbuudduu}}nnoossttii,, iillii ttoo ttrreebbaaddaa pprreeddssttaavvlljjaa mmee||uukkoorraakk kkaa ppuunnoomm ~~llaannssttvvuu zzaa oonnee zzeemmlljjee kkoojjeevvee}} iimmaajjuu ppeerrssppeekkttiivvuu pprriiddrruu`̀eennjjaa EEUU

Elmar Brok

19Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . Dokumen t i

uzeti u obzir i specifi~nosti kojeproisti~u iz nedavne pro{losti ovogregiona (u pore|enju sa istorijomzemalja centralne i isto~ne Evrope).Rane iz nedavnih konflikata mora-ju zarasti, mora do}i do me-|uetni~kog i me|udr`avnog po-mirenja i treba o`ivjeti regionalnusaradnju", pi{e u Nacrtu komen-tara.

Tako|e stoji da "Unija treba dau~i iz prethodnih iskustava i dazbog toga napredak svake zemljeprema ~lanstvu u EU treba ocjenji-vati na osnovu individualnih zaslu-ga te zemlje".

"Treba obratiti pa`nju nareforme sudstva i javne uprave unajranijim stadijumima pregovora ipredstaviti ih kao preduslove za

otvaranje drugih poglavlja zakonskeregulative EU. Ne smije bitinikakvih popu{tanja jer ona nijesu

ni u interesu Unije, ni u interesuzemalja regiona. Kvalitet budu}ihpro{irenja je mnogo va`niji odbrzine ili kvantiteta", napominje seu dokumentu.

Uz ocjenu da "...svi uvi|amoda je ~lanstvo u EU mo}no oru|eza promociju demokratskih,ekonomskih i socijalnih reformi",dodaje se da "...njime mo`emo

pomo}i i zemljama zapadnogBalkana ukoliko obe}anja pretvo-rimo u konkretne i opipljive cil-jeve"... "S druge strane, o~ekivanjau na{em okru`enju rastu. Neke odzemalja u susjedstvu (kao i neke od~lanica EU) tvrde da bi trebaloponuditi perspektivu ~lanstva u EUi nekim isto~nim zemljama. Onesmatraju da bi nedostatak evropskeperspektive zna~io potpuni krahsvih napora EU da promovi{u mir,stabilnost i prosperitet uokru`enju", stoji u Nacrtu komen-tara.

Brok smatra da je pitanje vrlojednostavno - da li je obe}anje~lanstva jedino sredstvo kojim EUraspola`e da privoli zemlje uokru`enu da rade na reformamakoje su i u njihovom interesu i dali Unija mora da se pro{iruje unedogled da bi mogla dafunkcioni{e kao garant stabilnosti?

"Koje su {anse da se u kontek-stu opadanja javne podr{ke projek-tu pro{irenja odr`i kredibilitet takvepolitike? Mo`emo li kreirati novena~ine da uspostavimo prostormira, stabilnosti, demokratije iprosperiteta u svom okru`enju.Kako uspostaviti ~vrste odnose sasusjednim zemljama koje se nalazeu okviru sfere politi~kog uticajaEU? Evropska susjedska politika nijeadekvatan odgovor na takva o~eki-

vanja jer poku{ava da sjedini dvijekulturno, geografski i politi~kirazli~ite oblasti pod okrilje jednepolitike i jednog pristupa, zbog~eka se na isto~nim granicama EUjavljaju znaci nezadovoljstva i frus-tracije", isti~e se u dokumentu.

N. RUDOVI]V. []EPANOVI]

DDaa llii jjee oobbee}}aannjjee ~~llaannssttvvaa jjeeddiinnoo ssrreeddssttvvoo kkoojjiimm EEUU rraassppoollaa`̀ee ddaapprriivvoollii zzeemmlljjee uu ookkrruu`̀eennuu ddaa rraaddee nnaa rreeffoorrmmaammaa kkoojjee ssuu ii uu nnjjii-hhoovvoomm iinntteerreessuu ii ddaa llii UUnniijjaa mmoorraa ddaa ssee pprroo{{iirruujjee uu nneeddoogglleedd ddaabbii mmooggllaa ddaa ffuunnkkcciioonnii{{ee kkaaoo ggaarraanntt ssttaabbiillnnoossttii,, ppiittaa ssee EEllmmaarr BBrrookkkkoojjii jjee ppiissaaoo NNaaccrrtt kkoommeennttaarraa EEPP

Prije no {to odlu~imo da li da dopustimo drugim zemljama da nam sepridru`e, moramo se zapitati kakav to projekat mi `elimo, moramo upoz-

nati na{e gra|ane sa tim ciljevima i uvjeriti se da sve dr`ave kandidati dijeleiste ciljeve i ambicije. Samo na taj na~in mo`emo promovisati sna`an evrop-ski identitet i zadr`ati politi~ki momentum u EU, ocijenio je Brok u radnojverziji Komentara EP.

On je podvukao da pristup EU ne smije biti ~isto tehni~ki projekat jer je"...to je prije svega politi~ki proces, koji uklju~uje prihvatanje zajedni~ke vizije,a ne samo ispunjavanje Kopenha{kih kriterijuma".

"Perspektiva ~lanstva za zemlje zapadnog Balkana mora imati kredibilitet.Ubrzani pregovori o pristupanju sa Hrvatskom bi mogli dosta pomo}i u tome.Jasno je, me|utim, da se proces pristupanja zapadnog Balkana mo`e sprovestisamo ukoliko njihovi unutra{nji i spolja{nji problemi budu rije{eni. O~igledniprimjeri su institucionalna reforma u Bosni i Hercegovini i status Kosova.Tranzicioni proces u nekima od ovih zemalja bi}e zavr{en tek u srednjem ilidu`em roku. Pitanje je: kako odr`ati momentum reformi u ovim zemljama? {tosu pravi oblici motivacije koji }e ubrzati njihov napredak na putu ka ~lanstvuu EU? Nedavni doga|aji u Bosni i Hercegovini pokazuju koliko je te{kosa~uvati pun uticaj te perspektive", napominje se u dokumentu.

Nagla{ava se da sve to ukazuje na neophodnost kreiranja novog struk-turnog koncepta Evrope koja bi djelovala kao gravitacioni centar u regionu.

"Nove strukture treba da uklju~e razli~ite oblike ugovornih odnosa izme|uUnije i susjednih zemalja. Ve} dvije godine Evropski parlament insistira ukomunikaciji sa Komisijom i Savjetom na kreiranju novih oblika i sadr`ajapro{irenog partnerstva - vi{e od dobrosusjedskih odnosa, a manje od ~lanstva.Neke od trenutnih ideja su: Evropska Ekonomska zona plus, Osna`ivanjeevropske susjedske politike ili Evropska zajednica dr`ava (commonwealth)",zaklju~uje se u Nacrtu komentara EP.

UUNNII JJAA PPRRVVOO MMOORRAA DDAA VVIIDDII [[TTOO @@EELLII

20Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . T ema i z EU

Dr`ave ~lanice EU }e dobiti do-zvolu da nadoknade odre|ene

kvote upotrebe obnovljive energijetako {to }e kupovati "zelene serti-fikate" od drugih ~lanica EU, pred-vi|eno je novim sistemom trgovineobnovljivom energijom koji trenut-no razmatra Evropska komisija (EK).Mogu}e je da }e ovakav trgovinskire`im biti pro{iren i na dr`aveizvan Unije.

U martu 2007. godine, lideriEvropske unije su se obavezali da}e EU do kraja 2020. godine pro-izvoditi 20% energije iz obnovljivihizvora, {to je dovelo do burnihrasprava oko podjele posla i kvotame|u dr`avama ~lanicama. Premanalazima EK, samo 8.5% energijekoja se tro{i u EU trenutno dolazi izobnovljivih izvora, a to zna~i da jeneophodno proizvesti jo{ 11.5% dokraja 2020. godine da bi se posti-gao zadati cilj.

EK je objavila Nacrt energetskedirektive u kojoj sistem razmjene"zelenih" energetskih sertifikatazauzima klju~no mjesto.

To prakti~no zna~i da bi onazemlja koja ne proizvodi dovoljnoobnovljive energije trebalo da jekupi da bi zadovoljila predvi|enukvotu.

U me|uvremenu, Belgija se ve}pobunila protiv kvote koja joj jedodijeljena od strane Komisije iuputila protestno pismo predsjed-niku EK JJoossee MMaannuueelluu BBaarrrroossuu. Upismu koje je potpisao belgijskipremijer GGuuyy VVeerrhhooffssttaaddtt, ka`e seda je prema trenutnom prora~unuBelgija obavezna da pove}a udio

obnovljive energije u nacionalnojpotro{nji sa trenutnih 2.2% na12.1% u narednih deset godina.Ovo bi za Belgiju bilo "nemogu}e".

Obnovljivi izvori energije su podefiniciji energija koja se eksploati{eistom brzinom kojom se i obnavlja.Rije~ je o energiji vjetra, energijisunca, hidroenergiji, geotermalnojenergiji i energiji biomase. Tako|e,biodizel je te~ni obnovljivi izvorenergije iz biomase, tj. ulja dobi-jenih iz sjemena uljanih kultura kaoi recikliranih ulja. Obnovljiva ene-rgija se naziva i "~istom" ili "zele-

nom" energijom jer ne zaga|ujevazduh i vodu.

U dokumentu EK (~ija sezvani~na verzija pojavila 23. janu-

ara), ka`e se da su dr`ave ~laniceodgovorne za izdavanje "potvrde oporijeklu" proizvo|a~ima elektri~neenergije iz obnovljivih izvora. Drugedr`ave ~lanice mogu kupovati takvesertifikate kako bi dostigle na-cionalne kvote obnovljive energije.

"Ovakav sistem }e obezbijeditimanevarski prostor dr`avama ~lani-cama kako bi samostalno odlu~ivaleo udjelu razli~itih energetskih sek-

U N I J A U P O T R A Z I Z A F L E K S I B I L N I J I M R E @ I M O M T R G O V I N E ^ I S T O M E N E R G I J O M

EU planira da petinu energijetro{i iz obnovljivih izvora

UU mmaarrttuu 22000077.. ggooddiinnee,, lliiddeerrii EEvvrrooppsskkee uunniijjee ssuu ssee oobbaavveezzaallii ddaa}}ee EEUU ddoo kkrraajjaa 22002200.. ggooddiinnee pprrooiizzvvooddiittii 2200%% eenneerrggiijjee iizzoobbnnoovvlljjiivviihh iizzvvoorraa,, {{ttoo jjee ddoovveelloo ddoo bbuurrnniihh rraasspprraavvaa ookkoo ppooddjjeelleeppoossllaa ii kkvvoottaa mmee||uu ddrr`̀aavvaammaa ~~llaanniiccaammaa.. PPrreemmaa nnaallaazziimmaa EEvvrrooppsskkeekkoommiissiijjee,, ssaammoo 88..55%% eenneerrggiijjee kkoojjaa ssee ttrroo{{ii uu EEUU ttrreennuuttnnoo ddoollaazziiiizz oobbnnoovvlljjiivviihh iizzvvoorraa,, aa ttoo zznnaa~~ii ddaa jjee nneeoopphhooddnnoo pprrooiizzvveessttii jjoo{{1111..55%% ddoo kkrraajjaa 22002200.. ggooddiinnee ddaa bbii ssee ppoossttiiggaaoo zzaaddaattii cciilljj

21Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . T ema i z EU

tora u dostizanju nacionalne kvote",ka`e se u Nacrtu direktive.

Jo{ uvijek nijesu odre|ene na-cionalne kvote i tom pitanju sevode burne rasprave izme|u Ko-misije i dr`ava ~lanica.

Prema posljednjim najavama,kao prvi korak ka ispunjavanju ok-virnog cilja, Komisija razmatra us-postavljanje jedinstvene kvote od5.75% potro{nje iz obnovljivihizvora energije za sve dr`ave ~lan-ice. Ostatak bi se raspore|ivaoprema visini ukupnih nacionalnihdohodaka kako bi se dostiglo 20%na nivou EU.

Nacionalne kvote }e se defin-isati kroz nacionalne planove i ras-pore|ivati prema sektorima: elek-tri~na energija, zgrijevanje i trans-port zajedno sa "neophodnimmjerama" kako bi bili dostignutipostavljeni ciljevi.

"Minimalne privremene kvote"}e se tako|e definisati u odnosu na2005.godinu kao po~etnu godinu, ato je prva godina za koju postoje"precizni i uporedivi podaci".

Neke od zemalja ~lanica,me|utim, ve} imaju znatno vi{iudio obnovljive energije u ukupnojpotro{nji od ostalih ~lanica, pa

smatraju da je zbog toga neophod-no odrediti druga~iji po~etni nivo.Me|u njima su Austrija i [vedska,gdje obnovljivi izvori energije ~ine23% i ~ak 40% ukupne potro{nje.

Ostale ~lanice, poput Nje-

ma~ke, tra`e da se novim zakonomza{tite postoje}e nacionalne mjere.Proizvo|a~i energije u Njema~koj

imaju obavezu da otkupe jedan dioobnovljive energije proizveden odstrane privatnih proizvo|a~a po fik-snim cijenama ili kroz striktno reg-ulisane programe odre|ene odstrane vlade, a to se do sadapokazalo uspje{nim u podizanjupotro{nje "zelene energije".

Posljednja verzija Nacrta direk-tive uzima u obzir njema~kenedoumice, isti~u}i da dr`ava ~lan-ica "...mo`e, u cilju obezbje|ivanjauspje{nosti nacionalnih programa,usvojiti objektivna, transparentna inediskriminatorna ograni~enja natransfer potvrda o porijeklu premaili iz drugih dr`ava ~lanica".

U evropskom okviru razmjene,zeleni sertifikati mogu biti poni{teniu slu~aju da je za proizvodnjuenergije ve} obezbije|ena nekavrsta dr`avne pomo}i. Tim siste-mom bi se "sprije~ilo ometanje pos-toje}ih programa" kao i "vi{ak kom-

penzacije proizvo|a~ima obnovljiveenergije", isti~e se u Nacrtu.

Najnovija opcija koja se trenut-no razmatra u EK se odnosi name|unarodnu trgovinu sertifikatimaobnovljive energije. Prema trenut-nom Nacrtu "...elektri~na energijaproizvedena iz obnovljivih izvoraenergije u tre}im zemljama ikori{}ena unutar Zajednice..." mo`ebiti ura~unata u nacionalnu kvotu.

Ta je opcija, me|utim, otvorenasamo za one zemlje ~iji su "...na-cionalni programi barem jednakostriktni u pogledu obnovljive energi-je kao oni sprovedeni unutar EU".

"Zeleni sertifikati" su ve} uupotrebi u Sjedinjenim ameri~kimdr`avama. U Evropi, trinaest zemal-ja trenutno koristi eko oznake zaobnovljivu energiju.

NN.. RRUUDDOOVVII]]VV.. [[]]EEPPAANNOOVVII]]

Industrija obnovljive energije i organizacije zelenih tvrde da }e mogu}nosttrgovine kvotama umanjiti investicije u proizvodnju jer }e dr`ave sa niskim

nivoom obnovljive energije i nerazvijenim tr`i{tem jednostavno kupovati kvoteu inostranstvu.

"Ako ste u stanju da otkupite sertifikate po jeftinoj cijeni od dr`ava kojeimaju razvijen sektor obnovljive energije, onda nemate motivaciju da ulo`ite uizgradnju sopstvenog sistema", ka`e Esther Bollendorff, aktivistkinja u organi-zaciji Prijatelji planete (Friends of the Earth) u Briselu.

Ona tvrdi da je neophodno postaviti ograni~enja na trgovinu, na primjerkroz dozvolu otkupa kvota, samo ukoliko dr`ava ispuni srednjoro~neproizvodne kvote.

Evropska organizacija Iindustrija za proizvodnju energije pomo}u vjetra(European Wind Energy Industry Association - EWEA) izrazila je zabrinutost upogledu mogu}ih posljedica trgovine na industriju obnovljive energije. Onitvrde da Komisija nije dovoljno uzela u obzir pote{ko}e koje bi to moglo iza-zvati za male i srednje kompanije u ovom sektoru (koje ~ine ve}inu proizvod-nih pogona) kao i posljedice po izgradnju neophodne razvodne infrastrukture.

ZZEELLEENNUU EENNEERRGGII JJUU TTRREEBBAA PPRROOIIZZVVOODDIITTII AA NNEE KKUUPPOOVVAATTII

OObbnnoovvlljjiivvii iizzvvoorrii eenneerrggiijjee ssuu ppoo ddeeffiinniicciijjii eenneerrggiijjaa kkoojjaa sseeeekkssppllooaattii{{ee iissttoomm bbrrzziinnoomm kkoojjoomm ssee ii oobbnnaavvlljjaa.. RRiijjee~~ jjee oo eenneerrggiijjiivvjjeettrraa,, eenneerrggiijjii ssuunnccaa,, hhiiddrrooeenneerrggiijjii,, ggeeootteerrmmaallnnoojj eenneerrggiijjii ii eenneerrggii-jjii bbiioommaassee

22Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Uinstitucijama Evropske unije (EU) i umedijima koji se bave poslovima EU

~esto se koriste tzv. "euro`argon" - rije~i iizrazi koje samo oni razumiju. Euro`argonnerijetko mo`e biti vrlo zbunjuju}i za {irujavnost, pa je to i razlog da ga pribli`imoonima koji jo{ nijesu ovladali njime.

CCuullttuurraall ccaappiittaallss // KKuullttuurrnnee pprriijjeessttoonniiccee:Svake godine se jedan evropski grad pro-glasi "evropskom prijestonicom kulture".Cilj te inicijative je predstavljanje i ve-li~anje kulturnih postignu}a i posebnostigrada kao i upoznavanje evropskihgra|ana s bogatom zajedni~kom kul-turnom ba{tinom.

DDeemmooccrraattiicc ddeeffiicciitt // DDeemmookkrraattsskkiiddeeffiicciitt:: Nedostatak demokratije ili demo-kratski deficit je pojam koji se prvenstvenopriziva u tvrdnji da EU nije dovoljnodemokratska i da se ~ini nedostupnomobi~nom gra|aninu jer je njen metodrada previ{e slo`en. EU nastoji prevazi}i"demokratski deficit" pojednostavljivanjemzakonskih tekstova te boljim informisan-jem gra|ana, kao i ve}im uklju~ivanjemcivilnog dru{tva u postupak dono{enjapolitika u Evropi. Gra|ani su ve} zastu-pljeni u postupku dono{enja odluka u EUradom Evropskog parlamenta.

DDGG // DDiirreeccttoorraattee GGeenneerraall // GGeenneerraallnniiddiirreekkttoorraatt:: Zapo{ljeni u glavnim instituci-jama EU (Komisije, Savjeta i Parlamenta)rade u mnogim razli~itim sekretarijatima,poznatijim kao "Directorates-General"(DG) ili generalni direktorati. Svaki odgeneralnih direktorata je odgovoran zaodre|ene zadatke ili politike. Administra-tivni {ef generalnog direktorata ili DG-aje "Director-General" ili komesar (taj seizraz tako|e ponekad skra}uje u "DG").

EECC // EEZZ:: Skra}enica koja se koristi zaEvropsku zajednicu tj. "European Com-munity" kao i za Evropsku komisiju, tj."European Commission".

EEuurrooppeeaann CCoommmmuunniittyy:: Evropska za-jednica sada je naziv za ono {to se nekadnazivalo Evropska ekonomska zajednica ili"European Economic Community" (EEC).

EEuurrooppeeaann CCoommmmiissssiioonn:: Evropskakomisija je politi~ki nezavisna institucijakoja predstavlja interese EU. Ona pred-la`e zakone, politike i programe Unije iodgovorna je za sprovo|enje odlukaParlamenta i Savjeta.

EEEEAA // EEEEZZ:: Skra}enica koja ozna~avaEvropsku ekonomsku zonu (EuropeanEconomic Area), koje ~ine Evropska unijai sve zemlje EFTA-e, osim {vajcarske.Sporazum o EEA-u, koji je stupio nasnagu 1. januara 1994. godine, omo-gu}ava da Island, Lihten{tajn i Norve{kabudu uklju~eni u zajedni~ko tr`i{te, ali dapri tome ne u`ivaju sve povlastice nitidijele odgovornosti zemalja ~lanica EU.

EEEECC // EEEEZZ:: Skra}enica za EuropeanEconomic Community ili Evropsku eko-nomsku zajednicu - jednu od tri Evro-pske zajednice ustanovljene 1957. godineradi ekonomske integracije Evrope. Isprvaje okupljala {est zemalja: Belgiju, Fra-ncusku, Njema~ku, Italiju, Luksemburg iHolandiju. Kada je 1993. godine Ugovoriz Maastrichta stupio na snagu, EEZ jepreimenovana u Evropsku zajednicu (EZ)ili European Community (EC), koja ~iniosnovu dana{nje Evropske unije.

EEFFTTAA // EEFFTTAA:: Skra}enica organizacije~iji je engleski naziv European Free TradeAssociation, Evropska organizacija za slo-bodnu trgovinu. Osnovana je 1960. godinekako bi promovisala slobodnu trgovinu me-|u njenim zemljama ~lanicama. Izvorno jeorganizacija okupljala sedam zemalja: Aus-triju, Dansku, Norve{ku, Portugal, [vedsku,[vajcarsku i Ujedinjeno Kraljevstvo (UK).Finska se pridru`ila 1961. godine, Island1970. godine i Lihten{tajn 1991. godine.Godine 1973, Danska i UK napustile suEFTA-u i pridru`ile se EEZ-u. Slijedio ih jePortugal 1986. i 1995. Austrija, Finska i[vedska. Dana{nje ~lanice EFTA-e su Island,Lihten{tajn, Norve{ka i [vajcarska.

V O D I ^ Z A R A Z U M I J E V A N J E P O J M O V A I K O V A N I C AK O J I M A N A J ^ E [ ] E B A R A T A J U S A M O O N I K O J I S EP R O F E S I O N A L N O B A V E I N T E G R A C I J O M U E U

NEVLADINE ORGANIZACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

GGRRUUPPAA ZZAAMMIIGGRRAACCIIOONNEE

PPOOLLIITTIIKKEE ((MMPPGG))

Grupa za migracione politike jenevladina, neprofitna organiza-

cija osnovana 1995. godine sa sje-di{tem u Briselu.

Vizija organizacije jesu evropskadru{tva kao otvorena i inkluzivnadru{tva u kojima }e svi njihovi ~lanovibez obzira na imigrantsko porijekloimati ista prava, odgovornosti i mogu-}nosti kao i domicilno stanovni{tvo.

Misija organizacije je da putemzagovaranja otvorene i objektivne de-bate o migracijama, jednakosti i razli-~itostima, kao i kroz stimulisanje ja~ekomunikacije i saradnje me|u vladiniminstitucijama, organizacijama civilnogdru{tva i privatnog sektora doprinesetrajnoj i pozitivnoj promjeni dru{tava udr`avama EU u pravcu otvaranja i ve}einkluzivnosti prema migrantima.

Organizacija svoju misiju nastojiartkulisati kroz aktivnosti usmjerenena afirmaciju pozitivnih aspekatamigracija. U tom cilju organizacijaradi na sakupljanju, analizi i disemi-naciji informacija o fenomenu mi-gracija, stvaranju uslova za dijalog iuzajamno u~enje, mobilisanju i ohra-brivanju politi~ke debate o migracija-ma, uspostavljanju ekspertskih grupa imre`a koje }e se baviti unaprije-|enjem razumijevanja fenomena mi-gracija, ali i polo`aja migranata uevropskim dru{tvima.

Organizacija ima izuzetno razvi-jenu izdava~ku djelatnost, tako da sena sajtu organizacije mogu na}i brojnepublikacije i priru~nici, kao i mje-se~nici koji prate aktuelnosti vezane zarazli~ite aspekte migracionih politika uokviru EU ali i van nje.

Detaljnije informacije o organi-zaciji mo`ete prona}i na zvani~nomsajtu: www.migpolgroup.com

Priredio: Petar \UKANOVI]

Euro`argon

23Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . Ak t i vno s t i NVO-aa

DDookkuummeennttii EEUU oo CCrrnnoojj GGoorrii zzaa 22000077..Uokviru

Foruma {kole ev-ropskih in-t eg r ac i j a ,

koji realizuju Centar za gra|anskoobrazovanje, Centar za razvojnevladnih organizacija i Evropskipokret u Crnoj Gori, uz podr{kufondacije Institut za otvorenodru{tvo - Predstavni{tvo Crna Gora,objavljen je prevod Izvje{taja

Evropske komisije o napretku CrneGore za 2007. i Rezolucije Ev-ropskog parlamenta za Crnu Goruza 2007.

[tampanje ove publikacijepredstavlja podr{ku ukupnimnaporima u razumijevanju slo`enogprocesa evropskih integracija, kao imjesta i uloge Crne Gore na putuka Evropskoj uniji.

Polaznici obrazovnih programa}e imati priliku da ~itaju}i klju~ne

dokumente EU za Crnu Goru ucjelosti dobiju sliku Crne Gore izEU, kroz presjek postignu}a i izazo-va koji su pred Crnom Gorom.Tako|e, planirano je da se pub-likacija distribuira poslanicimaSkup{tine CG, nadle`nim tijelimaVlade RCG, predstavnicima lokalnesamouprave, nevladinim organizaci-ma koje se bave evropskim inte-gracijama, Univerzitetu Crne Gore,politi~kim partijama, medijima, itd.

EVROPSKI POKRET CRNE GORE USPOSTAVIO SARADNJU SA ALBANSKIMCIVILNIM DRU[TVOM

RReeggiioonnaallnnoommssaarraaddnnjjoomm ddoo EEUU

Evropski pokret Crne Gore je u sarad-nji sa albanskom NVO MJAFT, a uz

podr{ku Balkanskog fonda za razvojdemokratije, zapo~eo sa realizacijomprojekta "Montenegro and Albania -Meeting Each Other" koji ima za ciljumre`avanja organizacija, politi~kih isocijalnih elita, kao i podizanje nivoaznanja o dva dru{tva na obje strane.

U okviru ovog projekta od 23. do26. januara predstavnici civilnogdru{tva iz Crne Gore su posjetili Tiranui imali niz susreta sa uglednim pred-stavnicima javnog `ivota. Tokom feb-ruara se uzvratna posjeta planira CrnojGori, a u nastavku programa za pa-rlamentarce obje dr`ave }e se, tako|e,organizovati studijske posjete.

Na ovaj na~in, kako nagla{avajuu Evropskom pokretu Crne Gore,doprinosi se uspostavljanju kvalitetneregionalne saradnje me|u donosioci-ma odluka, {to je jedna od va`nihpreduslova pridru`ivanja Evropskojuniji za obje dr`ave.

CGO i fondacija Friedrich Ebert raspisuju OGLAS za polaznike XI generacije

[KOLEDEMOKRATIJE

- [kole za izu~avanje demokratije od teorije do prakse -

[kolu ~ini 5 modula u ukupnom trajanju od ~etiri mjeseca. Nastava}e se izvoditi jednom do dva puta nedjeljno, u trajanju od dva sata. Svetro{kove pokriva fondacija Friedrich Ebert i Centar za gra|ansko obrazo-vanje, uz obavezu polaznika/ce da poha|a najmanje 80% programa.

Nakon zavr{ene {kole u~esnici dobijaju diplomu i sti~u pravo na daljeusavr{avanje.

Pravo u~e{}a imaju kandidati koji `ele da doprinesu razvojudemokratije i gra|anskog dru{tva u Crnoj Gori. Kandidati su dobrodo{libez obzira na godine, pol, nacionalnost, vjeru ili uvjerenja, uz naznaku daprednost imaju aktivisti politi~kih partija, nevladinih organizacija i svi onikoji pokazuju visok stepen dru{tvenog aktivizma.

Voditelj {kole je prof. dr Radovan Radonji}, a uz njega sa polaznici-ma }e raditi ugledni doma}i i strani predava~i.

Zainteresovani kandidati mogu podnijeti prijavu sa kra}om biografijomnajkasnije do 15. februara 2008.g. na adresu:

CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee((zzaa ""[[kkoolluu ddeemmookkrraattiijjee""))

NNjjeeggoo{{eevvaa 3366,, II sspprraatt,, 8811 000000 PPooddggoorriiccaaFFaaxx:: 008811 // 666655 111122;; tteell:: 008811 // 666655 332277

EE-mmaaiill:: ccggoo@ccgg..yyuuwwwwww..ccggoo..ccgg..yyuu

FORUM [ KOLA E VROPSK IH INT EGRAC I J A NA S TAV L J A S AI ZDAVA ~KOM D J E LATNO[]U

24Ev r op sk i pu l s N o 28

j anua r 2 0 0 8 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

44-YYEEAARR PPHHDDSSCCHHOOLLAARRSSHHIIPPSS IINNPPOOLLIITTIICCAALL SSCCIIEENNCCEE University of Dublin, Trinity College Six Fully-funded Four-yyear Ph.D. Scholarships Departmentof Political Science, Trinity College DublinStarting October 2008, covering fees and stipendsof up to €16,500.The Department of Political Science at Trinityranks among the best political science depart-ments in the world according to independentevaluations of its research and teaching (e.g. inthe global ranking of political science depart-ments conducted by Professor Simon Hix at theLondon School of Economics). Ph.D. researchersalso benefit from the Department's strong linkswith Institute for International Integration Studiesat Trinity College Dublin (http://www.tcd.ie/iiis).This Institute brings together researchers from dif-ferent disciplines to study international integrationIn addition, the Department is involved in theDublin School of Social Sciences, which providesgraduate training in collaboration with UniversityCollege Dublin.The doctoral programme is designed to impartsubstantive knowledge about politics, and to trainstudents in the techniques, including quantitativemethods, necessary to recognize, design andimplement cutting-edge research. The writing ofa dissertation of original research follows a rigor-ous training in how to design and conductresearch.We seek outstanding and motivated graduates forentry to our doctoral programme in October2008. Applicants are particularly welcome fromstudents who wish to conduct research in areasin which the Department has particular researchstrengths: comparative European politics, EU pol-itics and policies, Irish politics, public policies,electoral systems, political parties, public opinionand electoral behaviour, the politics of interna-tional law, international organisations, and politi-cal theory. The Department also invites applica-tions from students whose research developsinnovative quantitative methods, such as thequantitative analysis of political texts, as this isanother strong area of research among staff.Prospective students are encouraged to consultthe webpages of members of staff(http://www.tcd.ie), and to email individual staffmembers who could be potential supervisors fortheir Ph.D. dissertations. General enquiries maybe directed to the Director of Graduate Studies,Dr. Robert Thomson (thomsor@tcd.ie).The deadline for applications to the doctoral pro-gramme for entry in October 2008 is April 1st2008.

LLAAUUNNCCHH OOFF TTHHEEBBAALLKKAANN FFEELLLLOOWWSSHHIIPP FFOORRJJOOUURRNNAALLIISSTTIICC EEXXCCEELLLLEENNCCEEThe Robert Bosch Stiftung and ERSTE Foundationannounced on 16/01/2008 the launch of the sec-ond year of its fellowship programme for journal-ists in the Balkans to be run in cooperation withthe Balkan Investigative Reporting Network, BIRN,the initiative will each year give ten reporters thechance to run their own research project.This programme aims to foster quality reporting,regional networking among journalists and bal-anced coverage of topics that are central to theregion as well as to the EU. Journalists from Albania, Bosnia-Herzegovina,Bulgaria, Croatia, Kosovo, Macedonia, Montenegro,Romania and Serbia, are encouraged to submitresearch proposals on this year's theme - ENERGY. It's a topic that preoccupies officials, politicians andcitizens across Europe - and arguably one of thebiggest challenges facing this continent and theinternational community. In 2008, applicants forthe Fellowship programme are invited to explorethe subject of energy. But not only headline issuessuch as the supply of fuel, climate change andrenewable resources. Entrants are also encouragedto look at human energy such as the energy ofideas, energy for change and energy for recon-struction as well as destruction.Ten fellows will be chosen on the basis ofresearch proposals, which should include plans forcross-border research within the Balkan regionand European Union member states, drawing onexamples of cooperation or the lack of such col-laboration, making comparisons and highlightingknow-how. They will participate in the fellowship programme,which features an introductory seminar in Berlin,supervision and mentoring, individual research tripsto another country of the region and the EU, anda concluding seminar and award ceremony inVienna. Supporting seminars also feature meetingswith Austrian and German political and economicactors as well as with the Fellowship's media part-ners - Suddeutsche Zeitung and Der Standard.Successful applicants will receive a fellowship of2000 Euros and a travel allowance of up to 2000Euros, while the programme's selection committee,composed of local and European journalists andexperts, will award one fellow an individually-tai-lored opportunity for further professional develop-ment, to the value of 8000 Euros. Fellowship reports will be published at the end ofthe year, and disseminated widely in all local lan-guages, English and German.Applications must be received no later than 29February 2008.

Application forms and guidelines are available at fellowship.birn.eu.com.

SSUUMMMMEERR CCOOUURRSSEE OONN""TTEEAACCHHIINNGG LLAAWW,, HHUUMMAANNRRIIGGHHTTSS AANNDD EETTHHIICCSS"" Course Dates: July 7-111Location: Central European University (CEU),Budapest, Hungary, Course page: www.sun.ceu.hu/teaching-llawDetailed course description:http://www.sun.ceu.hu/02-ccourses/course-sites/teaching_law/detailed.phpCourse Directors: Edwin Rekosh, Public Interest Law Institute,Budapest, HungaryLusine Hovhannisian, Public Interest Law Institute,New York, USCourse Faculty: Philip Genty, Columbia University School of Law,New York, USPeter Rosenblum, Columbia University School ofLaw, New York, USTarget group: Junior law faculty, with 1-2 years ofteaching experience; basic knowledge of interna-tional human rights law and commitment to edu-cational reformThe language of instruction: EnglishTuition fee: 250 Euro a week. Financial aid is avail-able.Application deadline: February 14, 2008 (for schol-arship places), April 30, 2008 (for fee-paying appli-cations)Online application: https://online.ceu.hu/osun/osun(attachments to be sent via regular mail).For further information queries can be directedto the SUN office by email (summeru@ceu.hu),via skype (ceu-ssun) or telephone (00-336-11-3327-3811).

EIC Bilten - Evropski puls je elektronski ~asopis koji izlazi u sklopu EIC programa, a uz podr{ku fondacije Friedrich Ebert.Izdava~ je Centar za gra|ansko obrazovanje.

EIC Bilten - Evropski puls je zaveden u evidenciji medija Ministarstva kulture i medija pod rednim brojem 578. Urednik: Ne|eljko Rudovi}; Ure|iva~ki kolegijum: mr Vera [}epanovi}, Daliborka Uljarevi}, mr Dragan Stojovi}, mr Vladimir Vu~ini}Tehni~ki urednik: Bla`o Crvenica; Lektura: Milena Milunovi}; Lektura engleske verzije: Maja Mugo{a; Prevod: mr Vera [}epanovi}

Njego{eva 36 / I Tel / fax: 081 / 665 - 112, 665 - 327 E-mmail: eicbilten@cg.yuEIC Bilten - Evropski puls mo`ete preuzeti na www.cgo.cg.yu