E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 3 9 , d e c embar , 2 0 0 8 .

Evropski puls

IINNTTEERRVVJJUUPotpredsjednica

Vlade Gordana\urovi}

AANNAALLIIZZAAKako je

Crna Gorauspjela

da predaaplikaciju

DDOOKKUUMMEENNTTIIMakedonija

najbli`abezviznom

re`imuTTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAAAdministracija nate{kom ispitu -kako odgovoriti naupitnik EK

2Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . Uvodn i k / Ka l enda r

PPAARRIIZZGrad svjetlosti, simbol mode iljubavi, prepoznatljiv po Jelise-jskoj palati, Ajfelovoj kuli i Luvru ukojem se nalazi ~uvena Da Vin~ijevaMona Liza.

Upravo je u Parizu, pod svijetlomtelevizijskih kamera, na stepeni{tuJelisejske palate, nedaleko od Ajfelovekule, o~ekivano moderno i skupoodjeven, crnogorski premijer Milo \u-kanovi} predao aplikaciju Crne Goreza ~lanstvo u EU francuskom pred-sjedniku Nicolas Sarkozyju.

Sve je to sa puno ljubavi pos-matrao, tik uz crnogorskog i fran-cuskog dr`avnika, evropski komesarza pro{irenje Olli Rehn.

Njegov Direktorat je kao MonaLiza - gdje god stanete njegove (nje-ne) o~i su uprte u Vas, iako ponekadza`mure kada je rije~ o Crnoj Gori.

Predaja aplikacije je samo for-malan, ali zna~ajan ~in jer otvaravrata za su{tinske promjene u CrnojGori.

Nakon {to Evropska komisija dapozitivno mi{ljenje o zahtjevu CrneGore, slijedi odluka Savjeta EU daPodgorici dodijeli status kandidata, anakon toga i otpo~ne pregovore za~lanstvo koje donose stvarne prom-jene jednog dru{tva.

Nalazimo se na stepenicamaJelisejske palate, a treba se popeti naAjfelovu kulu.

Ili, crnogorskim rje~nikom, za-prosili smo |evojku, sada je nanjenoj 27-~lanoj familiji da se raspi-ta o nama preko Upitnika.

Zato se za po~etak valja spre-miti za iskrene, precizne i blagov-remene odgovore, iako istina, pose-bno o sebi samima, zna da boli.

V.@.

Stanje u pravosu|u gore nego {to Brisel misli (4. decembar) - PredsjednicaVrhovnog suda Vesna Medenica kazala zvani~nicima Evropske komisije da je "stan-je u pravosu|u gore nego {to se navodi u Izvje{taju EK o napretku Crne Gore",objavile "Vijesti" pozivaju}i se na izvore sa zatvorene sjednice Nacionalnog savjetaza evropske integracije (NSEI). Ona je direktoru Direktorata za pro{irenje EK PierreMirelu i {efu EK u Podgorici Leopoldu Maureru, koji su u~estvovali na sjedniciNSEI-a, obe}ala da }e nastaviti sa jo{ radikalnijom borbom u pravosu|u kako bi seiskorijenile pojedine pojave.

Sad na primjenu zakona (5. decembar) - Crna Gora je uspje{no realizovala fazudono{enja reformskih zakona i sada bi trebalo da se posveti njihovoj primjeni, oci-jenio direktor Direktorata za pro{irenje EK za zemlje zapadnog Balkana Pierre Mirelnakon sastanka Stalnog unaprije|enog dijaloga izme|u Crne Gore i EK.

Crna Gora ostvarila va`an napredak (8. decembar) - Savjet ministara EU pozdravio"va`an napredak" Crne Gore, posebno u daljem sprovo|enju politi~kih i ekonom-skih reformi i dobru primjenu Prelaznog sporazuma, saop{teno nakon zasjedanjaSavjeta ministara. [efovi diplomatija ~lanica EU tako|e naveli da su u Crnoj Gori"i dalje nu`ni postojani napori, naro~ito u cilju ja~anja pravne dr`ave i kapacitetadr`avne uprave, kao i u reformama pravosu|a, nezavisnosti medija i suzbijanjukorupcije i organizovanog kriminala".

Irci na popravnom (12. decembar) - [efovi dr`ava ili vlada zemalja ~lanica EUdogovorili su u Briselu da se u Irskoj, uz garancije da ne}e ugroziti nacionalnu poli-tiku te zemlje, sljede}e godine organizuje novi referendum o Lisabonskom ugov-oru. Savjet EU, tako|e, prihvatio i klimatsko-energetski paket i plan EK o obnovievropske privrede. EU je sebi postavila ciljeve da do 2020. godine za 20% pove}audio obnovljive energije u ukupnoj potro{nji, za 20% smanji emisije stakleni~kihgasova i za 20% pove}a energetsku efiksanost. Prihva}en je i prijedlog EK da se200 milijardi eura odvoji za investicije kako bi se smanjile posljedice globalne finan-sijske krize.

Crna Gora aplicirala za ~lanstvo u EU (15.decembar) - Premijer Milo \ukanovi} pre-dao u Parizu francuskom predsjedniku ipredsjedavaju}em EU Nicolas Sarkozyjuzahtjev Crne Gore za status kandidata za~lanstvo u EU. "Ovo je veliki dan za CrnuGoru, staru evropsku dr`avu, a opet najm-la|u ~lanicu Ujedinjenih nacija i SavjetaEvrope. Ovo je veliki dan i za Balkan i svekandidate i potencijalne kandidate za~lanstvo u EU", rekao je \ukanovi} ispredJelisejske palate. Sarkozy je rekao da CrnaGora mo`e ra~unati na punu podr{kuFrancuske u procesu pristupanja EU. ^inupredaje aplikacije prisustvovao je i evropskikomesar za pro{irenje Olli Rehn.

Ve}a ovla{}enja NSEI-uu (22. decembar) - Kada Crna Gora u|e u proces pregov-ora za ~lanstvo u EU, mi{ljenje Nacionalnog savjeta za evropske integracije (NSEI)bi}e obavezuju}e, ocijenjeno na sjednici tog savjetodavnog tijela.

Bez viza do kraja 2009? (25.decembar) - Potpredsjednica Vlade Gordana \urovi}izjavila je da }e, ako Crna Gora u prvoj polovini naredne godine izvijesti da jeispunila sve obaveze iz Mape puta, to biti dobar signal da do kraja godine mo`euslijediti odluka o viznoj liberalizaciji.

Pariz

3Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . T ema b r o j a

Crnogorsk izvani~niciovih dana i{~e-kuju depe{u izBrisela - famo-

zni Upitnik sa preko ~etiri hiljadepitanja koja se doti~u cjelokupnogfunkcionisanja dr`ave.

Iako se doma}oj javnosti sus-ret ispred Jelisejske palate premi-jera Mila \ukanovi}a sa fran-cuskim predsednikom NicolasSarkozyjem, kojem je predaozahtjev za ~lanstvo u Evropsku

uniji, poku{ava predstaviti kaonajzna~ajniji korak u dosada-

{njem procesu evropskih inte-gracija, ~injenica je da tek pred-stoji vrijeme kada }e se stvarnovidjeti lice i nali~je crnogorskeadministracije.

"Ne poku{avajte folirati Briselu upitniku, oni i onako sve znaju",preporu~uje {ef Odbora za evro-pske integracije u hrvatskomSaboru i biv{i ministar za evropskeintegracije Neven Mimica.

"Stresan posao o~ekuje admi-nistraciju Crne Gore", sa drugestrane tvrdi Rado Genorio, ~ovjekkoji je "poveo" Sloveniju u Evro-psku uniju.

Nakon {to je podnijela zaht-jev za ~lanstvo, Crna Gora odEvropske komisije o~ekujeUpitnik o mjerama koje treba da

preduzme kako bi postala ~lani-ca Unije.

Upitnik pokriva sve aspektedjelovanja dr`ave i njegovo pop-unjavanje traje oko ~etiri mjeseca.

Poslije dobijanja odgovora odzvani~ne Podgorice, Komisija dajeSavjetu ministara mi{ljenje (avis) osposobnosti dr`ave da otpo~nepregovore o ~lanstvu u EU.

Po{to Savjet usvoji mi{ljenjeKomisije, koje nije obavezuju}e,dr`ava dobija zvani~an statuskandidata za ~lanstvo u EU.

Savjet potom zakazujezvani~an po~etak pregovora satom dr`avom i daje preporukuKomisiji da zapo~ne pregovore o~lanstvu date dr`ave.

Mimica, ~ija je zemlja istimputem pro{la 2003. - 2004.godine, poja{njava da }e upitnikEvropske komisije biti jako detal-jan, jer, kako je kazao, u Briselu`ele do detalja znati {to je pravostanje u dr`avi koja `eli u

Posao crnogorske administracije ne zavr{ava se onog trenutka kada Evropskojkomisiji preda odgovore. Naime, Evropska komisija praktikuje da postavi i dodatna pitanja, ukoliko

`eli preciziranje ili ukoliko se neke stvari u me|uvremenu promijene. Tako je Hrvatska dobila dodatnih 200 pitanja i to "u pet do dvanaest" prije

objavljivanja mi{ljenja o kandidaturi.Dobar dio tih pitanja pripadao je grupi politi~kih. Administracija je suo~ena sa stresom prakti~no od momenta is~ekivanja

pitanja pa sve do trenutka kada Evropska komisija da pozitivno mi{ljenje. Iakoje prvi utisak da je rok od tri do ~etiri mjeseca za odgovore prili~no veliki, netreba zaboraviti da to obuhvata njihove preglede, recenzije i prevo|enje.

Dio najinteresantnijih pitanja i odgovora dospije u medije, mada je prak-sa da Evropska komisija i Vlada dogovore da oni ostanu tajna.

PPOOSSTTOOJJEE II DDOODDAATTNNAA PPIITTAANNJJAA

C R N O G O R S K A A D M I N I S T R A C I J A P R E D V E L I K I M I Z A Z O V O M - K A K O O D G O V O R I T IN A U P I T N I K E K

Cf{!vmkfq|bwbokb!tuwbsoptuj

Pi{e: Danilo Mihajlovi}

////////

EEvvrrooppsskkaa kkoommiissiijjaa ppoossllaallaa jjee HHrrvvaattsskkoojj 44 556600 ppiittaannjjaa,, aa iizz ZZaaggrreebbaajjee uu BBrriisseell vvrraa}}eenn ooddggoovvoorr nnaa ookkoo 1100 000000 ssttrraanniiccaa,, kkaa`̀ee NNeevveennMMiimmiiccaa

Neven Mimica

4Evr op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . T ema b r o j a

budu}nosti biti ~lanica EU. On je podsjetio da je iz

Brisela poslato Hrvatskoj 4 560pitanja, a da je Evropskoj komisijiiz Zagreba vra}en odgovor naoko 10 000 stranica i to u rokuod tri-~etiri mjeseca.

"Naravno da u Evropskojkomisiji znaju odgovore na dobardio tih pitanja, ne postavljajupitanja zato {to ne znaju {to sedoga|a u Crnoj Gori, ve} jednos-tavno `ele vidjeti i na~in na kojizemlja sama odgovara na njih i`ele, kroz odgovore, da vide ukojoj mjeri je dr`ava sama svjes-na stanja i razine pripremljenostiza ~lanstvo", kazao je Mimica urazgovoru za Evropski puls.

Mimica tvrdi da }e pitanjauklju~iti sve strukture u dr`avnojupravi i da je zato va`no imatiorganizovani tim koji }e koor-dinirati kompletnim poslom.

"Sigurno da je to veliki posao,odnosno, prvi veliki test komu-

nikacije sa Komisijom. Komu-nikacije kakvu sa tom institucijomimaju ~lanice unutar EU. Krozkompletan taj proces iskazuje sespremnsot da se razgovara onimjezikom kojim Brisel ina~e komu-nicira", rekao je Mimica.

Konstatuju}i da bi bilo dobroda Crna Gora taj posao zavr{ikvalitetno i na vrijeme, ondoma}u elitu savjetuje da seosloni na iskustva njegove zemljei Makedonije, koje su te procesepro{le.

Mimica, ipak, isti~e, da je uodgovorima najbolje biti iskrendo kraja i da nikako ne treba

uljep{avati stvari."Bilo kakvo uljep{avanje ne

mo`e bilo {ta dobroga donijeti,niti mo`e u Briselu bolju slikustvoriti o dr`avi pristupnici. Briselzbilja zna puno o tome... Prematome, poku{aj uljep{avanja,crtanje ljep{ih slika sigurno }e bitirazotkriveni".

"Jednostavno, ka`ite sve ono{to jeste... Ako pitaju imate liustanovljenu neku agenciju,ka`ite nemamo, ima}emo kad sestvore uslovi. Nikako uljep{avan-ja, jer to mo`e stvoriti nepov-jerenje, a to nije dobra osnova zabudu}e odnose sa Evropskomunijom", rekao je Mimica.

Potpredsjednica Vlade zaevropske integracije Gordana\urovi} tvrdi da dr`ava spremnodo~ekuje Upitnik.

"To jeste ozbiljan, ali i o~eki-van posao, za koji se Vlada CrneGore, u saradnji sa mnogimuklju~enim crnogorskim instituci-jama i uz podr{ku EU, pripremave} mjesecima. Odgovori}emokvalitetno i u roku. Ne}u, uovom momentu, da pri~am ukategorijama rokova. Sa~ekajmozajedno da se dio procedura uEU zavr{i i da, kao dr`ava, dobi-jemo taj Upitnik", rekla je\urovi}eva.

Osvr}u}i se na komentareskeptika koji strahuju da CrnaGora nema kapaciteta da dokraja, valjano odgovori tom

Upitnik Evropske komisije podijeljen je na tri poglavlja - posve}ena politi-ci, ekonomiji i uskla|ivanju nacionalnog zakonodavstva sa evropskim. Od 4560 pitanja, Hrvatskoj je Evropska komisija postavila oko 400 iz

oblasti finansija, 664 iz saobra}ajne problematike, 425 iz djelokruga rada isocijalnog staranja, 224 iz pravosu|a i MUP. Statisti~kih pitanja bilo je 1180,a EK je tra`ila i 49 zakona u cjelosti.

Zbog toga i parlament ima zna~ajnu ulogu prilikom sastavljanja odgovora.

BBBBIIII]]]]EEEE PPPPOOOOSSSSLLLLAAAA IIII ZZZZAAAA PPPPAAAARRRRLLLLAAAAMMMMEEEENNNNTTTT

foto

VIJE

STI

\ukanovi}, Rehn i Sarkozy

5Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . T ema b r o j a

zadatku, ona je kazala da nijesusvi "poznavaoci" procesa evrop-skih integracija ba{ dobronam-jerni kada izra`avaju sumnju "una{e kapacitete i politi~kupodr{ku procesu".

"Evropa nam je priznalarezultat, a dio doma}e javnostine}e nikad. Mnogi bi voljeli biti'kalif umjesto kalifa', ali o tomese ne odlu~uje o{trenjem pera udnevnoj {tampi, ve} o tomeodlu~uju gra|ani na izborima,kada daju podr{ku odre|enimprogramima, a onda oni, koji topovjerenje dobiju, poku{avajuformirati dobar stru~ni tim kojitreba da dobije narednu "evrop-sku" utakmicu. Neko je, zahvalju-ju}i tim pravilima, godinama uprvoj postavi, i nosi ogromnuodgovornost stoje}i na prvoj liniji'napada' odnosno 'odbrane', aneko je na klupi za rezervneigra~e, relaksiran od bilo kakveodgovornosti i uvijek spreman dasve, prili~no neselektivno, kritiku-je", rekla je ona.

\urovi}eva je, me|utim,dodala da u toj igri ima mjesta zasve dobronamjerne i stru~ne i tou "prvoj postavi".

"A, ovi sa klupe, kojima nijedan rezultat nije dobar i kojima

~esto ni{ta ne valja u Crnoj Gori?Oni, naravno, iz svoje evropskeperspektive zvane klupa, imajupravo da kritikuju i dalje.Naravno da neko mora i to daradi, i dobro je, stimulativno zaunutra{nji dijalog, formirati i tukriti~ku svijest u Crnoj Gori. Onaje stimulans da mi, kao Vlada,poku{amo da radimo jo{ bolje. Agra|ani, sa jedne strane, i zva-ni~nici EU, sa druge strane, su onikoji sude i koji }e i u budu}nostisuditi, o kvalitetu ostvarenihrezultata", rekla je \urovi}.

Autor je novinar dnevnoglista "Vijesti"

Molimo da dostavite informacije o zdravstvenom stanju stanovni{tva u va{ojzemlji. To bi trebalo sadr`avati i informacije o klju~nim zdravstvenimpokazateljima kao {to su ukupan mortalitet novoro|en~adi i mortalitet premapolu, o~ekivano trajanje `ivota; podatke o smrtnosti i ra{irenosti bolesti, situaci-ju vezanu za zarazne i polno prenosive bolesti.

Tako }e ili sli~no glasiti jedno od pitanja Evropske komisije, sude}i premaiskustvima drugih dr`ava koje su pro{le put koji ~eka u nekoliko sljede}ih sed-mica Crnu Goru,

Primjera radi, kada je rije~ o radu i socijalnoj za{titi Evropska komisija }epitati za stopu nezapo{ljenosti, sa podacima za osjetljive grupe stanovni{tva.

Jedno od pitanja bi trebalo da glasi koje vrste zakonskih i nezakonskihmjera postoje u Crnoj Gori radi zaustavljanja diskriminacije i da li crnogorskozakonodavstvo poznaje razli~ite vrste diskriminacije - direktna, indirektna,uznemiravanje i navo|enje na diskriminaciju.

[[TTOO EEKK PPIITTAA

6Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . Ana l i z a

Uprkos o{trimno v emba -rskim porukamaiz Pariza i Briselada joj ne padnena pamet da seusudi da preda

zahtjev za sticanje statusa kandidata za~lanstvo u Evropskoj uniji, Crna Gora je15. decembra 2008. godine zakora~iladalje putem ka pridru`ivanju Uniji.

Od ~elnika zemalja EU zavisi}e dali }e joj Brisel otvoriti vrata nove stan-ice do cilja, ali ako vo|e Unije zadr`esada{nji politi~ki pravac nije isklju~enoda bi Crna Gora mogla relativno brzoopet da bude nagra|ena.

O ~emu se zapravo radi? Nakon {to je Pariz, koji predsjeda-

va Unijom od juna do kraja 2008.godine, slao dekura`iraju}e porukezahtijevaju}i da odlo`i predaju apli-kacije, premijera Mila \ukanovi}a 15.decembra 2008. godine je u Jelisejskojpalati do~ekao predsjednik Francuske ipredsjedavaju}i Unije Nicolas Sarkozy.Nezvani~ne informacije govore da se uSarkozyjevom kabinetu odvijao neuobi-~ajeno srda~an razgovor. \ukanovi} muje uru~io aplikaciju, poru~io crnogo-rskom auditorijumu da je to veliki danza Crnu Goru, za Balkan i sve kandi-date i potencijalne kandidate za ~lanst-vo u EU, da bi onda i evropski kome-sar za pro{irenje Olli Rehn pozdraviokandidaturu Crne Gore, najavljuju}i daje Evropska komisija spremna dapripremi 'mi{ljenje' o kandidaturi CrneGore, ~im to od nje zatra`i Savjet mini-stara.

Samo tri sedmice nakon {to jeeksplicitno preporu~io Podgorici da se

ne zalije}e i da se posveti sprovo|enjuunutra{njih reformi, Rehn je izjavio daje "ostvarila va`an napredak u pripremiza uklju~ivanje u Evropu".

Iza ovako neobi~ajenog slijedadoga|aja, prema diplomatskim izvo-rima, krije se jedan veoma va`an motiv- Srbija. Sve informacije govore da jepozadina ovako srda~nog odnosaprema Crnoj Gori poku{aj lidera EU dapo{alju poruku Srbiji da nije nedosti`noi}i dalje ka potencijalnom ~lanstvu uUniji. Nije tajna da zapadni strateziSrbiju smatraju klju~em stabilnosti nazapadnom Balkanu i da im je dalekonajva`nije da Beograd imaju za save-znika. U suprotnom, kriza u raznimvidovima se nastavlja i neizvjesnostostaje. S druge strane, Srbija, koja je

ranjena zbog podr{ke najmo}nijih ~lan-ica EU odvajanju Kosova, ne uspijevada usko~i u evropski voz zbog trusneunutra{nje politi~ke situacije i zbog nes-posobnosti da ispuni klju~ni uslov -uhapsi generala Ratka Mladi}a, optu-`enog za razne zlo~ine. Istovremeno,javno mnjenje je nesigurno u evropskuperpsektivu Srbije s obzirom da je samaEU u krizi, tako da je napredovanjeCrne Gore slikovit pokazatelj da ni{taipak nije nemogu}e.

Su{tinski, primjer Crne Gore trebada bude mamac za Srbiju da se dokraja posveti integracijama u EU i pre-raste u nespornog saveznika Brisela.Tako|e, to bi zna~ilo da Beograd popitanju Kosova zauzme ne{to mek{i stavi prestane da tu temu postavlja u vrhprograma razgovora na najvi{em nivou.

I kao {to je Crna Gora zbog

po~etka rata protiv Milo{evi}evog re-`ima 1997. godine bila "demokratskazvijezda" u regionu, u`ivaju}i obilnupoliti~ku i finansijsku podr{ku Zapada,tako je i danas, opet zbog Srbije, usituaciji da je najmo}niji evropski igra~itap{u po ramenu. Jer, ako se pogledasituacija u Crnoj Gori, skoro svaki potezili kadrovsko namje{tenje izaziva sumn-ju da \ukanovi}ev kabinet vi{e simuli-ra reforme nego {to ih istinski sprovodi.

Za one koji region posmatraju kaocjelinu, poku{avaju}i da slo`e sve koc-kice, o~igledno je pre~i "vi{i cilj", {to jeprepoznala crnogorska diplomatija.Tako je, nakon {to se po~etkomdecembra {ef diplomatije Milan Ro}ensreo u Pragu sa ~e{kim kolegom Ka-relom Schwarzenbergom, iz Praga

najavljeno da }e ubrzati dalju proce-duru izja{njavanja o crnogorskojaplikaciji. Sada{nje projekcije govoreda bi ve} u martu Evropski savjet (lid-eri zemalja EU) mogao nareditiEvropskoj komisiji da izradi mi{ljenje otome da li je Crna Gora spremna zasticanje statusa kandidata.

Svi ovi ohrabruju}i znaci stigli sunakon samita EU 11. i 12. decembra2008. godine na kojem je dogovorenorje{enje za usvajanje Lisabonskog spo-razuma, koji je preduslov za daljepro{irenje EU. Ipak, koliko god je novikorak Crne Gore vi{e rezultat kori{}enjaspleta okolnosti nego vidljivih rezultataunutra{njih promjena na bolje, ishod bimogao biti povoljan. Po{to nova fazadonosi tje{nje odnose sa EU crnogorskavlast }e, makar malo, morati ozbiljnijeda shvati svoju proevropsku retoriku.

K A K O J E C R N A G O R A U S P J E L A D A P R E D A Z A H T J E V Z A S T I C A N J E S T A T U S AK A N D I D A T A Z A ^ L A N S T V O U E U

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

////////Nbnbd!{b!Tscjkv

II kkaaoo {{ttoo jjee CCrrnnaa GGoorraa zzbboogg ppoo~~eettkkaa rraattaa pprroottiivv MMiilloo{{eevvii}}eevvooggrree`̀iimmaa 11999977.. ggooddiinnee bbiillaa ""ddeemmookkrraattsskkaa zzvviijjeezzddaa"" uu rreeggiioonnuu,,uu`̀iivvaajjuu}}ii oobbiillnnuu ppoolliittii~~kkuu ii ffiinnaannssiijjsskkuu ppooddrr{{kkuu ZZaappaaddaa,, ttaakkoo jjee iiddaannaass,, ooppeett zzbboogg SSrrbbiijjee,, uu ssiittuuaacciijjii ddaa jjee nnaajjmmoo}}nniijjii eevvrrooppsskkii iiggrraa~~iittaapp{{uu ppoo rraammeennuu

7Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . I n t e rv j u

Potpredsjednica Vlade za evro-pske integracije dr GGoorrddaannaa \\uu-rroovvii}} ocijenila je da je pred CrnomGorom "jo{ jedna uspje{na evroin-tegracijska godina, kao {to je bila i2008. godina".

U razgovoru za Evropski puls,\urovi} je kazala da ne strahuje dabi Savjet EU mogao prolongiratidalji evropski put Crne Gore tako{to ne bi odmah nalo`io Evropskojkomisiji da izradi mi{ljenje o zaht-jevu za ~lanstvo.

"Cijenim da }e Savjet ministaraza op{te i spoljne odnose blagovre-meno usvojiti odluku o pokretanjupostupka predvi|enog ~lanom 49Ugovora o Evropskoj uniji i uodgovaraju}em roku pozvati EK dapripremi avis o kandidaturi CrneGore. Cijenim i da }e Komisija ukratkom roku pripremiti Upitnik ida }emo mi, kao zemlja spremnaza tu fazu integracija, na njega pre-cizno i u projektovanom rokuodgovoriti", navela je \urovi}.

KKaakkoo kkoommeennttaarrii{{eettee ttoo {{ttoo sseeFFrraannccuusskkaa dduuggoo pprroottiivviillaa nnaammjjeerriiCCrrnnee GGoorree ddaa aapplliicciirraa zzaa ~~llaannssttvvoo uuEEUU??

Nije bilo lako "otvoriti" francus-ka vrata, ali dobrom komunikaci-jom, koju smo sprovodili gotovogodinu dana, veoma transparentnoi u najboljem interesu cijelogregiona, skrenuli smo "pozitivnupa`nju" dr`ava ~lanica EU na naj-manju zemlju zapadnog Balkana,koja se argumentima borila za ono

{to cijeni da joj treba omogu}iti naputu prema EU.

Ukoliko ste pa`ljivo pratiliizjave najvi{ih predstavnika Evro-pske komisije u Briselu, Podgorici idr`avama ~lanicama, koje su usli-jedile za vrijeme i nakon podno-{enja zahtijeva za ~lanstvo CrneGore u EU, poruke koje su tim po-vodom upu}ene Crnoj Gori pred-

stavljaju potvrdu na{e opredje-ljenosti i pune posve}enosti daljemprocesu evrointegracija, jer je uvi-jek isticano razumijevanje za na{zahtjev, dok su argumenti za odla-ganje bili uglavnom zbog zaje-dni~kih evropskih pitanja i proble-ma, a ne Crne Gore "per se". Bilismo kao dr`ava veoma strpljivi, a

razumijevanje, koje je bilo me|u-sobno, dalo je, kona~no, izvanre-dan rezultat, {to je, poslije svega -najva`nije.

Rije~i predsjednika RepublikeFrancuske prije par dana u Parizu,da "Crna Gora mo`e ra~unati napunu podr{ku Francuske u procesupristupanja EU " su vi{e negoobe}avaju}e i predstavljaju uspjehCrne Gore kao dr`ave - na{ zajed-ni~ki uspjeh.

Tako|e, predsjednik SSaarrkkoozzyy jetom prilikom podsjetio da "nemautvr|enog redoslijeda i ukolikoCrna Gora bude me|u prvimdr`avama koje ispune uslove za~lanstvo, onda }e i me|u prvimapristupiti Uniji'', i dodao da je"Crna Gora u prednosti u odnosuna susjedne dr`ave u dijelu ispu-njavanja politi~kih kriterijuma", {toje svakako bio jedan od najva`nijihpreduslova za otpo~injanje narednefaze inegracije Crne Gore u EU.

Ova poruka, kao i one koje suuputili komesar RReehhnn i ambasadorMMaauurreerr, da }e Komisija odmah nas-taviti da radi sa Francuskom, a zatimsa ^e{kom, na sprovo|enju svihprocedura neophodnih za pripremuMi{ljenja o spremnosti Crne Gore zabudu}e pregovore o pristupanju,jasno ukazuju da niko ne razmi{lja otome da "zaustavlja" Crnu Goru upredstoje}im koracima, u kojima }ese, kao i do sada, cijeniti ostvarennapredak u u~injenim reformama,kao i kapacitet na{e administracijeda kvalitetno odgovori na naredneobaveze.

UU {{ttaammppii jjee oobbjjaavvlljjeennaa iinnffoorr-mmaaccjjaa ddaa EEUU sspprreemmaa ffiinnaannssiijjsskkuuppoommoo}} oodd 550000 mmiilloonnaa eeuurraa kkaakkoo bbiippoommooggllaa ddrr`̀aavvee zzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaaddaa uubbllaa`̀ee ppoosslljjeeddiiccee ssvvjjeettsskkee ffiinnaa-

PO T P R ED S J E DN I C A V L AD E GORDANA \U ROV I ] S A O P T IM I ZMOM DO^ E KU J E 2 0 0 9 .

Qsfe!obnb!kf!hpejob!vtqkfib!

NNiijjee bbiilloo llaakkoo ""oottvvoorriittii"" ffrraannccuusskkaa vvrraattaa,, aallii ddoobbrroomm kkoommuunniikkaacciijjoomm,,kkoojjuu ssmmoo sspprroovvooddiillii ggoottoovvoo ggooddiinnuu ddaannaa,, vveeoommaa ttrraannssppaarreennttnnoo ii uunnaajjbboolljjeemm iinntteerreessuu cciijjeelloogg rreeggiioonnaa,, sskkrreennuullii ssmmoo ""ppoozziittiivvnnuu ppaa`̀nnjjuu""ddrr`̀aavvaa ~~llaanniiccaa EEUU nnaa nnaajjmmaannjjuu zzeemmlljjuu zzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaa,, kkoojjaa sseeaarrgguummeennttiimmaa bboorriillaa zzaa oonnoo {{ttoo cciijjeennii ddaa jjoojj ttrreebbaa oommoogguu}}iittii nnaappuuttuu pprreemmaa EEUU

Gordana \urovi}

8Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . I n t e rv j u

nnssiijjsskkee kkrriizzee.. DDaa llii CCrrnnaa GGoorraa mmoo`̀eerraa~~uunnaattii nnaa ttuu ppooddrr{{kkuu ii nnaa kkoojjiiiizznnooss??

EU planira, u okviru svogPrograma ekonomske pomo}i zaubla`avanje posljedica globalnefinansijske krize koji je predstavljenkrajem novembra 2008.godine,pomo} i za zapadni Balkan, odno-sno zemlje jugoisto~ne Evrope. Za2009.godinu planirano je do 120miliona eura makrofinansijskepomo}i, oko ~ega se ve} vode raz-govori vlada regiona i Generalnogdirektorata za ekonomska i fina-nsijska pitanja. Planirana je, tako-|e, i podr{ka zemljama Regiona u

iznosu od 500 miliona povoljnihkreditnih aran`mana kod me|u-narodnih finansijskih institucija.

KKaaddaa bbii ttrreebbaaoo ddaa bbuuddeezzaavvrr{{eenn iinnoovviirraannii NNaacciioonnaannii ppllaanniinntteeggrraacciijjaa??

Prema prijedlogu programarada Vlade za 2009. godinu, uprvom kvartalu, pristupi}e se revi-ziji NPI-a na godi{njem nivou,odnosno pripremi NPI za period2009-2012 godina. Ne mijenjamociljani datum "unutra{nje" sprem-nosti za ~lanstvo u EU, samo kom-primujemo obaveze i ~inimo planpreciznijim.

PPrroo{{llee ggooddiinnee jjee ppookkrreennuuttaa

iinniicciijjaattiivvaa ddaa ssee ddiioo ddrr`̀aavvaa bbiivv{{eeJJuuggoossllaavviijjee uu kkoojjiimmaa ssee ggoovvoorrii sskkoorrooiiddeennttii~~nniimm jjeezziicciimmaa mmee||uussoobbnnooppoommaa`̀uu uu pprreevvoo||eennjjuu eevvrrooppsskkooggzzaakkoonnooddaavvssttvvaa.. [[ttoo jjee ddee{{aavvaa uu vveezziittee iinniicciijjaattiivvee??

Priprema nacionalne verzijeacquis-a je zna~ajan, obiman idugotrajan proces, zbog ~ega mutreba pristupiti na koordiniran, sis-temati~an i standardizovan na~in, uuslovima dobre regionalne sarad-nje, kao i zajedni~kih inicijativapreko projekata iz evropskihregionalnih fondova.

Stoga je klju~ni kratkoro~ni pri-oritet Crne Gore - dogovor osaradnji na regionalnom nivou uovoj oblasti izme|u zemalja kojeimaju sli~an jezik i pravnu tradici-ju, budu}i da se ovaj projekat nataj na~in mo`e realizovati blagovre-meno, racionalno, efikasno i stru-~no. Na bilateralnom planu, uspo-stavljena je ve} dobra saradnja,kroz potpisivanje i realizaciju pro-grama saradnje u oblasti evropskihintegracija.

Kada je rije~ o regionalnojsaradnji, u dosada{njem periodu,na ovu temu se razgovaralo tokomMilo~erske konferencije o evrop-skim integracijama, u septembru2007. i Zagreba~ke konferencije, unovembru 2008. godine.

Na posebnim sastancimaRadnih grupa razgovarano je ometodologiji prevo|enja, razmjeniiskustva i zajedni~kim aktivnostima.Tako|e, bilo je rije~o i o ideji pot-pisivanja sporazuma o saradnjiizme|u Crne Gore, Srbije i BiH, ucilju zajedni~kog prevo|enja ve}egdijela propisa EU, za potrebe ovetri zemlje. O~ekujemo konkre-tizaciju ove projektne ideje u 2009.godini i na bazi nje, zajedni~kuaplikaciju prema predpristupnomfondu IPA, za oblast regionalnesaradnje.

VV.. @@UUGGII]]

Da li se u Crnoj Gori priprema teren za prevo|enje acquisa?Priprema nacionalne verzije acquis-a pokazala se najve}im prevodila~kim

poduhvatom u istoriji ve}ine novih ~lanica. Ali, izazov se ne sastoji samo uenormnom broju strana koje treba prevesti i redigovati, nego i u slo`enosticijelokupnog procesa, anga`manu stru~njaka razli~itih profila, nivou stru~nihznanja i vje{tina, kao i nu`noj intedisciplinarnoj saradnji.

U tom pravcu, u Sekretarijatu za evropske integracije (SEI) je kaounutra{nja organizaciona jedinica osnovan Odsjek za koordinaciju prevo-|enja, u kojem su zapo{ljena ~etiri prevodioca, jedan pravnik i jedan in`injerinformatike, koji su pro{li vi{e seminara i obuka u vezi sa koordinacijomprevo|enja pravnih akata EU.

U novembru i decembru ove godine, u organizaciji SEI, odr`ano je vi{esastanaka na kojem su bili pozvani stru~njaci iz Crne Gore u oblastima lingvis-tike, prevo|enja i prava, na kojima su predstavljeni predstoje}i zadaci i planoviza prevo|enje pravnih akata EU. Sastanci su bili korisni i u smislu razmjeneinformacija i prijedloga u vezi sa budu}om koordinacijom prevodila~kihaktivnosti u samoj zemlji. U tom cilju, formirana je Radna grupa za izraduPriru~nika za prevo|enje pravnih i drugih akata vezano za evropske integraci-je, koja je sastavljena od eminentnih pravnika, sa poznavanjem evropskog inacionalnog prava, te engleskog jezika, predstavnika Sekretarijata za zakono-davstvo, iskusnih prevodlica koji poznaju terminologiju EU i lektora zacrnogorski jezik. U definisanju sastava radne grupe i sadr`ine Priru~nika, porediskustva drugih zemalja, kori{}ene su sugestije eksperata iz Makedonije iSlovenije (uz podr{ku Twinning projekta). Cilj je da se dobije Priru~nik kaoprakti~ni (i obavezni) vodi~ za prevodioce propisa i drugih dokumenata, u obasmjera, a sadr`a}e i osnovnu terminologiju evropskog prava (pregovara~kapoglavlja i potpoglavlja), osnovne elemente nomotehnike i evropskog inacionalnog prava.

Na osnovu dosada{nje saradnje i komunikacije, prvenstveno sa Institutomza strane jezike, pripremljena je inicijalna baza kvalifikovanih prevodilaca odoko 40-ak prevodilaca, koji }e, najve}im dijelom i ~initi jezgro budu}eg pre-vodila~kog tima za prevo|enje Upitnika. Dio prevodila~kog tima pro{ao je iniz seminara na kojima su upoznati sa predstoje}im zadacima vezano zaprevo|enje Upitnika i odgovora na Upitnik EK.

ZZZZAAAA PPPPOOOO^̂̂̂EEEETTTTAAAAKKKK 44440000 PPPPRRRREEEEVVVVOOOODDDDIIIILLLLAAAACCCCAAAA

9Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . P o l i t i k a

Uv r i j e m epov ra t kaMMiillaa \\uukkaannoo-vvii}}aa na mjestopredsjednikaVlade Crne Go-

re, grupa crnogorskih javnih li~nosti,uputila je doma}oj i inostranoj javnostiapel sa ciljem da se potencijalni kon-flikt javnog interesa i privatnog intere-sa \ukanovi}a i njegove biolo{ke iposlovne familije stavi pod lupu i akoje mogu}e sprije~i.

AAccoo \\uukkaannoovvii}}, brat predsjed-nika Vlade Crne Gore, je 2005.godine kupio prvi paket od 14%akcija biv{e Nik{i}ke banke, sadaPrve banke, a u novembru 2006.godine je od Ministarstva finansija,(dr`avnog) Zavoda za zapo{ljavan-je i (dr`avnog) Fonda za razvojkupio jo{ 42% kapitala.Dokapitalizacijom od 6,5 milionaeura u decembru te 2006. godine,\ukanovi}ev udio u Prvoj banci jepao na 29%, ali je kapital bankepove}an na 14,4 miliona eura.

Potom su uslijedile jo{ dvijemanje dokapitalizacije, u kojima suu vlasni~ku strukturu u{li predsjed-nik vlade Milo \ukanovi} (danasnjegova firma Capital Invest ima 2,86% akcija) i potpredsjednikvladaju}e Demokratske partijesocijalista SSvveettoozzaarr MMaarroovvii}}, {to jeudio Aca \ukanovi}a smanjilo na27,9%. Nakon tri godine posje-dovanja ve}inskog paketa akcijaAco \ukanovi} je krajem septem-

bra 2008. godine tra`io i dobioodobrenje Centralne banke CrneGore da i zvani~no upravlja Prvombankom.

Banka je po~etkom decembraimala novu dokapitalizaciju od 20miliona eura, u kojoj su u~estvovaliAco \ukanovi} (sa 14 milionaeura) i Elektroprivreda (sa 6 milionaeura, ina~e kompanija u ve}inskomdr`avnom vlasni{tvu ~iji upravniodbor ve}inski imenuje Vlada CrneGore). Njome je kapital Prve bankepove}an na 44 miliona eura, audio Aca \ukanovi}a na 46,47%.Udio Elektroprivrede u Prvoj banci,koji je od \ukanovi}evog dolaska

brojnim dokapitalizacijama sman-jen sa 25 na 9%, najnovijomdokapitalizacijom od 6 milionaeura je pove}an na 18,24%.

Prva banka je odlu~ila da isko-risti povoljnosti novog Zakona oza{titi bankarskog sistema, koji jepo hitnom postupku done{en kra-jem novembra 2008.godine uSkup{tini Crne Gore, i postavila jezahtjev Vladi da joj odobri kreditza likvidnost. Kao zalog za 44 mil-iona eura zajma ponu|eno je 94%akcija banke.

Predsjednik Upravnog odboraPrve Banke je RRaaddoojjiiccaa @@uuggii}},predstavnik dr`avnog kapitala,

Qswb!cbolb!Qswf!dsophpstlf!gbnjmjkf!

Pi{e: Stevo Muk

////////

P R E P R E K E N A P U TU C RN E GOR E K A E U

10Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . P o l i t i k a

poslanik Demokratske partije soci-jalista (DPS) u Skup{tini Crne Gorei direktor dr`avnog Fonda za pen-zijsko i invalidsko osiguranje.

MMiillooiiccaa DDaakkii}}, generalni dire-ktor Centralne banke nedavno je

izjavio da "Prva banka nema prob-lema ni sa likvidnoscu niti sa sol-ventno{}u" i da je "u njoj situacijaista kao i u drugim bankama".

Ako je zaista tako, onda nepostoji nijedan razlog da dr`ava

pomogne samo jednoj banci, a nei drugima, makar ta banka bila iPrva banka.

U isto vrijeme, Vlada CrneGore prodala je za 3.300.000 euraAcu \ukanovi}u pravo da koristi7.637m2 dr`avnog zemlji{ta nakojem se nalazi zgrada podgori~kepolicije, uz mogu}nost da postanevlasnik.

Skup{tinski Odbor za eko-nomiju, finansije i bud`et odbio jeprijedlog opozicije da se odr`ikontrolno saslu{anje ministra zaekonomski razvoj o odluci Ele-ktroprivrede da u~estvuje udokapitalizaciji Prve banke. Odlu-ka je donijeta ve}inom glasova~lanova vladaju}e Demokratskepartije socijalista i Socijalde-mokratske partije.

Da li je Crna Gora danasPrivatna dr`ava ili nije procijeni}epravilno svako ko razumijematematiku u kojoj vladina mono-polska kompanija koja posluje sagubicima daje 8.5 miliona PrvojBanci, a Vlada joj daje kredit od40 miliona eura.

Regulatorna agencija za ener-getiku je prihvatila zahtjev Elektro-privrede i danijela odluku po kojojcijena struje poskupljuje za 10%,{to je utemeljenu na pogre{nom inepotpunom utvr|enom ~injeni~-nom stanju i pogre{noj primjenimaterijalnog prava. Na zahtjev trigra|ana/gra|anke Crne Gore Upra-vni sud trenutno razmatra tu`bukojom se tra`i poni{tenje oveodluke.

A, Vlada ce dati subvencijegra|anima u stanju socijalne po-trebe.

Sve po zakonima i evropskimstandardima na na{em evropskomput.

AAuuttoorr jjee PPrreeddssjjeeddnniikk UUpprraavvnnooggooddbboorraa IInnssttiittuuttaa AAlltteerrnnaattiivvaa ((IIAA))

Evropski puls objavljuje dio odukupno 74 akcionara Prve banke,na osnovu Ugovora o zalozi akcijakoji su potpisali Vlada i ta banka 17.decembra 2008. godine.

Na osnovu tog ugovora, u koji jeEvropski puls imao uvid, kabinet Mila\ukanovi}a dao je Prvoj banci kreditod 44 miliona eura.

Pored ~lanova porodice \ukanovi}, akcije u toj banci posjeduje zna~ajanbroj osoba koje su u nekoj vrsti veze za njima, kumovskim ili prijateljskim.Me|u akcionarima su i preduze}a iza kojih stoje ljudi za koje postoje navodida su bliski vlasti.

Prema Ugovoru o zalozi akcija najve}i akcionari ove banke su Aco\ukanovi} (brat Mila \ukanovi}a) koji ima 170.073 akcija ~ija je pojedina~nanominalna vrijednost 127,82 eura, a u zalogu daje 160.377 akcija. Zatim, tu jedr`avno preduze}e Elektroprivreda Crne Gore (66.758 akcija), firma CAPITALINVEST u kojoj vlasni~ki udio ima premijer \ukanovi} (10.466), Lov}en osigu-ranje (10.918), P&G Agency DOO Podgorica (8.131) ~iji je vlasnik premijerovkum Vuk Rajkovi} koji ima i pojedina~ne akcije (3.234), Slijedi Maprenat DOOTivat (6.895 akcija) ~iji je vlasnik tivatski biznismen Rado Arsi} koji tako|e imai li~ne akcije (1.860), Sa{a A}imi} iz Podgorice (1.772). "Kovini} company" izTivta (127,82), Global deal - Podgorica (6.878), Monte adria broker diler -Podgorica (6.083), Branko ]upi} sa prebivali{tem u Budvi, (5.042), Izomont dv- Podgorica, (4.809), Moninvest DOO - Budva (4.675 akcija) u kojem je done-davno suvlasni~ki udio imao potpredsjednik DPS-a Svetozar Marovi}, StadionDOO Podgorica (4.234). Fjord AD - Kotor koji je u vlasni{tvu Veselina Barovi}a(3.952). Petri~evi} Jelica iz Podgorice (3.919), Comersa DOO - Podgorica(2.749), Vojin @ugi} koji ima vlasni~ki udio i u DOO Stadion (2.640), ZoranLali} iz Budve (2.547), Milan Ivanovi} (2.042), Ana Kolarevi} sestra Mila\ukanovi}a (1.921), PM Investment iz Podgorice (1.876), Tabacco shop -Podgorica (1.610), Dragan Be}irovi} koji je bliski \ukanovi}e prijatelj (1.520),Sofico DOO - Ro`aje (1.136), Ranko Milovi} iz Nik{i}a koji je bio ambasadorCrne Gore u Sloveniji (1.005). Radenko Stijepovi} iz Podgorice (916 akcija).

Akcije u Prvoj banci ima i Skup{tina op{tine Nik{i} (761), zatim biv{i sav-jetnik predsjednika dr`ave i kum premijera \ukanovi}a Goran Rako~evi} iRadmila Vojvodi}, supruga ministra kulture, medija i sporta i bliska \uka-novi}eva saradnica, Goran Vuleti} biv{i direktor DPS-a i jedan od najbli`ihsaradnika Aca \ukanovi}a, "EUROFOND" "Kia montenegro" DOO - Podgorica,"Javorak" DOO - Nik{i}, Ispod 100 akcija imaju Boj{a [otra, "MI-RAI" DOO -Nik{i},

Akcionare je zastupala Irena ^anovi}, koje je akcionarka Prve Banke i k}erpomo}nika ministra za ekonomski razvoj, dok je u ime Vlade potpis na ovajugovor stavio ministar finansija Igor Luk{i}.

KKUUMMOOVVII II PPRRII JJAATTEELLJJ II

11Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Dobro je {to se desio Pariz i rolo-vano par~e papirusa koje jebrzinom svjetlosti prolazilo krozTrijumfalnu kapiju, a koje zovemoaplikacija. I to sve, ne samo {to jedobro za obi~nog gra|anina, negosmo mogli da vidimo i premijerakako se osmjehuje.

Dijete sa Kriptona na fotosimaiz Pariza je raspolo`eno i vedro,nasmijano i proaktivno. Dok ku}i,prite`e visoko dizgine obrvama,udara ka`iprstom u govornicu ibljuje suvi plam istine o jednojnekompetentnoj javnosti koja usvemu tra`i antidr`avni element ipoku{aj da se kroz fol kritiku namala vrata opet na|emo u zagrljajudr`avne zajednice.

Nezaslu`eni supermen kojegnam je podarila muza istorije, uinozemstvu nas dostojno predstavlja

PR osmjehom rastere}enog liderajedne mediteranske domaje, punemultikonfesionalnih maslina i svakogdogovora, posebno politi~kog.

Aplikaciju su gra|ani CrneGore proslavili uglavnom po staromobi~aju, u krugu porodice uznacionalni Javni servis, bez velikepompe jer smo svjesni da je to tekprva stepenica ka ~lanstvu. MinistarRo}en - ~lan biblioteke, bolinjega… Pariski prijem je bio nanajvi{im nivoima i Ro}en je moraoda podijeli sa mati~nim gra|animaimpresije sa planete bledolikihEvropljana koji su nas primili kaoro|enju bra}u, sebi ravne i dosto-jne kompanjone. Nikola Karlin, vrlovje{to pred istek francuskog pred-

sjedni{tva uvaljuje vru} krompirna{im ~eskim evropskim prijatelji-ma. ^esi, na{i stari turisti, mora}e

da nastave smaranje.Aplikaciju smo predali, kamen

sa srca je pao i sada mo`emo opetda se okrenemo doma}im temama.

Dok ~ekamo mo`emo primijetiti dase opozicija u Crnoj Gori raspada igrca u dugovima. Kako sad stvaristoje demokratski izabrana vlast }ena prolje}e biti jo{ demokratskija ibez takmaca. DPS radi kao sat - i todigitronac koji vje{to krije svoje~ipove, baterije i svetu tajnu vre-menskog kontinuma. S druge bande,dvije najja~e opozicione partije su

odlu~ile da naprave oma` onimstarim urama i ma{inama, bliskim jernijesu ukrivali federe, opruge i na-voje, pa su usred predizbornih pra-znika odlu~ile da se pred o~imagladnih novinara transformi{u ipoka`u kakve su iznutra.

Prosje~an glasa~ (a svi smoprosje~ni kada u|emo u glasa~kukabinu) ima pravo da bira izme|upoliti~kog ferarija kome se uvijekmo`e oprostiti {to gazi ljude na

proevropskoj cesti i dvije- tri priko-lice koje su na startnoj liniji na{leodli~nu priliku da zadignu haube ipuste proro~ki dim svojih pokvarnihkarburatora.

Tako dolazimo da situacije kadase, primjerice, gra|anka kojoj suprava ugro`ena `eli obratiti zapravni savjet i politi~ku podr{kunekom iz opozicije. Kuc kuc.

Pi{e: Brano Mandi}

AApplliikkaacciijjuu ssuu ggrraa||aannii CCrrnnee GGoorree pprroossllaavviillii uuggllaavvnnoomm ppoo ssttaarroommoobbii~~aajjuu,, uu kkrruugguu ppoorrooddiiccee uuzz nnaacciioonnaallnnii JJaavvnnii sseerrvviiss,, bbeezz vveelliikkeeppoommppee jjeerr ssmmoo ssvvjjeessnnii ddaa jjee ttoo tteekk pprrvvaa sstteeppeenniiccaa kkaa ~~llaannssttvvuu

UU mmoojjoojj kkuu}}ii uu BBaarruu,, kkaaddaa uuppaallii{{ tteerrmmooaakkuummuullaacciioonnuu ppee}},, ssppllaassnneennaappoonn ii uuggaassii ssee tteelleevviizzoorr.. PPrroossttoo,, nneemmaa ttrraaffoo- ssttaanniiccee ii ppoo mmaalloossaamm zzbboogg ttooggaa ffrruussttrriirraann nnaa eevvrrooppsskkoomm ppuuttuu

J!evipwj!jnbkv!ev|v

12Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Izvinite, kod nas je popis, nemo`emo sada da se bavimosvakodnevnim tricama dok prvo nedonesemo novi statut, organizujemona{e izbore na kojima neko izPokreta za promjene kona~no ima{ansu da pobijedi. Sli~na pri~a je isa Srpskom listom koja je usredistorijskih etapnih pregovora saKadi}evom strankom 1000glasa~a… Do reorganizacije u poli-ti~kim partijama dolazi obi~no kadaje kesa prazna. Niko ne taji da suse opozicionari na predsjedni~kimizborima uvalili u kredite ("koje smovaljda si uzeli s namjerom da ih upropisanom roku vratimo" M.\)

Ve} vidim armije analiti~ara koji}e ovog prolje}a da tuma~e kako jeto Demokratska partija socijalista(DPS) nepodbjediva "omnipotent-na"(!) vlast i koliko je to opasno zajednu mladu demokratiju. Bi}e tu ibritkih komentara, kolumni koje nemijenjaju ni{ta i ne zna~e mnogoMarijani Mugo{i kada joj gazdazabranio da pre|e prag op{tinskezgrade zato {to je slijepa i mora davodi psa sa sobom. A ga`enje ljud-skih prava je prenosiva bolest.Izbijete jednog novinara - dajetesignal da neko sjutra izbije drugog.[interski maniri prvog ~ovjekaGlavnog grada, samo govore kolikoje sve dozvoljeno, kada dobije{dr`avu za pola procenta.

Biti opoziciono nastrojen u

Crnoj Gori je postao manir i zato sesve protiv vlasti uzima sa dozomrezerve. Bez pro`ivljene i li~netraume ljudi govore o devedesetimkao da su ih ~itali u knjigama satrafika. Horde nezavisnih intelektu-alaca sri~u visokoparni bullshit,nemo}ni da ponude druga~iji ton,koji ne bi bio odgovor DPS retorici,ve} ne{to lijepo nezainteresovano idruga~ije, {to izlazi sa nekih drugih

izvora, Makijaveliju nepoznatih. A nekoliko tema se name}e

toliko da ih niko vi{e ne prepozna-je i ne slu{a jer svi govore o istomna tako dosadan i jadan na~inpriu~enih revolucionara.

Va{a tetka iz provincije, parafra-zirajmo Vladana Desnicu, ugosti}evas u svojoj ku}i punoj duhova imirno zahrkati u sobi pored. Tetkavjeruje u duhove i spava kao top. Viste intelektualaac evropskog ranga ine mo`ete oka da sklopite iakoznate da duhova nema i da vratagostinske sobe {kripe zbog sipaca,

vlage ili promaje. Ukoliko stecrnogorski nezavisni tribun, poku-{a}ete citatima iz Platona i Volteraubijediti tetku na dan izbora da suduhovi samo njena atavisti~ka drogakoja joj obe}ava zagrobni `ivot unedostatku ovozemaljskog. Tetka }evas blijedo gledati, jer nju ne intere-suju fraze, nju ne interesuje ni{ta jer`ivi sama u pustoj ku}i.

Umjesto da ljudima tuma~ite

ono {to ve} znaju - da je mafija navlasti - mo`da je bolje tetku povestipar dana do kakve banjice, uplatitijoj Internet, razgovarati sa njom ofirnajzu, idealnom sredstvu zauni{tavanje insekata u drvetu. Sveto zahtjeva gvozdene nerve, disci-plinu i terenski rad sa glasa~ima i{to je najbitnije nesebi~nu potrebuda se pomogne izlu|eloj sestri va{emajke. A toga nema me|u opo-zicionim d`aba{ima koji sebe nazi-vaju politi~arima, budnim za{titnici-ma ljudskih prava, itd.

Reformacija kriti~kog mi{ljenja iprakse u Crnoj Gori, inauguracijaneke lartpluralisti~ke sprdnje, ne{toje {to }e mo`da pomo}i da se ljudimanje pla{e promjena i duhova.Samo ne dizati ton i ne suo~avatibolesnika prije nego je to pametno.Crna Gora ima bolesno mnjenje,puno neobja{njivih ko{mara kakav jevjera u mitropolita Amfilohija kaomudrog i bo`jeg ~ovu.

Na kraju, jedan kolega mi ka`eda sam zbog li~nih nezadovoljstavau{ao u crnjak a sve to zato {to samnedovoljno informisan o pravimstvarima koje nastupaju, obnevidiood balkanske si~ije i prevazi|enogljevi~arskog derta. Ovdje je to kom-pliment.

Oni koji ne pate od frustracijamogu mirno da di`u zen kredite,uzdi`u ~iste savjesti, igraju tenis ikite Podgoricu za novaka. Ko ho}eda obu~e odijelo Djeda Mrazovo iobe}ava bolje dane, samo naprijed.Sre}na Nova godina i bo`i}nipraznici. U{u{kajmo se u najbolji odsvih svjetova. Ako bude struje,mo`emo i da pustimo neku bud-nicu. U mojoj ku}i u Baru, kadaupali{ termoakumulacionu pe}, spla-sne napon i ugasi se televizor.Prosto, nema trafo-stanice i po malosam zbog toga frustriran na evrop-skom putu.

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

KKoo hhoo}}ee ddaa oobbuu~~ee ooddiijjeelloo DDjjeeddaa MMrraazzoovvoo ii oobbee}}aavvaa bboolljjee ddaannee,,ssaammoo nnaapprriijjeedd.. SSrree}}nnaa NNoovvaa ggooddiinnaa ii bboo`̀ii}}nnii pprraazznniiccii.. UU{{uu{{kkaajjmmoossee uu nnaajjbboolljjii oodd ssvviihh ssvvjjeettoovvaa

13Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . Drug i p i { u

Predstavnici Crne Gore predlo`ilisu Evropskoj komisiji, krajempro{log mjeseca u Briselu, da se uoblasti pomorskog saobra}ajapredvidi podr{ka Koridoru 11,odnosno "plavim autoputevima".

To su tra`ili predstavnici mi-nistarstva saobra}aja Crne Gore uokviru druge runde pregovora osporazumu izme|u Evropske ko-misije i zemalja zapadnog Balkanao uspostavljanju Transportne zaje-dnice.

Cilj Sporazuma je usposta-vljanje Transportne zajednice udrumskom, `eljezni~kom i pomo-rskom saobra}aju, kao i unutra-{njoj plovidbi i razvoju transportnemre`e.

"Zadatak Transportne zajed-nice je zajedni~ko razvijanje infra-strukturne mre`e u regionu, prekokoje }e se region priklju~iti natransevropsku transportnu mre`u",

ka`e za Evropski reporter pomo-}nik ministra saobra}aja, pomorst-va i telekomunikacija SSrr||aannVVuukk~~eevvii}}.

Pored toga, Transportna zajed-nica predvi|a i takozvane "meke"mjere, koje se odnose na liberal-izaciju tr`i{ta, uklanjanje svih bar-ijera na granicama, zajedni~ke sis-teme upravljanja saobra}aja iuskla|enu legislativu koja tretiraoblast saobra}aja, posebno uodnosu na evropsko pravo.

Kada bude potpisan, Spo-razum }e odrediti osnovnu trans-portnu mre`u na podru~ju za-padnog Balkana koja }e se razvi-jati u skladu sa preporukamarazvoja Transevropske transportnemre`e.

Ta osnovna mre`a }e se razvi-jati na principu petogodi{njih rad-nih planova i i odre|ivanja prior-itetnih projekata koji imaju

regionalni zna~aj.Vuk~evi} napominje da je

Crna Gora predlo`ila da se podpomorstvom u okviru Sporazumapredvidi podr{ka tzv. Koridoru 11(plavim autoputevima) tako {to }ese zemljama koje nijesu ~laniceEU pru`iti finansijska podr{ka zaprojekte koji uklju~uju pomorskuplovidbu i intermodalnost.

"Takozvani Koridor 11 pre-vodimo kao plavi auto-putevi,zato {to ne ide kopnom ve}morem. Bitna je takozvana kratkapomorska plovidba, da sefavorizuje put morem izme|udvije ta~ke na kopnu, a ne kop-nom i posebno je vezana za inter-modalnost - prevoz kontejnera ikombinovani prevoz. Bitno je i daluke koje povezuje ta brodska lin-ija imaju pristup `eljezni~kojmre`i. Luka Bar je prepoznata u

P O ^ E L E P R I P R E M E Z A P O T P I S I V A N J E S P O R A Z U M A E U I Z E M A L J A Z A P A D N O GB A L K A N A U O B L A S T I S A O B R A ] A J A

Dsob!Hpsb!usbaj!Lpsjeps!22

Udrumskom saobra}aju Sporazum o uspostavljanju transportne zajednice }eposebno tretirati primjenu direktiva koje ure|uju oblast bezbjednosti, soci-jalne i ekolo{ke uslove, a na bazi ankete koju Evropska komisija sprovodi sasvim partnerima formulisa}e se klauzule kojima }e se obezbijediti potpuna lib-eralizacija drumskog saobra}aja.

"To zna~i obezbje|ivanje tehni~kih standarda kojima se posti`e ve}a bezb-jednost na putevima. Socijalni uslovi se, prije svega, odnose na dozvoljeno vri-jeme i anga`ovanje voza~a u kamionima i autobusima, odnosno uvo|enjeodgovaraju}e oprema koja }e to mjeriti. Ekolo{ki uslovi predvi|aju uvo|enjestandarda za homologizaciju vozila, izduvne gasove, uticaj na stani{ta, migraci-je i za{ti}ena podru~ja", rekao je Vuk~evi} .

On je pojasnio da se vazdu{ni saobra}aj ne}e tretirati, jer ve} dvije godinepostoji sporazum "Zajedni~ko nebo", kojim su definisani standardi i tehni~kemogu}nosti u toj oblasti.

KKAAMMIIOONNDD@@II JJEE PPOO MMJJEERRII EEVVRROOPPEE

Sr|an Vuk~evi}

foto

VIJE

STI

14Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . Drug i p i { u

izvje{taju Visoke grupe za trans-port kao luka koja ima regionalnizna~aj za razvoj Koridora 11",isti~e Vuk~evi}.

U oblasti pomorskog saobra-}aja Evropska komisija }e naglasakstaviti na koncesije u lukama, pri~emu }e insistirati na tri principa:transparentnosti u dodjeljivanjukoncesija, du`ini trajanja koncesijado 30 godina koja obezbje|ujepovra}aj investicije i eventualnomprodu`etku koncesije nakon istekaugovora koji }e se sprovesti popostupku kao kada se vr{i potpunonovo dodjeljivanje koncesije.

Tako|e, Sporazumom }e seinsistirati i na ispunjavanju tehni-~kih standarda u skladu sa AcquisCommunitaire, ISPS kodom, pri-jemnim kapacitetima u lukama zaodlaganje otpadnih voda, dr`avnojlu~koj kontroli i administracijidr`avne zastave.

"Najavljene su i nove direktivekoje se odnose na dr`avnu kon-trolu luka u skladu sa evropskimstandardima, ta~nije na inspekcijubrodova. Tu je i kontrola dr`avnezastave: dr`ava izdaje odre|enesertifikate brodu koje on mora daima da bi u~estvovao u me|unar-odnoj plovidbi, ili da povjerinekom da u njeno ime te serti-fikate izdaje. ISPS kod su, u stvari,bezbjednosni standardi koje mo-raju zadovoljiti luke i brodovi ume|unarodnom saobra}aju ipo~eo je da se primjenjuje 2005.godine kao dio SOLAS konvencije

(SOLAS - Me|unarodna pomorskaasocijacija)", poja{njava Vuk~evi}.

U oblasti `eljezni~kog sao-bra}aja za sada je predlo`eno dase EU i zemlje partneri sa za-padnog Balkana obave`u da }eomogu}iti slobodan pristup infra-strukturi za prevoznike putnika itereta.

Utvr|ena je i obaveza me|u-sobnog priznavanja licenci i serti-fikata za bezbjednost.

Aneksom sporazuma }e sepredvidjeti tzv "korak po korak"pristup kojim }e se primjenanavedenih obaveza obezbijeditikroz tranzicioni period i u fazama.

"To zna~i da }e u `eljeznicibiti omogu}eno svim akterima iz

bilo koje zemlje da pod podjed-nakim uslovima imaju pristupinfrastrukturi, da se me|usobnopriznaju sertifikati i licence zabezbjednost u prevozu. Dakle, mi}emo priznati licencu i sertifikatneke zemlje i omogu}iti da sepojavi na na{im trasama i koristiusluge kao i onaj koji ih ve}koristi", kazao je Vuk~evi}.

Predstavnici generalnog direk-torata EK za energiju i transport ufebruaru i martu 2009. godineposjeti}e sve zemlje partnere sazapadnog Balkana, a u aprilu }e uBriselu biti odr`an naredni multi-lateralni sastanak.

O~ekuje se da }e kona~antekst Sporazuma izme|u Evropskekomisije i partnera sa zapadnogBalkana biti zavr{en do sredine, anjegovo potpisivanje do krajanaredne godine.

Iz Ministarstva je saop{teno da}e aneksom sporazuma biti defin-isana primjena tih obaveza kroztranzicioni period i u fazama.

DDeejjaann PPEERRUUNNII^̂II]]

Na pitanje {ta potpisivanje Sporazuma konkretno zna~i za Crnu Goru,Vuk~evi} je pojasnio da bi on obezbijedio lak{i pristup EU fondovima, boljikreditni rejting i ja~u argumentaciju za odre|ivanje nacionalnih prioriteta zainfrastrukturne projekte.

"Sporazum potpuno elimini{e dnevno politi~ki uticaj na odlu~ivanje {ta jeprioritet. Njime ispunjavamo i ciljeve iz Sporazuma o stabilizaciji i pridru`iva-nju", kazao je Vuk~evi}.

LLAAKK[[II PPRRIISSTTUUPP EEUU FFOONNDDOOVVIIMMAA

15Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . I z mog ug l a

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N I N E V R O P S K E U N I J E

Za{to svakigra|anin/-gra|anka CrneGore koji/a `elida bude gra|a-nin /g ra|anka

Evropske unije, to zapravo i `eli,predstavlja jako interesantno pitanje.

Sva relevantna istra`ivanjajavnog mnjenja nesporno ukazuju napostojanje vi{e nego kvalifikovaneve}inske volje za ulazak u ovuevropsku porodicu naroda. Mo`daje i dobro da prvi zna~ajnijidru{tveni konsenzus bude postignutu vezi sa ovim pitanjem. Ono {to,svakako, otvara dilemu jeste pitanjena~ina na koji se formira dru{tvenasvijest u ovom pravcu, odnosno dali je `elja za ~lanstvom proizvoddubokog, kriti~kog i {to je mogu}eobjektivnijeg razmi{ljanja ili dru{tve-ne inercije koja se kanali{e "odoz-go"? Naravno da nemam ambicijuda na ovom mjestu ulazim upoku{aj tra`enja odgovora na ovopitanje. Moja se `elja gasi samom~injenicom njegovog aktuelizovanja.

Na pitanje za{to, odgovor zato}e dati razli~ite kategorije sta-novni{tva u skladu sa onim segmen-tima integracija koje se njima javlja-ju kao najbli`e odnosno najzna-~ajnije. Tako }e jedan student vje-rovatno primarno odgovoriti sastanovi{ta olak{anja studentske inau~ne saradnje i interakcije, privre-dnik koji ima konkurentan izvozniproizvod }e imati u vidu lak{i prist-up velikom tr`i{tu za plasman

proizvoda i sl. Ja }u u odgovorupoku{ati da metodolo{ki kombinu-jem parcijalni sa op{tim pristupom.U principu, oni se po prirodi stvaripoklapaju.

@elim da budem gra|anin Evro-pske unije zato {to mi to omogu}avada `ivim u dru{tvu sa stabilnim idemokratskim institucijama.

Na{ dru{tveni sistem karakteri{eili preslabost ili prekrutost institucijasistema u du`em vremenskom inter-valu, te se `elja za stabilnim idemokratskim institucijama javljakao primarna. ^lanstvo u Evropskojuniji garantuje za{titu ovog interesajer se ovaj uslov javlja kao conditiosine qua non pristupanja. Naravno,ovdje se i kao sasvim opravdan javl-ja prigovor institucionalne nestabi-lnosti same Evropske unije i cikli~nootvaranje pitanja demokratskogkapaciteta Unije. Evropska unijajeste sui generis dru{tveno-politi~katvorevina i odre|ene turbulencije unjenom "ustavno-administrativnom"definisanju su o~ekivane, ali sa

druge strane konstitutivni elementiEU, dakle dr`ave ~lanice moraju bitidemokratski konsolidovanje i ospo-sobljene za elementarno pravi~norje{avanje dru{tvenih protivrje~nosti.U tom vrednosnom okviru treba dagravitira Crna Gora i ja kao njengra|anin imam realan interes da utakvom sistemu `ivim i djelujem.

@elim da budem gra|aninEvropske unije zato {to vrijednostimultietni~kog i tolerantnog dru{tvazasnovanog na vladavini pravado`ivljavam kao vrhunske.

Evropski kontinent je dugo vre-mena bio, pored ostalog, i centarsukoba, netolerancije po raznimosnovama, kao i upori{te najmili-tantnijih ideja u ljudskoj istoriji.Evropa danas jeste mjesto spajanjarazli~itih naroda, vjera, kulturnihobrazaca koji koegzistiraju ume|usobnom skladu i toleranciji.Sistem "dr`i" set pravnih pravila kojasu proizvod najnaprednije pravnemisli. Biti gra|anin u ovako postavl-jenom sistemu predstavlja privilegiju.

Mogao bih da navedem jo{mnogo razloga koji me opredjeljujuza izbor Evropske unije kao opti-malnog modela u kojem mojegra|ansko i politi~ko bitisanje pre-poznaje puni interes i potrebu.Opredijelio sam se za model nabra-janja dva osnovna razloga putemkojih se mogu izvesti i na desetinedrugih, iz razloga konciznosti ijasno}e teksta. ^itavo vrijeme sampoku{ao da svoj interes i `elju pred-stavim i kao op{ti jer u to dubokovjerujem.

AAuuttoorr jjee ppoollaazznniikk VVIIII ggeenneerraacciijjee[[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa ii {{eeffGGrraa||aannsskkee kkaanncceellaarriijjee PPookkrreettaa zzaapprroommjjeennee ((PPzzPP))

Pi{e: mr Sergej Sekulovi}

////////Lb!vsf}fopn!esv|uwv

16Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Broj zapo{ljenih u eurozoni u tre}emtromjese~ju 2008. godine pao je za0,1% ili za 80.000 gra|ana u odnosu nadrugo tromjese~je, saop{tio je Eurostat.

To je prvi zabilje`eni pad na trom-jese~nom nivou otkada je Eurostat po~eoda bilje`i te podatke, 1995. godine.

Tako je broj ukupno zapo{ljenih ueurozoni u tre}em tromesje~ju 146,1 milion.

Zapo{ljenost je na tromjese~nom ni-vou najvi{e pala u [paniji, za 0,8%, zatim0,7% u Portugalu i 0,2% u Finskoj. Broj za-

po{ljenih u najve}oj evropskoj privredi -Njema~koj - pove}ao se za 0,3%, dok je uFrancuskoj i Italiji, drugoj i tre}oj privredieurozone, ostao nepromijenjen.

U 27-~lanoj EU zapo{ljenost je ostalanepromijenjena u odnosu na drugo trom-jese~je, te je bilo zapo{ljeno 226,7 milionaljudi.

Me|u pojedinim ~lanicama EU najve}irast stope zapo{ljenosti u tre}em tro-mjese~ju zabilje`ila je Slova~ka, 3,2%, dokje najve}i pad prijavila Litvanija, za 1,0%.

Evropska komisija zatra`ila je prethodnesedmice da pojedine ~lanice EU vrateukupno 528,5 miliona eura koje su na

neadekvatan na~in iskoristile za poljo-privredu.

"Novac treba da vrate u bud`etZajednice zbog neadekvatnih kontrolnihprocedura ili neuskla|enosti s pravilima EUo tro{kovima za poljoprivredu", navodi se usaop{tenju Evropske komisije.

^lanice su odgovorne za isplate i kon-trole, dok Evropska komisja treba da osigu-ra da one na ispravan na~in koriste novaciz fondova.

Povra}aj novca tra`i}e se od Kipra,Danske, Estonije, Finske, [panije, Francuske,Velike Britanije, Gr~ke, Irske, Italije, Latvije,Holandije, Portugala, Slovenije i [vedske.Najvi{e treba da vrati Italija, 105,5 milionaeura zbog slabe kontrole u sektoruproizvodnje maslinovog ulja, te 57 milionajer se nije dr`ala rokova isplate.

[[vvaajjccaarrsskkaa uuSScchheennggeennuu

[vajcarska je u pono} 18. decembra2008. ukinula grani~ne kontrole nasvojim kopnenim prelazima ~ime je posta-la ~lanica Schengen prostora, ali }e kont-role na aerodromima ostati na snazi do29. marta 2009. godine.

Schengen prostor sada okuplja 25zemalja. [vajcarska je odlu~ila da sepriklju~i Schengenu na referendumu 2005.godine.

Kako ta zemlja nije ~lanica EU unije,kao ni neke druge carinske unije, njenagrani~na policija }e nastavi da pregledateretna vozila.

MMuuzzeejj eevvrrooppsskkeeiissttoorrii jjee

Evropski parlament odlu~io je osnovati"Dom evropske istorije " - muzej koji}e biti otvoren u Briselu i u kojem }e bitiprikazana istorija Evrope i izgradnje EU,najavio je predsjednik parlamenta Hans-Gert Poettering.

Muzej }e se prostirati na 5000 do6000 kvadratnih metara i trebao bi bitiotvoren do 2014. godine.

PPrroo{{iirreennaaNNaattuurraa 22000000

Evropsko podru~je za{ti}ene flore i fauneje pove}ano, pro{irenjem evropskemre`e za{ti}enih prirodnih podru~jaNature 2000, kojoj je dodato novih 769podru~ja.

Ve}ina tih podru~ja nalazi se unovim ~lanicama, Rumuniji i Bugarskoj,koje su se na taj na~in prvi puta priklju~ileNaturi 2000, te Poljskoj.

Natura 2000 je mre`a za{ti}enih pri-rodnih podru~ja ~iji je cilj da osigura dugo-ro~no pre`ivljavanje najvrijednijih evrop-skih stani{ta i ugro`enih vrsta. Ona danasuklju~uje 25.000 podru~ja na oko 700.000kvadratnih metara u 27 ~lanica EU.

SSttoopp {{vveerrccuull jjeekkoovvaa

Evropski carinici zaplijenili su u posljed-nja dva mjeseca vi{e od 34 miliona ile-galnih ljekova u sklopu akcije "MEDI-FAKE", prve koordinisane evropske akcijeza suzbijanje tog oblika kriminala.

Me|u zaplijenjenim ljekovima bilo jenajvi{e antibiotika, ljekova protiv raka,malarije, holesterola i bolova i Viagre.Najvi{e ljekova je zaplijenjeno u Belgiji,Francuskoj, Velikoj Britaniji i [paniji.

Evropski parlament odbacio je polovinommjeseca prijedlog propisa o radnom vre-menu koji je predvi|ao da, pod odre|enimuslovima, radna sedmica mo`e trajati du`eod 48 sati.

Tako je pao u vodu kompromisni pri-jedlog na kojem su ~lanice dugo radile, aprema kojem bi radna sedmica mogla tra-

jati 60 do 65 sati, ako to radnici `ele.Poslanici Evropskog parlamenta podr`ali sui prijedlog da se ukinu odredbe iz direktiveiz 1993. godine, koja dopu{ta izuzetke od48-satnog radnog vremena.

Velika Britanija i jo{ 14 ~lanica koristepravo na izuzetke tako da radna nedjelja isada mo`e trajati du`e od 48 sati.

EUROCHAMBRES - Udru`enje evrop-skih privrednih i industrijskih komora, kojapredstavlja 19 miliona preduze}a u Evropi,odluku Evropskog parlamenta ocijenila je"katastrofalnom" za poslovni sektor.

Nakon {to su promjene direktive oradnom vremenu odba~ene sada slijedi"postupak mirenja", ponovnog usagla{avanjastavova izme|u ~lanica i Evropskog parla-menta.

Qswj!qvu!nbokf!{bqp|mkfoji

Of!npaf!evaf!pe!59!tbuj

Eb!wsbuf!qpmb!njmjkbsef!fvsb!

17Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . I z a z ov i u EU

Prvog januara 2009. godine ^e{ka}e pod sloganom "Evropa bez ba-rijera" preuzeti {estomjese~no pred-sjedavanje Evropskom unijom od Fra-ncuske. Treba im po`eljeti sre}u, jer^esima predstoje komplikovani prob-lemi, kako na evropskom tako i nadoma}em planu, od koji je jedan iratifikacija Lisabonskog sporazuma u~e{kom parlamentu.

Prema izjavama ~e{kog premijeraMireka Topolaneka, prioriteti ~e{kogpredsjedavanja mogu se sa`eti u tririje~i: ekonomija, energija i spoljniodnosi.

U poruci postavljenoj na Internetstranici ~e{kog predsjedni{tva Topola-nek navodi da su ~e{ke ekonomskeambicije da "unaprijedi konkurentnostEvrope i oja~a povjerenje potro{a~a,ali i povjerenje malih i srednjih pre-duze}a u tr`i{nu ekonomiju". Njegovavlada }e tako|e nastojati da "upravljafinansijskom krizom na efikasan iodgovoran na~in, da nastavi liberalnereforme bud`eta i pojedinih politikaEU, posebno Zajedni~ke poljoprivre-dne politike, i najzad, da pove}azapo{ljenost", pi{e Topolanek.

Drugi visoki zvani~nici ^e{ke suve} istakli namjeru Praga da ukine sveprepreke na zajedni~kom evropskomtr`i{tu rada sa kojima se i daljesuo~avaju gra|ani novijih ~lanica EU.

^e{ka }e, tako|e, insistirati naformulaciji zajedni~ke evropke ener-getske politike i unaprije|enju ener-getske sigurnosti.

"Vjerujemo da je za budu}nost ibezbjednost EU neophodna zajedni-~ka energetska politika i zajedni~kodjelovanje u pregovorima sa snabdje-va~ima", istakao je Topolanek.

U pogledu spoljnih odnosa pose-ban akcenat }e biti stavljen na "novipo~etak" u evropsko-ameri~kim odno-

sima, nakon {to novoizabrani predsjed-nik SAD-a Barack Obama preuzmedu`nost 20. januara 2009. godine.^e{ka je rije{ena da dalje razvija svojeodli~ne odnose sa Sjedinjenimameri~kim dr`avama i da povede EU unovo razdoblje razlo`nijeg, balansira-nog i multilateralnog pristupa globalnimproblemima.

Topolanek nije posebno naveopro{irenje kao jedan od prioriteta, alije istakao da je "otvorenost i daljepro{irenje EU od jednake va`nosti zanas".

^e{ka se ve} zalagala zazna~ajniji napredak u pogledupribli`avanja zemalja zapadnogBalkana EU, posebno Hrvatske. U istovrijeme, Prag je svjestan da su starije~lanice EU sklonije opreznijem pris-

tupu. Topolanek je istakao da u tokusvog predsjedavanja ^e{ka planiraodr`avanje samita izme|u lidera EU izemalja zapadnog Balkana.

Topolanek je u svojoj izjavipresko~io i pitanje evropsko-ruskihodnosa. ^e{ka je jedna od onihzemalja u ~ijim je o~ima nedavnakriza u Gruziji islju~ivo posljedica iprimjer ruske agresije. Nije usamljenau svom stavu: Poljska, Estonija,Litvanija, Letonija, [vedska i VelikaBritanija dijele sli~no mi{ljenje.

O detaljima budu}eg ~e{kogpredsjedavanja se ne zna puno. NaInternet stranici vlade jo{ od jula2008. godine stoji dokument od 32dstrane pod nazivom "Sektorski pri-oriteti ~e{kog predsjedavanja EU" alina ~e{kom, i do danas nije prevedenna engleski ili bilo koji drugi jezik.

Uprkos tome, zvani~nici EU jo{nijesu previ{e uzbu|eni ili zabrinutizbog ~e{kog predsjedavanja. Pretpo-stavlja se da ^esi, kao i svi prije njih,ne}e tek izmisliti novi program, ve}}e nastojati da svoje predsjedavanjeusklade sa planom i prioritetima kojeje zajedni~ki donio "trio" predsjedava-ju}ih - Francuske, ^e{ke i [vedske, ikoji predstavlja osnovne ciljeve EU dokraja 2009. godine.

Alexandr Vondra, potpredsjednik~e{ke vlade i ministar evropskihposlova je nedavno izjavio da }ekona~ni program biti objavljen dokraja decembra. "Neko od ~e{kih

^ E [ K U T O K O M P R E D S J E D A V A N J A E U ^ E K A J U K O M P L I K O V A N I P R O B L E M I N AE V R O P S K O M I D O M A ] E M P L A N U

Usfcb~f!jn!nophp!tsf~f

O~ekuje se da }e najve}i doga|aj u toku ~e{kog predsjedavanja biti prosla-va pete godi{njice "velikog" pro{irenja iz 2004. godine, planirana za 1. maj2009. Prag, ali i EU u cjelini, ovim `eli da istakne da je posljednji talaspro{irenja, koji neki nazivaju "reunifikacijom Evrope" u svakom pogledu bioogroman istorijski uspjeh.

PPRROOSSLLAAVVAA VVEELLIIKKOOGG PPRROO[[IIRREENNJJAA

Mirek Topolanek

18Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . I z a z ov i u EU

ministara }e donijeti kona~nu verzijuu Brisel do kraja decembra", potvrdilisu i zvani~nici Savjeta EU.

Diplomatski izvori u EU upozo-ravaju da ^e{ka ~eka na ishod pre-govora o paketu mjera u vezi kli-matskih promjena prije nego {to pre-dstavi sopstvene prioritete. Jo{ je vje-rovatnije da Prag ~eka da ~uje za-klju~ke irskog premijera Briana Co-wena od koga se o~ekuje da predlo`irje{enje institucionalne krize koja jeponovo zahvatila EU nakon {to je ref-erendum o Lisabonskom ugovorupropao u Irskoj.

^e{ka aktivno sara|uje saostatkom "trojke" na razradi zaje-dni~kog programa. Cilj ovakvog pris-tupa je da osigura stabilan, dugoro~anrazvoj EU kroz uskla|ivanje programai ubla`avanje prelaza iz jednog pred-stavni{tva u drugo tokom 18 mjeseci.Novi pristup predsjedavanju je uve-den tek 2006. godine i prvi takavprogram su zajedno razradile Nje-ma~ka, Portugal i Slovenija. Osamna-estomjese~ni program trenutne "tro-jke" (Francuska, ^e{ka, [vedska) jeplaniran do kraja decembra 2009.godine kada nastupaju [panija, Belgijai Ma|arska.

Postoji zabrinutost zbog slabljenja~e{ke vlade koja je gubitkom na loka-lnim izborima izgubila ~vrstu pozicijuna ~e{koj politi~koj sceni kao i na-

dmo} u Senatu. Topolanekova vlada,koja se sastoji o Gra|anske de-mokratske partije, hri{}anskihdemokrata i Zelenih nema ve}inu uparlamentu i oslanja se na podr{kudesetine nezavisnih poslanika. Uoktobru je Topolanekov kabinetpre`ivio ~etvrto po redu glasanje onepovjerenju vladi otkako je 2007.preuzeo dr`avno kormilo, sa 96 pro-tiv i samo 97 za vladu. 101 glas jedovoljan da vlada padne.

Neki analiti~ari predvi|aju davrlo lako mo`e do}i do prijevremenihizbora koji bi bili odr`ani zajedno saizborima za evropski parlament juna2009. ^e{koj vladi ne bi bilo nimalo

lako ako bi u isto vrijeme morala dase bori za sopstveni opstanak i daupravlja EU.

Jedan od njema~kih poslanika,predstavnik konzervativne struje IngoFriedrich, ~ak je predlo`io da ^e{ka i[vedska "zamijene mjesta" u raspore-du predsjedavanja, {to su obje dr`aveodmah odbacile. Friedrich je, me|u-tim, naglasio da "ozbiljno sumnja usposobnost ~eha da rije{e sve prob-leme koje imaju u narednih par ne-djelja".

Vi{e nego aktivna Francuska jetako|e pod sumnjom da poku{ava daprodu`i svoj uticaj i nakon 1. januara2009. ^e{ki predsjednik Vaclav Klausoptu`io je Francusku da poku{ava da"ugu{i" ~e{ko predsjedavanje u prvojpolovini 2009. godine. Prema navodi-ma {tampe, Francuska je ve} izrazilanamjeru da zadr`i vode}u ulogu unekim oblastima, prije svega unovoosnovanoj Mediteranskoj uniji.

Zvani~no, Sarkozy je samonaglasio da je kontinuitet neophodanu pogledu odnosa prema krizi uGruziji. Francuska je ulo`ila mnogotruda u izgradnju diplomatskihodnosa nakon zavr{etka sukoba ivjeruje se da bi EU izgubila svoj uti-caj ako bi se Pariz u potpunostipovukao iz pregovora o ovom regionunakon januara 2009. godine.

V.[.-VV.@

Iako je ratifikacija Lisabonskog sporazuma najva`niji prioritet programa koji suzajedno sa~inile Francuska, ^e{ka i [vedska, pojedini evropski zvani~nicisumnjaju u spremnost same ^e{ke da ratifikuje Lisabonski ugovor. ^e{ka ve}neko vrijeme odugovla~i sa ratifikacijom ovog dokumenta, koji je najprijeposlat Ustavnom sudu na razmatranje, gdje je raspravljano o raspisivanju ref-erenduma, a zatim je, iako je Ustavni sud u me|uvremenu dao saglasnost naratifikaciju u parlamentu, glasanje o ovom pitanju odlo`eno do kraja 2009godine. Da bi bio usvojen, Lisabonski ugovor mora da osigura podr{ku tri~etvrtine poslanika u oba doma ~e{kog parlamenta.

Natezanja oko Lisabonskog ugovora nijesu jedini trn u oku Brisela kad jerije~ o ^e{koj. ^e{ki predsjednik Vaclav Klaus jedan je od najistaknutijiheuroskeptika, a njegova nedavna posjeta Irskoj gdje se sastao sa klju~nim lid-erom kampanje za glas protiv Lisabonskog ugovora na referendumu DeclanomGanleyem i njemu sli~nim euroskepticima iz svih krajeva Evrope nije nimalopopravila povjerenje u ~e{ku spremnost i sposobnost da upravlja Unijom.

DDDDAAAA LLLLIIII JJJJEEEE PPPPRRRRAAAAGGGG IIIISSSSKKKKRRRREEEENNNN

Prag

19Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . Dokumen t i

Makedonija je od svih zemaljazapadnog Balkana najvi{enapredovala u ispunjavanju uslovaiz Mape puta za ukidanje viznogre`ima sa Evropskom unijom.

Srbija i Crna Gora su za njomu drugoj grupi, dok u tre}u grupuspadaju Albanija i Bosna iHercegovina.

To se navodi u prvim izve{taji-ma Evropske komisije o napretkuzemalja zapadnog Balkana uispunjavanju zahtjeva predstavl-jenih u mapama puta za liberal-izaciju viznog re`ima, objavio je usvojoj mjese~noj publikaciji poz-nati think tank Evropska inicijativaza stabilnost (ESI).

ESI podsje}a da je Evropskakomisija 24. novembra predstavilazvani~nicima zemalja ~lanica EUprve rezultate izvje{taja.

Ocjene Komisije su zasnovanena "izvje{tajima o spremnosti" kojesu same dr`ave zapadnog Balkanasa~inile i dostavile Komisiji u sep-tembru 2008. godine.

Na 15 do 17 strana svakazemlja je opisala trenutno stanje upogledu svake stavke vezane zaprimjenu Sporazuma o viznimolak{icama i readmisiji, kao i upogledu broja odbijenih viza zaulazak u Schengen zonu. Komisijaje ve} proslijedila zaklju~ke svogizvje{taja vladama zemalja zapa-

dnog Balkana. Komisija i dalje vjeruje da }e

do kraja 2009. godine biti u prili-ci da predlo`i ukidanje viza zanajnaprednije dr`ave, posebnoMakedoniju, ukoliko tempo refor-mi ostane na jednako zadovoljava-ju}em nivou.

Me|utim, neke od dr`ava ~lan-ica EU, posebno Njema~ka, [panijai Belgija smatraju da je to prerano,navodi se u publikaciji ESI-ja.

Evropska komisija je, tako|e,pozvala zemlje ~lanice EU daimenuju stru~njake koji }e u~e-stvovati u specijalnim misijamakoje EK planira da po{alje u svakuod zemalja zapadnog Balkana ucilju prikupljanja i verifikacijepodataka na terenu i kroz semi-nare sa zvani~nicima vladazapadnog Balkana. Sve misije iseminari bi trebali da buduzavr{eni do kraja marta 2009.godine, nakon ~ega }e EK izvjesti-ti zvani~nike zemalja ~lanica EU orezultatima misija.

K O L I K O S U D R ` A V E Z A P A D N O G B A L K A N A N A P R E D O V A L E U I S P U N J A V A N J UU S L O V A I Z M A P A P U T A

Nblfepojkb!obkcmjaf!vljebokv!wj{b

20Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . Dokumen t i

PPRRVVII DDIIOO::SSIIGGUURRNNOOSSTT DDOOKKUUMMEENNAATTAABiometri~ki paso{i sa automa-

tskim u~itavanjem, siguran procespersonalizacije i izdavanja doku-mentata, obuka za slu`benike, sa-radnja sa Interpolom i bazom po-dataka ukradenih/izgubljenih paso-{a, sigurna dokumenta i li~ne karte.

DDRRUUGGII DDIIOO::IILLEEGGAALLNNAA MMIIGGRRAACCIIJJAA,,

UUKKLLJJUU^̂UUJJUU]]II RREEAADDMMIISSIIJJUUDjelotvorna kontrola granica

(uklju~uju}i odgovaraju}i pravniokvir, obuka slu`benika, saradnjusa FRONTEX-om, odgovaraju}izakoni o azilu, pra}enje migra-

cionih tokova, strategija reinte-gracije povratnika, mjere protivilegalne migracije, zakon o dr`avl-janima tre}ih zemalja, ekstradicijailegalnih stranih dr`avljana.

TTRREE]]II DDIIOO::JJAAVVNNII RREEDD II BBEEZZBBJJEEDDNNOOSSTTBorba protiv organizovanog

kriminala, trgovine ljudskim bi}ima,pranja novca, finansiranja terorizma isamog terorizma, politika borbeprotiv narkotika, borba protiv korup-cije, sudska saradnja u krivi~nimslu~ajevima na me|unarodnom, EUi regionalnom nivou, saradnja saEurojust-om, efikasno sprovo|enjezakona, saradnja izme|u organa

policije i sudstva na nacionalnomnivou, saradnja policije sa zemljamaregiona i EU, borba protiv preko-grani~nog kriminala, saradnja saEuropol-om, za{tita li~nih podataka.

^̂EETTVVRRTTII DDIIOO::SSPPOOLLJJNNII OODDNNOOSSII II OOSSNNOOVVNNAA

PPRRAAVVAASloboda kretanja svih gra|ana,

pristup dobijanju li~nih i putnihdokumenata za sve gra|ane, rasel-jena lica i izbeglice, zakon protivdiskriminacije, definisani uslovi zasticanje dr`avljanstva, za{tita man-jina.

PPrriirreeddiillii:: VV..[[..-VV..@@..

Izvodi iz rezultata izvje{taja Evropske komisije o primjeni mapa puta zaliberalizaciju viznog re`ima zemljama zapadnog Balkana

ALBANIJA BOSNA IHERCEGOVINA MAKEDONIJA CRNA GORASRBIJA

PRVI DIO:SIGURNOST

DOKUMENATA

"Odre|eni napredak""Uvo|enje biometri-

jskih paso{a seo~ekuje od januara

2009. godine"

"Odre|eni napredak""Uvo|enje biometri-

jskih paso{a seo~ekuje od januara

2010. godine"

"Veoma dobarnapredak"

"Od aprila 2007.godine izdato 321,831 putnih doku-menata u skladu sanovim standardima"

"Veoma dobarnapredak"

"Od 5. maja do 8.oktobra 2008.

godine izdato 55,339 paso{a u skladusa novim sistemom"

"Napredak""Do sada je izdatooko 50, 000 bio-metrijskih paso{a"

DRUGI DIO:ILEGALNA

IMIGRACIJA IREADMISIJA

"Odre|en napredak" "Dobar napredak" "Dobar napredak" "Dobar napredak" "Odre|eni napredak"

TRE]I DIO:JAVNI RED I

BEZBJEDNOST

"Neophodan jemnogo zna~ajnijinapredak u svim

politikamapredvi|enim za ovu

oblast"

"Neophodan jemnogo zna~ajnijinapredak u svim

politikamapredvi|enim za ovu

oblast"

"Zna~ajan napredakpostignut u oblasti-ma predvi|enimovim dijelom"

"Nedovoljna saradnjaizme|u nadle`nih

institucija inedostatak istra`nih i

operativnihkapaciteta predsta-

vljaju preprekuefikasnom spro-vo|enju zakona"

"Potrebni su daljinapori kako bi seispunili zahtjevi

zacrtani u mapi putai postigao dalji

napredak u ovimoblastima"

^ETVRTI DIO:SPOLJNI ODNOSI IOSNOVNA PRAVA

"^ini se da je pravniokvir uspostavljen…Ali, problemi i dalje

postoje"

"Odgovaraju}i pravniokvir... Prijavljeni suodre|eni problemi upogledu primjene"

"Odgovaraju}i pravniokvir... Dr`ava treba

da ulo`i daljenapore kako biobezbijedila dalji

napredak..."

"Dalji napori supotrebni u

razra|ivanju zakono-davnog okvira...

Tako|e, treba ulo`itizna~ajne napore

kako bi se obezbi-jedilo odgovaraju}efunkcionisanje sis-

tema"

"Uglavnom odgo-varaju}i pravni

okvir... Neophodnoje ulo`iti dalje

napore u pravcupromjene odredbi"

21Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . I s t r a ` i v an j a

^lanstvo Crne Gore uEvropsku uniju po-dr`ava 73,9% gra|anaCrne Gore, pokazalo jeistra`ivanje Centra zademokratiju i ljudskaprava (CEDEM) obavljenoposljednje sedmice no-vembra na uzorku od1013 ispitanika u 9op{tina.

^lanstvu Crne Goreu Uniju protivi se 11,5%gra|ana, dok 14,6% ispi-tanika nema odre|enomi{ljenje o ovom pitanju.

Rezultati najnovijeg CEDEM-ovog istra`ivanja javnog mnjenjapokazuju da u skoro dvije posljed-nje godine oko tri ~etvrine gra|anaCrne Gore podr`ava ulazak u

Uniju. Tako je u februaru 2007. go-

dine 74% ispitanika saop{tilo dabi glasalo za ulazak Crne Gore uEU. Taj procenat je polovinompro{le godine bio jo{ ve}i 78,3%,

da bi u junu ove godinedostigao najni`i, ali i daljevrlo visok nivo - 70,8%.

Istra`ivanje je daljepokazalo da gra|ani misleda Crna Gora u spoljnojpolitici treba najvi{e da seoslanja upravo na EU.

^ak 23,6% gra|anasmatra da Crna Gora trebau velikoj mjeri da seosloni na Uniju, a 21,7%smatra da to treba dabude "u potpunosti". Samoje 10,9% onih koji su

mi{ljenja da se u spoljnjoj politicini malo ne treba oslanjati na EU.

Nakon EU, najve}i broj ispi-tanika vidi Rusiju kao spoljnopoli-ti~kog oslonca, slijedi Sjedinjeneameri~ke dr`ave i Srbija.

Sa konstatacijom da je"pridru`ivanje Evropskojuniji va`no za me|unaro-dne odnose Crne Gore, alida ne}e imati mnogo uti-caja na `ivot gra|ana ubliskoj budu}nosti" sla`e se58% gra|ana Crne Gore,pokazalo je istra`ivanjeameri~kog Nacionalnogdemokratskog instituta(NDI).

Pod evropskim kvalite-tom `ivota, 43% gra|anapodrazumjeva evropskeplate, dok 23% u evropskom kvalite-tu `ivota vidi slobodu putovanja.

Evropsko tr`i{te i na~in poslo-vanja su za po 11% gra|ana Crne

Gore sinonim za evropski kvalitet`ivota, dok 8% ispitanika pod timpojmom podrazumjeva investicije.

Ve}ina (56%) ispitanika smatra

da je odnos sa EU najva-`niji za Crnu Goru, {touklju~uje 66,71%, odnosno79% onih koji se izja{nja-vaju kao Crnogorci, Musli-mani i Bo{njaci, navodiNDI.

Ipak, jedna tre}inaispitanika starosne dobiispod 40 godina identi-fikuje SAD kao najva`nijegpartnera Crne Gore, agotovo jedna polovina(45%) onih koji se identi-fikuju kao Srbi bira Rusiju.

Podgori~ka kancelarija NDIsprovela je ovo istra`ivanje u prvojpolovini novembra na uzorku od1250 ispitanika u 16 op{tina.

K R O Z V I Z U R U J A V N O G M N J E N J A

Tubcjmof!usj!•fuwsujof!{b!FV

Cf{!vujdbkb!v!cmjtlpk!cvev~optuj

22Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . Ak t i vno s t i NVO / Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

NNEEVVLLAADDIINNEE OORRGGAANNIIZZAACCIIJJEE UU EEVVRROOPPSSKKOOJJ UUNNIIJJII

MMMMEEEE\\\\UUUUNNNNAAAARRRROOOODDDDNNNNAAAAFFFFEEEEDDDDEEEERRRRAAAACCCCIIIIJJJJAAAA NNNNOOOOVVVVIIIINNNNAAAARRRRAAAA

((((IIIINNNNTTTTEEEERRRRNNNNAAAATTTTIIIIOOOONNNNAAAALLLLFFFFEEEEDDDDEEEERRRRAAAATTTTIIIIOOOONNNN OOOOFFFFJJJJOOOOUUUURRRRNNNNAAAALLLLIIIISSSSTTTTSSSS IIIIFFFFJJJJ))))

IFJ je najve}a svjetska organizacija novinara.Po~ela je sa radom 1926. godine. Danas oku-plja vi{e od 600 000 ~lanova u oko 100 zemal-ja {irom svijeta.

Organizacija promovi{e me|unarodnuakciju za za{titu slobode {tampe i promocijukoncepta socijalne pravde kroz zagovaranjesna`nog, slobodnog, nezavisnog i djelotvornogsindikalnog organizovanja novinara.

IFJ nije priklonjena nijednoj politi~koj orga-nizaciji, ve} se, na nezavisan i nepristrasan na~in,zala`e za po{tovanje principa ljudskih pravauop{te, za{tite profesionalnih prava novinara, akroz to i za{titu i unaprije|enje demokratije ipoliti~kog, idejnog i kulturnog pluralizma.

Jedan od va`nijih ciljeva organizacije jenastojanje da se suprotstavi diskriminaciji bilokoje vrste, ali i zloupotrebi medija u svrhe {iren-ja propagande ili promovisanja netolerancije bilokoje vrste.

Organizacija vjeruje u slobodu politi~kog ikulturnog izra`avanja, sindikalnog organizovanja isvih ostalih oblika organizovanja usmjerenih nao~uvanje i unaprije|enje ljudskih prava, prije sve-ga prava na slobodu govora i izra`avanja mi{ljenja.

Me|unarodna federacija novinara jeglasnogovornik novinarskih udru`enja, koja oku-plja, u Ujedinjenim nacijama i u Me|unarod-nom sindikalnom pokretu.

IFJ nastoji da podr`i novinare i njihovasindikalna udru`enja i kroz finansijsku pomo}. Utom cilju, osnovan je i ,,Me|unarodni fond zasigurnost" koji slu`i kao baza za pru`anje podr{kenovinarima u onim zemljama u kojima suugro`ena njihova ljudska i profesionalna prava.

O politici rada organizacije odlu~ujeKongres koji se sastaje svake tri godine. Izvr{niorgan je Sekretarijat koji je smje{ten u Briselu, aradi pod nadle`no{}u Izvr{nog komiteta.

IFJ ~esto organizuje kampanje, seminare iobuke kojima nastoji da izgradi svijest i kapacite-ta novinara iz udru`enja koja joj pripadaju,pogotovo u oblasti znanja o ljudskim i profesion-alnim pravima koja im stoje na raspolaganju, kaoi mehanizmima njihovog ostvarivanja. Za projek-tne aktivnosti organizacije zadu`en je posebandio organizacije koji pribavlja finansijska sredstvai druge resurse usmjerene za realizaciju projekt-nih aktivnosti predvi|enih programom rada kojiutvr|uje Kongres organizacije.

Vi{e o organizaciji mo`ete na}i na sajtu:www.ifj.org

Priredio: Petar \UKANOVI]

XIIgeneracija {kole demo-kratije, u organizaciji Ce-ntra za gra|ansko obrazovanje(CGO), a uz podr{ku fondacijeFriedrich Ebert (FES) uspje{no jezavr{ila sa radom sve~anomdodjelom diploma u subotu 27.decembra 2008. godine.

Polaznicima {kole su seobratili i diploma im uru~ili drRRaaddoovvaann RRaaddoonnjjii}}, voditelj {kole,IIvvaannaa RRaa~~ii}}, koordinatorka pro-grama u regionalnoj kancelarijeFES-a i DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},izvr{na direktorka CGO-a

Cilj {kole je da se putemobrazovanja i informisanja po-laznika o demokratiji, njenimvrijednostima i na~inima njenogostvarivanja doprinese podizanjuop{teg nivoa demokratske kul-ture u Crnoj Gori. Tokom trajan-ja {kole 24 polaznika i polaznice,u okviru 4 modula, su imali pri-liku da pro{ire, dopune i usavr{eznanja iz oblasti demokratije iljudskih prava, ekonomije, ci-vilnog dru{tva, politi~kih sistema,vlasti, izbornih sistema, odgovo-

rnosti medija, konflikata, auto-riteta, rodne ravnopravnosti, ma-rketinga, liderstva, sindikata, itd.Predava~i su bili profesori sacrnogorskih univerziteta, ali iuniverziteta u regionu, kao isudije, aktivisti nevladinih orga-nizacija i politi~kih partija, parla-mentarci, novinari, advokati.

Kao i prethodne generacije,tako je i XII generacija {koledemokratije, imala akcenat naodre|enu aktuelnost, a ovogputa se to odnosilo na globalnuekonomsku krizu i njen uticaj nademokratske procese. Pored to-ga, poseban panel je bioposve}en u~e{}u mladih u politi-ci i na njemu su govorili pred-stavnici podmladaka Demo-kratske partije socijalista, Pokretaza promjene i Socijalisti~kenarodne partije.

Najposve}enijim polaznicimaprograma su dodijeljene i na-grade na zavr{noj dodjeli.

Naredna generacije {kole jeplanirana od februara 2009.godine.

Efnplsbujkb!tf!v•j

23Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . Ak t i vno s t i NVO

Centar za gra|ansko obrazovanje (CGO)uz podr{ku fondacije Friedrich Ebert(FES) je organizovao 26.12.2008. panel natemu "1968.godina - 40 godina poslije: agdje je Crna Gora?" u Multimedijalnoj saliUprave za kadrove u Podgorici.

Gosti/panelisti su bili Du{an Leki},novinar i diplomata, BBaall{{aa BBrrkkoovvii}}, knji-`evnik i urednik u dnevniku Vijesti, dr FFiilliippKKoovvaa~~eevvii}, profesor na Univerzitetu CrneGore i MMiilloo{{ NNoovvoovvii}}, izvr{ni direktorReformske inicijative mladih. Moderatorkapanela bila je DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}}, izvr{nadirektorka CGO-a.

[irom Evrope 2008. godine se govo-rilo o ~etiri decenije od protesta koji suobilje`ili i promijenili jednu epohu. Dvarevolucionarna prolje}a (Rup~ek): pari{ko ipra{ko, ostavila su Evropi, i danas ispresije-canoj razli~itim podjelama, druga~ija nasli-je|a. "Revolucionarni lirizam" koji je karak-terisao jedan i "postrevolucionarni skepti-cizam" (Kundera) koji je karakterisao drugipoliti~ki diskurs {ezdesetosma{kih previran-ja na ova "dva pola Evrope" rezultiraju ipakne toliko nekonvergentnim, kako bi se tona prvi pogled dalo zaklju~iti, zavje{tanjima.S pari{ke strane: uticaj ponekad naivne"nove ljevice", kritika potro{a~kog dru{tva,politi~ka ekologija, feminizam, multikultur-alizam, osporavanje tradicionalnog modelaporodice ili antiautoritarni pristup obrazo-vanju, a sa pra{ke: "klini~ka smrt marksizmau Evropi" (Kolakovski), ali i insistiranje na

obnovi gra|anskog dru{tva ("Povratak uEvropu" dvadeset godina kasnije), evropskojkulturi i kulturi ljudskih prava nasuprot tota-litarnom re`imu koji "normalizovao" ~e{kustvarnost u godinama koje su uslijedile.

"Lipanjska gibanja" na beogradskomuniverzitetu, negdje na pola puta izme|uPariza i Praga, najbil`a su ta~ka do koje seCrna Gora pribli`ila ovom istorijskomde{avanju.

1968. godina se nikada nije desila uCrnoj Gori. Umjesto nje desila se "izvezenaantibirokratska revolucija" ~ije su gorkiu~inci prisutni i danas. Biti po strani i nemije{ati se u vlastiti `ivot - da li je mogu}eda se crnogorska istorijska mudrost sublimi-ra ovom re~enicom? {to je 1968. godinabila za Evropu, a {to za Crnu Goru? I, akone ona i onda, {to sada?

Na ta pitanja, panelisti ali i u~esniciovog veoma posje}enog panela su govoriliiz razli~itih pozicija i sa razli~itih aspekataanalizirali slo`enost i ovih doga|anja icrnogorske svakodnevnice.

UBriselu je, 10. decembra 2008.godine, u organizaciji ECAS-a, a usaradnji sa Centrom za gra|ansko obrazo-vanje iz Crne Gore, Makedonskim cen-trom za me|unarodne odnose izMakedonije, Evropskim pokretom izAlbanije, Vestom iz BiH i Gra|anskimpaktom za JIE iz Srbijeo dr`ana konferen-cija "Da li je zaista va`no? Monitoringprimjene sporazuma o viznim olak{icama".

Ovi sporazumu koje su sa EU pot-pisale zemlje zapadnog Balkana (Albanija,Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna

Gora i Srbija) su stupili na snagu 1. jan-uara 2008. godine sa ciljem da olak{ajukontakte gra|ana sa ovog podru~ja idr`ava ~lanica EU, a posebno daodre|enim kategorijama stanovni{tvadozvole boravak u Schengen zoni bezsuvi{nih administrativnih procedura.

Ali, rezultati monitoring koji jesprovodio konzorcijum nevladinih organi-zacija iz regiona je pokazao da postojeozbiljni problemi u primjeni ovih spo-razuma, kao i da se javljaju velike razlikeu na~inu na koji pojedine dr`ave ~laniceprimjenjuju odredbe sporazuma.

Cilj konferencije bio je da iniciradebatu o nalazima ovih istra`ivanja i dapredstavi u cjelosti podatke koji su priku-pljeni terenskim istra`ivanjem i vi{e-mjese~nim otvorenim linijama za `albe ikomentare gra|ana. Tako|e, na konfer-enciji je bilo rije~i o mogu}nostima liber-

alizacije viznog re`ima, ulozi Evropskeunije i nacionalnih vlada zapadnogBalkana u ovom procesu.

Na konferenciji su u~estvovali pred-stavnici stalnih misija pri EU dr`ava ~lan-ica, kao i dr`ava zapadnog Balkana,zvani~nici Evropskog parlamenta i Evro-pske komisije, kao i aktivisti NVO sekto-ra iz regiona.

Konferenciju je podr`ala fondacijaKing Baudouin.

Lvmuvsb!puqpsb!of!tubovkf!v!Dsopk!Hpsj@

J!ebmkf!uf|lp!ep!wj{b

CCrrnnaa GGoorraa uu EEUU

Uokviru projekta ,,Komuniciranje EUu Crnoj Gori i komuniciranje CrneGore u EU", koji Centar za gra|anskoobrazovanje sprovodi uz podr{kuBritanske ambasade u Crnoj Gori krozfond koji opredjeljuje Foreign Office,trinaesto~lana delegacija sastavljena odpredstavnika dr`avne uprave i nevla-dinog sektora sektora boravila je ustudijskoj posjeti Briselu od 8. do 12.decembra, 2008.

Tokom petodnevnog boravka dele-gacija je imala prilike da posjeti svenajva`nije institucije EU, upozna se sana~inom njihovog funkcionisanja teaktivnostima kojima su posve}ene pro-cesu evropskih integracija zemaljazapadnog Balkana.

Delegacija je u Evropskom parla-mentu imala sastanak sa DDoorriiss PPaakk kojavodi Delegaciju EP za odnose sa zemlja-ma jugoisto~ne Evrope i JJeellkkoomm KKaacciinnoommkoji je izvjestilac za Srbiju, ali i izvjestilacu sjenci za Crnu Goru, u Komitetu zainostrane poslove EP. Posebni sastanci suorganizovani sa zvani~nicima Evropskekomisije, Savjeta EU, Komiteta regiona,Ekonomskog i socijalnog savjeta tokomkojih je bilo rije~i o polo`aju Crne Goreu procesu evropskih integracija i pro-gramima pomo}i koje EU nudi zemljamazapadnog Balkana.

Posljednjeg dana posjete, delegaci-ja je imala sastanak sa predstavnicimaDiplomat Independent organizacije, kaoi sa ambasadorkom SSllaavviiccoomm MMiillaa~~ii}},{eficom Misije Crne Gore pri EU i njen-im saradnicima.

Projekat je jedna u nizu potrebnihintervencija u procesu kvalitativne izgra-dnje kapaciteta administracije, a njegovadodatna vrijednost se ogleda i u ja~anjusaradnje izme|u civilnog dru{tva i vla-dinih slu`benika {to vodi ka integraciji isektora unutar Crne Gore i punoj isko-ri{}enosti postoje}ih kapaciteta.

24Ev r op sk i pu l s N o 39

d e c embar 2 0 0 8 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

NNEEWW EEUURROOPPEE CCOOLLLLEEGGEEFFEELLLLOOWWSSHHIIPPSS ((tthhee aaccaaddeemmiicc yyeeaarr ooff 22000099-1100))New Europe College - Institute forAdvanced Study in Bucharest,Romania - announces the compe-tition for the 2009-10 academicyear