E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 5 2 , j anua r , 2 0 1 0 .

Evropski puls

IIIINNNNTTTTEEEERRRRVVVVJJJJUUUUUrednik u

albanskoj televiziji"Top channel"Mentor Kikia

AAAANNNNAAAALLLLIIIIZZZZAAAAKako Crna Gora

misli dastigne u EU ako ne dira

imovinukriminalaca

IIIIZZZZAAAAZZZZOOOOVVVVIIII UUUU EEEEUUUUMa|arska - pet

godina nakonprijema u EU

TTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAAKako se pripremiti zapregovore sa EU

2Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . Uvodn i k / Ka l enda r

NNAARRKKOOTTIIKKDa li dozvoliti da institucije sis-tema, od Agencije za nacionalnubezbjednost (ANB), preko policije,tu`ila{tva, Uprave za sprje~avanjepranja novca…rade svoj posao, kakobi ispitale poslove narko bosa Darka[ari}a i s njim povezanih osoba?

Ili, jednostavno pustiti te ljudeda obezbijede nadnice za stotinesportskih radnika, konobara, {ankera,novinara, pomoraca, tjelohranitelja,partijskih aktivista, berzanskihme{etara, zakupodavaca...

Izgleda da vrh crnogorske vlastinije imao hamletovsku dilemu kadaje rije~ o odnosu institucija premaovom, odnedavno i svjetski poz-natom, Pljevljaku.

Druga mogu}nost, u analiziodnosa institucija i [ari}a, je daANB-u, policiji i drugim organima[ari} nije bio bezbjednosno intere-santan, iako se procjenjuje da je{vercom narkotika u posljednjihnekoliko godina "obrnuo" 4, 5 mil-ijardi dolara (trogodi{nji bud`etdr`ave Crne Gore).

Ne vjerujem u ovu drugumogu}nost, ako ni zbog ~ega dru-gog, onda zbog ~ar{ijskih pri~a o[ari}evim poslovima koje izgledanijesu ~uli samo Veselin Veljovi} iDu{ko Markovi}.

Rije~ je, jednostavno, o nedo-staku politi~ke volje za borbu protivorganizovanog kriminala.

Ova epizoda pri~e o borbi na{ihinstitucija i vlasti protiv organizo-vanog kriminala nije "trip" ouspje{noj evropskoj pri~i, koji namplasiraju doma}i i ~esto neki brisels-ki zvani~nici.

Ovo je surova latinoameri~kastvarnost. V.@.

[[ppaanniijjaa pprreeddssjjeeddaavvaa EEUU ((11.. jjaa-nnuuaarr)) - [panija od [vedske pre-uzela predsjedavanje Unijomsljede}ih {est mjeseci. Kao pri-oritete predsjedavanja Madrid jenaveo izlaz iz ekonomske krize,podsticanje zapo{ljavanja iprivredni rast, ali i obe}anje dane odustaje od podr{ke inte-gracijama zapadnog Balkana.Tako|e je najavljeno da }e[panija, 10 godina posle samitaEU - zapadni Balkan u Zagrebu,organizovati novi takav susret navisokom nivou, u maju uSarajevu.

NNeemmaa pprree~~iiccaa zzaa BBrriisseell ((1122.. jjaannuuaarr)) - Crna Gora je dobra pri~a kada je rije~ o evrop-skim integracijama, ali ni ona ni bilo koja druga zemlja koja `eli da bude dio EU nemo`e i}i do tamo pre~icama, poru~io kandidat za evropskog komesara za pro{irenjeSStteeffaann FFuullee na saslu{anju u Evropskom parlamentu. On je naglasio da ne}e davativje{ta~ke vremenske okvire kada bi neka zemlja mogla da u|e u EU, ve} da }e sesvakodnevno pratiti njen napredak.

PPrriipprreemmaa zzaa NNPPII 22001100 - 22001144.. ((1133.. jjaannuuaarr)) - Komisija za evropske integracije (KEI)prihvatila okvirni plan pripreme Nacionalnog programa za integraciju Crne Gore uEvropsku uniju (NPI) 2010-14, koji treba da bude pripremljen u prvoj polovini ovegodine. Ministarka za evropske integracije GGoorrddaannaa \\uurroovvii}} predstavila ~lanovima KEIokvirni plan aktivnosti, koji po~inje organizacijom seminara, izu~avanjem baze podata-ka acquis-a i podjelom nadle`nosti po budu}im pregovara~kim poglavljima. Ona jekazala da dragocjeno iskustva u pripremi novog dokumenta predstavlja postojeci NPI2008-2012, kao i projekat Upitnik.

IIvvaannii{{eevvii}} kkoonnttrroollii{{ee ppaarree iizz IIPPAA ((1133.. jjaannuuaarr)) - Potpredsjednik Vlade IIggoorr LLuukk{{ii}} i pred-sjednik Senata Dr`avne revizorske institucije (DRI) MMiirroossllaavv IIvvaannii{{eevvii}} potpisaliSporazum o formiranju Revizorskog tijela koje }e kontrolisati tro{enje novca iz IPAfonda Evropske unije. To je jedan od koraka u okviru tzv. Decentralizovanog sistemaupravljanja (DIS) novcem iz EU, kojim se sa Delegacije EU na dr`avu prenosi upravl-janje evropskim parama.

IIttaalliijjaa ii BBrriittaanniijjaa rraattiiffiikkoovvaallee SSSSPP ((1155.. jjaannuuaarr)) - Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivan-ju (SSP) Crne Gore sa EU ratifikovali parlamenti Italije i Ujedinjenog Kraljevstva VelikeBritanije i Sjeverne Irske, saop{teno iz Vlade. Preostalo je, od 27 dr`ava ~lanica EU,da samo Belgija i Gr~ka ratifikuju SSP.

HHrrvvaattsskkaa uussttuuppaa pprreevvooddee ((2288.. jjaannuuaarr)) - Hrvatska Vlada donijela odluku da prevodeacquis-a na hrvatski jezik ustupi Crnoj Gori, Srbiji i BiH, ako one za to poka`uinteresovanje. Rije~ je o 101,550 stranica prevoda vrijednih oko 8, 000 000 eura kojeje Hrvatska prevela od 2003. do kraja 2009. {to predstavlja, kako se procjenjuje, oko80% evropskog zakonodavstva.

EECCOOSSOOCC pprraavvii iizzvvjjee{{ttaajj oo cciivviillnnoomm ddrruu{{ttvvuu ((3300.. jjaannuuaarr)) - Delegacija Ekonomskog isocijalnog savjeta Evropske unije je od 28. do 30. januara u Podgorici predstavila Nacrtmi{ljenja o ulozi civilnog dru{tva u odnosima EU i Crne Gore koji je uradila izvjestitelj-ka ECOSOC-a VVllaaddiimmiirraa DDrrbbaalloovvaa i u direktnom razgovoru sa predstavnicima civilnogdru{tva i Vlade dobila povratne informacije. Delegaciju je ~inila, pored Drbalove,MMeettkkaa RRookkssaannddii}} (predsjednica Studijske grupe), BBaarraabbaass MMiikkllooss (~lan Studijske grupe)i DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}}, izvr{na direktorka CGO-a koja u svojstvu ekspertkinje poma`eizradu ovog dokumenta.

Madrid

3Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . S tav

Ub j e d l j i v apobjeda IIvvaaJJoossiippoovvii}}aa na jan-uarskim pred-sjedni~kim izbori-ma u Hrvatskoj jedobar znak ne

samo za Hrvatsku, ve} i za ostale zeml-je zapadnog Balkana, a donekle i za nji-hove nade za ~lanstvo u Evropskoj uniji.

Tokom kampanje Josipovi} se pred-stavio kao glas razuma i umjerenosti. Uregionu gdje harizma kao odlikapoliti~ara ~esto dolazi zajedno sa nekimneprijatnijim karakteristikama li~nosti,privla~na snaga ovog neharizmati~nogvo|e dolazi iz njegove odlu~nosti da seuhvati u ko{tac sa endemskom korup-cijom i organizovanim kriminalom, ali i~injenica da je njegova li~nost u nekuruku postala simbol probu|enog osje}ajaza pravdu. Njegov poziv na dijalog isaradnju u regionu je, tako|e, imaodobrog odjeka kod glasa~a umornih oduskogrudih razmirica i podjela.

Iste sedmice, kada je Josipovi}dobio u drugom krugu predsjedni~kihizbora, u Briselu smo mogli vidjeti pred-stavnike Evropske komisije kako sepreznojavaju u Evropskom parlamentu -posebno kada je na redu pro{irenje.CCaatthheerriinnee AAsshhttoonn, visoka predstavnicaEU za spoljnu i bezbjednosnu politiku jeizjavila da }e budu}nost zemaljazapadnog Balkana i njihovo pribli`avan-je ~lanstvu u EU biti jedan od prioritetanove politi~ke garniture u EU. SStteeffaannFFuullee, novi komesar za pro{irenje je,tako|e, obe}ao da }e intenzivnije raditina procesu pro{irenja na Balkan. Zazemlje zapadnog Balkana ovakve porukepredstavljaju prili~no ohrabrenje.

Jer, iako bi Hrvatska trebala dapostane 28. ~lanica EU 2012. (osim akoje Island ne pretekne u tome), ostalezemlje u regiona se ve} pribojavaju

neprijatnih iznena|enja, {to nijeneobi~no obzirom na ~esto pominjanjezamora od pro{irenja i o{tre kritikeupu}ene na ra~un pristupanja Bugarske iRumunije.

Uprkos tome, ve}ina zemaljazapadnog Balkana je napravila prili~annapredak u pravcu evro-atlantskih inte-gracija. Kraj 2009. je obilje`ilo nekolikoprelomnih doga|aja u ovom procesu:ukinute su vize za gra|ane Makedonije,Crne Gore i Srbije. Srbija je i zvani~nopredala prijavu za status kandidata za~lanstvo, Crna Gora je napravilaodlu~uju}i korak u sticanju kandidaturepredavanjem odgovora na Upitnik, a uzto je i primljena u Akcioni plan za~lanstvo u NATO-u, Albanija je naprav-ila korak naprijed dobijanjem Upitnika,dok je Bosna i Hercegovina tako|ezatra`ila prijem u Akcioni plan za ~lanst-vo u NATO-u.

To ne zna~i da sve ide kao po loju.Naprotiv, svaka od ovih zemalja se jo{uvijek bori sa ozbiljnim problemima. UBiH, na primjer, svi napori EU i SAD-a dauspostave odr`iv politi~ki sistem nijesuurodili plodom. I dalje nema rje{enja zasukob oko imena izme|u Gr~ke iMakedonije, a sva je prilika i da }e pris-ustvo NATO vojnika i EU administracije naKosovu biti neophodno jo{ du`e vrijeme.

Hrvatski predsjednik Ivo Josipovi}pokazao je odlu~nost da okrene drugilist na Balkanu, izjavljuju}i da je njegovcilj da zna~ajno unaprijedi odnose saSrbijom.

Sve vlade regiona su ve} odavnojasno iskazale privr`enost zajedni~kojevropskoj budu}nosti i mirnom rje{avan-ju preostalih bilateralnih i regionalnihsporova. Zato je neophodno nastavitinapredak ka ~lanstvu u EU, iako nam seponekad mo`e u~initi da stvari tekufrustriraju}e sporo. Taj cilj je ono {to daje

snagu demokratski orijentisanimgra|anima i politi~arima ovih zemalja daistraju na reformama i promjenama.

Istra`ivanja javnog mnjenja su uposljednjih 10 godina nedvosmislenopokazivala podr{ku velike ve}inegra|ana evropskim integracijama - osimu Hrvatskoj, {to je paradoksalno, jer je tazemlja ujedno i najbli`e cilju. To,

donekle, potvr|uje staru posljedicu da{to ste bli`i cilju to on izgleda manjeprivla~an. Sa druge strane, pobjedaJosipovi}a pokazuje da uprkos mogu}imsumnjama hrvatski gra|ani jo{ vjeruju uevropske vrijednosti.

Zemlje zapadnog Balkana dobroznaju da na putu za EU ne}e biti gledan-ja kroz prste. Iskustva Bugarske iRumunije su pokazala da su reformapravosu|a i obra~un sa korupcijom ikriminalom neophodni i da se morajusprovesti {to prije. Vladavina prava, trans-parentnost i dobra uprava - to su pre-duslovi za pristupanje, ne usputni poslovikoji se mogu obaviti i kad se jednompro|e kroz kapije EU. Istrajavanje naregionalnoj saradnji je itekako od pomo}i,jer se time pokazuje da su zemlje Balkanazaista odabrale evropski put.

Autor je direktor Balkanskog fondaza demokratiju u Beogradu

P O G L E D I Z E U

Kptjqpwj~!{b!Cbmlbo

Pi{e: Ivan Vejvoda

////////

PPrriivvllaa~~nnaa ssnnaaggaa oovvoogg nneehhaarriizzmmaattii~~nnoogg vvoo||ee ddoollaazzii iizz nnjjeeggoovveeooddlluu~~nnoossttii ddaa ssee uuhhvvaattii uu kkoo{{ttaacc ssaa eennddeemmsskkoomm kkoorruuppcciijjoomm iioorrggaanniizzoovvaanniimm kkrriimmiinnaalloomm,, aallii ii ~~iinnjjeenniiccaa ddaa jjee nnjjeeggoovvaa llii~~nnoosstt uunneekkuu rruukkuu ppoossttaallaa ssiimmbbooll pprroobbuu||eennoogg oossjjee}}aajjaa zzaa pprraavvdduu

Ivo Josipovi}

4Evr op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . T ema b r o j a

Ucrnogo r -skoj Vladi,trenutno, nijesuprevi{e zauzetipitanjima kadai na koji na~in

}e formirati tim za pregovore saEvropskom unijom i radne grupeza pripremu pregovora. Fokusiranisu na konsultacije sa Briselom okoodgovora na Upitnik Evropskekomisije (EK) i pripremu novogNacionalnog plana integracija(NPI) Crne Gore u EU. Tvrde daodre|ene planove u vezi sa timpitanjem ipak imaju.

Prema rije~ima ministarke zaevropske integracije dr GGoorrddaannee\\uurroovvii}}, vremenska odrednica zazvani~no formiranje tima mogla binajranije biti druga polovinateku}e godine, s obzirom da je EKnajavila da }e na jesen datiMi{ljenje o zahtjevu Crne Gore za~lanstvo u EU.

"Me|utim, imaju}i u vidu daje u pitanju dosta zahtijevan pro-ces, plan aktivnosti pripremi}emoi ranije, a okon~anje te aktivnostizavisi od definisanja datumaotpo~injanja pregovora", rekla je\urovi}ka za Evropski puls.

Ukoliko Crna Gora dobijepozitivno Mi{ljenje EK na jesen,vjerovatno u septembru ili okto-

bru, sljede}i koraci na njenomevropskom putu bili bi dodjelji-vanje statusa kandidata, padatum otpo~injanja pregovora.

U Vladi krajnje optimisti~kiocijenjuju da bi Savjet EU krajemgodine mogao Crnoj Gori datistatus kandidata i odrediti datumpo~etka pregovora. Pri takvomscenariju, a sude}i po iskustvimadrugih dr`ava, formalni pregovoriizme|u Crne Gore i EU mogli bipo~eti ve} polovinom sljede}egodine.

Pregovori o pristupanju u ve-likoj mjeri odredi}e ukupan poli-ti~ki i privredni razvoj Crne Goreu budu}nosti i od izuzetne suva`nosti za sve njene gra|ane. To

je posao koji tra`i uklju~ivanjeznatno ve}eg broja ljudi najra-zli~itijih zanimanja od onih koji jedo sada bio anga`ovan.

Pregovara~ke strukture, sas-tavljene od administracije, pred-stavnika civilnog dru{tva, po-slovnih udru`enja,… prvo trebada defini{u pregovara~ke pozicijeCrne Gore kojima na najboljina~in treba da za{tite interesedr`ave. Onda na scenu izlaziPregovara~ki tim koji bije bitku sainstitucijama EU i dr`avama ~lani-cama.

"Razlog {to Crna Gora jo{ uvi-jek nije pristupila formiranju pre-govara~kih timova je to {to jetrenutno fokus koncentracije na

K A K O S E P R I P R E M I T I Z A P R E G O V O R E S A E U

Pi{e: Mirela Rebronja

////////

Eplb{boj!qspgftjpobmdj!j!jtlvtoj•jopwojdj!epoptf!sf{vmubuf

Gordana \urovi}

foto

VIJE

STI

5Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . T ema b r o j a

konsultativnom procesu zaUpitnik EK i pripremu novog NPIza period 2010-2014. To zna~ida se mora detaljno izu~iti acquisi razumno procijeniti koliko suna{i propisi usagla{eni sa EU inapraviti jasan plan kako }e se do2014. posti}i zadovoljavaju}i nivousagla{enosti na{ih propisa sa EU,te definisati ljude i bud`et koji suneophodni za integraciju u EU",pojasnila je \urovi}ka.

Dalji tok doga|aja se, premanjenim rije~ima, ve} mo`e pre-poznati i definisati.

Ona je dodala da "na bazidobrog iskustva pri organizacijiposla oko Upitnika, Vlada treba

da iskoristi isti model za defin-isanje budu}ih pregovara~kihstruktura".

Prema sada{njim planovima iu Crnoj Gori }e pregovara~ki timformirati Vlada. Ona prvo posta-

vlja {efa crnogorske delegacije iglavnog pregovara~a, mogu}e injegove zamjenike.

\urovi}ka je navela da u sas-tav pregovara~kog tima, na os-novu dosada{njih iskustava, ulazestru~njaci za pojedine oblasti,najve}im dijelom iz Vlade, alimogu biti i lokalni stru~njaci, afir-misani u odre|enim politikama.

\urovi}ka je napomenula, daprema nekim iskustvima, Prego-vara~ki tim ne bi trebalo da brojivi{e od 15 ljudi.

"Pored ove po~etne faze, ucilju unaprije|enja efektivnosti,redefinisa}e se i sastav sedamgrupa za evropske integracije,koje ve} funkcioni{u, a kojepokrivaju oblasti trgovine, indus-trije, poljoprivrede, saobra}aja,ekonomska i finansijska pitanja,kao i sferu socijalne politike, `i-votne sredine, ali i energetike iregionalnog razvoja", navela je\urovi}ka.

Makedonija je, kao i Hrvatskai Slovenija, po~ela formiratiPregovara~ki tim i radne grupenakon dobijanja avis-a, ali oni senikada nijesu oprobali na terenujer zvani~no Skoplje preko ~etirigodine ~eka na datum po~etkapredpristupnih pregovora,najve}im dijelom zbog spora okoimena dr`ave sa Gr~kom.

Biv{a potpredsjednica Make-

Evropska komisija donijela je u martu 2004. pozitivno Mi{ljenje o zahtjevuHrvatske za ~lanstvo u Evropskoj uniji, tzv. avis i predlo`ila otvaranje pris-tupnih pregovora.

U junu iste godine Savjet EU dodijelio je toj dr`avi status kandidata sazaklju~kom da }e u decembru odrediti datum za po~etak pristupnih pregov-ora. Odre|eno je da pregovori po~nu marta 2005.

Samo tri dana prije toga datuma predsjednici parlamentarnih stranaka usa-glasili su sa tada{njim predsjednikom hrvatske Vlade Ivom Sanaderom imena13 ~lanova pregovara~kog tima za vo|enje pregovora sa EU.

Ministarka inostranih poslova i evropskih integracija Kolinda Grabar-Kitarovi} imenovana je za {eficu pregovara~kog tima, a Vladimir Drobnjak,nestrana~ka li~nost i dugogodi{nji diplomata, za glavnog pregovara~a.

"Isklju~ivo stru~nost i profesionalnost, a nikako strana~ka pripadnost bili suodlu~uju}i pri odre|ivanju pregovara~a za odnose sa Evropskom unijom", rekaoje, izme|u ostalog, Sanader na predstavljanju Pregovara~kog tima.

Pregovara~ki tim zadu`en je za stru~ni i tehni~ki nivo pregovora s institu-cijama EU i dr`avama ~lanicama u vezi sa svih 35 poglavlja pregovora. ^lanovitima zadu`eni su, izme|u ostalog, za koordinaciju izme|u pojednih radnihgrupa za pripremu pregovora kojih ima koliko i poglavlja pregovora - 35.

Sastav radnih grupa odre|uju {efovi Pregovara~kog tima. Radne grupe, kaoprvo, u~estvuju u analiti~kom pregledu i ocjeni uskla|enosti zakonodavstvaHrvatske s zakonodavstvom EU, tzv. screening-u koji kre}e odmah nakon for-malnog po~etka pregovora, {to bi zna~ilo da prakti~no sastav i na~in rada tihgrupa mora biti poznat znatno ranije.

Radne grupe, {to je mo`da i bitnije, u~estvuju i daju klju~ni doprinos uizradi nacrta prijedloga pregovara~kih pozicija Hrvatske. ^lanovi radne grupesu predstavnici univerziteta, nau~nih instituta, sindikata, hrvatskih kompanija,razli~itih udru`enja i saveza.

Broj ~lanova je razli~it od grupe do grupe. Na primjer, radna grupaHrvatske za pregovore o poljoprivredi i ruralnom razvoju ima 385 ~lanova, dok

ona za nauku i istra`ivanje ima 25 ~lanova.

IISSKKUUSSTTVVOO HHRRVVAATTSSKKEE

Iskustvo Slovenije je ne{to druga~ije. Naime, karakteristi~no je da je jedan odklju~nih kriterijuma za ulazak u sastav slovena~kog Pregovara~kog tima, poredstru~nosti, bila strana~ka nepripadnost.

Ta dr`ava je, tako|e, po~ela formirati Pregovara~ki tim nakon pozitivnogMi{ljenja EK. Pregovore sa EU ova zemlja je slu`beno po~ela krajem marta1998, da bi 2004. bila primljena u Uniju.

SSSSLLLLOOOOVVVVEEEENNNNAAAA^̂̂̂KKKKIIII TTTTIIIIMMMM OOOODDDDNNNNEEEESSSSTTTTRRRRAAAANNNNAAAA^̂̂̂KKKKIIIIHHHH LLLLIIII ^̂̂̂NNNNOOOOSSSSTTTTIIII

6Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . T ema b r o j a

donije, trenutno potpredsjednicamakedonske skup{tine RRaaddmmiillaaSSeekkeerriinnsskkaa je u razgovoru zaEvropski puls poru~ila da bi pre-govara~ke strukture valjalo formi-rati {to prije, ako postoji ambici-ja da se ujedno sa dobijanjemMi{ljenja dobije i kandidatskistatus.

Kada je, objasnila je ona, upitanju struktura i sastav timova,isti kriterijumi primjenjivani uzemljama u regionu va`ili su i uMakedoniji.

"Mislim da ne treba tolikovoditi ra~una o zadovoljenjunekih formalnih pravila ~lanstva, usmislu da moraju biti predstavnicisvih zainteresovanih strana, bezobzira na kvalitet. Najboljerje{enje je da se biraju najstru~nijipojedinci, zavisno od oblasti ko-jom se bave", kazala je Seke-rinska.

Sekerinska je dodala da se utoj dr`avi pri formiranju prego-vara~kih struktura prvenstvenovodilo ra~una da to budu najis-taknutiji i najreprezentativnijipredstavnici raznih oblasti.

Prema njenom mi{ljenju, prvotreba odlu~iti ko }e biti glavnipregovara~ i ministar koji }e bitina ~elu pregovara~kog procesa, apotom njima povjeriti mandat da

odaberu najbolje i najstru~nije~lanove pregovara~kih timova.

Kako bi se pregovori mogliuspje{no voditi, neophodno je negubiti iz vida ~injenicu da se oniuvijek odvijaju na dva nivoa.

Prvi, po~etni nivo jesteunutra{nji, na kojem pregovara~ikomuniciraju sa predstavnicimaoblasti o kojoj u tom trenutkupregovaraju, odnosno sa ljudimakoji ulaze u sastav radnih grupa.

Tek nakon dobijenih inputa i

prijedloga nastavljaju pregovorena glavnom, zvani~nom nivou,odnosno neposredno u komu-nikaciji sa predstavnicima EU.

Sekerinska upozorava da seunutra{nji odnosi i razgovorimoraju voditi jednako pa`ljivokao i oni sa zvani~nim Briselom.

"U Makedoniji je u radnimgrupama bilo predvi|eno dau~estvuju predstavnici civilnogdru{tva, biznis udru`enja, itd.kako bi i njihovi interesi biliuva`eni", navela je ona.

Zbog lo{eg iskustva saBugarskom i Rumunijom, EU je saHrvatskom pregovore o najbolni-jim poglavljima, kao {to je pravo-su|e i ljudska prava, ostavila zakraj.

Pregovori po~inju sa "lak{impoglavljima" - obrazovanje i kul-tura, te nauka i istra`ivanja. Zatobi se ve} sada valjalo preispitatigdje je na{e obrazovanje, kolikosu zakoni uskla|eni sa EU, da liima korupcije…

Sekerinska je navela da je u Makedoniji selekcija ljudi koji su u{li u prego-vara~ki tim i grupe za pregovore napravljena mnogo ranije jer se njihov sas-tav ne razlikuje mnogo od sastava grupa koje su radile na odgovorima zaUpitnik.

To je, prema njenoj ocjeni, jako dobra praksa jer su to ljudi koji su ve}pro{li obuke, u{li u problematiku kroz intezivan, naporan, vi{emjese~ni rad.

"U principu su u Makedoniji u sastav pregovara~kih timova u{li ljudi izadministracije, jer, kao {to sam ve} rekla, radne grupe koje su radile naUpitniku fakti~ki su prerasle u pregovara~ke timove," kazala je Sekerinska.

IIIISSSSKKKKOOOORRRRIIIISSSSTTTTIIIITTTTIIII LLLLJJJJUUUUDDDDEEEE KKKKOOOOJJJJ IIIISSSSUUUU RRRRAAAADDDDIIIILLLLIIII NNNNAAAA UUUUPPPPIIIITTTTNNNNIIIIKKKKUUUU

Radmila Sekerinska

7Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . Ana l i z a

Koliko je CrnaGora sprem-na da postanekandidat za ~la-nstvo u EU, akamoli ~lanicakluba, ako se

gonjenjem i hap{enjem njenih gra|anakoji vode me|unarodni lanac {vercakokaina bave Buenos Aires, Va{ington iBeograd dok u Podgorici o tome na-vodno pojma nemaju?

Odgovor na ovo pitanje unaprijedje poznat. A poznato je i kolika je poli-ti~ka volja ove crnogorske Vlade, ilimakar jednog njenog dijela, da seobra~una sa organizovanim kriminalnimmre`ama, koje postaju toliko mo}ne daim nije te{ko da kontroli{u crnogorskeinstitucije.

Kako se o~itava postojanje politi~ke

volje za borbu protiv kriminala i korup-cije? Za{to su na ra~un Vlade upu}eneozbiljne sumnje da ona to zaista i `eli?

Osim tu`ne ~injenice da niko ko jevisoko pozicioniran u Vladi nije niosumnji~en, a kamoli osu|en za korup-tivna krivi~na djela, postoje i sasvimkonkretni testovi koje \ukanovi}evkabinet uporno i ~ak bezobrazno izbje-gava. Na primjer, za{to u Crnoj Gori nepostoji zakonsko rje{enje na osnovukojeg se konfiskuje kompletna imovinapripadnika podzemlja, za koju oni nemogu dokazati porijeklo?

Za razliku od Crne Gore, u kojoj izVlade sti`u poruke da ne treba diratiimovinu koja je ste~ena kriminalom, ususjednoj Srbiji i Hrvatskoj je sva imov-ina kriminalaca, ~ije oni zakonito pori-jeklo ne mogu dokazati, podlo`na kon-

fiskaciji. Takvo zakonsko rje{enje u Hrvatskoj

je na snazi je od 1. januara 2009, kakobi se otvorio prostor za efikasniju borbuprotiv korupcije i organizovanog krimi-nala. Polazi se od toga da za svakog koje osu|en za organizovani kriminal ilikorupciju, postoji pretpostavka da je svusvoju imovinu pribavio nelegalno. Akone mo`e u~initi vjerovatnim da je tuimovinu stekao legalno, ona }e biti kon-fiskovana. Ne samo imovina koja sepovezuje sa pojedina~nim krivi~nimdjelom, ve} kompletna imovina.Hrvatskim krivi~nim zakonom uvedenoje i rje{enje koje sprije~ava da se imov-ina od kriminala sa~uva i kada budeprenijeta na tu|e ime. Kako bi se spri-je~ila mogu}nost da milioni u gotovini,nekretninama i biznisu budu prenijeti natre}e lice radi izbjegavanja konfiskacije,ako tu`ilac mo`e da doka`e da je taimovina prenijeta na tre}e lice, bezobzira da li je ta tre}a osoba ~lan famil-ije ili bilo ko drugi, i ta imovina }etako|e biti konfiskovana.

Dok Hrvati grabe naprijedusagla{avaju}i se sa evropskom praksom,premijer Milo \ukanovi} je, u decem-bru, rekao da dr`ava ne mo`e oduzimatinovac nikome ko se po~etkomdevedesetih godina bavio tranzitom cig-ara, jer se taj posao, kako je rekao,obavljao u skladu sa tada{njim zakoni-ma. Uz to, premijer je naglasio da se uVladi ne bave procjenama koliko jeimovine u Crnoj Gori ste~eno krimi-nalom, zato {to to nije u njihovojustavnoj nadle`nosti.

"Ne samo zato {to to nije u na{ojustavnoj nadle`nosti, nego i zato {to na{cilj nije da rastjerujemo, nego daprivla~imo investitore", poru~io je tadapremijer, napominju}i da "ni pravosudni,ni ostali dr`avni organi" ne treba da"pospje{uju atmosferu sumnje".

A u Hrvatskoj je pro{le godineizre~ena presuda jednom zvani~niku kojije osu|en da je primio mito u iznosu od20.000 eura, po{to nije mogao dadoka`e da je njegova imovina ste~enalegalno. Tako je sada njegova imovina uvrijednosti od oko 400.000 eura zam-rznuta dok se ne zavr{i postupak nasudu vi{e instance. Ta imovina }e bitikonfiskovana ako vi{i sud potvrdi pre-sudu ni`eg suda.

I dok se \ukanovi}eva porukasvima koji su se obogatili u poslu saduvanom da ne moraju da strahuju zasvoj novac mora shvatiti i kao jasna poli-ti~ka poruka tu`ila{tvu i istra`nim organ-ima, podaci govore da je Crna Gora od1994. do 2002. zara|ivala izme|u 300i 700 miliona dolara godi{nje od togposla, a da se dio tog novca slivao i ud`epove povla{}enih pojedinaca.

Koliko je va`no i}i do kraja uobra~unu sa kriminalnom, potvrdio jenedavno konsultant Evropske komisijeRupert Vining u "Analizi finansijskih istra-ga", ra|enoj za potrebe Organizacije zaevropsku bezbjednost i saradnju (OEBS).

"Samo osu|uju}e presude ~lanovi-ma i vo|ama kriminalnih organizacija,bez zadiranja u njihovu ekonomskumo}, nijesu dovoljne za obra~un sakriminalom i korupcijom. Njihov privre-meni odlazak u zatvor ne zna~i i krajorganizacije, jer im je glavni motivfinansijska korist za ja~anje organizacije,ali i za ostvarivanje politi~kog i ekonom-skog uticaja u dru{tvu", upozorio jeVining, biv{i britanski tu`ilac i savjetnikpredsjednika Rumunije.

K A K O C R N A G O R A M I S L I D A S T I G N E U E V R O P S K I K L U B

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

ZZaa{{ttoo uu CCrrnnoojj GGoorrii nnee ppoossttoojjii zzaakkoonnsskkoo rrjjee{{eennjjee nnaa oossnnoovvuu kkoojjeeggssee kkoonnffiisskkuujjee kkoommpplleettnnaa iimmoovviinnaa pprriippaaddnniikkaa ppooddzzeemmlljjaa,, zzaa kkoojjuu oonniinnee mmoogguu ddookkaazzaattii ppoorriijjeekklloo,, kkaaoo {{ttoo jjee ttoo sslluu~~aajj uu HHrrvvaattsskkoojj

F!wjwb!Cvfopt!Bjsft////////

8Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . I n t e rv j u

Glavni i odgovorni urednik Infor-mativnog programa u naj-gledanijoj albanskoj televiziji "TopChannel" MMeennttoorr KKiikkiiaa ocijenio je dasu glavni problemi te dr`ave na putuevropskih integracija vezani su zafunkcionisanje demokratije i pravnedr`ave.

U razgovoru za Evropski puls,Kikia je dodao da odnosi izme|upartija ~esto prouzrokuju krize kojesu prepreke za ubrzanje procesaintegracija, ali da je mi{ljenja da jenajve}i problem Albanije na njenomputu ka Briselu odnos vlade premanezavisnim institucijama, kao {to susudstvo, tu`ila{tvo...

"Iskustvo iz posljednjih godinapokazuje da je na sudske organevr{en jak politi~ki uticaj, {to je rezul-tiralo prekidanjem ili odugo-vla~enjem nekoliko sudskih procesa~iji su glavni akteri bili visoki vladinizvani~nici. Problem predstavlja,tako|e, visok nivo korupcije, koji je

usko vezan sa nefunkcionisanjempravnih organa. Mi jo{ uvijek neznamo nekog visokog zvani~nika kojije zavr{io u zatvoru zbog optu`bi zakorupciju ili malverzacije", rekao je

Kikia. Prema njegovim rije~ima, Alba-

nija sada ima veoma moderan pravniokvir, koji se mo`e uporediti sa naj-naprednijim zemljama Evrope, aliukazuje da je problem to {to sezakoni ne primjenjuju.

"Dosta zakona je usvojeno, ali seoni otvoreno kr{e po{to ne postojivolja za njihovu primjenu", dodao jeKikia.

[[ttoo jjee ssaa bboorrbboomm pprroottiivv oorrggaa-nniizzoovvaannoogg kkrriimmiinnaallaa,, kkoojjii mmuu~~ii ssvveebbaallkkaannsskkee zzeemmlljjee??

Tu mo`emo konstatovati da jenapravljen jedan veliki pozitivnikorak.

Nakon 1997, kada je Albanijuzahvatio totalni haos koji jeprouzrokovao kolaps dr`ave, pojavilesu se mnogobrojne kriminalnebande. Danas su sve one skoro eli-

U R E D N I K U U T I C A J N O J A L B A N S K O J T E L E V I Z I J I " T O P C H A N N E L " M E N T O R K I K I A

Oj!lpe!obt!ofnb!qsftveb!{blpsvqdjkv!wjtpljn!{wboj•ojdjnb!

Mentor Kikia

Na koji na~in se albanske vlasti bore protiv korupcije? Da li bi izdvo-jili neke vladine poteze kao pozitivne primjere?

Korupcija jo{ uvijek predstavlja gangrenu, uprkos vladinim inicijativama ijavnim pozivima premijera da }e se boriti protiv nje.

Bilo je nekoliko poteza, primjera radi, smanjenje procedura za registracijufirmi, primenjivanje online aplikacija za javne tendere koje su eliminisale nekekoruptivne lance.

Tako|e, albanski premijer je javno pozvao gra|ane da putem telefonskogbroja, kontrolisanog od strane njegovog kabineta, prijave slu~ajeve korupcije skojim se oni susrije}u u javnoj administraciji.

Ovi potezi napravili su neki napredak u smanjenju nezakonitih radnji u javnojadministraciji, ali ponavljam, jo{ uvijek nemamo nekog visokog javnog zvani~nikakoji je osu|en za korupciju velikih razmjera, kao {to je korupcija prilikom ten-dera za puteve ili drugih investicija gdje se radi o velikim svotama novca.

PPPPOOOOTTTTEEEEZZZZIIII VVVVRRRRIIII JJJJEEEEDDDDNNNNIIII HHHHVVVVAAAALLLLEEEE

9Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . I n t e rv j u

minisane, njihovi ~lanovi su osu|eniili se protiv njih vode sudski procesi.

Proizvodnja narkoti~kih supstan-ci je minimizirana, kao i trgovinadrogom sa istoka kroz Albanijuprema zapadu.

Zabrana plovidbe velikih ~a-maca, usvajanjem posebnog zakonaprije pet godina, blokirala je kona~noi trafikovanje ljudi preko mora.

KKoojjee ssuu nnaajjvvee}}ee pprreeddnnoossttiiAAllbbaanniijjee kkaaddaa jjee rriijjee~~ oo eevvrrooppsskkiimmiinntteeggrraacciijjaammaa??

Albanci su narod koji nosi u sebivelike humane vrijednosti.

Uto~i{te i spa{enje Hebrejatokom II svjetskog rata je jedan bril-jantan dio u ~itavoj modernoj istori-ji Evrope.

Za razliku od ostalih zemalja gdjeve}inu stanovni{tva ~ine muslimani,Albanija je mjesto vjerskog raja.

Mislim da su prednosti Albanijeistorijske i geostrate{ke prirode.Stvaranje dr`ave Kosovo ~ini Albanijuzna~ajnijim faktorom u regionu, {toje dovelo do njenog u~lanjenja uNATO, a to tako|e predstavlja veomazna~ajan i pozitivan faktor.

CCrrnnaa GGoorraa ii IIssllaanndd ssuu ppoossllaalliiooddggoovvoorree nnaa UUppiittnniikk EEvvrrooppsskkoojjkkoommiissiijjii,, AAllbbaanniijjaa rraaddii nnaa ooddggoovv-oorriimmaa,, SSrrbbiijjaa ~~eekkaa ddaa jjoojj bbuuddee pprriihh-vvaa}}eennaa aapplliikkaacciijjaa,, MMaakkeeddoonniijjaa ~~eekkaannaa ddaattuumm pprreeggoovvoorraa.. DDaa llii mmiisslliittee ddaa}}ee BBrriisseell ii ddaalljjee vvrriijjeeddnnoovvaattii nnaapprreeddaakkssvvaakkee ddrr`̀aavvee ppoojjeeddiinnaa~~nnoo??

Da. Albanija priprema odgovorena Upitnik koji }e, kako je najavljenoiz Vlade, biti spremni za predaju EKdo kraja marta. Ne znamo kakvo }emi{ljenje dati Brisel na na{e odgov-ore od ~ega zavise i ostali koraci.

[to se ti~e paketnog putaBalkana ka EU, postoji mnogo ljudikoji misle, ne samo u Podgorici negoi u Tirani, da }e to dogoditi. U stvari,bilo bi to dobro i tako bi trebalo dase desi.

Ali, ako uzmemo u obzir procesliberalizacije viza, gdje Brisel nastavl-

ja sa primjenom selektivnih metoda,sumnjam da }emo u Brisel sti}i sviistovremeno. Kada je rije~ o Albanijii Bosni, evropski zvani~nici su veomaodlu~ni u tra`enju ispunjenja uslovaiz Mape puta.

Me|utim, ako Albanija dobijepozitivne ocjene nakon predajeodgovora na Upitnik, mo`emovjerovati da njen put, Crne Gore iMakedonije mogu biti istovremeni.

Mislim da Srbija mo`e biti priv-ilegovanija u ubrzanju integracionihprocesa i zbog strategije zapada kakobi umanjili uticaj Rusije na Balkanu,preko Srbije.

Grupno u~lanjenje sada mi vi{eizgleda kao na{a `elja nego kao real-nost. No, mislim da bi u~lanjenje naselektivan na~in zemalja Balkana uEU proizvelo vi{e problema uregionu, kao posljedica izolacije sus-jeda koji bi ostali van EU, a ne vjeru-jem da }e Brisel to dopustiti.

DDaa llii ssuu,, nnaa pprriimmjjeerruu AAllbbaanniijjee,,iinntteeggrraacciijjee uu NNAATTOO uubbrrzzaallee eevvrrooppsskkeeiinntteeggrraacciijjee?? ZZaaggoovvoorrnniiccii NNAATTOO-aa uuCCrrnnoojj GGoorrii ~~eessttoo ggoovvoorree ddaa ssuu ttoopprraakkttii~~nnoo nneerraasskkiiddiivvii pprroocceessii..

Nema dileme da ulazak u NATOima jak pozitivni uticaj na evropske

integracije. Ne mislim da su u~lan-jenje u NATO i EU nerazdvojni, zbogtoga {to su ponekad vojni savezinapredniji, slo`eniji i nekad se pravei zanemaruju}i ostale faktore.

U~lanjenje Albanije u NATO jeposljedica i finalizacije nekih veomazna~ajnih geostrate{kih doga|aja kojisu se desili tokom zadnjih deset go-dina na Balkanu i kulminirali stvaran-jem dr`ave Kosovo. Na to je presud-no uticala odlu~nost SAD za pro-{irenje alijanse i na Balkan, iako, dabudemo realni, vojni potencijaliAlbanije, pa i Makedonije (koja sedr`i kao talac od Gr~ke), nijesu bili inijesu dostojni za jednu ~lanicuNATO-a.

Dakle, na vojnom planu vidimoda je bilo neke vrste `urbe, dok se~ini da se Briselu ne `uri da primibilo Albaniju, Crnu Goru ili drugezemlje regiona, pojedina~no ili ugrupi, bez ispunjenja uslova.

Ulazak u NATO je vi{e negojedan paso{ ka EU. Albaniji slu`i kaofaktor za podizanje stepena odgov-ornosti politi~ke klase za ispunjenjezahtjeva Brisela.

VV.. @@UUGGII]]

Kakav je odnos albanskih vlasti i medija? Da li dr`avni funkcioneri ~estotu`e medije i novinare zbog navodne klevete, povrede ugleda i ~asti, kao {toje to slu~aj u Crnoj Gori?

Rekao bih da u Albaniji postoji jedan tipi~no balkanski odnos izme|umedija i funkcionera. Politika tra`i da joj mediji slu`e, da ih koristi i bez sum-nje, ne `eli nezavisne i jake medije.

Vezano za tu`be, albanska vlada je usvojila zakon koji zabranjujezvani~nicima da tu`e novinare ili medije, bez obzira {to oni pi{u. Ovaj ~invlada je ocijenila istorijskim kada je rije~ o slobodi medija.

U me|uvremenu, ona je koristila jednu drugu strategiju - kupila je vlas-nike medija, omogu}uju}i im ekonomske olak{ice, dok je one vlasnike kojenije kupila, stavila pod ekonomski pritisak.

Ovo je proizvelo nezahvalnu situaciju i zloupotrebu uloge medija, trans-formi{u}i jedan zna~ajan njen dio, u portparole politike, bilo one na vlasti ili

one u opoziciji.

PPPPOOOOLLLLIIIITTTTIIIIKKKKAAAA NNNNEEEE @@@@EEEELLLLIIII JJJJAAAAKKKKEEEE IIIINNNNEEEEZZZZAAAAVVVVIIIISSSSNNNNEEEE MMMMEEEEDDDDIIII JJJJEEEE

10Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . Doga|a j i i l i ~ n o s t i k o j i s u o b l i k ova l i Ev r opu

Svi velikiv l a d a r iEvrope bili suopsjednuti ide-jom za domi-nacijom jedne

krune, nacije ili ideologije na staromkontinentu, bilo da je rije~ o KarluV, Luju XIV ili Napoleonu. Paralelnosa razli~itim ambicijama, planovimai idejama koje su pokretale oveosvaja~e, uvijek je postojao domi-nantan motiv za objedinjavanjemteritorija koje su u civilizacijskomsmislu podrazumijevale "Evropu" -teritorije na kojima i poredrazli~ite etni~ke, konfesion-alne i jezi~ke strukture postojijedinstvena kultura koja se umodernom shvatanju mo`eopisati jednostavno kaozapadna Evropa.

^ak i usljed uspostavl-janja kolonijalnih carstava,koji su obuhvatala prostranst-va na stotine puta ve}e odmati~nih dr`ava i prirodnabogatstva o kojima suEvropljani samo mogli dasanjaju, intenzitet potrebe zadominacijom i objedinjavan-jem jedinstvenog kulturnogpodru~ja nije opadao.

Osnove zapadno-evro-pske kulture le`e u civilizaci-jskim dostignu}ima StareGr~ke i Rima, ali je na njenostvaranje klju~an uticaj imalasimbioza sa varvarskim kul-turama Kelta i Germana, a

svakako ne treba zanemariti ni uti-caj novoformirane arapske kulture i,prije svega, hri{}anske crkve.

Mlada civilizacija evropskogzapada, koja je nastajala na ru{e-vinama Rimskog carstva, te{ko da bise ikad formirala u ono {to pred-stavlja danas da nije bilo jednogzna~ajnog homogeniziraju}eg fakto-ra - Karla Velikog (771.-814.) i kul-turnog procvata pod njegovom vla-davinom.

Za gotovo pola vijeka vladavine,njegova dr`ava je obuhvatila skorosve slobodne teritorije evropskogzapada na kojima je otpo~eo procesformiranja dr`ava, osim Britanskihostrva. Teritorije koje su u{le u sas-tav njegovog kraljevstva (od 800.godine carstva) ~ine prostori da-na{nje Francuske (osim Bretonije),

zemlje Beneluksa, Njema~ka doLabe, Austrija, Slovenija, [vajcarska,dio Hrvatske, sjeverna i centralnaItalija i sjeverna [panija.

Pod njegovom vladavinom,zapadna Evropa do`ivljava periodkulturnog i ekonomskog napretka irelativnog mira, kakvog na tompodru~ju nije bilo od Rimskogcarstva. Iako nepismen, Karlo Velikije bio veliki podr`avalac pismenostikoja se razvijala u novoosnovanimmanastirima. Mir, prosperitet ipove}anje obrazovnog nivoa doveloje do napretka u umjetnosti,knji`evnosti i arhitekturi. Ovaj peri-od kulturnog uspona, poznatiji unauci kao Karolin{ka renesansa,osim {to predstavlja prvi kulturniuspon zapadne Evrope od propastiZapadnog Rimskog Carstva, tako|e

je po~etak kulturne homo-genizacije ovog podru~ja.Objedinjenje ovog prostorapodrazumijevalo je i njihovokulturno zbli`avanje {to }erezultirati stvaranjem jakihtemelja za kulturno jedinstvo,ali ga i u~vrstiti od prijetnjikoje su se ubrzano nadvijale.

Pozitivan odnos saPapom, koji je otpo~eo nje-gov otac, Karlo Veliki jeunaprijedio uni{tavanjemdr`ave Langobarda u sjever-noj Italiji, u tom periodunajve}oj prijetnji Papstva. Dorazvoja odnosa do{lo je kadaje Karlo Veliki, poklanjanjemteritorija, doprinio pro{irenjePapske dr`ave. Papa jeodgovorio progla{enjem KarlaVelikog za cara. Dobijanjeteritorija, mo}nog saveznika iza{titnika, omogu}i}e Svetojstolici ja~u autonomiju koja

Pi{e: Milo{ Vukanovi}

////////

K O J E U D A R I O T E M E L J E K U L T U R N O G J E D I N S T V A E V R O P E

Lbsmp!Wfmjlj!j!Lbspmjo|lb!sfoftbotb

Karlo Veliki

11Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . Doga|a j i i l i ~ n o s t i k o j i s u o b l i k ova l i Ev r opu

je ~esto bila ugro`ena pritiscimaVizantije (carstvo koje je bilo uopadanju, ali se i dalje dobro dr`alona Balkanu i ju`noj Italiji). Oslo-ba|anje Papstva od napada Lango-barda i uticaja Vizantije, ozna~i}epo~etak apsolutne dominacijekatoli~anstva na zapadu ne samo uduhovnom nego, ne{to kasnije, i u

politi~kom smislu. To je stanje koje}e u mnogome obilje`iti Evropu svedo reformacije.

Da bi se razumio potpunizna~aj ovog perioda za Evropudana{njice treba sagledati {iru slikustarog kontinenta u IX vijeku.

Pored Frana~kog carstva, ~ijeteritorije su navedene, i par man-jih kne`ina, u Evropi nije bilozna~ajnije dr`avne tvorevine za-padnoevropske kulture. [panija je

grcala pod Maorima, na britanskimostrvima postojalo je niz zava|enihmalih dr`ava koje su, pod uticajempaganstva razvile specifi~an vidhri{}anstva, paganski skandinavski islovenski narodi su zauzimaliogromna prostranstva sjeverne,centralne, isto~ne Evrope i Balkana,dok je neprijateljski orijentisana

Vizantija, iako u povla~enju, bila idalje mo}an faktor na isto~nomMediteranu. U takvom okru`enju,zapadna Evropa je ~ekala jedan odsvojih najte`ih perioda - Vikin{karazaranja. Imaju}i sve to u vidu,~vrsta dr`avna i kulturna osnovastvorena tokom vladavine KarlaVelikog omogu}i}e zapadnojEvropi, ne samo da opstane utakvom okru`enju i pre`ivi paljen-ja Normana, nego i da zapo~ne

ekspanziju svoje kulture, prijesvega ka centralnoj i sjevernojEvropi.

Dr`ave koje }a nastati ras-padom Karlovog carstva smatraju seza~ecima modernih dr`ava Evrope,a na njihovim rubovima javljaju senovi dr`avotvorni procesi (Samova^e{ka).

Ponovnim pogledom nadana{nju zapadnu Evropu jasno sevide kulturne posljedice vladavineKarla Velikog. Osnova koja je nasta-la za vrijeme njegovog vladanjazapravo je osnova razvoja zapadno-evropske kulture.

Jedinstvo kulture uvijek }e te`itiekonomskom i politi~kom jedinstvu,pa makar i nasilnim putem. Evropa}e poslije Karla Velikog, a prijestvaranja EU, samo jo{ jednom nasli~an na~in biti ujedinjena, podNapoleonom.

AAuuttoorr jjee ssaarraaddnniikk nnaa pprrooggrraa-mmiimmaa uu CCeennttrruu zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraa-zzoovvaannjjee

MMllaaddaa cciivviilliizzaacciijjaa eevvrrooppsskkoogg zzaappaaddaa,, kkoojjaa jjee nnaassttaajjaallaa nnaa rruu{{eevviinnaa-mmaa RRiimmsskkoogg ccaarrssttvvaa,, ttee{{kkoo ddaa bbii ssee iikkaadd ffoorrmmiirraallaa uu oonnoo {{ttoo pprreedd-ssttaavvlljjaa ddaannaass ddaa nniijjee bbiilloo jjeeddnnoogg zznnaa~~aajjnnoogg hhoommooggeenniizziirraajjuu}}eegg ffaakk-ttoorraa - KKaarrllaa VVeelliikkoogg ((777711..-881144..)) ii kkuullttuurrnnoogg pprrooccvvaattaa ppoodd nnjjeeggoovv-oomm vvllaaddaavviinnoomm

Carstvo Karla Velikog na svom vrhuncu

12Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

^injenica da sve manje bacamodinamit za Novu godinu i nenosimo "papovke" u svatove pred-stavlja najve}i civilizacijski napredakkoji je Crna Gora dosegla u minulihdeset godina. Stvar va`nija oddr`ave.

Za{to su Crnogorci oka~ili oru`jeo klin pitanje je za sociologe, ali onise uglavnom kriju iza katedri, ilipjene u partijskim raspravama.

Bio sam u no}i 31. decembra utradicionalno dobro naoru`anomBaru i uvjerio se da ljudi vi{e nepucaju a djeca manje gnjave s petar-dama. Vatromet i brodske signalnerakete su `arile nebo, ali od toga seprepao samo moj ku~ak, dobropod`irena i prostodu{na `u}ka.

Na atomskom skloni{tu izaspu{kih zgrada, jedna grupica ado-

lescenata je zapalila crvenu navija~kubaklju i ona je lijepo obasjala sku~enebalkone starih lamela i kongrapovih upozadini. Sve u svemu, lijep vizuelniugo|aj od kojeg ne bu~e u{i. Bio samzadovoljan, disk d`okej iz Londona, aviljamovka topla, iz bratske namSrbije. Uz to, vrijeme toplo, luda~kitoplo, pa se iz gasnih komora izlazi-lo na ulicu. Nekoliko spontanih oku-pljanja u grupe, kod spomenika sve-tom Vladimiru posebno. Djevojke umini}ima i sa crvenim kapama,stiskaju momke u fensi kaputi}ima ida nijesam svuda nju{io onu barskuu{togljenost koja }e me pratiti dokdi{em, rekao bih da smo se malokultivisali.

Jo{ samo da je neko ogranizo-vao kakav lijepi {tand sa vinom,suvim smokvama i po kojom tam-buricom, mogli su i Barani od 50 i

kusur godina da iza|u na proslavu.Naj`alosnije je kod tih na{ih

novih godina {to na trgovima nevidi{ mnogo ljudi u godinama, {togod to zna~ilo. U na{oj zemlji jeobi~aj da se blagodeti klimaksa

koriste za ozbiljna razmatranja obli-ka nadgrobne plo~e. Ljudi i `enevrlo rano po~nu lagano da sesahranjuju, ~emu ih u~e i mediji.Razmislite samo koliko je u CrnojGori TV voditelja informativnog ilizabavnog programa starijih od 50

godina. Generacije na{ih roditelja ma-

hom su prega`ene devedesetih,kada se mlada politi~ka elita mo-m~ila uz DDoorriiss DDrraaggoovvii}}, kokain i siriz ulja. Naslonjeni na tradiciju velikemuke koja ih je tada usisala, danassu se mnogi na{i stariji prijateljipomirili sa sudbinom da su trgoviure|eni za pijane omladince. Za sveone mlade, kojima prazan nov~aniknije toliko tragi~na okolnost udo~eku nove dekade.

Upravo je to najuo~ljivija razlikaizme|u Crne Gore i `eljene Evrope.Na evropskim ulicama pulsira `ivotsvih generacija. Vidjeli ste sigurno,

makar na televiziji, one zadovoljnebakice kako se {armantno nji{u uzkakvu polku ili valcer, sanjivo gleda-ju vatromet o~ima odrasle djece.Davno je re~eno: Evropa ima kultu-ru trga, Amerika kulturu auto-puta.Pitanje je {to je sa na{im trgovima i

NNaa eevvrrooppsskkiimm uulliiccaammaa ppuullssiirraa `̀iivvoott ssvviihh ggeenneerraacciijjaa.. VViiddjjeellii ssttee ssiigg-uurrnnoo,, mmaakkaarr nnaa tteelleevviizziijjii,, oonnee zzaaddoovvoolljjnnee bbaakkiiccee kkaakkoo ssee {{aarrmmaanntt-nnoo nnjjii{{uu uuzz kkaakkvvuu ppoollkkuu iillii vvaallcceerr,, ssaannjjiivvoo gglleeddaajjuu vvaattrroommeett oo~~iimmaaooddrraassllee ddjjeeccee.. DDaavvnnoo jjee rree~~eennoo:: EEvvrrooppaa iimmaa kkuullttuurruu ttrrggaa,, AAmmeerriikkaakkuullttuurruu aauuttoo-ppuuttaa.. PPiittaannjjee jjee {{ttoo jjee ssaa nnaa{{iimm ttrrggoovviimmaa ii kkoommee sseellaassnnoo nnaa nnjjiimmaa pprroovveesseelliittii

SSttaarriijjee ggeenneerraacciijjee ggrraa||aannaa nnee uu~~eessttvvuujjuu uu ggrraaddsskkoomm `̀iivvoottuu,, bbeezz{{aannssee ddaa ssee uukkllooppee uu nnoovvuu mmiittoollooggiijjuu uulliiccee.. MMeeddiijjii iimm uuggllaavvnnoommnnuuddee iinnffaannttiillnnuu rreeggrreessiijjuu,, aa GGllaavvnnii ggrraadd - ttrr`̀nnii cceennttaarr DDeellttuu,, iilliigguussllaarrsskkee vvee~~eerrii uu oorrggaanniizzaacciijjii zzaavvii~~aajjnniihh uuddrruu`̀eennjjaa

Fwspqtlb!tubsptu!ob!vmjdbnbPi{e: Brano Mandi}

13Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

kome se lasno na njimaproveseliti.

Prije dva mjeseca su ucentru Podgorice organi-zovani Dani meda. Ra-znje`eno sam posmatraostarije ljude kako prebirajuvrcaljke, cjenkaju se okonekih pumpica i p~elarskihtrica; sre|ene sijedegospo|e pazarile su peli-nov i planinski med,diskutovale o propolisu.Sve je bilo plemenito i`ivahno, jer su se ljudiokupili oko normalnogposla a ne kakvog mitinga,sahrane ili uvi|aja, na {tosu navikli.

Zamislite Podgoricu bez butika ikafi}a i vidje}ete da je kulturnimljudima od iskustva preostalo dasjede ku}i, sjeckaju rusku salatu islu{aju histeri~ne osmjehe iz televi-zora.

Uz to, mnogi ve} dvadesetgodina lije`u i bude se uglavnom sabrigama oko osnovnih namirnica iimaju fobiju od po{tanskog sa-ndu~eta, ra~una za struju, poziva naglasanje i drugih demona. Pa im jo{gradske uprave u novim godinamaporu~uju neka samo sjeckaju{argarepu i korni{one i to na manjekocke, kad ve} nijesu u{parali zadvije no}i u ruskom hotelu. Kolikose tih raznobojnih kockica ovih danaudavilo u majonezu nije lako nizamisliti: sjetimo se da je na popisuizbrojano blizu 200.000 gra|ana kojisu navr{ili pola vijeka ovozemaljskogbivstvovanja.

Vjerovatno }emo pri~ekati 2030.godinu da na{e gradske fe{te zali~ena vesele praznike gra|anskog duhakoji ne zna za godine. Tada }e bo-gami i moja generacija ugaziti u petudeceniju, pa da vidimo ho}e lipono}na degustacija ruske salate jo{biti u modi. Za po~etak je dobro {tosmo prestali da pucamo i valja seiskreno ponositi tom ~injenicom...

U Strazburu je, pro{le godine,bio etno fesival narodnih kuhinja iseoskog folklora Evrope. Kroz dimrumunskih ro{tiljd`ija probijao sam sedo katedrale gdje su nastupali itali-janski baca~i zastava. Trupe fran-cuskih seoskih KUD-ova i blehmuzikanti svuda okolo. Kape u boja-ma Evropske unije prodavali su

afri~ki emigranti, koji usput poku{ajuda ti uvale roleks za 25 eura, sprem-ni da cijenu spuste na pet. To je biodo`ivljaj gradske vreve koja nevrije|a ~ula, usred Alzasa, u kojem sesu{tinski srela Evropa i potvrdila idejasu`ivota tradicionalnih neprijatelja.^ak su strazbur{ke vlasti po{tovaleljudska prava i dozvolili ~udnoj grupibesku}nika da po vascijeli dan le`ena svojim ko`nim jaknama naplo~niku kod glavnog gradskog trga...

A {to bismo, ponavljam, dobilikada bi Podgorici oduzeli kafi}e ibutike. Bila bi to pravu sliku gradabez naro~ite kulture `ivljenja. Lijeposuo~avanje sa praznim ulicama ivi{espratnim kockama koje tragaju

za svrhom. I to nije ni{tanovo kada je betonglavno vezivo napretka ikrunski dokaz urbaniteta.Gradona~elnik Podgoriceonda ka`e, `iv i zdrav,kako je uspio da napravivelegrad. Misli li tostvarno ili se {ali?

Starije generacije gra-|ana ne u~estvuju u grad-skom `ivotu, bez {anse dase uklope u novu mito-logiju ulice. Mediji imuglavnom nude infantilnuregresiju, a Glavni grad -tr`ni centar Deltu, ili gus-larske ve~eri u organizacijizavi~ajnih udru`enja.

Evropska kultura zasnovana je nakulturnim dometima gradova, kao~vori{nih mjesta napretka u kojima semije{aju iskustva razli~itih kultura igeneracija. Novogodi{nje proslave uCrnoj Gori pokazale su i ove godinekoliko smo daleko od skladnogdru{tva u kojeme bi se svi osje}aliintegrisano, korisno i dobrodo{lo. Taj

zadatak je mimo evropskih dokume-nata i regula. Nema ga u Upitniku.Vrlo sporo }e i}i vaspitavanje nacijekoja se odvikla od normalnog `ivotave} dvadeset godina sve dr`e}imozak u {kafu. Najtragi~nije kodevropskih integracija je {to su takospore i {to bilo kakav napredak ne}ekusati oni koji su se za njega borili.Tranzicioni procjep guta ~itave gene-racije, a me|u najve}im gubitnicimasu svakako oni koji su bili u dobupune zrelosti kad je zapucalo. Ra-zmi{lja li neko koliki potencijaldr`ava tako gubi?

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

NNaajjttrraaggii~~nniijjee kkoodd eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa jjee {{ttoo ssuu ttaakkoo ssppoorree ii {{ttoobbiilloo kkaakkaavv nnaapprreeddaakk nnee}}ee kkuussaattii oonnii kkoojjii ssuu ssee zzaa nnjjeeggaa bboorriillii..TTrraannzziicciioonnii pprrooccjjeepp gguuttaa ~~iittaavvee ggeenneerraacciijjee,, aa mmee||uu nnaajjvvee}}iimm gguubbiitt-nniicciimmaa ssuu ssvvaakkaakkoo oonnii kkoojjii ssuu bbiillii uu ddoobbuu ppuunnee zzrreelloossttii kkaadd jjeezzaappuuccaalloo.. RRaazzmmii{{lljjaa llii nneekkoo kkoolliikkii ppootteenncciijjaall ddrr`̀aavvaa ttaakkoo gguubbii??

Kada se govorio reformi vi-sokog obrazo-vanja neizbje`noje pominjanjeBolonjske dekla-

racije. Ali, veliki broj ljudi, uklju-~uju}i, na`alost, i mnoge profesoreuniverziteta, ne zna {to ona zaistapredstavlja.

Bolonjska deklaracija, sa prate}imdokumentima, imala je za cilj ja~anjei harmonizaciju standarda i kvaliteta uvisokom obrazovanju, priznavanjeispita i diploma, i mobilnost nastavni-ka i studenata unutar jedinstvenogevropskog visokoobrazovnog procesa.

Ukratko, Bolonjska deklaracija jedivna ideja, koja se ovdje iskompro-mitovala kroz primjenu tzv. "Bolonjena crnogorski na~in". Na po~etku smosvi bili veliki entuzijasti i me|u prvi-ma u regionu po~eli sa reformama.Done{en je zadovoljavaju}i pravniokvir, uskla|en sa evropskih standard-ima. Sve je ura|eno posve}eno{}uzapo{ljenih, bez adekvatne podr{kedr`ave, koja je trebala ve}im izdva-janjem iz bud`eta za Univerzitet Crne

Gore (UCG) podsta}i kvalitetnereforme. Dok je proces bio u fazi tzv."papirnih aktivnosti" i{lo je dobro. Saprimjenom je po~ela i improvizacija.Na to ukazuje i ~injenica da smo naministarskoj konferenciji u Bergenu2005. ocijenjeni, kao jedni od boljih

u regionu, a ve} 2007. na konferen-ciji u Londonu na{li smo se nasamom za~elju. Ove godine uLuvenu, i dalje trpimo kritike.

Primjena Bolonjske deklaracijetra`i uslove - kadrovske, prostorne,finansijske. Novi na~in studiranjazahtijeva transformisanog ianga`ovanog profesora, koji }e stalnopratiti savremena kretanja u obrazo-vanju i nauci. Da li je to mogu}e? Iu kojoj mjeri o~ekivati od na{eg nas-tavnog kadra, imaju}i u vidu da im seli~na primanja kre}u od 500-700€,da im nije dostupna nova literaturaniti pristupi bazama podataka nau~nih~asopisa, da su laboratorije opre-mljene oskudnom, zastarelom, a ~estoi neupotrebljivom opremom, itd? Da

li smo mogli o~ekivati mobilnost nas-tavnika kad najve}i broj njih ne gov-ori ni jedan svjetski jezik? Da li smomogli o~ekivati da na{i studenti oduna neki od evropskih univerziteta kadih njihovi roditelji ne mogu finansijs-ki podr`ati? A {to se priznavanjadiploma ti~e, za sad }emo se zado-voljiti njihovim priznanjem samo nanivou Crne Gore.

S druge strane reforma jedonijela i pojavu velikog broja privat-

nih fakulteta. Tr`i{te Crne Gore ve} jepretrpano institucijama visokog obra-zovanja, te trenutno imamo vi{e od40 fakulteta. To je daleko iznadstvarnih potreba. Budu}im studentimanije lako napraviti pravi izbor. Velikije broj mladih ljudi koji danas sti~u

visoko obrazovanje kod "privatnika".To bi trebalo da bude sasvim normal-no, ali Crna Gora nije sre|ena dr`avakoja vodi ra~una o ovom najzna~ajni-jem resursu, pa postoji veliki razlog zabrigu.

Naime, novope~eni biznismeni`eljni profita i presti`a, koriste svojepozicije i neopravdano bole}iv i{irokogrud stav Ministarstva prosvjete inauke koje im brzo dijeli licence zarad. Glavni argument osniva~a privat-nih fakulteta je da }e tr`i{te i tr`i{niodnosi iskristalisati kvalitet. Naravno,oni se pozivaju na iskustva naj-presti`nijih svjetskih univerziteta sakojima smo mi neuporedivi.

U maloj, ekonomski i tehnolo{kinerazvijenoj, Crnoj Gori `elja za

konkurencijom lako se mo`epretvoriti u svoju suprotnost. Nepo-{tovanje postoje}ih, ionako blagih,standarda po kojima se otvarajufakulteti, mo`e dovesti do toga dakona~ni proizvod bude samo diplo-ma, ali ne i stru~njak. Opravdan jestrah da olako otvaranje privatnihinstitucija visokog obrazovanja unosihaos, a da ne}e dati kvalitet, {to jebila osnovna ideja novog Zakona ovisokom obrazovanju. Naravno, nezna~i da su dr`avni fakultetiautomatski kvalitetni. Problem je {tomi uop{te ne znamo kvalitet fakulte-ta i mo`emo samo naga|ati, jer praveocjene kvaliteta, koja bi osim uslovarealizacije studijskih programa uzela uobzir i vrijednovanje diplomiranihstudenata na tr`i{tu rada, jo{ uvijeknema. Nijesmo pokazali ni spremnostda na{ kvalitet ocijeni neka akredito-vana me|unarodna agencija za-du`ena za pra}enje standarda i kva-liteta u oblasti visokog obrazovanja,

14Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . Ob ra z ovan j e u f oku su

[ T O J E D O N I J E L A R E F O R M A V I S O K O G O B R A Z O V A N J A

Pi{e: Doc. dr Branka Bo{njak

////////Lwboujufu!of!npaf!obepnkftujuj!lwbmjufu

TTrr`̀ii{{ttee CCrrnnee GGoorree vvee}} jjee pprreettrrppaannoo iinnssttiittuucciijjaammaa vviissookkoogg oobbrraazzoo-vvaannjjaa,, ttee ttrreennuuttnnoo iimmaammoo vvii{{ee oodd 4400 ffaakkuulltteettaa.. TToo jjee ddaalleekkoo iizznnaaddssttvvaarrnniihh ppoottrreebbaa

OOssjjee}}aa ssee ssttrraahh mmee||uu pprrooffeessoorriimmaa UUCCGG ddaa }}ee rrooddiitteelljjii ssvvoojjuu ddjjeeccuuuuppiissiivvaattii nnaa pprriivvaattnnee ffaakkuulltteettee,, ggddjjee ssee llaakk{{ee ddoollaazzii ddoo ddiipplloommee,,`̀eelljjeennoogg ssnnaa ssvvaakkoogg rrooddiitteelljjaa.. II,, oonnddaa ssee iiddee uu ddrruugguu kkrraajjnnoosstt,,uuppiissuujjee ssee ooggrroommaann bbrroojj ssttuuddeennaattaa nnaa ppoojjeeddiinniinniimm ffaakkuulltteettiimmaa

15Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . Ob ra z ovan j e u f oku su

{to je i bila najve}a zamjerka na min-istarskoj konferenciji u Luvenu.

Umjesto da privatni fakultetiuti~u na popravljanje kvaliteta krozkonkurenciju, ~ini se da }e krajnjiishod ove tr`i{ne utakmice biti sroza-vanje kvaliteta dobrih dr`avnih fakul-teta. Osje}a se strah me|u profesori-ma Univerziteta Crne Gore da }eroditelji svoju djecu upisivati na pri-vatne fakultete, gdje se lak{e dolazido diplome, `eljenog sna svakogroditelja. I, onda se ide u drugu kra-jnost, upisuje se ogroman broj stude-nata na pojedininim fakultetima. Timese stvaraju nemogu}i uslovi za rad, alii fantasti~an materijalni polo`aj oveinstitucije. Otvaraju se odjeljenja udrugim, manjim gradovima, a ~ini seda je nemogu}e odr`ati kvalitet sapostoje}im, usu|ujem se re}i, ionakooskudnim kadrovskim potencijalomkoji treba da pokrije teku}u nastavu.

Dodatno brine i to {to principi-

jelni profesori osje}aju svojevrstanpritisak da pove}aju prolaznost nasvojim ispitima. Nedopustivo je da sesni`ava kriterijum da bi se ispunilapropisana reformska kvota i da bifakultet bio "atraktivniji"! Ne smijemodozvoliti da se proglasi atraktivnimfakultet koji se brzo zavr{ava, dabude atraktivan ispit koji se lakopola`e, i atraktivan profesor kodkojeg se ne tra`i mnogo znanja.

Poseban je oprez potreban kadaje rije~ o privatnim fakultetima.Analiziraju}i kvalitet profesorskogkadra na njima mo`e se uo~iti da isti,uglavnom, ~ine ve} penzionisani pro-fesori UCG, ili nekih drugih uni-verziteta u okru`enju. Profesorskomjesto na njima lako dobijaju i onikoji zbog neispunjavanja kriterijumanijesu pro{li na UCG, ali i islu`eni

politi~ari i javni radnici iz raznih gar-nitura vlasti. Tako se oni, koji su,stekli doktorske titule na raznoraznena~ine, na`alost i na samom UCG,pretvaraju u "ugledne" univerzitetske

profesore. Crna Gora je izuzetno malo

tr`i{te i nema mjesta za ovoliki brojvisoko{kolskih institucija sli~ne profi-lacije. Ako je cilj da stvorimo dru{tvou kojem }e skoro svi imati zavr{enfakultet, a kroz srozavanje kriterijumapodstaknutog tr`i{nom utakmicom, to}e nam se vratiti kao bumerang.Takav vid improvizacije ne donosinapredak ni univerzitetu, ni dru{tvu.

Jo{ ve}i haos u ovoj oblasti uni-je}e ovih dana aktuelna tzv. vau-~erizacija, odnosno prijedlog obud`etskom finansiranju privatnihfakulteta kroz dodjeljivanje vau~erabudu}im bruco{ima. Sli~an primjer u{irem okru`enju ne postoji.

Svaka ozbiljna dr`ava krozzna~ajna ulaganja ja~a dr`avni uni-verzitet, koji bi trebao da predstavlja

reper kvaliteta na tr`i{tu visokogobrazovanja. Ukoliko bi se neki pri-vatni univerzitet svojim kvalitetomizdigao iznad dr`avnog to bi zaistabio elitni univerzitet. To je, recimo,slu~aj sa Harvardom, Jejlom,Prinstonom u SAD, ali postoji i nastotine privatnih univerziteta u SAD-u ~ije diplome gotovo ni{ta ne zna~e,jer ih ne prati kvalitet.

Va`e}i Zakon o visokom obrazo-vanju tu mogu}nost predvi|a ~lanom68. u kojem se ka`e da "privatnaustanova mo`e sticati sredstva odVlade za nastavu i istra`ivanja koja suu javnom interesu, na prijedlogSavjeta za visoko obrazovanje".Obzirom da su svi privatni fakultetiprofilacija koje ve} postoje na UCG,logi~no je pitanje: {to je tu od javnoginteresa, a da ve} ne postoji na UCG?

Sve ovo uru{ava i onako labilanvisokobrazovni sistem u Crnoj Gori.Mala je Crna Gora da bi sebi dozvo-lila luksuz odricanja od znanja. Stoga,treba u~initi ne{to hitno kako bi sesa~uvao kvalitet visokog obrazovanjakoji je Univerzitet Crne Gore deceni-jama stvarao. Gubitak koji bi CrnaGora imala od uni{tenja jednog odnajkvalitetnijih resursa u obrazovanjubio bi nenadoknadiv.

Autorka je savjetnica za nauku uRektoratu Univerziteta Crne Gore

PPrroobblleemm jjee {{ttoo uuoopp{{ttee nnee zznnaammoo kkvvaalliitteett ffaakkuulltteettaa ii mmoo`̀eemmoo ssaammoonnaaggaa||aattii,, jjeerr pprraavvee ooccjjeennee kkvvaalliitteettaa,, kkoojjaa bbii oossiimm uusslloovvaa rreeaalliizzaaccii-jjee ssttuuddiijjsskkiihh pprrooggrraammaa uuzzeellaa uu oobbzziirr ii vvrriijjeeddnnoovvaannjjee ddiipplloommiirraanniihhssttuuddeennaattaa nnaa ttrr`̀ii{{ttuu rraaddaa,, jjoo{{ uuvviijjeekk nneemmaa.. NNiijjeessmmoo ppookkaazzaallii nniisspprreemmnnoosstt ddaa nnaa{{ kkvvaalliitteett oocciijjeennii nneekkaa aakkrreeddiittoovvaannaa mmee||uunnaarrooddnnaaaaggeenncciijjaa zzaadduu`̀eennaa zzaa pprraa}}eennjjee ssttaannddaarrddaa ii kkvvaalliitteettaa uu oobbllaassttiivviissookkoogg oobbrraazzoovvaannjjaa,, {{ttoo jjee ii bbiillaa nnaajjvvee}}aa zzaammjjeerrkkaa nnaa mmiinniissttaarrsskkoojjkkoonnffeerreenncciijjii uu LLuuvveennuu

16Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . I z mog ug l a

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N K A E V R O P S K E U N I J E

Po d g o r i c a ,1992. godina:"Majko, majko ku-pi mi eurokrem,evo ja imam punodinara."

Podgo r i c a ,

2006. godina: " A {to }e ti taj Fakultet zaevropske studije sine, |e }e{ na}i posaokasnije, evo, ima{ pravo, ekonomiju…"

I, tako je sve po~elo. Nije tu biloprevi{e nekog razmi{ljanja, umjestoBocconi-a, Univerziteta u Zagrebu,Sarajevu, Beogradu, ipak je ostala u srcunajmilija - Podgorica.

Osim ljubavi koju osje}am premasvom gradu, postoje jo{ i neki dodatnirazlozi, ali ne `elim da ih ovdjerazra|ujem. Ve}ina ljudi ih ve} dobrozna. Oni malobrojni koji ove razlogenijesu osjetili, mogu se pohvaliti time daje za njih ova dr`ava bila majka. Ali, kakoto ide u poslovici, postoji i uloga ma}ehe,uloga koju je ve}ina ovog stanovni{tvagodinama osje}ala u svom bitisanju, alidobro za~aurena u svoju palana~ku svi-jest, nije je `eljela, a ~esto nije ni smjelapokazati, tje{e}i se svojim istorijskimidentitetom, tim "Primjerima ~ojstva ijuna{tva" (a akcenat treba staviti na rije~"primjeri"!).

Dok su ljudi "zdravorazumski" prih-vatili ove razli~ite uloge dr`ave, zaborav-ili su da je sama po sebi ona "nu`no zlo",i da je njena uloga, kako je to lijepoobjasnio John Locke, da za{titi prava svo-jih gra|ana, a ne da ima neku pozitivnuulogu. Jedina njena pozitivna uloga bi setrebalo sastojati u za{titi individualnihprava i sloboda, a nikako u postojanjustraha od dr`ave kao takve i toga da }ejednog dana zaboraviti i uskratititi ono stoje svakom ~ovjeku dato ro|enjem. E, pane, ja ne}u takvu dr`avu, ne}u je ni zasebe ni za nas.

Upravo je to ono prvo i najva`nije{to me je privuklo Evropskoj uniji. U mul-tilateralnom svijetu, gdje svako zauzima

svoje mjesto kao na {ahovskoj tabli, na{lase i EU. Za razliku od drugih velikih silakoje su asimilirale razli~itosti svojih nacijau jednu, EU je jedinstvena, njen moto je"UJEDINJENI U RAZLI^ITOSTIMA".

@elim da se i ja, jednog dana, osje-tim velikom, jer u prirodi je ~ovjekovojda se identifikuje sa ne~im takvim, prisamoj pomisli da i mene ima na toj{ahovskoj tabli koja ne slu`i da bi slavilapobjedni~ku stranu u ratu (jer do ratane}e ni do}i), ve} da slavi sve onenajbolje vrijednosti svih nas na jednommjestu.

Danas je to Unija 27 dr`ava ~lanica,sa 22 zvani~na jezika, sa preko 500 mil-iona stanovnika koji imaju evropskodr`avljanstvo. Dr`avljanstvo koje impored ~etiri osnovne slobode (slobodukretanja radnika, roba, usluga i kapitala)pru`a jo{ mnogobrojne mogu}nosti,{anse, privilegije.

Te mnogobrojne mogu}nosti `elim iza svoju dr`avu i za svoj narod, uznapomenu da Evropska unija nije struk-turalna forma sa kojom vas svakodnevnobombarduju u medijama. Ne, jer poredte forme, postoji i ona su{tina koja jesadr`ana u institucijama Evropske unije, azatim i u jednom posebnom aspektuintegracija a to je pravo EU.

Pravo koje svaka dr`ava ~lanica kojau|e u porodicu evropskih dr`ava mora

da po{tuje, jer to pravo je direktno prim-jenljivo i ima primat u odnosu nanacionalno pravo.

Mada je u pitanju jo{ jedna vlast nadna{im glavama, radi se o vlasti koja nam~esto mo`e pomo}i tako {to }e na}i boljina~in da nas za{titi od zloupotreba sop-stvene dr`ave, a i mnogo vi{e od toga.Nije rije~ samo o pravnoj za{titi, tako {to}e neko kazniti dr`avu. Sama ideja pos-tojanja kazne mora}e stvoriti jednu novustvarnost u na{em dru{tvu, stvarnost ukojoj }e represija nad sopstvenimstanovni{tvom ostati u pro{losti, ali na tajna~in da nas podsje}a da `ivimo boljubudu}nost. Bolja budu}nost koja jezapo~ela viznom liberalizacijom kao jed-nim po~etnim stepenikom za integracijuCrne Gore i njenog stanovni{ta u sistemevropskih vrijednosti.

Tako da osim novih nau~enih rije~i,kao sto su evropske integracije, aplikacijaza ~lanstvo, upitnik, acquis... nau~i}emomi jo{ va`niju lekciju, a to je da seopovrgne ona narodna "jedna navika-hiljadu odvika".

Ovog puta, "odvika" mora biti jednai jedinstvena, a znaju}i psihologiju na{ihljudi ne vjerujem da smo jo{ spremni zaulazak u Uniju. U onom trenutku kadakrasnospjev o EU malo zati{a, kadapo~ne da opada procenat podr{ke Uniji(jer ne `ele napustiti svoje navike), tektada }u znati da smo spremni da u|emou Uniju evropskih dr`ava. Na kraju kra-jeva, i mi smo na evropskom kontinentu,i mi zaslu`ujemo {ansu koju }e, nadamse, gra|ani ove lijepe dr`ave znati daiskoriste !!!

Jer, dok se 1992. godine potpisivaoMastrihtski ugovor, poznat jo{ i kaoUgovor o Evropskoj uniji, na tlu"zapadnog Balkana" jedno se dijete nada-lo da }e dobiti slatki{, ne razumijevaju}ipri tom za{to odrasli pri~aju o raspaduSFRJ, ratu, inflaciji, ekonomskom embar-gu, izolaciji...

Zato ja `elim u Evropsku uniju, dase ta scena ne desi vi{e nikada!

AAuuttoorrkkaa jjee ppoollaazznniiccaa IIXX ggeenneerraacciijjaa[[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjee ii ssttuuddeennttkkiinnjjaassppeecciijjaalliissttii~~kkiihh ssttuuddiijjaa nnaa FFaakkuulltteettuu ppoollii-ttii~~kkiihh nnaauukkaa

Pi{e: Anita Brajovi}

////////FV!kf!{b|ujub!pe!tpqtuwfof!esabwf

17Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Svaki {esti stanovnik Evropske unije,njih 17%, 2008. `ivi ispod granicesiroma{tva, saop{tio je Eurostat.

Siroma{tvo posebno poga|a djecu istarije od 65 godina. U EU je siroma{no20% djece i 19% starijih gra|ana. Najvi{esiroma{nih je u Letoniji - 26%, Rumuniji- 23% i Bugarskoj - 21%. Sli~na jesituacija i u Gr~koj, [paniji i Litvaniji, gdjeje svaki peti stanovnik siroma{an.Najmanje siroma{nih je u ^e{koj - 9%,Slova~koj i Holandiji, po 11%.

Siroma{nima se, prema Eurostatu,smatraju oni koji `ive sa manje od 60%

prosje~nih prihoda u dr`avi, {to se dostarazlikuje od zemlje do zemlje.

NNeessppoorraazzuummzzbboogg sskkeenneerraa

^lanice EU podijeljene su okopitanja da li treba postavitiskenere za pregled cijelog tijela naevropskim aerodromima. Taj problemje aktuelizovan nakon poku{aja aten-tata za Bo`i} u avionu za Detroit.

Belgijska dr`avna sekretarka zasaobra}aj Etienne Shouppe opisala jetakve poja~ane mjere kao "pretjerane",dok su Britanija i Holandija, s drugestrane, ve} najavile planove o postavl-janju skenera.

EU je dala dozvolu ~lanicamada same odlu~e ho}e li koristiti ske-nere na mjestima pregleda na aero-dromima.

JJee ff tt iinn ii jj ii rroommiinngg

Cijene sms poruka i poziva u ro-mingu smanjile su se u Evropi od2007. za 50% zahvaljuju}i evropskimmjerama za njihovo ograni~avanje.

Me|utim, ve}ina tih usluga(gotovo 90%) blizu je maksimalnogiznosa koji su odredile evropske vlastii koji je postao "standard".

Kompanije za telekomunikacijepove}ale su cijene rominga za zemljeizvan EU-a koje su prije bile u istojtarifnoj zoni kako bi nadoknadilegubitak prihoda. Rije~ je o Norve{koj,[vajcarskoj i SAD-u, te azijskim ipacifi~kim zemljama.

UUkkuussnn ii `̀ll ii kkrrooff ii

Slovena~ki kulinarski specijalitetsli~an italijanskim tortelinima, ali sprelivom u koji se uz masu od ku-vanog krompira dodaju per{un, ra-zli~iti za~ini, te slanina i ~varci ne-davno je zajedno sa dva ~e{ka sira italijanskim brandom "breskva iz Ve-rone" stavljen na listu specijaliteta EU.

Rije~ je o "`likrofima iz Idrije"koje su u 19. vijeku va`ili kao jeloprostog i siroma{nog naroda, a sadava`e kao poseban i vrlo ukusan speci-jalitet koji se servira uglednim gostima.

Tako }e se `likrofi iz Idrije na}ina listi od sada ve} skoro 900prehrambenih proizvoda kojima sepriznaje status "garantovanog tradi-cionalnog kvaliteta" od strane Evropskekomisije.

Stanovni{tvo 27 zemalja EU prvi put jepre{lo granicu od 500 miliona sta-novnika, objavio je francuski Nacionalniinstitut za statistiku (Insee).

Prema podacima od 1. januara 2010.ukupan broj stanovnika zemalja EU bio je501,26 miliona. Prema navodima evrop-skog instituta za statistiku Eurostat brojstanovnika u Evropi godinu dana ranije bioje 499,7 miliona.

Njema~ka je najmnogoljudnjija zemljau EU (81,7 miliona) ispred Francuske kojaima 65,4 miliona stanovnika kada se ura~u-naju sve njene prekomorske teritorije, a 62,8miliona bez tih teritorija. Velika Britanija je

na tre}em mjestu sa 62 miliona stanovnika.Za deset godina stanovni{tvo Irske

(4,45 miliona) i [panije (46,08 miliona)poraslo je za 15% dok je broj stanovnikaNjema~ke stagnirao.

Po broju novoro|ene djece, Fran-cuska i Irska vode sa dvoje djece po `eni,ispred Velike Britanije.

Ve}i broj stanovnika u Evropi jeposljedica prirodnog prira{taja i migracije.Porast stanovni{tva u Francuskoj jeuglavnom rezultat prirodnog prira{taja, dokje u zemljama kao {to su {panija, Portugalili Italija broj stanovnika porastao zbogpriliva imigranata.

Tjspnb|bo!twblj!|ftuj!Fwspqmkbojo

Qp!lpkfn!tf!{blpov!sb{wftuj@

Qsflp!qpmb!njmjkbsef!tubopwojlb

Ministri pravosu|a EU podijeljeni suoko plana da se aktivira "poja~anasaradnja" kako bi se uvela zajedni~kapravila za razvod parova koji imajurazli~ita dr`avljanstva.

Odredba o "poja~anoj saradnji",uvedena Ugovorom iz Amsterdama 1997,omogu}uje grupi od najmanje osam ~lan-ica da zatra`e od Komisije da za njih vri-jede zajedni~ka pravila, ako ih EU kaocjelina ne usvoji.

Deset ~lanica `eli uvesti zakon kojiodre|uje koji bi se zakon trebao prim-jenjivati kada se dr`avljani dviju ~lanica`ele razvesti. Poja~anu saradnju tra`eAustrija, Belgija, Francuska, Gr~ka,Ma|arska, Italija, Luksemburg, Slovenija,[panija i Rumunija. Tome se protive seBritanija, Finska i [vedska.

U EU se godi{nje sklopi 350.000brakova izme|u parova koji imajurazli~ita dr`avljanstva, a 170.000 ih serazvede.

18Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . I z a z ov i u EU

Za{to mi je ri-je~ Evroparanije izgledalatako veliko, ne-dosti`no, gra-ndiozno, nesva-kida{nje, nedo-

ku~ivo?U analizi posljedica pristupanja

Ma|arske Evropskoj uniji neophodno jeosvrnuti se na vi{e pitanja: ekonomskirazvoj, socijalne i regionalne nejed-nakosti, spoljnu politiku, stavove premaEU, kao i na nekoliko manjih proble-ma koji nam uprkos tome poma`u dastvorimo bolju sliku o ovom slo`enomprocesu.

Ekonomski razvojBruto nacionalni dohodak Ma|a-

rske 2007. iznosio je 63.5% prosjekaEU 25. To je zna~ajan napredak uodnosu na prethodnu deceniju(ma|arski BDP je 1997. iznosio tek51.6% EU prosjeka), ali treba imati naumu da je najve}i rast postignut u peri-odu do 2003. Od tada se ovaj odnos

nije mijenjao, a od 2006. Ma|arska ~akbilje`i i manji pad u odnosu na EU.Projekcije za 2008. su jo{ prije po~etkakrize predvi|ale pad BDP-a ispod nivoaiz 2003. To zna~i da je u prvih pargodina od ulaska u EU, umjesto daubrza proces ekonomskog pribli`avanjarazvijenijim zemljama EU, Ma|arskaiskusila zna~ajno pogor{anje relativnognivoa razvijenosti.

Uzroke ovog trenda treba tra`iti uusporavanju ekonomskog rasta nakon2006: umjesto prosje~ne stope rasta od4-5% BDP-a na godi{njem nivouizme|u 1998. i 2006, u 2007. je stoparasta bila samo 1.1%. Procjene za2008. su oko 1.9%. To je, izme|uostalog, i posljedica mjera stabilizacijezapo~etih tokom 2006, kada jetada{nja vlada uvela program konver-gencije koncentrisan na stabilizacijujavnih finansija i smanjenje rashoda.

Pravi uzroci problema nemaju,me|utim, veze sa ~lanstvom u EU, ve}su posljedica nedisciplinovane doma}eekonomske politike najmanje od 2002.pa nadalje. Na sre}u, obaveze kojename}e ~lanstvo u EU predstavljajuveoma bitan kontrolni mehanizam kojisu`ava prostor za neodgovornu upravu.Najo~igledniji i trenutno najva`nijimehanizam te vrste je upravo programmonetarne konvergencije.

Zapo{ljenost u Ma|arskoj je blagoporasla nakon ulaska u EU (sa 56.8% u2004. na 57.3% u 2007), ali je jo{ uvi-jek na veoma niskom nivou u odnosuna evropski prosjek. Nezapo{ljenost je,tako|e, porasla sa 6.1% na 7.4% uistom periodu, ali ovaj porast trebapripisati unutra{njim faktorima(usporenom rastu, promjenama natr`i{tu rada i socijalnoj za{titi), a ne

~lanstvu u EU kao takvom. Za razlikuod ostalih novih ~lanica EU, uMa|arskoj nije do{lo do masovnogodliva radne snage u ostale ~lanice EU.Prema trenutnim podacima, brojma|arskih dr`avljana u stalnom rad-nom odnosu u drugim zemljama EU,nakon pristupanja, ne prelazi 15 000,{to je veoma mali broj u odnosu nadruge dr`ave ~lanice koje su ~esto i

manje od Ma|arske. Postoje}i trendoviukazuju i da se veliki broj Ma|aranakon nekoliko godina provedenih uinostranstvu vra}a u zemlju.

Socijalne i regionalne nejednakosti^lanstvo u EU, samo po sebi, nije

puno promijenilo situaciju u pogledusocijalnih i regionalnih nejednakosti uMa|arskoj. Socijalne nejednakosti su,uglavnom, posljedica drugih faktora,vezanih prije svega za doma}uekonomsku politiku. Porast u nejed-nakosti se mo`e donekle objasniti~lanstvom samo u mjeri u kojoj je pro-gramom konvergencije ograni~enasposobnost vlade da uti~e na smanjen-je nejednakosti fiskalnim politikama.

[to se ti~e regionalnih nejed-nakosti, pristup evropskim fondovimamo`e doprinijeti razvoju nerazvijenihsredina na du`i rok. Me|utim, iako jeMa|arska me|u najuspje{nijim ~lanica-ma u pogledu absorpcije evropskihfondova, pozitivni efekti u tom pogle-du jo{ uvijek izostaju. Mo`da je uspjehve} to {to se postoje}e regionalnenejednakosti nijesu zna~ajnijepove}avale. Tome je doprinijela i refor-ma politike regionalnog razvoja kojuMa|arska sprovodi jo{ od ranihdevedesetih godina.

Evropski fondovi bi trebali dadoprinesu i ukupnom razvoju zemlje,

P R E D N O S T I I M A N E ^ L A N S T V A U E U : M A \ A R S K A , P E T G O D I N A N A K O NP R O [ I R E N J A

FV!ojkf!nb}jpoj•bs

^̂llaannssttvvoo uu EEUU,, ssaammoo ppoo sseebbii,, nniijjee ppuunnoo pprroommiijjeenniilloo ssiittuuaacciijjuu uuppoogglleedduu ssoocciijjaallnniihh ii rreeggiioonnaallnniihh nneejjeeddnnaakkoossttii uu MMaa||aarrsskkoojj.. SSoocciijjaallnneenneejjeeddnnaakkoossttii ssuu,, uuggllaavvnnoomm,, ppoosslljjeeddiiccaa ddrruuggiihh ffaakkttoorraa,, vveezzaanniihh pprriijjeessvveeggaa zzaa ddoommaa}}uu eekkoonnoommsskkuu ppoolliittiikkuu

Budimpe{ta

////////

Pi{e: dr Tamas Szemler

19Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . I z a z ov i u EU

uklju~uju}i modernizaciju infrastruk-ture - u tom pogledu se mnogoo~ekuje od primjene Lisabonske strate-gije u narednom periodu.

Spoljna politika^lanstvo u EU nije mnogo promi-

jenilo orjentaciju ma|arske spoljnepolitike, osim {to smo upravo pristu-panjem EU ispunili jedan odnajzna~ajnijih ciljeva. Interesi Ma|arskese, uglavnom, poklapaju sa zvani~nimdirektivama EU, i tek u malom brojuslu~ajeva dolazi do razmimoila`enja.Jedan od takvh slu~ajeva bilo je i pitan-je nezavisnosti Kosova - iz istorijskihrazloga, kao i zbog zna~ajne ma|arskemanjine koja `ivi u Srbiji, prihvatanjeodluke najve}eg broja ~lanica EU daprizna Kosovo nije bilo lako.

Odnosi sa Rusijom su jo{ jednaoblast koja je od velikog zna~aja zama|arsku spoljnu politiku, prije svegaiz ekonomskih razloga. Ovom pitanjutreba pristupati veoma pa`ljivo, {to je ipolitika EU - s tim {to je te{ko re}i dali u ovoj oblasti uop{te postoji zajed-ni~ki evropski stav. Isto je i s saodnosima sa Ukrajinom, gdje biMa|arska, zajedno sa Poljskom idrugim ~lanicama koje tu vide svojinteres, mogla odigrati mnogo zna-

~ajniju ulogu nego do sada.

Stavovi prema EURezultati nedavnog istra`ivanja

Eurobarometra pokazuju pad popu-larnosti EU me|u ma|arskimgra|anima.

U jesen 2007, na pitanje "Da limislite da je ~lanstvo u EU dobro zava{u zemlju", 40% ispitanika je odgov-orilo pozitivno. To je daleko ispodevropskog prosjeka (58%). U prolje}e2008, situacija se ~ak pogor{ala -

evropski prosjek je opao za 6% (na52%), dok je u Ma|arskoj podr{ka EUopala za ~ak 8% (na 32%). Na jo{konkretnije pitanje "Uzev{i sve u obzir,da li mislite da je ~lanstvo u EU dovelodo promjena na bolje?", samo 42%ispitanika je odgovorilo pozitivno ujesen 2007, dok je po~etkom 2008. tajprocenat iznosio 36%.

No, sa druge strane, istra`ivanjapokazuju da gra|ani Ma|arske - kaouostalom i ve}ine drugih zemalja ~lan-ica EU - imaju vi{e povjerenja uevropske institucije nego u institucije

sopstvene dr`ave. Iako je njihov proce-nat opao u odnosu na 2007, brojMa|ara koji vjeruju evropskim instituci-jama je oko 52%. To je daleko vi{enego broj onih koji imaju povjerenja unacionalni parlament (15%) ilinacionalnu vladu (13%). Evropski parla-ment, sa druge strane, u`iva povjeren-je 59% ispitanika, a Evropska komisija54%. Razlog ovako velikih razlika trebanajvjerovatnije tra`iti u op{tem nezado-voljstvu nedavnim politi~kim de{avanji-ma u zemlji, kao i u op{toj nein-

formisanosti gra|ana Ma|arske o insti-tucijama EU.

Kona~ne napomeneIz svega navedenog se vidi da

treba biti oprezan u analizama vezeizme|u ~lanstva u EU i istovremenimekonomskim, socijalnim i politi~kimde{avanjima. Takve veze svakako pos-toje, ali se ne mogu ba{ svi trendovi od2004. objasniti ~lanstvom u EU. Postojimno{tvo drugih faktora - globalnade{avanja sa jedne strane, i unutra{njiprocesi sa druge - koji uti~u na razvoji de{avanja u jednoj zemlji, pa bila onai ~lanica EU. Naravno, ti procesi tako|eimaju upliva na raspolo`enje javnogmnjenja.

Kada ste jednom u EU, najlak{e jetra`iti uzroke negativnih trendova uevropskim stavovima i politikama, {tose veoma jasno vidi na padu popu-larnosti EU me|u ma|arskimgra|anima.

Najzad, bitno je napomenuti i uti-caj globalne ekonomske krize, koja je umnogome promijenila sliku koju sugra|ani do sada imali o ~lanstvu u EU,i koja je jasno istakla prednosti, ali iograni~enja ~lanstva. Izme|u ostalog,~ini se da je kriza kona~no razbila iluz-ije o ~lanstvu u EU kao magi~nomrje{enju za sve probleme, ali je jo{uvjek prerano re}i kakve }e posljediceto imati na budu}i razvoj.

Autor je direktor za nauku Institutaza svjetsku ekonomiju Akademije naukaMa|arske u Budimpe{ti

NNaa kkoonnkkrreettnniijjee ppiittaannjjee ""UUzzeevv{{ii ssvvee uu oobbzziirr,, ddaa llii mmiisslliittee ddaa jjee~~llaannssttvvoo uu EEUU ddoovveelloo ddoo pprroommjjeennaa nnaa bboolljjee??"",, ssaammoo 3366%% uuMMaa||aarrsskkoojj jjee ooddggoovvoorriilloo ppoozziittiivvnnoo uu 22000088

^lanstvo u Evropskoj uniji nije mnogo promijenilo u pogledu trgovinskihodnosa izme|u Ma|arske i EU 15. Najve}e promjene su se, me|utim,dogodile u trgovinskim odnosima sa drugim zemljama centralne i isto~neEvrope koje su pristupile EU kad i Ma|arska ili ne{to kasnije. Iako je nagli rasttrgovinske razmjene sa ovim zemljama bio donekle neo~ekivan, obja{njenje jejednostavno: raniji sporazum o slobodnoj trgovini izme|u ovih dr`ava nikadanije u potpunosti profunkcionisao, trgovina poljoprivrednim proizvodima jeza`ivjela tek nakon pristupanja EU, stvoreno je tr`i{te za trgovinu uslugama ikona~no, mala i srednja preduze}a su postala aktivnija i zainteresovanija zatr`i{ta susjednih zemalja.

Uvoz iz novih dr`ava ~lanica je porastao sa 4 milijarde eura u 2003. na9.7 milijarde u 2007. U isto vrijeme, obim izvoza iz Ma|arske u susjednedr`ave je porastao sa 4 na 13.7 milijardi eura u istom periodu. U odnosu naukupni trgovinski balans Ma|arske, to je zna~ajan napredak, jer je ukupantrgovinski deficit u period 2003-2007 smanjen sa 4.2 milijarde na 309 milionaeura. Pozitivan trend je nastavljen i u prvoj polovini 2008, u kojoj je Ma|arskazabilje`ila 453 miliona spoljnotrgovinskog suficita.

ZZNNAA^̂AAJJNNOO SSMMAANNJJEENNTTRRGGOOVVIINNSSKKII DDEEFFIICCIITT

20Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . I s t r a ` i v an j a

Iako je ve}ina gra|ana zemaljazapadnog Balkana ubije|ena da nepostoji mogu}nost da do|e do jo{jednog oru`anog sukoba na Balkanu,raspolo`enje u regionu je veomatmurno. Sa izuzetkom gra|ana Kosovai Albanije, najve}i broj stanovnikazapadnog Balkana nije zadovoljan svo-jim ̀ ivotnim standardom, i veoma malibroj njih vjeruje da }e se situacijapopraviti u bliskoj budu}nosti.

To su pokazali rezultati najnovijegistra`ivanja javnog mnjenja na zapad-nom Balkanu sprovedenog od straneagencije Gallup Europe u saradnji saEvropskim fondom za Balkan. Autoriistra`ivanja upozoravaju da ovako pes-imisti~no raspolo`enje nije najpovoljnijetlo za sprovo|enje demokratskih refor-mi i zagovaraju "{ok pro{irenje" od-nosno ubrzano pristupanje ovih zemal-ja EU u cilju o`ivljavanja vjere u razvoji napredak me|u gra|anima regiona.

Op{te nezadovoljstvo se ogleda i usmanjenju povjerenja u doma}e poli-ti~ke elite, ali i u institucije EU. Velikibroj gra|ana je iskusio pad `ivotnogstandarda u posljednjih godinu dana isve vi{e njih vjeruje da bolji `ivot trebatra`iti van granica sopstvene dr`ave.

Posebno je zabrinjavaju}i pes-imizam me|u mla|im osobama, me|ukojima veliki broj ne vjeruje da moguna}i dobar posao u zemlji.

Gallup, koji sli~na istra`ivanja vr{isvake godine, upozorava da u posljed-nje tri godine nije do{lo do pobolj{anja

zadovoljstva `ivotnimstandardima. Samosu Albanci na Kosovu(67%) i u Albaniji(54%) ve}inom zado-voljni svojim standar-dom. Me|u najneza-dovoljnijima su gra-|ani Srbije (31%),Crne Gore i Make-donije (po 37%), gdjeje vi{e od 60% pop-ulacije nezadovoljno`ivotnim standardom. Najve}i brojgra|ana u regionu te{ko sastavlja krajsa krajem: 37% ispitanika u Bosni iHercegovini do preko 50% u CrnojGori, Makedoniji i na Kosovu je pri-javilo da ima pote{ko}a u pla}anjuosnovnih ra~una.

Podr{ka evropskim integracijamaje i dalje na visokom nivou, osim uHrvatskoj, gdje je procenat onih kojimisle da bi ~lanstvo u EU bilo dobroza njihovu zemlju ispod 26%. Upore|enju sa prethodnim godinama,primjetan je manji pad podr{ke Uniji iu Srbiji i Makedoniji.

[to se ti~e doma}ih institucija,stavovi se veoma razlikuju od jedne dodruge dr`ave: preko 2/5 gra|ana Ko-sova (52%), Makedonije (45%) i CrneGore (48%) ocjenjuje rad svoje vladekao "odli~an" ili "vrlo dobar", dok je uSrbiji, Bosni i Hrvatskoj slika sasvimdruga~ija: ~ak 65% gra|ana Hrvatskeocjenjuje rad svoje vlade kao "lo{".

Paradoksalno je da upravo oni koji sunajzadovoljniji stanjem u zemlji najvi{eodlaze: samo 11% gra|ana Hrvatske jeizrazilo `elju da se nekud odseli, dokje broj Albanaca koji bi `eljeli da odudrugdje oko 38%.

Uzev{i sve parametre u obzir,gra|ani Crne Gore su prili~no zado-voljni politi~kim razvojem u zemlji, alisu mnogi zabrinuti zbog ekonomskesituacije, pokazuje Gallup-ovo istra-`ivanje. Isto istra`ivanje sprovedeno2008. je pokazalo op{ti optimizam`ivotom, visok nivo povjerenja u poli-ti~are i uop{te pozitivne ocjene razvo-ja zemlje. Godinu dana kasnije,me|utim, finansijska kriza je u~inilasvoje i situacija je daleko od ru`i~aste:dok je 43% gra|ana Crne Gore bilozadovoljno svojim `ivotnim standardom2008, u 2009. je samo 37% odgovo-rilo pozitivno na ovo pitanje. Prekopolovine ispitanika (54%) ima te{ko}e upla}anju osnovnih ra~una, ali za sadanema indikacija da ve}i broj gra|ana`eli da napusti zemlju: samo 16% ispi-tanika je izjavilo da bi `eljelo da `ividrugdje, za razliku od 2006. kada jenjihov broj iznosio ~ak 37%.

Najve}i broj gra|ana Crne Gorepripisuje lo{u situaciju ekonomskojkrizi, a ne politi~kim faktorima: 67%ispitanika i dalje vjeruje da bi ~lanstvou Uniji bilo dobro za Crnu Goru.

V.[.

[ T O J E P O K A Z A L O I S T R A @ I V A N J E J A V N O G M N J E N J A A G E N C I J E G A L L U P E U R O P E

Ob!Cbmlbov!unvsop

Uzev{i sve u obzir, da li mislite da situacija uva{oj zemlji ide u dobrom pravcu?

Crnogorska vlada jo{ uvijek u`iva najve}e povjerenje u regionu: ~ak 70%gra|ana ima povjerenja u nju, iako 49% vjeruje da je korupcija raspros-tranjena u javnim institucijama, {to je daleko manje nego u susjednimdr`avama (gdje je prosjek preko 70%).

To je, mo`da, donekle u vezi i sa ~injenicom da gra|ani Crne Gore neosu|uju previ{e odre|ene oblike korupcije: 21% ispitanika smatra da je davan-je mita vi{e korisno nego {tetno, a oko 20% priznaje da su proteklih dana dalimito kako bi lak{e rije{ili neki problem.

CCRRNNOOGGOORRCCII LLJJUUBBEE KKOORRUUPPCCIIJJUU

21Ev r op sk i pu l s N o 5 2

j anua r 2 0 1 0 . P r eno s imo

Pojavljivanje Zelene knjige, svojevrsneli~ne karte o `ivotnoj sredini, nerealno jeuskoro o~ekivati, i pored najave ministraBranimira Gvozdenovi}a da }e ovaj kapital-ni dokument uskoro biti predstavljencrnogorskoj javnosti.

Za kreiranje tog glavnog kompasa zakoordinisan sistem za{tite `ivotne sredine irepera za uskla|ivanje sa standardima EU,nema jo{ ni normativnih ni kadrovskih uslo-va, ali ni neophodne finansijske infuzije.

Kao ogledalo prirode Zelena knjigapredstavlja svojevrsni odgovor nadle`nih napitanja javnosti o kompletnom stanju`ivotne sredine. Ona treba da sadr`i regis-tar zaga|iva~a, ekolo{ke programe i projek-te uklanjanja ekolo{kih posljedica, popisinvesticija u `ivotnu sredinu gdje }e bitiobuhva}eni svi privredni subjekti - oni koji-ma regulativa nala`e investicije u dijelu pri-lago|avanja tehnologije, kao i oni kojima suzelene tehnologije primarna oblast.

Tako|e, treba da sadr`i rokove, plani-rane investicije i dinamiku aktivnosti u pro-cesu prilago|avanja proizvodnih kapacitetasavremenim ekolo{kim standradima...

Pri~a o Zelenoj knjizi otvorila sedono{enjam Zakona o za{tititi `ivotne sre-dine, kojim je istoimena Agencija i osno-vana, u julu 2008.

Klju~ni problem zbog ~ega Zelenaknjiga jo{ nije ura|ena je taj {to jeMinistarstvo ure|enja prostora i za{tite`ivotne sredine napravilo plan monitoringasamo jednom od kada postoji sektor `ivotnesredine i to pro{le godine u saradnji saItalijanima.

Direktorka Agencije za za{titu `ivotnesredine Daliborka Pejovi} ka`e za Evropski

reporter da niko od crnogorskih stru~njakanije definisao objektivne potrebe u odnosuna snimanje stanja `ivotne sredine isagledao prioritete koje je potrebno ugradi-ti u jedan tako va`an dokument.

"Sektor za monitoring, analize i izvje-{tavanje po~eo ja da funkcioni{e u sklopuAgencije, tek marta pro{le godine, kada jeova institucija po~ela zvani~no sa radom",nagla{ava Pejovi}.

Ona ka`e da opstrukciju Zelene knjigepredstavlja Zakon jer je ponudio jednonesre}no rje{enje: "On je vo|enje katastrazaga|iva~a i njihovu kategorizaciju povjeriolokalnim samoupravama, a njihovi kapacitetisu stra{an sistemski problem. Oni jo{ nijesuprepoznali potrebe da se bave za{titom`ivotne sredine, nijesu prepoznali potrebuda se kadrovski oja~aju da bi se adekvatnobavili ovim poslom".

Bez obzira da li }e lokalne samoupra-ve u datim rokovima zavr{iti svoje poslove,Pejovi} napominje da je Agencija spremilakompletnu politiku nadzora i izdavanja

dozvola, te da su se skoncentrisali na pri~uo velikim zaga|iva~ima.

Najve}i zaga|iva~i u Crnoj Gori danassu KAP, `eljezara Nik{i}, TermoelektranaPljevlja, Brodogradili{te Bijela...

Usljed (ne)postojanja Zelene knjige,direktor NVO Ozon Aleksandar Perovi},skre}e pa`nju da }e najve}i teret prila-go|avanja imati najve}i zaga|iva~i zbogzakonske obaveze da prilagode svojutehnologiju i poslovanje standardima EU.

"Globalna ekonomska kriza je dodatnoote`ala polo`aj industrijskih zaga|iva~a, aliveliki dio krivice ima i vladaju}a strukturajer se godinama prolongiralo rije{avanje na-gomilanih ekolo{kih problema i na taj na~in'kupovao' socijalni mir.", isti~e Perovi}.

Konstatacija Perovi}a je, da se u prak-si pokazalo da je ekonomsko ograni~enjeveliki problem jer se na usvajanje visokihstandarda gleda kratkoro~no kao na velikitro{ak, a kako je u velikom broju privatizo-vanih industijskih zaga|iva~a bio izra`entrend relativno brze promjene vlasnika,cjelokupno dru{tvo }e se na}i pred velikimizazovom u dijelu prilago|avanja standardi-ma EU u ovoj oblasti.

"Pogotovo imaju}i u vidu dosada{njuposlovnu politiku koja se bazirala na mak-simalom iskori{}avanju opreme i sirovina,pa i radne snage, na u{trb ulaganja u mod-ernizaciju, usavr{avanje ljudskih resursa, teodnosima sa javno{}u. Rekao bih da }eveliki izazov biti i sama promjena poslovnograzmi{ljanja, kako kod vlasnika tako i kodradnika, jer }emo morati shvatiti da dosa-da{nja praksa jednostavno nije odr`iva i dana{e probleme moramo rje{avati sami. Aako to ne budemo radili snosi}emoposljedice", upozorava Perovi}.

U razvijenim zemljama za ispunjavan-je standarda EU u oblasti `ivotne sredine nagodi{njem nivou izdvaja se do 1% BDP.

Kada bi se izdvajala identi~na stopaCrna Gora bi morala da ispuni iste stan-darde sa mnogo manje novca, {to pred-stavlja veliki problem s obzirom na stanjecrnogorske ekonomije.

Z A [ T O N E M A D E T A L J N O G P R I K A Z A S T A N J A C R N O G O R S K E E K O L O G I J E

\ub!kf!tb![fmfopn!lokjhpn!

Pi{e: Tatjana Nikoli}

CCjjeellookkuuppnnoo ddrruu{{ttvvoo }}ee ssee nnaa}}ii pprreedd vveelliikkiimm iizzaazzoovvoomm uu ddiijjeelluu pprrii-llaaggoo||aavvaannjjaa ssttaannddaarrddiimmaa EEUU uu oobbllaassttii zzaa{{ttiittee `̀iivvoottnnee ssrreeddiinnee,,ppooggoottoovvoo iimmaajjuu}}ii uu vviidduu ddoossaaddaa{{nnjjuu ppoosslloovvnnuu ppoolliittiikkuu kkoojjaa ssee zzaass-nniivvaallaa nnaa mmaakkssiimmaallnnoomm iisskkoorrii{