E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 5 1 , d e c embar , 2 0 0 9 .

Evropski puls

IIIINNNNTTTTEEEERRRRVVVVJJJJUUUUIzvr{na

direktorkaNVO

DOCUMENTAVesna Ter{eli~

AAAANNNNAAAALLLLIIIIZZZZAAAAEvropske

integracije u2009 - uspjesi

koji upozoravaju

IIIIZZZZAAAAZZZZOOOOVVVVIIII UUUU EEEEUUUUMalta -

pet godinanakon prijema

u UnijuTTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAADa li i kako Crna Goralobira u Briselu

2Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . Uvodn i k / Ka l enda r

SSTTRRPPLLJJEENNJJEEPrije nekoliko dana, visoki funkcioner pa-

rtije iz vladaju}e koalicije ocijenio je dase dr`ave sa mnogo ve}im administrativnimi ukupnim potencijalima od Crne Gore nebi mogle pohvaliti rezultatima koje je onapostigla u evropskim integracijama tokomposljednje godine, ali da ne treba "tajiti dana unutra{njem planu ne cvjetaju ru`e".

Ova ocjena mo`e se smatrati prili~norealnom, iako je sama po sebi kontradik-torna.

Zar unutra{nje reforme i evropskeintegracije ne bi trebale da idu pod rukujedna drugoj?

Kod ku}e je svom silinom napovr{inu isplivala pogubnost spornih priva-tizacija, tu je niz slu~ajeva u kojima pos-tupci tu`ila{tva i policije ukazuju da jeCrna Gora tokom 2009. napravila koraknazad od dru{tva vladavine prava, a vlastkao da ignori{e korupciju i kriminal.

Na drugoj strani, tokom protekle go-dine Crna Gora je dobila bezvizni re`im, Sa-vjet ministra EU dao je zeleno svijetlo zarazmatranje njene aplikacije uprkos otpori-ma pojednih evropskih centara, a adminis-tracija je odgovorila na Upitnik. Samo neko-liko dana nakon predaje odgovora iz Evro-pske komisije je stiglo 20 dodatnih pitanja izoblasti slobodnog prometa kapitala.

Ako se zna da su Makedonija iHrvatska dodatna pitanja dobile nekolikosedmica prije neko {to je Komisija izradilami{ljenja o zahtjevu ovih zemalja, onda semogu postaviti pitanja: da li su odgovorilo{i i da li iz Brisela po~inju da duvaju nekidrugi vjetrovi ka Crnoj Gori.

Odgovor na prvo pitanje dobi}emove} za nekoliko mjeseci.

Ne vjerujem da je ovo drugo u pitanju. Za promjenu klime u Briselu trebaju

godine. Druga~ije vjetrove mo`emo o~eki-vati tek kada budemo na stepeniku putaka EU na kojem se danas nalazi Hrvatska.Tada }e Unija tra`iti da unutra{nje reformesustignu integracije.

Do tada na{e godine neko }e jesti. Zato `elim da Crna Gora tokom

2010. dobije status kandidata. I strpljenja, molim. VV..@@..

Lisabonski sporazum stupio na snagu (1. decembar) - Time je o`ivljen planreforme institucija Evropske unije i sticanja njene ve}e uloge na svjetskoj sceni.Reformski sporazum ima za cilj obezbje|ivanje sna`nijeg vo|stva, efikasnijespoljne politike i lak{eg sistema dono{enja odluka unutar evropskog bloka.Me|u najva`nijim novinama Lisabonskog sporazuma su uvo|enje funkcijapredsjednika Evropskog savjeta i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku,te ve}a uloga Evropskog parlamenta.

Ponovljene ocjene (6. decembar) - Savjet ministara EU pohvalio napredakCrne Gore u evropskim reformama i primjeni trgovinskog sporazuma s EU, alii podvukao da "Crna Gora mora oja~ati napore za u~vr{}enje vladavinezakona, uklju~uju}i nezavisnost sudstva, kao i da poka`e postojane rezultateu borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije". "Ja~anje kapacitetadr`avne uprave kako bi se istinski sproveli zakoni i dalje je klju~ni izazov zaCrnu Goru", navodi se u zaklju~cima ministara evropske dvadesetsedmorice.Dodaje se da se "vi{e napora mora ulo`iti da bi se obezbijedila slobodaizra`avanja, posebno kad je rije~ o sredstvima informisanja".

\ukanovi} tra`i vi{e para (8. decembar) - Premijer Milo \ukanovi} ocijenioje u Briselu da je realno o~ekivati da 2010-2020. bude u znaku pristupanjadr`ava zapadnog Balkana EU i dodao da bi sna`an signal tim zemljama bioda Unija u sljede}em bud`etskom periodu opredijeli novac za pro{irenje.

Odgovori u Briselu (9. decembar) - Premijer Milo \ukanovi} predao u Briselukomesaru za pro{irenje Olli Rehnu odgovore na Upitnik Evropske komisije.Odgovori se nalaze u 12 knjiga na 4.433 strane.

Kritike na ra~un EK i ambasadora (15. decembar) - Predstavnici diplomatskihpredstavni{tava EU u Podgorici suo~ili se sa o{trim optu`bama da zatvarajuo~i pred devijacijama u crnogorskom dru{tvu, da pre}utkuju drasti~ne prim-jere kr{enja ljudskih prava i da svojim izjavama relativizuju lo{ ambijent.Profesor Milan Popovi} ocijenio da je EK u "posljednjih godinu, dvije postaladio problema Crne Gore, a ne dio rje{enja problema" i da "podr`ava, uosnovi, najnegativnije snage u Crnoj Gori".

Bez viza u EU (18.decembar) - Crno-gorci, zajedno sagra|anima Srbije iMakedonije, koji po-sjeduju biometrijskepaso{e, mogu bezviza da putuju uzemlje Schengen zo-ne, po{to je stupilana snagu odlukaSavjeta ministara EUo ukidanju viza.

Odmah dodatna pitanja (25. decembar) - Evropska komisija je poslalaCrnoj Gori 21 dodatno pitanje kojim `eli poja{njenja odgovora na Upitnik,koja se ti~u slobodnog prometa kapitala, kazala ministarka za evropskeintegracije Gordana \urovi}. Ona je rekla da je rok za predaju novihodgovora 1. februar.

3Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . S tav

Nakon skorodvije deceni-

je izolacije, od19. decembradr`avljani Make-donije, Crne Gorei Srbije mogu da

putuju bez viza u gotovo sve zemlje EU. Za dr`ave koje se nalaze na putu

pristupanja EU vize mogu da buduveoma kontraproduktivne, jer ne samo daote`avaju poslovne razmjene, ve} i stva-raju psiholo{ku barijeru koja ~ini gra|aneskepti~nima prema evropskoj budu}nosti.

EU je, tako|e, dobila mnogo ovimpotezom. Kao preduslov za liberalizacijuviznog re`ima zemlje zapadnog Balkanasu morale da sprovedu dubinske reformeu oblastima kontrole granica, sigurnostili~nih dokumenta i borbe protiv organi-zovanog kirminala, korupcije i ilegalneimigracije i njihovi uspjesi na ovim polji-ma su u~inili i ostatak Evrope sigurnijim.

Na`alost, Albanija, Bosna iHercegovina i Kosovo jo{ nijesu dio ovogsre}nog dru{tva.

Zbog nerazrije{enog me|unarodnogstatusa Kosovo je u najte`oj poziciji. Doskoro nije postojala ~ak ni mogu}nostvizne liberalizacije i tek pro{log oktobraje Komisija predlo`ila otvaranje "viznogdijaloga" sa perspektivom liberalizacijepod uslovom da se sprovedu neophodnereforme. Me|utim, za razliku od drugihzemalja Balkana, Kosovo nije dobilomapu puta u kojoj su detaljno predo~enisvi uslovi koje Kosovo treba da ispuni,{to ~ini ovaj proces znatno neizvjesnijim.

Postoje veoma jasni razlozi zbogkojih se Komisija libi da povu~e

odlu~nije poteze. Prije svega, ne `eli dado|e u sukob sa onim dr`avama ~lani-cama koje su odbile da priznaju nezav-isnost Kosova, koje se mo`da pla{e da bidijalog o viznoj liberalizaciji predstavljaopre}utno priznanje, ili jednostavno da bise stvorili uslovi za masovnu ilegalnuimigraciju.

No, svi ovi razlozi su neopravdani. Prvo, iskustva sa drugim zemljama

Balkana su pokazala da transparentanproces zasnovan na jasnim ciljevima imjerilima proizvodi najbr`e i najefikasni-je reforme.

Drugo, vizna liberalizacija na Kosovumo`e biti potpuno nevezana za status.Komisija je upravo u pregovorima sa Ta-jvanom oko ukidanja viza, {to o~iglednopokazuje da su me|unarodno priznanje ivizna politika sasvim razli~ite stvari.

Savjet Ministara bi trebao da raz-motri ubrzanje procesa ukidanja vizaAlbaniji i BiH. Kada je EU pro{log julapredlo`ila ukidanje viza za Srbiju, CrnuGoru i Makedoniju, Albanija i Bosna sujo{ uvijek odlagale reforme.

Me|utim, otkako je postalo jasno daje EU rije{ena da ispuni obe}anje ovezemlje su postigle ogroman napredak iuskoro }e ispuniti sve zadate uslove.Sada uop{te nije pitanje da li }e ovezemlje biti spremne za viznu liberalizaci-ju idu}e godine, ve} kada u toku godine.

Postoje dobri razlozi da se sa~uvamomentum i da se sprije~i osje}aj diskri-minisanosti me|u gra|anima Albanije iBosne. Zato bi Savjet ministara trebao danajavi datum za po~etak vizne liberal-izacije ve} za po~etak ljetnjih odmora,krajem maja ili po~etkom juna 2010.

U me|uvremenu, Srbija, Crna Gorai Makedonija imaju zadatak da doka`uda je ukidanje viza za zemlje zapadnogBalkana bio dobar potez. Zato morajunastaviti sa reformama iz mapa puta kakobi dokazale da su i dalje spremne darade na dostizanju evropskih standarda.

Tako|e, trebalo bo da prate iobjavljuju pozitivne efekte vizne liberal-izacije. Da li se pove}ava broj studena-ta sa Balkana u Evropskoj uniji? Kakonapreduje trgovina? Ima li vi{eme|unarodnih kulturnih susreta?

Proces vizne liberalizacije je odli~anprimjer efikasnosti evropske "blage snage":jasni uslovi, rigorozan proces provjera irokova, i dosti`na, so~na {argarepa na kra-ju. Time je stvorena i veoma zdrava kon-kurencija izme|u pet zemalja zapadnogBalkana. Kada su Albanija i Bosna postalesvjesne da zaostaju za svojim susjedima,udvostru~ile su napore da ih sustignu.

To je pouka koju treba iskoristiti i udrugim domenima politike pro{irenja nazapadnom Balkanu. Ravnopravno postu-panje prema svim zemljama u jedin-

stvenom procesu, ali nagra|ivanje premaindividualnim zaslugama na po{ten, iakostrog, ali najbolji na~in kako bi seohrabrili napori ka ispunjenju kriterijumaza ~lanstvo. Transparentna konkurencija~ini ~uda, ~ak i na Balkanu. Od te vrsterivaliteta izme|u dr`ava regiona gra|anizemalja zapadnog Balkana, ali i Evrope,mogu samo da imaju koristi.

Autori su direktor i vi{a analiti~arkaEvropske inicijative za stabilnost, organi-zacije koja pomno prati proces vizneliberalizacije na zapadnom Balkanu

P O G L E D I Z E U

PPrroocceessoomm vviizznnee lliibbeerraalliizzaacciijjee ssttvvoorreennaa jjee vveeoommaa zzddrraavvaa kkoonnkkuurreenn-cciijjaa iizzmmee||uu ppeett zzeemmaalljjaa zzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaa.. KKaaddaa ssuu AAllbbaanniijjaa iiBBoossnnaa ppoossttaallee ssvvjjeessnnee ddaa zzaaoossttaajjuu zzaa ssvvoojjiimm ssuussjjeeddiimmaa,, uuddvvoossttrruu~~iilleessuu nnaappoorree ddaa iihh ssuussttiiggnnuu.. TToo jjee ppoouukkaa kkoojjuu ttrreebbaa iisskkoorriissttiittii ii uuddrruuggiimm ddoommeenniimmaa ppoolliittiikkee pprroo{{iirreennjjaa nnaa zzaappaaddnnoomm BBaallkkaannuu

Pi{u: Gerald Knaus iAlexandra Stiglmayer

////////

Lpolvsfodjkb!•joj!•veb-•bl!j!ob!{bqbeopn!Cbmlbov

4Evr op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . T ema b r o j a

Dok je uC r n o j

Gori samipojam lobi-ranja obavijen

velom misterije koju podgrijavaVlada i koji ima negativnukonotaciju, u Briselu se iz danau dan pove}ava broj interesnihgrupa koje imaju samo jedan cilj- da uti~u na donosioce odluka.

O lobiranju Crne Gore uBriselu i uop{te svjetskim

centrima prakti~no se ni{ta nezna. Tek je nedavno, zahvalju-ju}i transparentnosti i zakono-davstvu Ministarstva pravdeSjedinjenih ameri~kih dr`ava,objelodanjeno da se iz crno-gorskog bud`eta jednoj ame-ri~koj konsultanskoj kompanijiza dvije godine upla}uje popola miliona eura kako bi lobi-rala za ~lanstvo Crne Gore uNATO.

Crnogorsko Ministarstvoinostranih poslova u polemici sanevladinim sektorom tada jesaop{tilo da nije problem da se

objavi ko zastupa interese CrneGore u prijestonici EU, ali je sveostalo samo na tom obe}anju.

Sa druge strane, lobiranje uUniji do`ivljava pravu ekspanzi-ju. Razlog za to le`i u ~injenicida proces dono{enja odlukapostaje sve zna~ajniji ne samoza dr`ave ~lanice, ve} prakti~noi za sve subjekte dru{tva.

Lobiranje je zna~ajano i zadr`ave potencijalne kandidate, a

u sljede}ih godinu do dvije bi}eod velikog zna~aja za CrnuGoru. Ukoliko Evropska komisi-ja da pozitivno mi{ljenje o zaht-

D A L I I K A K O C R N A G O R A L O B I R A Z A S V O J E I N T E R E S E U B R I S E L U

Pi{e: Mirela Rebronja

////////Tb!mpcjtujnb!mbl|f!ep!djmkb

UU CCrrnnoojj GGoorrii ssee oossjjee}}aa sskkeeppttiicciizzaamm iillii nneeppoovvjjeerreennjjee pprreemmaa lloobbiirraann-jjuu.. UU pprraakkssii jjee pprriissuuttaann ooddrree||eennii aanniimmoozziitteett oodd ssttrraannee ppoojjeeddiinniihhddrr`̀aavvnniihh ssttrruukkttuurraa pprreemmaa pprrooffeessiioonnaallnniimm lloobbiissttiimmaa kkoojjii ssuujjeettnnoossmmaattrraajjuu ddaa jjee ""ddrr`̀aavvaa iizznnaajjmmiillaa"" lloobbiissttii~~kkuu ggrruuppaacciijjuu iizz rraazzllooggaa {{ttoonneekkoo nnee rraaddii ddoobbrroo ssvvoojj ppoossaaoo"",, rreekkaaoo jjee BBoojjaann [[aarrkkii}}

Ka{}elan smatra da Crna Gorasada treba da obrati vi{e pa`nje

na biznis lobiranje, predla`u}i otva-ranje kancelarije Crne Gore u Briselukoja }e imati ulogu privredne misije.

"Privredna komora Crne Gore bimorala kao advokat crnogorskogbiznisa uzeti aktivniju ulogu u lobi-ranju za crnogorske interese", naveoje predsjednik Dru{tva lobista Srbije.

Prema njegovim rije~ima, Privre-dna komora ne mora ~ekati odlukuzvani~nika Crne Gore, ve} mo`esama, uporedo, raditi na promocijiprivrednih kapaciteta svoje dr`ave.

"Va`no je znati i to, da se svakegodine u Briselu posredstvom lobistadonose odre|ene kvote koje suprivredne smjernice zemljama uregionu", ukazao je on.

OOOOTTTTVVVVOOOORRRRIIIITTTTIIIIKKKKAAAANNNNCCCCEEEELLLLAAAARRRRIIII JJJJUUUUUUUU BBBBRRRRIIIISSSSEEEELLLLUUUU

Bojan [arki}

foto

VIJE

STI

5Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . T ema b r o j a

jevu Podgorice za ~lanstvom,onda Savjet ministra treba prvoda Crnoj Gori da status kandi-data za ~lanstvo, a zatim i daodredi datum otpo~injanjapredpristupnih pregovora. Ova-kve odluke Savjet donosi jedno-glasno, odnosno potrebno je dasvih 27 ~lanica digne ruku "za",a tu je neophodno lobiranje,kako u Briselu, tako i u drugimevropskim prijestonicama.

Biv{i crnogorski diplomata uBriselu, koji trenutno vodi kon-sultantsku ku}u specijaliziranuza lobiranje, Bojan [arki} ka`eda Crna Gora sada morapokazati spremnost i odlu~nostda za svoje interese lobira narazli~itim nivoima. "Zbog veomaduga~kog niza razli~itih pitanja,nekad politi~kih, nekad su{tin-skih, ali nekada i tehni~kih CrnaGora mora da se trudi da budepermanentno na "agendi" Bri-sela," kazao je [arki} obja-{njavaju}i da misli na Komisiju,Savjet i Evropski parlament alii na, u Briselu veoma zna~ajnenevladine organizcije, think-tank strukture, medije i cjelo-kupnu administraciju.

"U fazi izme|u zaklju~ivanjadodatnih pitanja iz Upitnika iotvaranja pregovora sa EU, CrnaGora posebnu pa`nju treba daposveti upravo jednomsveobuhvatnom djelovanju uBriselu", podvukao je [arki}.

U razgovoru za Evropskipuls, [arki} je naglasio da jejako va`no znati da su se,koliko je on upoznat, do sadasvi problemi, pitanja, projektivezani za EU rje{avali krozbilateralni odnos sa Unijom ilikroz bilateralne kontakte sa

Za uspj{eno lobiranjeneophodno je imati jasan

cilj, precizno definisan prob-lem ili pitanje na koje se `eliuticati.

Va`no je da poruka istav budu konzistentni ijedinstveni od po~etka dokraja procesa lobiranja zaodre|eno pitanje, uz potkri-jepljene i ~vrste argumente.Osim toga, mora se unapri-jed znati na koga je mogu}eizvr{iti uticaj. U cilju kreiran-ja uspje{ne strategijeneophodan korak na putu docilja je detaljno informisanjeo akterima procesaodlu~ivanja.

Lobisti se odli~no orijen-ti{u u lavirintu briselskeadministracije, kao i uslo`enim i nimalo naivnimodnosima predstavnikaevropske politi~ke i finansi-jske scene.

Oni veoma dobro znaju da i ~inovnici ni`eg ranga ~esto raspola`uovla{}enjima u fazi priprema i realizacije svake vrste odluka i u tom dijelu jenjihova uloga nekada i najpotrebnija, najopravdanija i najzna~ajnija.

Lobiranje se odvija na razli~ite na~ine i na razli~itim nivoima, ali i urazli~itim vremenskim periodima, odnosno, mo`e biti kratkoro~no i dugoro~no.

Zagovornici kratkoro~nog na~ina lobiranja su mi{ljenja da nije neophod-no kontinuirano lobirati, te da je dovoljno anga`ovati se samo u odre|enimsituacijama i oko odre|enih pitanja, {to mo`e biti ma~ sa dvije o{trice.

Tako je pitanje koliko je mogu} uticaj u nekom povoljnom trenutku, akoza problem va{e komapanije, subjekta koji predstavljate ili dr`ave niko nijeprethodno ~uo. Ipak, pristalice ovakvog na~ina lobiranja smatraju da iz tograzloga i postoje lobisti~ke agencije, koje jednostavno tako posluju.

Na drugoj strani, pristalice dugoro~nog lobiranja navode da je vi{e negokorisno odr`avati i imati kontakte sa donosiocima odluka ~ak i ako trenutnone postoji cilj lobiranja. To otvara vrata da se, kada se uka`e potreba i prili-ka, jednostavnije anga`ujete i uklju~ite u aktuelne tokove.

Predsjednik Dru{tva lobista Srbije Bal{a Ka{}elan ocijenio je da je sistemdugoro~nog lobiranja primamljiviji "i ~ini se kvalitetniji i vjerovatno uspje{niji",ali i znatno skuplji.

"Za ovakav na~in lobiranja potrebna su ozbiljna nov~ana ulaganja istvaranje specijalizovanih kancelarija u blizini briselske administracije," pojasnioje Ka{}elan u razgovoru za Evropski puls.

On je mi{ljenja da se u savremenom svijetu interesi kompanija, pogoto-vo dr`ava, ne mogu {tititi od slu~aja do slu~aja.

UUUUSSSSPPPPJJJJEEEE[[[[NNNNIIII JJJJEEEE,,,, AAAALLLLIIII IIII SSSSKKKKUUUUPPPPLLLLJJJJEEEELLLLOOOOBBBBIIIIRRRRAAAANNNNJJJJEEEE NNNNAAAA DDDDUUUUGGGGEEEE SSSSTTTTAAAAZZZZEEEE

Bal{a Ka{}elan

foto

VIJE

STI

6Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . T ema b r o j a

nekom od dr`ava ~lanica. Zbog toga se, naveo je [a-

rki}, te{ko mo`e re}i da seradilo o lobiranju u pravomsmislu tog pojma, jer je CrnaGora kroz svoje dr`avne struk-ture, zastupala i predstavljalasvoje interese.

Eventualni primjeri lobiranja,smatra on, samo su pojedina~ninastupi bez, kako ka`e, "una-jmljivanja pravih profesionalnihlobisti~kih grupacija".

Me|utim, prema [arki}e-vom mi{ljenju, naro~ite potrebeza tim u prethodnom periodunije ni bilo, podvla~e}i da se

tek treba anga`ovati na tompolju.

[arki} upozorava da nijedobro {to se, pored ~injenice oneophodnosti lobisti~kog djelo-vanja, u Crnoj Gori i u tomdijelu osje}a skepticizam ilinepovjerenje.

"U praksi je prisutan odre-|eni animozitet od strane poje-dinih dr`avnih struktura premaprofesionalnim lobistima, kojisujetno smatraju da je "dr`avaiznajmila" lobisti~ku grupaciju izrazloga {to neko ne radi dobrosvoj posao", podvukao je biv{icrnogorski diplomata.

Smatraju}i ovo vrlo opas-nom i apsolutno pogre{nompremisom, on je poru~io da seu ovom smislu cijeli korpuszainteresovanih strana morakretati u istom zajedni~komsmjeru, me|usobno sara|uju}i iposebno naglasio da su za maledr`ave, kakva je Crna Gora,"ovakvi anga`mani nu`ni, logi~nii na kraju vrlo efikasni."

Profesija lobista uglavnom se iz neznanja vrlo ~esto povezuje sa korupcijom,iako je istina, bar teorijski, o tom zanimanju potpuno druga~ija. Zapravo je glavni cilj lobisti~kih aktivnosti suzbijanje korupcije na svim

nivoima, kao i razvijanje prakse visokih profesionalnih i eti~kih standarda zas-tupanja interesa, bilo zemalja, kompanija ili organizacija koje iz njih dolaze.

Me|utim, grupa i udru`enja za lobiranje je mnogo i imaju veoma razli~iteciljeve. Svoje interese bi da zastupaju svi - od turisti~kih radnika, bankara ivlasnika malih i srednjih preduze}a, do naftnih kompanija ili poljoprivrednihudru`enja.

U tom moru lobisti~kih grupa nesumnjivo postoji zna~ajan dio onih kojisu skloni korupciji.

Kako bi se to izbjeglo lobisti i udru`enja u zemljama u kojima postojeinsistiraju na usvajanju posebnog zakona o lobiranju.

Zakonom bi se precizno definisali okviri u kojima lobisti mogu i smiju dadjeluju, kao i na~ini eventualnog ostvarivanja svojih ciljeva. Za tako ne{to sezala`e Dru{tvo lobista Srbije iz kojeg ukazuju da se ni jedna zemlja u regionune mo`e pohvaliti ovakvim zakonima, ali da bi tome trebalo posvetiti pa`nju.

Civilni sektor u Crnoj Gori je vi{e puta pokretao ovu inicijativu, ali za daljeaktivnosti nije bilo raspolo`enja me|u donosiocima odluka.

PPOOTTRREEBBAANN ZZAAKKOONNOO LLOOBBIIRRAANNJJUU

VVaa`̀nnoo jjee zznnaattii ddaa ssuu ssee,, kkoolliikkoo ssaamm uuppoozznnaatt,, ddoo ssaaddaa ssvvii pprroobbllee-mmii,, ppiittaannjjaa,, pprroojjeekkttii CCrrnnee GGoorree vveezzaannii zzaa EEUU rrjjee{{aavvaallii kkrroozz bbiillaatt-eerraallnnii ooddnnooss ssaa UUnniijjoomm iillii kkrroozz bbiillaatteerraallnnee kkoonnttaakkttee ssaa nneekkoomm ooddddrr`̀aavvaa ~~llaanniiccaa zzbboogg ~~eeggaa ssee ttee{{kkoo mmoo`̀ee rree}}ii ddaa ssee rraaddiilloo oo lloobbii-rraannjjuu uu pprraavvoomm ssmmiisslluu ttoogg ppoojjmmaa,, ppooddvvuukkaaoo jjee bbiivv{{ii ccrrnnooggoorrsskkiiddiipplloommaattaa

7Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . Ana l i z a

Kada bio d l u k e

Evropske unije iNATO-a bilemjerilo, onda biCrna Gora u

2009. nesporno bila uspje{na evropskapri~a.

Ne samo {to je Brisel u Podgoricuposlao Upitnik, kako bi na osnovuodgovora iz Podgorice, procijenio da lije Crna Gora zrela da postane kandi-dat za ~lanstvo u Uniji, nego je Vladau predvi|enom roku Briselu predalasve odgovore. Onda je 30. novembraSavjet ministara EU ukinuo vize dr`avl-janima Crne Gore, da bi potomSjeverno-atlantski savjet NATO-a prih-vatio da Crna Gora zakora~i stepenicuvi{e ka potencijalnom ~lanstvu uNATO, tako {to je primio u Akcioniplan za ~lanstvo (MAP). Sljede}i korakje punopravno ~lanstvo u najmo}nijojalijansi na svijetu.

Ovo je epilog evro-atlantskih inte-gracija Crne Gore u 2009. koji supri`eljkivali najve}i optimisti, zbog ~egaVladini zvani~nici imaju dobre argu-mente u polemici sa opozicijom iaktivistima civilnog dru{tva.

Jer, zaista, za{to bi EU i NATOnagra|ivali Crnu Goru ako je ona sig-urna ku}a kriminalaca i oaza korupci-je? Ova teza, koju voli ~esto da koristipremijer Milo \ukanovi}, ima svojute`inu i na prvi pogled zvu~i ubjedljivokod onih koji tematiku integracija pos-matraju samo na nivou informacije.

Me|utim, mnogo toga {to se odvi-jalo i odvija ispod povr{ine daje jednupotpuno druga~iju sliku Crne Gore, kaodr`ave u kojoj mo}na vladaju}a partijazloupotrebljava dr`avni aparat i

poku{ava da elimini{e svoje oponente.Tako postoje privilegovane kompanije,pojedinci i mediji bliski vlastima, dokoni drugi, koji ukazuju na devijacije udru{tvu, ako ne pristanu da buduu}utkani, bivaju diskriminisani ili pod-vrgnuti "tretmanu" pravosudnog aparatakoji svako malo demonstrira da je CrnaGora jo{ dr`ava u kojoj nema vladavineprava.

Ali, to nije toliki problem koliko jepogubno njegovo stavljanje pod tepih iubje|ivanje javnosti da korupcija ikriminal nijesu u Crnoj Gori ni{taizra`enije nego u zemljama uokru`enju. To nametanje virtuelne,ru`i~aste stvarnosti samo produbljujemra~nu atmosferu i usporava izlazakCrne Gore pred svjetla pozornice odkojih se ni{ta ne mo`e sakriti. Tek kada

se ozbiljno suo~i sa svojim manama iodlu~no krene da ih rje{ava Crna Gora}e krenuti ka Evropi.

Ako se pogleda {to u Briselu misleo stanju u Crnoj Gori, onda postajejasno da su{tinska bitka za evropskevrijednosti tek predstoji i da }e sePodgorica, kada se otvore pregovori o~lanstvu u EU, morati po~eti istinskimijenjati ukoliko joj ~lanstvo u "elitnomklubu" ostane strate{ki prioritet dr`avnepolitike.

Tako se, recimo, u posljednjemIzvje{taju o napretku isti~e "zabrinutostzbog slobode izra`avanja u Crnoj Gori".Razlog za zabrinutost izazivaju izjavezvani~nika kojima se zastru{uje, kadase govori o ulozi medija i NVO, pa seonda Vladi predla`e da "konstruktivnosara|uje sa predstavnicima civilnogdru{tva" i da hitno rije{i pitanjenadle`nosti i procedure za dobijanjefrekvencija, ~ime je indirektno upo-zorena vladaju}a garnitura da vi{e ne

opstruira TV "Vijesti".Svakako je najupe~atljivije da je

Evropska komisija opet ukazala nakorupciju na visokom nivou, politi~kiuticaj na sudstvo, slabe administrativnekapacitete, pranje novca... Jednare~enica je posebnio simptomati~na:"Ostaje potreba za ve}om politi~komvoljom u borbi protiv korupcije, poseb-no korupcije na visokom nivou".

Razlog za ovakvu konstataciju jeo~igledan, pogotovo ako se uporediCrna Gora sa zemljama u okru`enju.Za razliku od njih, u Crnoj Gori nije nioptu`en ni osu|en za korupciju niko izestabli{menta, ni pomo}nik ministra, akamoli ministar. Presude za korupcijuuglavnom se odnose na policajce kojisu uzimali po desetak eura mita odvoza~a.

Osim toga, Crnoj Gori i daljenedostaju ljudski i finansijski resursi ujavnoj administraciji, nezavisna i sna`nanadzorna i regulatorna tijela, superviz-ija u oblastima finansiranja politi~kihpartija i sukoba interesa, a organizovanikriminal "ostaje stvar ozbiljne zabrinu-tosti koji uti~e na vladavinu prava iposlovno okru`enje".

Zato bi uspjesi u 2009. morali bitiprotuma~eni kao pru`anje {anse daozbiljno krenemo dalje i Crnu Goruuredimo po ugledu na prosperitetne~lanice EU, a ne kao argument dakriti~ari vlasti ne znaju o ~emu pri~aju.

Pogled iz ovog ugla, uz real-poli-tiku EU i SAD, u ~ijem sredi{tu pa`njesu Srbija, Kosovo i BiH, mo`da bi imogao biti odgovor na pitanje za{to suEU i NATO nagradile Crnu Goru. Dane bude zabune, i Makedoniju sunagradile prije ~etiri godine, paMakedonci pregovore o ~lanstvu u EUjo{ nijesu po~eli.

N A P U T U K A E U I N A T O G O D I N A N A I Z M A K U J E Z A C R N U G O R U B I L AP L O D O N O S N A

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

UUssppjjeessii uu 22000099.. mmoorraallii bbii bbiittii pprroottuummaa~~eennii kkaaoo pprruu`̀aannjjee {{aannssee ddaaoozzbbiilljjnnoo kkrreenneemmoo ddaalljjee ii CCrrnnuu GGoorruu uurreeddiimmoo ppoo uugglleedduu nnaa pprrooss-ppeerriitteettnnee ~~llaanniiccee EEUU,, aa nnee kkaaoo aarrgguummeenntt ddaa kkrriittii~~aarrii vvllaassttii nnee zznnaajjuuoo ~~eemmuu pprrii~~aajjuu

////////Vtqkftj!lpkj!vqp{psbwbkv

8Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . I n t e rv j u

Da li }e se suo~avanje spro{lo{}u u Crnoj Gori i pro-

cesuiranje ratnih zlo~ina, bilo dasu oni napravljeni na njenoj teri-toriji ili ne, postaviti kao pitanje ilinjen problem u daljim evropskimintegracijama zavisi}e od toga {to}e se jo{ dogoditi tokom pregov-ora sa Evropskom unijom, ocijeni-la je u razgovoru za Evropski pulsizvr{na direktorka zagreba~kogCentra za suo~avanje sa pro{lo{}uDOCUMENTA VVeessnnaa TTeerr{{eellii~~.

"Me|u uslovima Unije zaHrvatsku bila je puna saradnja saHa{im tribunalom. Podizanjemoptu`nica Ha{ki tribunal je zavr{ioposao. Drugi dio posla sada jepred hrvatskim pravosu|em, kao{to }e biti pred crnogorskimpravosu|em.

Da li }e suo~avanje s pro-{lo{}u i procesuiranje ratnihzlo~ina biti uslov crnogorskih inte-gracija je pitanje {to }e se u pre-govorima izme|u Crne Gore iEvropske unije jo{ dogoditi. Upoglavlju o reformi pravosu|a za

Hrvatsku sada vi{e ne stoji kaouslov puna saradnja sa Ha{kim tri-bunalom, nego integritet doma}egsu|enja za ratne zlo~ine", kazalaje Ter{eli~.

KKoolliikkoo jjee ssuuoo~~aavvaannjjee ssaapprroo{{lloo{{}}uu,, ooddnnoossnnoo pprroocceessuuiirraannjjee

rraattnniihh zzlloo~~iinnaa uussppoorriilloo HHrrvvaattsskkuunnaa ppuuttuu kkaa EEUU??

Bilo je natezanja oko optu-`nice protiv MMiirrkkaa NNoorrccaa, zatimoko zlo~ina u Ov~aru… To jedirektno uticalo na usporavanjeprocesa integracija i u principubez te epizode sada bi se nalazili

u EU. KKaakkvvoo jjee ssaaddaa ssttaannjjee uu

HHrrvvaattsskkoojj kkaaddaa jjee rriijjee~~ oossuuoo~~aavvaannjjuu ssaa pprroo{{lloo{{}}uu??

U Hrvatskoj smo 2001. godinevidjeli prvu veliku optu`nicu zaratne zlo~ine protiv Norca i

drugih. Tada je protest u Splituokupio oko 100.000 ljudi, a ve}prilikom izricanja presude u`upanijskom sudu u Rijeci, brojonih koji su protestovali pred sud-nicom pao je na manje od 1.000.Danas su|enja ne prate nikakviprotesti.

Ja mislim da je za dru{tvo, i zahrvatsko i za crnogorsko i za sveostale u ovom regionu, jako va`noprocesuiranje zlo~ina, s tim danama koji radimo u organizacija-ma za ljudska prava postaje vidlji-vo da svi zlo~ini ne}e mo}i bitiprocesuirani u sudovima.

Zato smo inicirali i formiranjeRegionalne komisije za utvr|ivan-je ~injenica o ratnim zlo~inima i

I Z V R [ N A D I R E K T O R K A Z A G R E B A ^ K O G C E N T R A Z A S U O ^ A V A N J E S A P R O [ L O [ ] UD O C U M E N T A V E S N A T E R [ E L I ^

Iswbutlb!cj!tbe!cjmb!v!FVeb!tf!tvp•jmb!tb!qsp|mp|~v

Vesna Ter{eli~

KKaaddaa ssee jjeeddnnoomm oottvvoorrii pprroocceessuuiirraannjjee zzaa rraattnnii zzlloo~~iinn nneepprreeddvviiddlljjiivvoojjee kkoolliikkoo }}ee ssee oottvvoorriittii ppiittaannjjaa ii zzlloo~~iinnaa.. JJaa bbiihh rreekkllaa ddaa jjee ttoo zzaaoo~~eekkiivvaattii ii uu sslluu~~aajjuu CCrrnnee GGoorree

9Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . I n t e rv j u

drugim te{kim povredama ljudskihprava u biv{oj Jugoslaviji (RE-KOM).

ZZaa{{ttoo mmiisslliittee ddaa ssvvii zzlloo~~iinniinnee}}ee bbiittii pprroocceessuuiirraannii??

Ono {to znamo za Hrvatsku jeda su od 703 zlo~ina koja su pri-javljena, 402 jo{ uvijek predmetistrage. Dakle, nijesu iza{li iz rukupolicije i vode se protiv nepoz-natih po~inilaca.

Sa druge strane, kada se jed-nom otvori procesuiranje za ratnizlo~in nepredvidljivo je koliko }eih jo{ biti.

DDaa llii mmiisslliittee ddaa }}ee,, kkaaddaa sseeoottvvoorrii ii ssuu{{ttiinnsskkii zzaaggrreebbee,, ppiittaannjjeerraattnniihh zzlloo~~iinnaa uu CCrrnnoojj GGoorrii bbiittii jjoo{{ttzzvv.. ppooddsslluu~~aajjeevvaa??

Ja bih rekla da je to za o~eki-vati.

U Hrvatskoj se pomno pratisu|enje za zlo~ine u Morinju i to

je ne{to {to je u na{oj javnostiprepoznato kao pozitivno.

[[ttoo oo~~eekkuujjeettee oodd EEvvrrooppsskkeeuunniijjee kkaaddaa jjee rriijjee~~ oo rraattnniimmzzlloo~~iinniimmaa??

Mislim da bi za zemlje uovom regionu bilo korisno daimaju formulaciju ili uslov odstrane EU "integritet doma}ih su-|enja za ratne zlo~ine", jer tozna~ajno i mudro nagla{ava va-`nost ubrzanja istraga onih zlo~inakoji nijesu istra`eni i procesuirani.

Najve}i teret posljedica rata jena onima koji su najvi{e podnijeli.Smatram da taj teret treba odgov-orno podijeliti. I na Uniji je dabude odgovorna.

[[ttoo bbii bbiioo cciilljj RReeggiioonnaallnneekkoommiissiijjee zzaa uuttvvrr||iivvaannjjee ~~iinnjjeenniiccaa oorraattnniimm zzlloo~~iinniimmaa ii ddrruuggiimm ttee{{kkiimmppoovvrreeddaammaa lljjuuddsskkiihh pprraavvaa uu bbiivv{{oojjJJuuggoossllaavviijjii ((RREEKKOOMM)),, kkoojjuu ssttee mmaa-lloopprriijjee ppoommeennuullii ii ~~iijjii ssttee jjeeddaann ooddiinniicciijjaattoorraa??

Formiranje Regionalne komisi-je za utvr|ivanje ~injenica o rat-nim zlo~inima i drugim te{kimpovredama ljudskih prava u biv{ojJugoslaviji bilo bi od izuzetnogzna~aja za rasvjetljavanje svih rat-nih zbivanja u regionalnom kon-tekstu.

Vidimo da je potreban idodatan prostor za glas `rtve,dodatan prostor u kojem }e semo}i utvrditi ~injenice o zlo~inimakoje sudovi ili ne}e htjeti ili ne}esti}i procesuirati.

Komisija bi mogla proizvestiizvje{taj gdje bi bila imena `rtava,okolnosti stradanja, lista nasilja …Taj bi izvje{taj onda bio gra|en zadalje sudske procese, za novinarei na kraju za mlade. Mislim da jeto vrijedan poduhvat.

VV.. @@UUGGII]]

Kako komentari{ete ocjene pojedinih evropskih zvani~nika, kao {to jeOlli Rehn, da Crna Gora ne treba da se vra}e u pro{lost ve} da gleda ubudu}nost. Tako je otprilike glasio njegov odgovor na pitanje o tome kakogleda na ulogu dijela sada{njeg crnogorskog rukovodstva u napadu naDubrovnik i uop{te na de{avanja u biv{oj Jugoslaviji?

Puno je evropskih politi~ara, posebno iz Skandinavije, kao {to je recimo iKarl Bildt, koji su u vi{e navrata nagla{avali da bi trebalo okrenuti stranicuistorije i pre}i na stranicu budu}nosti.

Ali, kako? Ja ne vidim ozbiljniji test odgovornosti politi~ara i bilo kog drugog u

javnosti u Hrvatskoj ili u bilo kojoj drugoj postjugoslovenskoj zemlji od togakakav je odnos prema ratnim zlo~inima i nasilju. Mislim da je to krucijalnopitanje.

Moramo izvu}i pouke iz na~ina na koji smo se odnosili prema zlo~inimau II svjetskom ratu, pa i prema zlo~inima u poslijeratnim godinama. Tada senije insistiralo na ~injenicama, ve} se zapravo dopustilo da se ~injenicamamanipuli{e, {to je poslu`ilo u pripremi i zao{travanju samog sukoba na pros-torima biv{e Jugoslavije.

^lanice Evropske unije imaju vrlo razli~ito iskustvo kada je rije~ osuo~avanju sa pro{lo{}u.

Njema~ka je uspje{no pro{la kroz taj proces, {to zbog onoga kroz {to supro{li u ratu, {to zbog pritiska saveznika.

Na drugoj strani je [panija kojoj to nije po{lo za rukom. Ona sadaprera|uje ono {to je ostalo nakon gra|anskog rata. Oni su jedina zemlja kojaje u XX vijeku rekla "Na{e je rje{enje da }utimo o tome."

Mislim da je puno zdraviji na~in utvr|ivanje ~injenica, jer se time su`avaprostor za manipulaciju podacima.

UUTTVVRR\\IIVVAANNJJEE ^̂IINNJJEENNIICCAA SSUU@@AAVVAAPPRROOSSTTOORR ZZAA MMAANNIIPPUULLAACCIIJJUU

UU HHrrvvaattsskkoojj ssee ppoommnnoo pprraattii ssuu||eennjjee zzaa zzlloo~~iinnee uu MMoorriinnjjuu.. TToo jjeennee{{ttoo {{ttoo jjee uu nnaa{{oojj jjaavvnnoossttii pprreeppoozznnaattoo kkaaoo ppoozziittiivvnnoo

Zagreb

10Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . P o l i t i k a

Nakon padaB e r l i n s k o g

zida u Evropi jeotvoreno pitanjepreob l ikovan jaodnosa evropskihdr`ava prema

organizacijama koje su pre`ivjele hladnirat. Nova bezbjednosna arhitekturaEvrope podrazumijevala je nestanak onihsaveza koji su povezivali biv{e komu-nisti~ke dr`ave. Zapadnoevropske dr`ave,kao pobjednice u hladnoratovskomsukobu, nastojale su da sve organizacijekoje su one stvorile nastave da djeluju.Postavljeno je i pitanje da li je NATOva`an u periodu nakon hladnog rata.

Bez obzira {to je Var{avski ugovorformalno raspu{ten 1991, NATO, kaosuprostavljeni blok Var{avskom ugovoru,je opstao. Biv{e komunisti~ke dr`ave suizrazile `elju da pristupe ovom vojnomsavezu kako bi i na taj na~in potvrdilesvoju rije{enost da se uklju~e u evroat-lantske integracije. Organizacija sjeverno-atlantskog ugovora je reagovala tako {toje po~etkom 1994. kreirala program:Partnerstvo za mir, koji je trebalo daposlu`i kao pripremna faza svim dr`a-vama isto~ne Evrope za ulazak u NATO.

Zna~aj evroatlantskih integracija zakona~nu politi~ku stabilizaciju regionazapadnog Balkana je ~esto problematizo-van. Nakon debakla velikih naci-onalisti~kih projekata iz devedesetih, jedi-na alternativa koja se ukazala bila je upra-vo ona koju su autoritarni lideri odbacilinakon sloma komunizma - ulazak uevroatlantske strukture je otkriveni put zakoji se smatra da bi mogao da obezbjedisvim dr`avama regiona okvir u kojemnajbolje mogu realizovati svoje interese irazvijati svoje potencijale. Otud se kao

izrazito zna~ajno javlja pitanje da li }e upoliti~kom establi{mentu dr`ava regionabiti obezbije|en ~vrsti konsenzus ne samoo nu`nosti pripadanja Atlantskoj alijansi,ve} i o odlu~nosti da se reforme kojevode do ~lanstva u ovom velikom savezudemokratskih dr`ava sprovedu brzo iefikasno.

U ovom trenutku osje}a se ne-dostatak entuzijazma, pa ~ak i volje zanastavak procesa evroatlantskih integraci-ja pojedinih dr`ava zapadnog Balkana.Iako je ~lanica Partnerstva za mir od2006. Srbija }e tek krajem ove ilipo~etkom sljede}e godine otvoriti misijupri NATO. U vladaju}em diskursu, kojiobavija temu evroatlantskih integracija uSrbiji, tema uklju~enja u NATO je i daljesvojevrsni tabu: progla{ena vojna neutral-nost, uprkos svojoj neodr`ivosti, odre|ujepravce bezbjednosne politike Beograda.Koncept vojne neutralnosti ne mo`e biti

odgovaraju}a alternativa za ~lanstvoSrbije u NATO. Sama ~injenica da jeneutralnost progla{ena, definisana iobja{njena u jednom jedinom ~lanurezolucije ~iji sadr`aj ne ~ine spoljnopo-liti~ke ili bezbjednosne teme, govoridovoljno o neozbiljnosti predlaga~a i,va`nije, o neodr`ivosti samog konceptavojne neutralnosti Srbije. Progla{ena neu-tralnost nije izraz bri`ljivo procijenjenebezbjednosne situacije u kojoj se Srbijanalazi i sljedstveno tome pa`ljivo for-mulisane spoljne i bezbednosne politike.Neutralnost koja je shva}ena kao svo-jevrsni paravan za neprijateljski stavprema jednom bezbjednosnom akteru uokru`enju (NATO) ne}e dobiti nikakvopo{tovanje ostalih aktera niti ste}i mini-malni kredibilitet. To se ogleda i u

~injenici da do danas nijedna dr`ava nijepriznala neutralnost Republike Srbije, nana~in koji je uobi~ajen u me|unarodnimodnosima, kao {to je to ura|eno uslu~aju tradicionalno neutralnih dr`ava[vedske ili [vajcarske.

S druge strane Drine, napori Bosnei Hercegovine da se uklju~i u MAP nije-su urodili plodom. Ono {to najvi{ezabrinjava, povodom ovog zaka{njenja unapretku BiH ka evroatlantskim struktu-rama, su reakcije koje su stigle iz BanjaLuke. ^lanstvo u bilo kojem klubu zaht-jeva da se po{tuju pravila igre tog kluba.Ukoliko aplikant nije ispunio sveneophodne reforme koje }e voditi kazadobijanju povjerenja i imid`a pouz-danog partnera odla`e se i prijem, ali suu slu~aju BiH naro~ito va`ne neprim-jerene reakcije koje su se u vezipribli`avanja BiH NATO-u mogle ~uti odpremijera DDooddiikkaa.

Makedonski slu~aj je zanimljiv nadruga~iji na~in. Poziv za u~lanjenje uNATO je odlo`en za period nakonokon~anja spora o imenu koji Make-donija vodi sa Gr~kom, svojim ju`nimsusjedom i ~lanom Evropske unije i Sje-vernoatlantskog vojnog saveza.

Nakon posljednjeg zasjedanja min-istarskog savjeta dr`ava ~lanica NATO,dobili smo i neke pozitivne vijesti koje seti~u napredovanja Crne Gore u evroat-lantskim procesima. Crna Gora je dobilaakcioni plan koji otvara mogu}nost dobi-janja statusa punopravnog ~lanstva uNATO.

Prethodno su Albanija i Hrvatskapostale ~lanice.

Evroatlantska perspektiva za dr`avezapadnog Balkana usmjerava nas na jas-

Pi{e: Vladimir Pavi}evi}

////////

Z A P A D N I B A L K A N I N A T O

[b|up!obn!usfcb!OBUP

SSjjeettiimmoo ssee ddaa jjee CCrrnnaa GGoorraa ttookkoomm ddeevveeddeesseettiihh bbiillaa ppoottppuunnooiizzoopp{{tteennaa iizz ssvviihh ttookkoovvaa mmee||uunnaarrooddnnee ppoolliittiikkee ii ddaa ssee nnjjeenniiddeemmookkrraattsskkii kkaappaacciitteettii nniijjeessuu ddoovvoolljjnnoo aaffiirrmmiissaallii.. OOddlluukkaa oo pprriissttuu-ppaannjjuu vvoojjnnoomm ssaavveezzuu rraazzvviijjeenniihh ddeemmookkrraattsskkiihh ddrr`̀aavvaa bbii zzaattoo pprreedd-ssttaavvlljjaallaa iizzuuzzeettnnoo vvaa`̀aann ssiimmbboollii~~kkii ppoommaakk uu ggrraa||eennjjuu nnjjeennooggddeemmookkrraattsskkoogg ppootteenncciijjaallaa

11Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . P o l i t i k a

nije definisanje razloga za dobijanje togstatusa.

Pristupanjem NATO-u ove dr`ave bisebi obezbijedile dodatnu politi~ku sta-bilnost i ~vrstu osnovu gra|enja pri-jateljskih odnosa sa susjednim dr`avamai evropskim i svjetskim silama. Kaodr`ave koje te`e evroatlantskim integraci-jama, uva`avale bi ~injenicu da je NATOsavez zapadnih demokratija u ~ijem se~lanstvu nalazi 21 ~lanica EU. Ove dvijetransnacionalne organizacije su komple-mentarne i usko povezane: po odredba-ma zajedni~ke spoljne i bezbjednosnepolitike EU, NATO je odgovoran za teri-torijalnu odbranu Evrope, ~iji dio svedr`ave zapadnog Balkana `ele dapostanu. Otud bi ~lanstvo u NATO i zaCrnu Goru bio klju~ni korak u procesunjenog povratka Evropi.

Sjetimo se da je Crna Gora tokomdevedesetih bila potpuno izop{tena izsvih tokova me|unarodne politike i da senjeni demokratski kapaciteti nijesudovoljno afirmisali. Odluka o pristupanju

vojnom savezu razvijenih demokratskihdr`ava bi zato predstavljala izuzetnova`an simboli~ki pomak u gra|enjunjenog demokratskog potencijala.

Sve dr`ave biv{eg isto~nog bloka suprije ulaska u EU postale NATO ~lanice.Ukoliko je Crna Gora kao prioritetni ciljsvoje spoljne politike definisala ~lanstvou EU, put koji vodi do nje je preko pri-jema u NATO. Iako formalne prepreke iliuslovljavanja u vezi sa ovim pitanjem nepostoje, su{tinski interes Crne Gore je daubrza evropske integracije, a to mo`eu~initi i slanjem jasnih signala svojespremnosti da se reformi{e i pribli`izapadnim politi~kim i bezbjednosnimstrukturama. ^lanstvo u NATO bi inte-gracionim procesima donijelo odlu~uju}ipodstrek, a unijelo bi odgovaraju}isadr`aj i u poku{aje da se dr`ava pred-stavi kao odgovorni demokratski partner.

U~lanjenjem u NATO Crna Gora biuredila da njenu bezbjednost garantujenajmo}niji vojni savez na svijetu. Otudnam zdravi razum govori da je NATOneizbje`ni okvir unutar kojeg Crna Goramo`e ispuniti i svoje bezbjednosne ciljeve.

^lanstvo u NATO donosi i uve}anjenivoa ekonomske stabilnosti i rast stranihulaganja. ^injenica da je neka dr`ava~lanica ove alijanse svjedo~i o njenojpunoj politi~koj i ekonomskoj stabilnosti{to dalje ohrabruje investitore da slobod-no ula`u u njenu ekonomiju. Iskustvoisto~noevropskih dr`ava koje su prolazile

kroz tranziciju tokom devedesetih godinapokazuje da su direktna strana ulaganjado`ivjela vratolomni uzlet nakon prijemaovih dr`ava u NATO: strane investicije uRumuniju su porasle ~ak 141% nakonnjenog pristupanja u Savez 2004.Ulaskom u kolektivni sistem odbrane,vojska bi mogla da se specijalizuje i pro-fesionalizuje i na taj na~in rasteretinacionalni bud`et. Eventualno izostajanje~lanstva u NATO bi, pak, drasti~nopove}alo tro{kove odbrane, a jasno je daCrna Gora na primjer sama ne bi moglaekonomski da obezbijedi svoju sigurnost.

Otud je ~lanstvo u Savezu ekonom-ski vrlo isplativo. Modernizacija vojskekoja bi se desila ne podrazumijeva nipotvrdu ve} uvre`ene predrasude oNATO koja sugeri{e da ~lanstvo u Savezupodrazumijeva drasti~na pove}anjavojnog bud`eta. Primjeri govore upravosuprotno, male dr`ave kao {to je ^e{kasu i profitirale od ~lanstva: dok su ^esiizdvajali 2% svog BDP za vojni bud`et, izzajedni~ke NATO kase su dobijali oko1.5 put vi{e novca (o ovome se mo`epro~itati vi{e u analizama koje su

pripremili saradnici Centra za civilno-vojne odnose u Beogradu).

Kada imamo u vidu cjelokupnu slikunapredovanja regiona ka Briselu, dolazi-mo do pitanja {to se mo`e uraditi da seovaj proces ubrza. Ba{ kao i u slu~ajuintegracija u EU tempo kojim }e sereforme sprovoditi zavisi uveliko od poli-ti~ke volje elita na vlasti da zapo~nu i dokraja sprovedu neophodne reforme.Deklarativno saop{tena volja elita udr`avama zapadnog Balkana o neophod-nosti reformi ~esto je udarala u nes-posobnost i zaziranje istih tih struktura dapreduzmu korake koji bi i najmanjeuzburkali politi~ke vode. Tako se NATOu Srbiji i dalje vezuje, ne za odbrambenisavez zapadnih demokratija koji spajaevropske zemlje sa velikim ameri~kimsaveznikom, ve} za alijansu koja sim-bolizuje debakl koji je Milo{evi}ev re`imdo`ivio 1999.

Postoji i interesantan fenomen kojiopet mo`emo da opazimo u Srbiji. Ti~ese {iroke i po mnogo ~emu protivrije~nekoalicije okupljene u anti-NATO bloku. Sjedne strane, tu mo`emo na}i ekstremnekao i mainstream nacionaliste, kojiNATO-u, kako ka`u, ne}e nikada mo}ida oproste kampanju bombardovanja iz1999, ali i jednu zna~ajnu grupaciju lije-vo orijentisanih intelektualaca koji nema-ju ni{ta zajedni~ko sa ostatkom anti-NATO koalicije. No, oni prihvataju nekeosnove antiglobalizma i posmatraju NATOkao imperijalisti~ku silu koja {iri tr`i{nuekonomiju. Va`an je zadatak da se ovagrupacija - koja je vatreno suprotstavlje-na nacionalizmu - vrati u tabor evroat-lantista, kako u Srbiji, tako i drugdje.

Proces priklju~enja evrotlantskimstrukturama valjalo bi posmatrati i u {iremkontekstu: tokom dugotrajnog definitivnogodbacivanja nacionalisti~kog naslije|a nijedovoljno davati simboli~ne gestove iizjave, mada je i to neophodno da bi sepovratilo puno povjerenje me|u narodi-ma zapadnog Balkana, ve} je imperativda se sve dr`ave opet na|u u istom poli-ti~kom, bezbjednosnom i ekonomskomokviru koji obezbje|uju EU i NATO. Utom smislu, ni pune efekte tranzicionepravde ne mo`emo o~ekivati bez puno-pravnog ~lanstva u ove dvije organizacije.

Autor predaje na Fakultetu politi~kihnauka Univerziteta u Beogradu

MMaallee ddrr`̀aavvee kkaaoo {{ttoo jjee ^̂ee{{kkaa ssuu ii pprrooffiittiirraallee oodd ~~llaannssttvvaa uu NNAATTOO-uu:: ddookk ssuu ^̂eessii iizzddvvaajjaallii 22%% ssvvoogg BBDDPP zzaa vvoojjnnii bbuudd`̀eett,, iizzzzaajjeeddnnii~~kkee NNAATTOO kkaassee ssuu ddoobbiijjaallii ookkoo 11..55 ppuutt vvii{{ee nnoovvccaa

12Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Ve`u te, pa ti sazuju cipele i bijute pendrecima po tabanima.

Molim? Po tabanima, apsolutno, neostaju modrice. Pa ti onda priklju~ena struju testise, pa te trijezne hlad-nom vodom sa Ivanovih korita, pre-bijaju dok pomokri{ cinober, onda tiletilicom ure`u na rame neki znak,pa si odjednom DDuussttiinn HHooffffmmaann,ispred tebe je zubar i znate ve} gdjeto vodi...

Ili, ono kada malom partizanuure`u petokraku na ~elo, ili kada sema~ak TToomm niz jedno stablo skljokauz stra{nu {kripu, me|uno`jem garascvjeta do korijena kao bananu, anoge mu porastu do grla - sve tosigurno mnogo boli. Uhobolja zatim,gastritis, poro|aji, prelomi, frakture,hladne rane, zanoktice, migrene,

napadi ~ira, {ipke i pendreci... Ljudise obi~no sa`ale na bol i kad nekodobije po labrnji. ^ak je iBBeerrlluussccoonniijjuu porasla popularnost odbatina na ovamo. Ipak, postoje tam-buranja koje nas manje ili vi{e bole.Demokratska je odluka javnosti dase sa`ali nad nekim i tra`i pravdu zanjegove rane ili odmahne rukom kaoda se radi o zapletu bez zna~aja,pikanteriji kakvog neukusnog rialitija.

Za{to je AAlleekkssaannddaarr PPeejjaannoovvii}}idelan da ga policajci cokulaju 48sati i onda svog u podlivima pustepred kamere kao da ni{ta nije bilo?Najprije, Pejanovi} je dobar izbor jerse radi o ~ovjeku koji nije ba{prvoklasni {armer, da se blago izraz-imo. Mom~ina se obrela u nekom

suludom religijskom fanatizmu, a uzto je i biv{i policajac, pa jo{ bokser,molim vas, de~ko sa asfalta sumn-jivih navika, koji se talibanski zalije-

tao na Skup{tinu Crne Gore zbogrezolucije 1244.

Reklo bi se, ne ba{ idealan zetza Va{u ljubimicu. Ba{ je zato te{ko

bilo o~ekivati da }e se sa intrigant-nom personom identifikovati mnogidemokratski nastrojeni pojedinac.Naprotiv, njegova golgota prije jejedna egzoti~na vijest u novinama okojoj ne volimo da mislimo. Kao {to

ne volimo da izlazimo u kafi}evikendom jer je gu`va i roba nam seusmrdi od dima, ili izbjegavamo dajedemo slatki{e poslije 18 ~asova.Koga briga za }elavog momka iz zlo-glasnog kvarta Baston, ka`emo iokrenemo se rafiniranim debatama odemokratiji i drugim demonima.

Svugdje u svijetu postoji tr`i{te`rtvi, koje mediji prikazuju u skladusa svojim ure|iva~kim politikama i`anrovskom orjentacijom. Nije istoako na ulici prebiju profesora uni-verziteta i navija~a sa istetoviranomsvastikom. Ili profesora koji je navi-

ja~ sa istetovrinom svastikom. No,ako se nasilje desi u policijskimprostorijama, tu razlike moramo dazaboravimo i, da ne zazvu~i cini~no,poreskog obveznika tretiramo kaoklijenta administracije koja mu je

NNiijjee iissttoo aakkoo nnaa uulliiccii pprreebbiijjuu pprrooffeessoorraa uunniivveerrzziitteettaa ii nnaavviijjaa~~aa ssaaiisstteettoovviirraannoomm ssvvaassttiikkoomm.. IIllii pprrooffeessoorraa kkoojjii jjee nnaavviijjaa~~ ssaa iisstteettoovviirraa-nnoomm ssvvaassttiikkoomm.. NNoo,, aakkoo ssee nnaassiilljjee ddeessii uu ppoolliicciijjsskkiimm pprroossttoorriijjaammaa,,ttuu rraazzlliikkee mmoorraammoo ddaa zzaabboorraavviimmoo ii,, ddaa nnee zzaazzvvuu~~ii cciinnii~~nnoo,,ppoorreesskkoogg oobbvveezznniikkaa ttrreettiirraammoo kkaaoo kklliijjeennttaa aaddmmiinniissttrraacciijjee kkoojjaa mmuu jjeennaattaakkllaa lliissiiccee

Tbnp!ofnpk!qp!hmbwj///Pi{e: Brano Mandi}

PPooppuussttiimmoo llii ssaa PPeejjaannoovvii}}eemm,, ddaallii ssmmoo iimm ooddrriijjee{{eennee rruukkee ddaa nnaass-ttaavvee uu iissttoomm rriittmmuu,, pprriinniijjeellii ssmmoo iimm ppeennddrreekk kkoojjii iimm jjee zzaa ttrreennuu-ttaakk iissppaaoo pprreedd bblliicceevviimmaa ffoottoorreeppoorrtteerraa.. NNaarraavvnnoo,, ppaattoolloo{{kkiihh nnaassiill-nniikkaa iimmaa ppoodd ssvvaakkoomm uunniiffoorrmmoomm.. NNiijjee mmii ttee{{kkoo ddaa zzaammiisslliimmnnaassiillnnoogg ffrraannccuusskkoogg vvaattrrooggaassccaa,, ppooddiivvlljjaalloogg ""bboobbiijjaa"",, aa kkaammoolliiccrrnnooggoorrsskkoogg ppaanndduurraa,, nnaasslloonnjjeennoogg nnaa ttrraaddiicciijjuu bbaarrsskkoogg kkoommaannddiirraaLL.. ppoozznnaattoogg ppoo ~~uuvveennoojj ppoossllaanniiccii:: ""SSttrriijjeelljjaa}}uu mmaa{{iinnkkoomm ssvvaakkooggaa kkoonniijjee zzaa MMoommiirraa ii MMiillaa!!""

13Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

natakla lisice. ^ovjek nemo}an i vezan pred

uniformisnom silom, morao bi bitijedna od klju~nih ikona modernogdoba. Opomena, putokaz i podsjet-nik na putu ka Evropi o kojoj ovajmedij pi{e.

Kada nas privedu svi imamo istaprava, la`e nas zakon i zbog te pre-vare je slu~aj Aleksandra Pejanovi}aklju~ni test, ne humanosti nego prin-cipijelnosti. Ukoliko nas ne zaintere-suje sudbina tog ~ovjeka, nemamopravo da se `alimo kada nas nekidrogirani specijalac na ulici premlatipred djevojkom ili nas privedu bezrazloga.

Policija crnogorska mora da sesuo~i sa zlodjelima koje je posljed-njih dvadeset godina sprovodila nadsvojim gra|anima. Sje}am seoru`anih racija kada ne zna{ jesi liprevi{e popio, ili su se vratiliItalijani, lu|i nego u istorijskim~itankama. Zalud su se u posljednje

vrijeme policajci popravili pa ne bijugdje stignu i ne upadaju naoru`anipu{kama u studentske kafi}e, oni suza mene i dalje jedna labavo nad-gledana grupa naoru`anih ljudisklonih nasilju, jer im je dozvoljeno.Popustimo li sa Pejanovi}em, dalismo im odrije{ene ruke da nastaveu istom ritmu, prinijeli smo im pen-drek koji im je za trenutak ispaopred blicevima fotoreportera.Naravno, patolo{kih nasilnika imapod svakom uniformom. Nije mite{ko da zamislim nasilnog fran-cuskog vatrogasca, podivljalog "bobi-ja", a kamoli crnogorskog pandura,naslonjenog na tradiciju barskogkomandira L. poznatog po ~uvenojposlanici: "Strijelja}u ma{inkomsvakoga ko nije za Momira i Mila!".

Ne treba biti previ{e na~itan papolicijsku torturu vidjeti kao jedan

od bitnih uzroka nasilja na pariskimulicama, prelistati novinske izvje{tajeo zlo~inima raznih "zlih poru~nika".Ali, kod nas se radi o javnoj, medi-jski rasvijetljenoj demonstracijimu~enja, aminovanog direktno sapolicijskog trona u kojem stoluje

jedan biv{i specijalac, koji i danasvjerovatno mo`e iz ben~a izbacitizavidnu kila`u.

I dok se taj {ef policije demo-kratski razgibava po sku{tinskih odb-ora, desilo se jedno ~udo, gotovo

nemogu}i obrt. Pojavio se heroj, poimenu GGoorraann SSttaannkkoovvii}} da javnoka`e ono {to svi znamo: policija nasfarba, naravno da nije bilo nikakvihunutra{njih kontrola, a na sastanku"kod glavnog {efa" dogovoreno je dase Pejanovi}ev sudski procesodugovla~i do besmisla, kako tona{oj dr`avi basta.

^udno da se svjedok poputStankovi}a pojavio. Posebno to ~udinas koji smo zaboravili policajcaMMuurraattbbaa{{ii}}aa. Sje}ate se, ~ovjek je

ostao bez posla jer je svjedo~io kakopolicija agituje pred izbore. I,nikome ni{ta. Ovog puta ne bismjela da se ponovi poslovi~na ane-mija javnosti kada joj pred o~i iza|eneko sa petljom.

Ali, kada vidimo {to je u CrnojGori javnost, ko sve govori u njenoime i poziva na zdravu pamet, ondanije ~udo {to se `rtve i heroji topepred jarkim bojama portretiranihnasilnika. U takvoj stvarnosti jo{ljep{e zvu~e rije~i policajca Stanko-vi}a. Njegove dvije izjave zaslu`ujuda budu upisane na ulazu u polici-jsku akademiju u Danilovgradu. Po-dsjetimo se, neka ostane i na ovommjestu upisano, da je vrh crno-gorske policije, previdio hrabrostpojedinca. Vjerovali ili ne.

Izjava prva: "Nakon {to je ujavnost izbila informacija o prebijan-ju Pejanovi}a, 4. novembra pro{legodine u podgori~kom Centru bezb-jednosti, nadle`ni u sektoru obe-zbje|enja pritvorenika su okupiliosam policajaca i dali im uputstvakako da popune formulare. Svimpolicajcima je re~eno - ispi{ite kakoje on do{ao sa povredama i da nikonije ulazio u pritvor".

Izjava druga: "Zvao me je li~nomoj komandir da se na|emo ukafani negdje u Podgorici, a sve uvezi sa ovim doga|ajem. Ja sam~ovjek bolestan i rekao sam mu da

ja ne idem ni u kakvu kafanu, apogotovo ne tim povodom... Do{aoje kod mene ku}i, sjedio je tri sata,uz neku pri~u da sazna kakvu }udati ja izjavu. ^ast svakome, ali svoju~ast ne dam nikome... Nije mogaosaznati ni{ta. Po mojoj procjeni,po{ao je razo~aran, neobavljenaposla".

Amin.

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

^̂oovvjjeekk nneemmoo}}aann ii vveezzaann pprreedd uunniiffoorrmmiissnnoomm ssiilloomm,, mmoorraaoo bbii bbiittiijjeeddnnaa oodd kklljjuu~~nniihh iikkoonnaa mmooddeerrnnoogg ddoobbaa.. OOppoommeennaa,, ppuuttookkaazz iippooddssjjeettnniikk nnaa ppuuttuu kkaa EEvvrrooppii oo kkoojjoojj nnaa oovvoomm ssaajjttuu ppii{{ee

IIzzjjaavvee ppoolliiccaajjccaa SSttaannkkoovvii}}aa zzaasslluu`̀uujjuu ddaa bbuudduu uuppiissaannee nnaa uullaazzuu uuppoolliicciijjsskkuu aakkaaddeemmiijjuu uu DDaanniilloovvggrraadduu

Sk u p { t i n aCrne Gore

je krajem de-cembra usvojiladva zakonskateksta iz oblasti

bezbjednosti i odbrane - Zakon oodbrani i Zakon o izmjenama idopunama Zakona o vojsci.

Ovi zakoni su usvojeni nakonskoro godinu dana ~ekanja, inten-zivne politi~ke debate vladaju}ih iopozicionih partija, i po{to je Vladapovukla prijedloge iz decembra2008. i tokom ove godine podnijelanove verzije zakona, koje je tokomskup{tinske debate izmijenila nainsistiranje opozicionih partija iposlanika vladaju}e Socijaldemo-kratske partije.

Klju~ne dileme i sporenja su seodnosili na definisanje obavje{ta-jnih, kontraobavje{tajnih i bezbjed-nosnih poslova, njihovu organizacijui nadzor nad njihovim sprovo|e-njem.

Od 2007. pri Ministarstvu od-brane funkcioni{e Odjeljenje zabezbjednosne poslove, komunikaciju

i kriptoza{titu u kojem se sistemati-zovano 19 radnih mjesta. Fun-kcionisanje ovog odjeljenja, za kojeje predsjednik Pokreta za promjeneNeboj{a Medojevi} tvrdio da je"fantomsko" i da bez zakonskihovla{}enja vr{i poslove prikupljanja

podataka, bilo je predmet inicijativeza kontrolnim saslu{anjem ministraodbrane Bora Vu~ini}a, ali je vlada-ju}a ve}ina u Odboru za odbranu ibezbjednost odbila taj prijedlog, dokje ministar odbrane na sjedniciskup{tinskog odbora predstavljaju}igodi{nji izvje{taj o radu negiraooptu`be o nezakonitom radu ovogodjeljenja Ministarstva.

Prijedlog Zakona o izmjenama idopunama Zakona o odbrani izdecembra 2008. je propisivao daobavje{tajni i kontraobavje{tajniposlovi u oblasti odbrane obuhvata-ju prikupljanje, dokumentovanje ianaliziranje informacija i podataka

koji su od zna~aja za odbrambeneinterese Crne Gore, kao i njihovoevidentiranje i ~uvanje, a naro~itopra}enje i procjenjivanje vojnobezbjednosne situacije u drugimdr`avama, kao i vojnih mogu}nostitih dr`ava, prikupljanje i procjenji-vanje podataka o situaciji na teri-toriji na kojoj Vojska izvr{avazadatke u sastavu me|unarodnihsnaga, kao i otkrivanje, istra`ivanje idokumentovanje djelatnosti stranihobavje{tajnih slu`bi i drugih stranih

organizacija i lica usmjerenih protivbezbjednosti Ministarstva ili Vojske.

Po slovu tog prijedloga Zakonabilo je definisano da bezbjednosniposlovi u oblasti odbrane obuhvata-ju: prikupljanje, evidentiranje, do-kumentovanje i analiziranje podata-

ka o teroristi~kom i drugom sub-verzivnom djelovanju pojedinaca iligrupa koje je usmjereno protivodbrambenih interesa Crne Gore;prikupljanje, evidentiranje, doku-mentovanje i analiziranje podatakao krivi~nim djelima protiv ustavnogure|enja i bezbjednosti Crne Gore,protiv ~ovje~nosti i drugih dobaraza{ti}enih me|unarodnim pravom,kao i najte`ih krivi~nih djela sa ele-mentima organizovanog kriminala,kada se kao u~inioci pojavljujuzapo{ljeni u Ministarstvu, lica naslu`bi u Vojsci ili kada je neko odtih krivi~nih djela usmjereno protivMinistarstva ili Vojske; kontraobav-

je{tajnu za{titu Ministarstva, Vojske,ministra i rukovode}ih lica uMinistarstvu i Vojsci; bezbjednosnuprovjeru lica za prijem na rad,{kolovanje i raspore|ivanje naodre|ene poslove, odnosno du-`nosti u Ministarstvu i Vojsci; istru~no usmjeravanje rada Vojnepolicije. Tim prijedlogom Zakonabilo je predvi|eno da u izvr{avanjuovih poslova Ministarstvo sara|ujesa organom uprave nadle`nim zaposlove policije i Agencijom zanacionalnu bezbjednost. Istim tek-stom zakona bilo je predvi|eno dalica koja vr{e obavje{tajne, kon-traobavje{tajne i bezbjednosneposlove, a koja odredi ministar,tajno prikupljaju podatke sredstvimai metodama, na na~in i pod uslovi-ma koji su propisani za Agenciju zanacionalnu bezbjednost. Pri odre-|ivanju i izvr{avanju ovih ovla-{}enja, ministar je trebao da ima

14Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . I n s t i t u c i j e u f oku su

N O V I Z A K O N I O V O J S C I I O D B R A N I - V O J N A O B A V J E [ T A J N A D J E L A T N O S T UA G E N C I J I Z A N A C I O N A L N U B E Z B J E D N O S T

Pi{e: Stevo Muk

////////Ofnb!{blpob!p!obe{psv!ubkoji!tmvacj

SSkkuupp{{ttiinnaa CCrrnnee GGoorree jjee kkrraajjeemm ddeecceemmbbrraa uussvvoojjiillaa ddvvaa zzaakkoonnsskkaatteekkssttaa iizz oobbllaassttii bbeezzbbjjeeddnnoossttii ii ooddbbrraannee - ZZaakkoonn oo ooddbbrraannii ii ZZaakkoonnoo iizzmmjjeennaammaa ii ddooppuunnaammaa ZZaakkoonnaa oo vvoojjssccii

KKlljjuu~~nnee ddiilleemmee ii ssppoorreennjjaa ssuu ssee ooddnnoossiillii nnaa ddeeffiinniissaannjjee oobbaa-vvjjee{{ttaajjnniihh,, kkoonnttrraaoobbaavvjjee{{ttaajjnniihh ii bbeezzbbjjeeddnnoossnniihh ppoosslloovvaa,, nnjjiihhoovvuuoorrggaanniizzaacciijjuu ii nnaaddzzoorr nnaadd nnjjiihhoovviimm sspprroovvoo||eennjjeemm

15Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . I n s t i t u c i j e u f oku su

nadle`nosti koje su propisane zadirektora Agencije za nacionalnubezbjednost.

Prema usvojenom Zakonu oodbrani, obavje{tajnim i kon-traobavje{tajnim poslovima u oblastiodbrane bavi}e se Agencija zanacionalnu bezbjednost, dok }ebezbjednosni poslovi ostati unadle`nosti Ministarstva odbrane.

Zakon, naime predvi|a da seobavje{tajni i kontraobavje{tajniposlovi u oblasti odbrane organizu-ju u okviru Agencije za nacionalnubezbjednost i vr{e na na~inpropisan Zakonom o Agenciji zanacionalnu bezbjednost i podza-konskim aktima za njegovo spro-vo|enje. Analiti~ki obra|enepodatke koji se odnose na odbranudirektor Agencije }e, u viduizvje{taja i situacionih procjena,dostavljati ministru dok }e izvje{tajei procjene direktor Agencijedostavljati i na~elniku General{tabaVojske Crne Gore ukoliko sadr`epodatke koji se odnose na Vojsku.

Me|utim, Zakonom nijesu pre-cizno definisani obavje{tajni i kon-traobavje{tajni poslovi ve} je ostavl-jeno da se njihov na~in vr{enja, kaoi vrste evidencija i na~in njihovoguspostavljanja i vo|enja bli`e uredepropisom Ministarstva, uz saglasnostVlade. Opozicioni poslanici su imaliprimjedbe na ovako op{te ure|enjeovih poslova.

Kada je rije~ o bezbjednosnimposlovima u oblasti odbrane usvo-jeni zakon o odbrani je definisao dase ovi odnose na prikupljanjepodataka o krivi~nim djelima saelementima organizovanog krimi-nala usmjerenim protiv Ministarstva

i Vojske ili kada se kao u~inioci ovihdjela pojavljuju zapo{ljeni uMinistarstvu i lica na slu`bi u Vojsci;bezbjednosnu za{titu Ministarstva,Vojske, Direkcije za za{titu tajnihpodataka i objekata i prostora kojekoriste Ministarstvo i Vojska, bezb-

jednosnu za{titu ministra, na~elnikaGeneral{taba i rukovode}ih lica uMinistarstvu, vr{enje bezbjednosnihprovjera za prijem na rad, {kolo-vanje i raspore|ivanje na odre|eneposlove odnosno du`nosti uMinistarstvu i Vojsci i stru~no usm-jeravanje rada Vojne policije.

Predstavnici Vlade su tokom

skup{tinske debate o prijedlozimazakona odbili amandman SDP-akojim je tra`eno da ministarodbrane, uz godi{nji izvje{taj ostanju u Vojsci izvje{tava i o dijelubezbjednosnih poslova, koji }e seobavljati u Odjeljenju za vojno

bezbjednosne poslove.Prihva}en je amandman SDP-a

kojim je potvr|eno da }e Skup{tina,preko nadle`nog radnog tijela,nadzirati vojsku. Time je razrije{enaprethodna dilema koju je Vlada ini-cirala predla`u}i da Skup{tina CrneGore, preko Savjeta za odbranu ibezbjednost, vr{i demokratsku kon-trolu Vojske, a ministar odbrane,pored godi{njeg izvje{taja o ukup-nom stanju u Vojsci, podnosi iposebne izvje{taje na zahtjevSavjeta za odbranu i bezbjednost.

Rasprava o ovim zakonskimtekstovima je aktuelizovala nizpitanja iz oblasti demokratske icivilne kontrole nad institucijama izsektora odbrane i bezbjednosti.

Vlada i parlamentarna ve}inasmatraju da je sektor bezbjednosti iodbrane uveliko reformisan i mod-ernizovan, depolitizovan i podkvalitetnom kontrolom Skup{tine idrugih institucija. Opozicija smatra

da se institucije sektora odbrane ibezbjednosti, posebno Agencije zanacionalnu bezbijednost, zloupotre-bljavaju za ostvarenje politi~kihinteresa vladaju}e koalicije, kao i dase nadzorna funkcija Skup{tineopstruira od strane poslanika parla-mentarne ve}ine.

Ipak, ~injenica je da Crna Gorajo{ uvijek nije zaokru`ila zakonskiokvir parlamentarnog nadzora nadsektorom odbrane i bezbjednosti.Osnovni zakon koji bi definisaoparlamentarni nadzor u ovoj oblastijo{ uvijek ~eka na usvajanje, nakon{to ga je Skup{tina Crne Gore vrati-la u formu nacrta decembra 2008.Usvajanje kvalitetnog zakonskogteksta postavlja se kao prioritetzakonodavne aktivnosti u narednomperiodu.

AAuuttoorr jjee pprreeddssjjeeddnniikk UUpprraavvnnooggooddbboorraa IInnssttiittuuttaa AAlltteerrnnaattiivvaa

VVllaaddaa ii ppaarrllaammeennttaarrnnaa vvee}}iinnaa ssmmaattrraajjuu ddaa jjee sseekkttoorr bbeezzbbjjeeddnnoossttii iiooddbbrraannee uuvveelliikkoo rreeffoorrmmiissaann ii mmooddeerrnniizzoovvaann,, ddeeppoolliittiizzoovvaann ii ppooddkkvvaalliitteettnnoomm kkoonnttrroolloomm SSkkuupp{{ttiinnee ii ddrruuggiihh iinnssttiittuucciijjaa.. OOppoozziicciijjaa ssmmaa-ttrraa ddaa ssee iinnssttiittuucciijjee sseekkttoorraa ooddbbrraannee ii bbeezzbbjjeeddnnoossttii,, ppoosseebbnnoo AAggee-nncciijjee zzaa nnaacciioonnaallnnuu bbeezzbbiijjeeddnnoosstt,, zzlloouuppoottrreebblljjaavvaajjuu zzaa oossttvvaarreennjjeeppoolliittii~~kkiihh iinntteerreessaa vvllaaddaajjuu}}ee kkooaalliicciijjee,, kkaaoo ii ddaa ssee nnaaddzzoorrnnaa ffuunnkkcciijjaaSSkkuupp{{ttiinnee ooppssttrruuiirraa oodd ssttrraannee ppoossllaanniikkaa ppaarrllaammeennttaarrnnee vvee}}iinnee

IIppaakk,, ~~iinnjjeenniiccaa jjee ddaa CCrrnnaa GGoorraa jjoo{{ uuvviijjeekk nniijjee zzaaookkrruu`̀iillaa zzaakkoonnsskkiiookkvviirr ppaarrllaammeennttaarrnnoogg nnaaddzzoorraa nnaadd sseekkttoorroomm ooddbbrraannee ii bbeezzbbjjeeddnnoossttii

16Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . I z mog ug l a

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N K A E V R O P S K E U N I J E

Ro|ena sam uT i t o g r a d u ,

glavnom gradumale Crne Goreu velikoj SFRJ. Uprvi razred osno-vne {kole krenula

sam ranih 90-tih, a ime mog rodnoggrada odjednom se promijenilo uPodgorica. Ime dr`ave, tako|e, se odjed-nom preokrenulo, pa sam postalagra|anka SRJ.

To doba ostalo mi je urezano usje}anju kao vrijeme kad smo se, midjeca, igrali novcem, a za |edovu pen-ziju mogli kupiti `vaku.

Sa 13 godina sam tvrdila da se nebojim bombi koje "{alje" NATO uprkosjezivog zvuka sirene koji nas je svakod-nevno ometao u pra}enju nastave.Nedovoljno svjesna rasula u kojem senalazila moja zemlja glumila samhrabrost, gledaju}i sa balkona kakoavioni bombarduju aerodrom uGolubovcima.

Fakultet politi~kih nauka u Podgoricizavr{ila sam pro{le godina kao gra|anka"najmla|e nezavisne dr`ave". U istojdr`avi sada `ivim, radim i gajim nadu da}u ostatak svog `ivota provesti u EU iboljoj Crnoj Gori.

Ni jedan dan ne mo`e pro}i, a damedijima ne na|u informacije o EU i,naravno, na{oj zemlji koja "napreduje ipo{tuje" evropske standarde. Pominju senekakvi pomaci na bolje u razli~itimoblastima.

A da li se bilo ko u Vladi pita da ligra|ani osje}aju da im se `ivot promije-nio uslijed vi{e pominjanih nego stvarnihpromjena? Sumnjam... Bar ih ja ne osje-}am.

Kr{enje i nepoznavanje ljudskihprava, diskriminacija u svim oblicima,korupcija, kriminal...na{a su svakodnevni-

ca... ~ini mi se da je gra|anima dosadilapri~a u prazno, koja je i onako suvi{na...Draga gospodo iz Vlade ho}emo djela!

Ne}u da nam zakoni stoje samo napapiru. Ne}u ni da u "evropskoj CrnojGori" gledam kako 20 policajaca tu~e 3maloljetnika, niti kako mladi}i iz ne~ijegobezbje|enja {utiraju Romkinju sa djete-tom u naru~ju... Ne `elim da u bolnicui na pregled kod ljekara idem sa kover-tom i fla{om pi}a... Ne}u da moja djecani`u uspjehe uz pomo} novca... Ne}u dami partija bude kapija za bolje sjutra...

I, tako kora~a Crna Gora ka EU, ani{ta se ne mijenja osim statistike.

Pravosu|e nam je u haosu,ekonomija, zdravstvo tako|e…Opozicijagotovo i da ne postoji, pa nema nistvarnog pritiska na Vladu da radi svoj

posao. ~eka nas jo{ puno posla, a akci-je nigdje. Gra|ani su jo{ jedna preprekakoja ko~i ispunjenje standarda kojename}e Evropa... Eh, ko }e promijeniti(ne)kulturu i primitivizam gra|ana CrneGore - za to su potrebne i decenije,smjene generacija i stalna edukacija.

Dugo o~ekivana i skoro do~ekanavizna liberalizaciju "usre}ila" je Crno-gorce. O prednostima ukidanja viza dan-ima se govorilo u medijima, ali ve}inaanketiranih gra|ana, za razliku odpresre}ne Vlade, ostala je ravnodu{na.

Za{to? Na pitanja iz brojnih anke-ta koje su mediji sprovodili tih dana, akoja su se ticala vizne liberalizacije,naj~e{}i odgovori gra|ana bili su "putujeonaj ko ima para", "ja ne uspijevam niprehraniti porodicu, a ne da putujem"...Mo`da su ~elni ljudi Vlade o~ekivalidruga~iji odgovor?

Sa prosje~nom zaradom, bezporeza i doprinosa, u iznosu od svega456 eura (prema posljednjim podacimaMONSTAT-a za novembar 2009.)mo`ete pro{etati do susjedne Bosne,Srbije, Hrvatske, a mo`da vam se posre}i

da odete i do Slovenije. Naravno,vi{esatno, ~ak i vi{ednevno, ~ekanje uredu za li~na dokumenta i putne isprave"olak{a}e" vam sve planove. Ako nekadpo`elimo posjetiti Rim, Pariz, Barselonu,Madrid, Be~, … mora}emo vi{e mjeseci{tedjeti novac i "odvajati od usta".

Ukoliko vam samo jedna dlaka naglavi pomisli da sebi od "prosje~ne plate"mo`ete priu{titi let avionom do neke odevropskih atraktivnih destinacija - odus-tanite odmah. Na{a jedina i, naravno,monopolska avio kompanija nudigra|anima Crne Gore najskuplje karte uEvropi, a u ponudi se ~esto mo`e na}i ivi{ednevni aran`man boravka na evrop-skim aerodromima dok Crnogorci ~ekajunaredni let za domovinu.

EU nudi puno mogu}nosti, naro~ito

mladim ljudima, i ja zaista `elim bitigra|anka Evrope - u Crnoj Gori koja jebar pribli`no ispunila sve standarde koje~lanstvo zahtijeva. Kao i ostali iz mojegeneracije, `elim putovati, raditi,usavr{avati se i `ivjeti u domovini u kojojse po{tuje sloboda izra`avanja i u kojojne strahujemo da zbog u`ivanja ovogprava mo`emo biti sankcionisani.

Gra|anka EU htjela bih biti i zbogpo{tovanja ljudskih prava i osnovnih slo-boda koje su garantovane brojnim kon-vencijama i deklaracijama, a sa kojimagra|ani Crne Gore, ~ini mi se, nijesu niupoznati.

Tu je i demokratija, vladavina prava,tolerancija i dijalog, ekonomska sig-urnost, pravo na rad, socijalnu za{titu,socijalna pravda, zakoni koji se po{tuju istandardi kojima se te`i…

Uprkos mom pesimizmu u prvomdijelu teksta, glasam za Evropu - za na{ubolju budu}nost!

Autorka je polaznica IX generacija[kole evropskih integracija i novinarkadnevnika "Vijesti"

Pi{e: Milica Novakovi}

////////Wjsuvfmob!fwspqtlb!tuwbsoptu

NNee `̀eelliimm ddaa uu bboollnniiccuu ii nnaa pprreegglleedd kkoodd lljjeekkaarraa iiddeemm ssaa kkoovveerrttoommii ffllaa{{oomm ppii}}aa...... NNee}}uu ddaa mmoojjaa ddjjeeccaa nnii`̀uu uussppjjeehhee uuzz ppoommoo}}nnoovvccaa...... NNee}}uu ddaa mmii ppaarrttiijjaa bbuuddee kkaappiijjaa zzaa bboolljjee ssjjuuttrraa......

17Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Evropski sud za ljudska prava nedavno jepriznao pravo novinarima da {tite svoje

neimenovane izvore, prenosi agencijaFrance presse.

^etiri britanska lista - Financial Times,Independent, Guardian i Times, te novinskaagencija Reuters obratili su se sudu uStrazburu nakon {to su im britanski sudovinalo`ili da predaju povjerljive dokumentebelgijskom proizvo|a~u piva Interbrew. Tidokumenti bi Interbrew-u omogu}ili da

identifikuje izvor informacije koja je procuri-la u medije o planiranom preuzimanju kom-panije South African Breweries (SAB).

Sudije Evropskog suda za ljudska pravajednoglasno su presudili da je zahtjev zapredajom dokumenata kr{enje prava medi-ja na slobodu izra`avanja, po ~lanu 10.Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Novinar Financial Times-a dobio je kra-jem 2001. kopiju dokumenta od neimeno-vanog izvora o Interbrewovim planovima dapoku{a preuzeti SAB, te o tome objavio~lanak na Internetu koji su objavili i Times,Guardian, Independent i Reuters. To je iza-zvalo naglo pove}anje trgovine SAB-ovimdionicama, sa 2 na 44 miliona u dva dana.

Sudovi u Londonu prethodno su pre-sudili u korist Interbrewa, ocijeniv{i da jeza{tita izvora manje va`na od prava kom-panije na pravdu.

RRooddii ttee ll jj sskk iiss llaa ttkk ii ddoommee

Uroditeljskom domu u evropskimdr`avama najdu`e ostaju mu{karci u

Bugarskoj, Sloveniji i Slova~koj (31, 5godina), rezultata je istra`ivanja o `ivot-nom stilu mladih koje je objavilaEvropska komisija.

Prosje~na dob u kojoj mladi na-pu{taju roditeljski dom razlikuje se uvelikoizme|u ~lanica, iako u svima mu{karciostaju du`e s roditeljima nego `ene.

Po podacima za 2007. mu{karci na-jranije napu{taju dom roditelja u Finskoj sa23,1 godinom, te u Francuskoj i Holandiji.

KKiinnaa ggrraaddiippuutt uu EEUU

Kina }e prvi put graditi put napodru~ju Evropske unije nakon {to je

Vlada Poljske dodijelila posao gradnjedvije dionice autoputa A2 izme|uVar{ave i Berlina kompaniji ChinaOverseas Engineering Group Company(COVEC).

Planirano je da ta kompanija do2012, kada }e Poljska zajedno sUkrajinom biti doma}in evropskogprvenstva u fudbalu, izgradi 49 kilo-metara puta vrijednog 27,5 miliona eura,pri ~emu }e se skoro tre}ina finasirati izsredstava EU.

NNee vvoollee aazz ii llaannttee

Zemlje EU odbacile su ve}inu zahtje-va za azil tokom pro{le godine,

saop{tio je evropski statisti~ki biro. Od preko 280.000 zahtjeva prih-

va}eno je samo 76.000. Francuska kojaje dare`ljivija u odnosu na Njema~ku,Veliku Britaniju i Italiju, pozitivno jeodgovorila na 11.470 od ukupno 56.000dobijenih zahtjeva.

Za{titu u EU su dobili gra|ani izIraka (16.640), Somalije (9.520), Rusije(7.740) i Avganistana (5.000), ~etirizemlje iz kojih dolazi najve}i broj azi-lanata.

Gra|ani Evropske unije smatraju da supoliti~ari u njihovim zemljama korumpi-

rani i taj stav sve je izra`eniji, pokazala jeanketa Eurobarometra.

Vi{e od 80% gra|ana EU ocijenilo je daje korupcija zahvatila institucije na svimnivoima: 83% ka`e da je to slu~aj sanacionalnim institucijama, 81% da su korum-pirane regionalne institucije, a 81% lokalne.

To je zna~ajan porast u odnosu naistra`ivanje Eurobarometra iz 2007, kada je70% ispitanika ocijenilo da su institucije nji-hovih zemalja korumpirane. U nekim zemlja-

ma korupcija je ve} godinama realnost. Takoje u Italiji ~ak 89% ispitanika reklo da onapodriva institucije, {to je 2% vi{e nego 2007.

Najja~i utisak da se radi o pojavi koja jeveoma zna~ajna zabilje`en je me|ugra|anima Finske, gdje je to reklo 32% vi{e`itelja nego u ranijem istra`ivanju i na Malti,gdje je pove}anje 23%.

Najo{triji prema korupciji su gra|aninovih ~lanica EU i vi{e od 90% njih ubije|enoje da su institucije u njihovim zemljamakorumpirane. U Sloveniji, Litvaniji i ^e{koj tomisli ~ak 96%, a u Gr~koj cijelih 98%.

Bopojnoptu!j{wpsb!kf!{blpo

Qpmjuj•bsj!tv!lpsvnqjsboj

Of!|ufef!esabwof!qbsfNjema~ki savezni parlament, Bundestag,

`eli da sprije~i da ubudu}e poslaniciod novca poreskih obveznika kupuju zlatnapenkala i sli~ne luksuzne predmete.

Prema podacima uprave Bundestaga,samo za prvih deset mjeseci ove godine115 poslanika je kupilo 396 zlatnih naliv-

pera marke Montblanc za 68.800 eura.Na inicijativu predsednika Bundestaga

Norberta Lammerta, sada je donijeta odlu-ka da se osnuje posebna komisija koja trebada izradi prijedloge o tome kako ubudu}emo`e da se sprije~i da poslanici za privat-nu upotrebu kupuju zlatna penkala, ele-gantne ta{ne ili skupe usisiva~e.

Poslanik u Bundestagu ima osnovnuplatu od 7.668 eura, a prima i pau{alnidodatak za pokrivanje razli~itih tro{kova od3.868 eura mjese~no, na {ta se ne pla}aporez. Pored toga, poslanici imaju pravo dagodi{nje potro{e i 12.000 eura za nabavkukancelarijskog materijala i potrebnog pribo-ra, u koji spada papir, {tampa~i, naliv-pera,koferi, usisiva~i, ma{ine za kafu, pa ~ak ikeks i bombone.

18Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . I z a z ov i u EU

Od pristupanja EU je pro{lo oko petgodina, {to nije dovoljno za sveobuh-

vatnu analizu svih posljedica ~lanstva. Zatose zadr`imo na konkretnim, mjerljivim uti-cajima, uz osvrt na neke oblasti koje trebapa`ljivo posmatrati i analizirati ubudu}nosti.

Prije svega, da podsjetimo kakve su serasprave vodile na Malti prije pristupanjaUniji. Javno mnjijenje je bilo, uglavnom,podijeljeno izme|u onih koji su zagovarali"pozitivne" i "negativne" efekte ~lanstva -"negativci" su tvrdili da }e ~lanstvo oslabitidr`avni suverenitet, osje}aj nacionalnogidentiteta i proizvesti mno{tvo problemazbog "neosjetljivosti" EU prema malimdr`avama, odnosno primjeni istovjetnihpravila na sve ~lanice, bez obzira na nji-hove specifi~ne potrebe i sposobnosti da tapravila sprovedu. Sa ekonomske strane, isti-cano je da }e cijene porasti, da }e prilivradne snage iz drugih dr`ava ~lanica ostavi-ti bez posla malte{ke dr`avljane i da }ecijene nekretnina sko~iti. Postojali su i stra-hovi da }e ukidanje protekcionisti~kih cari-na uni{titi doma}u industriju i izazvati rastnezapo{ljenosti, dok }e evropska pravila odr`avnim subvencijama dovesti do bankro-ta malte{ka brodogradili{ta.

Zagovara~i ~lanstva su predstavljali EUkao polje nepreglednih mogu}nosti iz kojih}e Malta mo}i da izvu~e ogromne koristi,pod uslovom da pripremi sve neophodne

mehanizme na nacionalnom nivou. Uz~lanstvo je malte{kim dr`avljanimaobe}avan vi{i `ivotni standard, poja~ananacionalna bezbjednost i ~vr{}e veze zazapadnim politi~kim silama. "Pozitivci" suisticali da }e ukidanje protekcionisti~kihmjera u~initi privredu efikasnijom i privu}istrane investitore, da }e pristup evropskimfondovima doprinijeti br`em nestankuekonomskog jaza izme|u Malte i razvijenihzemalja zapadne Evrope, da }e malte{kistudenti imati vi{e mogu}nosti da se {kolu-ju u inostranstvu, itd.

[to se od svih tih pozitivnih i nega-tivnih previ|anja ostvarilo?

Ekonomski razvojOd pristupanja EU malte{ka privreda

stoji uglavnom dobro. No, te{ko je re}i ukojoj mjeri je to posljedica pristupanja Uniji- prije svega zato {to je Malta ve} imalauskla|en dobar dio ekonomske regulative sapravilima EU, kao rezultat procesa koji trajejo{ od 1970. kada je Malta potpisala Spo-razum o pridru`ivanju EU. Malta je i premarezultatima istra`ivanja Svjetske banke jednaod 13 zemalja na svijetu koje od kraja IIsvjetskog rata bilje`e stalan ekonomskinapredak, tako da je i nakon ~lanstva u EUsamo nastavila istom putanjom.

Rast malte{ke ekonomije je usporen ugodinama neposredno prije pristupanja EU,da bi nakon pristupanja ponovo dostigaoprosje~nu stopu rasta od 3.5%, uprkostome {to je u me|uvremenu do{lo donaglog skoka cijena energenata, {to jeveoma bitno za Maltu koja uvozi 100%energije. Uz to, oko 57% vode za pi}e naMalti se dobija desalinizacijom morskevode, za {ta je isto neophodno obezbijedi-ti energiju iz uvoza.

Razlog relativnog usporavanja eko-nomije prije pristupanja treba tra`iti i ureformama koje je Malta morala dasprovede pod pritiskom harmonizacije saacquis communautaire-om, u smislu liber-alizacije tri{ta i ukidanja povlasticaodre|enim sektorima. Me|utim, nakondvije-tri godine prilago|avanja, do{lo je do

znatne privredne ekspanzije pod uticajemstranih investicija i pove}ane konkurentnos-ti izvoznih industrija, posebno u oblastimaproizvodnje ljekova, Interneta, igara nasre}u, finansijskih i poslovnih usluga. Dobrailustracija je i sektor avio saobra}aja:dolazak jeftinih kompanija na malte{keaerodrome je bila jedna od prvih opipljivihposljedica ~lanstva u EU. Godinama je prijetoga rastao pritisak javnosti da se ukinemonopol koji je dr`ala nacionalna kom-panija AirMalta, i vlada je kona~no popusti-la, ne{to pod pritiskom EU, ne{to da bi

o`ivjela turizam koji je tada zapao u krizu.Iako je to zna~ilo ve}i finansijski pritisak nanacionalnu kompaniju, gra|ani Malte suvi{estruko profitirali: ne samo da sada isami mogu lak{e i jeftinije da putuju, ve} jei turisti~ka posjeta znatno ve}a. Neza-po{ljenost je 2008. opala na manje od 4%.

U vrijeme globalne ekonomske inte-gracije, male dr`ave te{ko mogu da opstanui razvijaju se u zatvorenim, za{ti}enimekonomskim enklavama. Dijelom je to ivelika {ansu za njih: iako male i politi~kineuticajne, neke dr`ave su uspjele daizgrade znatan ugled i uticaj na ekonom-skom planu. Luksemburg, Kipar, Singapur iMalta, na primjer, su dobro iskoristile tu{ansu i bilje`e ekonomski prosperitet urazvoju izvoza, otvaranju tr`i{ta roba i uslu-ga prema svim potencijalnim partnerima.No, to umije da bude i opasno, kao {tosmo imali priliku da vidimo na primjeruIslanda, jer takve dr`ave jednostavno nijesuu stanju da se za{tite od uticaja spolja{njihekonomskih faktora. Iako ih ne moguizbje}i, mogu na neki na~in oja~ati sop-stvenu privredu kako bi izbjegle najgorepotrese. Malte{ka privreda je vrlo otvorena,a izlo`enost spolja{njim faktorima je samopoja~ana energetskom zavisno{}u. Ipak, kao~lanica EU, Malta ima tu prednost da je dioveoma mo}nog trgovinskog bloka, kojimo`e da se izbori za bolje uslove trgovinei kakvu-takvu za{titu od nepo{tenekonkurencije. Kao dio Eurozone, Maltamo`e da se osloni na stabilan kurs, {to jeod ogromnog zna~aja ako znamo da Maltauglavnom trguje sa drugim ~lanicama EU.

P R E D N O S T I I M A N E ^ L A N S T V A U E U : M A L T A , P E T G O D I N A N A K O N P R O [ I R E N J A

V!FV!nbmjn!esabwbnb!kf!flpopntlj!tjhvsojkf

RRaasstt mmaallttee{{kkee eekkoonnoommiijjee bbiioo jjee uussppoorreenn uu ggooddiinnaammaa nneeppoossrreeddnnoopprriijjee pprriissttuuppaannjjaa EEUU,, ddaa bbii nnaakkoonn pprriissttuuppaannjjaa ppoonnoovvoo ddoossttiiggaaoopprroossjjee~~nnuu ssttooppuu rraassttaa oodd 33..55%%,, uupprrkkooss ttoommee {{ttoo jjee uu mmee||uuvvrree-mmeennuu ddoo{{lloo ddoo nnaagglloogg sskkookkaa cciijjeennaa eenneerrggeennaattaa,, {{ttoo jjee vveeoommaa bbiittnnoozzaa MMaallttuu kkoojjaa uuvvoozzii 110000%% eenneerrggiijjee

La Valeta

Pi{e: Prof. dr. Roderick Pace

19Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . I z a z ov i u EU

Euro je garancija da malte{ka privreda nika-da ne mo`e upasti u takav monetarni haoskoji se dogodio Islandu tokom nedavnekrize. Stoga, gubitak monetarne nezavisnos-ti na koji je Malta pristala pristupanjemEvropskoj monetarnoj uniji nadokna|en jedugoro~nom garancijom da }e malte{kaekonomija biti za{ti}ena od najve}ih potre-sa na svjetskom tr`i{tu.

Uprkos tome {to je Malti i prije ~lanst-va i{lo relativno dobro, mo`emo slobodnore}i da je ova zemlja profitirala od pristu-panja EU i u ekonomskom smislu.

Politi~ki razvoj^lanstvo u EU je zna~ajno unaprijedi-

lo oblasti javne uprave i praki~ne politike,posebno u ja~anju regulatornog okvira (uzdravstvu, za{titi `ivotne sredine, pravimapotro{a~a, konkurenciji, rodnoj ravno-pravnosti, itd.). Sa ~lanstvom je do{la imodernizacija zakonskih okvira u mnogimsektorima, od prikupljanja i objavljivanjastatisti~kih podataka do ukupnog upravljan-ja dr`avom. Neke od ovih promjena su iza-zvale i trenutna nezadovoljstva naglimpromjenama "starih na~ina", ali su ih gra|aninakon po~etnog gun|anja brzo prihvatili. Jo{uvijek se ~uju kritike na ra~un reformi, aliuglavnom sa margina politi~ke sfere.

Neki dru{tveni sektori su bili boljepripremljeni za promjene od drugih. Takosu organizacije civilnog dru{tva mnogo vi{esvjesne svojih novoste~enih prava u okviruEU i sve smjelije zagovaraju svoje ideje,~esto se povezuju}i sa sli~nim organizacija-ma u drugim dr`avama ~lanicama i {ire. Podnjihovim pritiscima mijenja se i svukupnapoliti~ka scena: politi~ari postaju svjesni danijesu vi{e jedini politi~ki akteri i da mora-ju dijeliti prostor sa novim igra~ima. NVO-i, koji imaju veoma konkretne i specijalizo-

vane programe, poput onih koji rade uoblasti za{tite `ivotne sredine, ~esto usmjer-avaju svoje aktivnosti na evropske institucije(npr. Komisiju i Parlament), ako zaklju~e damalte{ka vlada ne primjenjuje odre|enedirektive koje su bitne za ovaj sektor naodgovaraju}i na~in. Time se i nivo primjeneevropskih standarda popravlja, iako to nijegra|anima uvijek vidljivo. To je, donekle, iproizvod ~injenice da, iako su organizacijecivilnog dru{tva aktive u oblasti evropskih

integracija, pitanja vezana za EU rijetkoimaju odjeka u {iroj javnosti, osim ako se neradi o pitanjima od o~iglednog javnoginteresa, poput imigracije (npr. Ugovor oUstavu EU i Lisabonski ugovor ratifikovani umalte{kom parlamentu uz minimalnupa`nju javnosti).

Ono {to predstavlja izazov u smisluorganizacije javne uprave u okviru EU je~injenica da je od ulaska u EU na Maltinaglo porastao broj nezavisnih regulatornih inadzornih tijela (npr. za konkurenciju,telekomunikacije, zdravstvo, itd.) koje jo{uvijek treba da prona|u najbolji i najefikas-niji na~in rada. Neke od njih nemaju dovo-ljan broj zapo{ljenih i slabo funkcioni{u,

druge, poput Agencije za za{titu `ivotnesredine su prevelike i predstavljaju "dr`avuunutar dr`ave". Neophodno je i unaprijedi-ti parlamentarnu nadzornu funkciju nadovim tijelima, ali je upravo skup{tina naMalti jedna od onih institucija koja se jakosporo prilago|ava novim uslovima, i njenareforma je neophodna radi odr`anjademokratske kontrole nad mnogobrojnimtijelima i institucijama koje posjeduju neza-visnu mo} odlu~ivanja.

Javno mnjijenjePrije ulaska u EU, Malta je bila najeu-

roskepti~nija dr`ava kandidat, ali je podr{kajavnog mnjijenja ~lanstvu u EU postepenoporasla, i sada je daleko iznad evropskogprosjeka. Tome je doprinijelo i {to jeMalte{ka laburisti~ka stranka, jedna od dvijevelike partije na Malti, koja je do prije ulas-

ka u EU imala izrazito negativan stav prema~lanstvu promijenila pristup integracijama.

[to se ti~e percepcije najzna~ajnijihizazova sa kojima se Malta suo~ava nakon~lanstva, najve}i broj gra|ana isti~e ubrzanrast inflacije, prijetnju od poja~ane imigraci-je i zabrinutost za `ivotnu sredinu. Za raz-liku od ostalih stanovnika EU, Malte`aninijesu posebno zainteresovani za spoljnupolitiku i bezbjednost, a i imaju manjerazloga za brigu u pogledu nezapo{ljenosti i

ekonomske situacije uop{te. Evropske insti-tucije imaju prili~an ugled u o~imaMalte`ana i gra|ani imaju vi{e povjerenja unjih, nego u sopstvenu vladu.

Izazovi za budu}nostSvi ciljevi koje je Malta sebi postavila

za narednu deceniju su usko povezani saEU, bilo zbog toga {to proizilaze iz obaveza~lanstva ili zato {to ih nije mogu}e posti}ibez pomo}i Unije. S obzirom na ekstremnuzavisnost od energenata iz uvoza, za Maltuje sada prioritet prelazak na obnovljiveizvore energije i pove}anje energetskeefikasnosti. Ako ovaj problem bude uspje{norije{en, to }e u~initi malte{ka ostrva znatno

otpornijim na spolja{nje uticaje i doprinijetismanjenju emisija ugljendioksida.

Malta ima problema i sa odlaganjemotpada, s obzirom na jako malu povr{inuostrva i relativno visoku gustinu naseljenos-ti, pa je jedan od ciljeva, povezan saza{titom `ivotne sredine, unaprije|enjemsistema recikla`e, koji je dosta napredovaozahvaljuju}i ~lanstvu i finansijskoj i tehni~kojpomo}i EU. Kona~no, posljednji izvje{taj osprovo|enju Lisabonske strategije u dr`a-vama ~lanicama EU je pokazao da se Maltarangira dosta lo{e u pogledu konkurentnos-ti po osnovu kriterijuma obrazovanosti ifleksibilnosti radne snage, uvo|enja novih iefikasnijih "zelenih" tehnologija i uop{terazvoja i inovacija u oblasti novih tehnologi-ja i informacionog dru{tva. U izvje{taju iz2008, Malta je po osnovu svih indikatoraLisabonske strategije rangirana kao osam-naesta, ispred Gr~ke, Italije i ve}ine isto~no-evropskih zemalja, ali daleko iza razvijenihdr`ava zapadne Evrope.

Nijedna zemlja, velika ili mala, nemo`e biti sigurna da }e odr`ati stabilnuputanju ekonomskog razvoja i prosperiteta,ali su male dr`ave, iz gore navedenih razlo-ga, mnogo osjetljivije i izlo`enije spolja{njimpritiscima. Za male dr`ave poput Malte~lanstvo u EU je {ansa da se istaknu pred-nosti i oja~a otpornost na spolja{njeekonomske {okove. Nakon pet godina~lanstva u EU mo`emo re}i da je Maltadaleko odmakla u sprovo|enju neophodnihpromjena na tom polju, ali da je jo{ uvijekdaleko od ispunjenja svih ciljeva i o~ekivan-ja koje je sebi zacrtala prije ~lanstva.

Autor je direktor Istra`iva~kog centraUniverziteta Malta

OOdd uullaasskkaa uu EEUU nnaa MMaallttii jjee nnaagglloo ppoorraassttaaoo bbrroojj nneezzaavviissnniihh rreegguullaa-ttoorrnniihh ii nnaaddzzoorrnniihh ttiijjeellaa ((nnpprr.. zzaa kkoonnkkuurreenncciijjuu,, tteelleekkoommuunniikkaacciijjee,,zzddrraavvssttvvoo,, iittdd......)) kkoojjee jjoo{{ uuvviijjeekk ttrreebbaa ddaa pprroonnaa||uu nnaajjbboolljjii ii nnaajjee-ffiikkaassnniijjii nnaa~~iinn rraaddaa.. NNeeoopphhooddnnoo jjee ii uunnaapprriijjeeddiittii ppaarrllaammeennttaarrnnuunnaaddzzoorrnnuu ffuunnkkcciijjuu nnaadd oovviimm ttiijjeelliimmaa,, aallii jjee uupprraavvoo sskkuupp{{ttiinnaa nnaaMMaallttii jjeeddnnaa oodd oonniihh iinnssttiittuucciijjaa kkoojjaa ssee jjaakkoo ssppoorroo pprriillaaggoo||aavvaannoovviimm uusslloovviimmaa

DDoollaazzaakk jjeeffttiinniihh kkoommppaanniijjaa nnaa mmaallttee{{kkee aaeerrooddrroommee jjee bbiillaa jjeeddnnaa ooddpprrvviihh ooppiipplljjiivviihh ppoosslljjeeddiiccaa ~~llaannssttvvaa uu EEUU.. GGrraa||aannii MMaallttee ssuu oodd oovvooggppootteezzaa vvii{{eessttrruukkoo pprrooffiittiirraallii:: nnee ssaammoo ddaa ssaaddaa ii ssaammii mmoogguu llaakk{{ee iijjeeffttiinniijjee ddaa ppuuttuujjuu,, vvee}} jjee ii ttuurriissttii~~kkaa ppoossjjeettaa zznnaattnnoo vvee}}aa

20Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . I s t r a ` i v an j a

Optimizam i uvjerenje da je CrnaGora krenula "dobrim putem"

dijeli {est od deset gra|ana CrneGore, {to je u odnosu na zemljeregiona visoka stopa, pokazalo jeistra`ivanje Centra za monitoring(CEMI) koji je dodao da je ovaj stavgotovo nepodijeljeno prihva}en me|upristalicama vlasti, ali da sasvimsuprotan stav dijele pristalice opozi-cionih partija, odnosno gra|ani kojise izja{njavaju kao Srbi.

Istra`ivanje obavljeno od 27.novembra do 2. decembra 2009,uklju~ilo je 1,090 ispitanika, asprovedeno je uz podr{ku Instituta zaotvoreno dru{tvo - Think Tank Fondaiz Budimpe{te.

Nalazi pokazuju da gra|ani CrneGore, kao i u drugim zemljamaregiona, kao pet klju~nih problema sakojima se dru{tvo suo~ava, navode:`ivotni standard (23%), korupciju,mito (15%), nezapo{ljenost (14%),ekonomsku krizu (11%) i kriminal(9%).

CEMI, koji je sproveo istra`ivan-

je sa ciljem istra`ivanja stavovagra|ana o korupciji, navodi da, drugapozicija koju zauzima korupcija gov-ori u prilog ocjeni o stvorenoj svijestigra|ana o njenoj ukorijenjenosti irasprostranjenosti.

Prema istra`ivanju, ne{to vi{egra|ana (40%:29%) smatra da sekorupcija u posljednje tri godine pos-tupno smanjuje.

Me|utim, ve}i je dio gra|ana(59%) koji je mi{ljenja da je korupci-ja {iroko rasprostranjena od onih kojimisle da je ona prisutna u manjojmjeri (16%), {to ukazuje da su ipristalice vlasti podijeljene oko ocjeneo njenoj te`ini i ra{irenosti.

Istra`ivanje je pokazalo dauzroke ra{irene korupcije gra|anivide u ~etiri grupe razloga. Prvi,najprisutniji, ~ini op{te siroma{tvo iniske plate dr`avnih ~inovnika. Drugise grupi{u u okvir moralne krize ikorupciji sklone ljudske prirode, tre}ise ti~u dr`ave i politi~kog sisitema,sistemske politi~ke korupcije, odnos-no lo{eg zakonodavstva ili ~ak beza-konja i nefunkcionisanja pravnedr`ave. ^etvrtu grupu razloga pred-stavljaju neefikasnost sudova inedostatak jasne administrativne kon-trole.

CEMI navodi da su gra|ani CrneGore svjesni opsega i dubine korup-cije i da u nju, pored podmi}ivanja,

ubrajaju i kori{}enje privilegija i veza,trgovinu uticajem i dodjeljivanje uno-snih poslova sebi i svojim bli`njima.

Jedinu dilemu ispitanici imajuoko toga da i primanje manjih pok-lona radi vr{enja usluga vide kaoprekr{aj.

Aktuelno stanje karakteri{e, me-|utim, nalaz da ~ak sedam od desetispitanika smatra da se korupcija"isplati" odnosno da mito i kori{}enjeveza i razmjena usluga vode do `e-ljenog rezultata.

Pribli`no polovina gra|ana bidala mito ili koristila veze i razmije-nila usluge da bi do{la do boljeljekarske usluge ili zapo{ljenja.

Izme|u 1/3 i 1/5 njih bi bilaspremna da u|e u koruptivni odnos i

oko rje{enja stambenog pitanja, izb-jegavanja kazne za saobra}ajniprekr{aj, rje{enja imovinskog i sud-skog spora ili pla}anja carine nagranici.

Istovremeno, da to drugi ~ineoko istih usluga zna i na konkretnimprimjerima za 10-15% ve}i broj ispi-tanika nego {to to navodi na sop-stvenom primjeru. Najve}a razlikapojavljuje se oko dobijanja boljihocjena djece ili polaganja ispita. Dvai po puta je ve}i broj onih koji znajuda to drugi rade, od udjela onih kojipriznaju da su i sami spremni na to(38%:15%).

"Posljedi~no, ocjena uspje{nostiinstitucija u borbi protiv korupcije jeznatno ispod op{teg povjerenja u njihi vi{e nego dvostruko manja odna~elnog uvjerenja da je Crna Goraina~e na dobrom putu", zaklju~io jeCEMI.

V.@.

[ T O P O K A Z U J E I S T R A @ I V A N J E C E N T R A Z A M O N I T O R I N G ( C E M I ) O K O R U P C I J I UC R N O J G O R I

J!cjsb•j!wmbtuj!{obkv!p!sb|jsfoptuj!lpsvqdjkf

^̂aakk sseeddaamm oodd ddeesseett iissppiittaanniikkaa ssmmaattrraa ddaa ssee kkoorruuppcciijjaa ""iissppllaattii""ooddnnoossnnoo ddaa mmiittoo ii kkoorrii{{}}eennjjee vveezzaa ii rraazzmmjjeennaa uusslluuggaa vvooddee ddoo`̀eelljjeennoogg rreezzuullttaattaa

Kao sektori i institucije u kojima jekorupcija najprisutnija gra|ani

Crne Gore, sli~no nalazima u susjed-nim zemljama, vide: carinu, sudstvo,slijedi zdravstvo, policija, poreskauprava, partije, privatni biznis,lokalna samouprava, Uprava zanekretnine, kao i Vlada i Skup{tina.

Posljedi~no, najkorumpiranijimse smatraju carinici, ljekari,gradona~elnici, policajci, direktoridr`avnih agencija, pojedini ministri injihovi zamjenici i poslanici.

Oko dekana i profesora fakulte-ta mi{ljenja su podijeljena, dok senajmanje korumpiranim smatrajuvojnici.

NNAAJJKKOORRUUMMPPIIRRAANNIIJJAACCAARRIINNAA II SSUUDDSSTTVVOO

21Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . P r eno s imo

Crnogorski sto-~ari mora}e da

pola`u posebanprogram kako bimogli da gajedoma}e `ivotinje,vode evidenciju osvim koracima koje

sprovode u tom poslu, gaje `ivotinje u{talama koje moraju biti tehni~ki potpunoopremljene. Uz to, ne}e smjeti `ivotinjamada daju hormonalnu hranu kojom }e pod-sticati njihov rast, proizovodnju mesa, mli-jeka i jaja, `ivotinjske otpatke morajuskadi{titi u posebnim prostorijama koje suopremljene za tu svrhu....

Ovo su najzna~ajnija evropska pravilakoja su ugra|ena u novi zakon o sto~arstvu,~iji se nacrt nalazi na javnoj raspravi.

Evropsko zakonodavstvo u nacrtu zakonaugra|eno je kroz posebne dijelove: na~in iuslovi gajenja doma}ih `ivotinja, dono{enjei sprovo|enje odgajiva~ko-selekcijskogprograma, o~uvanje geneti~kih resursa usto~arstvu, promet priplodnih `ivotinja igeneti~kog materijala...

Nacrt zakona predvi|a da odgajiva~mora posjedovati osnovna znanja o gajen-ju i postupanju sa `ivotinjama, za{titi nji-hovog zdravlja, ishrani i kvalitetu proizov-da `ivotinjskog porijekla i postupanju sastajskim |ubrivom. Osposobljavanje zagajenje stoke sprovodi}e se na organizo-vanim obukama, prema programu kojeutvr|uje Ministarstvo poljoprivrede.

^lan radne grupe za izradu zakona drMMiillaann MMaarrkkoovvii}} u razgovoru za Evropskireporter kazao je da se od usvajanja Za-kona o mjerama za unaprije|enje sto-~arstva prije 17 godina mnogo toga promi-jenilo, zbog ~ega je bilo potrebno da sedonesu nova re{enja u toj granipoljoprivrede.

"Skoro je nestalo dru{tvenog sektora u

sto~arstvu, a posljedi~no tome izmijenjenaje uloga organizacija i institucija koje sebave razvojem te grane. Bitno je izmijen-jen i sistem podr{ke tom sektoru izdr`avnog bud`eta, uvedene su nove mjerepodr{ke, pla}anje po grlu goveda, ovaca ikoza s ciljem da se gajenjem tih vrsta boljekoriste raspolo`ivi resursi prirodnih livada ipa{njaka i da se doprinosi razvoju ruralnihpodru~ja. Dok je ranije podr{ku ostvariva-lo svega nekoliko dru{tvenih farmi, danasje podr{kom po grlu obuhva}eno vi{e hil-jada korisnika {irom Crne Gore", kazao jeMarkovi}.

On dodaje da su pri izradi nacrtazakona kori{}ena uporedna iskustvaSlovenije, Hrvatske i Makedonije.

Markovi} je kazao da se u narednomperiodu moramo posvetiti ja~anju odr`ivihprera|iva~kih kapaciteta u mesnoj imljekarskoj industriji, koji su lokomotivarazvoja primarne sto~arske proizvodnje."Dobra je okolnost da se i ve}i trgova~kilanci sve vi{e oslanjaju na doma}uproizvodnju, jer EU iskustva govore da jenjihova uloga nezaobilazna u razvojudoma}e proizvodnje. Mislim da se u poz-itivnom smjeru mijenja i svijest potro{a~a ida su njihove preferencije sve vi{e usm-jerene ka proizvodima iz doma}eproizvodnje. U budu}em periodu moramose posvetiti podizanje konkurentnosti usektoru, prvenstveno kroz modernizacijuproizvodnje. Neminovno je nastaviti iznatno dinamizirati ulaganja u sto~arskeobjekte, opremu, priplodna grla, uproizvodnju sto~ne hrane i kori{}enjepa{nja~kih povr{ina, otkupnu mre`u itr`i{nu infrastrukturu", naveo je Markovi}.

E V R O P S K A R J E { E N J A Z A U S L O V E G A J E N J A S T O K E M A H O M Z A S T U P L J E N A UN O V O M C R N O G O R S K O M Z A K O N U

Pehbkjwb•j!npsbkv!eb!jev!ob!pcvlv

Pi{e: Marija Mirja~i}

////////

Markovi} je pojasnio da u nekim aspektima gajenja malih pre`ivara (ovaca ikoza) Crna Gora ima sli~nosti sa mediteranskim zemljama (ili djelovima tih

zemalja) kao {to su Italija, [panija i Francuska. "I tamo je naglasak na kori{}enju raspolo`ivih pa{nja~kih povr{ina gajenjem

stada od nekoliko desetina do nekoliko stotina grla ovaca ili koza, gdje su lokalnerase veoma zastupljene. U razvoju govedarstva, ako bismo mogli da biramozemlju ili zemlje za uzor onda bi to bile Austrija i Slovenija, kako u pogleduu~e{}a najva`nijih rasa tako i u pogledu veli~ine farme. Tri vode}e rase govedau tim zemljama su simentalska, sme|a i hol{tajn, kao i u Crnoj Gori, samo jeobrnut redoslijed u~e{}a u ukupnoj populaciji. Prosje~na veli~ina farme, mjere-na brojem krava, u Austriji je oko 15, a u Sloveniji oko 10", objasnio je Markovi}.

On je kazao da i te zemlje u pogledu prosje~nog broja grla po farmi znat-no zaostaju za Holandijom (preko 70 krava po farmi), Danskom koja sepribli`ava broju od 100 krava po farmi ili Velikom Britanijom kojaima farme odblizu 100 grla u prosjeku.

"Potpuno je druga~ija situacija i mnogo manja heterogenost u svinjarskoj i`ivinarskoj proizvodnji zato {to su prakti~no u pitanju industrijske grane sto~arst-va ", rekao je Markovi}.

UUUUZZZZOOOORRRRIIII AAAAUUUUSSSSTTTTRRRRIIIIJJJJAAAA IIII SSSSLLLLOOOOVVVVEEEENNNNIIIIJJJJAAAA

22Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . Ak t i vno s t i NVO / Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

NEVLADINE ORGANIZACIJE UEVROPSKOJ UNIJI

EEVVRROOPPSSKKEEOOBBRRAAZZOOVVNNEERRAAZZMMJJEENNEE //MMLLAADDII ZZAA

RRAAZZUUMMIIJJEEVVAANNJJEE

EEE YFU je osnovana kao krovna organi-zacija koja okuplja vi{e omladinskih

organizacija koje djeluju na tlu EU. Mladi za razumijevanje je neprofitna

organizacija koja obezbje|uju programerazmjene za studente od 15 do 18 godinau vi{e od 50 zemalja Evrope. YFU je danasveoma razvijena NVO u svim organiza-cionim aspektima i mo`e da ponudi znan-je i iskustvo za razvijanje dugoro~nih pro-grama razmjene u okviru drugih NVO.

Glavna polja djelovanja organizacijesu:" Promocija va`nosti intekulturalnih pro-grama razmjene;

" Promocija rada i vidljivosti organizacija~lanica;

" Osna`ivanje saradnje i umre`avanjame|u ~lanicama;

" Obezbje|ivanje razli~itih obuka zaunaprije|enje kapaciteta zapo{ljenih ivolontera anga`ovanih u organizacijama~lanicama;

" Obezbje|ivanje razli~itih usluga ~lanica-ma organizacije;

" Organizovanje razli~itih aktivnosti kao {tosu seminari, radionice i projekti, kojipokrivaju {irok spektar tema, od islamo-fobije do interkulturalnog u~enja.

YFU vjeruje da je iskustvo razmjene iobrazovanje koje se tokom boravka steknevrlo dobra prilika da mladi ljudi razumijukulturne razli~itisti koje oboga}uju evrops-ka dru{tva.

Tokom ~itavog trajanja boravka stu-denta u nekoj stranoj zemlji omogu}enamu je podr{ka i savjetovanje.

Nakon zavr{etka programa biv{ikorisnik mo`e da ostane u organizaciji ida, ako to `eli, na volonterskoj osnovipoma`e u radu YFU.

Svi zainteresovani mogu da pogleda-ju sajt YFU http://www.eee-yyfu.org/ i da sedetaljno informi{u o trenutnim ponudamaza posao ili internship.

PPrriirreeddiioo:: PPeettaarr \\UUKKAANNOOVVII]]

Sfhjpobmojn!qsjtuvqpn!v!cvev~optu

UPodgorici su 17.12.2009. odr`aneNacionalne konsultacije sa intelek-

tualcima i intelektualkama o Inicijativi zaosnivanje Regionalne komisije zautvr|ivanje ~injenica o ratnim zlo~inimai drugim te{kim povredama ljudskihprava u nekada{njoj SFRJ (REKOM), uorganizaciji Centra za gra|ansko obrazo-vanje (CGO) ispred KOREKOM-a.

Konsultacije je otvorila DDaalliibboorrkkaaUUlljjaarreevvii}}, izvr{na direktorka CGO-a kojaje ocijenila da je inicijativa za osnivan-je REKOM-a put koji vodi region izpro{losti u budu}nost. Ona je navela daje u Crnoj Gori sistemski i dugo izbjega-vano pitanje suo~avanje sa pro{lo{}u, alii da su napravljeni odre|eni pomaci, uznapomenu da dosta posla tek predstoji.Postoje}e mehanizme u zemljamaregiona i na {irem me|unarodnom nivouje ocijenila kao vrijedne i dragocjene, alio~ito nedovoljne da se neki procesiizvedu do kraja. Posebno je skrenulapa`nju na to da se do sada mnogomanipulisalo podacima o `rtvama inestalima, kroz etni~ke i druge inter-pretacije, {to ne doprinosi ni okon~anjupatnje koje `rtve trpe, a jo{ manjeuspostavljanju demokratskog sistema udr`avama regiona.

Nakon nje govorila je VVeessnnaa TTeerr-{{eellii~~, direktorka Documente iz Zagrebakoja je kazala da je u suo~avanju sapro{lo{}u regionalni pristup "apsolutniprincip", jer se samo zajedno mogunapraviti odlu~ni koraci. Ona je podvuk-la va`nost pribli`avanja situaciji, u kojojje puno gra|ana na{ih zemalja, krozrasvijetljavanje ~injenica na jedan objek-tivan na~in. Dodala je i da su `rtve mar-ginalizovane u svim zemljam regionabez obzira na etni~ku pripadnost, na-

vode}i da je u regionu, u posljednjemratu, ubijeno 120,000 ljudi, kao i da seza oko 16,000 jo{ traga. Detaljno jeobjasnila dosada{nji tok konsultacija krozizre~ena mi{ljenja, prijedloge i pre-poruke o elementima i aktivnostimaREKOM-a.

DDrraaggaann MM.. PPooppoovvii}}, regionalni koor-dinator Inicijative za REKOM iz Fonda zahumanitarno pravo se osvrnuo na dobraiskustva drugih u utvr|ivanju ~injenica opro{losti i u tom kontekstu govorio o cil-jevima komisija za istinu, njihovim man-datima, strukturi, odnosu premapo~iniocima zlo~ina i konceptu pomiren-ja. Vra}aju}i se na region kazao je da uBosni i Hercegovini, prema sada{njojprocjeni tu`ila{tva te zemlje, postojiizme|u 7,000 i 10,000 po~inilaca ratnihzlo~ina. Podsjetio je da je Ha{ki tribunal,od osnivanja 1993. do sada podigaooptu`nice protiv svega 161 osobe.

Konsultacijama je prisustvovao veli-ki broj istaknutih intelektualaca i intelek-tualki iz Crne Gore koji su se u tokuduge i sadr`ajne diskusije saglasili da jeREKOM neophodan kao vansudskoistra`no tijelo, da predstavlja neophod-nost i veoma va`an komplement sudskimprocesima, jer je nemogu}e da sudovina sveobuhvatan na~in i u dogledno vri-jeme procesuiraju sve ratne zlo~ince i nanedvosmislen i meritoran na~in ustvrdesve ~injenice o stradanjima u ratu.

Bilo je razli~itih mi{ljenja u smislumandata i sastava REKOM-a, ali je gen-eralno veliki broj u~esnika ocijenio daREKOM treba da se bavi i planerima rat-nih de{avanja, kao i da pro{iri pojam`rtve. Nagla{eno je da obrazovni sistemi mediji mogu i moraju biti va`ni kanalikomunikacije i podr{ke ideje REKOM-a.

Sa konsultacija u Podgorici

23Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . Ak t i vno s t i NVO

Sve~anim uru~enjem diploma 15. 12.2009, u Podgorici je zavr{ila sa

~etvoromjese~nim radom XIV generacija[kole demokratije, u organizaciji CGO-a,a uz podr{ku fondacije Friedrich Ebert(FES).

Diplome su polaznicima uru~ili prof.dr Radovan Radonji}, voditelj [kole iDaliborka Uljarevi}, izvr{na direktorkaCGO-a. Tokom ceremonije nagla{eno jeda se demokratija stalno u~i i da se obra-zovanjem o demokratiji i na~inima njenogostvarivanja doprinosi prevladavanju izazo-va koje na{e dru{tvo iscrpljuju.

Program [kole demokratije pru`a pri-liku dru{tveno aktivnim gra|anima/kama,koji li~no `ele da doprinesu razvojudemokratije u Crnoj Gori, da pro{ire,upotpune i usavr{e znanja u komunikaciji

sa uglednim profesorima i stru~njacima izrazli~itih akademskih i drugih institucija iorganizacija, iz zemlje i inostranstva.

Od 90 prijavljenih kandidata,odabrano je 26 polaznika/ca koji suuspje{no i zavr{ili {kolu demokratije:Blagota Tatar, Jelisaveta Blagojevi}, IvanaVuli}, Dra`en Petri}, Anita Brajovi},Bo`idar Vla~i}, Ognjen Gvozdenovi},Ratko Jovanovi}, Tamara ~urovi}, AnaKosti}, Bojana `ivkovi}, Branko |urovi},Milica Milonji}, Jelena Stojanovi}, AhmetZajmovi}, Bojan Lalovi}, Du{ko[u{kav~evi}, Emir Kala~, Marija Bo{kovi},Jelena Petrovi}, Milo{ @i`i}, NikolinaJak{i}, Radovan Perovi}, Tijana ]orsovi},Valentino Ljulj|uraj i Milena Bubanja.

Naredna generacije [kole planirana jeod marta 2010.

SSSSaaaarrrraaaaddddnnnnjjjj aaaa mmmmllllaaaaddddiiiihhhhllll iiiiddddeeeerrrraaaa uuuu rrrreeeegggg iiiioooonnnnuuuu

Od 4. do 6.12. 2009, odr`an je Beogradskisamit 2009, u organizaciji Inicijative

mladih za ljudska prava Srbija, koji je okupiooko 300 u~esnika iz cijelog svijeta - mladepoliti~ke lidere i aktiviste civilnog dru{tva izzemalja zapadnog Balkana, Evroazije i EU,predstavnike institucija, dr`ava ~lanica,zvani~nike SAD, kao i aktiviste za ljudskaprava iz cijelog svijeta.

Cilj samita bio je stvaranja platforme zatrajni dijalog i saradnju mladih dru{tvenoaktivnih ljudi po pitanjima aktuelne politike uregionu Balkana, ali i sa donosiocima odluka izEU. Samit su otvorili visoki zvani~nici EU, dr`ava~lanica, Srbije, kao i donatorskih organizacija.

Na kraju je usvojena "Beogradskadeklaracija", kojom se zahtjeva od vlada uregionu da primjene sve mehanizme tranzi-cione pravde, da se bore protiv svih oblikadiskriminacije, da aktivno promovi{u kultururazli~itosti, da primijene donijete zakone iomogu}e aktivnije u~e{}e mladih u javnom`ivotu a posebno se tra`i podr{ka osnivanjuRegionalne komisije za utvr|ivanje ~injenica oratnim zlo~inima na prostoru biv{e Jugoslavije(REKOM).

U ime CGO-a, na samitu je u~estvovalaAna Vujo{evi}, saradnica na programima.

KKKKooooddddeeeekkkkssss ddddoooobbbbrrrreeee pppprrrraaaakkkksssseeee

ULjubljani je 12.11.2009. odr`aname|unarodna konferencija nevladinih

organizacija "Gra|ansko u~e{}e u Evropi", uorganizaciji Centra za razvoj NVO Slovenije, auz podr{ku Savjeta Evrope (SE) i Ministarstvajavne uprave Slovenije.

Osnovni cilj bio je da se javno pro-movi{e Kodeks dobre prakse kojim se pod-sti~e ve}e u~e{}e predstavnika civilnog dru{tvau procesu dono{enja odluka na svim nivoima.Kodeks je prethodno usvojen od strane kon-ferencije me|unarodnih NVO SE 1.10. 2009,a 21.10. 2009 odobren od strane Komitetaministara kao referentni dokument SE.

U radu konferenciji je u~estvovalo oko80 predstavnika civilnog dru{tva iz 18 zemaljaEvrope. CGO je predstavljala Ana Vujo{evi},saradnica na programima.

PPPPrrrrooootttt iiii vvvv nnnnaaaassss iiii llll jjjj aaaannnnaaaadddd `̀̀̀eeeennnnaaaammmmaaaa

UPodgorici je 4.i 5. 12. 2009. odr`aookrugli sto "`enski pokret: protiv siro-

ma{tva, za politiku mira" i performans "`enskiMontenegro regtime za korak naprijed" usklopu Kampanje 16 dana akcija protiv nasil-ja nad `enama, a u organizaciji NVO Animaiz Kotora i NVO NOVA - Centar za femi-nisti~ku kulturu iz Podgorice. Tokom ovihdoga|aja govorilo se o politici mira, `enskompokretu i njegovom budu}em djelovanju nasuzbijanju nasilja nad `enama. U ime CGO-au~estvovala je Dragana Ota{evi}, saradnica naprojektima.

Pcsb{pwbokf!{b!efnplsbujkv

Uokviru programa "Evropski petak" kojiCGO organizuje u saradnji sa Sku-

p{tinom Crne Gore organizovane su dvijesesije.

Evropski ekonomski i socijalni komitet(ECOSOC) je, uz podr{ku Evropske komisije,od 14. do 18. 12. 2009. u Briselu pokren-uo rad prve generacije zimske {kole koja imaza cilj ja~anje saradnje izme|u organizacijacivilnog dru{tva zapadnog Balkana.

U okviru ovog projekta, 20polaznika/ca iz svih zemalja regiona imaloje priliku da kroz predavanja, debate iotvorene diskusije razmijeni svoja mi{ljenjai prijedloge o mehanizmima pobolj{anjasaradnje izme|u organizacija civilnog sekto-ra na nacionalnom, ali i regionalnom nivou,kao i da u~i u mehanizmima djelovanjainstitucija EU.

Kroz petodnevni program, bilo je rije~io mnogim problemima i izazovima sa koji-ma se suo~avaju predstavnici civilnog sek-tora u procesu prilago|avanja evropskimstandardima, kao i mogu}im rje{enjimaprepoznatih problema. Kako se sve zemljeregiona nalaze na razli~itim nivoima evrop-skih integracija, ovo je bila i prilika da serazmijene informacije i iskustva izme|ukolega iz susjednih zemalja.

Polaznici su posjetili i Evropski parla-ment za vrijeme plenarnog zasjedanjaEkonomskog i socijalnog komiteta.

Na kraju programa ponu|eni su pri-jedlozi za uspostavljanje kvalitetnije sarad-nje od strane svih polaznika, a predstavni-ca nevladinih organizacija iz Crne Gorebila je Mirela Rebronja, saradnica na pro-gramima u CGO-u.

Djwjmop!esv|uwv!v!qspdftv!fwspqtlji!joufhsbdjkb

UBriselu je 1. 12.2009. u organizacijiCentra za studije globalnog upravljanja

(London School of Economic) i Fonda zahumanitarano pravo (FHP), a uz podr{kuEvropske komisije, odr`ana konferencija"Evropske integracije i tranziciona pravda:perspektive i strategije za uspostavljanjerestorativne pravde na zapadnom Balkanu".

Cilj konferencije bio je podizanje svi-jesti predstavnika institucija EU o vansud-skim mehanizmima tranzicione pravde ipru`anje platforme za organizacije civilnog

dru{tva na zapadnom Balkanu da uti~u nakreiranje politika EU u pitanjima tranzicionepravde, a posebno podr{ci regionalnompristupu u utvr|ivanju ~injenica iz bliskepro{losti.

Konferenciju je otvorila Nata{a Kandi},direktorka FHP-a i Pierre Mirel, direktorOdjeljenja za zapadni Balkan Direktorata zapro{irenje EK. Iz Crne Gore, na konferencijisu u~estvovale Daliborka Uljarevi}, izvr{nadirektorka CGO-a i Tea Gorjanc Prelevi},urednica programa u Akciji za ljudska prava.

Fwspqtlf!joufhsbdjkf!j!usbo{jdjpob!qsbweb

24Ev r op sk i pu l s N o 5 1

d e c embar 2 0 0 9 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

CCOOMMPPEETTIITTIIOONN:: AA NNEEWWSSYYMMBBOOLL FFOORR EEUURROOPPEEDeadline: 28 February 2010Field: Graphic and DesignLanguage: EnglishThe current European flag with its twelveidentical yellow stars placed in a circle on ablue field, was designed in 1955. Since thenEurope has changed. About 30 million peoplefrom Middle Eastern, African and Asian originsare living and working in Europe. Besidesthese new cultures, the inter European immi-gration creates a new mix of cultures as well.In the last 50 years Europe has become a veryfine maze of identities. What is the identity of this cultural, econom-ical and dynamic Europe with its diversity incultures, languages, traditions and believes?And what is the perception on Europe, fromwithin and from the outside? How would anew symbol for Europe look like? Should it beone symbol? Or more? Designers are invited to send in their designfor a new symbol for Europe. 12 submissionswill be selected by an international jury andwill be printed on flags. These flags will beshown during the first edition of Design andGovernment in 2010 in Den Haag and Berlin.All designers, young and old, professional andstudents, can enter as individuals or as groups.The number of submissions is unlimited.For more information please visithttp://www.designdenhaag.eu/en/node/128

DDOOCCTTOORRAALL SSTTUUDDEENNTT IINNEECCOONNOOMMIICCSS AANNDDSSOOCCIIAALL SSCCIIEENNCCEESSDeadline: 1 April 2010The Graduate Center of Economic and SocialResearch at the German Institute for EconomicResearch (DIW Berlin) welcomes applicationsfrom highly qualified post-graduated studentsfrom all over the world to attend its structureddoctoral training program in economics andsocial sciences. Applicants must hold a MA degree or a diplo-ma in economics, business and administrationor social sciences in order to apply. Degreesfrom other related fields (such as civil engi-neering or statistics) also fulfil the admissionrequirements of the program. Students with adegree in economics follow the economic

track that leads to a PhD in economics; stu-dents with a degree in sociology follow asocial science track which leads to a PhD insociology. There is a number of core coursesthat both groups of students will attend. The German Institute of Economic ResearchDIW Berlin is one of the leading economicresearch institutes in Germany. We are anindependent, non-profit institute involved ineconomic research, service and policy advice.We co-operate closely with universities inBerlin and Brandenburg and in internationalacademic networks. The goal of Graduate Center's activities is toprovide outstanding doctoral students with aresearch environment and a training structurethat will develop their talents in an according-ly exemplary manner. It leads them to a deepunderstanding of economic and socialprocesses and offers them the opportunity toapply their knowledge within the professionalresearch environment of one of the leadingeconomic think tanks in Germany. The 3-yearprogram follows a dual training approach. Itoffers:* high-level core and field courses in the first

year * one research internship in Berlin * a 3 month stay in Washington DC including

advanced courses by US-based scholars andresearch activities at international renownedthink tanks

* on-the-job training within research projectsof the DIW Berlin in the 2. and 3. year.

After successfully finishing the programme stu-dents have submitted a number of papers torefereed scientific journals. They will receive acertificate confirming participation togetherwith a doctoral degree.The Graduate Center offers a scholarship of€1000 per month in the first year to eachdoctoral student admitted. After successfulcompletion of the first year the doctoral stu-dents are assigned to the research departmentsof the Institute. Research positions are offereddepending on the volume of research projectsunder work.More information on http://www.diw.de/gc

EEUURROOPPEEAANN CCHHAARRLLEEMMAAGGNNEEYYOOUUTTHH PPRRIIZZEEThe annual European Charlemagne YouthPrize was launched. The prize, now in its thirdyear, targets young people who have been

involved with projects helping to promoteunderstanding between peoples from differentEuropean countries. The deadline for submit-ting projects is 22 January 2010. The European Charlemagne Youth Prize,which is jointly organised by the EuropeanParliament and the Foundation of theInternational Charlemagne Prize of Aachen, isgranted to projects undertaken by peoplebetween 16 and 30 years old. The winningprojects should serve as role models for youngpeople living in Europe and offer practicalexamples of Europeans living together as onecommunity. Youth exchange programmes,artistic and Internet projects with a Europeandimension are amongst the projects selected.Total prize money of 10,000 Euros. The threewinning projects will be awarded funding of€5,000, €3,000, and €2,000 respectively. Theywill also be invited to visit the EuropeanParliament. The best three projects will thenbe selected in two steps.First phase: national juries consisting of at leasttwo MEPs and one representative of a youthorganisation will select a national winner fromeach of the 27 EU Member States by 5 March2010.Second phase: A European jury, consisting ofthree MEPs, the President of the EuropeanParliament and four representatives of theFoundation of the International CharlemagnePrize of Aachen, will select the winner fromthe 27 projects submitted by national juries by8 April 2010.For more detail information please visithttp://youth-ppartnership.coe.int/youth-ppart-nership/news/news_115.html.

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee eelleekkttrroonnsskkii ~~aassooppiiss kkoojjii iizzllaazzii uu sskkllooppuu EEIICC pprrooggrraammaa,, aa uuzz ppooddrr{{kkuu ffoonnddaacciijjee FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt..IIzzddaavvaa~~ jjee CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee..

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee zzaavveeddeenn uu eevviiddeenncciijjii mmeeddiijjaa MMiinniissttaarrssttvvaa kkuullttuurree ii mmeeddiijjaa ppoodd rreeddnniimm bbrroojjeemm 557788.. UUrreeddnniikk:: VVllaaddaann @@uuggii}};; UUrree||iivvaa~~kkii kkoolleeggiijjuumm:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}},, DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},,

mmrr VVllaaddiimmiirr PPaavvii}}eevvii}},, mmrr DDrraaggaann SSttoojjoovvii}},, mmrr VVllaaddiimmiirr VVuu~~iinnii}},, PPeettaarr \\uukkaannoovvii}}TTeehhnnii~~kkii uurreeddnniikk:: BBllaa`̀oo CCrrvveenniiccaa;; PPrreevvoodd:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}};; LLeekkttuurraa ii kkoorreekkttuurraa:: CCGGOONNjjeeggoo{{eevvaa 3366//II;; TTeell//ffaaxx:: 002200//666655-111122,, 666655-332277;; EE-mmaaiill:: eepp@ccggoo-ccccee..oorrgg,, iinnffoo@ccggoo-ccccee..oorrgg

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss mmoo`̀eettee pprreeuuzzeettii nnaa wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg