E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 3 5 , avgu s t , 2 0 0 8 .

Evropski puls

TTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAAKoliko je uCrnoj Gori za`ivjelopravo na za{tituintelektualne svojine

IINNTTEERRVVJJUUAmbasadorka

BugarskeSne`ana Najdenova

AANNAALLIIZZAAKoliko je

utemeljena procjena"Stratfora" da\ukanovi}eva

Vlada ne `eli u EU

IIZZAAZZOOVVII UU EEUUBrisel odlu~io da

stane na krajaviokompanijama

koje varajumu{terije

2Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Uvodn i k / Ka l enda r

PPOOLLEEMMIIKKAAIako je zami{ljeno samo kao konsulta-tivno tijelo (njegove odluke nijesu

obavezuju}uju}e kao {to je to slu~aj uHrvatskoj), formiranje Nacionalnog savje-ta za evropske integracije (NSEI) pred-stavljalo je dobru zamisao.

Me|utim, opozicija i vlast su seovog puta zdu{no pobrinuli da u temelji-ma uru{e njegov kredibilitet. Prvi,me|usobnim sva|ama oko izbora pred-sjednika i ~lanova i prije osnivanjaSavjeta, a drugi izborom ~lanova iz redaNVO, uz obja{njenje koje vrije|ainteligenciju da su podr{ka "Prve koseCrne Gore", "Udru`enja vo}ara Berana" ijo{ 47 anonimnih NVO dovoljna pre-poruka da glasaju za Tijanu Markovi}.

Markovi}eva na brojna prozivanjanije odgovarala, pona{aju}i se upravokao da ima gurua u vidu predstavnikaizvr{ne vlasti koji progovori tek kada ihmediji i civilni sektor pritisnu uza zid.

Jedino dobro {to je iza{lo iz formi-ranja Savjeta je otvaranje dijaloga u NVOsektoru, bez obzira {to je utisak da jepolemika mogla biti na ve}em nivou.

Upravo su dijalog i otvorenostjedne od osnovnih vrijednosti Zajednice.Iako to, vjerovatno ne zna, ili ga ni naj-manje ne interesuje, i kontraverzniBudvanin Ivan Deli} obratio se javnostiovog mjeseca, negiraju}i da je, po kozna koji put, poku{at atentat na njega.

Prije nekoliko mjeseci, preko{tampe, sa Pokretom za promjenepolemisao je i Safet Kali} za koga medijinavode da je imao ~vrste veze sa zemu-nskim klanom.

I dok ljudi razli~itih profila, iz i vanCrne Gore, sve glasnije ukazuju naabnormalnosti dru{tva, kao {to su korup-cija, devastacija prostora...na{a intelektu-alna elita, ako se tako mo`e nazvati, }uti.

Osim nekoliko pojedinaca, ostali usvojim udobnim stan~i}ima, sa ~lanstvomu nekom Upravnom odboru ili hono-rarnim anga`manu na nekom projektuizgleda da misle da bi im povremenojavno ogla{avanje donijelo samo glavo-bolju. To je tako evropski. V.@.

RReeffeerreenndduumm zzaa ssvvee,, oossiimm zzaa HHrrvvaattsskkuu ((2288.. jjuull)) - Francuska je najnovijimustavnim promjenama zadr`ala mogu}nost raspisivanja referenduma zapotvr|ivanje pristupnog sporazuma za sve zemlje koje mogu u}i u Evropskuuniju, osim za Hrvatsku. Nove odredbe francuskog Ustava nala`u da zasvako budu}e pro{irenje predsjednik treba da raspi{e referendum, osim akooba doma parlamenta tropetinskom ve}inom ne odlu~e da se ratifikacijapristupnog sporazuma obavi u Narodnoj skup{tini i Senatu.

VVllaaddaa uussvvoojjiillaa PPrrvvii iizzvvjjee{{ttaajj oo rreeaallii-zzaacciijjii oobbaavveezzaa iizz NNPPII ((3311.. jjuull)) -Potpredsjednica Vlade za evropskeintegracije GGoorrddaannaa \\uurroovvii}} jekazala da je prema Prvom izvje-{taju o realizaciji obaveza iz Na-cionanog programa za integracije(NPI) Crne Gore u EU zavr{eno86% od onoga {to je planirano udatom periodu.

SSkkuupp{{ttiinnaa iizzaabbrraallaa NNaacciioonnaallnnii ssaavvjjeett zzaa eevvrrooppsskkee iinntteeggrraacciijjee ((11.. aavvgguusstt)) -Odlukom o osnivanju predvi|eno je da Nacionalni savjet za evropske inte-gracije (NSEI) radi kao savjetodavno tijelo i doprinosi boljoj koordinaciji inadgledanju primjene Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju i pra}enjupregovora o pristupanju Crne Gore EU. Za predsjednika Savjeta poslanicivladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) izabrali su lideraSocijalisti~ke narodne partije SSrr||aannaa MMiillii}}aa.

PPrrootteesstt NNVVOO zzbboogg iizzbboorraa ~~llaannoovvaa NNSSEEII ((11.. aavvgguusstt)) - Predstavnici osamNVO, potpisnica Sporazuma o saradnji u oblasti evropskih organizacija saSekretarijatom za evropske integracije (SEI), obratili su se delegaciji Evropskekomisije u Podgorici i zvani~nicima te institucije u Briselu zbog izbora~lanova Nacionalnog savjeta za evropske integracije (NSEI) iz redovacivilnog sektora. Oni su naveli da je vladaju}a koalicija odlu~ila da ignori{erelevantne predstavnike NVO i da u NSEI uvede one (TTiijjaannaa MMaarrkkoovvii}} iBBoorriiss RRaaoonnii}}) za koje se smatra da su politi~ki lojalni. Iste NVO su se pi-smom obratile i potpredsjednici Vlade GGoorrddaannii \\uurroovvii}} i {efici SEI AAnniiVVuukkaaddiinnoovvii}}. Sekretarijat saop{tio da Vlada nema pravo da predla`e kan-didate za NSEI, Raoni} negirao optu`be, dok se Markovi}ka nije ogla{avala.

SSttrraattffoorr:: CCrrnnaa GGoorraa vvjjee~~iittii kkaannddiiddaatt zzaa EEUU ((88.. aavvgguusstt)) - "Iako najavljujekorake za ulazak u EU, Crna Gora }e najvjerovatnije tra`iti sopstveni putka tome da postane najpo`eljnija destinacija za superbogata{e u Evropi",predvi|a ameri~ki analiti~ki centar "Stratfor". U analizi posve}enoj CrnojGori koju su objavile "Vijesti", "Stratfor" ocjenjuje da bi Crna Gora moglaodustati od ~lanstva u EU zadr`avaju}i status "vje~itog kandidata" za ~la-nstvo, obja{njavaju}i da bi ulazak u EU smanjio priliv novca onih koji CrnuGoru pri`eljkuju kao novu off-shore destinaciju.

VVllaaddaa nneeggiirraallaa nnaavvooddee iizz SSttaattffoorroovvee aannaalliizzee ((1111.. aavvgguusstt)) - Gordana \urovi}navela da potpisani Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju sa EU ~iji sePrivremeni sporazum uspje{no primjenjuje, te usvojen NPI i dinami~anproces uskla|ivanja crnogorskog zakonodavstva, institucija i procedura saEU propisima i standardima "samo po sebi" negira tvrdnje "Stratfora".

Gordana \urovi}

foto

VIJE

STI

3Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . T ema b r o j a

Info rmac i j ada su

poznate svje-tske kom-panije "Puma"i "Ikea" zahti-

jevale od maloprodajnih objekatau Crnoj Gori koje koriste njihovoime da ga uklone otvorila je dile-mu koliko se pravo na za{tituintelektualne svojine poznaje ucrnogorskoj privredi.

Uklju~ivanjem zemlje usvjetske trgovinske tokove topitanje se aktuelizuje i postajeva`an uslov integracije uEvropsku uniju (EU) i me|unaro-dnu zajednicu uop{te, a visoknivo adekvatne za{tite "ideja"mo`e nekom preduzetnikudonijeti milione eura.

Inovacije su postale jedan odnajva`nijih uslova odr`ivograzvoja preduze}a i ekonomskogprosperiteta cijelog dru{tva.Preduze}a moraju stalno da

unaprije|uju ili obnavljaju svojeproizvode i usluge, ukoliko `eleda odr`e ili osvoje udio u tr`i{tui ostanu konkurenti. Ona ~estoinvestiraju velike iznose uistra`ivanje i razvoj, a posebno ureklamiranje i marketing svojihproizvoda ili usluga. Do ovihinvesticija ne}e do}i ukoliko pre-duze}a nijesu u poziciji dapovrate svoje tro{kove. Zatoodgovaraju}a i efikasna za{titaintelektualne svojine daje inova-tivnim preduze}ima mo}an pod-sticaj za investiranje i doprinosekonomskom napretku.

Crnogorske kompanije,izuzev nekoliko ja~ih brendovapoput "Planta`a" i pivare"Trebjesa" malo su upoznate sabrojnim prednostima koje za{titaintelektualne svojineobezbje|uje. O tome svjedo~ipodatak iz Zavoda za za{titu

intelektualne svojine gdje su odblizu 800 zahtjeva za regulisanjetog prava najve}i dio podnijele

strane firme.Direktor Zavoda, koji je sa

radom po~eo prije dva mjeseca,BBrraannkkoo @@uuggii}} o~ekuje da }e inte-resovanje doma}ih proizvo|a~aza za{titu intelektualne svojine u

narednim mjesecima biti inten-zivnije.

"Svijest o zna~aju za{titeintelektualne svojine u Crnoj Gorinedovoljno je razvijena zbog~ega je pristiglo malo zahtjeva.Ja~i brendovi to pitanje su rije{iliranije, dok je postojala dr`avnazajednica, a nova preduze}a kojabudu `eljela da plasiraju svojeproizvode i pru`aju usluge sigu-rno }e se ozbiljnije pozabavitiovim pitanjem jer je rje{enjepitanja za{tite intelektualne svo-jine va`no za njihov ekonomski

Postupak za za{titu prava iz industrijske svojine i autorskih prava je razli~it.Kod industrijskog prava vodi se upravni postupak za priznavanje i re-

gistrovanje i za te poslove je zadu`en Zavod za za{titu intelektualne svojine.Za{tita patenta i `iga va`i deset godina, dizajna 25 godina, a oznake geogra-fskog porijekla beskona~no. Kod autorskih prava ne vodi se upravni postupakjer je samim ~inom objavljivanja to pravo za{ti}eno. Zavod je nadle`an samoza njihovo deponovanje. Ona traju 70 godina od smrti autora, odnosnoprenose se na nasljednike.

Prosje~ne administrativne takse za regulisanje prava za{tite intelektualnesvojine u Zavodu kre}u se u rasponu od 20 do 100 eura.

ZZZZAAAA ZZZZAAAA[[[[TTTTIIIITTTTUUUU OOOODDDD 22220000 DDDDOOOO 111100000000 EEEEUUUURRRRAAAA

K O L I K O J E U C R N O J G O R I Z A @ I V J E L O P R A V O N A Z A [ T I T U I N T E L E K T U A L N ES V O J I N E , K A O V A @ N O M D I J E L U I N T E G R A C I J A U E U

Pi{e: Marija Mirja~i}

////////Nbokbl!twjkftuj-!wj|bl!gbmtjgjlbub

foto

VIJE

STI

Branko @ugi}

NNoovvoooossnnoovvaannoomm ZZaavvoodduu zzaa zzaa{{ttiittuu iinntteelleekkttuuaallnnee ssvvoojjiinnee ppooddnniijjeettoojjee bblliizzuu 880000 zzaahhttjjeevvaa zzaa rreegguulliissaannjjee pprraavvaa nnaa iinntteelleekkttuuaallnnuu ssvvoojjiinnuuoodd ~~eeggaa ssuu nnaajjvvee}}ii bbrroojj uuppuuttiillee ssttrraannee kkoommppaanniijjee

4Evr op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . T ema b r o j a

napredak. Naro~ito se to odnosina ona preduze}a koja su

izvozno orijentisana. U njihovominteresu je da na svim tr`i{timagdje plasiraju proizvode, pa idoma}em, budu za{ti}eni. Takvimpotezom {tite se od neke drugeproizvodnje koja ih mo`e ugro-ziti", naveo je @ugi}.

Doma}i privrednici trebali bida slijede primjere velikih pro-izvo|a~a i investitora koji susvjesni zna~aja zna~aja za{titeintelektualne svojine, tako da ni-jesu spremni da donesu kapital,tehnologiju, poznate robne markeu prostor gdje }e njihov proizvodbiti zloupotrijebljen.

"Svjetske kompanije sa me-|unarodnim brendovima, kao {tosu "Nike" ili "Levi Strauss" izdva-jaju zna~ajna sredstva i koristeposebne metode kako bi se za-{titile od falsifikovanja. Te metodepo~inju od same proizvodnje, azavr{avaju se kona~nim plasiranjeproizvoda na tr`i{te. Mjere za{titesu va`ne ako se ima u vidu

~injenica da su danas tehnolo{kemogu}nosti toliko napredovale da

se sve mo`e iskopirati", kazao je@ugi}.

Za{titom prava na intelekutu-alnu svojinu obuhva}ena jeindustrijska svojina i autorskaprava, a industrijskom svojinomsu obuhva}ena prava za{titepatenata, `igova, industrijskogdizajna, oznake geografskog pori-jekla i topografije integrisanihkola. Ona je preduzetnicimaosnov za unaprije|enje i prodajuroba i usluga, obezbje|uje fina-nsijsku mo} i poziciju na tr`i{tu,njena licenca se mo`e iskoristi zazalog pri uzimanju kredita kodposlovne banke...

"Potpisivanjem Sporazuma ostabilizaciji i pridru`ivanju (SSP)obavezali smo se da u narednihpet godina dovodemo za{tituintelektualne svojine na nivo kojipostoji u Evropskoj uniji. O~ekujenas usvajanje Strategije za{titeintelektualne svojine, akcioni pla-novi, primjena brojnih direktiva ikonvencija koje jednim dijelomidu preko Unije, a drugim dijelom

Direktor sektora za kontrolu kvaliteta u "Planta`ama" Vukoman Vukovi}kazao je za Evropski puls da su u cilju o~uvanja kvaliteta i bolje prepo-

znatljivosti proizvoda za sve proizvode uradili elaborate sa stanovi{ta za{titegeografskog porijekla u nekada{njem Saveznom zavodu za intelektualnu svo-jinu, dok su dva autohtona proizvoda crnogorski "Vranac" i "Krsta~" za{ti}enikod Svjetske organizacije za intelektualnu svojinu na osnovu Lisabonskog spo-razuma.

"Na osnovu Zakona o `igovima za{titili smo i sve na{e etikete, a tomza{titom za{ti}en je i logo firme koji se na njima nalazi. U narednom periodunastavi}emo ovu praksu i proizvode za{tititi na svim tr`i{tima gdje ih prodaje-mo", kazao je Vukovi}.

Za{titom etiketa i geografske oznake porijekla, prema njegovim rije~ima,omogu}ava se da proizvodi budu prepoznatljivi i originalni u odnosu na sli~neproizvode kojih ima u okru`enju.

"Takvim potezom ~uvamo i proizvode i potro{a~e. U poslednje vrijeme,pored poku{aja {vercovanja proizvoda, bilo je proizvo|a~a iz Srbije i CrneGore ~ije etikete izgledom, slovima i `igom, podsje}aju na etikete "13 julPlanta`e" ~ime dovode u zabludu potro{a~e. Sugerisali smo im da takveproizvode povuku sa tr`i{ta u ~emu smo imali uspjeha, a u slu~aju da se toponovi mora}emo svoja prava {tititi preko suda", najavio je on.

Vukovi} je preporu~io svim crnogorskim proizvo|a~ima da za{titeproizvode sa stanovi{ta `iga i oznake geografskog porijekla.

"Taj posao je sada olak{an, jer Crna Gora ima svoj Zavod za intelektua-lnu svojinu", istakao je Vukovi}.

PPPPLLLLAAAANNNNTTTTAAAA@@@@EEEE ZZZZAAAA PPPPRRRRIIIIMMMMJJJJEEEERRRR

BBrraannkkoo @@uuggii}} oo~~eekkuujjee ddaa }}ee iinntteerreessoovvaannjjee ddoommaa}}iihh pprrooiizzvvoo||aa~~aa zzaazzaa{{ttiittuu iinntteelleekkttuuaallnnee ssvvoojjiinnee uu nnaarreeddnniimm mmjjeesseecciimmaa bbiittii iinntteennzziivvnniijjee

foto

VIJE

STI

"Planta`e"

5Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . T ema b r o j a

preko Svjetske trgovinskeorganizacije (STO). Utom procesu, va`nuulogu imaju i dr`avniorgani, ali i poslodavci.Oni posredstvom svojihorganizacija moraju edu-kovati ~lanstvo i ukazatiim na zna~aj tog pitanja.Moraju znati da ako neza{tite brend, gube napresti`u, plasmanu, mo-gu}nosti falsifikovanjaproizvoda su ve}e, po-tro{a~i se dovode uzabludu... Neophodni suedukativni treninzi kakozapo{ljenih koji rade uZavodu tako i svi ostalihkoji su uklju~eni u sistemza{tite. Povreda ovihprava se tretira kaokrivi~no djelo koje senapla}uje i u milionskimiznosima, a kod nas jebilo malo postupka koji su vo|enipo tom osnovu. U savremenim

zemljama u okviru sudstva posto-je specijalna odjeljenja koja se

bave ovom problematikom", po-jasnio je @ugi}.

Osim krajnih potro{a~a ikorisnika tog prava materijalnu

korist ima i dr`ava kojapo tom osnovu ubirazna~ajne prihode. Na-ime, Crna Gora je po-stala ~lanica Svjetskeorganizacije za intele-ktualnu svojinu i u~la-njenjem je stekla pravnona zna~ajne prihode.

"Koriste}i mogu}nostiMadridskog protokola kojise odnosi na za{titu`igova Crna Gora jeozna~ena kao prostorgdje se to pravo {titi. Tozna~i da neki nosilacprava na `ig iz Crne Goremo`e da tra`i me|una-rodnu za{titu tako {to }enazna~iti sve zemlje gdje`eli da za{titi pravo ionda Zavod odra|uje tajposao za njega i po tomosnovu dr`ava zara|uje.Pored Madridskog imamo

i Lisabonski protokol koji se odnosina za{titu oznake geografskogporijekla i Ha{ki protokol za diza-jn", kazao je @ugi}.

U stru~noj literaturu navodise da su negativne posljedicepovrede prava intelektualne svo-jine za ekonomski razvoj privredegubitak zakonskih mogu}nosti zazapo{ljavanje, gubitak prihoda odporeza, smanjenje investicija unove tehnogije, ograni~avanjeraznovrsnosti roba i usluga vi-sokog kvaliteta i smanjenje mo-gu}nosti funkcionisanja zdrave ilojalne konkurencije.

Sa druge strane, {tetni efektiza potro{a~a se ogledaju u tome{to dobija robu lo{ijeg kvaliteta ito bez garancije, sa svim mo-gu}im zdravstvenim i bezbje-dnosnim rizicima.

AAuuttoorrkkaa jjee nnoovviinnaarrkkaa ddnneevvnnoogglliissttaa ""VViijjeessttii""

Ekonomski zna~aj intelektualne svojine najbolje pokazuju i statisti~ki podaci.Intelektualna svojina u svjetskoj privredi u~estvuje sa oko 40% u finansijskoj

dobiti proizvo|a~a, a u razvijenim tehnologijama ~ak i do 90 %.U svijetu se falsifikuje gotovo svaki proizvod koji se uspje{no pozicionira na

tr`i{tu - od patika, trenerki i farmerica do kozmeti~kih preparata. Kompanija "Loreal" tvrdi da zbog krivotvorenih proizvoda godi{nje gubi 10%

profita, dok je "Levi Strauss" izra~unao da je svake godine o{te}en za deset mi-liona dolara. Od kra|e intelektualne svojine nije po{te|ena ni informacionatehnologija, a proizvo|a~i ka`u da gubitak zbog divljih softvera u jugoisto~nojEvropi godi{nje iznosi 435 miliona dolara, dok je ta cifra za zapadnu Evropu 2,7milijardi dolara.

FFAALLSSIIFFIIKKUUJJEE SSEE SSVVEE [[TTOO VVRRIIJJEEDDII

PPoottppiissiivvaannjjeemm SSppoorraazzuummaa oo ssttaabbiilliizzaacciijjii ii pprriiddrruu`̀iivvaannjjuu ((SSSSPP)) ssaa EEUU,,CCrrnnaa GGoorraa ssee oobbaavveezzaallaa ddaa uu nnaarreeddnniihh ppeett ggooddiinnaa ddoovvooddee zzaa{{ttiittuuiinntteelleekkttuuaallnnee ssvvoojjiinnee nnaa nniivvoouu kkoojjii ppoossttoojjii uu EEUU.. OO~~eekkuujjee nnaass uussvvaa-jjaannjjee SSttrraatteeggiijjee zzaa{{ttiittee iinntteelleekkttuuaallnnee ssvvoojjiinnee,, aakkcciioonnii ppllaannoovvii,, pprriimm-jjeennaa bbrroojjnniihh ddiirreekkttiivvaa ii kkoonnvveenncciijjaa kkoojjee jjeeddnniimm ddiijjeelloomm iidduu pprreekkooEEUU,, aa ddrruuggiimm ddiijjeelloomm pprreekkoo SSTTOO

6Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Ana l i z a

Iako je kao stra-te{ki prioritetzacrtala ulazak uEvropsku uniju(EU), crnogorskavlast se sve ~e{}esuo~ava sa sum-

njama da je neiskrena i da `eli daostane van kontrole Brisela.

Dok na doma}oj sceni pojedinianaliti~ari i opozicija upozoravaju daVlada Crne Gore na ~elu sa Milom\ukanovi}em simulira reforme usvaja-ju}i "evropske zakone" koji se u prak-si ne primjenjuju, neki inostrani po-smatra~i procjenjuju da je \ukanovi}evplan da od Crne Gore napravi off-shore zonu i tako zamijeni Kipar.

Ameri~ki analiti~ki centar "Stratfor"procijenio je u svojoj analizi, po~etkomovog mjeseca, da bi Crna Gora moglaodustati od ~lanstva u EU zadr`avaju}istatus "vje~itog kandidata", uz obja-{njenje da bi ulazak u Uniju smanjiopriliv novca onih koji Crnu Goru pri-`eljkuju kao novu off-shore destinaciju.

Ova ugledna ameri~ka agencija,koja za svoje klijente {irom svijetaobezbje|uje informacije i analize kojese mogu smatrati i obavje{tajnimpodacima, procjenjuje da }e CrnaGora, dok bude sebe pripremala zaulogu nove off-shore destinacije, na-staviti da se zala`e za koristi od bliskihodnosa sa EU, makar i zbog predstaveo stabilnosti koju takvi diplomatskipoduhvati pru`aju njenim bogatim po-sjetiocima.

U Vladi, ~iju okosnicu ve} 17 go-dina ~ini \ukanovi}eva Demokratskapartija socijalista (DPS), odlu~no de-mantuju skretanje sa evropskog kursa,potenciraju}i da je Crna Gora ve} pot-

pisala Sporazum sa EU, koji je prvikorak ka potencijalnom ~lanstvu.

Ipak, bliskost i poslovna saradnjapremijera \ukanovi}a sa uticajnimprofesorom ekonomije VeselinomVukoti}em, koji oprezno {alje signaleda Crna Gora ne treba da `uri u EUzanemariju}i svoje interese ekono-mskog razvoja, mogla bi biti signal davlast paralelno razmatra i varijantu dis-tanciranja od Brisela.

Sam \ukanovi} je u vi{e navratabio kategori~an da je pridru`ivanjeUniji glavni cilj, ali i u Stratforu djelu-ju prili~no sigurno kada tvrde da seCrna Gora nada da }e popuniti pra-zninu koja je nastala ulaskom Kipra uEU i postati stjeci{te stranog kapitala.

"Crna Gora je bankarski centar kojisvojim klijentima (mnogi od njih suekstremno bogati) pru`a usluge kojemo`da ne bi bile dostupne pod stri-ktnim nadzorom EU... Takva CrnaGora, me|utim, ne}e imati koristi odformalnog ~lanstva u EU. Ova dilema,mo`da, obja{njava za{to Crna Gora jo{nije zvani~no zatra`ila ~lanstvo. ^ak ikad kona~no zatra`i ~lanstvo, CrnaGora bi mogla biti vje~iti kandidat",predvi|a "Stratfor".

Procjena te ameri~ke agencijepoklapa se sa mi{ljenjem lidera Pokretaza promjene (PzP) Neboj{e Medojevi}akoji tvrdi da u vrhu crnogorske vlasti nepostoji iskrena `elja da se ide uevropske integracije, jer bi to ugrozilonjihove pozicije i interese.

"Crnom Gorom vlada mala grupaljudi koju je strah od promjena kojetreba da dovedu do pribli`avanja EU...Ideja ove vlasti jeste da od Crne Gorenaprave dr`avu koja }e geografski biti uEvropi, ali koja }e imati off-shore sta-tus i slu`iti za pranje novca i sakrivanjeraznih bjegunaca", smatra predsjednikPzP-a.

S druge strane, potpredsjednicaVlade za evropske integracije Gordana\urovi} ka`e da je evropska perspe-

ktiva Crne Gore jasna, podsje}aju}i nausvajanje Nacionalnog programa zaintegraciju zemlje u EU za period2008-2012. Ona je istakla da secrnogorsko zakonodavstvo, institucije iprocedure uskla|uju sa EU propisima istandardima.

"Sve je to realizovano izuzetnoefikasno i u kratkim rokovima. Evropskaperspektiva Crne Gore je jasna iaplikacija je najavljena do kraja godine.To je, samo po sebi, dovoljno ~injeni-ca, da bi se negirala tvrdnja uva`eneagencije Stratfor", tvrdi \urovi}eva.

\urovi}eva je \ukanovi}evapotpredsjednica, koji je istovremenosljedbenik neoliberalnog koncepta pro-fesora Veselina Vukoti}a, doskora{njegpotpredsjednika Vladinog savjeta zaprivatizaciju. Vukoti} se ~esto isti~eizjavama koje dovode u sumnju njegovjavni stav da podr`ava ulazak u EU.

"Da li je 130.000 stranica zakonaEU koje treba donijeti u nekoliko go-dina prijetnja ekonomskih slobodama?Ako njihovu primjenu shvatimo kaoadministrativne zadatke - sigurno da!Nema efikasnih institucija koje nijesuizrasle iz ambijenta ekonomskih slobo-da i koje ne funkcioni{u u ambijentuekonomskih sloboda", kazao je Vukoti}prije nekoliko mjeseci na jednomskupu ekonomista.

Profesor Vukoti} je blizak sa\ukanovi}em. Njih dvojica su osniva~ipreduze}a "Univerzitas", koje je vlasnikpro{le godine pokrenutog UniverzitetaDonja Gorica.

Potpredsjednica \urovi} je, ipak,ubije|ena da u Vladi nema promoterakoncepta da Crna Gora postane off-shore zona: "Sredinom 90-ih CrnaGora je `eljela da privu~e strane inves-ticije ulaskom u off-shore projekat, alion nikad nije za`ivio i Crna Gora jeodustala od njega. Crnu Goru niko netreba da pri`eljkuje kao off-shore de-stinaciju, ve} na nju mogu ra~unatisamo kao na EU destinaciju".

K O L I K O J E U T E M E L J E N A P R O C J E N A " S T R A T F O R A " D A \ U K A N O V I ] E V A V L A D AZ A P R A V O N E @ E L I C R N U G O R U U E U

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

////////Tvnokjwf!qsfnjkfspwf!wf{f

7Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . I n t e rv j u

Ambasadorka Bugarske u CrnojGori SSnnee`̀aannaa NNaajjddeennoovvaa pre-

poru~ila je crnogorskim vlastima dao borbi protiv korupcije, kao pojavekoja usporava evropske integracije,u~i na tu|im gre{kama.

"Moja preporuka je da u~e natu|im, a ne na svojim gre{kama,ukoliko je to mogu}e. Mi se,na`alost, nijesmo u~ili na tu|imgre{akama", kazala je Najdenova uintervjuu za Evropski puls.

NNaa {{ttoo bbii,, ooppeett iizz iisskkuussttvvaaVVaa{{ee ddrr`̀aavvee,, CCrrnnaa GGoorraa ttrreebbaallaa ddaaoobbrraattii ppaa`̀nnjjuu kkaaddaa jjee rriijjee~~ oo bboorrbbiipprroottiivv kkoorruuppcciijjee - nnaa SSkkuupp{{ttiinnuu,,pprraavvoossuu||ee,, ppoolliicciijjuu,, ccaarriinnuu......??

Postoji velika veza izme|u radasudske vlasti i korupcije. Nekipoliti~ar u parlamentu mo`e samo dauka`e na ne{to, da ka`e da se ne{tode{ava, ali sudska vlast je ta kojamora prona}i najbolje mehanizme dasprije~e korupciju. Prije svega, tu jepitanje efektivnosti rada sudske vlasti.

Bugarska je ~etiri puta mijenjala

Ustav i bitan dio tih promjena odno-sio se na uspostavljanje nezavisne iefikasne sudske vlasti.

DDaa llii ssttee mmiijjeennjjeellii UUssttaavv ssaammoozzbboogg ssuuddsskkee vvllaassttii??

Ne, ali bitan dio tih promjenaodnosio se upravo na sudsku vlast.Prema posljednjoj promjeni, osnovanje novi organ - Inspektorat sudskogsavjeta.

Ranije je postojao Sudski savjetkoji bira sudije, koji garantuje dasudska vlast bude nezavisna odizvr{ne i zakonodavne, ali se desiloda sudska vlast postane nezavisna od

dr`ave, da Sudski savjet {titi sudskuvlast. Zbog toga je posljednjompromjenom Ustava uspostavljenInspektorat koji se bavi kontrolomSudskog savjeta i svih sudova.

KKoo bbiirraa IInnssppeekkttoorraatt ssuuddsskkooggssaavvjjeettaa??

Inspektorat sam bira Sudski sa-vjet, ali postoje kvote prema kojimau njegovom sastavu ulazi ljudi iz

parlamenta i jo{ nekih institucija. Sada je Inspektorat, koji je

ustanovljen prije nekoliko mjeseci,po~eo da daje rezultate. Upravo jeprije nekoliko dana suspendovanajedna sutkinja zbog korupcije.

KKaakkoo kkoommeennttaarrii{{eettee ttoo {{ttoo jjeeEEvvrrooppsskkaa kkoommiissiijjaa nnaapprraavviillaa pprreesseeddaann iissuussppeennddoovvaallaa pprreekkoo 550000 mmiilliioonnaa eeuurraappoommoo}}ii EEUU zzbboogg kkoorruuppcciijjee uupprraavvoo iizzssrreeddssttvvaa iizz eevvrrooppsskkiihh ffoonnddoovvaa??

Prvo da preciziram da to nijepresedan. Bugarska nije jedina ~la-nica EU kojoj su privremeno za-ustavljana sredstva iz, konkretno, tri

pretpristupna fonda.Smatram da je to upozorenje

Evropske komisije da {to prijeuspostavimo mehanizme kori{}enjasredstava iz fondova koji bi garanto-vali da novac poreskih obveznika EUide tamo za {to je i namijenjen.

Kad pogledate sve novopri-mljene ~lanice EU, sve su u drugojgodini ~lanstva pre`ivjele neke krize.Kad postignete neki cilj, kadpostanete ~lanica EU, izgleda dapostajete malo opu{teniji i na{e vlastisu to uo~ile u pojedinim dijelovimaadministracije.

Tako|e, nedavno je bugarskaVlada odlu~ila da postavi posebnoginspektora za rad sa evropskim fo-ndovima. Na to mjesto je postavljenag|a PPlluukk~~iivvaa, biv{a ambasadorkaBugarske u Njema~koj, koja ima pu-no ovla{}enje da kontroli{e kako sekoriste sredstva iz evropskih fondova.

To je korak vlade Bugarske kojiima za cilj da poka`e Evropskojkomisiji da Bugarska zaista `eli darije{i taj problem.

DDaa llii ssttee iimmaallii pprriilliikkuu ddaa ~~uu-jjeettee tteezzuu kkaakkoo BBuuggaarrsskkaa mmoo`̀ee uu EEUUssaa nnii`̀oomm pprroossjjee~~nnoomm ppllaattoomm oodd oonnee

A M B A S A D O R K A B U G A R S K E S N E @ A N A N A J D E N O V A

Cpmkf!tf!v•juj!ob!uv}jn!hsf|lbnb

Sne`ana Najdenova

foto

VIJE

STI

PPoossttoojjii vveelliikkaa vveezzaa iizzmmee||uu rraaddaa ssuuddsskkee vvllaassttii ii kkoorruuppcciijjee.. NNeekkii ppoollii-ttii~~aarr uu ppaarrllaammeennttuu mmoo`̀ee ssaammoo ddaa uukkaa`̀ee nnaa nnee{{ttoo,, ddaa kkaa`̀ee ddaa sseennee{{ttoo ddee{{aavvaa,, aallii ssuuddsskkaa vvllaasstt jjee ttaa kkoojjaa mmoorraa pprroonnaa}}ii nnaajjbboolljjeemmeehhaanniizzmmee ddaa sspprriijjee~~ee kkoorruuppcciijjuu

8Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . I n t e rv j u

uu CCrrnnoojj GGoorrii,, ssaa ttoolliikkiimm sstteeppeennoommkkoorruuppcciijjee,, aa EEKK ssttaallnnoo kkrriittiikkuujjeePPooddggoorriiccuu zzbboogg ttooggaa??

Na`alost, ne samo da sam ~ulatu tezu od obi~nih gra|ana u CrnojGori, nego sam i ~itala u {tampiizjave nekih va{ih politi~ara koji voleda se bave pitanjem `ivotnog sta-ndarda u Bugarskoj.

To je apsolutno neozbiljna teza.Crna Gora je tek po~ela put ka EU,a Bugarska je pro{la taj put. Kadpro|ete sve to, vidje}ete daproje~na plata nije jedini kriterijumza ulazak u EU.

Zarade su bitne za svakoga, alikad uporedite cijene u Bugarskoj saonima u Crnoj Gori, one su znatnoni`e u mojoj dr`avi. Osim toga, sadasu po~ele da se pove}avaju zarade ufinansijama, gra|evinarstvu, banka-rstvu i u drugim oblastima. Samo za2007. godinu zarade su u prosjekupove}ane za 23%.

Bugarska je pro{le godine ostva-rila rast od 7% BDP, jedan odnajvi{ih zabilje`enih u EU. Rekorderismo i kada je u pitanju priliv stranihinvesticija.

Stranih investicije nema tamogdje je stepen korupcije tako visokkao {to pi{e u nekim medijama.

KKoolliikkoo jjee bbiittnnaa uullooggaa mmeeddiijjaa iicciivviillnnoogg sseekkttoorraa uu pprroocceessuu eevvrrooppsskkiihhiinntteeggrraacciijjaa??

Velika. Mislim da su mediji icivilni sektor saveznici svake demo-

kratske vlade na putu evropskihintegracija. Ponekad su oni malo vi{ekriti~ni, ponekad je neprijatno ~utineku kritiku, ali to je mnogo boljenego da vam niko ne ka`e gdjegrije{ite i kakvi su vam problemi.

KKaakkoo kkoommeennttaarrii{{eettee nniizzaakkpprroocceennaatt ppooddrr{{kkee jjaavvnnoossttii uullaasskkuuCCrrnnee GGoorree uu NNAATTOO ssaavveezz??

Kada se po~elo govori da Bu-garska, kao nekada{nja ~lanica Var{a-vskog pakta, mora da u|e u NATOsavez podr{ka javnosti je bila oko10%. Vi ste sada na boljem nivou.

Tu je mnogo bitna komunika-ciona strategija va{e Vlade. Crno-gorskoj javnosti se mora objasnitiza{to je NATO integracija va`na.

^lanstvo u NATO bi pomoglo daCrna Gora {to prije u|e u EU. Sadamo`e neko da ka`e da Kipar i Maltanijesu ~lanice NATO, ali su ~laniceEU. Tamo je situacija bila druga~ija.Kipar i Malta nikad nijesu bili bliskiSovjetskom Savezu za razliku odostalih "novih" ~lanice EU koje suprvo primljene u NATO. ^lanstvo uNATO zna~i da je dr`ava stabilna,odmah se pove}aju investicije.

NATO je prije svega politi~kaalijansa. Sve odluke donose politi~kestrukture i to na diplomatskomnivou. Nije nimalo slu~ajno to {to jeSavjet NATO zapravo savjet amba-

sadora dr`ava ~lanica, a ne generalaili nekih drugih oficira.

To se malo obja{njava ljudimaovdje u Crnoj Gori. Mislim danevladin sektor, mediji i sama Vladamora malo aktivnije da radi kako biljudima objasnila da, recimo, nijeobavezno da se {alju Crnogorci dada ginu u Avganistanu ili u Iraku.

DDaa llii bbii ii kkaaddaa CCrrnnaa GGoorraa ttrree-bbaalloo ddaa pprriizznnaa nneezzaavviissnnoosstt KKoossoovvaa??

Bugarska je kroz zajedni~kadeklaraciju sa Hrvatskom i Ma|a-rskom priznala nezavisnost Kosova.

Priznali smo Kosovo zbog toga{to je na{e mi{ljenje bilo - bolje daimamo lo{e rje{enje, nego danemamo rje{enje.

Mene raduje to {to je srpskavlada odlu~ila da vrati nazadambasadore u dr`ave ~lanice EUkoje su priznale Kosovo. To zna~i da}e se vratiti i srpski ambasador uSofiju. Mislim da je pozitivno to {toje nova srpska vlada po~elasara|ivati sa Ha{kim tribunalom. Akobi nastavila sa takvom politikom dokraja, to bi zna~ilo nestanak barijeraza evropske integracije Srbije. Mi sevrlo radujemo tome jer Srbija je na{

najbli`i susjed, i ako Srbija ide brzimkoracima ka EU, kao {to je CrnaGora radila, to je dobro za region iza Bugarsku.

Bilo bi dobro kada bi se Kosovudopustio proces integracije u regionui proces integracije u EU. Integracija,a ne izolacija Kosova je pravi put zasmanjivanja tenzija i rje{avanje pro-blema. Pogledajte samo {to se de{avaizme|u Gr~ke i Makedonije kojeimaju samo jedno otvoreno pitanje.Druga je stvar sadr`ine tog pitanja.Za mene je to apsolutno imaginarno,ali pogledajte {ta to jedno otvorenopitanje mo`e da zna~i - da zaustaviMakedoniju na putu ka NATO,mo`da i na putu ka EU.

VV.. @@UUGGII]]

MMeeddiijjii ii cciivviillnnii sseekkttoorr ssuu ssaavveezznniiccii ssvvaakkee ddeemmookkrraattsskkee vvllaaddee nnaa ppuuttuueevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa

Kako do`ivljavate Crnu Goru? Mislim da za Crnu Goru mo`e da se ka`e da je demokratska zemlja. Malo je

zakasnila na razvojnom putu evropskih integracija, ali to je iz razumljivih razloga.To {to ste mala zemlja ima i prednosti, ali ponekad i nedostataka.

Prednosti su u tome {to svi sve znate i {to se ni{ta ne mo`e sakriti. Nedostacisu tome {to svako ima nekoga koga poznaje, nekog ro|aka, nekog kome semo`e javiti telefonom, zamoliti ga "vidi tamo, molim te, ako mo`e{ to dasredi{, da malo br`e ide". Bugarska nije velika zemlja, ali je, ipak, mnogo ve}anego Crna Gora.

Mislim da je Crna Gora prelijepa zemlja i da ima svoju budu}nost u EUi u NATO savezu.

DDDDOOOOBBBBRRRROOOO JJJJEEEE [[[[TTTTOOOO NNNNIIII[[[[TTTTAAAANNNNEEEE MMMMOOOO@@@@EEEETTTTEEEE SSSSAAAAKKKKRRRRIIIITTTTIIII

9Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . P o l i t i k a

Evropskoj ko-misiji (EK)

bi}e veoma te{koda napi{u,naj~e{}e iz-balansiran Izvje-{taj o napretku

Crne Gore za 2008. godinu u dijelukoji tretira rad Skup{tine.

Malo je stvari na osnovu kojihBrisel predstavnike crnogorske zakono-davne vlasti mo`e potap{ati po ramenu,dok se na drugoj strani nagomilaoprili~no veliki broj problema.

Evropska komisija, u svojim godi-{njim izvje{tajima, bavi se radom ra-zli~itih institucija i taj dokument zapra-vo predstavlja mjerilo napretka nekedr`ave u procesu evropskih integracija.

~ini se da su crnogorski parla-mentarci, usta punih evropskih inte-gracija, tokom prve polovine godinezabilje`ili dosta minusa i su{tinski samousporili Crnu Goru na putu ka EU.

"Krunu" takvog odnosa predstavljadvomjese~ni opozicioni bojkotSkup{tine zbog odluke Radio TelevizijeCrne Gore (RTCG) da vi{e direktno neprenosi sjednice Skup{tine i prili~noosiono pona{anje vladaju}e ve}ine kojaje to iskoristila da za 58 minuta una~elu pretrese 35 prijedloga zakona.

Ni jedna me|unarodna organizaci-ja ne}e podr`ati bojkot neke institucije,iako }e ocijeniti da je rije~ o legitim-nom vidu politi~ke borbe. Opozicijiizgleda da nije bilo dovoljno iskustvo iz2004. godine kada je tokom osamnaestmjeseci dugog bojkota Skup{tine dobi-jala kritike sa svih me|unarodnihadresa.

Na drugoj strani, predstavnici vlastinijesu se pretrgli da za zajedni~ki stopozovu opozicione kolege ve} su gledalida {to prije zavr{e posao i odu na ljet-nje odmore, iako je su{tina parlamen-tarizma ne{to sasvim drugo.

Pona{anje vlasti posebno je prob-lemati~no ako se ima u vidu ~injenicada opozicija konstantno optu`uje pre-mijera Mila \ukanovi}a da kontroli{ejavni servis RTCG i da je nakon povrat-ka na funkciju naredio ukidanje direkt-

nih televizijskih prenosa. Tako|e, ve}ibroj me|unarodnih organizacija, direk-tno ili indirektno, u svojim izvje{tajimaza Crnu Goru ocijenio je da RTCGsu{tinski nije nezavistan od vladaju}ihstruktura.

"EK }e, svakako, evidentirati pos-toje}e stanje u svom izvje{taju", ocijenioje za Evropski puls izvr{ni direktorCentra za demokratsku tranziciju (CDT)Marko ^anovi} i upozorio da na putuevropskih integracija na{e zakonodavce~eka ogroman posao.

"Mislim da nema vremena zagubljenje. Poslanici moraju da shvate daih sve ~eka zajedni~ki posao, i da trebazajedno da rade na pribli`avanju CrneGore evropskim standardima. Kori-{}enje TV prenosa za prikupljane dne-vnih politi~kih poena trebalo bi dabude pro{lost, trebalo bi pobolj{atiefikasnost rada Skup{tine i usresrediti sena usvajanje kvalitetnih zakona, bezobzira da li oni dolaze od strane vlade,opozicije ili poslanika vladaju}ih parti-ja", naveo je ^anovi}.

On, ipak, vjeruje da u crnogorskojSkup{tini postoji dovoljno demokratskog

E V R O P S K A K O M I S I J A N E ] E B I T I O D U [ E V L J E N A O P O Z I C I O N I M B O J K O T O MS K U P [ T I N E I N E O D G O V O R N I M P O N A [ A N J E M V L A S T I

Pi{e: Danilo Mihajlovi}

////////[bkfeop!ob!mp|fn!qvuv!

Kao ilustracija kako Brisel gleda na parlamentarne aktivnosti mo`e se najbol-je vidjeti pore|enjem izvje{taja o napretku Crne Gore za posljednje dvije

godine.Tako se u izvje{taju za 2006. navodi da "kada su u pitanju zna~ajne teme,

nedostatak konsenzusa izme|u vlasti i opozicije uti~e na {to efikasniji rad par-lamenta".

"Problemi oko konsenzusa su prisutni i kada je u pitanju usvajanje razli~itih"osjetljivih" zakona", navodi se u izvje{taju za 2006. godinu.

Samo godinu dana kasnije EK ovako do`ivljava stvari: " do{lo je doodre|enog pobolj{anja u odnosima izme|u vlasti i opozicije, {to je rezultiralove}om spremno{}u na postizanje koncenzusa kod va`nijih pitanja".

"Skup{tina je nastavila svoju zakonodavnu aktivnost i usvojila 55 zakonskihakata, {to je blagi porast u odnosu na prethodne godine. Ovi akti uklju~ujuveliki broj onih koji su neophodni za ostvarivanje obaveza Crne Gore u pro-cesu pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivanju (SSP)".

BBBBRRRRIIIISSSSEEEELLLL VVVVOOOOLLLLIIII DDDDOOOOGGGGOOOOVVVVOOOORRRR

Marko ^anovi}

10Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . P o l i t i k a

kapaciteta za rije{avanje postoje}esituacije.

"I postoji dovoljno razuma koji }esprije~iti bilo koji vid usporavanja CrneGore na njenom evropskom putu",dodao je ^anovi} ~ija organizacija god-inama sprovodi razli~ite vidove obukecrnogorskih parlamentaraca.

On je ocijenio da je bojkot radaSkup{tine od strane opozicije legitimnosredstvo politi~ke borbe, ali da bi setrebalo zapitati kakve rezultate je dosada dao taj na~in pritiska na vladaju}ukoaliciju.

"Gra|ani bi trebalo da imaju uvidu rad Skup{tine, ali ipak mislim da zato nije potrebno prenositi sve sjednice.U ve}ini zemalja najve}i se dio poslaobavlja radom u odborima, tako da nevidim razlog da opozicione partijesputavaju rad Skup{tine zbog TVprenosa skup{tinskih zasijedanja. Ta-ko|e, postoje i drugi vidovi informisan-ja o radu Skup{tine.", pojasnio je^anovi}.

Upitan za mi{ljenje o tome kako}e Brisel gledati na to {to je vladaju}akoalicija za 58 minuta zavrila raspravuo 35 prijedloga zakona, da bi ih nakontoga za nekoliko sati i usvojila, ^anovi}je podsjetio da je uloga Skup{tine i da,vode}i debatu na plenarnom zasjedan-ju, pripremi gra|ane na nova prava iobaveze koja donose novi zakoni, {to uovako kratkom vremenu nije bilomogu}e ispuniti.

"Smatram da je samo neprisustvo-vanje opozicije dalo odrije{ene rukeposlanicima vladaju}e koalicije da usva-jaju bitne zakone, ~ak i ne vode}iraspravu o njima. Mislim da to nije uduhu parlamentarizma i da bi svi zajed-no trebalo da razrije{e postoje}u patpoziciju", rekao je ^anovi}.

Uz napomenu da je bojkot parla-menta bio iznu|en potez, potpredsjed-nik Socijalisti~ke narodne partije (SNP)Vasilije Lalo{evi} o stavu Briselarazmi{lja ovako - bilo bi veoma bitnoda u najnovijem izvje{taju EK za CrnuGoru bude zabilje`eno da je parlamen-tarna kriza rije{ena.

Politi~ki direktor Demokratske par-tije socijalista (DPS) Predrag Sekuli} sadruge strane "ocjenjuje da Skup{tinanije u krizi i da radi svoj posao".

"Vladaju}a koalicija je pokazalavolju kako bi se opozicija {to br`e vrati-la u Skup{tinu, ali ne mo`emo mimozakona. Podsjeti}u da je za zakone omedijima, ovakvi kakvi su, glasala iopozicija", kazao je Sekuli} za Evropskipuls.

On je kategori~ki odbacio i tvrdnjeda njegova partija ima veze sa odlukomRTCG da ukine direktne prenoseskup{tinskih zasjedanja.

Osvr}u}i se na ~injenicu da su nje-

gove kolege i on ekspresno zavr{iliraspravu o 35 prijedloga zakona,Sekuli} je naveo da je upravo evropskapraksa da se glavna rasprava o prijed-lozima zakona vodi u skup{tinskimodborima, dok se na plenumu samo onjima glasa.

"Odgovorno tvrdim da je uodborima o svakom predlogu zakonavo|enja rasprava i po vi{e sat. Plenarnozasjedanje slu`i samo za glasanje i totreba uvesti kao praksu kada se opozi-cija vrati", zaklju~io je politi~ki direktorDPS-a.

I direktorica ameri~kog Naciona-lnog demokratskog instituta (NDI) LisaMcLain se sla`e sa Sekuli}em da bi ple-narne rasprave trebale da traju kratko ida tome treba da prethodi vrlo temel-jan proces u odborima.

Me|utim, 35 zakona za 58 minu-ta, kazala je ona, ne mo`e biti raz-motreno na pravi na~in.

DIrektorica NDI, organizacije kojatako|e godinama radi na edukacijiposlanika, je podsjetila da je, kada jerije~ o putu Crne Gore ka EU, ~itavoovo vrijeme Vlada radila bez ikakvognadzora.

"To je ozbiljno pitanje, bez obzirana to da li ste iz vladaju}e ili opozi-cione partija. Sve partije se zala`u zaevropske integracije, a ovo {to sede{ava sa Skup{tinom nije dobro zaevropske integracije. Ova situacija semo`e razrije{iti samo onda kad svishvate da su u istom timu", zaklu~ila jeMcLain.

Ako se zanemari dosta toga, od na~ina usvajanja zakona pa do dilema koliko suispo{tovani evropske direktive kod nekih zakona kao {to su onaj o Centralnoj

banci ili o telekomunikacijama, onda bi Evropska komisija mogla ove godinepohvaliti Skup{tinu zbog efikasnosti.

Tako je u 2006. godinu Sku{tina usvojila 42 zakona, a godinu dana kasnijeukupno 55.

Poslanici vladaju}e koalicije usvojili su samo na jednoj sjednici Skup{tine i toza svega nekoliko sati 35 zakona.

EEFFIIKKAASSNNII ,, NNEEMMAA [[TTAA

Sa sjednice Skup{tine

foto

VIJE

STI

11Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

^ovjek je od uspravljanja, kada jesavio prvu granu, poku{avao da

ustroji prirodu po vlastitoj mjeri. Igradili{te u Lipcima samo je jo{ jedannapor da se komad mora pretvori uzemlji{te i poplo~a kakva hacijenda iobezbjedi feudalna penzija kakva idolikuje nacionalnim radnicima.^injenica da je stanoviti pe}inski~ovjek prije deset hiljada godinaodmah pored gradili{ta nacrtao jelenai jo{ nekoliko papkara, samo ide u uprilog tezi o kontinuitetu napora ljudiovog kraja da osmisle okoli{ nazvan"Divlja ljepota".

Blago treba gledati na pionirskipoduhvat poznatih Nik{i}ana koje odmilo{te nazivamo "bra}a RRaadduulloovvii}}" iliu novinskim tekstovima samo"Radulovi}i" kao da se radi o kakvommambo sastavu, o{troj konkurencijiPiva jazz-u i bra}i JJoovvoovvii}}.

Istina, malo je inspekcija preki-nula "koncert" po{to se u Lipcimapodigla pra{ina u bukvalnom i prene-senom smislu. Ali, kako pra{ina uCrnoj Gori ima te{ko kameno pori-jeklo mo`e se o~ekivati da, nastala izstijenja kojem pojemo u himni, imabrutalno kratak rok trajanja u va-zduhu i vrlo brzo padne, privu~enacentrifugom kakve mje{alice za beton,pred o~ima UNESCO-a.

Vrlo brzo, kao na Zavali, more }eopet postati jasno i purpurno, aosta}e samo {aljiva anegdota da su

bra}a svojevremeno u talase pobacalineke nesretne inspektore, ~ime suzaradili jedan veliki smajli u istorijibasta{nika i kreativaca koje ne dira{

dok rade u nacionalnom interesu.Za to vrijeme, podgori~ke su se

televizije sjatile u Budvu da slikajumanekenke i sve koje bi htjele dapostanu manekenke i njihovemenad`ere i sve koji silno `ele da tobudu, sponzore, jahte, glisere i ine

atribute jednog vla`nog meditera-nskog sna, guta~e vatre, fakire zaleglepo ekserima i fakine navu~ene na"eksere", nostalgi~ne dens zvijezdedevedesetih i sve one do kojih mo`e{do}i dok beogradski novinari na Jazuimaju ekskluzivu da pro}askaju saJJeeaann RReennoooomm.

Nama sa jeftinijim ulaznicamapreostaje daljinski upravlja~ daprod`aramo po kanalima i u op{tojnesta{ici smisla, na kraju, zaista

okrenemo gdje se emituju najboljenoge, guze i zeza dostojna Ri~ardoveglave i hotela nazvanog "Sjajno".

Tamo }e navijek biti Arapa iFrancuza da padnu u estetski trans i iznjega poku{aju da se izvuku predkamerama kantovskom mantrom: za -

sat - vremena - od - va{eg prelepog- mora - vi - ste - na - planini.

Ideolo{ka upotreba prirodnih lje-pota u hipnoti~ke svrhe samo jejedan od rukavaca pri~ina (simulakru-ma) {to nam se prodaje uporedo sapodizanjem prosje~nog nivoa li~nogdohotka. Neka bude izdajnik svakionaj koji pomisli da zucne kako imaljep{ih turisti~kih destinacija odcrnogorske obale. Svako ko bi se usu-dio da iz svog sumnjivog ranca izva-di i stavi u promet fotografije nekogostrva u Pacifiku, neka ima na umuda je pro{lo tek dvije godine od sti-canja nezavisnosti i da bi mogao daugrozi samo su{tastvo konceptaelitnog turizma, ako ne i samudr`avu.

Pi{e: Brano Mandi}

BBllaaggoo ttrreebbaa gglleeddaattii nnaa ppiioonniirrsskkii ppoodduuhhvvaatt ppoozznnaattiihh NNiikk{{ii}}aannaa kkoojjeeoodd mmiilloo{{ttee nnaazziivvaammoo ""bbrraa}}aa RRaadduulloovvii}}"" iillii uu nnoovviinnsskkiimm tteekkssttoovviimmaassaammoo ""RRaadduulloovvii}}ii"" kkaaoo ddaa ssee rraaddii oo kkaakkvvoomm mmaammbboo ssaassttaavvuu,, oo{{ttrroojjkkoonnkkuurreenncciijjii PPiivvaa jjaazzzz-uu ii bbrraa}}ii JJoovvoovvii}}

P!qbolfsjnb!j!Mjqdjnb

NNeekkaa bbuuddee iizzddaajjnniikk ssvvaakkii oonnaajj kkoojjii ppoommiissllii ddaa zzuuccnnee kkaakkoo iimmaalljjeepp{{iihh ttuurriissttii~~kkiihh ddeessttiinnaacciijjaa oodd ccrrnnooggoorrsskkee oobbaallee.. SSvvaakkoo kkoo bbii sseeuussuuddiioo ddaa iizz ssvvoogg ssuummnnjjiivvoogg rraannccaa iizzvvaaddii ii ssttaavvii uu pprroommeettffoottooggrraaffiijjee nneekkoogg oossttrrvvaa uu PPaacciiffiikkuu,, nneekkaa iimmaa nnaa uummuu ddaa jjee pprroo{{llootteekk ddvviijjee ggooddiinnee oodd ssttiiccaannjjaa nneezzaavviissnnoossttii ii ddaa bbii mmooggaaoo ddaa uuggrroozziissaammoo ssuu{{ttaassttvvoo kkoonncceeppttaa eelliittnnoogg ttuurriizzmmaa,, aakkoo nnee ii ssaammuu ddrr`̀aavvuu

12Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Stra{no!Po~elo je hap{enje oko slu~aja

Morinj. Znate, to je stara pri~a.Tu`ilac }e poku{ati da doka`e dase {est "tihih susjeda", i`ivljavalonad ratnim zarobljenicima. CrnaGora se suo~ava sa pro{lo{}u. Toje prilika i da premijer MMiilloo saznane{to vi{e o logoru za koji je,ka`e, ~uo tek 1997. godine. Za-boravio je i da su burekd`inice le-tjele u vazduh, da su se izmetommazala vrata inovjernih kada jeusta{tvo prijetilo da potopi CrnuGoru, da je preko 200 ljudi pogi-nulo brane}i SSlloobbooddaannaa MMiilloo{{eevvii-}}aa, prevazi|enog politi~ara. Nego,koga to vi{e interesuje. Idemodalje. Evoluirali smo, odigrali ma-jstorski. Mi smo tigar tranzicije ideportovana je {a~ica Muslimanana ruke RRoo}}eennoovvoomm frendu RRaaddoovvaannuuHa{kom KKaarraadd`̀ii}}uu. Ne zaboravimo,njihovi su `ivoti tako|e uzidani u na{eeloksirane kafi}e, podgori~ke bazenekojih }e toliko biti da postoji opasnostda se promijeni klima, da nam senavra`i kakva mosun~ina i oduvanajsla|i srk espresa u Hercegova~koj...Bez brige, ne}e to biti politi~ki cuna-mi Srpske narodne stranke (SNS).Samo kreten bi bio protiv napretka ibazena, ali ako je cijena da se izbri{eklju~ni pasus istorije (a to sigurno nijebitka na Fundini, ministre VVuu~~iinnii}}uu),onda u tom napretku ne{to ozbiljno,do neba i Brisela, smrdi.

Smije{no!Srpski pisac i panker VViiddoojjkkoovvii}}

MMaarrkkoo pi{e u svom romanu kako sudvoje mladih op{tili u kupoli NarodneSkup{tine petog oktobra i prosulisjeme ljubavno u skrovitom dijelurevolucijom spaljene zgrade zakono-davne vlasti. Kod nas u Crnoj Gorimitropolit AAmmffiilloohhiijjee ka`e da sumladenci zgrije{ili na vrhu planineRumija, i ne samo to, nego zbog togaon uska~e u helikopter i iznosicrkvicu na 1,700 metara svete pla-nine. I ne samo to, u Baru su ispredparohijskog doma postavili maketicuna nekoj gomili kamenja koja imazadatak da u nakaradnoj instalacijizastupa vizuelni identitet re~ene pla-

nine. Ostalo je nejasno, je li to nekavrsta "donjeg manastira" za mrave ituriste kojima se ne mili ~etiri satausiljenog mar{a rutom svetogVladimira, ili je rije~ o imitativnojmagiji kojoj su na{i popovi takonaklonjeni, pa svaki {to donese

kamen kod benzinske pumpe (paro-hijski dom je preko puta) mo`e sebiodati priznanje i zapojati "Aliluja".

Ho}u da ka`em: Srbija je mitovi-ma uni{tena, ali kao da ima vi{e ostr-vaca gdje se ~ovjek mo`e odmoriti odKosovskog boja, poput Vidojkovi}evogromana ili posljednjeg Kojinog albu-ma. Kod nas je sve na pola, rodovskasvijest kle{e podobni oblik bunta. Nepretjerati, ne psovati, rije~ju mladih -ne srati.

Ako vas ba{ pritjera, mo`ete naprimjer, da zamislite kakvih je sve se-ksualnih nepo~instava bilo u crnogo-rskoj Skup{tini, kakvih sadisti~kih pre-sedana, balavljenja i kajanja po onimmrznim hodnicima i salama zgrade

koja je imala tu sre}u da nikadane izgori. A bio bi to lijep plamen,mogle bi se uzeti i pare od osigu-ranja i izgraditi nova na Cetinju,{to zna~i petnaest minuta odBudve, a u Budvi bi se moglepokupiti maloljetnice... i svakina~in i bog te veseli!

Sva{ta ~ovjeku mo`e da pa-dne na pamet poslije dvomje-se~nog kilavljenja oko dvije fo-teljice u ne~emu {to se zove Na-cionalni savjet za evropske inte-gracije. Da sve bude pod konacuplele su se i NVO, pa su malo,horski sa stavom, mudrovali ko jeve}i evropejac, pa malo jednidrugim iznosili prljavi ve{, pa sveto dobrodo{lo bandi novinarskojkoja nema ~ime da zakrpi stranejer su na odmore oti{li RRaajjkkoo

KKoovvaa~~eevvii}} i MMii{{kkoo VVuukkoovvii}}. Rajko jebio u Pljevljima. On je moj omiljenipoliti~ar i to {to ~ovjek voli da kosi izna da prepozna dobrog kosba{u,mo`e samo plus da mu bude. {to lije radio u vrijeme Bukovice i beati-fikovanog ^̂eekkaa DDaa~~eevvii}}aa, ovaj si-

mpati~ni Pljevljak? Vjerovatno jestudirao, ali izistinski, bez studentskihprotesta i ostalog zapadnog {unda nakoji je Crna Gora, hvaljen Isus,imuna. E, taj i takav gospodinKova~evi} u izvornom partijskomizdanju ponekad mi je dra`i odurbanih predstavnika dru{tva civila,zato {to Rajko ne dozira svoju ljubavprema partiji kao {to mlada NVO elitadozira svoj bunt. Rajko je makar une~emu panker, pa bila to i ljubavprema vo|i. Ako ni{ta, zabavno jeslu{ati, a ko smije ne{to vi{e da tra`iod politi~ara.

Autor je novinar dnevnog lista"Vijesti"

CCrrnnaa GGoorraa ssee ssuuoo~~aavvaa ssaa pprroo{{lloo{{}}uu.. TToo jjee pprriilliikkaa ii ddaa pprreemmiijjeerr MMiilloossaazznnaa nnee{{ttoo vvii{{ee oo llooggoorruu zzaa kkoojjii jjee,, kkaa`̀ee,, ~~uuoo tteekk 11999977.. ggooddiinnee..ZZaabboorraavviioo jjee ii ddaa ssuu bbuurreekkdd`̀iinniiccee lleettjjeellee uu vvaazzdduuhh,, ddaa ssuu ssee iizzmmee-ttoomm mmaazzaallaa vvrraattaa iinnoovvjjeerrnniihh kkaaddaa jjee uussttaa{{ttvvoo pprriijjeettiilloo ddaa ppoottooppiiCCrrnnuu GGoorruu,, ddaa jjee pprreekkoo 220000 lljjuuddii ppooggiinnuulloo bbrraannee}}ii SSlloobbooddaannaaMMiilloo{{eevvii}}aa,, pprreevvaazzii||eennoogg ppoolliittii~~aarraa.. NNeeggoo,, kkooggaa ttoo vvii{{ee iinntteerreessuujjee..IIddeemmoo ddaalljjee

13Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Drug i p i { u

Niska iskori{}enost sun~eve ienergije vjetra, kao i ostalih

alternativnih izvora najbolje po-kazuje da Crna Gora ne ula`edovoljno u proizvodnju elektri~neenergije iz obnovljivih izvora.

Crna Gora je obavezna da, kaodeklarisana ekolo{ka dr`ava i zbogo~uvanja prirodnog bogatstva izdravlja ljudi, usmjeri proizvodnjuenergije ka alternativnim oblicima.Na to usmjerava i Evropska unija(EU).

I kada se uzme u obziriskori{}eni hidropotencijal (ra~u-naju}i hidroelektrane u Crnoj Gori),iznad smo zahtijevanog evropskogpropisa u vezi proizvodnje izobnovljivih izvora. Ipak, dok seprema doma}oj zakonskoj regulativiobnovljivim izvorima energije sma-traju samo male hidroelektranama(mHE) snage do 10 megavata (MW),evropsko zakonodavstvo i hidroele-ktrane ve}e snage tretira kaoobnovljive izvore energije.

Deficit struje je jedan od

najve}ih problema u energetskomsektoru Crne Gore. Potro{nja jedrasti~no pove}ana i godi{nji ne-dostatak od oko 40% nadokna-|ujemo skupim uvozom, a uposljednih dvadesetak godina nijeizgra|en veliki izvor elektri~neenergije.

Na smanjenje deficita, koji }e se

zbog ovakve situacije u energeticipove}avati u narednim godinama,mo`e se uticati pove}anjem ene-rgetske efikasnosti i kori{}enjemobnovljivih izvora energije.

Evropski parlament usvojio jeZakon o pove}anju udjela obno-vljivih izvora energije u ukupnojpotro{nji EU na 20% do 2020.godine. Direktiva EU se sastoji iztri dijela koji se odnose na bio-goriva, grijanje i hla|enje iobnovljivu elektri~nu energiju.Sada{nji udio obnovljivih izvoraenergije u ukupnoj potro{nji EUod 6% treba pove}ati na 20% zadvanaest godina.

Crna Gora je iznad prosjekaEvropske unije po tome {to 59% pri-marne energije proizvodi izobnovljivih izvora energije, od ~egase 55% odnosi na hidroenergiju, a~etiri na ogrijevno drvo. Pro-blemati~no je {to ne koristi potenci-jale alternativnih izvora, a uMinistarstvu za ekonomsku razvojpriznaju da ih mogu valorizovati uz

razumna investiciona ulaganja."Sada{nji procenat iskori{}enosti

alternativnih izvora energije u CrnojGori je veoma mali - oko 0,3%.Energija iz alternativnih izvora seproizvodi u malim hidroelektranamai veoma mali dio solarne energije sekoristi za zagrijavanje vode u obje-ktima", ukazuju iz crnogorskog Mini-

starstva za ekonomski razvoj. Nagla{avaju da je, prema

sada{njoj situaciji u energetici CrneGore, ve} ispunjen uslov EU o 20%udjela obnovljivih izvora energije uukupnom primarnom energetskombilansu..

"Udio obnovljivih izvora energije(OIE) u ukupnoj potro{nji primarneenergije u 2006. godini je 24,9% {toje ve} vi{e od cilja EU do 2020.godine", istakli su iz tog resora.

Crna Gora raspola`e hidroene-rgetskim potencijalom koji spada usam svjetski vrh po indeksustrate{kog prioriteta za kori{}enje(ISP), ekonomi~nosti i pogodnostiuklapanja u ekolo{ko i socijalnookru`enje. Iskoristila je svega 17%hidropotencijala. Do 2025. godineplanira izgradnju vi{e malih HEukupne snage 80 MW - do 2010.20 MW, 2015. 30 MW, 2020. 20MW i 2025. 10 MW, proizvodnjepribli`no 250 gigavat-sati (GWh)godi{nje.

Z A R A Z L I K U O D ^ L A N I C A E U , C R N A G O R A N E P R I D A J E Z N A ^ A J A L T E R N A T I V N I ME N E R G E T S K I M I Z V O R I M A

[bofnbsjmj!tvodf!j!wkfubs

PPrrooffeessoorr ppooddggoorrii~~kkoogg EElleekkttrrootteehhnnii~~kkoogg ffaakkuulltteettaa MMiilluuttiinn OOssttoojjii}} ssmmaa-ttrraa ddaa ddrr`̀aavvaa ttrreebbaa ddaa pprreedduuzzmmee ooddggoovvaarraajjuu}}ee mmjjeerree kkoojjiimm sseeoobbaavveezzuujjuu iinnvveessttiittoorrii ggrraa||eevviinnsskkiihh oobbjjeekkaattaa ((ssttaammbbeenniihh ii ppoosslloovvnniihh)),,ppoosseebbnnoo uu jjuu`̀nnoomm ddiijjeelluu CCrrnnee GGoorree,, nnaa iizzggrraaddnnjjuu ssoollaarrnniihh tteerrmmii~~kkiihhkkoolleekkttoorraa

Milutin Ostoji}

foto

VIJE

STI

14Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Drug i p i { u

Procijenjena investiciona ulagan-ja iznose 120 miliona eura. U dosa-da{njim planskim dokumentimabruto hidroenergetski potencijal namanjim vodotocima je procjenjivanna oko 800-1.000 GWh, od ~ega seprocjenjuje da je realno iskoristivpotencijal malih HE oko 400 GWh.Potrebna su dodatna istra`ivanja dabi se u potpunosti procijenio realnipotencijal malih HE.

Energija sun~eve radijacije vi{eje nego dovoljna da zadovolji sveve}e energetske zahteve u svijetu. Utoku jedne godine, sun~eva energijakoja dospijeva na zemlju 10.000puta je ve}a od energije neophodneda zadovolji potrebe cjelokupnepopulacije na{e planete.

Profesor podgori~kog Elektro-tehni~kog fakulteta Milutin Ostoji} uizjavi za Evropski Reporter zamjera{to u crnogorskoj energetskoj strate-giji nema procjene supstitucije ele-ktri~ne energije sa energijom suncaza zagrijavanje.

"Strategijom nije predvi|enaproizvodnja biogasa, biogoriva nitikori{}enje geotermalne energije zaproizvodnju elektri~ne energije ili zaizgradnju toplotnih stanica za ce-ntralni grijanje", ukazao je Ostoji}.

On smatra da dr`ava treba da

preduzme odgovaraju}e mjere kojimse obavezuju investitori gra|evinskihobjekata (stambenih i poslovnih),posebno u ju`nom dijelu Crne Gore,na izgradnju solarnih termi~kihkolektora.

"Ne treba zaboraviti ni ra-shladne/toplotne zemlji{ne pumpe itoplotne vazdu{ne pumpe. Tre}amogu}nost je kori{}enje geoter-malne energije za proizvodnju elek-tri~ne energije u odgovaraju}imtermoelektranama i za izgradnjutoplotnih stanica za centralno gri-janje. Takve elektrane i toplotnestanice ve} su izra|ene u nekoliko

evropskih zemalja, pa je potrebnonjhova iskustva spoznati i na osnovudobijenih informacija preduzimatiodgovaraju}e aktivnosti", preporu~ioje Ostoji}.

U vjetro-elektrane Crna Gora za70 godina planira da ulo`i oko 60miliona eura.

Njema~ka dr`i lidersku pozicijuu proizvodnji elektri~ne energije izvjetra - 1/3 ukupno instalirane snagevjetroelektrana u svijetu. [paniji,Danskoj i Italiji tako|e raste instali-rani kapacitet. Od sveukupne pro-izvodnje elektri~ne energije Danskadobija nezanemarljiv postotak odvjetra i dalje ubrzanim tempom gradinove kapacitete.

Namjera te zemlje je do 2030.godine 50% energetskih potrebadoma}instava zadovolji iskori{tava-njem energije vjetra.

U Crnoj Gori postoji dobarpotencijal za iskori{}avanje energi-je vjetra na lokacijama du`Jadranskog mora, u podru~ju pla-nine Rumije izme|u Bara i Ska-darskog jezera, bre`uljcima izaPetrovca i na planinama izme|uHerceg Novog i Orahovca. Bitnopodru~je je i u kontinentalnompredjelu oko Nik{i}a.

"Tehni~ki potencijal na najatra-ktivnijim podru~jima u Crnoj Goriprocijenjen na 100 MW. Potrebna sudetaljna mjerenja da bi se utvrdile

Energija sun~eve radijacije vi{e je nego dovoljna da zadovolji sve ve}e ene-rgetske zahtjeve u svijetu. U toku jedne godine, sun~eva energija koja

dospijeva na zemlju 10.000 puta je ve}a od energije neophodne da zadovoljipotrebe cjelokupne populacije na{e planete.

"Ovaj potencijal Crne Gore je veoma zna~ajan i mo`e se upore|ivati sapodru~jem Gr~ke i Italije. Priobalje i centralno podru~je je najatraktivnije zaprimjenu sun~eve energije zbog ve}eg broja sun~anih sati (2.000-2.500sati/godi{nje). Velika prepreka zna~ajnijem kori{}enju fotonaponskih sistema jevisoka cijena instalacije izme|u 4.000 i 6.000 eura po kilovatu, dok je njiho-va efikasnost pretvaranja veoma mala. Me|utim, imaju}i u vidu promjene urazvoju tehnologija napravi}e se detaljna analiza po ovom pitanju u akcionomplanu", obe}avaju iz Ministarstva za ekonomski razvoj.

IIIIMMMMAAAAMMMMOOOO SSSSUUUUNNNN^̂̂̂EEEEVVVVEEEE EEEENNNNEEEERRRRGGGGIIII JJJJEEEEKKKKAAAAOOOO GGGGRRRR ^̂̂̂KKKKAAAA IIIILLLLIIII IIIITTTTAAAALLLLIIII JJJJAAAA

Ilino Brdo

foto

VIJE

STI

15Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Drug i p i { u

mikrolokacije za potencijalne proje-kte i studija razvoja vjetroelektrana.Uz investicione tro{kove u rangu od1.000 eura po kilovatu o~ekivan brojsati rada od 2.200 godi{nje,previ|eno je minimalno 60 MW",navedeno je u energetskoj strategiji.

U Vladi ka`u da podatke oraspolo`ivoj biomasi u energetskesvrhe treba jo{ usaglasiti, a u sara-dnji sa lokalnim vlastima potrebnasu dodatna istra`ivanja. Premadosada{njim procjenama, tehni~kipotencijal je dovoljan za najmanjetri do pet manjih elektrana saspecifi~nim kapacitetom izme|u 5 i10 MW.

Strategija predvi|a izgradnjukogeneracijskih postrojenja ukupnesnage 5 MW za oko 7,5 miliona, aonda se o~ekuje da }e taj projekatzainteresovati privatne investitore.

Zamjenik direktora crnogorskeRegulatorne agencije za energetikuMomir [kopelja smatra da jeneophodan Zakon o obnovljivimizvorima energije kojim bi se spojilakompletna regulativa za ovu oblast ikoji bi dao optimalna rje{enja.

"Svakako da je najve}i potencijalCrne Gore u izgradnji velikih HE, alise one u na{oj tradicionalnoj (ali nizakonskoj) terminologiji ne smatrajuobnovljivim izvorima. Me|u izvorimakoji se na{om zakonskom regula-tivom smatraju obnovljivim, intereso-vanje u Crnoj Gori je do sada bilouglavnom okrenuto malim hidro-elektranama (mHE) - rekao je[kopelja Evropskom Reporteru,dodaju}i da Crna Gora ima ogromanpotencijal u solarnoj energiji.

Napomenuo je da, iako cijena

energije iz obnovljivih izvora stalnopada, jo{ je iznad cijene energije izkonvencionalnih izvora, pa se u svi-jetu za energiju iz obnovljivih izvoraodre|uju posebne, vi{e cijene.

"Recept za uspje{no kori{}enjeenergije iz obnovljivih izvora trebaprepisati iz najuspje{nijih evropskihzemalja u toj oblasti, vode}i ra~unao crnogorskim specifi~nostima",poru~io je [kopelja.

Prema njegovom mi{ljenju, tre-balo bi prvo uraditi relevantnu pro-cjenu, a po mogu}nosti i katastarsvih obnovljivih izvora u Crnoj Gori.[kopelja nagla{ava da postoje}uzakonsku regulativu za dobijanjekoncesija i gra|evinskih dozvolatreba prilagoditi posebnostima obje-kata te vrste.

"Tako je neophodno promijenitisada{nje rje{enje po kojem konce-siona naknada za vodu koja se koristiu mHE iznosi minimalno 2,5% pri-hoda od prodate energije.Koncesiona naknada po svojoj

definiciji treba da zavisi od na~inakori{}enja prirodnog resursa, ako seprirodno dobro trajno tro{i trebanapla}ivati ve}u koncesionu na-knadu, nego kada se prakti~no netro{i, kao {to je slu~aj sa mHE, gdjevoda u|e u cjevovod, pro|e krozturbinu i onda se ponovo vrati uvodotok. Naknada za male HE i vje-trenja~e trebalo bi da bude ispod1%" smatra [kopelja, navode}i dazakonsku regulativu treba pojedno-staviti i u dijelu postupka dobijanjakoncesija.

[kopelja je za uvo|enje sistemadodjele koncesija izdavanjem ovla-{}enja, po principu javljanja samihinvestitora uz ispunjavanje prethodnodefinisanih uslova.

"Treba po svaku cijenuonemogu}iti ideju da se pravo naistra`ivanje obnovljivih izvoda dajena principu koncesije uz zahtijevanjebankarskih garancija, jer se timesuzbija njihovo ve}e kori{}enje.Direktiva EU uvodi i obavezuuspostavljanja sistema garantovanjaporijekla energije iz obnovljivih izvo-ra, pa bi Vlada morala i to da uradi.Svrha ovog sistema je izdavanjegarancija da je odre|ena energijastvarno proizvedena iz obnovljivihizvora, kako bi se izbjegle mogu}emanipulacije", zaklju~io je [kopelja.

IIvvaannaa GGUUDDOOVVII]]

Njema~ka dr`i lidersku poziciju u proizvodnji elektri~ne energije iz vjetra -1/3 ukupno instalirane snage vjetroelektrana u svijetu. [paniji, Danskoj i

Italiji tako|e raste instalirani kapacitet. Od sveukupne proizvodnje elektri~neenergije Danska dobija nezanemarljiv postotak od vjetra i dalje ubrzanim te-mpom gradi nove kapacitete.

Namjera te zemlje je do 2030. godine 50% energetskih potrebadoma}instava zadovolji iskori{tavanjem energije vjetra.

NNNNJJJJEEEEMMMMCCCCIIII NNNNAAAAJJJJBBBBOOOOLLLLJJJJEEEE KKKKOOOORRRRIIIISSSSTTTTEEEE VVVVJJJJEEEETTTTAAAARRRR

16Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . I z mog ug l a

Na prvi pogledto je je-

dnostavno pitanje,zar ne? Ali, onogtrenutka kad gasebi postavite izatim o~ekujete

odgovor... ostanete ~ekaju}i odre|enivremenski period, a onda iznenadapomislite - {to tu treba obja{njavati? Tobi trebalo biti jasno! Ali, da li je?

Jo{ jedan dnevnik je pro{ao, jo{jedne novine su iza{le, jo{ jedan tekst oevropskim integracijama je napisan... Nemogu, a da sa odre|enom dozom su-mnje ne pri|em tim i takvim novostima.Za{to? Ve} mjesecima, da ne ka`emgodinama, slu{amo razli~ite funkcionere,predsjednike, ministre, zvani~nike, port-parole kako pri~aju o ljepotama i pre-dnostima ~lanstva u Evropskoj uniji,dobrim stranama pripadanja Evropi, a jajednostavno ne mogu a da se ne zapi-tam, da ne pomislim - previ{e je dobroda bi bilo istinito! I, upravo zato smatramda je do{lo vrijeme da zapitamo sebe, ane slu`benike, {efove, prijatelje, ro|ake,za{to `elimo biti gra|ani/ke Evrope, jertek sa sopstvenim odgovorom na ovopitanje, mo`emo preuzeti zaista odgo-vornost za korake na{ih predstavnika naputu ka samostalno izabranom cilju.

Evo, da po~nem od sebe. Sa pravom se mo`e re}i da je danas

svijet "globalno selo". Vrijeme je u~iniloda su nekada{nje prepreke nestale, a~ovje~anstvo postaje dio sistema, mipostajemo dio ne~eg ve}eg od nassamih. No, tu nije kraj. U prirodi je~ovjekovoj da onog trenutka kad ostvarineki cilj, kre}e u nove poduhvate, nova

osvajanja. I u tom pogledu, ni mi nije-smo druga~iji. Jer, na pitanje: "{to ljuditra`e od `ivota, {to `ele da postignu?"sam Freud je dao samo jedan mogu}iodgovor: "Ljudi te`e za sre}om, `ele dapostanu sre}ni i da takvi i ostanu."

Ako prihvatimo da je `ivot ~estosamo ogromna neotklonjiva igra; igra~ovjeka i slu~aja, pobjede i poraza; ondamoramo prihvatiti i da uvijek postojedvije strane medalje i sa tim saznanjemtreba zatim nastaviti dalje. Budu}i dasmo privilegovani ~injenicom da smo ustanju da shvatimo, pa i da dosegnemoitekako zavidan nivo razvoja, da sesuo~imo sa svim uspjesima ali i porazimaiz pro{losti, onda smo isto tako, danasspremni da preuzmemo na sebe i dioodgovornosti.

Stoga, kada je rije~ o velikimodlukama, moramo biti dalekovidi, pa~ak i vidoviti, ne bi li predvidjeli svemogu}e posljedice sada{njih postupaka.Ali, tu le`i i ona istina da se bez ponekogrizika, ne mo`e ni o~ekivati dobit, da sena putu do uspjeha, kriju brojni ne-uspjesi. Ka`e se da se na gre{kama u~i,ali izgleda nikako da se nau~imoobazrivosti, strpljivosti, razboritosti.

Ne trebamo se samo utopiti umno{tvo, prihvatiti ono {to ve}ina govoriiz straha da }emo biti odba~eni. Ne tre-bamo prihvatati parole, odluke i ciljevedrugih ljudi ukoliko ih ne osje}amo kaosvoje. A {to je najbitnije, ne trebamo dadozvolimo da drugi odlu~uju u na{e ime,da drugi daju odgovore na pitanja kojasu nama postavljena.

Nego, da se vratim na pri~u omedaljama i njenim stranama. Kako sveima svoje lice i nali~je, tako se i svaki~ovjek mora zaustaviti u datom trenutkui razmisliti, izvagati sve mogu}e razloge"za" i "protiv" neke odluke, pa tek ondanastaviti dalje. Niko nam ni tada ne}egarantovati ispravnost donijete odluke, alimakar }emo biti zadovoljni ~injenicom

da odluka nije bila u datom trenutkuneutemeljena i podstaknuta `eljama ovihili onih. Dr`imo konce na{ih djelovanja~vrsto u svojim rukama... Nek razboritostpobijedi lakomislenost...

Stoga, nakon razmatranja i sagleda-vanja stvari iz vi{e uglova, onih okrenu-tih ka Evropi, ugla euroskeptika, uglaonih jo{ uvjek neodlu~nih, izvukohzaklju~ak da time {to bi postaligra|ani/ke Evrope imamo mnogo vi{e dadobijemo nego li da izgubimo. Gledaju}iracionalno u ~injenice da imamo burnupro{lost; da smo sada stekli nezavisnost,dr`avu, grb, himnu; da imamo obavezekoje su te izmjene sa sobom donijele, mimoramo gledati {to je za nas najbolje.Pitanje se svodi na sljede}i izbor: bitiizolovan, samo sebi okrenut, ili sepridru`iti Evropi i poku{ati sebi stvoriti utoj staroj/novoj porodici bolju budu}nostza sebe, a i generacije koje dolaze?

@elim vi{e tolerancije, `elim ve}istepen demokratije, `elim bolji `ivotnistandard, `elim manje korupcije, `elimefikasnost, `elim slobodu kretanja i na-stanjivanja u bilo kojoj zemlji Evrope,`elim mogu}nost da se {kolujem u ino-stranstvu i `elim da se vratim u svojuzemlju i tu primjenim nau~eno. `elimpredstavljati Crnu Goru i odavati jojpo~ast time {to }u raditi u njeno ime, zasvoju porodicu, svoje kolege, svojesugra|ane... `elim biti gra|anka Evrope,jer moramo, a vjerujem i da bi trebalo,dokazati sebi, a i drugima, {to sve mimo`emo jednom kada prevazi|emome|usobne predrasude i podjele. Ne-kako vjerujemo da mo`emo mnogo!

Eto, to bi bio moj odogovor. A sada,red je na vas i samo vas: za{to VI `eliteda budete gra|ani/ke Evrope?

Autorka je polaznica VI generacije[kole evropskih integracija i studentkinjageneracije Fakulteta politi~kih naukaUniverziteta Crne Gore

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N K A E V R O P E

Pi{e: Renata Brankovi}

////////

Npafnp!nophp!wj|f!ebepcjkfnp!ofhp!eb!j{hvcjnp

17Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Osobe koje ne `ive u EU, a u brakusu s nekim ko `ivi u nekoj od

dr`ava ~lanica, moraju biti u mogu}nostida dobiju dozvolu boravka u dr`avi~lanici u kojoj `ivi njihov bra~ni partner,presudio je nedavno Evropski sudpravde.

Presudom }e biti pogo|ene nekedr`ave EU koje, poku{avaju}i da smanjebroj imigranata, ograni~avaju prava naboravi{te njihovim bra~nim partnerima.

Sud je presudio u korist ~etvoricedr`avljana afri~kih zemalja kojima jeodbijena dozvola boravka, iako suo`enjeni suprugama koje imaju boravi{teu Irskoj.

Irsko ministarstvo pravosu|a poziva

se na svoj zakon po kojem takve do-zvole mogu dobiti samo oni koji ve}imaju boravi{te u drugoj ~lanici Unije.

Me|utim, Sud je presudio da taodredba kr{i evropsku Direktivu o slo-bodnom kretanju ljudi.

Jedan od ~etiri slu~aja koje je raz-matrao Sud bio je slu~aj BlaiseaMetocka, dr`avljanina Kameruna, koji jedo{ao u Irsku 2006. godine i o`enio seKamerunkom koja je imala boravi{te uIrskoj i britansko dr`avljanstvo. Me-tockov zahtjev za azilom i dozvolomboravka je odbijen, ali `alba je do{la doirskog visokog suda koji je tra`io odEvropskog suda pravde da presudi utom slu~aju.

Evropska komisija odobrila jenjema~kom Porscheu da preuzme

Volkswagen najve}eg evropskog proiz-vo|a~a automobila.

"Spajanje dvije kompanija nije usuprotnosti sa zakonskom regulativom ine}e uticati na konkurentnost unutarevropskog ekonomskog prostora", ocije-nila je EK.

Porsche je najve}i akcionarVolkswagena, a pro{log mjeseca je sakompanijom iz Folkfsburga dogovoriokupovinu dodatnog paketa dionica kojidonosi 4,92% glasova, ~ime bi stekaopunu kontrolu nad firmom.

Porsche }e i dalje proizvoditirekreativna i sportska vozila visokogkvaliteta, dok }e Volkswagen nastavitirad na {irokoj paleti modela, od malihputni~kih automobila do teretnih vozila.

Samo u drugom kvartalu teku}egodine dobit Volkswagens sko~ila je za35%, na 1,64 milijardi eura. U {estmjeseci ove godine Volkswagen je pro-dao 3,27 miliona vozila, a po prvi putje u Kini prodao vi{e od pola milionaautomobila.

ZZZZnnnnaaaajjjjuuuu kkkkaaaakkkkooooppppooootttt rrrroooo{{{{ iiii tttt iiii ppppaaaarrrreeee

Slovenija spada me|u najuspje{nijedr`ave EU prema stepenu kori{tenja

odobrenih sredstava iz evropskih fo-ndova, izjavio je slovena~ki ministar zaregionalni razvoj IIvvaann @@aaggaarr.

U prve dvije godine ~lanstva uEU, Slovenija je iskoristila 95% odo-brenih sredstava iz evropskog fonda zaregionalni razvoj, 89% sredstavaodobrenih za razvoj poljoprivrede i93% sredstava namijenjenih ribarstvu.

Ne{to slabije "vukla" je sredstva izevropskog socijalnog fonda iz kojega jeza sada iskoristila 70% mogu}ih sre-dstava.

SSSStttt rrrruuuujjjjaaaa iiii zzzzSSSSaaaahhhhaaaarrrreeee zzzzaaaa EEEEUUUU

Postavljanje ogromnih instalacija zasolarnu energiju u Sahari moglo bi

pomo}i podmirivanju sve ve}epotra`nje za energijom u EU putemnove velike mre`e, prenijeli su medi-ji prijedlog koji je dobio podr{kuFrancuske i Velike Britanije.

Zamisao se temelji na gradnji 45milijardi eura vrijedne visokonaponskemre`e za istosmjernu struju koja bi semogla transferovati iz solarnih insta-lacija u Sahari i u regionu sjeverneAfrike do potro{a~a udaljenih hilja-dama kilometara.

EU poku{ava da kreira novuenergetsku politiku koja bi ubla`ilazavisnost Evropljana o inostranim fosi-lnim gorivima i istovremeno smanjilaemisiju ugljen dioksida iz evropskeindustrije, ubla`avaju}i bojazni odpromjene klime.

Glavni dio novog paketa je pri-jedlog da se udio obnovljivih izvoraenergije u ukupnoj potro{nji pove}ana 20% do 2020. godine, u odnosu napostoje}ih 8%.

Najvi{u stopu zapo{ljenosti u pro{lojgodini u EU zabilje`ila je Danska

77,1%, slijede Holandija sa 76%, te[vedska sa 74,2% i Austrija sa 71,4%,pokazali su posljednji podaci Eurostata.

Najni`a stopa zapo{ljenosti zabil-je`ena je na Malti 55,7 %, u Poljskoj57%, Italiji 58,7% i Rumuniji 58,8%.

Stopa zapo{ljenosti gra|ana u`ivotnoj dobi od 15 do 64 godine u27 ~lanica Unije pro{le godine iznosi-

la je 65,4%, a ukupno je bilozapo{ljeno 218,5 miliona gra|ana.Pore|enja radi, u 2006. godini stopazapo{ljenosti gra|ana u toj dobi iznosi-la je 64,5%.

Me|u ~lanicama s najvi{im stopa-ma zapo{ljenosti `ena ponovno su sena{le Danska sa 73,2 %, [vedska sa71,8% i Holandija sa 69,6%. Najni`estope su zabilje`ene na Malti 36,9%,Italiji 46,6% i Gr~koj 47,9%.

Qsftveb!v!jnf!csb•oji!qbspwb

Ebodj!j!Ipmbo}boj!obk{bqp|mkfojkj

Csjtfm!ebp!ep{wpmv!Qpstdifv

18Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Dokumen t i

Mnogi ljudi u pet dr`avazapadnog Balkana ne vide

nikakvu razliku izme|u situacijaprije i poslije stupanja na snaguSporazuma o viznim olak{icama saEvropskom unijom (EU), prelimi-narni je zaklju~ak rezultata hotlajnservisa u okviru projekta "Da li jezaista va`no? Vizne olak{ice naprostoru zapadnog Balkana".

Ovaj projekat realizujeEvropski servis za gra|anske akcije(ECAS) u saradnji sa nevladinimorganizacijama iz zemalja u kojimase sporazumi primjenjuju i to:Makedonskim centrom za me-|unarodnu saradnju (MCIC),Evropskim pokretom u Albaniji,NVO Vesta u Bosni i Hercegovini,Centrom za gra|ansko obrazovan-je (CGO) u Crnoj Gori iGra|anskim paktom za JIE u Srbiji.Projekat se sprovodi uz podr{kuKing Boudain fondacije i Institutaza otvoreno dru{tvo.

Sporazum o viznim olak{icamaza gra|ane pet dr`ava zapadnogBalkana stupio je na snagu 1. jan-uara 2008. godine sa ciljem da seza gra|ane tih dr`ava olak{a pro-cedura dobijanja Schengen viza zaputovanje u zemlje EU.

Sporazum predvi|a olak{ice

poput jedinstvene nadoknade zavize u iznosu od 35 eura, dodat-na izuze}a ove nadoknade zaodre|ene kategorije aplikanata na

osnovu li~nih ili profesionalnihrazloga, zatim odluke o vizamamoraju biti done{ene u roku od10 kalendarskih dana, a samizahtjevi, u smislu prate}ih doku-

menata, su pojednostavljeni. Upravo na ovom su zasnovana

o~ekivanja da }e putovanja u 24zemlje Schengen zone biti jedno-stavnija, uklju~uju}i i proces dobi-janja viza za vi{e ulazaka za kra}eperiode.

Me|utim, istra`ivanje sa apli-kantima za vize ispred odabranihkonzulata dr`ava ~lanica EU, kojeje sprovedeno u maju i u prvojpolovini juna 2008. godine,pokazao je suprotno.

"Izvje{taji o napretku na zapa-dnom Balkanu su upravo objavlje-ni, i isti ne pru`aju nikakav razlogza zadovoljstvo. Postoji veliki jazizme|u deklaracije Evropskog Sa-vjeta od 20. juna da "promovisan-je kontakta ljudi-ljudima izme|uzapadnog Balkana i EU predstavl-ja pitanje od najve}e va`nosti" ionog {to se stvarno de{ava naterenu. Mi sada ne mo`emo na}inijedan pozitivan odgovor na

vizne olak{ice u regionu, osim naidejnom nivou", navodi se u pre-liminarnim zaklju~cima rezultatahotlajn servisa na osnovu kojeg }ebiti ura|en kona~ni izvje{taj i useptembru predstavljen zaintereso-vanim stranama u Briselu.

Kao jedan od klju~nih zaklju-~aka navedi se da gra|ani nijesuadekvatno informisani o odredba-ma koje im pru`aju sporazumi oviznim olak{icama.

"Vladin hotlajn servis u Albanijije, na primjer, prekinut. ECAS hot-lajn servis mo`e sam po sebipomo}i u ovom dijelu jer je izvje-{taj o napretku ove zemlje dobio

I S T R A @ I V A N J E G R U P E N V O P O K A Z A L O D A S P O R A Z U M O V I Z N I M O L A K [ I C A M AN I J E Z A @ I V I O

Ep!wj{f!v{!eptub!qspcmfnb

PPrroocceess pprriijjaavvlljjiivvaannjjaa zzaa vviizzuu jjee ssttrreessnnoo iisskkuussttvvoo.. ^̂eessttoo nnee zznnaattee ddooppoosslljjeeddnnjjeegg ttrreennuuttkkaa ddaa llii }}eettee ppoo}}ii nnaa ppuutt

Upreliminarnim zaklju~cima podvla~i se da aplikacije mogu biti odbijene bezobja{njenja. "Hotlajn servis je pokazao da su posebne grupe ljudi podlo`ne odbijanju:

studenti i oni koji tra`e poslove, voza~i kamiona, umjetnici ili oni koji imajuhonorarne poslove, neakreditovani novinari. Ali mnogo je te`e razumjeti za{toje stariji bra~ni par iz Makedonije koji se prijavio za vizu u Njema~kom konzu-latu dobio obrazlo`enje da "to nije neophodan put i da oni nemaju {to tamoda rade". Oni su, naime, `eljeli da posjete svog sina, k}erku i unuke", stoji udokumentu.

NNEEMMAATTEE [[TTOO TTAAMMOO DDAA RRAADDIITTEE

19Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Dokumen t i

veliku medijsku pa`nju. ^esto sepokazuje veoma korisnim upu}i-vanje onih koji zovu ovaj servis utra`ene dokumente i proceduredobijanja viza. Izvje{taji onapretku su kriti~ni u dijelu kojiukazuje na neuspjeh vlada dainformi{u sopstvene gra|ane, alibolja komunikacija ovog pitanja jetako|e odgovornost i delegacijaKomisije i konzulata dr`ava ~lani-ca", stoji u preliminarnom izvje-{taju.

Dalje, sugeri{e se i da tro{akod 35 EUR za dobijanje vize mo`ebiti ubla`en kroz ostale tro{kovekoji su uklju~eni u proces dobija-nja vize i razgovor u konzulatu.

"U mnogim `albama, ljudiisti~u da su morali dolaziti 2-3puta kako bi na vrijeme zauzelipoziciju u redu pred konzulatom,a nakon toga se na{li iza pred-stavnka putni~ke agencije sa bro-jnim prijavama za vize (npr. slu~ajZajedni~kog aplikacionog centra uCrnoj Gori).", navodi se u prelim-inarnom izvje{taju.

Kako bi se smanjio ovaj pro-blem, autori isti~u da su nekikonzulati uveli proceduru zakazi-

vanja prijema, ali postoje `albekoje se odnose na izostanakodgovora, kao i duga ~ekanja kojapla}a onaj koji poziva (npr. pla}ase i po 1 euro za minutu, {toponekad dosti`e i 20 eura ukup-no), a sve skupa dodatno posku-pljuje tro{kove dobijanja vize.

"U Makedoniji, voza~ kamionaje platio standardnu taksu od 8.5eura specijalizovanoj agenciji zaitalijansku ambasadu, da bi se ka-snije ispostavilo da se o~ekujedodatno pla}anje za "uspje{anrezultat". Takvi dodatni tro{kovimoraju biti ispitani, eliminisani ilismanjeni", podvla~i se u prelimi-narnim zaklju~cima istra`ivanja.

Kao tre}u bitnu stvar koja seiskristalisala tokom projekta, navo-di se da je rok od 10 dana u pro-cesu dobijanja viza generalnopo{tovan ali ~esto na u{trb dugihperioda ~ekanja kako bi se dobioprijem, koji nije pokriven sporazu-mom.

"Proces dobijanja prijema kodkonzulata Gr~ke ili Italije u Tiranimo`e potrajati i 2-3 mjesecapo{to ih pozovete." Jasno, radi seo ekstremnom slu~aju, ali uizvje{tajima postoje primjeri ljudi

koji su propustili vjen~anja ro|aka,ili folklornog udru`enja koje jepropustilo takmi~enje u Italji jernije moglo na vrijeme dobiti vizu,pojedinca koji nije mogao nastupi-ti na festivalu - jo{ preciznije nadoga|aju tipa ljudi-ljudima kojiorganizuje EU na najvi{empoliti~kom nivou i koji `eli pro-movisati. Slu~aj srpskog poslovnog~ovjeka koji se `elio prijaviti zavizu, nakon {to je dobio pozivnopismo od kompanije sa sjedi{temu Schengen zoni, daje podatak daje informisan da mo`e podnijetineophodna dokumenta za dvamjeseca, mnogo nakon terminazakazanog sastanka. Ovo dodatno

vrijeme mora biti eliminisano ilismanjeno", preoporu~uje se udokumentu.

Standardi dobre administracijei ljubaznosti prema aplikantima suponekad po`eljni, navode autoriiako su svjesni da ova pitanja nije-su pokrivena sporazumima o vi-znim olak{icama. Oni ukazuju~injenicu da je 29% gra|ana kojisu kontaktirali hotlajn servis bilonezadovoljno sa na~inom na kojije njihov put prema zemljamaSchengena zapo~eo sa naglaskomna konzulate u Crnoj Gori.

Za{to je, na primjer, jedanslu`benik pitao poznatog alban-skog akademika "Da li }ete spavatipod mostom?"

Kao {to je jedan sagovornik nahotlajnu podvukao, proces pri-javljivanja za vizu je stresno iskust-vo. Vi ~esto ne znate do posljed-njeg trenutka da li }ete po}i naput. Da li je neophodno da seobezbijedi u primjeni viznogre`ima da konzulati po{tuju EUpovelju o osnovnim pravima, iliposebno standard koji propisujurad dobre administracije ipo{tovanje ljudskog dostojanstva",navodi se u preliminanim zaklju-~ima.

VV..@@..

Unekim slu~ajevima, prepreke u dobijanju viza predstavljao je i zahtjev - i tonestandardan koji se ne nalazi u sporazumima o viznim olak{icama - da

aplikanti dostave dodatna dokumenta ili potvrde zemlje doma}ina ili zemlje pori-jekla koje nijesu tra`ene u ranijim prilikama.

Postoji dokaz hotlajna o nacionalnim vlastima koje su dodavale razli~ite iposebne zahtjeve. U ovom dijelu, zabilje`eno je da svaka ambasada u Bosni iHercegovini ima svoja dodatna pravila i shodno tome razli~ite uslove kojiodre|uju procedure aplikacije. Drugim rije~ima, tamo gdje su aplikanti ~akispunjavali sve tra`ene zahtjeve i dalje su odbijani bez obrazlo`enja o razloz-ima, {to ih je obeshrabrilo da ponovo apliciraju. Poznati albanski fudbaler nijedobio Schengen vizu i izjavio je "Nikad ranije nijesam imao nikakvih proble-ma, ~ak ni u vrijeme kada je proces izdavanja viza bio vrlo restriktivan. Sportistibi trebali imati lak{e procedure dobijanja viza, a ne jo{ te`e, posebno kadagovorimo o Sporazumu o viznim olak{icama", pi{e u dokumentu.

IIII FFFFUUUUDDDDBBBBAAAALLLLEEEERRRR OOOOSSSSTTTTAAAAOOOO BBBBEEEEZZZZ VVVVIIIIZZZZEEEE

RRookk oodd 1100 ddaannaa uu pprroocceessuu ddoobbiijjaannjjaa vviizzaa jjee ggeenneerraallnnoo ppoo{{ttoovvaann,,aallii ~~eessttoo nnaa uu{{ttrrbb dduuggiihh ppeerriiooddaa ~~eekkaannjjaa zzaa pprriijjeemm uu aammbbaassaaddee

20Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . I z a z ov i u EU

Nova evropska pravila o ma-rketingu u aviosaobra}aju

uskoro }e omogu}iti putnicimapregled stvarnih cijena letova,umesto neprijatnih iznena|enjado kojih dolazi kada kupite kartupo povoljnoj cijeni, a onda platitetrostruko kada vam na to dodajuporeze, doplate i dodatne usluge.

Evropski parlament je, nakonpregovora sa Savjetom EU, usvo-jio nacrt pravnog akta koji bi tre-balo da stupi na snagu do krajagodine.

Tekst zakona se odnosi na ko-mpanije koje poku{avaju da namamekupce nevjerovatno niskim cijenama,koje ponekad iznose i samo jedan euro,a da ih pri tome ne obavijeste da }e ustvari morati da plate dodatne poreze,aerodromske takse i tro{kove goriva ilisigurnosnih procedura.

Prema novim pravilima, avioprevo-

znici }e u budu}e morati da ura~unajusve sli~ne tro{kove u svoje promotivnecijene, uklju~uju}i i one koje sepojavljuju na Internetu. Ova pravila sunastupila nakon {to je Evropska komisi-ja utvrdila da 137 od 386 pregledanihInternet stranica sadr`i "obmanjuju}e"podatke. Tako|e, tro{kovi sigurnosnihprocedura }e morati da budu jasnonazna~eni.

Pravilo se, me|utim, odnosi samona "obavezne" tro{kove. Cijene "ne-obaveznih" tro{kova, poput prevozaprtljaga koji jevtine kompanije obi~nosmatraju dodatnom uslugom ne morajubiti ura~unate u reklamnu cijenu.Prevoznici su, ipak, obavezni da "jasno,transparentno i nedvosmisleno" nazna~etakve tro{kove na po~etku procesa rez-ervacije pri ~emu je kupac slobodan da

iz ponu|enog menija dodatnih uslugasam odabere one koje `eli.

"Vi{e transparentnosti u ovom posluje neophodno. Nadam se da }emoovim iskorijeniti praksu koja je posled-njih godina jako uzela maha -aviokompanije poku{avaju da nasamareputnike i ubijede ih da kupuju jevtinijekarte dok su cijene u stvarnosti mnogovi{e", ka`e britanski ~lan grupe socijal-

ista u Evropskom parlamentu BrianSimpson.

Udru`enje evropskih niskobu-d`etnih kompanija (European Low FaresAirline Association - ELFAA), me|utim,tvrdi da su upravno njihove cijene "naj-transparentije" i optu`uje velike na-cionalne kompanije da se one

nepo{teno odnose prema potro{a~ima,prisiljavaju}i ih da kupuju povratnekarte i odre|uju minimum boravka nadestinaciji leta ili obavezna no}enjasubotom pri povratnim letovima, {toznatno uve}ava cijene karata.

"Da se Evropski parlament zaista

brine za potro{a~e, proglasio bitakve doplate nezakonitim",dodaje portparol kompanijeRyanair Stephen McNamara.

Ryanair, najve}a evropskaniskobud`etna aviokompanija jepozdravila odluku Evropskog pa-rlamenta da nametne i drugimsli~nim kompanijama standardetransparentnosti koji se ve} pri-mjenjuju u ovoj kompaniji.

McNamara je izjavio da"ne}e biti izmjena na internet

stranici Ryanair-a, ~ija je reklamna poli-tika potpuno u skladu sa najnovijomodlukom parlamenta".

"Politika Ryanair-a je u svakompogledu uskla|ena sa novim standard-ima, a pri tom garantuje najni`emogu}e cijene svojim putnicima, bezdodatnih naplata goriva", rekao jeMcNamara.

Nacrt zakona je samo dio paketamjera koje }e biti sprovedene ubudu}nosti kako bi se a`urirala legisla-tiva EU u domenu aviosaobra}aja.Me|u planiranim mjerama su, izme|uostalog, harmonizacija pravila o izna-jmljivanju letjelica, nove administrativneuredbe o oduzimanju dozvola, boljaprimjena radnog prava na zapo{ljene uaviokompanijama i efikasnija kontrolafinansijskih sredstava kako bi se za{titilaprava potro{a~a u slu~aju likvidacijekompanije.

ELFAA, me|utim, tvrdi da }e nekeod izmjena, posebno one koje seodnose na stro`ija pravila u iznajmljiva-

nju letjelica i socijalno osiguranje za-po{ljenih "podriti osnovne principejedinstvenog tr`i{ta za usluge u aviosao-bra}aju i donijeti "nepotrebne kompli-kacije" operaterima.

V.[.-VV.@

B R I S E L O D L U ^ I O D A S T A N E N A K R A J A V I O K O M P A N I J A M A K O J E V A R A J UM U [ T E R I J E

Cf{!ofqsjkbuoji!j{ofob}fokb

ZZaakkoonn ssee ooddnnoossii nnaa kkoommppaanniijjee kkoojjee ppookkuu{{aavvaajjuu ddaa nnaammaammee kkuuppcceenneevvjjeerroovvaattnnoo nniisskkiimm cciijjeennaammaa,, kkoojjee ppoonneekkaadd iizznnoossee ii ssaammoo jjeeddaanneeuurroo,, aa ddaa iihh pprrii ttoommee nnee oobbaavviijjeessttee ddaa }}ee mmoorraattii ddaa ppllaattee iiddooddaattnnee ppoorreezzee,, aaeerrooddrroommsskkee ttaakkssee ii ttrroo{{kkoovvee ggoorriivvaa iillii ssiigguurrnnooss-nniihh pprroocceedduurraa

RRyyaannaaiirr,, nnaajjvvee}}aa eevvrrooppsskkaa nniisskkoobbuudd`̀eettnnaa aavviiookkoommppaanniijjaa,, ppoozzddrraavvii-llaa jjee ooddlluukkuu EEvvrrooppsskkoogg ppaarrllaammeennttaa ddaa nnaammeettnnee ii ddrruuggiimm ssllii~~nniimmkkoommppaanniijjaammaa ssttaannddaarrddee ttrraannssppaarreennttnnoossttii kkoojjii ssee vvee}} pprriimmjjeennjjuujjuu uuttoojj ffiirrmmii

21Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . I z a z ov i u EU

Uprolje}e i jesen, kada se vrijemenaglo mijenja, Frederik Slotte posipa

svoj vinograd vodom. Voda se zaledi,obavijaju}i lozu tananim slojem leda kojije {titi od temperatura daleko ispod nule.

Je li ovo Burgundija? Ili Loara, Bo-rdo? Ne, ovo su Olandska ostrva, grupi-ca {umovitih ostrva u Balti~kom moruizme|u Finske i [vedske, 1600 kilome-tara sjeveroisto~no od Burgundije.

Slotte, dvadeset{estogodi{nji ljekar,samo je jedan od mnogih stanovnikaFinske i njenih susjeda koji se u poslje-dnjih par godina, uz porast temperaturauzrokovanim globalnim zagrijavanjem,okre}u vinogradarstvu. Njegove loze suod otpornijih sorti, me|u kojima su iukr{tene sibirske i letonske sorte.

Slotte se nada da }e kroz nekolikogodina proizvesti 110 boca vina godi{nje,{to jedva da je prijetnja francuskim pro-izvo|a~ima. Me|u najboljima su pje-nu{avo, rumeno vino koje Francuzi zovuvin gris, i jako bijelo vino.

Problemi dolaze kad jedan takavproizvo|a~ poku{a da proda ono {to jeproizveo.

Olandska ostrva, sa populacijom od27,000 osoba {vedske etni~ke pripadno-sti, su autonomna oblast unutar Finske.Po{to se Finska, koja je od 1995. godinedio EU, ne smatra proizvo|a~em vina,Slotte ne mo`e da prodaje svoje vino.

"Obi~no ga poklanjam porodici iprijateljima", ka`e on.

Zabrana se ti~e poljoprivrednih sub-vencija. Kada je Finska postala ~lanica EU,dr`ava je administrativno podijeljena nanekoliko zona, pri ~emu poljoprivrednicisjeverne Finske, gdje su vremenski uslovinepovoljniji, dobijaju vi{e pomo}i, dokoni na jugu gdje je klima ne{to bla`a,dobijaju mnogo manje. EU, me|utim,smatra da je i to {to dobijaju previ{e i ve}nekoliko godina iznalazi na~ine da pot-

puno ukine pomo} ovoj oblasti. Tu Slotte stupa na scenu. Niko, zapravo, ne zna kako je

Evropska komisija doznala za Slottea injegov vinograd. Najvjerovatnije prekonovinskog ~lanka koji se pojavio ulokalnim novinama, a u kojem je i slikaSlottea koji se {iroko smije kameri sarukama punim grozdova.

Onda su u Komisiji su najednomrekli: "Vi tamo proizvodite gro`|e, kao iFrancuska. [to }e vama subvencije?"

Rvanje sa EK nije lak posao, ni zaSlottea ni za njegove kom{ije.

"Nije nam bilo lako", ka`e MichaelaSlotte, koja je udata za Frederikovog sta-rijeg brata i tako|e uzgaja pomalo loze.Ve}ina susjeda-poljoprivrednika oko nji-hovog imanja dobija subvencije od EU.

"Ovo je veoma malo selo. Susjedimase nije dopalo {to Frederika koriste kakobi njima ukinuli subvencije", ka`eMichaela.

U me|uvremenu, Helsinki i Brisel suse dogovorili oko smanjenja pomo}ipoljoprivrednicima bez promjena u sta-tusu Finske u pogledu uzgajanja vinoveloze. "Nekada smo se bavili ribarstvom izemljoradnjom", ka`e Lampi, "ali to jepro{lost".

^ini se da Olandskim ostrvima, sanjihovim pje{~anim sprudovima i zelenim{umarcima i sa ponekom romanti~nomku}icom od crvene opeke sasvim lijepoide i bez ribarstva i zemljoradnje.

Privreda ostrva, uglavnom, se zasniva nakompanijama koje se bave prevozom iskladi{tenjem proizvoda, i profitira odbezporeznog statusa za koji su se ostrvaizborila na osnovu svoje autonomije kadaje Finska pristupila EU.

Slote tvrdi da on to uop{te ne radizbog novca. "To je samo hobi", ka`e on.

Drugi misle da je Frederik previ{eskroman. Njegov {ampanjac nije Veuve

Clicqot, ali je ipak dobar i dobro bido{ao lokalnim restoranima.

Slotte zna i druge trikove da za{titisvoju lozu od hladno}e. Njegov vinogradmo`e da izdr`i temperature i do -22oC,{to nije ni neophodno, jer su zime svebla`e. Po{to je pa`ljivo prou~io tempre-rature za poslednjih dvadeset godina,Slotte tvrdi da je primjetan trend zagrije-vanja.

"Situacija je mnogo bolja za vino-gradare nego, recimo, prije dvadesetgodina", ka`e on.

Je li globalno zagrijevanje na njego-voj strani? Ingmar Eriksson nije tako sig-uran. Na svojih 25 hektara vo}njaka,sedamdesetogodi{nji Erikson proizvodivino, brendi i liker od jabuke koje jedozvoljeno prodavati po pravilima EU, iprodaje oko 7.900 galona godi{nje.

Zime su postale nepredvidive. Ovegodine, ka`e on, bilo je toplije u januarunego u martu.

"Istorija nas u~i da ledena dobadolaze i odlaze", ka`e on. "Jo{ je preranore}i ho}e li ovo biti globalno zagrijavanje".

Upitan da li ostrva imaju ikakvubudu}nost u pogledu proizvodnje vina,odgovara: "Nikako. Mo`da ako posadi-mo lozu po ku}ama". I dodaje, smiju}ise: "To samo pokazuje da oni u Briselune znaju ni{ta o nama".

Preuzeto iz International Herald Tribune-aaJohn TAGLIABUE

prevela: V. []EPANOVI]

SSuussjjeeddiimmaa ssee nniijjee ddooppaalloo {{ttoo jjee EEvvrrooppsskkaa kkoommiissiijjaa iisskkoorriissttiillaaFFrreeddeerriikkaa,, kkoojjii ssee nnaaddaa ddaa }}ee pprrooiizzvveessttii 111100 bbooccaa vviinnaa ggooddii{{nnjjee,,kkaakkoo bbii iimm uukkiinnuullii ppoolljjoopprriivvrreeddnnee ssuubbvveenncciijjee

K A K O J E E V R O P S K A K O M I S I J A S M A N J I L A P O M O ] P O L J O P R I V R E D N I C I M A S AS J E V E R A F I N S K E Z B O G G L O B A L N O G Z A G R I J A V A N J A

Nvlf!gjotlph!wjobsb!j!lpn|jkb

22Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Uinstitucijama Evropske unije (EU) iu medijima koji se bave poslovima

EU ~esto se koriste tzv. "euro`argon" -rije~i i izrazi koje samo oni razumiju.Euro`argon nerijetko mo`e biti vrlozbunjuju}i za {iru javnost, pa je to irazlog da ga pribli`imo onima koji jo{nijesu ovladali njime.

SSttrraazzbbuurr // SSttrraassbboouurrgg:: Strazbur jefrancuski grad smje{ten uz granicu saNjema~kom. Jednom mjese~no uStrazburu se odr`avaju plenarna zasi-jedanja Evropskog parlamenta. Tako|e,u tom je gradu sjedi{te Evropskog sudaza ljudska prava (European Court ofHuman Rights), te Savjeta Evrope(Council of Europe), koji nijesu institu-cije Evropske unije. Pojam "Strasbour"ponekad u medijima ima zna~enjejednog od ta tri tijela.

SSuuppssiiddiijjaarrnnoosstt // SSuubbssiiddiiaarriittyy:: Na~e-lom supsidijarnosti treba osigurati da seodluke donose koliko je najbli`emogu}e svakom gra|aninu, kao i da sesprovode stalne provjere opravdanostipreduzimanja aktivnosti na nivouZajednice u svijetlu mogu}nosti kojepostoje na nacionalnom, regionalnom ilokalnom nivou. Drugim rije~ima, Unijane}e preduzimati djelovanja (osim upodru~jima koja su njena isklju~ivanadle`nost) ako je istu aktivnost mo-gu}e sprovesti efikasnije na naciona-lnom, regionalnom ili lokalnom nivou.

SSuummiitt // SSaassttaannaakk nnaa vvrrhhuu // SSuummmmiitt::Sastanci Evropskog savjeta ponekad senazivaju Evropskim ili EU sastancima navrhu ili "samitima" jer okupljaju ~elnikedr`ava Unije, predsjednike ili premijere.Ponekad zemlju ~lanicu predstavljajuoba ~elnika, predsjednik i premijer, {tozavisi od njihovog ustavnog ure|enja.

SSuupprraannaacciioonnaallnnoo // NNaaddnnaacciioonnaallnnoo //SSuupprraannaattiioonnaall:: Doslovno, pojam ozna-~ava "nivo iznad nacionalnih vlada".Mnoge odluke Evropske unije donosese na nadnacionalnom nivou jer obu-hvataju institucije EU kojima su zemlje

~lanice prenijele zakonodavna ovla-{}enja. Taj pojam ne bi trebalo mije{atis pojmom "transnacionalno" ili "transna-tional".

TTrree}}aa zzeemmlljjaa // TThhiirrdd ccoouunnttrryy:: Tajizraz jednostavno ozna~ava ne-EU-zemlju, tj. zemlju koja nije ~lanicaEvropske unije. Odnos izme|u zemlje~lanice ili institucija EU i tre}e zemljejeste odnos sa zemljom koja nije ~la-nica Evropske unije.

TTrraannssnnaacciioonnaallnnoo // TTrraannssnnaattiioonnaall::Pojam se ~esto upotrebljava kako bi seopisala saradnja izme|u preduze}a iorganizacija koje posluju u vi{e zema-lja ~lanica. Jedan od ciljeva EU inte-gracija bio je upravo taj da se omogu}iprekograni~na ili "transnacionalna"saradnja.

TTrraannssppaarreennttnnoosstt // TTrraannssppaarreennccyy::Izraz transparentnost ~esto se upotre-bljava u jeziku Zajednice, a zna~iotvorenost u radu institucija Zajednice.Povezan je s raznolikim zahtjevima za{irim pristupom javnosti informacijamai dokumentima EU, ve}im anga-`manom u procesu odlu~ivanja i je-dnostavnije sro~enim tekstovima (poje-dnostavljivanje Ugovora, konsolidiranjei bolje sastavljanje zakonskih propisa).

V O D I ^ Z A R A Z U M I J E V A N J E P O J M O V A I K O V A N I C AK O J I M A N A J ^ E [ ] E B A R A T A J U S A M O O N I K O J I S EP R O F E S I O N A L N O B A V E I N T E G R A C I J O M U E U

NEVLADINE ORGANIZACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

EEVVRROOPPSSKKAA MMRREE@@AAZZAA DDJJEE^̂II JJAA PPRRAAVVAA

EEUURROONNEETT

EURONET je nevladina, krovna organizacijakoju ~ine nacionalne i transnacionalne

organizacije iz ~itave Evrope. One zajednickidjeluju na promociji koncepta dje~ijih prava,neophodnosti njihove za{tite i njihovog stalnogunaprije|enja. Organizaciji u djelovanjupoma`e sekretarijat sa sjedi{tem u Briselu.

Organizacija trenutno broji 35 ~lanica iz24 zemlje Evrope. ^lanice EURONET-a suaktivne u zagovaranju dje~ijih prava i ostva-renja ciljeva koje, u pravcu njihovog unapri-je|enja, predvi|a Konvencija o dje~ijim pra-vima koju su Ujedinjene nacije usvojile 1989.godine.

Ciljevi koje je UN Deklaracija o dje~ijimpravima postavila ujedno su i principi i ciljevidjelovanja EURONET-a.

Ukratko, ciljevi djelovanja organizacijesu:- Obezbijediti u`ivanje prava na `ivot bez

predrasuda, diskriminacije i socijalne izo-lacije za svu djecu;

- Omogu}iti djeci pravo da se njihov glas ~ujeu institucijama Evropske unije;

- Obezbijediti uslove da djeca budu prepo-znata kao punopravni gra|ani EU ~ija suprava prepoznata i uklju~ena obuhva}enaugovorima EU;

- Stvaranje uslova da svaka dr`ava EUsprovodi i promovi{e sva dje~ija prava kojasu istaknuta u Deklaraciji o dje~ijim pravi-ma UN-a;

- Promocija participatornog i inkluzivnog radasa djecom.

Organizacija izdaje i publikaciju "[to mi~inimo? Dje~ija prava u EU", koja dajenajobuhvatniji pregled informacija o stanjudje~ijih prava u EU. Informacije i analizeobjavljene u publikaciji ~esto sluze kao refe-renca na koju se pozivaju poslanici Evropskogparlamenta i predstavnici NVO-a aktivni napolju za{tite prava djeteta.

U svom djelovanju, EURONET seposebno fokusira na pitanja nasilja premadjeci, seks trafikinga i diskriminacije premadjeci i mladima.

EURONET nastoji da doprinese spro-vo|enju koherentne politike dje~ijih pravakoja se bazira na principima Konvencije odje~ijim pravima UN-a. EURONET je ~lanicaPlatforme evropskih socijalnih NVO-a.

Vi{e o organizaciji mo`ete pro~itati nasajtu: www.europeanchildrensnetwork.org

Priredio: Petar \UKANOVI]

Fvspabshpo

23Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . Ak t i vno s t i NVO-aa

PPPPuuuuttttuuuujjjjeeeemmmmoooo uuuuEEEEvvvvrrrrooooppppuuuu

Evropski pokret u Crnoj Gori je ovegodine po drugi put realizovao pro-

jekat Putujemo u Evropu, kao dio ve}egregionalnog projekta koji se ve} godina-ma realizuje u Srbiji, Makedoniji, Bosni iHercegovini i Albaniji.

Ideja projekta je da mladi ljudi,najbolji studenti univerziteta u CrnojGori, koji su malo ili nisu nikada puto-vali u inostranstvo, dobiju priliku daupoznaju zemlje Evropske unije. Putemkonkursa i intervjua je izabrano 25najboljih studenata, koji su dobili {ansuda krenu na ovo putovanje. Uslovikonkursa su podrazumijevali visokuprosje~nu ocjenu (preko 8,5), dobroznanje stranih jezika, a prednost je datastudentima koji su malo, ili ~ak nisunikada putovali van Crne Gore.

Odabrani studenti su dobili jed-nomjese~ne {engen vize, jednomjese~neInterRail karte, d`eparac od 200 eura istudentske kartice Euro 26 i ISIC.

Prva destinacija odabranih studena-ta je bio Berlin, gdje su boravili zajednosa kolegama iz regiona. Tamo su imaliprijem kod Ministarstva inostranih poslo-va SR Njema~ke, kao i brojne organizo-vane aktivnosti upoznavanja gradaBerlina. Crnogorski studenti su, tako|e,imali prijem u novootvorenoj ambasadiCrne Gore u Berlinu, gdje ih je primioambasador Vladimir Radulovi}.

Iz Berlina su studenti nastavili puto-vanje u sopstvenoj organizaciji, u man-jim ili ve}im grupama.

Po povratku u Crnu Goru, studenti}e mjesec dana volontirati u jednoj odnevladinih organizacija koju odaberu, itime dati svoj doprinos raznim aktivnos-tima koje te organizacije realizuju uCrnoj Gori.

Ovaj projekat je Evropski pokret uCrnoj Gori realizovao u saradnji saMinistarstvom inostranih poslova SRNjema~ke i ambasadom SR Njema~ke,fondacijom Robert Bosch Stiftung, fon-dacijom Institut za otvoreno dru{tvo -kancelarija u Crnoj Gori i ambasadomVelike Britanije u Crnoj Gori, koja je zastudente koji su izrazili `elju obezbijedi-la i vize za Veliku Britaniju. Projekat sutako|e podr`ali i Agencija za radio-difuziju Crne Gore, Direkcija za razvojmalih i srednjih preduze}a i Ministarstvounutra{njih poslova i javne uprave.

CCGGOO ii ffoonnddaacciijjaa FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt rraassppiissuujjuu OOGGLLAASS zzaa ppoollaazznniikkee XXIIII ggeenneerraacciijjee

[KOLEDEMOKRATIJE

- [[kkoollee zzaa iizzuu~~aavvaannjjee ddeemmookkrraattiijjee oodd tteeoorriijjee ddoo pprraakkssee -

[kolu ~ini 5 modula u ukupnom trajanju od ~etiri mjeseca. Nastavase izvodi jednom do dva puta nedjeljno, u trajanju od dva sata. Svetro{kove pokriva fondacija Friedrich Ebert i Centar za gra|ansko obrazo-vanje, uz obavezu polaznika/ce da poha|aju najmanje 80% programa.

Nakon zavr{ene {kole u~esnici/ce dobijaju diplomu i sti~u pravo nadalje usavr{avanje.

Pravo u~e{}a imaju kandidati/kinje koji `ele da doprinesu razvojudemokratije i gra|anskog dru{tva u Crnoj Gori. Kandidati/kinje su dobro-do{li bez obzira na godine, pol, nacionalnost, vjeru ili uvjerenja, uz naz-naku da prednost imaju aktivisti/kinje politi~kih partija, nevladinih organi-zacija i svi oni koji pokazuju visok stepen dru{tvenog aktivizma.

Voditelj {kole je prof. dr RRaaddoovvaann RRaaddoonnjjii}}, a uz njega }e sapolaznicima/cama raditi i ugledni doma}i i strani predava~i.

Zainteresovani kandidati/kinje mogu podnijeti prijavu sa kra}ombiografijom najkasnije do 17. septembra 2008.g. na adresu:

CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee((zzaa ""[[kkoolluu ddeemmookkrraattiijjee""))

NNjjeeggoo{{eevvaa 3366,, II sspprraatt,, 8811 000000 PPooddggoorriiccaaFFaaxx:: 002200 // 666655 111122;; tteell:: 002200 // 666655 332277

EE-mmaaiill:: ccggoo@ccgg..yyuuwwwwww..ccggoo..ccgg..yyuu

MLADI STE I @ELITE DA...Promijenite ne{to u svom okru`enju

Nau~ite kako funkcioni{e jedna od najuspje{nijihnevladinih organizacija u Crnoj Gori

Pomognete nam svojim idejama i kreativno{}uDo`ivite ljepotu volonterskog rada

Razvijete svoje samopouzdanje i sposobnostiUpoznate nove prijatelje, nove zemlje, druga~ije kulture

Nau~ite {to zna~i timski radDoprinesete projektima za dobro zajednice u kojoj `ivimo

Steknete iskustvo koje }e vam sigurno pomo}ipri odabiru budu}eg zanimanja

... a imate slobodnog vremena, motivacije za rad u nevladinoj organizacijii `elju da svoju energiju posvetite dru{tvenom aktivizmu, Centar zagra|ansko obrazovanje vas poziva da postanete na{ volonter/ka.

PPrriijjaavvee mmoo`̀eettee ssllaattii nnaa iinnffoo@ccggoo-ccccee..oorrgg

24Ev r op sk i pu l s N o 3 5

avgu s t 2 0 0 8 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

II-MMAATTHH WWIINNTTEERRSSCCHHOOOOLL:: DDOOCCCCOOUURRSSEECCOOMMBBIINNAATTOORRIICCSS AANNDDGGEEOOMMEETTRRYY 22000099UUNNIIVVEERRSSIITTAATT AAUUTTOONNOOMMAADDEE BBAARRCCEELLOONNAA,, SSPPAAIINN SScchhoollaarrsshhiipp // FFiinnaanncciiaall aaiidd:: a limited numberof grants availableDDaattee:: January to March, 2009 DDeeaaddlliinnee:: October 19, 2008OOppeenn ttoo:: young researchersAnnouncement follows:The DocCourse is an advanced training activ-ity aimed at young researchers.It spans three months with two main IntensiveCourses and several Thematic Seminars.During the period of the program the partici-pants will undertake a Research Project underthe supervision of a local adviser.The course aims at giving a broad and up-to-date panorama of contemporary research inDiscrete and Computational Geometry, a veryactive field combining topics and tools fromgeometry, combinatorics, and computer sci-ence, and having fruitful connections to alge-bra, topology, algebraic geometry, probability,and analysis. The topics covered in the courseinclude: convex polytopes, metric spaces, geo-metric probability, combinatorial geometry,

geometric algorithms, convex geometry, geo-metric graph theory, lattice points, and alge-braic and topological methods.Grants and financial support: The CRM offers alimited number of grants (covering registration,accommodation and a montly stipend for livingexpenses) addressed to young researchers.TThhee ddeeaaddlliinnee ffoorr aapppplliiccaattiioonn iiss OOccttoobbeerr 1199,, 22000088.. hhttttpp::////wwwwww..eeaassttcchhaannccee..ccoomm//aannuunntt..aasspp??qq==330044,,eeuu,,sscchh

TTRRAANNSSMMEEDDIIAALLEE && CCLLUUBBTTRRAANNSSMMEEDDIIAALLEE 22000099BBEERRLLIINN,, GGEERRMMAANNYY SScchhoollaarrsshhiipp // FFiinnaanncciiaall aaiidd:: prizes totaling ca.10.000 EURODDaattee:: 27 January - 1 February 2009DDeeaaddlliinnee:: September 5th, 2008OOppeenn ttoo:: artists that could be interested in thiscontextAAnnnnoouunncceemmeenntt ffoolllloowwss::As leading international festivals for art anddigital culture as well as adventurous musicand related visual arts, respectively, transmedi-ale and club transmediale are calling for sub-missions to the transmediale Award competi-tion and the Vilém Flusser Theory Award.Transmediale presents and pursues theadvancement of artistic positions reflecting onthe socio-cultural, political and economicimpact of new technologies. It seeks out artis-tic practices that not only respond to scientif-ic or technical developments, but that try toshape the way in which we think about andexperience the technologies which impact vir-tually all aspects of our daily lives. As such,transmediale understands media technologiesas cultural techniques that need to beembraced in order to comprehend, critique,and shape global societies.Club transmediale (CTM) is a prominent inter-national festival dedicated to contemporaryelectronic, digital and experimental music, aswell as the diverse range of artistic activities inthe context of sound and club culture. CTMpresents projects that experiment with newaesthetic parameters and new forms of coop-eration, develop possibilities for informationaland economic self-determination, and reflecton the role of contemporary music against thebackdrop of technological and social transfor-

mations.For the 2009 edition, the festivals have eachset a specific thematic focus.Transmediale.09 - DEEP NORTH peersbeyond the evolving alarmist scenarios ofcatastrophe prevalent in the often contradicto-ry global warming debate. transmediale.09shifts this focus to the global artistic, cultural,societal and philosophical consequences thatthe presumed imminent collapse of the polarice barrier may trigger. Are we about to reachanother historically succinct moment ofunavoidable and cataclysmic change - a pointof no return leaving in its wake uncontrollableglobal transformations? Does climate changeelicit cultural change, a shifting of extremes ora collapse in established, systemic and networknorms? DEEP NORTH becomes not a fixedlocation, but a paradigm transforming loss,scarcity, inertia and rivalry into urgent andrevealing states of being and expression.With STRUCTURES - Backing-Up Indepe-ndent Audio-Visual Cultures, club transmedi-ale.09 presents projects that spring from thecritical, interdisciplinary and experimentalpractice at the intersections of sound andother art forms. In recent years, a new breedof hybrid projects and initiatives that mergesexperimental audio and media cultures hasdeveloped in the convergence-zone betweenpop culture, science, arts and media technolo-gies. This still remains primarily the domain ofcommitted individuals and small, self-organ-ised groups or networks that, often in the mostprecarious of circumstances, provide the sup-porting platform for these new artistic articu-lations and experiments. In its 10th year, CTMlooks into the current state and potentialdevelopment opportunities of these independ-ent structures.Together, transmediale and club transmedialeinvite the submission of works and projectsthat respond to these challenges and embodycontemporary notions of art that embrace,question and enrich digital culture.Submissions of art works for both festivals par-ticipate in the transmediale Award 2009 whiletheoretical abstracts, papers and critical artisticpositions are invited for the Vilem FlusserTheory Award, with prizes totaling ca. 10.000EURO.hhttttpp::////wwwwww..eeaassttcchhaannccee..ccoomm//aannuunntt..aasspp??qq==7766,,nnffee,,iinntt

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee eelleekkttrroonnsskkii ~~aassooppiiss kkoojjii iizzllaazzii uu sskkllooppuu EEIICC pprrooggrraammaa,, aa uuzz ppooddrr{{kkuu ffoonnddaacciijjee FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt..IIzzddaavvaa~~ jjee CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee..

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee zzaavveeddeenn uu eevviiddeenncciijjii mmeeddiijjaa MMiinniissttaarrssttvvaa kkuullttuurree ii mmeeddiijjaa ppoodd rreeddnniimm bbrroojjeemm 557788.. UUrreeddnniikk:: VVllaaddaann @@uuggii}};; UUrree||iivvaa~~kkii kkoolleeggiijjuumm:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}},, DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},,

NNee||eelljjkkoo RRuuddoovvii}},, mmrr DDrraaggaann SSttoojjoovvii}},, mmrr VVllaaddiimmiirr VVuu~~iinnii}}TTeehhnnii~~kkii uurreeddnniikk:: BBllaa`̀oo CCrrvveenniiccaa;; LLeekkttuurraa:: MMiilleennaa MMiilluunnoovvii}};; LLeekkttuurraa eenngglleesskkee vveerrzziijjee:: MMaajjaa MMuuggoo{{aa;; PPrreevvoodd:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}}

NNjjeeggoo{{eevvaa 3366 // II TTeell // ffaaxx:: 008811 // 666655 - 111122,, 666655 - 332277 EE-mmaaiill:: eeiiccbbiilltteenn@ccgg..yyuuEEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss mmoo`̀eettee pprreeuuzzeettii nnaa wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg