ekološki menadžment - skripta

of 39 /39
1. Održivi razvoj Jedan od osnovnih koncepata ekonomike prirodnih resursa i životne sredine jeste koncept održivosti, ili održivog razvoja. Uprkos različitim interpretacijama koje se u literaturi mogu naći, ovom konceptu danas pripada centralno mesto u razmatranju drugoročne perspektive opstanka i napretka čovečanstva. Održivost, ili održivi razvoj, javlja se ne samo kao suštinski preduslov, već i kao krajnji cilj efikasne organizacije brojnih ljudskih aktivnosti na Zemlji. Koncept održivosti danas je postao široko prihvaćen kao uslov opstanka i napretka čovečanstva. Razlozi za to leže u mogućim odgovorima na pitanje zašto ekonomska aktivnost mora biti održiva. Na prvom mestu, postoje jaki moralni razlozi da današnja generacija ostavi potomstvu u nasleđe ništa manje šanse za razvoj no što ona ima sada. To znači da planeta Zemlja, sa svojim potencijalima, ne sme biti degradirana od strane postojećih ljudi. Pravo sadašnje generacije na iskorišćavanje resursa i životne sredine, ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama. Druga grupa razloga za održivi razvoj je ekološke prirode. Naime, ako priroda predstavlja vrednost sama po sebi, tj. ako očuvanje biodiverziteta, ili zaliha prirodnih resursa ima opravdanje u stavu da je čovek samo deo prirode, te da nema prava da je nepovratno menja, onda je svaki vid ekonomske aktivnosti kojim se narušava diverzitet živog sveta, ili bogatstvo resursa, neprihvatljiv. Zapravo, ova grupa razloga se isto tako može svesti na moralne razloge, uz napomenu da se ovde potencira ne odnos sadašnje generacije ljudi prema budućim generacijama, već odnos prema ostalim živim bićima, te prirodi u celini. Kao treći, mogući, razlog za opravdanje koncepta održivosti, može se navesti ekonomski argumenat da je održivi razvoj efikasniji. Drugim rečima, nepoštovanje koncepta održivosti vodi ka neefikasnom privrednom razvoju, u smislu sve većeg rasipanja resursa i energije, tj. tendencije dugoročnog pogoršanja odnosa inputa – outputa u globalnim razmerama. Ako prihvatimo kriterijum ekološke održivosti kao jedan od ciljeva razvojne politike, uspešnost mera se ogleda u izbegavanju akcidentnih situacija koje ugrožavaju ravnotežu ekosistema. Istovremeno, jedan od zadataka ekonomike životne sredine jeste da identifikuje one ekonomske aktivnosti koje pogoduju održivosti, kao i one koje je narušavaju. Autori Common i Perrings (1992) definišu sistem kao ekološki održiv ukoliko ima svojstvo uravnoteženja. Otuda sledi da se svako

Author: nena1607

Post on 24-Oct-2015

656 views

Category:

Documents


13 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

1.Odrivi razvoj

Jedan od osnovnih koncepata ekonomike prirodnih resursa i ivotne sredine jeste koncept odrivosti, ili odrivog razvoja. Uprkos razliitim interpretacijama koje se u literaturi mogu nai, ovom konceptu danas pripada centralno mesto u razmatranju drugorone perspektive opstanka i napretka oveanstva.Odrivost, ili odrivi razvoj, javlja se ne samo kao sutinski preduslov, ve i kao krajnji cilj efikasne organizacije brojnih ljudskih aktivnosti na Zemlji. Koncept odrivosti danas je postao iroko prihvaen kao uslov opstanka i napretka oveanstva. Razlozi za to lee u moguim odgovorima na pitanje zato ekonomska aktivnost mora biti odriva. Na prvom mestu, postoje jaki moralni razlozi da dananja generacija ostavi potomstvu u naslee nita manje anse za razvoj no to ona ima sada. To znai da planeta Zemlja, sa svojim potencijalima, ne sme biti degradirana od strane postojeih ljudi. Pravo sadanje generacije na iskoriavanje resursa i ivotne sredine, ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama. Druga grupa razloga za odrivi razvoj je ekoloke prirode. Naime, ako priroda predstavlja vrednost sama po sebi, tj. ako ouvanje biodiverziteta, ili zaliha prirodnih resursa ima opravdanje u stavu da je ovek samo deo prirode, te da nema prava da je nepovratno menja, onda je svaki vid ekonomske aktivnosti kojim se naruava diverzitet ivog sveta, ili bogatstvo resursa, neprihvatljiv. Zapravo, ova grupa razloga se isto tako moe svesti na moralne razloge, uz napomenu da se ovde potencira ne odnos sadanje generacije ljudi prema buduim generacijama, ve odnos prema ostalim ivim biima, te prirodi u celini. Kao trei, mogui, razlog za opravdanje koncepta odrivosti, moe se navesti ekonomski argumenat da je odrivi razvoj efikasniji. Drugim reima, nepotovanje koncepta odrivosti vodi ka neefikasnom privrednom razvoju, u smislu sve veeg rasipanja resursa i energije, tj. tendencije dugoronog pogoranja odnosa inputa outputa u globalnim razmerama.Ako prihvatimo kriterijum ekoloke odrivosti kao jedan od ciljeva razvojne politike, uspenost mera se ogleda u izbegavanju akcidentnih situacija koje ugroavaju ravnoteu ekosistema. Istovremeno, jedan od zadataka ekonomike ivotne sredine jeste da identifikuje one ekonomske aktivnosti koje pogoduju odrivosti, kao i one koje je naruavaju.Autori Common i Perrings (1992) definiu sistem kao ekoloki odriv ukoliko ima svojstvo uravnoteenja. Otuda sledi da se svako ponaanje koje umanjuje uravnoteenost sistema smatra neodrivim. Meutim, do saznanja da li je sistem uravnoteen ili nije, moe se doi samo ex post. Naime, tek posle poremeaja moemo sa sigurnou zakljuiti kako se eko-sistem ponaa, tj. da li je odriv ili ne. Najvie to se pre poremeaja moe dati, jeste manje, ili vie uspeno nagaanje. Solow je u poznatom radu iz 1974. godine postavio sledei zahtev:

Svaka generacija ljudi mora imati podjednako pravo na ubiranje koristi od prirode, tj. ivotne sredine, te da samo obrazac privrednog razvoja koji to omoguava u toku neogranienog perioda vremena, moe se smatrati odrivim (Solow, 1974).

Meutim, merenje agregatnog nivoa korisnosti donosi mnotvo metodolokih problema, pa se kao donekle pogodniji za analizu javlja nivo potronje. Tako na primer, John Hartwick (1974) definie odrivost u smislu neopadajue potronje oveanstva, tokom vremena, te pokuava da utvrdi uslove koji to omoguavaju. Konano ne moe se zaobii ni definicija odrivog razvoja poznate Brundtlandove komisije:

Odriv razvoj je onaj koji zadovoljava sadanje potrebe, ne ugroavajui mogunosti buduih generacija da zadovolje svoje potrebe (1987).

Odrivi razvoj je skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno bogatstvo nae planete sauvalo i za budue narataje. Moe se rei da odrivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, tenju da se stvori bolji svet, balansirajui socijalne, ekonomske i faktore zatite ivotne sredine. Sutina koncepcije odrivog razvoja zasniva se na principu intergeneracijske pravde (intergeneracijske jednakosti). Ovaj princip se odnosi na nasleivanje istog stanja ivotne sredine sa jedne na drugu generaciju. Nepotovanjem ovog principa, teta koju ivotnoj sredini uini jedna generacija prenosi se na budue generacije. I pored injenice da odrivi razvoj zavisi od biosfere i njenih ekosistema, na njega najvie utiu ljudi i njihove aktivnosti.Odrivo korienje energije i drugih resursa sadri u sebi etiki odnos prema buduim generacijama. Kako su energija i ostali resursi (voda, sirovine, materijali) preduslov razvoja, tako je proces njihovog korienja i troenja uslov za ostvarenje odrivog razvoja. Odrivo korienje energije i drugih resursa zasniva se na:

unapreenju njihove efikasnosti; uvanju i tednji u korienju i korienju nezagaujuih i obnovljivih izvora energije i drugih resursa.

Posebno se izdvaja proizvodnja i potronja energije (primarne i sekundarne), kao najei uzrok zagaivanja vazduha i pojave pojaanog efekta staklene bate. Zato je ograniavanje emisije gasova staklene bate (posebno CO2 i SO2) deo daljeg odrivog razvoja.

1.5.1.Dimenzije odrivog razvoja

Odrivi razvoj nije samo ekoloko pitanje. Utvrdjena su tri aspekta odrivog razvoja: (1) ekonomska odrivost, (2) ekoloka odrivost i (3) socijalna odrivost. Prvi aspekt podrazumeva ekonomski rast i razvoj, drugi obuhvata integritet ekosistema i brigu o njihovom kapacitetu i bioraznolikosti, dok poslednji obuhvata vrednosti kao to su jednakost, osposobljenost, dostupnost i uee. Pored ove tri komponente, rukovodei principi odrivog prostornog razvoja evropskog kontinenta uvode i etvrtu dimenziju: i to kulturnu odrivost. Ekonomska dimenzija odrivog razvoja trai nove odgovore na izazove globalnog nadmetanja u ostvarivanju konkurentske prednosti kroz efikasnije korienje i poveanje produktivnosti raspoloivih resursa, vodei rauna pri tome da se otklone ili minimiziraju negativni uticaji na ivotnu sredinu. To zahteva fundamentalne i dugorone promene koje bi u okviru koncepta odrivog razvoja trebalo posmatrati kao povoljne prilike i obuhvata: otvaranje novih radnih mesta i zapoljavanje, plate kao egzistencijalni osnov, nove investicije, inovativnost na svim nivoima, i razvoj preduzetnitva pod motom iveti od zemljinog dohotka a ne od njenog kapitala''. Ekonomska odrivost oznaava pomak od gledanja na ivotnu sredinu i socijalnu problematiku, iskljuivo kao obaveze strunih timova i eksperata, ka gledanju na ova pitanja kao obaveze cele kompanije.Socijalna dimenzija odrivog razvoja podrazumeva da se za razvoj ne moe rei da je odriv ako nije pravedan, ili ako ne zadovoljava potrebe veine stanovnika na Zemlji. Odrivi drutveni razvoj je integrisani proces izgradnje ljudskih sposobnosti u smislu: borbe protiv siromatva, stvaranja produktivnog zapoljavanja ljudi, promovisanja drutvenog ujedinjenja, kao i efikasne i svima dostupne zdravstvene zatite i obrazovanja, prevenciju kriminala i negativnih drutvenih pojava, demokratizaciju svih pora drutvenog ivota i promenu potroakih navika i potreba.Zatita ivotne sredine ekoloka dimenzija podrazumeva sticanje takvog znanja koje bi omoguilo da se prednosti zdrave ivotne sredine cene, odravaju i razvijaju. Odrivi razvoj pretvara zatitu ivotne sredine u ideje koje poslovni svet razume i koje moe uspeno da realizuje. Promena ide od dezorganizovanog odnosa prema ivotnoj sredini ka celovitom poslovanju i odrivom razvoju to ne bi trebalo da rezultira nove trokove, ve utede i iskoriavanje novih prilika. Odrivi razvoj ukljuuje brigu za ouvanje kvaliteta vazduha, vode i kvaliteta zemljita, zatitu divljih stanita i efikasnije korienje i ponovnu upotrebu prirodnih resursa i energije. Zasniva se na konceptu istije proizvodnje koji obuhvata nove metode koje treba da su istije, koriste mnogo manje energije i da ne proizvode tetne nusproizvode. Cilj ovog pristupa je da zadovolji ljudske potrebe bez ugroavanja ivota ljudi ili celovitosti ekosistema od kojeg zavisimo. istija proizvodnja je preventivni pristup. Glavni cilj istije proizvodnje je da se fokusira na prevenciju ili smanjenje nastanka otpada i neefikasne upotrebe energije i resursa. Da bi se ovo postiglo, potrebno je usvojiti nove tehnologije i tehnike, zajedno sa novim vrednostima i nainima zadovoljavanja potreba oveanstva. Pored toga, ovaj novi pristup treba biti primenjen na proizvodni proces, potronju i odlaganje robe i usluga, da bi se dobio isti ili vei proizvodni uinak sa mnogo manje koliine utroene energije i resursa.U sutini, istija proizvodnja se moe predstaviti kao: smanjenje koliine proizvedenog otpada, ili izbegavanje proizvodnje istog; efikasnija upotreba energije i resursa; proizvodnja ekoloki prihvatljivih proizvoda i pruanja usluga; i postizanje manje koliine proizvedenog otpada, niih cena i veeg profita.

1.5.2.Odrivi razvoj i zatita ivotne sredine

Istovremeno, ovde treba ukazati i na slinosti i razlike izmedju pojmova odrivog razvoja i zatite ivotne sredine:

Sprovodjenje mera i aktivnosti na zatiti ivotne sredine je u funkciji odrivog razvoja, jer se time obezbedjuju isti vazduh, voda i zemljite, koji su bitni, kako za sadanje, tako i generacije koje dolaze; Niz pristupa zatiti ivotne sredine (kao to su ponovna upotreba i recikliranje) uvaju resurse za budue narataje; Obrazovanje za zatitu ivotne sredine podrava koncepciju odrivog razvoja (usavrava se sposobnost identifikacije delotvornih reenja odrivog razvoja); Odrivi razvoj je znatno iri pojam od zatite ivotne sredine; Odrivi razvoj oznaava opti obrazac ponaanja drutva; Odrivi razvoj je cilj drutva u celini a zatita ivotne sredine samo nekih segmenata drutva; Odrivi razvoj predstavlja pristup zasnovan na sudelovanju svih segmenata drutva i zajednika je obaveza svih (pojedinaca i institucija); Zatita ivotne sredine je samo jedna komponenta odrivog razvoja. Za dostizanje odrivog razvoja jednako su tako vane komponente drutvo i ekonomija; Zatita ivotne sredine se esto ograniava samo na prirodu, dok odrivi razvoj istrauje veze i medjusobnu povezanost odgovornog delovanja u ekonomiji, drutvu i ivotnoj sredini; Zatita ivotne sredine podrazumeva smanjenje zagadjenja, to ne znai da e budue generacije automatski naslediti istu koliinu prirodnog, drutvenog i ekonomskog bogatstva kao njihovu prethodnici; Zatita ivotne sredine normativno je regulisana propisima, dok odrivi razvoj ide dalje od pukog udovoljena zakona i propisa, tako da se zatita ivotne sredine moe smatrati obaveznom a odrivi razvoj dobrovoljnim izborom i tenjom.

1.5.3.Osnovni pojmovi zatite ivotne sredine

Najee korieni pojmovi u oblasti zatite ivotne sredine lanom 3. Zakona o zatiti ivotne sredine Republike Srbije (2004) definisani su na sledei nain:

ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni medjusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot;Kvalitet ivotne sredine jeste stanje ivotne sredine koje se iskazuje fizikim, hemijskim, biolokim, estetskim i drugim indikatorima;Prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja ine: vazduh, voda, zemljite, ume, geoloki resursi, biljni i ivotinjski svet;Zatieno prirodno dobro jeste ouvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaa i dr), koji ima trajni ekoloki, nauni, kulturni, obrazovni, zdravstvenorekreativni, turistiki i drugi znaaj, zbog ega kao dobro od opteg interesa uiva posebnu zatitu;Javno prirodno dobro jeste uredjeni ili neuredjeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, umskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima;Geodiverzitet (geoloka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geoloke gradje, geolokih struktura i procesa, geohronolokih jedinica, stena i minerala razliitog sastava i naina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutranjih i spoljanjih geodinamikih inilaca tokom geolokog vremena;Biodiverzitet (bioloka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, medju vrstama i medju ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;Katastar zagadjivaa jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o zagadjivaima medijuma ivotne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za preiavanje, tokovima otpada i zagadjujuih materija i mestu njihovog isputanja, tretmana i odlaganja;Aktivnost koja utie na ivotnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost) jeste svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u ivotnoj sredini, a odnosi se na: korienje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodjne i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; isputanje (emisiju) zagadjujuih materija u vodu, vazduh ili zemljite; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i tetnim materijama; buku i vibracije; jonizujue i nejonizujue zraenje; udese;Postrojenje jeste stacionarna tehnika jedinica u kojoj se izvodi jedna ili vie aktivnosti koje su utvrdjene posebnim propisom i za iji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnika povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja moe proizvesti emisije i zagadjenja;Zagadjivanje ivotne sredine jeste unoenje zagadjujuih materija ili energije u ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi;Kapacitet ivotne sredine jeste sposobnost ivotne sredine da prihvati odredjenu koliinu zagadjujuih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna teta u ivotnoj sredini;Ugroena ivotna sredina jeste odredjeni deo prostora gde zagadjenje ili rizik od zagadjenja prevazilazi kapacitet ivotne sredine;Zagadjiva jeste pravno ili fiziko lice koje svojom aktivnou ili neaktivnou zagadjuje ivotnu sredinu;Zagadjujue materije jesu materije ije isputanje u ivotnu sredinu utie ili moe uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet;Optereenje ivotne sredine jeste pojedinani ili zbirni uticaj aktivnosti na ivotnu sredinu koje se moe izraziti kao ukupno (vie srodnih komponenti), zajedniko (vie raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru graninih vrednosti) i prekomerno (preko dozvoljenih graninih vrednosti) optereenje;Degradacija ivotne sredine jeste proces naruavanja kvaliteta ivotne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnou ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzroka naruavanja kvaliteta ili tete po ivotnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti;Emisija jeste isputanje zagadjujuih materija ili energije iz individualnih i/ili difuznih izvora u ivotnu sredinu i njene medijume;Imisija jeste koncentracija zagadjujuih materija i nivo energije u ivotnoj sredini kojom se izraava kvalitet ivotne sredine u odredjenom vremenu i prostoru;Otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrdjenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;Opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju tetne i opasne karakteristike;Najbolje dostupne tehnike predstavljaju najefektivnije i najnaprednije faze u razvoju odredjenih aktivnosti i nain njihovog obavljanja koji omoguava pogodniju primenu odredjenih tehnika za zadovoljavanje graninih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spree ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na ivotnu sredinu u celini;Rizik jeste odredjeni nivo verovatnoe da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi;Udes jeste iznenadni i nekontrolisani dogadjaj ili niz dogadjaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobadjanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladitenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom uvanju. Ovaj izraz ne obuhvata: vojna postrojenja; nuklearne udese; genetiki modifikovane organizme; transport opasnih materija cevovodima, ukljuujuii pumpne stanice; udese pri istraivanju i eksploataciji mineralnih sirovina; oteenja brana, sa izuzetkom posledica industrijskih udesa prouzrokovanih takvim oteenjem;Sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagadjenja i dalje degradacije ivotne sredine do nivoa koji je bezbedan za budue korienje lokacije ukljuujui uredjenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;Javnost jeste jedno ili vie fizikih ili pravnih lica, njihova udruenja, organizacije ili grupe.

1.5.4.Poeci primene odrivog razvoja

Pre dve decenije, Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj (World Commision on Environment and Development), poznata i kao Brundtlandova komisija (Brundtland Commision), objavila je izvetaj kojim se ukazuje na opasnost, po ljude i nau planetu, od politike ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogunosti regeneracije planete Zemlje. Ova komisija, kojom je predsedavao Kanaanin Jim McNeill, definisala je odrivi razvoj kao razvoj kojim se ispunjavaju potrebe sadanjosti, bez uskraivanja mogunosti buduim generacijma da zadovolje svoje potrebe.Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de aneiru 1992. godine usvojili preporuke Brundtlandove komisije, a jedan od rezultata Samita bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za odrivo upravljanje zemljinim, vodenim i umskim resursima u XXI veku. Od 1973. godine zapoelo se u Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ) sa donoenjem petogodinjih akcionih programa u oblasti zatite ovekove sredine. Oni su na poetku bili usmereni pre svega na zatitu od postojeeg zagaivanja, ali je vremenom teite sve vie bilo stavljano na preduzimanje adekvatnih preventivnih mera. Pritom se sve vie, kao i u svetu uopte, irio i sam koncept zatite ovekove sredine, obuhvatajui sve iru oblast i povezujui se sa nekim srodnim domenima. Ekoloki aspekt je zahvaljujui ovakvom pristupu bio u sve veoj meri ukljuivan i u politiku EEZ u drugim oblastima. Tokom sedamdesetih godina XX veka iskristalisala su se, u tadanjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici, osnovna naela daljih aktivnosti u pomenutom domenu. Ta naela se uglavnom podudaraju sa naelima meunarodnog prava zatite ovekove sredine, do ijeg je razvoja dolo na univerzalnom planu. Intenziviranje aktivnosti u oblasti zatite ovekove sredine je, po samoj prirodi stvari, bilo praeno i odgovarajuom sve obimnijom pravnom regulativom. Da bi smanjila tetno dejstvo emisije izduvnih gasova EEZ je jo pre gotovo etiri decenije propisala pravila u oblasti zatite okoline, a koja se odnose na motorna vozila, poznatu kao Direktiva Saveta 70/220/EEZ.Moe se zakljuiti da je zatita ovekove sredine bez sumnje jedna od najznaajnijih oblasti kojima se bavi EU i da je saradnja sa ovom organizacijom teko zamisliva bez ekolokog aspekta, ukljuujui tu naravno i mnogobrojna pitanja koja se postavljaju u vezi sa pravnim regulisanjem zatite ovekove sredine na meunarodnom i internom planu. Zbog svega toga, jedan od preduslova za uspenu saradnju sa EU u domenu zatite ovekove sredine je prilagoavanje politici i pravnoj regulativi ove organizacije i njenih lanica (harmonizacija zakonodavstva). Ovo, nije vano za drave koje nisu lanice EU samo zbog zatite ovekove sredine u uem smislu te rei (na primer, u vezi sa zatitom meunarodnih vodotokova, kao to je Dunav, koje te drave dele sa nekim lanicama EU), ve i zbog uske veze koja postoji izmeu zatite ovekove sredine i niza drugih oblasti koje su usko povezane sa ovom problematikom (na primer sa saobraajem). U sluaju Republike Srbije i ekoloke saradnje sa EU, Srbiji predstoji veliki posao u vezi sa usaglaavanjem zakonskih akata u oblasti zatite ivotne sredine sa evropskim zakonodavstvom.

2. INSTRUMENTI EKOMENADMENTA

4.1. Oganizaciono-pravne, administrativne i finansijsko-ekonomske mere

Globalni karakter korienja prirodnih resursa uslovljava potrebu zajednikog delovanja drava u reavanju ekolokih problema na osnovu meunarodnih iskustava i karaktera meunarodnih ekonomskih odnosa. Arsenal metoda i sredstava ove delatnosti ukljuuje organizaciono-pravne, administrativne i finansijsko-ekonomske mere.Organizaciono-pravne mere pretpostavljaju razradu i primenu zakonskih akata koji e pravno regulisati odnose u sferi korienja prirodnih resursa, kao i stvaranje ekoloke administracije za upravljanje delatnou na zatili prirode.Ekoloka administracija predstavlja strukturu organa upravljanja prirodnim resursima, koja se sastoji iz mree nacionalnih nauno-istraivakih organizacija, slubi za planiranje, projektovanje, koordinaciju i kontrolu svih oblika delatnosti na zatiti prirode.Administrativno regulisanje kvaliteta ivotne sredine pretpostavlja utvrivanje standarda i normativa za emisiju zagaujuih supstanci, utvrivanje sporazuma organa lokalnih vlasti i preduzea, kao i sankcije za naruavanje normativa, pravila i zakona od strane organa uprave i fizikih lica.Savremene tendencije u zatiti ivotne sredine sve vie daju prioritet ekonomskim instrumentima koje se koriste kao efikasniji oblik zamene zakonskih regulativa ili kao njihova dopuna. Primena ekonomskih instrumenata koristi princip: "Zagaiva plaa".Ekonomski instrumenti ukljuuju sledee mere: ekoloke poreze koji se mogu primeniti preko poreza na promet i carina, zavisno od ciljeva koji se ele postii; diferencirano oporezivanje proizvoda s ciljem da se uspostave takvi odnosi cena koji e stimulisati potronju proizvoda ija proizvodnja i upotreba manje zagauju okolinu. Upotreba posrednih poreza je efikasna, jeftinija i laka za sprovoenje od ostalih mera, jer ne zahteva dodatne administrativne trokove; oslobaanje od poreza na dobit (moglo bi se primenjivati na zagaivae i proizvoae koji novom tehnologijom smanjuju emisiju, proizvodnju ili upotrebu zagaujuih materija); oslobaanje od poreza na promet (poreza na novostvorenu vrednost) i oslobadanje od poreza na korienje prirodnih resursa putem poreza na dobit uz ukidanje poreza na promet sekundarnih sirovina (ime bi se pojeftinilo i podstaklo prikupljanje otpadnih materija i njihova prerada); takse za zagaivae kao naknada za trokove isputenih otpadnih materija u skladu sa stepenom zagaenja koje proizvoa emituje (treba da budu dovoljno visoke da prisile zagaivae na uvoenje nove tehnologije); takse za proizvodae iji proizvodi u procesu proizvodnje ili upotrebe zagauju okolinu, a naroito za proizvode iji je uvoz zabranjen u pojedine zemlje ili regione; subvencije kao pomo pri investiranju u iste tehnologije kod proizvoaa ili emitatora koji podleu ogranienjima koliine isputenih zagadujuih materija.Svi ovi ekonomski instrumenti, primenjeni u praksi velikog broja razvijenih zemalja, potvrdili su i opravdali sebe (Radievi, 1997),

4.2. Meunarodno pravo u funkciji zatite ivotne sredine

Zakonodavnu regulativu u oblasti zatite ivotne sredine moemo podeliti na tri perioda:Prvi period dosee do vremena industrijske revolucije i u njemu se sreu samo sporadini pojedinani akti koji za predmet imaju zatitu ivotne sredine, prvenstveno reguliui dozvoljenu koliinu raznih zagaenja. Ova pravila su bila vie deklarativne prirode i nisu imala sankcionisani karakter, pa stoga nisu ni bila efikasna.Drugi period efektivne industrijalizacije i urbanizacije zahteva ozbiljan pristup ovom problemu i ekoloko pravo svoju regulativu dobija kroz razne vrste normi, standardnog tipa koje propisuju dozvoljeni nivo zagaenja u raznim stanitima ivotne sredine. Nedostatak ovog naina regulisanja ekolokog prava je taj to ono ima samo nacionalni karakter.Trea faza obuhvata period od sedamdesetih godina ovog veka i u njoj dolazi do pomeranja zakonske regulative na regione i ire. Ovu fazu karakteriu pojedini sluajevi masovnog trovanja razliitim vrstama zagaivaa i zraenja koja prete da unite ivot na Zemlji. U oblasti ekoloke zatite u ovom periodu imamo kontrolu izdatih dozvola, limit tolerancije kao i mogunost podizanja ekoloke tube. U ovom periodu raznim vrstama poreza i drugih novanih naknada kanjavaju se oni koji prouzrokuju zagadenje zdrave ivotne sredine. Prema principu koordinacije drava i njeni organi su odgovorni za praenje stanja ivotne sredine. Prema principu kooperacije svi subjekti na globalnom svetskom planu su duni da sarauju po pitanju zatite sredine.Pravo na ouvanje i razvoj ivotne sredine, kao i obezbeenje uslova za ivot i rad u ivotnoj sredini sadrano je, kao posebno pravo, direktno ili indireklno u brojnim meunarodnim dokumentima: Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima UN, Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima, Meunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Deklaraciji o ovekovoj sredini, Evropskoj povelji o ivotnoj sredini i zdravlju, Bergenskoj deklaraciji o odrivom razvoju, Deklaraciji o ivotnoj sredini i razvoju i dr. Svest o ugroenosti planete usled eksplozivnog tehniko-tehnolokog razvoja i olakog odnosa prema prirodnim bogatstvima u globalu pokrenula je niz aktivnosti koje su dovele do konsenzusa koji je sadran u Dcklaraciji UN o ivotnoj sredini i razvoju, a posebno u Programu za 21. vek (Agenda 21).U skladu s ovim dokumentima, kao i zakljucima i rezultatima Konferencije UN o ivotnoj sredini, Brazil 1992 (RIO Deklaracija, Agenda 21), zdrava zivotna sredina je jedina mogua prirodna veza oveka s prirodom i ljudskom zajednicom kao elementarno i egzistencijalno pravo, individualna i drutvena potreba. Ugroavanje, zagaivanje, zatita i unapreivanje ivotne sredine kao odnos koji postoji izmedu oveka, drutva, tehnike i prirode jeste egzistencijalno pitanje ovekovog opstanka u sadanjim uslovima ivota. U uslovima kada se u itavom svetu postavljaju tri osnovna pitanja opstanka samog oveka: mir, prava oveka i ivotna sredina, sve tri relacije su bitne i ne mogu se reavati odvojeno jedna od druge, jer ine deo jedinstvene politike zatite ivotne sredine (Kavran, Pelkovi, 1997).Jedan od zadataka OUN jeste meunarodna saradnja u zatiti ivotne sredine. Ona se realizuje preko Programa za zatitu ivotne sredine, Svetskog fonda divlje prirode, Meunarodnog saveza za zastitu ivotne sredine. Meunarodne organizacije, kao to su UNESCO, Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Svetska organizacija za hranu (FAO), takoe su razradile dugorone programe o odnosu oveka i ivotne sredine. Pojedlne grupe drava zakljuile su meunarodne ugovore o zatiti odreenih objekata ivotne sredine: kosmikog prostora, svetskog okeana, vazdunog omotaa, mora, graninih reka, retkih vrsta ivotinja itd.Pravo na ivot, zdravlje, kao i druga ekonomska, socijalna, kulturna politika i graanska prava mogu se u potpunosti uivati samo u uslovima postojanja uravnoteene ivotne sredine. U meunarodnom i nacionalnim zakonodavstvima pomou instrumenata ekoloke politike i pravnog reima zatite ivotne sredine stvoreni su uslovi za ostvarivanje ovog prava, kao sastavnog dela ljudskih prava i sloboda.Poznavanje izvora meunarodnog prava jeste dobra podloga i za potovanje meunarodnog prava i za stvaranje odgovarajuih propisa i drugih pravila unutranjeg prava iz oblasti ivotne sredine. Meunarodno pravo u ovoj oblasti karakteriu brojni meunarodni ugovori i konvencije u oblasti zatite pojedinih sfera i komponenata ivotne sredine (Joldi, Milievi, 1995).Ciljevi Okvirne konvencije UN o promeni klime su stabillzacija koncentracija gasova staklene bate u atmosferi "na nivou koji bi spreavao opasne antropogene uticaje na klimatski sistem". Cilj je da se taj nivo postigne "u vremenskom periodu koji bi omoguio ekosistemima da se prirodno prilagode promeni klime, koji bi obezbedio da ne bude ugroena proizvodnja hrane i omogui dalji stabilan ekonomski razvoj".Stranama ugovornicama ove konvencije priznaje se pravo na stabilan razvoj koje one treba da podravaju kako bi politika i mere zatite klimatskog sistema od antropogenih promena bile odgovarajue konkretnim uslovima i okolnostima svake drave, odnosno, kako bi one bile integrisane u nacionalne programe razvoja. Strane ugovornice su dune da primenjuju mere predostronosti kako bi se uzroci promene klime i njene nepovoljne posledice svele na najmanju moguu meru.Osnovni predmet regulisanja ovom konvencijom su antropogene emisije gasova staklene bate, koji se ne kontroliu Montrealskim protokolom, i obuhvala sve odgovarajue sektore ukljuujui energetiku, saboraaj, industriju, poljoprivredu, umarstvo i uklanjanje otpada. U skladu sa tim jasno je da Konvencija pokriva vrlo irok spektar moguih aktivnosti.Konvencija posebno razrauje poloaj i ulogu razvijenih zemalja koje su obavezne da nivo emisija gasova staklene bate (ugljendioksida i drugih) koji se ne kontroliu Montrealskim protokolom vrate na nivo iz 1990. godine. U te svrhe ove zemlje treba da preduzimaju relevantne ekonomske i administrativne instrumente, odnosno izvravaju dogovorene mere zajedno sa drugim dravama, informiu o preduzetim merama i politici u ovim oblastima, itd. Pored toga one moraju obezbediti i dopunske izvore finansiranja za pokrivanje trokova u zemljama u razvoju, odnosno olakavanje, podsticanje i finansiranje transfera tehnologija i pristupa ekoloki bezopasnim tehnologijama i znanja drugim dravama, naroito zemljama u razvoju.Ostvarivanje iroko postavljenih ciljeva Konvencije predstavlja zaista izazov za meunarodnu zajednicu i svaku dravu stranu ugovornicu ponaosob. Za to se i mogui naini ostvarivanja definisanih ciljeva kreu u irokom rasponu: odreivanje konkretnih ciljeva smanjenja emisija gasova koji su predmet regulisanja Konvencijom i dinamike mogueg smanjenja emisija; utvrivanje meunarodnih standarda i prakse koja je relevantna za ova pitanja; utvrivanje razliitih taksa u oblasti CO2 i energetskih taksa; utvrivanje trino prihvatljivih CO2 dozvola ili ema dozvoljenih emisija; zajednika implementacija odredaba Konvencije; pomo zemljama u razvoju; mere ogranienja trgovine drvetom i odgovarajue politike u oblasti zatite uma; mere ograniavanja trgovine sa dravama koje nisu strane ugovornice Konvencije (poput Montrealskog protokola ili CITES konvencije), itd.Po irini ciljeva i tehnici koju primenjuje Konvencija o biodiverzitetu je jedna okvirna konvencija slina konvencji o promeni klime. Osnovni ciljevi se sastoje u ouvanju bioloke raznovrsnosti, odrivom korienju njegovih komponenti i "potenoj i pravednoj podeli koristi koja proisie iz korienja genetikih resursa". Opti nain ostvarenja ovih ciljeva odreen je istim anom i to na sledei nain: odgovarajuim pristupom genetikim resursima; odgovarajuim transferom odnosnih tehnologija i - odgovarajuim finansiranjem.Na osnovu ovako iroko odreenih ciljeva i sredstava Konvecija utvrduje "opte mere za ouvanje i odrivo korisenje" bioloke raznovrsnosti i posebne mere zatite. Opte mere obuhvataju, izmeu ostalog, sledee: razvijanje nacionalnih strategija, planova i programa za ouvanje i odrivo korienje bioloke raznovrsnosti integrisanje, "u meri u kojoj je to izvodljivo", ouvanje i odrivo korienje bioloke raznovrsnosti u relevantne sektorske ili nadsektorske planove i programe.Posebne mere zatite biodlverziteta, izmeu ostalog, obuhvataju: identifikaciju komponenti bioloke raznovrsnosti koje su vane za ouvanje i odrivo korienje; identifikaciju procesa i kategorija aktivnosti koje imaju ili je verovatno da imaju znaajan negativni uticaj na ouvanje i odrivo korienje bioloke raznovrsnosti; sprovoenje liste tzv. in-situ mera ouvanja; sprovoenje liste tzv. ex-situ mera za ouvanje; primenjivanje "podsticajnih mera"; primenjivanje mera istraivanja i obuke, itd.Posebnim 15. lanom predviaju se mere u oblasti tzv. pristupa genetikim resursima ime se strane ugovornice obavezuju na stvaranje uslova da se olaka pristup genetikim resuriraa koji su ekoloki zdrave po ivotnu sredinu, drugim stranama ugovornicama i da se "ne nameu ogranienja koja su suprotna ciljevima Konvencije." Pristup genetikim resursima podlee prethodnom odobrenju strane ugovomice koja obezbeuje takve resurse, osim ako ta strana ugovornica drugaije ne odredi.Slinog domaaja je i lan 16. Konvencije koji utvruje pravila vezana za "pristup tehnologiji i transfer tehnologije", Njime se utvruju obaveze da se "obezbedi i/ili olaka transfer i pristup drugim stranama ugovornicama, tehnologijama koje su relevantne za ouvanje i odrivo korienje bioloke razvnovrsnosti ili korienje genetikih resursa...".U vezi sa Konvencijom o biodiverzitetu posebno intersantno pitanje je pitanje trgovine biotehnologijama i genetikim materijalima.Montrealski protokol o supstancama koje oteuju ozonski omota ograniava upotrebu odreenih vrsta supstanci koje oteuju ozonski omota. Ovaj ugovor, u stvari polazi od stava da irom sveta prisutna emisija izvesnih supstanci moe znajno da razredi i modifikuje ozonski omota na nain koji e verovatno imati negativne posledice po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu. Zbog toga su strane ugovornice reene da zatite ozonski omota preduzimanjem mera predostronosti u cilju ravnopravnog kontrolisanja ukupne svetske emisije supstanci koje ga oteuju, a s konanim ciljem njihovog eliminisanja na bazi razvijanja naunih znanja, imajui u vidu tehnike i ekonomske obzire.Osnovni predmet regulisanja ovog protokola, i mere ograniavanja proizvodnje i potronje odnose se na tzv. kontrolisane supstance koje su odreene Aneksom A uz protokol bilo da postoje same bilo u meavini. To su dve grupe supstanci.U prvoj grupi su CFC-11, CFC-12, CFC-113, CFC-114 i CFC-115.U drugoj grupi su Haloni 1211,1301 i 2402.Kako ovi proizvodi imaju rairenu upotrebu za industrijske potrebe (za friidere, rastvarai, aerosoli, za gaenje poara, itd) to je jasno da odredbe Montrealskog protokola imaju direktnog udela na stanje u odreenim granama privrede.Osnovne obaveze strana ugovornica prema Montrealskom prolokolu su sadrane u vie lanova: lanu 2. koji govori o kontrolnim merama; lanu 3. koji govori o obraunu kontrolnih mera; lanu 4. koji govori o kontroli trgovinske razmene sa zemljama koje nisu potpisnice ovog protokola; lanu 5. koji govori o posebnom poloaju zemalja u razvoju, itd.U okviru kontrolnih mera drave preuzimaju tano definisane obaveze u pogledu ogranienja tzv. obraunskih nivoa potronje tih supstanci prema procenjenom nivou iz 1986. godine. Za grupu I iz aneksa A obraunski nivo potronje se faktiki zamrzava na nivou iz 1986, odnosno da on moe da poraste najvie deset posto u odnosu na nivo iz 1986. godine i to samo u cilju zadovoljenja osnovnih domaih potreba strana koje postupaju po lanu 5. i za potrebe industrijske racionalizacije meu stranama.Slina mogunost predviena je i za supstance iz Grupe 2. Aneksa A.Protokol, dalje predvia dinamiku ograniavanja ovog obraunskog nivoa potronje kontrolisanih supstanci za period od 1. jula 1993. do 30. juna 1994. i u svakom dvanaestomesenom periodu koji sledi, (osmadeset posto od obraunskog nivoa iz 1986) a zatim i za period od 1. jula 1998. do 30. juna 1999. i u svakom dvanaestomesenom periodu koji sledi (pedeset posto obraunskog nivoa potronje iz 1986). Meutim, Protokol, pored izuzetaka koji se tiu poloaja zemalja u razvoju, predvia i neke druge izuzetke. Jedna od takvih mogunosti je tzv. transfer za potrebe industrijske racionalizacije, ime je doputeno da strane ugovornice iji obraunski nivo potronje supstanci iz Grupe 1. za 1986. godinu iznosi manje od 25 hiljada tona mogu da prime od bilo koje druge strane proizvodnju koja prekorauje osnovne granice koje utvruje prethodni paragraf. Ovo je doputeno pod uslovom da ukupni obraunski nivo potronje dotinih strana zajedno ne prekorauje izloene granice proizvodnje.Drugi izuzetak je ostavljen za drave koje su prema lanu 5. Protokola ve poele da grade kapacitete za proizvodnju kontrolisanih supstanci, odnosno koje su ugovorile izgrdnju ovih kapaciteta pre 16. septembra 1987. godine, doputajui da ove strane ugovornice mogu ove kapacitete dodati u svoj obraunski nivo iz 1986. godine. Ovo pod uslovom da se gradnja takvih kapacitecta zavri do 31. decembra 1990. godine i da takva proizvodnja ne podigne kod dotine strane obraunski godinji nivo potronje kontrolisanih supstanci iznad 0,5 kilograma po glavi slanovnika.

4.3. Pravna regulacija pitanja zatite ivotne sredine u Evropskoj uniji

Evropska ekonomska zajednica, kao pretea Evropske unije, nije se posebno bavila pitanjem ekolokog prava, ali je donela niz akata kojima se regulisalo pravo zatite ivotne sredine. S osnivanjem Evropske unije ovo pravo izdavanja direktiva u oblasti zatite ivotne sredine prelo je na Uniju. Postavlja se pitanje zato su u oblasti zatite ivotne sredine ostale na snazi direktive, a ne uredbe koje imaju veu strogost u primeni. Naime, svi raniji ugovori koje je zakljuivala Evropska ekonomska zajednica obavezno su prolazili kroz fazu ratifikovanja od strane zemalja lanica, dok sada Unija direktno zakljuuje ugovore u ime i za raun zemalja lanica koje su obavezne da ih primenjuju pa otuda i direktiva ostaje kao pravni instrument u oblasti zatitc ivotne sredine.Evropska unija kao regionalna pravno-ekonomska integracija, usvaja serije optih pravnih akata koji utiu na formiranje meunarodnog ekolokog prava kao vanog dela evropskog prava. Sistem UN, u kome je vie tela i organizacija, posebno posle Stokholmske konferencije, aktivno deluje na ovom podruju. To se pre svega odnosi na Generalnu skuptinu UN, Ekonomsko-socijalni savet, Program UN za ivotnu sredinu. Na evropskom planu to su aktivnosti Ekonomske komisije UN za Evropu i njenih organa koji se bave pitanjima ivotne sredine, a takoe i rad OEBS-a, kao komplementarne strukture koja uspeno utie na razvoj aktivnosti zatite ivotne sredine u Evropi. Za Srbiju i Crnu Goru, posebno je znaajno i blagovremeno ukljuivanje u programe Evropske unije i Evropskog saveta.Od samog poetka, Sporazumom o osaivanju Evropske ekonomske zajednice, izmenjenim i dopunjenim Jedinstvenim evropskim aktom, izriito je predvieno utvrivanje i sprovoenje politike u oblasti zatite ivotne sredine na nivou EEZ. Iako Rimskim ugovorom kojim je konstituisana EEZ nije direktno obuhvaena problematika ivotne sredine, ipak u Ugovoru postoji pravni osnov uspostavljanja i izgradnje zakonodavstva EZ u ovoj oblasti. Zajednica je zapoela s radom na zakonodavstvu iz oblasti zatite ivotne sredine krajem ezdesetih godina.Jedinstvenim evropskim aktom definiu se ciljevi zajednice koji se odnose na ivotnu sredinu: ouvanje, zatita i unapreivanje ivotne sredine, zatita ljudskog zdravlja, racionalno korienje prirodnih resursa. Ovi ciljevi potvreni su Ugovorom o Evropskoj uniji, po kome e finalizacija internog trita biti vano sredstvo za postizanje, izmeu ostalog, "odrivog razvoja koji uzima u obzir zatitu ivotne sredine".Prema lanu 5 Ugovora o Evropskoj uniji u glavne ciljeve EU spada i unapreenje uravnoteenog i odrivog ekonomsko-socijalnog razvoja, s tim to se pojam "odriv" (sustainable) u terminologiji Unije odnosi na zatitu ivotne sredine. U izmenjenom lanu 3 taka "k" stoji jasna definicija da u aktivnosti Unije spada i politika u oblasti ouvanja i zatite ivotne sredine, a novi lanovi 130p, 130s i 130g sadre jo detaljnije odredbe o zatiti prirodne okoline (Vukadinovi, 1996).U Mastrihtski ugovor su uneti razvijeni i znatno preciznije odreeni ciljevi i naela politike zatite ivotne sredine. Politika unije u ouvanju ivotne sredine e teiti visokom stepenu zatite i zasnivae se na principu "zagadiva plaa", odnosno snosi trokove preduzimanja preventivnih mera i odgovoran je za zagaivanje i tetu nanetu ivotnoj sredini. Polilika unije mora da ima za cilj visok stepen zatite, vodei rauna o razliitosti stanja u raznim regionima zajednice.Izvore zakonodavstva EU ine pravni akti razliiti po vrsti, obliku i po pravnoj snazi. To su: 1) preporuke i rezolucije u oblasti opte politike; 2) pravila, kao instrument regulisanja pojedinih specifinih pitanja; 3) oclluke, kao akti pristupanja konvencijama koje su zakljuene pod pokroviteljstvom drugog meunarodnog tela, utvrivanja postupka razmene informacija; 4) direktive, norme ponaanja drava-lanica, postupka za izvravanje usvojenog akta, utvrivanja kvaliteta ivotne sredine metodom planova akcija i ststema kontrole. Preporuke i rezolucije nemaju obaveznu snagu izvora prava za drave-lanice, Pravila su obavezna i primenjuju se u svim dravama-lanicama. Odluke se neposredno primenjuju, s tim to se neposredno odnose na fizika i pravna lica, ukljuujui i drave-lanice. Direktive su obavezni pravni akti, s tim to njihova primena, pre svega u pogledu vremena, zavisi od zakona i drugih propisa drave-lanice.Zakonodavstvo EU u oblasti ivotne sredine ini preko 200 propisa u odreenim oblastima zatite ivotne sredine, kao to su: zagaivanje vazduha, vode i zemljita, upravljanje otpadom, bezbednost hemijskih i biohemijskih proizvoda, standardizacija proizvoda, procena uticaja na ivotnu sredinu itd.Tekstovi vaeih propisa EU objavljeni su 1992. godine od strane Komisije EZ u sedam tomova, po sledeim tematskim celinama: opta politika; vazduh; hemikalije, industrijski udesi i biotehnologije; priroda; buka; otpad; vode.Poznati su primeri da mnoge banke pre odobravanja kredita pri proceni rizika u vezi sa zajmovima uzimaju u obzir i ekoloke elemente. U poslednje vreme primetna je praksa da zemlje zajmodavci fomniraju posebne fondove za finansiranje programa zatite prirode, tzv. "debt to nature" ("dug za prirodu").Evropska unija je u oblasti investicija donela standarde po kojima se vri vrednovanje stanja i napretka u pojedinim oblastima i aktivnostima sa stanovita revizije i ovaj postupak se naziva "ekoloka revizija" ili ekooditing. Prilikom direktnog investiranja sve vie se vodi rauna o rizicima ugroavanja ivotne sredine. Ozbiljni investitori izbegavaju investiranje u rizine neekoloke projekte.Pitanje zatite ivotne sredine je od posebne vanosti u stvaranju ireg evropskog trita izmeu Evropske unije i zemalja centralne i istone Evrope. Ona postaje sastavni deo procesa trgovinske i ekonomske integracije pridruenih zemalja-lanica iz srednje i istone Evrope, kao i sastavni deo strategije koja se rukovodi principom odrivog razvoja. Bela knjiga Evropske unije obuhvata propise koji se odnose na ekoloke standarde za proizvode, kojima e se prilagoavati zemlje centralne i istone Evrope.

4.4. Evropski kontinentalni pravni sistem u oblasti zatite ivotne sredine

Evropski kontinentalni pravni sistem, nastao na tradicijama rimskog prava, determinie i reim zatite ivotne sredine. Njegove karakteristike odlikuju pravo veine evropskih zemalja.U Nemakoj sistem prava ivotne sredine polazi od koncepcije po kojoj se ustavom odreuju nadlenosti zakonodavne vlasti u nemakoj federaciji. Odgovornost je podeljena izmeu federacije i drava lanica. Federalna vlast donosi zakone, dok je izvrna funkcija tako organizovana da savezne propise i propise drava lanica izvravaju drave lanice. Pri tome se zakonodavna nadlenost federacije pojavljuje kao: ekskluzivna, konkurentska i okvirna. Propisi se donose unutar konkurentske i okvirne nadlenosti. Na federalnom nivou regulisane su sledee oblasti zatite ivotne sredine: nuklearna energija, upravljanje otpadom, kvalitet vazduha i kontrola zagaenja bukom. Na federalnom nivou takoe su ureeni zatita prirode, zatita pejzaa i upravljanje vodama, ali su specifini zakoni iz ovih oblasti i dalje u nadlenosti drava lanica. Na taj nain, u Nemakoj ne postoji jedinstvena unitarna kodiftkacija zakonodavstva u ovoj oblasti. Posebnu odgovoniost drave lanice imaju u oblasti sprovoenja Zakona o zatiti ivotne sredine. Obaveze iz zakona delegiraju se dravama lanicama uz obavezu koordinacije aktivnosti izmeu drava, kao i izmeu federacije i drava. Ovakav sistem odreuje i sadrinu rada organa uprave: Saveznog ministarstva za zatitu ivotne sredine, Federalne agencije za zatitu ivotne sredine i drugih nadlenih institucija.U Francuskoj sistem prava ivotne sredine polazi od koncepcije po kojoj je odgovornost za zatitu ivotne sredine podeljena izmeu nacionalnog nivoa, departmana i municipalnog nivoa (Marjanovi i dr., 1993). Centralna vlada je odgovorna za utvrivanje politike zatite ivotne sredine, donoenje propisa, kontrolu i regulisanje aktivnosti koje bi mogle imati uticaj na ivotnu sredinu. Glavni nivo na kome se sprovodi nacionalna politika ivotne sredine jeste nivo departmana. Tu je najvaniji dravni organ prefekt, koji izdaje najvei broj potrebnih saglasnosti i dr. iroka je nadlenost departmanskih direkcija za prostorno planiranje, umarstvo, industriju i razvoj. Propisi koji se odnose na vrst otpad i suzbijanje buke sprovode se na municipalnom nivou. Pravni sistem Francuske karakterie sektorski pristup, odnosno ureivanje ove oblasti velikim brojem parcijalnih zakona. U izvravanju propisa naglaena je koordinacija i veza centralne administracije i lokalnih organa koja se ostvaruje posredstvom nacionalnog ministarstva za zatitu ivotne sredine.

4.5. Anglosaksonski pravni system zatite ivotne sredine

Anglosaksonski pravni sistem karakteristian je za Veliku Britaniju, SAD, Australiju, Novi Zeland i neke skandinavske zemlje (v. Kavran, Petkovi, 1995).U Velikoj Britaniji ovaj sistem polazi od koncepcije podele odgovornosti u ovoj oblasti izmeu nacionalnog, regionalnog i lokalnog nivoa. Nacionalnom nivou pripadaju politike nadlenosti, finansijska kontrola i drugostepeni postupak u albama protiv odluka lokalnih organa. Odgovornost za preduzimanje neposrednih mera po pitanjima ivotne sredine preputena je lokalnim organima i njihovim agencijama. Regionalne uprave su odgovorne za graevinske projekte, planiranje korienja zemljita, razvoj, regionalnu infrastrukturu i lokalni transport. Centralna vlada vri strogu finansijsku kontrolu i donosi konane odluke po albama. Organi lokalne uprave donose odluke koje se odnose na specifina pitanja lokalnog karaktera na svojim podrujima.U pravnom ureivanju zatite ivotne sredine posebno mesto zauzimaju propisi koji se odnose na planiranje, prevenciju, standarde kvaliteta. Pristup regulisanju ove materije zasnovan je na principu decentralizacije i sektorske pokrivenosti elemenata ivotne sredine (urbanistiko planiranje, procena uticaja pojedinih aktivnosti na stanje ivotne sredine, integralna kontrola zagaivanja, zagaivanje vazduha, zagaivanje voda, odlaganje otpada, upravljanje otpadom, ouvanje prirode, zatita uma).Posebnim Zakonom o zatiti ivotne sredine u Velikoj Britaniji je uvedena jedinstvena kontrola zagaenja. Ona podrazumeva postavljanje zahteva industriji da se usaglasi ne samo sa specifinim standardima koje propisuju nadleni organi za kontrolu zagaenja, nego isto tako i s konceptom o najboljoj dostupnoj tehnologiji koja ne zahteva prekomerne trokove da bi se spreilo, smanjilo i otklonilo dejstvo tetnih materija koje se isputaju u vazduh, vodu i zemljite. Zakon o zatiti ivotne sredine ima za cilj, izmeu ostalog, i jaanje postojee kontrole nad hemijskim i radioaktivnim materijama i izbacivanjem otpada u more, kao i kontrole ivotne sredine u pogledu genetski izmenjenih organizama. Oekuje se uvoenje registra podataka od znaaja za ivotnu sredinu u vezi s propisanim tehnolokim postupcima.Nadlenosti se ostvaruju sadejstvom organizovanog sistema organa dravne uprave, pre svega Ministarstva za zatitu ivotne sredine i inspektorata za kontrolu zagaenja ivotne sredine.Na Novom Zelandu pravni ststem zatite ivotne sredine doiveo je pravu kodifikaciju. Zakonom o upravljanju resursima (1991) uvedeno je odrivo upravljanje resursima (zemljitem, vodom, vazduhom i drugim prirodnim i fizikim resursima). Ovim zakonom je ukinuto 70 propisa da bi se sistem kodifikovao i izbegle loe strane postojeeg zakonodavstva. Njime je odgovornost za korienje zemljita, kontrolu buke i upravljanje efektima rudarskih aktivnosti na ivotnu sredinu preneta na organe lokalne autonomije. Izvrena je temeljna reorganizacija dravne uprave i formirani regionalni saveti koji imaju proirene nadlenosti, ukljuujui upravljanje zemljitem, vazduhom i vodnim resursima u regionu. Centralna vlada je dobila ulogu supervizora i ovlacnja za uspostavljanje standarda i utvrivanje politike. Ovakav sistem omoguio je integralno upravljanje prirodnim resursima. Akcenat je pomeren s kontrole specifinih aktivnosti na efekte i rezultate koji se postiu u ouvanju i zatiti ivotne sredine. Propisi se donose s ciljem da se stanovnitvu omogue eljene aktivnosti, ali uz izbegavanje nanoenja tete ivotnoj sredini ili uz smanjenje tetnih efekata na nivo utvren od strane zajednice.

4.6. Organizacija zatite ivotne sredine u SAD

Krajem ezdesetih godina Sjedinjene Amerike Drave su bile pogodene velikom ekolokom katastrofom koja je pretila da dostigne nepredvidive razmere. To je dovelo do toga da su SAD prednjaile u donoenju propisa o zatiti prirodne sredine.Pravni sistem u oblasti zatite ivotne sredine stvoren je poetkom sedamdesetih godina. Ameriki Kongres doneo je prvi sveobuhvatni zakonski propis o politici zatite ivotne sredine 1. januara 1970. godine pod nazivom National Enviromental Policy Act. U njemu je prvi put definisan koncept procene uticaja na ivotnu sredinu. Tu su zatim propisi o zatiti vazduha i vode (Clean Air Act, 1967; Water Pollution Act, 1972) do kodeksa propisa na nacionalnom nivou (1988). Odgovornost za zatitu ivotne sredine podeljena je izmeu federalne agencije i agencija u saveznim dravama (sistem dvostrukog koloseka).U 1990. godini donet je usavren zakon o istom vazduhu. Prema ovom aktu, na primer, elektrine centrale su obavezne da svake godine smanjuju emisiju SO2 za 10 miliona tona. Za izvore koji doputaju emisiju iznad steenih prava kazna iznosi oko 2000 $/t god. Jedinica prava emislje omoguava vlasniku isputanje 50 t SO2 godinje ili 2000 tona SO2 za 25 godina. Privatni proizvoai mogu kupovali prava na emisiju SO2 za 1500 dolara za 1 t godinje. Za svaki izvor koji sagoreva mineralno gorivo drava odreuje fiksiranu veliinu prava na emisiju. Tako je, na primer, aprila 1993. godlne Agencija za zatitu ivotne sredine SAD odrala prvu godinju aukciju za prodaju dozvola za emisiju SO2 i zaradila 21 milion dolara. Ukupno je prodato 150.000 dozvola za emisiju po srednjoj ceni od 150 $. Pri tome su termocenlrale na ugalj otkupilc 95% takvih dozvola. Svaka dozvola daje pravo svom vlasniku na emitovanje 1 t SO2 iz dimnjaka kotlova na ugalj. Jedna treina prodatih dozvola je omoguavala pravo korienja poev od 1995, a ostale - poev od 2000. godine.Sistem ekolokog menadmenta u SAD ima tri nivoa: nacionalna agencija, centralne agencije saveznih drava, lokalne agencije za zatitu prirode. Najnii nivo vri osmatranje, monitoring i proveru preduzea. Srednji nivo odreuje standard emisija, kazne za njegovo naruavanje i numerike norme zagaenja za lokalne agencije. Najvii nivo odreuje metodiku delatnosti zatite okoline.Agencija za zatitu ivotne sredine SAD, osnovana 1970. godine, ima kompleksnu funkcionalnu i razuenu regionalnu strukturu. Agencijom upravlja direktor, koji ima status federalnog funkcionera. Konsultativno-analitiki aparat direktora ine komiteti: za saradnju u oblasti upravljanja ivotnom sredinom; za veze s Kongresom; za veze sa sredstvima informisanja; za veze s javnou; za ekoloko obrazovanje; nauno-konsultativni; za politiku spreavanja zagaivanja; za graanska prava; za ekoloke albe; za izdavaku delatnost.Agencija je podeljena na uprave kojima rukovode zamenici direktora. Uprave se bave planiranjem, organizacijom i analizom delatnosti, prema pojedinim grupama specijalizovanih zadataka ili oblastima upravljake delatnosti. U prvu grupu ulaze uprave: za vazduh i radijaciju; za spreavanje zagaenja pesticidima i toksinim hemijskim supstancama; za vodu; za vrsle otpatke; za vanredne situacije.Uprava za pojedine vrste zagaivaa sastoji se iz odeljenja: za naunu i politiku analizu; za programsko upravljanje; za ekonomiju delovanja; za ocenu rizika; za efekle dejstva na zdravlje; za specijalne objekte; za ekoloku pomo; za kontrolu; za monitonng; za informacije.Uprave za pojedine oblasti upravljake delatnosti se uzajamno dopunjuju kao delovi jedinstvene strukture. Tu postoje sledee uprave: za nauno-istraivaka i razvojna ispitivanja; za politiku, planiranje i ocene; za ekoloko pravo; za meunarodne delatnosti; za nadzor i kontrolu.U sastavu ovih uprava postoje odeljenja za strategijsko planiranje i upravu; za globalne promene; za statistiku i informacije; za ekonomsku analizu; za pojedine vrste zagaivaa; za pojedine vrste privredne delatnosti.U odeljenju za pojedine vrste zagaivaa postoje sledee organizacione jedinice: za spreavanje zagaivanja; za migraciju materije u ivotnoj sredini; za delovanje na zdravlje; za bioioku analizu; za ekonomsku analizu; za kontrolu potovanja zakonskih propisa; za kriterijume i standarde; za nauku i tehnologiju.Za pojedine objekte ivotne sredine formirane su posebne organizacione jedinice (uprave, odeljenja, grupe) u skladu sa stepenom opasnosti njihovog stanja: pesticidi; toksine materije; hemijske materije; vrsti otpaci; radon; ozon; gradski otpaci; industrijski otpad; radijacija.Takoe su formirane posebne organizacione jedinice za pojedine prirodne resurse: voda; atmosfera; vazduh u zatvorenim prostorijama; zdravlje ljudi; sirovinski resursi; podzemna odlagalita; deponije opasnih otpadaka.Na primer, struktura uprave za vodu odraava vanost ovog resursa za SAD. U sastav uprave za vodu ulaze opta i specijalna odeljenja. U opta odeljenja spadaju odeljenja za politiku, ocenu resursa, nadzor i kontrolu, upravljanje budetom, kriterijume zdravlja, standarde, nauna istraivanja. Svako specijalno odeljenje orijentisano je na poseban vid vodnog resursa: otpadne vode, voda za pie, podzemne vode, lekovite vode i blata, reni baseni, okean i obalski pojas, Meksiki zaliv.Posebna grupa organizacionih jedinica orijentisana je na vanredne situacije. Strukturiranje upravljakih zadataka u ovoj oblasti predvia formiranje jedinica za: programsko upravljanje; spreavanje vanredne situacije; pripreme za vanrednu situaciju; reagovanje na vanrednu situaciju; ocenu stanja opasnih objekata; kontrolu stanja opasnih objekata; obnovu i rehabililaciju.Regionalne uprave agencije su organizovane kao kompleksni organi, koji sarauju s drugim federalnim strukturama po svim pitanjima zatite ivotne sredine u saveznim dravama, ili kao specijalizovani organi, orijentisani na jednu vrstu resursa ill zagaivaa. Kao primer organizacije drugog tipa navedimo organizacione jedinice za emisiju gasova u dravi Mligen, za ekoloke prekraje u dravi Kolorado, za tehniku podrku u dravi Ohajo, za ocenu zdravlja u okrugu Kolumbija itd.Agencija za zatitu ivotne sredine SAD ima svoj istraivaki institut, mreu laboratorija u razliitim regionima i Nacionalni centar za istraivanje ekolokih prekraja.

4.7. Zakonodavstvo Rusije u oblasti zatite ivotne sredine

Osnovni zakonski akti o zatiti okoline u Rusiji su zakoni "O zatiti prirodne sredine", "O naknadi za korienje zemljita", "O korienju mineralnih resursa". Ovi zakoni reguliu odnose izmeu drutva i prirode radi ouvanja prirodnih bogatstava i ivotne sredine, spreavanja ekoloki tetnog uticaja privredne i druge delatnosti, ozdravljenja i poboljanja kvaliteta prirodne sredine, jaanja zakonitosti i pravnog poretka u interesima sadanje i budulh generacija.Ovim zakonima tite se: prirodni ekoloki sistemi i ozonski sloj atmosfere, zemljite, mineralna leita, povrinske i podzemne vode, atmosferski vazduh, ume i biljni svet, ivotinjski svet, mikroorganizmi, genetski fond, prirodni pejzai. Posebno se tite nacionalni parkovi, spomenici prirode, retke vrste biljaka i ivotinja i njihova stanita itd.Ovi zakoni su praeni nizom uputstava, kao na primer: "Nain odreivanja stopa poreza za zemljite i normativne cene zemljita", "Preporuke o naknadama za zagaivanje prirodne sredine", "Uputstva za odreivanje naknada za isputanje zagadujuih materija u prirodnu sredinu i odlaganje vrstog otpada" itd.Zakonski utvren ekonomski mehanizam zatite prirode ukljuuje devet elemenata.1. Obaveza evidentiranja i socijalno-ekonomske ocene prirodnih resursa od strane dravnih statistikih organa.2. Sistem planiranja, finansiranja i materijalno-tehnikog osiguranja ekolokih programa i mera za zatitu prirodne sredine.Planiranje mera za zatitu prirode vri se na bazi programa, prognoza socijalno-ekonomskog razvoja i dravnih ekolokih programa. Finansiranje ekolokih programa i mera za zatitu okoline vri se iz budeta federacije i regiona, sredstava preduzea, ustanova, organizacija, ekolokih fondova, bankarskih kredita, dobrovoljnih priloga stanovnitva, inostranih pravnih lica i graana i drugih izvora,3.Mehanizam ugovora i licenci za kompleksno korienje prirodnih resursa.Ugovor se zakljuuje izmeu korisnika prirodnih resursa i odgovarajueg teritorijalnog izvrnog organa. Njime se odreuju uslovi i poredak korienja prirodnih resursa, prava i obaveze korisnika, veliina naknade za korienje prirodnih resursa, a takoe odgovornost ugovornih strana, naknada teta i poredak razreavanja sporova.Licenca (dozvola) za kompleksno korienje prirodnih resursa odreuje vrste, obime i limite privredne delatnosti, ekoloke zahteve i posledice njihovog nepridravanja.4. Sistem ckolokih ogranicnja po teritorijama, kojim se utvruju maksimalni obimi korienja prirodnih resursa, isputanja zagaujuih materija u ivotnu sredinu, odlaganja proizvodnog otpada. Rokovi dostizanja noTTnativnih obirna koricnja prirodnih resursa i godinji limiti odreuju se u skladu s utvrdenim pokazateljima dravnih i regionalnih ekolokih programa.5. Nadoknada za korienje prirodnih resursa. Nadoknada se plaa za pravo korienja prirodnih resursa u okviru odreenih limita, za njihovo neracionalno korienje ili korienje preko utvrenih limita, za reprodukciju i zatitu prirodnih resursa, za isputanje (emisiju) zagaujuih materija, za odlaganje proizvodnog otpada i druge vrste zagaenja u okviru utvrenih limita ili preko njih.Nadoknadu za zagaivanje prirodne sredine preduzea uplauju u spceijalne vanbudetske dravne ekoloke fondove (90%) i u republiki budet za finansiranje delatnosti teritorijalnih organa uprave u oblasti zatite ivotne sredine (10%).6. Stvaranje sistema vanbudetskih dravnih ekolokih fondova: federalnih, republikih, pokrajinskih, okru/nih, oblasnih i lokalnih.Ekoloki fondovi se formiraju radi reavanja neodlonih zadataka zatite sredine i kompenzacije tete priinjene prirodi na teritoriji Ruske Federacije. Njih formiraju izvrni organi dravne vlasti na razliitim nivoima. Zajedno s Federalnim ekolokim fondom RF oni obrazuju jedinstven sistem vanbudetskih dravnih ekolokih fondova.Osnovni zadaci ekolokih fondova su: finansiranje i kreditiranje programa i nauno-tehnikih projekata za poboljanje kvaliteta prirodne sredine, kao i osiguranje ekoloke bezbednosti stanovnitva; mobilizacija sredstava za mere i programe zalite prirode; ekonomsko stimulisanje briljivog i efektivnog korienja prirodnih resursa, uvoenje ekoloki istih tehnologija; sadejstvo u razvoju ekolokog vaspitanja i obrazovanja. Izvori obrazovanja sredstava ekolokih fondova: sredstva koja preduzea, organizacije, ustanove i pojedinci plaaju kao nadoknadu za zagaivanje ivotne sredine i odlaganje otpada; sredstva od plaenih kazni za tetu nanetu prirodi i naruavanje zakona u oblasti ekologije; dobrovoljni prilozi i uplate; sredstva u obliku dividendi, kamata, bankarskih depozita i kredita; prihodi od izdavake, privredne i druge komercijalne delatnosti fondova.Na primer, izvori fonda u energetici mogu biti:a.Poveanje naknade za korienje elektrine i toplotne energije i goriva preko obima odreenih ugovorima.b.Prihodi od primene materijalnih sankcija za korisnike energije.c.Naknada za nekorienje sekundarnih energetskih resursa od strane preduzea.d.Prihodi od poveanih poreza na profit preduzea koja proizvode ili koriste opremu s poveanim utrokom goriva i energije. Primena materijalnih sankcija za preduzea je celishodna u sledeim sluajevima:-porast korienja energetskih resursa preko nivoa dostignutog u prethodnoj godini;-proizvodnja energetske opreme s poveanim pokazateljima relativnog rashoda goriva;Fondovi za tednju energije mogu se koristiti za: finansiranje mera za tednju energije; davanje beskamatnih kredita za proizvodnju i razvoj sloene opreme i tehnologija koje tede energiju; oslobaanje od plaanja poreza za uvedene osnovne fondove opreme i tehnologije koje tede energiju; poreske povlastice preduzima koja proizvode ili koriste opremu sa smanjenim utrokom energije; finansiranje reklame za tednju energije.Osnovni pravci korienja sredstava ekolokih fondova: sprovoenje mera ozdravljenja ivotne sredine i stanovnitva; razrada i realizacija programa i mera za zatitu prirodne sredine i reprodukciju prirodnih resursa; sprovoenje naunih istraivanja u oblasti zatite prirodne sredine, ocene prirodnih resursa, usavravanja ekonomskog mehanizma korienja prirodnih resursa, razvoja tehnologija zatvorenog ciklusa; ukazivanje finansijske podrke uvoenju ekoloki istih tehnologija; davanje kredita preduzeima koja grade, rekonstruiu ili remontuju objekte namenjene za zatitu prirode;-uee u stvaranju i usavravanju automatizovanog sistema monitoringa prirodne sredine; izgradnja postrojenja za preiavanje i slino; podrka razvoju nacionalnih parkova; ekonomsko stimulisanje razvoja trita ekolokih usluga; finansiranje rada na uvoenju katastara prirodnih resursa; sastavljanje ekoloko-ekonomske, normativno-metodike, instruktivne dokumentacije za organizaciju upravljanja prirodnim resursima;-ostvarivanje meunarodne saradnje;-isplata kompenzacija graanima za nadoknadu trokova usled ekolokih teta po zdravlje; razvoj ekolokog vaspitanja i obrazovanja; premije za aktivnosti u zatiti prirode; formiranje Federalnog ekolokog fonda RF; uee u razvoju materijalno-tehnike baze lokalnih organa za zatitu prirode.Korienje sredstava ekolokih fondova u svrhe koje nisu povezane sa zatitom prirode i tednjom resursa nije dozvoljeno.Za stimulisanja zatite prirodne sredine koriste se sledei mehanizmi: oslobaanje od oporezovanja ekolokih fondova; davanje poreskih i drugih olakica dravnim i drugim preduzeima, ustanovama i organizacijama; davanje dela sredstava ekolokih fondova u obliku zajmova preduzeima, ustanovama, organizacijama i graanima u cilju sprovoenja mera smanjivanja emisije i isputanja zagaujuih materija; utvrivanje povienih normi amortizacije osnovnih proizvodnih fondova zatite prirode; primena stimulacionih mera za ekoloki iste proizvode; uvoenje specijalnih poreza za ekoloki tetne proizvode, kao i robu proizvedenu primenom ekoloki opasnih tehnologija; davanje povoljnijih kredita preduzeima koja efektivno tite ivotnu sredinu.Regulisanje cena goriva i tarifa energije, uz njihovu sezonsku i dnevnu diferencljaciju, takoe omoguava stvaranje fondova za realizaciju izabrane strategije u oblasti energetske politike.Uvoenje naknade za zagaivanje ivotne sredine omoguava formiranje fondova resursa koji se takoe mogu koristili za reavanje problema osiguranja ekoloke bezbednosti.Radi stimulisanja aktivnog uea preduzea u reavanju zadataka ozdravljenja ekoloke situacije neophodna je finansijska pomo u obliku: davanja povoljnih kredita za sprovoenje mera zatite prirode; smanjenja ili oslobaanja poreza za deo profita koji se koristi za reavanje ekolokih problema.Formiranje sistema dravnih organa za zatitu prirode poelo je 1988. godine osnivanjem Dravnog komiteta za zatitu prirode i odgovarajue mree organa na republikom i lokalnom nivou. Osnovna funkcija ovih organa u prvoj fazi njihove delatnosti bila je kontrola. U 1991. godini komitet je prerastao u Ministarstvo za ekologiju i prirodne resurse,Ocenom uticaja na okolinu naziva se procedura usklaivanja odluka s ekolokim zahtevima zakonodavstva Ruske Federacije. Ocena uticaja na okolinu izvodi se radi utvrivanja i preduzimanja odgovarajuih mera za spreavanje moguih tetnih ekolokih i s njima povezanih socijalnih, ekonomskih i drugih posledica realizacije privredne ili druge delatnosti.Izvoenje ocene uticaja na okolinu prilikom pripreme dokumentacije za izgradnju privrednih objekata obavezno je za naftnu i hemijsku industriju, termoelektrane, azbestno-cementne i celulozne fabrike, mikro-bioloku proizvodnju itd.

4.8. Organizacija zatite ivotne sredine u Japanu

Japan smatra zatitu ivotne sredine za prioritetni pravac XXI veka. Japanska ekonomija je bazirana na savremenoj tehnologiji. Ona raspolae najnovijim postupcima za smanjivanje nivoa zagaenja vode i smanjivanje sadraja zagaujuih materija u proizvodnom otpadu.U 1989. godini osnovan je organ pod nazivom "Ministarski komitet za zatitu ivotne sredine" koji je zaduen da planira ove aktivnosti kako unutar zemlje, tako i na giobalnom nivou. Osim toga, u njegove obaveze ulazi organizacija saradnje s drugim ministarstvima i ustanovama koje se bave istraivanjima u oblasti zatite biosfere Zemlje. Komitet je doneo dokument pod nazivom "Program mera za obuzdavanje globalnog otopljenja".Na nivou vlade pitanjima ivotne sredine bavi se Agencija za ivotnu sredinu. Ova agencija svoju delatnost obavlja u skladu sa zahtevima meunarodnih dokumenata, kao i japanskih zakona i propisa. Tu spadaju: Beki ugovor o zatiti ozonskog sloja (1985), Montrealski protokol o supstancama koje razaraju ozonski sloj, Londonski ugovor o deponijama, Deklaracija Rio i Agenda 21 (1992). Polazei od ovih dokumenata, Agencija je odredila sledee pravce svog rada: prouavanje stanja ozonskog sloja, problemi globalnog otopljavanja i kiselih kia, smanjivanje isputanja zagaujuih materija u svetski okean, reke i jezera, prouavanje stanja tropskih uma i irenja pustinja, praenje emisijc zagadujuih materija od strane industrijskih preduzea u novim industrijskim zemljama.Jedna od najuticajnijih asocijacija japanskih kompanija i preduzelnika - Federacija privrednih organizacija "Kejdanren" - donela je odluku o formiranju fonda za zatitu ivotne sredine od 300 mihona jena, radi davanja podrke meunarodnim ekolokim projektima u zemljama u razvoju. Ova inicijativa e predstavljati konkretan prilog reavunjii globalnih problema zatite prirode. Poslednjih godina japanske privatne kompanije, uznemirene stanjem biosfere, otkupljivale su po niskini cenama dugove zemalja u razvoju i anulirale ih u zamenu za garancije da e osloboena sredstva biti iskoriena za reavanje ekolokih zadataka.Ministarstvo obrazovanja, nauke i kulture Japana uestvuje u istraivanju i zatiti ivotne sredine. U ta istraivanja se ukljuuju visokokolske organizacije razliitog profila, koja se istraivanjem bave kako samostalno, tako i zajedniki s drugim domaim i stranim univerzitetima. Osim toga, preko sistema kolskog obrazovanja vri se informisanje stanovnitva o nastaloj situaciji u spoljanoj sredini. Meunarodna saradnja odvija se po sledeim pitanjima: prouavanje promena u atmosferi i meteorolokim prilikama na Arktiku (zajedniko istraivanje sa SAD, Norvekom i drugim zemljama); istraivanja u okviru programa "Suneva energija na Zemlji", u cilju objanjenja mehanizma prenoenja i transformacije Suneve energije; prouavanje unutranjih mehanizama fizikih, hemijskih i biolokih procesa u okviru "Meunarodnog programa prouavanja geosfere-biosfere";-istraivanje i objanjavanje biolokih i fizikih pojava, koje se javljaju na Antarktiku.Uporedo s tim Minislarstvo obrazovanja, nauke i kulture finansira meunarodne organizacije i programe, kao to su "ovek i biosfera", "Meunarodni projekt hidrokulture" i "Meuvladin okeanografski komitet za projekt Zapani Pacifik".Ministarstvo spoljne trgovine i industrije Japana je 1990. godine uz saglasnost vlade pokrenulo projekt pod nazivom "Nova Zemlja XXI" u kojem se predlae reavanje problema otopljavanja na globalnom nivou. U programu se, izrneu ostalog, predlau metode za reavanje ovog problema: globalno poveanje efektivnosti korienja i uvanja energije, primena istih izvora energije, razvoj tehnike koja minimalno utie na ivotnu sredinu, razvoj novih vrsta energije koje ne utiu na prirodu i smanjivanje emisije ugljen-dioksida u atmosferu. U istom periodu Ministarstvo je predloilo i program pod nazivom "Plan zelene pomoi" koji treba da prui pomo zemljama u ravoju u organizaciji energetskog sistema i zatiti ivotne sredine.Ministarstvo spoljne trgovine i industrije Japana pristupilo je razradi programa "Eko Feniks" u okviru kojega e u petogodinjem periodu biti ukazana tehnoloka i finansijska pomo za poboljanje kvaliteta vode i vazduha pojedinim gradovima u Kini, zemljama jugoistone Azije i istone Evrope. Prvi gradovi ukljueni u projekt "Eko Feniks" su uncin (Kina) i Koice (Slovaka). Predloeno je montiranje odgovarajue japanske opreme i osposobljavanje inenjerskog kadra za njenu eksploataciju. Za kupovinu te opreme Japan e gradskim administracijama ovih gradova ponuditi povoljne kredite.Ministarstvo spoljne trgovine i industrije Japana razradilo je desetogodinji program usmeren na stimulisanje reciklae komunalnog i industrijskog otpada. Sredstva za realizaciju ovog programa iznose oko 15-20 milijardi jena. Program je publikovan u drugoj polovini 1991, godine, posle donoenja Zakona o reciklai.

4.9. Zakonodavstvo Srbije u oblasti zatite ivotne sredine

Naa zemlja nastoji da vrsto razvije ekonomske odnose s Evropskom unijom pa stoga mora pratiti i regulativu u oblasti zatite ivotne sredine. Evropska unija je pripremila Belu knjigu o pripremi zemalja Istone Evrope za integraciju u jedinstveno trite. U ovoj knjizi regulisana su uputstva u oblasti zakonodavstva koje zemlje lanice moraju usaglaavati. Pored graansko-pravne, krivino-pravne tu su i oblasti koje se tiu zastite ivotne sredine.Kod nas ekoloko pravo jo nije priznato kao posebna disciplina mada vei broj pravnih strunjaka prati i analizira norme u oblasti zatite ivotne sredine (dr Vesna Raki-Vodineli, dr Joef Salma, dr Slobodan Vukadinovi, prof. dr Dragoljub Kavran, Gordana Petkovi i dr.). Na ustav je propisao pravo oveka na zdravu ivotnu sredinu a nedavno je donet i prvi savezni zakon iz ove oblasti (Zakon o osnovama zatite ivotne sredine, 1998).U SR Jugoslaviji je zakonodavna materija o ivotnoj sredini stavljena u nadlenost i saveznih i republikih organa, zato se kao prvi korak u realizaciji harmonizacije nacionalnog prava sa pravnim propisima EU, namee razgranienje nadlenosti izmeu saveznih i republikih organa a zatim i njihovu meusobnu koordinaciju u cilju harmonizacije (Dabi, 1997).Jugoslavija je nastavila s primenom propisa o ivotnoj sredini iz perioda SFRJ i posle donoenja Ustava SRJ (1992). Ubrzo je doneta rezolucija o politici zalite ivotne sredine u SR Jugoslaviji, na osnovu lana 77 Ustava SRJ. Donoenje novih propisa, kao i izmene i dopune vaeih u domenu zatite ivotne sredine, vre se u postupku usklaivanja s novim Ustavom SRJ i ustavima Srbije (1990) i Crne Gore (1992).Savezno ministarstvo nadleno za poslove ivotne sredine je neposredno posle donoenja Ustava SRJ nastavilo rad na pripremi predloga saveznog zakona o osnovama zatite ivotne sredine. Savezni zakon o osnovama zatite ivotne sredine donet je u maju 1998 godine Srbija je ranije donela i primenjuje svoje zakone o zatiti ivotne sredine.Zakon o zatiti ivotne sredine Republtke Srbije donet je 1991. godine. Ovaj zakon ureuje materiju zatite i unapredivanja ivotne sredine po objektima (planiranje i izgradnja, vazduh, vode, zemljite, ume, biljni i ivotinjski svet, prirodna dobra, buka, jonizujua zraenja, otpadne i opasne materije). Sam zakon ne propisuje parametre kao to su dozvoljeni nivoi odreenih hemijskih supstanci pri emisiji gasova ili drugih polutanta u otpadnim vodama tehnolokog procesa. Ovi parametri se propisuju posebnim pravilnicima. Aktuelni pravilnik koji propisuje dozvoljene koliine odreenih supstanci u otpadnim gasovima u primeni je od avgusta 1997. godine. Materiju zatite ivotne sredine ureuju i Pravilnik o opasnim materijama u vodama (1982), Plan o zatili voda od zagaivanja (1991) i Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu (1994).Generalno je odreeno da se analiza uticaja na ivotnu sredinu vri za objekte i radove u sledeim oblastima: industrija, rudarstvo, energetika, saobraaj, turizam, poljophvreda, vodoprivreda, umarstvo, komunalne delatnosli i za sve objekte i radove koji se nalaze u zatienom prirodnom dobru i zatitnoj zoni nepokretnog kultumog dobra. Uz Pravilnik je dat spisak objekata i radova za koje se obavezno izrauje analiza uticaja na ivotnu sredinu.Zatita voda od zagaivaa regulisana je sledeim propisima; Zakon o vodama, Pravilnik o opasnim materijama u vodama, Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, Pravilnik o odreivanju poslovnih i drugih objekata za koje nije potrebno pribavljanje vodoprivrednih uslova.U cilju zatite geomorfologije, reljefa i plodnog zemljita, geoloka delatnost i geoloka istraivanja regulisani su sledeim propisima; Zakon o osnovama geoloke delatnosti od interesa za celu zemlju, Zakon o geoloskim istraivanjima, Zakon o rudarstvu, Zakon o poljoprivrednom zemljitu.Ekoloka zatita uma, prirode, biljnog i ivotmjskog sveta regulisana je sledeim propisima: Zakon o umama, Pravilnik o obrascu i sadrini umskog iga, odnosno otpremnice, uslovima, nainu i roku igosanja poseenog drveta, Zakon o nacionalnim parkovima, Pravilnik o kategorizaciji zatienih prirodnih dobara, Pravilnik o nainu obeleavanja zatienih prirodnih dobara, Pravilnik o registru zatienih prirodnih dobara, Pravilnik o obrascu legitimacije nadzornika nacionalnog parka, Naredba o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divljih biljnih i ivotinjskih vrsta, Uredba o zatiti opteg rezervata prirode "Vinatovaa", Uredba o zatiti specijalnog rezervata prirode "Jelanika klisura", Uredba o zatiti specijalnog rezervata prirode "Klisura reke Trenjice", Uredba o zatiti specijalnog rezervata prirode "Klisura reke Uvac", Uredba o zatiti specijalnog rezervata prirode "Stari Begej - Cerska bara", Uredba o zatiti specijalnog rezervata prirode "Obedska bara", Uredba o zatiti specijalnog rezervata prirode "Ludako jezero", Uredba o zatiti spomenika prirode "Resavska peina", Uredba o zatiti spomenika prirode "Krupajsko vrelo", Uredba o zatiti spomenika prirode "Lisine", Uredba o zatiti spomenika prirode "Homoljska Potajnica", Uredba o zatiti spomenika prirode "Risovaa", Uredba o zatiti spomenika prirode "Vrelo Mlave", Uredba o zatiti spomenika prirode "avolja Varo", Uredba o zatiti spomenika prirode Botanika bata "Jevremovac", Uredba o zatiti prirodnih retkosti".Zatita zdravlja ivotinja i biljaka regulisana je sledeim propisima: Zakon o zatiti bilja od bolesti i tetoina koje ugroavaju celu zemlju, Zakon o zatiti bilja od bolesti i tetoina, Zakon o prometu sredstava za zatitu bilja, Zakon o zatiti ivotinja od zaraznih bolesti koje ugroavaju celu zemlju, Zakon o zdravstvenoj zatiti ivotinja, Pravilnik o maksimalnim koliinama telnih materija u stonoj hrani, Pravilnik o nainu voenja evidencije o izdatim i produenim uverenjima o zdravstvenom stanju ivotinja, o njihovom prenosu, kao i o obrascu za voenje ove evidencije, Pravilnik o uslovima i merama za humano hvatanje i unitavanje pasa i maaka lutalica, Pravilnik o merama za zatitu od muenja pri izvoenju mera zdravstvene zatite ivotinja, izvoenju eksperimenata na ivotinjama i izvoenju drugih postupaka sa ivotinjama, o merama za spreavanje zlostavljanja ivotinja, kao i o odreivanju vrste sredstava koje se mogu koristiti za ubijanje ivotinja na human nain.Zatita ivotinjskog biodiverziteta u oblasti lovstva i ribarstva regulisana je sledeim propisima: Zakon o lovstvu, Pravilnik o visini tete za bespravno ulovljenu ili unitenu divlja , Naredba o lovostaju divljai, Zakon o ribarstvu, Pravilnik o nainu obeleavanja granica ribarskog podruja, odnosno dela ribarskog podruja na kome je zabranjen ili ogranien ribolov, Naredba o ustanovljavanju lovostaja za pojedine vrste riba na ribarskom podruju ili na delovima ribarskog podruja i o zabrani lova riba koje nemaju propisanu veliinu.U domenu zatite od opasnih materija i jonizujueg zraenja postoje sledei propisi: Zakon o prevozu opasnih materija, Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima, Zakon o prometu eksplozivnih materija, Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za odreivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova, Pravilnik o oznaavanju otrova koji se stavljaju u promet na domaem tritu, Pravilnik o unitavanju neupotrebljenih otrova i ambalae koja je koriena za pakovanje otrova i o nainu povlaenja otrova iz prometa, Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Zakon o zatiti od jonizujueg zraenja, Pravilnik o maksimalnim granicama radioaktivne kontaminacije ovekove sredine i o vrenju dekontaminacije, Pravilnik o mestima i vremenskim intervalima sistematskog ispitivanja sadraja radionukleida u ivotnoj sredini, ranom otkrivanju i obavetavanju o radioaktivnoj kontammaciji ivotne sredine, Pravilnik o stavljanju u promet i korienju radioaktivnih materija iznad odreene granice aktivnosti, rendgen-aparata i drugih aparata koji prolzvode jonizujua zraenja i o merama zatite od zraenja tih izvora, Pravilnik o nainu sakupljanja, evidentiranja, obraivanja, konanog smetaja i isputanja radioaktivnlh otpadnih materija u ovekovu sredinu, Pravilnik o nainu voenja evidencije o izvorima jonizujuih zraenja i o ozraenju stanovnitva i lica koja su pri radu izloena dejstvu jonizujuih zraenja, Pravilnik o granicama iznad kojih stanovnitvo i lica koja rade sa izvorima jonizujuih zraenja ne smeju biti izloeni ozraenju, o merenjima stepena izloenosti jonizujuim zraenjima lica koja rade sa izvorima tih zraenja i o proveravanju kontaminacije radne sredine, Pravilnik o strunoj spremi, zdravstvenim uslovima i zdravstvenim pregledima lica koja mogu raditi sa izvorima jonizujuih zraenja, Pravilnik o interventnim i izvedenim interventnim nivoima i merama za zatitu stanovnitva, domaih ivotinja i poljoprivrede (veterinarstvo, biljna proizvodnja i vodoprivreda) u vanrednom dogaaju.

3.Prirodni resursi

Pojam resurs danas ima veoma iroko znaenje. U konceptu odrivog razvoja taj pojam najee obuhvata prirodne resurse (obnovljive i neobnovljive), kao to su: mineralne sirovine, vode, zemljite, vazduh, ume i ostala flora i fauna. Ovome se mogu dodati stvoreni fiziki resursi (naselja, infrastrukturni i privredni sistemi, objekti za odmor i rekreaciju, spomenici kulture i dr.), kao i neki socijalni i institucionalni resursi. U zavisnosti koji se aspekat u veoj meri koristi, ekoloki ili ekonomski, postoji vie definicija prirodnih resursa. Pod prirodnim resursima (izvorima) podrazumevaju se raznovrsna prirodna tela, materije ili tela koje ovek iskoriava za podmirivanje svojih potreba bilo da ih prerauje ili koristi u neizmenjenom stanju. Prirodni resursi su sredstva, materije, plodovi i energija to ih sadri priroda, a slue oveku za opstanak i razvitak (Velaevi V., 1989). Prirodni resursi su vremenska i prostorna kategorija. Nastajali su hiljadama godina na odreenim prostorima. Dejstvom ivih organizama na neivu prirodu odvijala se milionima godina, transformacija materije i energije u jednom besprekornom radu u prirodi. Tako su stvoreni brojni resursi: ugalj, nafta, gas, plodno zemljite, ume, kiseonik, voda i dr. ovek ih je koristio od svog postanka, a i danas ih koristi. Svakim danom njegove potrebe rastu, a takoe oblici transformacije resursa u neke potrebe. Za razliku od stvaranja koje je trajalo vrlo dugo, potronja resursa se odvija znatno brim tempom. Rasprostranjenost prirodnih izvora je vezana za odreeni prostor. Njihovu razliitost irom planete definisali su prirodni uslovi na odreenom prostoru, koji su uticali na njihovo stvaranje. Stanje prirodnih resursa je znaajno za razavoj podruja na kome se nalaze (naftne rezerve, nalazita rude, poljoprivredno zemljite, i dr.). Jedno podruje je razvijenije, ili manje razvijeno, zavisno od prirodnih resursa, mada se oni mogu i transportovati (pojedini) na mesta prerade i dorade. U svakom sluaju, resursi su deo nacionalnog bogatstva jedne zemlje i vrlo znaajan faktor njenog razvoja. Bogatstvo jedne zemlje se, pored ostalog, meri i koliinom prirodnih resursa sa kojima raspolae. Prirodni izvori osnovni su uslov za napredak svake nacije i oveanstva u celini. Oni su od postanka oveka njegova preokupacija, postajali su i pre njega, a zahvaljujui njima on je opstao i dostigao dananji nivo razvoja. Koristei ih, ovek je istovremeno i vrio uticaj na prirodne resurse. Taj uticaj je rastao pa se danas govori o upravljanju resursima i prirodom u celini (Vuievi S., 1999). Upravljanje resursima se mora razmatrati na globalnom, nacionalnom i lokalnom nivou; vano je postii meusektorsku koordinaciju i usklaenost ciljeva i interesa.

2.10.1.Vrste i klasifikacija prirodnih resursa

Prirodni resursi su ukupna iva i neiva priroda biosfere sa njenim elementima (Taylor P.V.,1967). Iz prethodne definicije proistie osnovna klasifikacija prirodnih resursa koja je iskljuivo ekolokog karaktera. Naime, resursi se dele na:

- Resurse neive prirode (vazduh, voda, zemljite); - Resurse ive prirode (biljni svet, ivotinjski svet i ovek).

U svetu se resursi razvrstavaju na razliite naine, zavisno od toga da li se uzima vie u obzir ekoloka ili ekonomska komponenta. Njihovo razvrstavanje zavisi i od istorijskih inilaca, jer su oni vremenska i prostorna kategorija. Vrlo se esto resursi klasifikuju prema njihovom korienju.

Ameriki autori (Haberti R.M., Flok V.L., 1967) dele resurse na tri osnovne grupe:

- Izvori potrebni za ljudsku egzistenciju: voda, vazduh, zemljite, hrana, ume, rude i izvori energije;- Rekreativni izvori: pejsa, divljina, oblasti za odmor i dr.;- Prostor kao poseban izvor.

Prirodni resursi sa aspekta trajnosti se dele na (tabela 2.3):

- Iscrpljive prirodne resurse i- Neiscrpljive prirodne resurse.

Ova podela je znaajna sa aspekta ekologije, korienja prirodnih resursa i njihovog konzerviranja (Gladkov N. A. i saradnici, 1975).

Tabela 2.3. Klasifikacija prirodnih resursa (Izvor: Vlatkovi S., 2001).

IscrpljiviNeiscrpljivi

NeobnovljiviObnovljiviKosmikiKlimatskiVodni

Rudna blagaZemljite, biljni i ivotinjski svet, neke mineralne sirovineSuneva radijacija, morska plima i oseka, druga zraenjaAtmosfer. vazduh, energija vetraVode Planete

Iscrpljivi prirodni resursi se dele na: (a) obnovljive i (b) neobnovljive.

Neobnovljivi prirodni resursi su oni koji se, u postojeim uslovima, posle korienja ne mogu obnavljati prirodnim putem ili se obnavljaju u izuzetno dugom procesu. Neobnovljivi resursi su: kameni ugalj, nafta i rudna blaga. Treset i neke sedimentne tvorevine se mogu obnavljati ali je proces obnove veoma dug (i do nekoliko stotina hiljada godina). Neobnovljivost pojedinih resursa obavezuje oveka na veoma racionalno korienje istih. Obnovljivi prirodni resursi su: biljni i ivotinjski svet, zemljite i neki minerali (soli u morima). Njihova obnovljivost je razliita i zavisi od individualnosti organizama koji ine biljnu ili ivotinjsku zajednicu. Pojedini obnovljivi izvori mogu postati neobnovljivi. Primer su istrebljene biljne ili ivotinjske vrste, potpuno unitenje zemljita, i dr.

Za ouvanje sposobnosti samoobnavljanja neophodni su odreeni uslovi. Njihovim naruavanjem usporava se ili se sasvim prekida proces samoobnavljanja o emu treba voditi rauna pri njihovom korienju. Korienje treba biti kontrolisano i racionalno, tj. dinamika troenja ovih resursa mora biti prilagoena potrebnom vremenu za njihovo obnavljanje. A sam proces obnavljanja zavisi od prirode samih resursa i on tee, kao to je prethodno istaknuto, odreenom brzinom. Za obnavljanje ivotinjskih vrsti potrebno je jedna ili nekoliko godina, za biljne vrste i ume nekoliko desetina, a za uniteno zemljite nekoliko stotina godina. Neiscrpljivi prirodni izvori se dele na:

- Kosmike (suneva radijacija, druga zraenja, morska plima);- Atmosferske (atmosferski vazduh);- Vodne resurse (voda u sva tri agregatna stanja)

Neki autori u neiscrpne resurse ubrajaju i atomsku energiju, zbog velikih koliina fisionih materija koje se nalaze u granitnim stenama, kao i pejsae u irokom znaenju, gde estetske vrednosti nisu oteene ljudskom aktivnou. Navedene klasifikacije su prevashodno ekolokog, manje ekonomskog karaktera, i uvedene su sa aspekta ouvanja i zatite ivotne sredine, iji deo su i prirodni resursi. Klasifikacije tretiraju resurse prema karakteru dejstva oveka ime se daju odreena usmerenja u korienju i odreivanju odnosa prema njima. Klasifikacija prirodnih resursa (predoena u tabeli 2.3) uvaava i ekoloki i ekonomski aspekt, pri emu se posebno mesto daje umskim resursima. Oni su mogli biti obuhvaeni i u okviru biljnog i ivotinjskog sveta, ali je njihov ekoloki, ekonomski i ukupni znaaj doprineo da se oni posebno predstavljaju (Vuievi S., 1984). Sa ekolokog aspekta, panja je poklonjena resursima koji ine bitan sadraj ivotne sredine. To su resursi koji su blizu oveka i njegovog uticaja, pa ih moe manje ili vie menjati. Blie uticaju oveka su resursi vazduha, vode, zemljita, biljni i ivotinjski svet i sl. Atmosfera je zbir bitnih ivotnih komponenti. Atmosfera je deo sredine u kojoj se ovek kree i ivi. Najvanija njena komponenta je kiseonik kao uslov opstanka oveka. Klimatski resursi utiu na pojavu, opstanak i razvoj veeg broja drugih resursa. Svojim karakteristikama, ovi resursi u znatnoj meri odreuju prirodne uslove datog podruja. Vodni resursi su takoe neophodni za ivot oveka. ovek ih koristi za razliite ivotne potrebe (za pie, voda za proizvodnju hrane), kao energiju i sirovine ili za higijenu, rekreaciju itd. Geoloka podloga predstavlja osnovu za stvaranje zemljita, kao i izvor brojnih mineralnih materija. Dalje, sadri rude i minerale koje ovek koristi za zadovoljenje mnogih potreba (energija, sirovine). Zemljite kao bitna komponenta neivog dela biosfere osnova je za postojanje i proizvodnju hrane. Ono ima veliki uticaj i na druge resurse; naroito, biljni i ivotinjski svet. Biljni i ivotinjski svet omoguuje kruenje materije, predstavlja osnovu za proizvodnju hrane, a znaajan su izvor energije i sirovina. Flora i fauna su bitne za rekreaciju oveka i zatitu ivotne sredine.

Pored osnovnih resursa ive i neive prirode, mogu se posebno izdvojiti i drugi resursi kao to su pejsa, prostor i divljina.

Pejsa (izgled predela) je prirodni resurs, koji ima sve vei znaaj u savremenom ivotu. On je danas sve manje prirodan, jer pod uticajem oveka pojedini predeli poprimaju, sve vie, antropogeni karakter. Prostor je vrlo znaajan prirodni resurs od koga zavise mnogi drugi resursi, a neki su i uslovljeni njime. U okviru prostora smeteni su ostali resursi koji su takoe uslovljeni njime.

Ekonomski prilaz u razmatranju prirodnih resursa zasniva se na definisanju njihovog korienja. Njima se, u stvari, odreuje upotrebna vrednost resursa.

esto je teko povui jasnu razliku izmeu dve ekonomske kategorije prirodnih resursa. Dobar primer su resursi hrane i egzistencije, ili resursi rekreacije i zatite ivotne sredine. To je, ipak, potrebno uiniti jer isti resurs ima razliito ekoloko-ekonomsko znaenje na dva razliita podruja. Na prvom mestu su egzistencijalni resursi koji, sami po sebi ili nekom svojom komponentom, imaju poseban znaaj za oveka jer bez njih njegova egzistencija nije mogua. Bez kiseonika, kao komponente atmosferskog resursa, ovek moe izdrati nekoliko minuta, bez vode nekoliko dana, a bez hrane nekoliko nedelja. Posle egzistencijalnih dolaze resursi na bazi kojih ovek stvara sebi neophodna dobra za zadovoljenje raznovrsnih potreba. To su: (1) hrana, (2) energija i (3) sirovine. U dananjem vremenu ovo su strategijski resursi napretka i opstanka. Hrana (materije neophodne za razvoj ljudskog organizma) se koristi iz vodnih resursa, biljnog i ivotinjskog sveta. umski ekosistemi su znaajan izvor hrane. ume su nekada, na poetku razvoja oveanstva, bile jedini izvor hrane i odee, a danas su izvor zdrave, vitaminske hrane i vode. Energija je sve vaniji faktor za oveka. Dobija se iz nekolko osnovnih prirodnih resursa: atmosferskog, klimatskog, biljnog i ivotinjskog sveta i ruda i minerala. Kada je o Srbiji re, naa zemlja energetske potrebe podmiruje korienjem razliitih resursa. Pri tome, najistiji vid energije elektrina energija Srbija je u stanju da podmiri korienjem obnovljivih prirodnih resursa (reno-vodnog potencijala reka). Sirovine (za dobijanje niza proizvoda potrebnih oveku) su brojne i nalaze se u prirodi. umski ekosistemi su bogati izvor sirovina. Resursi rekreacije, zdravlja i zatite ivotne sredine danas u urbanom drutvu imaju ili dobijaju sve vei znaaj. Vrlo je znaajno za neki resurs da li je iscrpljiv ili neiscrpljiv, obnovljiv ili neobnovljiv. Perspektiva je u neiscrpljivim i obnovljivim resursima jer oni mogu zameniti iscrpljive (neobnovljive) resurse po njihovom korienju. umski ekosistemi su, na primer, obnovljivi. Ova njihova karakteristika, uz niz drugih osobina koje proistiu iz njihovog uticaja na druge, vanije ekosisteme na odreenom podruju, daje im poseban znaaj.