ekoloŠki menadŽment - vps.ns.ac.rs

of 19/19
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD EKOLOŠKI MENADŽMENT Prof. dr Petar Đukić dr Slaviša Đukanović Novi Sad, 2021.

Post on 15-Nov-2021

1 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Za izdavaa:
574:005(75.8)(0.034.2)
Ekološki menadment [Elektronski izvor] / Petar uki, Slaviša ukanovi. - Novi Sad:
Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2021
Nain pristupa (URL): http://vps.ns.ac.rs. - Opis zasnovan na stanju na dan 03.03.2021. - Nasl.
s naslovnog ekrana. - Bibliografija.
) -
valjanog (odrivog) organizovanja ekonomsko-tehnološke aktivnosti ljudi u
skladu sa ekološkim naelima. U tom pogledu on predstavlja teoriju i
praktinu veštinu koja se uklapa u koncept odrivog razvoja u najširem smislu.
Budui da pripada kompleksu nauka o odrivom razvoju, ekološki
menadment je zadobio standardno mesto kao nastavni predmet mnogih
univerziteta sveta, zahvaljujui emu se ustalio i u ovdašnju nastavno-naunu
praksu.
Za to su indirektno „zasluni“ mnogi ekološki neprihvatljivi problemi i pojave,
koji se tiu neodrivih tokova privrede i tehnologija, odnosno njihovog
nesklada sa potrebama zaštite ivotne sredine i ispravnog i kvalitetnog
korišenja prirodnih resursa. Od privreivanja, preko naina potrošnje,
kulture, nauke, stanovanja, ivotnih navika, pa i prihvatanja i promena
društvenih vrednosti, morala i religije, nema podruja društvenog ivota koji
se ne bi ticao ekologije u njenom savremenom poimanju - svega onoga što
omoguava usklaen odnos oveka prema njegovom prirodnom okruenju.
Dakle, ekološki menadment je takav sistem prakse i teorije primenjenog
menadmenta, koji je orijentisan ka svim aspektima ekologije.
Ova knjiga je nastala za potrebe izuavanja nastavnog predmeta Ekološki
menadment na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.
Namenjena je studentima prve godine, svih smerova ali i svima onima koji su
zanteresovani da razumeju znaaj i ulogu ekološkog poslovanja, saglasno
opredeljenju dugoronog ostvarenja multidisciplinarnog odrivog privrednog
razvoja. Iz tog razloga, orijentacija i utemeljenost ovde prezentovanog
materijala prevashodno je ekonomska.
privrednog i društvenog razvoja, uz naglašavanje bitnih uzrono-posledinih
veza izmeu savremenog poslovanja i zaštite ivotne sredine.
Ekološki menadment na temeljima odrivosti
Mnogobrojni „ogranieni“ ratni sukobi i arišta širom sveta, ekonomsko-
finansijske krize, sve intenzivnije klimatske promene, pa i epidemije-
pandemije estoko pogaaju veinu drava i ljudi u svetu. Takoe, gorui
problemi snabdevanja pitkom vodom i sve skupljim fosilnim enegentima, kao
i uništenja plodnog zemljišta i ogranienog ivotnog prostora, praenog
propadanjem šuma i ubrzanim istrebljenjem mnogih bioloških vrsta – sve to
jednostavno je preusmerilo oveanstvo ka odrivom razvoju, a visoke škole i
univerzitete orijentisalo ka mnogim teorijskim i praktinim pitanjima razrade
modela odrivosti. Jedan od tih modela jeste ekološki menadment, kao
veština upravljanja poslovanjem na ekološki odriv nain. Da je ekološki
menadment na temelju odrivog razvoja upotrebljiv i koristan, pokazuju nam
brojni primeri zaštite prirodnih retkosti i biodiverziteta širom sveta,
demonstracije mogunosti pojedinih zemalja Evrope da itavu svoju
energetiku tokom nekoliko nedelja zasnivaju samo na obnovljivim izvorima,
iskljuivo elektrini saobraaj u pojedinim velikim gradovima, rastua
proizvodnja elektrinih automobila u svetu (u upotrebi je ve više miliona)
ogroman rast proizvodnje i trgovine tehnologijama „zelene energetike“ i
zelene infrastrukture (pošumljavanje) koji demonstrira današnja Kina.
Ipak, preostaju ogromni i skoro nesavladivi problemi odrivosti koje sreemo
na svakom koraku sa neodrivim (opasnim, rizinim i dugorono štetnim)
tokovima i uticajima ljudi na planetarnu budunost, po raznim osnovama. U
trenutku dok nastaje ovaj tekst negde se obaraju ogromna stabla amazonskih
prašuma da bi se ustupila mesta autoputevima i eleznicama, foke i kitovi
samoubice se nasukavaju na vrsto i negostoljubivo tle usled pretople i sve
zagaenije vodene mase pregrejanih i mrtvih voda okeana i mora, sve brojniji
dimnjaci termoelektrana bljuju otrovne sulfide, nitrate, estice opasne prašine,
ai i pepela, terenski automobili gutaju benzin i dizel, ostavljajui iza sebe
tone ugljendioksida, azotnih i sumpornih oksida, a islueni avioni nekanjeno
troše neobnovljivi kerozin, upotrebljavajui stotine tona kiseonika, po jednom
prekookeanskom letu, za sobom ostavljaju ogromne mase ugljendioksida,
štetne vodene pare, nesnosnu buku i tragove otrovnih estica u atmosferi.
Saobraaj je ve 2009. postao delatnost koja troši najviše energije, više nego
industrija, a automobili ve od 2010. definitivno najvei komercijalni
proizvoai ugljendioksida. Danas je na svetu prisutno 7,3 milijardi ljudi, od
kojih 53% ive u gradovima i urbanim podrujima, što dodatno pogoršava
ekološko stanje prenatrpanih gradova.
Kako do odrivosti, sa štetnim, rizinim i neprihvatljivim posledicama i
procesima koji proimaju gotovo celokupnu ekonomiju, politiku, energetiku,
saobraaj, stanovanje, poljoprivredu, pa i religiju, kulturu i sport? Mnogo je
više loših nego dobrih primera koji ukazuju na nesklad izmeu motiva da se
zaštiti priroda i onih da se ostvare profiti ili koristi na kratak rok, pa makar i po
cenu eskalacije zagaenja i devastacije prostora, širom sveta. Mnoge prirodne
retkosti i geomorfološke vrednosti nestaju sa lica Zemlje, kao što se lagano
gube vitalne vrednosti i temeljne prirodne ravnotee na kojima poiva ivot.
Kakvo postupanje zahteva odrivi razvoj?
Uprkos svemu, otkad se poelo raspravljati o odrivom razvoju, nije se mnogo
uinilo na praktinom planu kako bi svet postao bolje mesto za dugoroni
ivot ljudi u skladu sa prirodom i ekološkim kapacitetom zemlje. Ipak, tenja
ka preklapanju ekonomske dimenzije privrednog razvoja sa ekološkim
naelima i socijalnim zahtevima, ostaje kao nešto što je legitimno i što ne
podlee preispitivanju, bar kao opredelenje. Samo ostaju upitne praktine
varijante realizacije, mere i instrumenti ekološkog menadmenta, kao i uinak
mnoštva manje više beskorisnih institucija odrivog razvoja.
Naime, nisu pronaeni pravi odgovori na pitanja kako preusmeriti inae
neophodnu spontanu trišnu utakmicu i slobodan izbor kompanija, ljudi,
drava nevladinih organizacija, ka niskougljeninoj ekonomiji, zelenim
energetski i materijalno efikasnim tehnologijama, obnovljivim izvorima
energije, bezotpadnim tehnologijama i reciklai. Kako organizovati ekonomiju
i ostvariti društveni napor da se smanje siromaštvo i nezaposlenost, a poboljša
opšti nivo obrazovanja i kulture i povea socijalna inkluzija ljudi? Traganja za
tim rešenjima bie veita aktuelna tema. Odrivi razvoj bi konceptualno
trebalo da pomiri nastojanje ljudi da budu ekonomski efikasni, da ostvaruju
vei dohodak i zaposlenost, smanjuju siromaštvo, sa osnovnom obavezom da
vode rauna o buduim naraštajima. Meugeneracijska pravda je samo
metafora za dugoronost i sagledavanje svih posledica nekog ljudskog ina ili
projekta, kako onih ekonomsko-socijalnih i ekoloških, tako i humanih,
kulturnih, moralnih. Praksa ekološkog menadmenta sigurno ini jedan od
puteva koji vode ka rešenju tih sloenih pitanja.
Zahvalnost za pomo
višegodišnjeg nastavnog i nauno-istraivakog rada. Iz tog razloga, ova
knjiga je dobrim delom zasnovana na knjizi: Odrivi razvoj: ekonomsko-
ekološki izazovi, izdatoj 2015. godine, koja je, kao udbenik za studente
redovnih, master i doktorskih studija, uspešno bila korišena na Tehnološko-
metalurškom fakultetu i Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu,
kao i Fakultetu za geoekonomiju Univerziteta Megatrend u Beogradu.
Naravno, osim pomenutih visokoobrazovnih ustanova iz Beograda, isti
udbenik je poslednjih godina korišen na Visokoj poslovnoj školi u Novom
Sadu, za nastavne predmete Ekološki menadment (osnovne studije), zatim
Poslovno planiranje (specijalistike studije) i Poslovne strategije (master
studije).
Najveu zahvalnost dugujemo dragim kolegama Prof. dr Biljani Jovanovi
Gavrilovi i Prof. dr Miloradu Filipoviu, profesorima Ekonomskog fakulteta
iz Beograda, zatim Prof. dr Radmilu Pešiu, profesoru Poljoprivrednog
fakulteta iz Beograda, kao i Prof. dr Dejanu Iveziu, profesoru Rudarsko-
geološkog fakulteta iz Beograda, na ljubaznim savetima i recenzijama naših
prethodnih udbenikih materijala.
Ovaj elektronski materijal tretira veliki deo problema koji nisu samo u domenu
odreenih struka, ve esto i više razliitih struka. U stvari, danas ne bi ni
trebalo da ima pripadnika bilo koje struke, od inenjera i biologa, preko lekara,
do hemiara, fiziara, i matematiara koji ne bi bili okrenuti delom i ka
ekološkim pitanjima i problemima odrivosti. U tom smislu, razgovori sa
mnogim ljudima o odrivosti svega o emu se danas govori: od ekonomije,
preko tehnologije, do zdravlja, religije, kulture i sporta, pomogli su autorima
da dou do prihvatljivih saznanja i formulacija teza koje bi bile dovoljno
struno ubedljive i pristupane studentima. Razume se da rasprave o
ekološkom menadmentu u svetlu odrivog razvoja i danas teku gotovo
podjednako meu ekonomistima, psiholozima, biolozima, inenjerima i
lekarima.
Skupovi o odrivom razvoju po definiciji treba da budu interdisciplinarni. Na
mnogima od njih autori ovog materijala bili su u situaciji da testiraju
sopstvene naune nalaze, teorijske stavove i iskustva. Šta više, mnogi ljudi iz
prakse, a ne samo pripadnici akademske struke, pomogli su nam u
razumevanju praktinih pitanja odrivosti, kao uostalom i naši studenti - pri
prezentacijama seminara, diskusijama, radionicama, ispitima… Svima njima
posveujemo ovaj materijal, a uz zahvalnost, oekujemo i rado primamo svaku
primedbu.
1.2. ZAMISAO ODRIVOG RAZVOJA U SVETLU EKONOMIJE
1.3. POLITIKA EVOLUCIJA KONCEPT
1.6. RIO +20 – OPET U RIJU 2012.
1.7. OD EKOLOŠKE DO SOCIJALNE ODRIVOSTI –
MILENIJUMSKI CILJEVI
2.2. EVOLUCIJA IDEJE „ZELENE“ ODRIVOSTI
2.3. PRVOBITNA TEORIJSKA ZAMISAO
2.7. SAVREMENI IZAZOVI ODRIVOSTI
2.8. KA PREVLADAVANJU PREPREKA
3.1. OSNOVNI SADRAJI ODRIVOST
3.2. TRI STUBA ODRIVOSTI
3.3. REKONCEPTUALIZACIJA ODRIVE BUDUNOSTI
3.4. PRINCIPI ODRIVOG RAZVOJA
3.5. PREKLAPANJE CILJEVA ODRIVOSTI
4. KRITIKA KONCEPTA ODRIVOG RAZVOJA
4.1. PRIBLIAVANJE SUPROTSTAVLJENIH STAVOVA
ODREENOSTI“ KATEGORIJE ODRIVOG RAZVOJA
5.1. EKONOMSKE PRETPOSTAVKE ODRIVOSTI
5.2. EKONOMIJA I EKOLOGIJA
6.2. VRSTE ZAGAENJA – PREMA NASTANKU I UINKU
6.3. ZAGAENJE I EKONOMSKI RAZVOJ – DVA SHVATANJA
7. RESURSI – EKONOMSKO-EKOLOŠKO
7.2. PRIRODNI RESURSI
7.3. OBNOVLJIVI RESURSI
7.4. NEOBNOVLJIVI RESURSI
8.1. VRSTE DOBARA
8.2. ZAJEDNIKI RESURSI
9. ODRIVI RAZVOJ I EKOBIZNIS
9.1. ODRIVOST BIZNISA
OBELEAVANJE
10.4. REKULTIVACIJA I OBNOVA TERENA
11. PRIVREDA I VAZDUH
12.VODE
12.3. DOSTUPNOST VODE U SRBIJI
12.4. VODNI POTENCIJALI – EKONOMSKI I TEHNOLOŠKI
RAZVOJ SRBIJE
– KAO REŠENJE
13. ZEMLJIŠTE I ŠUME
13.2. ODRIVO KORIŠENJE ŠUMA SRBIJE
14. ENERGETIKA – STANJE I PROBLEMI
14.1. ISCRPIVA KONVENCIONALNA ENERGIJA
15. ZELENA ENERGIJA
IZAZOVI
15.3. KA ODRIVOJ ENERGETICI SRBIJE
P O G L A V LJ E 1: EVOLUCIJA IDEJE
ODRIVOSTI
SAETAK
Polazno odreenje odrivog razvoja tie se traenja naina egzistencije i
opstanka ljudske zajednice u skladu sa prirodnim okruenjem. Potie iz
naslea mnogih civilizacija koje su se tragale za nainom korišenja
prirodnih pretpostavki ivota, tako da ono što rade sebi danas ne ide na
uštrb uslova za ivot i razvoj buduih generacija.
Ideja odrivog razvoja najpre je odreena negativno, kroz definisanje
onoga šta nije odrivo. U veini globalnih strunih izveštaja o resursima,
ekonomiji, sirovinama, tokom XX veka, pominju se trendovi prekomerne
eksploatacije prirodnih resursa. Kao neodriva je okarakterisana i
mogunost planete Zemlje da izdri ogroman pritisak koji dolazi od strane
ljudskih zajednica.
Štete koje ovek nanosi prirodi ispostavljaju se kao štete koje se nanose
oveku i ljudskoj zajednici u celini, ali sa razliitim vremenskim
ispoljavanjem. Neke od njih se ne oseaju u istoj meri u trenutku njihovog
odvijanja, kao što e ih osetiti budue generacije. To se posebno odnosi na
zagaenje ivotne sredine, i isrpljivanje prirodnih resursa, generisanje
otpada, klimatske promene…
Odrivi razvoj je najpre kao koncept ušao u politiku Organizacije
ujedinjenih nacija. Do sada su odrane tri konferencije posveene
odrivom razvoju: u Rio de aneiru 1992; u Johanezburgu 2002; i ponovo
u Riju 2012. Na svim konferencijama bili su prisutni predstavnici veine
drava današnjeg sveta.
Poetni entuzijazam sa prve konferencije iz Rija 1992. godine delimino je
opao a politika i koncept odrivog razvoja dospeli su u izvesnu krizu ve u
Johanezburgu 2002, a posebno u Riju 2012., usled delovanja svetske
ekonomsko-finansijske krize. Nastupila su mnoga preispitivanja ciljeva i
naina njihovog ostvarivanja.
Teorija odrivog razvoja nastala je kao suprotnost privremenosti i neodrivosti
ekonomskog rasta. To znai da su brojni, naizgled pozitivni ekonomski tokovi
i tehnološki procesi imali negativne dugorone posledice. Ti razvojni procesi i
privredni tokovi, zasnovani na slobodnom trištu, naunim otkriima i novim
tehnikim rešenjima, donosili su esto indirektne, odloene, a u poetku
nesagledive nepovoljne posledice kao što su zagaenje i degradacija prirodnog
okruenja, iscrpljivanje resursa, itd. Neki od njih vodili bi ka društvenim
konfliktima, ekonomskim krizama i ratovima, ime bi ugroavali socijalni
ivot i društvenu ravnoteu.
Zato je najpre upotrebljen pojam „neodrivost“ kao sinonim za procese i
pojave koji nanose dugorono vee štete prirodi, oveku i društvu, nego što su
ukupne društvene koristi od njih. (uki, 2011.).
Izraz „odrivi razvoj“ zvanino je proistekao iz meunarodne politike sfere,
radi ukazivanja na hitnost potrebe zaštite ivotne sredine i brige o prirodnim
resursima. Naime, izveštaji Organizacije Ujedinjenih nacija o stanju ivotne
sredine i prirodnih resursa tokom druge polovine XX veka, postajali su više
nego zabrinjavajui. Prvo su naunici upozorili svet na potrebu potpuno
drugaijeg razumevanja problema i principa zaštite ivotne sredine i prirodnih
resursa u odnosu na dotadašnja parcijalna ili sektorska rešenja. Potom su
reagovali politiari i eksperti na konferencijama Ujedinjenih nacija: o ivotnoj
okolini (Stokholm 1972.) kao i onoj o ivotnoj sredini i razvoju (Rio de
aneiro 1992.).
svakih deset godina. Uporedo sa tim meunarodnim politikim aktivnostima i
novim institucionalnim rešenjima, razvijala se i teorija odrivog razvoja, na
temelju višedimenzionalnog pristupa: ekološkog, ekonomsko-tehnološkog,
kao i socijalnog. Naime, došlo se do saznanja da zaštita okoline, prirode,
(biodiverziteta i ekosistema, raznih prirodnih tvorevina, geoloških retkosti,
itd.) nema mnogo smisla ako se time ljudima i zajednici ograniava pravo da
se razvijaju i ive bolje, u ekonomskom i kulturnom pogledu.
Sa druge strane, koncept odrivog razvoja izgraen je pre svega na moralnoj
osnovi, odnosno na naelu pravinosti. To podrazumeva moralnu odgovornost
sadašnjih generacija za ono što bi moglo zadesiti sledee generacije, njihovu
decu i unuke. Meutim, smatra se da je odrivi razvoj kasnije, od filozofsko-
etikog pojma, evoluirao sve više ka praktinim idejama i sadrajima kojima
se postiu vrlo razliiti, ali usaglašeni ciljevi.
Pošlo se od tzv. ekoloških ciljeva. Ekologija je ovde shvaena u širem
znaenju od onog polaznog biološkog, koje ekologiju kao granu biologije
svodi na nauku o staništima. U ovom širem poimanju, ekologija je nauka o
opstanku i nainu ivotaljudi, odnosno o kvalitetu njihovog ivota u skladu sa
prirodnim ravnoteama koje ine ivot Planete u celini. A onda se, preko
prava ljudi da razvijaju ekonomiju i koriste resurse radi poboljšanja
sopstvenog i ivota svojih potomaka, došlo do koncepta integralno shvaenog
odrivog razvoja, kao naina za uravnoteeno zadovoljenje potreba sadašnjih i
buduih generacija. Pritom je naglašeno da se pomenuta ravnotea smatra
kljuem reprodukcije i trajanja ljudske vrste.
2. ZAMISAO ODRIVOG RAZVOJA U SVETLU EKONOMIJE
Za severno-ameriki indijanski narod plemena Irokezi kae se „da ive prema
tradicionalnim smernicama kako bi razmotrili uticaj svojih odluka na sedam
sledeih generacija“. (Goodstein, 1999.) Mada su i drugi narodi ostavili
svedoenja o tome kako se ivi u harmoniji sa prirodom, ini se da je baš ovaj
stav posluio kao inspiracija za teoriju odrivog razvoja. itava filozofija
odrivosti tako je postavljena da obezbeuje kontinuitet pozitivnih
civilizacijskih tekovina ljudi.
Meutim, za primenu teorije odrivog razvoja veoma je bitno jedno
metodološki nedovoljno usaglašeno pitanje. Da li se i u kojoj meri danas
suštinski razlikuje pristup „ekologa” (eksperata, koji naglašavaju brigu za
stanje ivotne sredine, ekosistem i prirodne resurse sa stanovišta budunosti
Planete) sa jedne strane i „neoklasinih ekonomista“, koji svoje analize
temelje na trišnim podsticajima i efikasnosti, smatrajui da je manje–više
izlišna briga o ivotnoj sredini i resursima?
U ekonomskoj literaturi, esto se navodi da je osnovno usmerenje ekonomija
današnje epohe trišno, a da se ekonomska nauka rukovodi kljunim
principom marginalne analize. Naime, smatra se da su ljudi, kao ekonomska
bia, skloni razmišljanju u marginalnim veliinama. To znai da stvari, dobra i
usluge, vrednuju korisnošu poslednjeg dobra (dodatne ili marginalne
jedinice) koju poseduju pri kupovini, ili koje se lišavaju pri prodaji. Isto vai i
za prihod koji ostvaruju. Tako, na primer, ako neko poseduje samo jedan par
cipela, njihova marginalna korisnost za njega je prilino visoka. Ako taj
korisnik poseduje više takvih dobara, recimo pet pari cipela, marginalna
korisnost onog poslednjeg po redu dobijenog para cipela mnogo je nia nego
prvog, pa e i vrednovanje dobara biti sve manje.
Tako se, pored parametra opšte korisnosti, u vrednovanju pojavljuje i retkost
dobra, jer što je dobro koje posedujemo brojnije, to e opadajua korisnost
dodatne jedinice tog dobra, uticati na smanjivanje vrednosti svih ostalih
dobara te vrste u tom trenutku. Navodimo tipian primer pušaa koji e svojim
cigaretama relativno lako ponuditi kolegu kome nikotinska zavisnost namee
urgentnu potrebu za duvanom, ali nikako ne i sa istim arom ili saoseanjem
ukoliko mu je cigareta koju treba nekom da ponudi poslednja ili meu
poslednjim u kutiji. Ovo je, razume se, daleko više izraeno u situaciji kada je
nabavka novih cigareta relativno onemoguena ili oteana. Takav pristup
neoklasine škole ekonomije, vladao je teorijom i praksom razvoja sveta,
poev od polovine XIX veka.
Ova analiza takoe, polazi od pretpostavke da su ljudi racionalni u svom
izboru, jer od dobara i usluga oekuju da ih razumno zadovolje, tj da njihova
korisnost bude vea u odnosu na lišavanje ili izdatak koji snose, radi njihove
kupovine. Na taj nain trišni sistem obezbeuje kupcu da korisnost dobra
koje je upravo kupio bude vea nego prethodna korisnost odgovarajue sume
novca koju je za njega platio. A sa druge strane, za prodavca je korisnost
prihoda od prodaje dobra uvek vea od gubitka korisnosti dobra ili usluge
kojih se lišava prodajom. Tako trište ostvaruje dobrobit za sve pojedince koji
na njemu istupaju, doprinosei blagostanju društva u celini, koje proistie iz
zbira koristi svih pojedinaca.
Meutim, isticanje trišta u svim oblastima pa i onima koje se tiu zaštite
ivotne sredine, prirodne baštine, kulturnih vrednosti, tradicije, ili
neobnovljivih prirodnih resursa, nije odgovor na sva pitanja o kojima je sada
re. Postoje vrednosti koje se ne mogu trišno valorizovati niti samo, ili ak
uopšte, ekonomski izraziti.
Slikovit primer tih opštih prirodnih vrednosti, koje su iznad svakog vremena,
ekonomije i drave, dat je u stihovima despota Stefana Lazarevia, koji slede u
narednom raster prilogu.
„Leto i vesnu Gospod sazda,
što i psalmopevac kaza,
krasote u njima mnoge,
i gorama vrhove,
vazduha tankog
obnovu i razigranje
ljubav prevazilazi,
Beograd, 2009, str. 20
3. POLITIKA EVOLUCIJA KONCEPTA
Godina 1972. bila je od presudne vanosti za shvatanje odrivog razvoja i
istoriju savremene ekološke misli uopšte. Naime, te godine objavljena je
studija Granice rasta, u kojoj se tvrdi da je naša civilizacija na putu da iscrpi
prirodne resurse od kojih zavisi naš opstanak (Medows at all., 1972.). Analiza
je nastavljena u studiji Granice rasta – nakon 30 godina, na osnovu rezultata
uraenih 2002. godine.(Medows at all., 2004.). Osnovne tvrdnje iznete u
studijama bile su široko prihvaene i o njima su napisani brojni drugi radovi
(Supek, 1989.).
Na veoma znaajnoj Konferenciji UN o ivotnoj sredini u Stokholmu, iste
1972. godine, istaknuta je potreba usaglašavanja privrednog razvoja sa
efikasnijim korišenjem resursa, pri emu se pod efikasnošu ne podrazumeva
samo ui pojam ekonomske efikasnosti, ve i socijalne i ekološke efikasnosti,
emu e takoe biti posveena posebna rasprava.
Zvanino, termin „odrivi razvoj“ upotrebljen je u Izveštaju svetske komisije
za ivotnu sredinu i razvoj OUN (tzv. Brundtland komisije) pod nazivom „Our
Common Future“, 1987. godine. Naime, sam pojam nastao je kao rezultat
pomenutog Izveštaja Ujedinjenih nacija o stanju ivotne sredine i prirodnih
resursa u svetu. Brundtland Komisija (po prezimenu njene predsednice -
tadašnje norveške premijerke) u pomenutom dokumentu ponudila je i
definisala jedan koncept kao mogue rešenje globalnih problema ekološke
degradacije, iscrpljivanja prirodnih resursa, siromaštva i uništavanja planete
Zemlje od strane ljudi, koji zapravo njoj pripadaju i moraju da na njoj ive
(Brundtland et all, 1987.).
Naime, Izveštaj Brundtland uvaava neophodnost ekonomskog rasta za
ostvarivanje breg napretka zemalja u razvoju. Ali, u izveštaju je podvueno
da ukupni razvoj mora biti odriv (sustainable). Komisija ga je blie odredila
kao „razvoj u pravcu zadovoljavanja potreba sadašnjih generacija koji ne
ugroava mogunost buduim generacijama da zadovolje svoje potrebe“. Pet
godina kasnije, na meunarodnoj konferenciji u Rio de aneiru, usvojena je
tzv. Rio deklaracija, u kojoj je svakoj zemlji preporueno da uradi sopstvenu
nacionalnu strategiju odrivog razvoja, kako bi se ostvarivali zajedniki
definisani ciljevi.
4. PREKRETNICA RIO KONFERENCIJA 1992.
Na Konferenciji Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju, u Rio de
aneiru 1992. godine, okupili su se zvaninici 178 zemalja, uz ueše preko
sto šefova drava i mnogih organizacija civilnog društva. Budui da je broj
uesnika bio vei nego ikada ranije, skup je dobio naziv Samit planete Zemlje.
Na tom zasedanju usvojeno je više vanih dokumenata, meu kojima je
najvanija Rio deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju, posveena
istovremenom rešavanju problema razvoja i ivotne sredine. Ta deklaracija
priznaje pravo svakoj naciji da sledi sopstveni društveni i ekonomski
napredak, ali i dodeljuje dravama odgovornost da usvoje model odrivog
razvoja. Takoe, usvojen je Program akcije za odrivi razvoj, nazvan Agenda
21. Ovaj dodatak Rio deklaraciji predlae sprovoenje niza meusobno
usklaenih akcija, koje e razvoj uiniti privredno, društveno i ekološki
odrivim. Ubrzo je Velika Britanija (1994.) po tom modelu kreirala sopstvenu
nacionalnu strategiju odrivog razvoja. Tim primerom krenule su i druge
zemlje sveta, a Srbija je usvojila sopstvenu Nacionalnu strategiju odrivog
razvoja 10. maja 2008.
Rezultati konferencije bitni su, ne samo zbog usvojenih dokumenata i
programa, kao što su Rio deklaracija ili Agenda 21. Bitno je da je postignut
dogovor o Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti i Okvirnoj konvenciji UN o
promeni klime. A u okviru prateeg dokumenta Agenda 21, dodatno je
precizirano da je odrivi razvoj poseban moralni princip, a ne samo puko
integrisanje ekonomskih, socijalnih i ekoloških ciljeva, odnosno „tri osnovna
stuba“ odrivog razvoja.
Duh Konferencije iz Rija ostao je prisutan u izrazu “harmonija sa prirodom”, u
kome se navodi da su „ljudska bia u centru brige odrivog razvoja“, jer ljudi
„imaju pravo na zdrav i produktivan ivot u harmoniji sa prirodom”. Iz toga se
uoava još jedno polazna naelo: da su u osnovi koncepta odrivog razvoja
ovek i njegova zajednica, a ne priroda po sebi.
Agenda 21. koja proistie iz Deklaracije, predstavlja predlog za delovanje u
40 razliitih podruja i navodi ak 9 osnovnih društvenih grupa (ene, deca i
omladina, autohtono stanovništvo, nevladine organizacije, lokalne vlasti,
radnici i sindikati, poslovni svet i industrija, naunici i poljoprivrednici) ije je
delovanje od kljunog znaaja za odrivi razvoj zemlje. Konkretni planovi i
aktivnosti opšte odredbe iz Agende 21, prenose se Lokalnom agendom 21, na
pojedine zajednice. Lokalna agenda je plan akcija za sprovoenje ideja
odrivog razvoja na lokalnom nivou.
Rio Deklaracija je iznedrila sedam sastavnih delova procesa Lokalne agende
21. To su:
u smeru odrivog razvoja:
aktivnosti lokalne samouprave;
- partnersko delovanje;
- izrada strategije ili plana delovanja za odrivi razvoj na lokalnom
nivou; i
- merenje, praenje, izveštavanje i razmatranje napretka
Iz prethodnog se moe videti da su razvojna pitanja tek nakon Konferencije u
Riju dobila daleko širi, planetarni znaaj i da je sam proces usvajanja i
sprovoenja koncepta odrivog razvoja dobio nove dimenzije.
Meutim, postavlja se pitanje u kojoj meri i na koji nain su tako proširenu
teorijsku osnovicu pratile odgovarajue praktine akcije i projekti ostvarenja
odrivog razvoja? To je veoma problematino, pa i protivreno pitanje, na
koje nema jedinstvenog odgovora. Sigurno je samo to da na globalnom planu
nije uinjeno ni dovoljno ni potrebno.
5. JOHANEZBURG 2002. (RIO+10)
Konferencija OUN u Johanezburgu, odrana 2002. godine, predstavlja
nastavak globalnog dijaloga o odrivom razvoju. Deset godina nakon prve
konferencije, ova druga, odrana u Junoj Africi okupila je mnogo vei broj
predstavnika struke, nauke, politike, biznisa. Samitu je prisustvovao veliki broj
politikih zvaninika, šefova drava ili vlada, ministara, aktivista i
meunarodnih organizacija, diplomata i novinara iz 191 drave.
Zaštita ivotne sredine i borba protiv siromaštva bile su glavne teme
konferencije u Johanezburgu. Kljuni problemi razmatrani na Samitu bili su:
- iskorenjivanje siromaštva
- „odriva proizvodnja“
- „odriva potrošnja“
- efikasno korišenje energije
- upravljanje prirodnim resursima
- unapreenje zdravlja ljudi.
Na ovoj konferenciji tadašnji predsednik Francuske an Širak, rekao je da je
„došao kraj prethodnoj praksi“ razvoja, dok je predsedavajui Konferencije,
premijer Junoafrike Republike bio još odrešitiji konstatacijom: „Ovako više
ne moe!“ Naime, problem siromaštva u svetu, na poetku treeg milenijuma,
postalo je gorue pitanje oveanstva. U periodu izmeu 1980. i 2000. godine,
siromaštvo u najsiromašnijim zemljama sveta nije ublaeno, nego je naprotiv,
problem dodatno zaoštren - siromašni narodi su postali još siromašniji.
Smanjenje nacionalnog dohotka po stanovniku bilo je najizraenije u
zemljama June Amerike i subsaharske Afrike. Na konferenciji je zatraeno da
se do 2015. godine, za polovinu smanji broj ljudi iji je prihod ispod 1 $
dnevno. Dugorono, do 2020. godine, planirano je znaajno poboljšanje
standarda za najmanje 100 miliona najugroenijih stanovnika Planete.
Konstatovano je takoe da kvalitet vode za pie postaje veliki problem
oveanstva. Procenjeno je da oko polovina svetskog stanovništva ne koristi
ispravnu vodu za pie. Konferencija u Johanezburgu postavila je imperativ da
se situacija sa snabdevanjem vodom za pie u svetu bitno popravi do 2015.
godine, tako da se broj ljudi koji nemaju higijenski ispravnu pijau vodu
smanji za polovinu.
Slino tome, strogo voenje rauna o šumskim resursima donosi višestruke
koristi oveanstvu. Šume predstavljaju znaajan inilac u formiranju
atmosfere. U procesu fotosinteze, uz pomo suneve svetlosti, šume apsorbuju
štetni ugljen-dioksid, uravnoteujui globalnu klimu. Smanjenje šumskog
fonda moe imati za posledicu dalje poremeaje u sastavu atmosfere i
poveanje koncentracije ugljen-dioksida – glavnog uzronika globalnog efekta
staklene bašte (Kolomejceva-Jovanovi, 2011.). Pored toga, odrivo
upravljanje prirodnim i zasaenim šumama za potrebe graevinarstva,
industrije nameštaja i ostale proizvodnje koja drvo koristi kao sirovinu, vrlo je
bitno za postizanje odrivog ekonomskog razvoja, kao i za iskorenjivanje
siromaštva. Samit je zauzeo stanovište o potrebi da se u svetu daleko više radi
na istraivanju tehnologije i primeni obnovljivih izvora energije. Pod
obnovljivim izvorima podrazumevaju se izvori energije koji se ne mogu
potrošiti i koji se mogu ostaviti narednim generacijama. Krajem XX veka,
oveanstvo se oslanjalo preteno na energiju dobijenu iz fosilnih goriva
(nafte, uglja i gasa). Zastupljenost primene ostalih energetskih izvora energije
bila je niska. Obnovljivi izvori energije (sunce, vetar, biomasa, zemljina
toplota, plima i oseka, morski talasi, vodonik…) imali su veoma mali udeo u
energetskoj ponudi. Na Samitu je istaknut „ekološki“ znaaj investicija u
obnovljive izvore energije, koji se sastoji u tome što su oni pored
obnovljivosti, faktiki neiscrpni, a njihova upotreba najmanje štetna po prirodu
i ljude.
korporativnu odgovornost za spreavanje zagaenja i degradacije ivotne
sredine u svetu, kroz razvoj i delotvorno sprovoenje meuvladinih sporazuma
i mera, meunarodnih inicijativa i partnerstava izmeu dravnog i privatnog
sektora, kao i primene odgovarajuih nacionalnih propisa i uvoenja standarda
ivotne sredine i ekološkog menadmenta u preduzeima (Report of the World
Summit on Sustainable Development, 2002). Tako je u Johanezburgu potvrena
vanost zakljuaka i dokumenata donetih na prethodnom Samitu u Rio de
aneiru i naglašen kontinuitet u ostvarivanju aktivnosti Agende 21 na polju
odrivog razvoja privrede.
6. RIO +20 – OPET U RIJU 2012.
Poslednja konferencija o odrivom razvoju odrana je u Rio de aneiru, 20
godina nakon prve. Bez obzira na doslednost principima odrivog razvoja,
politiki i struni sadraj konferencije veim delom odvijao se u senci
najnovije globalne ekonomske krize, koja je upravo bila u njenom drugom
talasu, pogaajui u nešto veoj meri razvijeni industrijski svet. Zato su
kljune teme konferencije bile posveene odrivoj, odnosno „zelenoj“
ekonomiji i „zelenim“ radnim mestima. Predstavnici 191 drave, meu
kojima 86 šefova drava ili vlada, okupili su se u Rio de aneiru 20-22. juna
2012. da bi postigli „istorijski pakt o zelenoj planeti“ koji bi milijarde ljudi
izvukao iz siromaštva. Tako otprilike glasi veina izveštaja nakon velike
Konferencije "Rio+20".
Svi veliki globalni skupovi, poev od onoga u Riju 1992, preko Johanezburga
2002, do najnovijeg "Rio+20", podvlae nedvosmisleno opredeljenje za
"zelenu" ekonomiju i odrivi razvoj. Poslovni sektor, jednako kao i civilni i
vladin, sve više se orijentišu ka ekonomskoj filozofiji odrivosti i opštim
vrednostima ljudskog društva. Niko više ne spori potrebu razvoja saglasno sa
zakonima prirode i u skladu sa njom. Tako, na primer, prema pripremnoj i
usvojenoj dokumentaciji Ujedinjene nacije u "zelenoj“ ekonomiji vide